kompl2)TO SU PRVA DVA DELA OD UKUPNO 4.

Autor je Biljana Životić Dva dela Knjige su u veoma dobrom stanju, ali na nekim mestima u njima pisano je grafitnom olovkom

Vidi se sve sto treba na slici (imena autora i ostalo), knjige su u odlicnom stanju, unutra su skoro kao nove, tek po neko vezbanje je popunjeno i to iskljucivo grafitnom olovkom. UDŽBENIK 1. i 2. DEO

Vidi se sve sto treba na slikama (imena autora i ostalo), knjige su u odlicnom stanju, unutra su kao nove, nigde nista nije pisano, samo su listane, korice su malo zaprljane od nosenja, na prvoj strani pise ime ucenika koje je skriveno belom papirnom nalepnicom, i to je sve, odlicne su! UDŽBENIK 1. i 2. DEO

EGON KISCH - RAJ AMERIKU IZDAVAČ: NOLIT BEOGRAD 1930 STRANA: 197+208 TVRDOG I MEKOG POVEZA STANJE: POTPISI, KOD KNJIGE 1 FAKSIMIL, KOD KNJIGE 2 TVRDOG POVEZA DOBRIM DELOM RIKNA POZADI POPUCALA, OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 3+, 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 36

Opis Henrik Sjenkjevič Narodno delo

RAČIĆI TAKAŽI ŠIVAŠANKARA PILAI NOLIT B e o g r a d 1 9 6 6 METAMORFOZE Predgovor MIRJANA STEFANOVIĆ .............................................................. Latinica Tvrde korice Šiven povez 2 O 3 stranice Pažnja !!! Ova knjiga je uvršćena u seriju indijskih prevoda u Unesko-zbirci reprezentativnih dela koja zajednički odabiraju Unesko i Indijska vlada ******************* NEKORIŠĆENO

Budapest 1943. dva dela u jednoj knjizi

Budapest 1943. Dva dela romana u jednoj knjizi lepo ocuvana

POVRATAK RAZMETNOGA SINA MOČVARE TEZEJ OTOKAR KERŠOVANI RIJEKA 1 9 8 O ODABRANA DJELA SVJETSKIH PISACA Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica 2 8 O stranica NEKORIŠĆENO

DVA VERONSKA PLEMIĆA WILLIAM SHAKESPEARE Nakladni zavod Matice hrvatske Z a g r e b 1 9 8 8 SABRANA DJELA WILLIAMA SHAKSEAREA Predgovor IVO ŠOLJAN Igre ljubavi i prijateljstva Prvi - peti čin ....................................................... Preveo MATE MARAS Bilješke Latinica TVrde korice Omot Šiven povez 1 2 1 stranica NEKORIŠĆENO

Opis D. S. Mereškovski Narodno delo

KOLUMBO - VICENTE BLASKO IBANJES Istorijski roman u tri delaa 21 slikom 1. Čovek u pohabanom kaputu 2. Gospodin Martin Alonzo 3. Oskudan raj Narodno delo-562 strane Nedostaje rikna, unutrašnjost u dobrom stanju. K.D.S.5.2.

КРАЊЕВСКА КРВ СИНКЛЕР ЛУИС ПОЛИТИКА Б е о г р а д 2 О О 4 БИСЕРИ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Белешка о писцу и делу Ћирилица Тврде корице 3 1 4 страница НЕКОРИШЋЕБО НЕОТВОРЕНО Екстра *****************

Autor Popović, Jovan Sterija Naslov Celokupna dela. Knj. 2, [Dramska dela] / Jovan St. Popović ; [za štampu priredio Uroš Džonić] Vrsta/sadržaj type of material drama Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna prosveta, [b. g.] Ostali autori Džonić, Uroš Fizički opis 452 str. ; 20 cm Zbirka Biblioteka srpskih pisaca Oštećena rikna. Jovan Sterija Popović (Vršac, 13. januar 1806 – Vršac, 10. mart 1856) bio je srpski književnik i jedan od vodećih intelektualaca svoga vremena. Smatra se osnivačem srpske drame. Prvi je i jedan od najboljih srpskih komediografa. Ministar prosvete Jovan Sterija Popović doneo je 10. maja 1844. godine ukaz, kojim je osnovan „Muzeum serbski” u Beogradu čime se smatra osnivačem ove ustanove. U Sterijinoj spomen kući dugo je godina bilo sedište Književne opštine Vršac. Jovan Sterija Popović (ili Jovan Popović Sterijin) je rođen 13. januara (1. januara po julijanskom kalendaru) 1806. godine u trgovačkoj porodici. Otac Sterija, trgovac, je bio Grk (Sterija na grčkom znači zvezda), po nekima Cincarin; a majka Julijana ćerka čuvenog slikara Nikole Neškovića. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Vršcu, Temišvaru i Pešti, a prava u Kežmarku. Još kao dete zbog slabog telesnog sastava i krhkog zdravlja, bio je isključen iz dečjih igara, stalno uz majku, sa urođenim posmatračkim darom. Leva ruka mu je inače bila „suva“ - paralizovana, usled šloga u ranom detinjstvu. Njihova kuća se nalazila na početnom delu Pijace vršačke, u neposrednoj blizini Saborne – Velike crkve. Kada mu je majka Julijana[3] naprasno preminula, Sterija je morao da izdrži veliku borbu sa ocem oko daljeg školovanja. Otac Sterija[4] trgovac mu je bio došljak. Sterija nije zabeležio odakle mu se otac doselio u Vršac. Ali smatra se da je njegov predak po ocu - Sterija, zabeležen je od strane „latinske administracije Mađarske“ 1753. godine, kao trgovac u Miškolcu.[5] Napisao je samo biografiju svoga dede po majci Nikole Neškovića. Kad se oženio, trgovac Sterija je kao domazet ušao u kuću svog uglednog pokojnog tasta Neškovića. Ima traga da su starog Steriju, u to vreme labavih i neustaljenih prezimena, pisali ne samo Stefan Popović (kako je zabeležen u Protokolu kreščajemih, prilikom krštenja prvenca Jovana), nego i „Šterija Molerov”. Za vreme pohađanja osnovne škole u Pešti, Jovan je imao prilike da u jednom nemačkom pozorištu vidi klasike i najbolje glumce cele Mađarske, a isto tako i manje klasična dramska uobličavanja u kojima se pojavljuju komediografski uobličeni tipovi bliski njegovim dotadašnjim iskustvima o bidermajerskom građanstvu. U Pešti je bio blizak prijatelj sa dve ličnosti rodom iz Vršca: Đorđem Stankovićem, jednim od kasnijih osnivača Matice srpske, i Julijanom Vijatović-Radivojević, kćerkom vršačkog senatora, školovanom u Beču, koja se udala za pomodnog krojača Radivojevića i sama bila spisateljica. Jedno vreme Sterija je bio privatni nastavnik i advokat u rodnom mestu dok nije pozvan da dođe u Kragujevac da bude profesor na Liceju. Nakon Liceja je postao načelnik Ministarstva prosvete (od 1842), i na tom položaju, u toku osam godina, bio glavni organizator srpske srednjoškolske nastave i jedan od osnivača Učenog srpskog društva. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra (pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren njegovom tragedijom „Smrt Stefana Dečanskog”. Od 1848. godine i sukoba sa političarima, posebno Tomom Vučićem Perišićem, oteran je iz Srbije i živeo je u Vršcu, usamljen i razočaran. Advokat vršački Jovan se kasno oženio; bilo je to septembra 1850. godine, sa Jelenom – Lenkom Manojlović rođ. Dimić, udovicom iz Vršca. Jovan Sterija Popović je umro 10. marta (26. februara po starom kalendaru) 1856. godine. Načelnik Ministarstva prosvete Kao načelnik Ministarstva prosvete (1842–1848) mnogo je učinio za organizovano razvijanje školstva. Godine 1844. doneo je školski zakon (Ustrojenije javnog učilišnog nastavlenija), kojim je prvi put u Srbiji ozakonjena gimnastika kao školski predmet od I dо VI razreda gimnazije, ali još uvek neobavezan za učenike.[8] Posebno je značajan njegov napor na proučavanju i očuvanju kulturnog nasleđa Srbije. Predložio je Sovjetu da se donese Uredba o zaštiti starina, pa je Srbija Sterijinom zaslugom donela prvi pravni akt o zaštiti spomenika kulture. Književni rad Popović je svoju književnu delatnost započeo slabim stihovima, ispevanim u slavu grčkih narodnih junaka. Pošto je njegov otac bio Grk, i u mladosti se zagrevao za grčke ustanike. To su bili nevešti đački pokušaji. Kao mladić, on pada pod uticaj Milovana Vidakovića, i po ugledu na njega piše roman „Boj na Kosovu ili Milan Toplica i Zoraida”. To je dosta nevešta i naivna prerada jednog romana od francuskog pisca Florijana iz XVIII veka. Kao i Vidaković, koji mu je bio uzor, tako i on pokušava da tuđu građu prenese u okvir srpske prošlosti. Roman je prepun nelogičnosti i nedoslednosti svake vrste. Docnije je u jednom svom satiričnom spisu („Roman bez romana”) ismejao takav način rada, oštro napao plačevne i fantastične romane Milovana Vidakovića i njegovih podražavalaca i propovedao književnost koja trezvenije i ozbiljnije gleda na život. To delo je inače bilo posvećeno njegovom prijatelju episkopu vršačkom Stefanu Popoviću, koji nastradao u mađarskoj buni. Takvo shvatanje je plod njegova zrelijeg doba, i koliko je dublje ulazio u život i književnost, utoliko je postajao realniji. On je uglavnom dramski pisac, prvi srpski književnik koji je u ovom književnom rodu stvorio nešto bolje i trajnije. Pisci koji su pre njega radili na istorijskoj drami i drami iz savremenog života nisu imali književnog uspeha. On je prvi srpski pisac koji taj posao uzima ozbiljno, sav se odaje pozorištu i stvara na široj osnovi i sa dubokim razumevanjem. On je uporedo radio na istorijskoj drami i na komediji, ali na istorijskoj drami sa mnogo manje uspeha. Na književnost je gledao očima školskog čoveka, pedagoga i racionaliste. Njegovi prvi dramski pokušaji su nevešte i preterano romantične dramatizacije narodnih pesama: „Nevinost” ili „Svetislav i Mileva”, „Miloš Obilić” i „Nahod Simeon”. Docnije stvara bolje i snažnije istorijske drame, ne mnogo književne, ali koje su odgovarale ukusu i shvatanjima tadašnje rodoljubive srpske publike. Takve su tragedije: „Smrt Stefana Dečanskog”, „Vladislav”, „Skenderbeg”, „Lahan” (sa predmetom iz bugarske istorije), pozorišni komad „Ajduci”, vrlo popularan, izrađen po narodnoj pesmi, i još nekoliko prigodnih komada. Iako se smatra osnivačem srpske drame, on je mnogo važniji kao komediograf, jer se tu tek s uspehom ogledao njegov književni talent. Prva mu je komedija „Laža i paralaža”, zatim „Tvrdica”, „Pokondirena tikva” (prema kojoj je 1956. godine Mihovil Logar komponovao operu ) i „Zla žena”, sve komedije karaktera. Od komedija naravi najbolje su mu: „Ženidba i udadba”, „Kir Janja”, „Rodoljupci” i „Beograd nekad i sad”. Pored toga, napisao je i nekoliko pozorišnih igara manjeg značaja, šaljive ili satirične sadržine. Kao dramski pisac, Sterija pripada grupi sentimentalista, i svoja dela stvara pod impresijom Samjuela Ričardsona, poznatog pisca građanskih romana. U njegovim delima značajno mesto zauzimaju odlike poput kulta osećanja i prirode, idealizacija života, prijateljstvo i ljubav. Kritički osvrt Trezven i racionalan duh, on nije bio pesnik visokih duhovnih zamaha i bogate mašte, zato njegove drame, iako književnije i pismenije od svih sličnih pokušaja do njega, ipak nemaju prave umetničke vrednosti, U njima je malo životne istine, malo poezije i malo istorijske istine, a mnogo nameštene retorike, neprirodnosti i usiljenosti. Vrlo pismen i vrlo obrazovan pisac, on je svojim istorijskim dramama skromno zadovoljavao veliku potrebu svoga vremena za rodoljubivim repertoarom i imao mnogo uspeha. Precenjivane u svoje vreme, te drame su sasvim zaboravljene; duže se na repertoaru zadržala samo istorijska drama „Smrt Stefana Dečanskog”. U komediji, on je nadmašio sve ono što je u srpskoj književnosti stvoreno pre njega, i do danas ostao najbolji srpski komediograf. On je pisac sa većom književnom kulturom; on zna za klasične uzore u stranim književnostima i prvi počinje da razumno, objektivno i kritički posmatra i slika savremeni život srpskog društva. Po svojoj prirodi on je bio predodređen samo za čisto intelektualna stvaranja, zato je on samo u komediji dao punu meru. Ali i u komediji nije bez mana. Pre svega, ni u jednoj komediji nije uspeo da da humor, najvišu osobinu komičnog. Njegove komedije su najčešće oštra satira izopačenih karaktera i naravi. On je suviše moralizator i tendenciozan pisac: ličnosti karikira i radnju vodi i završava radi poučnog svršetka. On nije ni sasvim originalan pisac: kod njega se često mogu naći pozajmice od drugih pisaca, od Molijera najviše. Sve njegove bolje komedije karaktera podsećaju na Molijerove, i kompozicijom i komičnim okvirima pojedinih ličnosti. (Molijera je inače i prevodio: njegove „Skapenove podvale”). Ali u naknadu za to, on je vešt književnik i vrlo plodan pisac, koji je trezveno i realistički prikazivao savremeni život, slikajući snažno i reljefno komične tipove i društvene scene, Krajem života se vratio poeziji, na kojoj je kao mladić radio. Godine 1854. izišla je njegova zbirka stihova „Davorje”. Bio je književni kuriozum što je Popović „Davorje” štampao starim crkvenim pismenima, koja je tom prilikom preporučivao da se usvoje mesto novije građanske bukvice. To je misaona lirika, bolna, odveć pesimistička, lirika iskusna i zrela čoveka, koji je u životu znao za patnje i razočaranja, intimna filozofija o veličini bola, stradanja i smrti i nepopravimoj bedi ljudskoj. Roman bez romana Roman bez romana (prvi deo napisan 1832, objavljen 1838. godine, drugi deo ostao u rukopisu), parodijski je roman Jovana Sterije Popovića. Sterija je svoje delo nazvao šaljivim romanom, a u predgovoru je istakao da je ovo delo prvo ovog roda na srpskom jeziku. Primarna fabula parodira pseudoistorijske romane, posebno one koje je pisao Milovan Vidaković, te predstavlja pokušaj da se napiše srpski Don Kihot[11]. Međutim, Sterija proširuje parodijski dijapazon dela na „čitavu našu tadašnju književnu kulturu čiju je osnovu predstavljalo klasično obrazovanje“, obuhvativši različite književne pojave, od invokacije polovačetu majdanskog vina do travestije Arijadninog pisma iz Ovidijevih Heroida“ ili delova Eneide. Uvođenjem digresija, dijaloga, autorskih komentara, Sterija u potpunosti razara romanesknu formu i Jovan Deretić ističe da je Roman bez romana „prvi dosledno izveden antiroman u srpskoj književnosti“. Spomenik Spomenik mu je otkriven u Vršcu 7. oktobra 1934. Darodavac biste je bio Dragiša Brašovan, među govornicima su bili Veljko Petrović, Branislav Nušić i Raša Plaović. Vojislav Ilić Mlađi je pročitao pesmu a bile su prisutne i druge visoke ličnosti. Sterijino pozorje U sklopu obeležavanja 150 godina od rođenja i 100 godina od smrti Jovana Sterije Popovića u Novom Sadu je 1956. godine osnovan festival „Sterijino pozorje”. I danas, ovaj festival, na kome pozorišta iz zemlje i inostranstva učestvuju sa delima jugoslovenskih pisaca (u početku je to bio festival samo Sterijinih dela) važi za najznačajniju pozorišnu manifestaciju u Srbiji. Filmovi Sterijina dela su od 1959. do danas adaptirana u dvadesetak televizijskih filmova: Laža i paralaža (film) Kir Janja (film) Džandrljivi muž (film) Rodoljupci (film) Pokondirena tikva (film) Ljubav, ženidba i udadba (film) Zla žena (film) Sterijina nagrada Detaljnije: Sterijina nagrada Na festivalu se dodeljuju nagrade za najbolju predstavu, za najbolji tekst savremene drame, za režiju, za glumačko ostvarenje, za scenografiju, za kostim, za scensku muziku, nagrade za najboljeg mladog glumca i glumicu i specijalna nagrada.

Dijalektički i istorijski materijalizam Stenografske beleške sa predavanja na institutu društvenih nauka `Dijalektički materijalizam je filozofija nauke i prirode, velikim delom razvijena u delu Karla Marksa i Fridriha Engelsa.[1][2] Uprkos nominalnom materijalizmu, umesto pokušaja da se svet objasni u terminima osnovne supstancije zajedničke različitim stvarima, dijalektički materijalizam pokušava da objasni prirodu i ponašanje stvari u skladu sa načinom na koji su one organizovane i kako se razvijaju; filozof otuda zauzima istorijski pristup proučavanju stvari ili materije...` Vikipedija Boris Zihler, Bjelinski, Černiševski, Dobroljubov... Izdavač: Beograd Godina: 1949 Broj strana: 132 Meki povez Biblioteka: Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 5600/II Težina: 120 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

DAVID KOPERFILD 1-2 - Čarls Dikens Broj strana: 460+480 Povez: Tvrd Izdavač: Novo pokoljenje Godina izdanja: 1948 Dejvid Koperfild, jedan od najpoznatijih romana Čarlsa Dikensa, čitaocima donosi priču o teškom odrastanju junaka. Sećajući se svog detinjstva I mladosti, sada kao odrastao čovek, Dejvid pripoveda svoju sudbinu i dogodovštine. Školovanje, očekivana i neočekivana prijateljstva, prve ljubavi, pritajeni neprijatelji i borba protiv nepravde i surovosti samo su od nekih epizoda sa kojima će publika imati prilike da se upozna u ovom delu. Dikensovo naoštreno pero opisuje i verno postavlja pitanje predstavlja sliku devetnaestovekovnog engleskog društva, ali takođe, postavlja pitanja koliko se društvo do sada promenilo , i ima li Dejvida Koperfilda među nama. Zasigurno, Dejvid Koperfild je roman u kojem će mladi uživati, dok će se odrasli vratiti u detinjstvo. L. 3. O. 5. POL. 3

BRATISLAV MIŠIĆ - UDŽBENIK LATINSKOG JEZIKA 1 ILUSTROVANA IZDAVAČ: ZAVOD ZA IZDAVANJE UDŽBENIKA BEOGRAD STRANA: 124 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 20 CM STANJE: RIKNA U DONJEM DELU ZACEPLJENA 2 CM, NA PREDNJIM KORICAMA POTPIS, NA NASLOVNOJ PODOSTA ŽUTIH MRLJICA, KASNIJE NEUPOREDIVO MANJA, SKROMNO PODVLAČENA GRAFITNOM OLOVKOM SA 2-3 ZAOKRUŽENJA HEMIJSKOM, UNUTRAŠNJOST KOREKTNA, OCENA: 3... KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC,

Живот и прикљученија Димитрија Обрадовича нареченога у калуђерству Доситеја, њим истим списат и издат. Књ. 2 / Доситеј Обрадовић Београд : Српска књижевна задруга, 1893 (Београд : Штампано у штампарији Краљевине Србије) 140, XXИВ стр. ; 20 цм Српска књижевна задруга. коло 2 ; књ. 8 dobro očuvano, drvenom bojicom je neko dete pošaralo naslovnu stranu, može se obrisati Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811[2]) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.[3] narečenoga u kaluđerstvu Dositeja drugi deo II dositeja obradovića dositej obradović

Za I, II i II razred drzavnih trgovackih akademija. Izdavac: Izdavacka knjizarnica Tome Jovanovica i Vujica Beograd-`Zeleni venac`,1939.godine. Stranica : 95+107 Stanje : Koriscene, podvlacene olovkom mestimicno, posebno prvi deo, drugi znacajno manje, pisano ponegde sa strane olovkom obicno, pisno po unutrasnjem delu korica, predlistu. Tekst ceo vidljiv, kompaktne obe knjige, spolja fino ocuvane.

ZIJA KUČUKALIĆ - RAZVOJ MUZIKE ZA 2 RAZRED GIMNAZIJE IZDAVAČ: SVJETLOST ZAVOD ZA UDBENIKE SARAJEVO STRANA: 139 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 24 CM STANJE: RIKNA U DONJEM DELU ZACEPLJENA 1 CM PODVLAČENA CRNOM I PLAVOM HEMIJSKOM OLOVKOM KAO I GRAFITNOM, UNUTRANJOST KOREKTNA, OCENA: 3... PA I VIŠE, KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC,

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecati ! Na kraju knjige ima preskrabana posveta koliko mi se cini. Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811[2]) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.[3] narečenoga u kaluđerstvu Dositeja drugi deo II dositeja obradovića dositej obradović

`Quo vadis?` je najznačajnije i najpopularnije Sjenkjevičevo delo, prevedeno na više od 50 jezika i ekranizovano nekoliko puta. Roman opisuje nastanak hrišćanstva u Rimu prvog veka za vreme vladavine cara Nerona, kroz ljubavnu priču mlade hrišćanke Ligije. Poruka romana koji se čita kao slavljenje vere i nade, tumači se i kao Sjenkjevičev doprinos borbi protiv represije ... Nobelova nagrada za književnost 1905. ➣Knjižarnice Napredak i Sveslovenske knjižarnice, 1923., tabačni povez (neravno sečeni listovi, ispadaju...), ukupno 617 strana, pečat zadužbine, nepodvlačene, bez posvete.

JAYNE WILDMAN IZABELLA HEARN - DISCOVER 3 1. ENGLESKI JEZIK ZA 6 RAZRED OSNOVNE ŠKOLE UDŽBENIK, STRANA: 80 STANJE: GORNJI ČOŠAK NAJVEĆIM DELOM OTCEPLJEN, UNUTRAŠNOST VEOMA OČUVANA, OCENA: 4... PA I VIŠE, 2. ENGLESKI JEZIK ZA 6 RAZRED OSNVONE ŠKOLE RADNA SVESKA SA SD-OM, STRANA: 80 STANJE: KAO NOVA, OCENA: 4+... SIGURNO I VIŠE, KNJIGE KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, RF MS

NARODNA ENCIKLOPEDIJA SRPSKO-HRVATSKO-SLOVENAČKA 1 IZDAVAČ: BIBLIOGRAFSKI ZAVOD ZAGREB IZMEDJU 2 RATA STRANA: 853 TVRDOG POVEZA DIMENZIJA: 25 CM STANJE: NEMA RIKNU, ZADNJE KORICE SE ODVOJILE, KNJIGA KOMPAKTNA DO 834 STRANE, U GORNJEM DELU FLEKE OD CRVENE BOJE, UZ RIKNU CELOM VISINOM ŠIRINE DO 2 CM MESTIMIČNO SKORO DO POLA KNJIGE, NE OBUHVATAJU TEXT, UNUTRAŠNJOST VIŠE NEGO KOREKTNA, OCENA: 3- KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, RF ZAM3