MILOŠ CRNJANSKI sabrana dela KNJ. 1-2 Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca Izdanje, štampa i povez Izdavačkog preduzeća `Narodna prosveta`, Beograd Redakcioni odbor: predsednik Veljko Petrović, članovi Dragiša Vasić i Milan Kašanin Knjiga 1; br. str. 154. Knjiga 2; br. str. 159. Povez: mek Kanc_9

NARODNO DELO U 8 KNJIGA RETKO IZDAVAČ: NARODNO DELO BEOGRAD OKO 1930 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 24 CM 1. JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ - DELA 1 2. JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ - DELA 2 3. JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ - DELA 3 4. JAKOV IGNJATOVIĆ - DELA 5. JAKOV IGNJATOVIĆ - DELA 2 RIKNA GORE MALO POHABANA 6. DOSITEJ OBRADOVIĆ - DELA GORE RIKNA MALO ZACEPLJENA 7. PETAR PRERADOVIĆ - DELA RIKNA GORE MALO POHABANA 8. JANKO VESELINOVIĆ - DELA, RIKNA GORE POHABANA 6 CM, DOLE 5 CM PREDNJE KORICE SE ODVOJILE, OCENA: 3 STANJE: OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 3 ZA 7 PREOSTALIH 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, ZAM RF 6/6 W

BIBLIOTEKA SAVREMENIH JUGOSLOVENSKIH PISACA - Kompletna Izdavač: Narodna Prosveta Beograd Godina izdanja: Oko 1930 Povez: Različiti tvrdi povezi, dobro očuvano 1. Jovan Dučić I sabrana dela 1 - 2 2. Jovan Dučić II sabrana dela 3 - 5 3. Miloš Crnjanski sabrana dela I - II 4. Gustav Krklec I - II 5. Veljko Petrović I - II 6. Veljko Petrović III - IV 7. Dinko Šiminović I - II 8. Milan Kašanin I - II 9. Branko Lazarević I - II 10. Niko Bartulović 05.04.2024.

Muzika 1,2 Izdavac Vuk Karadzic 1982.g. Tvrd povez,zastitni omot Format veliki enciklopedijski.Knjige dobro ocuvane. Zastitni omoti,pogotovo u knjige broj 1 osteceni i sa unutrasnje strane omot zalepljen selotejpom.(kod knjige 1) Uplatu izlicitiranog iznosa + poštarina izvršiti na tekući račun br: 160-5600100555455-58 kod intesa banke. Visina postarine je za slanje putem vrednosnog paketa. Po zavrsenoj aukciji od kupca ocekujem da se javi kako bi se dogovorili o nacinu placanja i isporuci. Isporuka po dogovoru. Moguće je lično pruzimanje. Ne šaljem u inostranstvo. Ne saljem pouzecem. Ne saljem obicnom posiljkom. Roba se prodaje u stanju prikazanom na slikama.

DANILO KIŠ IZABRANA DELA 1-6 BIGZ - PROSVETA B e o g r a d 1 9 8 7 Izabrana dela 1. Mansarda 2. Rani jadi 3. Bašta, pepeo 4. Peščanik 5. Grobnica za Borisa Davidoviča 6. Enciklopedija mrtvih ....................................................... Latinica Tvrde korice Šiven povez Omot 123O stranica Pažnja !!! NEKORIŠĆENO NEOTVORENO NEČITANO E k s t r a ************** Izvrsno za poklon ************

Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca 1-8 Godina izdanja: 1929. Izdavač: Narodna prosveta, Beograd Povez: mek Komplet sadrži: 1. Veljko Petrović, Knj. 3, SABRANA DELA, br. str. 179. 2. Veljko Petrović, Knj. 4, SABRANA DELA, br. str. 140. 3. Branko Lazarević, Knj. 1. SABRANA DELA, br. str. 134. 4. Branko Lazarević, Knj. 2, SABRANA DELA, br. str. 189. 5. Gustav Krklec, Knj. 1. SABRANA DELA, br. str. 155. 6. Gustav Krklec, Knj. 2. SABRANA DELA, br. str. 151. 7. Niko Bartulović, Knj. 1. SABRANA DELA, br. str. 143. 8. Niko Bartulović, Knj. 1. SABRANA DELA, br. str. 136. Knjige u dobrom stanju. Hrptovi sa malim oštećenjima kao trag starosti. G/3

VELJKO RADOVIĆ IZABRANA DJELA 1-2-3 C I D Podgorica SLUŽBENI LIST SCG Beograd 2005 BIBLIOTEKA POSEBNIH IZDANJA IZABRANA DJELA 1-2-3 1. JELOVNIK ZA KANIBALE I - DRAME / KOMEDIJE 2. JELOVNIK ZA KANIBALE II - DRAMA KAO SISTEM Tetraloški eseji 3. BIRANE MUKE Novele - MELANHOLIČNI SAJAM Eseji ............................................................ Predgovor FILIP DAVID BROŠ LATINICA 1600 STRANA NEKORIŠĆENO NEOTVORENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra !!!!!!!!!!!!! db48

PERL BAK,latinica, tvrd povez, izdavač Matica Srpska, Beograd 1967. Dela: 1) Mati 2) Obećanje 3) Glasovi u kući 4) Dobra zemlja 5) Sinovi 6) Zmajevo sme 7) Tvorac grada 8) Rastureni dom 9) Duga ljubav 10) Duh i telo 11) Paviljon žena 12) Istočni vetar,zapadni vetar Knjige su nove, malo oštećenje na jednoj korici što se vidi i na slikama.

MUZIKA 1 i 2 - ljudi, instrumenti, dela - Norber Difurk Vuk Karadžić Beograd 1982,priredio Norber Difurk, predgovor Stana Đurić Klajn, prevod čuvenog Larusovog izdanja, 2 velike enciklopedije,najsvobuhvatnije enciklopedije o muzici objavljene na srpskom jeziku,tvrd povez,zaštitni omot,ilustrovano u boji,latinica, ukupno oko 820 strana,zaštitni omot oštećen, unutrašnjost u dobrom stanju. L. 3. ORM. 4. POL. 8

KOD HYPERBOREJACA MILOŠ CRNAJNSKI NOLIT B e o g r a d 1 9 8 3 MILOŠ CRNJANSKI IZABRANA DELA KOD HYPERBOREJACA 1-2 BIBLIOGRAFIJA Latinica Tvrde korice Šiven povez 432+4OO stranica NEKORIŠĆENO

KNJIGA 1 IZ CELOKUPNIH DELA - STEVAN SREMAC , NEDOSTAJE NASLOVNA STRANA 1. IVKOVA SLAVA 2. ZONA ZAMFIROVA OBA DELA SU KOMPLETNA IZDATO IZMEĐU DVA SVETSKA RATA, STRANA 357 TVRDI POVEZ BLAGE FLEKE NA KNJIŽNOM BLOKU OSTALO DOBRO OČUVANO 26.06.2021

MUZIKA ljudi, instrumenti, dela 1 i 2 Vuk Karadžić, 1982. 407 + 428 strana, tvrd povez, A4 format, zaštitni omot. Veoma su očuvane sem što su zaštitni omoti zacepljeni(više kod prve knjige).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! MUZIKA 1-2 ljudi, instrumenti, dela - Norber Difurk Izdavač: VUK KARADZIĆ Beograd Godina izdanja: 1982. Povez: tvrd povez Broj strana: 398 + 423 Pismo: latinica Muzika (grč. μουσική - umetnost muza,[1] lat. musica) je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Muzika ima tri osnovna elementa:[2][3] melodiju, ritam i harmoniju. Stvaranje, izvođenje, važnost, a nekad i definicija muzike veoma su zavisne od kulture i socijalnih aspekata. Muzika se deli u žanrove i podžanrove, ali njihove granice i veze ponekad zavise od lične interpretacije. Jedno zaokruženo i celovito ostvarenje muzičke umetnosti se zove muzičko delo ili kompozicija. Međutim, muzika je reproduktivna umetnost, slično kao i drama ili ples, što znači da se ona ne svodi samo na komponovanje, nego da je komponovano delo potrebno i izvesti (reprodukovati, interpretirati) da bi se moglo pružiti publici kao gotov proizvod umetnosti. Muziku izvode interpretatori, a može se reprodukovati na dva načina: živim izvođenjem na licu mesta, odnosno konkretnim izvođenjem dela pred publikom na koncertu ili nekoj prigodnoj svečanosti; puštanjem pre snimljenog sadržaja s nosača zvuka (CD, DVD i sl.) preko savremene elektronske opreme, kao što su radio, Hi-Fi, i sl. Pojam i definicija Filipino Lipi: Alegorija muzike Sama reč muzika potiče od grčkog μουσική τέχνη (mousikē téchnē) - umetnost muza, od čega se zadržala samo prva reč μουσική, što je derivat od reči μούσα (mousa), što znači muza.[4] Dalje se svetom proširio latinski oblik musica, koji je uglavnom opisivao ugodne zvukove. Upravo je takav oblik najčešći u svetskim jezicima. Definisati muziku već je malo teže, a to su pokušavali mnogi, od muzikologa do interpretatora. Uglavnom, za muziku se može reći da je umetnost koja se izražava pevanim i/ili sviranim tonovima, raznim zvukovima, šumovima i tišinom između njih. Zvukovima i šumovima se koriste ponajviše moderni kompozitori kad žele pobliže muzički da opišu neki sadržaj. Tišinu pak između tonova čine predasi (pauze). Uz to što je reproduktivna (izvođačka) umetnost, muzika spada u fine (lepe) umetnosti jer joj je cilj estetika. Kao što se film naziva sedmom umetnošću, tako je muzika po tradicionalnoj estetici prva umetnost (odnosno prva na popisu umetnosti). Muzika ima i dodirnih tačaka s pozorištem, ne samo zato što se praktikuje u njemu, već postoji i žanr koje je posuđuje i od jednog i od drugog - mjuzikl. Usko vezan sa svo troje (ali posebno s muzikom) je i ples. Muzika je uobličeno vreme, budući da se može doživeti samo u toku nekog vremena (za razliku od slikarstva koje uobličuje prostor). Zbog toga muzika mora imati ritmičko uređenje svog sirovog materijala - tonova i drugih zvukova. Osim toga, muzika se uređuje i pomoću melodije (niza tonova raznih visina) i harmonije (istovremenosti raznih visina tonova). Tako ritam, melodija i harmonija postaju osnovni elementi muzike. Prvi oblici muzike Prvi oblici muzike nastaju u starijem kamenom dobu - paleolitu. Prva istraživanja vrši Čarls Darvin u 19. veku. Naučnici koji su se tada bavili istraživanjem muzike nisu bili obrazovani muzikolozi. Postoji više teorija o nastanku muzike.[8] Čovek je počeo da ispušta nizove glasova pokušavajući da privuče suprotan pol. Čovek peva iz potrebe da komunicira sa drugim ljudima iz zajednice. Čovek pokušava da imitira zvukove iz prirode. Tokom rada čovek udara grančicama koje koristi kao alat i shvata da se taj zvuk može ponoviti. Te teorije nisu prihvaćene zato što nije postojalo materijalnih dokaza. Žil Kombarje je tvrdio da muzika zahteva intelekt (razvijene mentalne sposobnosti). Tokom vršenja raznih ekspedicija i istraživanja Afričkih i Amazonskih prašuma otkrivene su zajednice (plemena) na niskom stepenu razvoja. Žil Kombarje prisustvuje obredima i ritualima raznih plemena i dolazi do zaključka da muzika nastaje i razvija se kao deo magijskog obreda. Ljudi prvobitne zajednice pevaju jednostavne pesme (samo nekoliko tonskih visina koje se stalno ponavljaju). Pevanje je imalo ulogu da dovede vrača u stanje transa kako bi on mogao da komunicira sa bogovima (sile prirode). Muzika bila je strogo funkcionalna. Nije se smela pevati van obreda jer se smatralo da to može razbesneti bogove. Muzika je najčešće bila ritmička. Kao instrumenti koriste se ljudski glas i telo. Sve vreme učestvuje u obredu. Ljudi su pljeskali dlanovima ili su se udarali po telu (mirovanje nije bilo dozvoljeno). Muzika je bila vrlo izražajna i glasna jer se smatralo da će tako lakše dopreti do bogova. Ova muzika najpre podrazumeva tekst i melodiju. Ovi rituali se smatraju za poreklo umetnosti uopšte jer objedinjuju sve vrste umetnosti. Takva pojava naziva se sinkretizam. Tokom obreda koji je služio kao priprema za lov ljudi su crtali likove životinja koje idu da love. Isto tako ritual je vremenom dobio i oblik scenske igre zato što su ljudi po povratku prikazivali celom plemenu scene iz lova (takođe u okviru obreda). Godine 1877. američki istraživač i pronalazač Tomas Alva Edison izumeo je fonograf (prvi uređaj koji je mogao da snimi i ponovo reprodukuje zvuk). Ovaj uređaj se koristio za snimanje pesama Američkih Indijanaca koji žive u rezervatima. Koristeći ove snimke i upoređujući ih sa drugim obrednim pesmama naučnici su potvrdili teoriju Žila Kombarjea. Muzika starih robovlasničkih civilizacija Od IV milenijuma p. n. e. do 476. godine, na području Sredozemlja, Srednjeg i Dalekog istoka razvijale su se moćne robovlasničke civilizacije: Egipat, Indija, Kina, Mesopotamija, Izrael, Grčka i Rim. Klasnim društvenim raslojavanjem, javila se i podela na muziku vladajuće klase - robovlasnika i muziku obespravljenog naroda - robova. Muzika naroda Starog veka Vrsta egipatske harfe O muzici starog Egipta zna se ponajpre zbog raznih nalaza na području Grčke, s kojom su bili u dodiru, a i značenje muzičke kulture Egipta je baš u tome što grčke teorije vuku koren iz Egipta. Egipćanima je muzika služila prvenstveno za verske obrede, a poznavali su harfe, koje su umetnički izrađivali, flaute i sistrume (vrsta metalnih udaraljki). U Kini, koja je imala veoma dugu muzičku tradiciju, muzika je povezivana s filozofijom. Njihov najveći filozof Konfucije je učio da „muzika oplođuje klice vrlina koje čovek nosi u srcu“. Dobra je muzika značila red, a loša nered u državi. Pet tonova njihove lestvice predstavljalo je pet elemenata, a kasnija lestvica od 12 tonova mesece u godini. Muziku su izvodili na velikim ceremonijama, a poznavali su dosta instrumenata. Božica Sarasvati drži vinu u rukama Indija je takođe davala važno mesto muzici. Smatrali su je božjim darom, koji treba vraćati bogovima pesmom i svirkom. Čini se da je indijska lestvica bila veoma slična kineskoj - bila je pentatonska (od pet tonova). Jednim od najstarijih njihovim instrumenata smatramo vinu (sa sedam žica i rezonatorom), a cenili su i zvona. Većinu ovih podataka istoričari crpe iz religiozno-filozofskih knjiga, veda. Muzika je u Palestini doživela procvat u vreme Davida i Salomona. Jevrejima je muzika služila u bogoslužju, ali su posebni jer im nije predstavljala magijsko sredstvo. Nisu se muzikom opijali, već su njome izazivali svečano raspoloženje. Imali su veoma bogatu selekciju instrumenata: triangle, rogove, bubnjeve, svirale, harfe, lutnje. Njihovo pevanje psalama i zborsko pevanje preuzela je srednjovekovna katolička muzika. Antička Grčka i Rim Boetius i Pitagora, a u sredini je Aritmetika. U Grčkoj je muzika smatrana naukom kao i matematika, a ovde se vidi njihova povezanost s brojevima U antičkoj Grčkoj država se brinula o razvoju umetnosti, a u središtu njihove umetnosti bila je muzika. Takvo zanimanje za umetnost nastaje iz činjenice da su u Grčkoj tekovine kulture bile dobro celog naroda. Iako je od grčke muzike sačuvano samo dvanaestak zapisa, o njoj se saznaje iz literature, pa se zna da je muzika imala važnu ulogu u državi i društvu, odgoju omladine i, naravno, mitologiji. Na primjer, Apolon, bog (među ostalim) sunca, dakle sklada i sreće, bio je zaštitnik i bog muzike. Primjena muzike kod njih je bila svestrana: pevali su u zboru lirske pesme, slavili bogove himnama, a i u drami je muzika imala važnu ulogu. Bilo je doba kad su svi muškarci do tridesete morali primati muzičku obuku iz državnih muzičkih škola. Postojale su Pitijske igre, muzičko-umetnički pandan olimpijskima. Razvili su teoriju muzike, i imali su lestvice (silazne), koje su nazive dobijale po pokrajinama: dorska, frigijska i lidijska. Kitari, liri i drugim žičanim instrumentima pripisivali su svojstvo produbljivanja ljudskih osjećaja i unošenja sklada, a duvačkim moć uzbuđivanja i dovođenja u ekstazu. Kad su Rimljani pokorili Grčku, preuzeli su i njihovu muziku, instrumente i notno pismo, od ostalih naroda trube, ali tu muziku nisu dalje unapređivali, pa joj je vrednost pala. Onoliko muzičkog smisla nisu imali, pa im je muzika služila za ulepšavanje gozbi, priredaba i igara. Tu je muziku sačuvao filozof Boetius u delu De institutione musica, na kojoj počiva razviće celokupne današnje muzike. Srednji vek Starija sakralna muzika nadovezuje se na židovsku i grčko-rimsku, a preuzela je mnogo i od nehrišćanskih naroda, prvenstveno istočnjačkih, što je vešto primenjivala u svom liturgijskom pevanju. Važan deo liturgijske muzike do danas čini gregorijansko pevanje, jednoglasno i nepromenjivo crkveno pevanje. Zbirku takvih misnih napeva sastavio je i pročistio u suradnji sa svojim benediktincima u knjigu Antifonarij papa Grgur I, te ga možemo nazvati reformatorom liturgijske muzike[9] Iz Rima se takvo pevanje proširilo po celom hrišćanskom svetu, čemu je pomogao i Karlo Veliki. Svetovna muzika je u 12. veku dobila novu vrstu pesama koju su gajili trubaduri. U njima je najčešće reč o viteškim vojnim i ljubavnim poduhvatima, njihova odanost, poštenje, milosrđe itd. U Nemačkoj su takvi pevači nazivani Minesengerima, a imali su pravilnike (tabulaturu) po kojem se učila umetnost. Sve su to bili putujući muzičari, koje su vlasti i crkva progonili, ali ih je narod voleo, jer su bili veseli, šaljivi i lakoumni, a objedinjavali su mnogo zanimanja u jednom. Znali su da sviraju devet instrumenata, izmišljati rime, žonglirati, oponašati glasove životinja, ...

TOMAS MAN - DELA 1.TONIO KRAGER 2. TRUSTAB 3. SMRT U VENECIJI IZDAVAČ. NARODNA PROSVETA BEOGRAD IZMEDJU 2 RATA STRANA: 288 TVRDOG POVEZA STANJE: PEČATIRANA, NA PREDLISTU UZ BOČNU MARKINU CRVENA FLEKA, SA MESTIMIČNIM ŽUATIM FLEKICAMA, UNUTRAŠNJOST OČUVANA. OCENA: 4 KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC,

IVO VOJNOVIĆ - SABRNA DELA 2-3 1. STARI GRIJESI LAPADSKA PRIČA PSIHE, STRANA: 351 VEOMA OČUVANA, OCENA: 4+ 2. GOSPODJA SA DUNCOKRETOM IMPERATRIX, STRANA: 323 VEOMA OČUVANA, OCENA: 4+ IZDAVAČ: GECA KON BEOGRAD 1941 TVRDOG POVEZA KNJIGE KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 78

SVEZNANJE 1 - 2 opšti enciklopedijski leksikon, pod uredništvom P. M. Petrovića Izdavač: NARODNO DELO Beograd Godina izdanja: 1937. Povez: tvrd Pismo: ćirilica Stanje: dobro

1865.-66. nemački gotica, prva 2 toma (od 6), odlično uvezane,prekoričene?, prva ima fleku od vlage na prvih 200 strana, sanirano, ostalo odlično, 610,912str.,tvrdi povez,25cm, š x53

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ ОДАБРАНЕ ДРАМЕ 1-2 ВРЕМЕ КЊИГЕ БЕОГРАД 1994 ОДБРАНА ДЕЛА 8 ДРАМА 1. МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ 2. РАДОВАН ТРЕЋИ 3. САБИРНИ ЦЕНТАР 4. БАЛКАНСКИ ШПИЈУН 5.СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ УБИВА АЖДАХУ 6. КЛАУСТОФОБИЧНА КОМЕДИЈА 7. ПРОФЕСИОНАЛАЦ 8. УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА ................................................................. БРОШ ЋИРИЛИЦА 21 ЦМ 250+208 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра за ПОКЛОН ******** дб64

U prihvatljivom stanju, korice lošije, kao na slici, ostalo dobro KNJIGA 1 Dela Đure Jakšića. Knj. 1, Pesme Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1911 Zemun : Napredak, 1911 (Beograd : Nova štamparija - Davidović) 287, 333 str., [5] lista s tablama : faks., note ; 19 cm Zbirka Srpski klasični pisci / [Napredak, Zemun] ; 1 KNJIGA 2 Dela Đure Jakšića. Knj. 2, Drame Vrsta građe drama Jezik srpski Godina 1911 Zemun : Napredak, 1911 (Beograd : Nova štamparija - Davidović) Fizički opis 333 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Davidović, Ljubomir M. = Davidović, Ljubomir M. Zbirka Srpski klasični pisci ; 1 Sadržaj: 1. Seoba Srbalјa ; 2. Jelisaveta kneginja crnogorska ; 3. Stanoje Glavaš. KNJIGA 3 Dela Đure Jakšića. Knj. 3, Pripovetke I / [Đura Jakšić] Jezik srpski Godina 1911 Zemun : Napredak, 1911 (Beograd : Nova štamparija - Davidović) Fizički opis 418 str. ; 19 cm Zbirka Srpski klasični pisci ; 1 KNJIGA 4 Dela Đure Jakšića. Knj. 4, Pripovetke, odlomci, kraći prozni spisi Jezik srpski Godina 1911 Zemun : Napredak, 1911 (Beograd : Nova štamparija - Davidović) Fizički opis 415 str. ; 19 cm Zbirka Srpski klasični pisci ; 1 Tumačenja nepoznatije reči: str. 407-415. Đura Jakšić 1832-1878

Odlično očuvano. Sabrana dela. Knjiga 1: Pesme Sunca Knjiga 2: Pesme ljubavi i smrti 5

Zakon o budžetu državnih prihoda i rashoda za budžetsku 1900. godinu Beograd 1900. Mek povez, ćirilica, veliki format (31 cm), 248 strana. Napomena: sitnija oštećenja na rikni; unutrašnjost knjige je odlično očuvana. Sadržaj: Državni rashodi i prihodi za 1900. godinu I. Budžet Predsednika Ministarskog Saveta : 1. Budžet Držalvnog Saveta 2. Budžet Kancelarije Kraljevog Dvora 3.Budžet Kraljevskih Ordena 4. Budžet Glavne Kontrole III. Budžet Ministarstva Inostranih Dela IV. Budžet Ministarstva Finansija : 1. Budžet Ministarstva 2. Budžet Uprave Državnih Monopola A. Založnih Monopola : a) Monopola Duvana b) Monopola Soli v) Monopola Petroleuma g) Monopola Hartije od vrednosti d)Monopola Žigice đ) Monopola Cigar-papira B. Nezaložnih Monopola: a) Na alkohol 3. Budžet Uprave Državnih Dugova IV. Budžet Ministarstva Prosvete : 1. Budžet Ministarstva 2. Budžet Državne Štamparije V. Budžet Ministarstva Pravde VI. Budžet Ministarstva Vojnog VII. Budžet Ministarstva Unutrašnjih Dela : 1. Budžet Policije 2. Budžet Saniteta VIII. Budžet Ministarstva Narodne Privrede IX. Budžet Ministarstva Građevina : 1. Budžet Ministarstva 2. Budžet Železnica a) Senjskog Rudnika 3. Budžet Pošta i Telegrafa Budžet pensionara, invalida, itd.

СВЕТИ САВА САБРАНА ДЕЛА ПОНОВЉЕНА ИЗДАЊА КОЛА СКЗ У ДИВОТ ОПРЕМИ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 2O18 а) Стефан Немања, рашки велики жупан (1114-1200) - Хагиогрефије ............................................................. САБРАНА ДЕЛА 1. Карејски типик 2. Хиландарски типик 3. Студенички типик (изводи) 4. Житије светог Симеона 5. Служба светом Симеону 6. Писмо студеничком игуману Спиридону 7. Указ за држање псалтира ........................................................... ПРЕДГОВОР, ПРИРЕДИО И ПРЕВЕО ТОМИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ Двојезични текст - српскословенски + савремени српски језик !!!! Илустрација лика светог Саве из Милешеве, у колору Уз ово издање Коментари Речник мање познатих речи Регистар Ћирилица Тврде корице Шивен повез 275 страница Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО

Gustav Krklec, Sabrana dela I-II, Narodna prosveta 1929. 1. knjiga 155 str. 2. knjiga 151 str. Sadrži pečat biblioteke.

BRANKO LAZIĆ - SABRANA DELA KNJIGA 1 IZDAVAČ: NARODNA PROSVETA BEOGRAD IZMEDJU 2 RATA STRANA: 189 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 18 CM STANJE: RIKNA POPUCALA SA SPOLJNE STRANE, UNUTRAŠNJOST OČUVANA, OCENA: 4- KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC,

POL HERVJE - IZABRANA DELA KNJIGA 1 IZDAVAČ: NARODNA PROSVETA BEOGRAD IZMEDJU 2 RATA STRANA: 269 TVRDOG POVEZA DIMENZIJA: 19 CM STANJE: NA PREDLISTU MALI POTPIS GRAFITNOM, VEOMA OČUVANA, OCENA: 4+... SIGURNO I VIŠE, KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC,