USKA VRATA IMORALIST ANDRE GIDE OTOKAR KERŠOVANI R i j e k a 1 9 8 O ODABRANA DJELA ANDREA GIDEA Latinica Tvrde korice Šiven povez 2 7 6 stranica Pažnja !!! Nekorišćeno perfekT garancijA kondicijA: 1O ekstrA !!!

IVO ANDRIĆ PROKLETA AVLIJA i MOST NA ŽEPI SVJETLOST SARAJEVO 1988 BIBLIOTEKA IZABRANIH DJELA Izbor iz kritike 1. MILAN BOGDANOVIĆ 2. PETAR DŽADŽIĆ 3. IVO FRANGEŠ 4. MIDHAT BEGIĆ 5. DRAGIŠA ŽIVKOVIĆ ............................................................ BILJEŠKA O PISCU Latinica Tvrde korice Šiven povez 203 strana NEKORIŠĆENO NEOTVORENO ODLIČNO GARANCIJA Ekstra !!!!!!!!!!!11

Prelep komplet, od srednje debelog konca, prelepe boje, opran i ustirkan, samo se treba prepeglati, malo je poguzvan od stajanja, kao nov. BOJA KAO NA PRVOJ SLICI. 1. Najveci je 57cm*52cm 2. srednje velicine-66cm*38cm 3, dva manja-40cm*34cm Sve moze i pojedinacno da se kupi. Ima jos puno toga, kao i stoljnjaka. Ima jos puno stoljnjaka i ostalih rucnih radova,cene izuzetno pristupacne.

Novi veliki beli pamučni krevetski stolnjak, vintage, dimenzija 180x143 cm. Nema nikakvih oznaka ali je očigledno da je pamuk. Dugo je stajao u ormaru pa ima one blage tamnije tragove na prevoju od stajanja posebno kod dela gde je unutrašnji drap karton, negde po sredini, sve se to može otkloniti sa 1-2 mašinska pranja. Šaljem kao CC paket, preporučeno pismo ili postexpresom. Pogledajte i ostale moje oglase. Za više kupljenih stvari GRATIS poštarina

Prirodopisni Atlasi za školsku i opštu upotrebu. Uređuje Dragutin T. Simonović- Profesor Izdanje Zadruge Profesorskog Društva- Beograd 1939 godine. Knjiga je iz 3 dela i posle svakog dela ima deo koji se razvlači sa slikama životinja u boji : 1.Sisari- Majmuni,Polumajmuni,Zverovi,Perajari- Broj strana:27 +11 strana koje se razvlače. 2.Sisari-Kitovi,Morske krave,Ljiljci,Bubojeci,Glodari,Pećinari,Surlaši,Takoprsti Papkari (1 deo.)- Broj strana:28 + Od 12-21 strana koje se razvlače. 3. Sisari-Takoprsti Papkari (2 deo),Lihoprsti Papkari,Krezubice,Ljuskavci,Cevozupci,Torbari,Kljunari.- Broj strana:32 + Od 22-32 strana koje se razvlače. Tvrdi Povez. Srednje očuvano. (Mestimično se štivo razdvaja, mestimično pisano olovkom, mestimične žute fleke). Stanje kao na fotografijama.

Аутор Војновић, Иво Наслов Sabrana djela. Knj 1, Pjesme. Pripovijetke / Ivo Vojnović Врста/садржај тыпе оф материал сабрана дела Језик српски, хрватски Година 1939 Издавање и производња Beograd : `Geca Kon`, 1939 (Beograd : Orao) Физички опис 367 str. ; 20 cm Аутор Војновић, Иво, 1857-1929 Наслов Sabrana djela. 2. Врста/садржај тыпе оф материал књига Језик неодређен Издавање и производња Beograd : Kon, 1940

U dobrom stanju, bez godine izdanja, sredina 30ih KNJIGA I Izabrana dela / Čarls Dikens. Knj. 1 ; preveo s engleskog Aleksandar Vidaković Ostali naslovi Pripovest o dva grada. Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina [b. g.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna prosveta, [b. g.] (Beograd : `Gregorić`) Fizički opis XIX, 288 str. : autorova slika ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidaković, Aleksandar Zbirka Biblioteka stranih pisaca Sadržaj Sadržaj knj. 1: Pripovest o dva grada (prvi deo) Str. VII-XIX: Čarls Dikens / Aleksandar Vidaković KNJIGA 2 Izabrana dela / Čarls Dikens. Knj. 2 ; preveo s engleskog Aleksandar Vidaković Ostali naslovi Pripovest o dva grada. Vrsta građe roman Jezik srpski Godina [b. g.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna prosveta, [b. g.] (Beograd : `Gregorić`) Fizički opis 299 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidaković, Aleksandar, 1896-1940 = Vidaković, Aleksandar, 1896-1940 Zbirka Biblioteka stranih pisaca Sadržaj Sadržaj knj. 2: Pripovest o dva grada (drugi deo). Dikens, Čarls, 1812-1870 = Dickens, Charles, 1812-1870

AUGUST STRINDBERG ISPOVIJED JEDNOG LUĐAKA ZORA - GZH ZAGREB 1 9 7 7 ODABRANA DJELA SVEZAK PETI TVRDE KORICE LATINICA ŠIVEN POVEZ 2 7 4 STRANICE NEKORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO LEPO OČUVANO **********

RAČIĆI TAKAŽI ŠIVAŠANKARA PILAI NOLIT B e o g r a d 1 9 6 6 METAMORFOZE Predgovor MIRJANA STEFANOVIĆ .............................................................. Latinica Tvrde korice Šiven povez 2 O 3 stranice Pažnja !!! Ova knjiga je uvršćena u seriju indijskih prevoda u Unesko-zbirci reprezentativnih dela koja zajednički odabiraju Unesko i Indijska vlada ******************* NEKORIŠĆENO

1. ISTORIJSKI PREGLED SRPSKE ŠTAMPE 1791-1911 2. JAVNO MNENJE U FRANCUSKOJ PREMA POLITIČKOJ I SOCIJALNOJ POEZIJI 1830-1848 JOVAN SKERLIĆ Prosveta B e o g r a d 1966 Sabrana dela Jovana Skerlića Knjiga osma PredGovor: dr MIDHAT BEGIĆ ......................................................... Registar, Ćirilica, Šiven povez, Tvrde korice, 330 str ODLIČAN PRIMERAK KOndicija: 10

POVRATAK RAZMETNOGA SINA MOČVARE TEZEJ OTOKAR KERŠOVANI RIJEKA 1 9 8 O ODABRANA DJELA SVJETSKIH PISACA Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica 2 8 O stranica NEKORIŠĆENO

DVA VERONSKA PLEMIĆA WILLIAM SHAKESPEARE Nakladni zavod Matice hrvatske Z a g r e b 1 9 8 8 SABRANA DJELA WILLIAMA SHAKSEAREA Predgovor IVO ŠOLJAN Igre ljubavi i prijateljstva Prvi - peti čin ....................................................... Preveo MATE MARAS Bilješke Latinica TVrde korice Omot Šiven povez 1 2 1 stranica NEKORIŠĆENO

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izdavač: Knjižara LJ. Joksimovića a redakcija odbora za izdavanje cel. dela Svetozara Markovića. Parna štamparija Narodne radikalne stranke, Beograd, 1892. Meki povez, ćirilica Svetozar Marković (1846—1875) je bio uticajni srpski socijalistički mislilac, političar i publicista druge polovine XIX veka. Izdavao je Radenik, prvi socijalistički list u Srbiji i na Balkanu. Marković je bio žestoki kritičar velikosrpske politike i pionir ideje Balkanske federacije. Odbacio je „istorijsko pravo“, to jest obnovu Dušanovog carstva, kao osnovu rešenja srpskog pitanja. Govorio je da bi pokušaj obnove ove srednjevekovne države, koja i nije bila samo srpska i na čijem prostoru su se odigrali ireverzibilni istorijski procesi, učinili Srbiju na spoljnom planu osvajačkom, a unutra vojno-policijskom državom.[1] Marković je utemeljio federalizam kao konstantu srpske levice, kao alternativu velikodržavnoj ideologiji zasnovanoj na „istorijskom pravu“. On je također odbacio klerikalnu tradiciju kao osnovu za jedinstvo srpskog naroda, povlači liniju razdvajanja sa desnim populizmom Gimnaziju je učio u Kragujevcu i u Beogradu, godine 1863. U Beogradu je započeo studije tehnike, koje je kasnije nastavio u Petrogradu kao stipendista srpske vlade[2]. U Petrogradu je bio uključen u rad ruskih revolucionarnih kružoka. Docnije je prešao da studira u Cirih, u Švajcarskoj, gde je počeo da proučava naučni socijalizam. Kao veoma mlad je počeo da se bavi publicistikom. Zbog članka Srpske obmane, objavljenog u novosadskoj Zastavi izgubio je stipendiju, pošto je u ovom napisu napao ceo državni sistem u Srbiji, a posebno birokratiju. Ostavši bez sredstava, vratio se u Srbiju. 1. juna 1871. godine je pokrenuo `Radenik`, prvi socijalistički list u Srbiji i na Balkanu.[3] U njemu su po prvi put objavljeni, u nastavcima, Marksov Građanski rat u Francuskoj i dva poglavlja iz Kapitala. Radenik izlazi dve godine (1871 - 1872), a potom je 1873. u Kragujevcu izdavao list Javnost. Zbog napada na vlast, godine 1874. osuđen je na devet meseci zatvora, iz kojeg je izašao teško narušenog zdravlja. Ubrzo ga je, u dvadeset devetoj godini pokosila tuberkuloza. Preminuo je 1875. godine u Trstu. Ideje Radenik, socijalističke novine koje je izdavao Svetozar Marković. Društvena teorija Svetozar Marković je, za razliku od mislilaca marksističke tradicije, smatrao da nije nužno za svako društvo da prođe sve stepene istorijskog razvoja. On je verovao da Kneževina Srbija može preskočiti kapitalizam i pravo iz pred-kapitalističkih početi da razvija socijalistički oblik društvenog uređenja, zasnovan na tradicionalnim seoskim zadrugama. Kritika velikosrpske politike Svetozar Marković je u svojim delima prvi put, i to kritički, upotrijebio izraz Velika Srbija: “ Čim se monarhična vlada utvrdila u zemlji, ona je odmah počela pomišljati da rasprostrani granice svoje vlasti i van Srbije ... Misao da se Bosna i Hercegovina sjedine sa Srbijom počela se širiti i u Srbiji i kod tamošnjeg naroda. To je bilo načelo politike koja je poznata pod imenom Velika Srbija.[4] ” Marković je velikosrpsku politiku Kneza Mihajla smatrao ništavnom, jer su protiv nje bile neodoljive prepone. Prva i najjača prepona je bila nezavisna Crna Gora, koja je imala iste pretenzije na Hercegovinu, Bosnu i Staru Srbiju kao i Srbija, i koja je jasno težila da osnuje sasvim nezavisnu srpsku državu. Druga snažna prepona je bila bosanska vlastela sa njenim davnašnjim pravima. Marković je verovao da je nemoguće dobiti Bosnu mirnim putem ukolko se vlasteli ne ujamče njena starinska prava, što bi značilo ostaviti bosansku raju u ropstvu. Dobiti Bosnu ratom, znači uništiti domaću aristokraciju, a kad bi se raja oslobodila od ropstva, `da li bi se ona slagala da dođe pod srpske pandure, kapetane i ostale gospodare?`[5] Marković je smatrao da opasnost poduhvata Velike Srbije leži u činjenici da srpski narod živi izmešan sa drugim narodima, bez jasno određenih geografskih i etnografskih granica, tako da bi morao »uzeti ulogu osvajača« prema susedima: Kneževina Srbija u Markovićemo vreme (sredinom 19. veka). “ Srpski narod se s jedne strane meša s Bugarima, s druge s Hrvatima i s treće s Rumunima, a dva naroda, Bugari i Hrvati, njegovi su najbliži rođaci po krvi i jeziku. Gde su granice „sjedinjenih Srba“, nove srpske države? To je teško ostvariti, ako ne želimo da se posvađamo sa svim tim narodima ... Srpski narod nema nikakvih geografskih ili etnografskih granica kojima bi bio određen kao jedna jedinstvena celina. Da bi se stvorila država od pet do pet i po miliona Srba, srpski narod bi morao da bude u neprijateljskom odnosu s Bugarima, Hrvatima i Rumunima. Morao bi da preuzme ulogu osvajača, kako to Mađari danas čine.[6] ” Svetozar Marković, koji se i sam zalagao za oslobođenje Srba koji žive pod osmanskom ili habzburškom vlašću, izričito je odbijao ulogu Kneževinu Srbiju kao „Pijemonta Južnih Slovena“ i politiku teritorijalne ekspanzije Srbije, koja bi pripojila i mešovite oblasti.[6] On je smatrao da svaka nacija treba u svom političkom i društvenom životu da bude samostalna, da ne bude potčinjena ni jednoj drugoj naciji.[6] Marković je izričito odbacivao pozivanje na „istorijska prava“ rečima: „princip nacionalnosti odriče se svih istorijskih prava.“[6] Posebno je smatrao štetnim ujedinjenje srpskih zemalja pozivanjem na Dušanovo carstvo, jer su Srbi njegovog vremena živeli u četiri države (Austrija, Turska, Srbija i Crna Gora) čija se istorijska prava „teško mogu uskladiti“.[6] Umesto toga, Marković predlaže stvaranje Balkanske federacije, odnosno saveza srpskog naroda sa drugim balkanskim i južnoslovenskim narodima.[7] Marković naglašava da bi nova srpska država, nastala osvajanjem, po nuždi postala vojnopolicijska i snagu bi trošila u odbrani od spoljnih neprijatelja, zanemarujući sopstveni umni i kulturni razvitak.[7] Marković ocenjuje da ideja Velike Srbije ide u prilog politici koja teži da u zemlji utvrdi neograničenu moć dinastije Obrenović.[6] On je ovu „veliku misao“ smatrao izgovorom za zanemarivanje daleko važnijih unutrašnjih pitanja Kneževine Srbije, upozoravajući da se »revolucionarna ideja o jedinstvu srpskog naroda pretvorila u ideju štetnu po narodne interese«.[7] Književna kritika Svetozar Marković bio je prvi pobornik realističkog pravca u književnosti i socijalistički teoretičar. Svu svoju delatnost usmerio je u pravcu rešavanja političkih problema i pripreme masa za ostvarivanje građanskih prava revolucionarnim putem. Njegovo glavno delo, Srbija na istoku, raspravlja o društvenim, ekonomskim i političkim problemima Srbije sa socijalističkih pozicija. Vrlo rano je pokazao interesovanje i za književne probleme, obrazujući se pod uticajem Černiševskog, Hercena i Dobroljubova. U jeku procvata romantizma u srpskoj književnosti, objavio članak je Pevanje i mišljenje, i potom raspravu Realni pravac u nauci i životu, (1871 - 1872), kojima je pokušao da izazove preokret u srpskoj književnosti. Po Markoviću, pesnici su bili krivi za rđav ukus publike, sujeverje naroda i odsustvo jasnih socijalnih i kulturnih perspektiva tadašnjeg srpskog društva. On pritom nije štedeo ni najveće pesnike našeg romantizma, Lazu Kostića i Đuru Jakšića, dok je prema Jovanu Jovanoviću Zmaju imao više obzira. Uz kritiku tadašnjeg pesništva, Marković je oštro kritikovao i ondašnju proznu književnost, pri čemu je njegov članak Realni pravac u nauci i književnosti bio široko zasnovana i utemeljena rasprava, zasnovana na naučnom socijalizmu, o istorijskim zakonitostima u društvu i o društvenim procesima koji su doveli do trijumfa naučnog gledanja na te zakonitosti i procese. Po njemu ti naučni zakoni i procesi važe i za umetnost, pa prema tome i za poeziju. Njegovi članci imali su veoma veliki uticaj na dalji tok razvoja srpske književnosti, a posebno na stvaralaštvo mlade generacije književnika.

РАСПУЋИН И ДРУГЕ ПРИЧЕ НАДЕЖДА ЛОХВИЦКА ТЕФИ НОЛИТ БЕОГРАД 2ОО8 Заборављена сјајна руска списатељица *********** НАДЕЖДА ЛОХВИЦКА ТЕФИ, рођена 1872. у Санкт Петербургу, умрла у Паризу 1952. Изузетна књижевница. Ценили су је савременици: Иван БУЊИН, Зајцев, Леонид АНДРЕЈЕВ, Куприн, КЕРЕНСКИ. Распућин је чак покушавао да је учини својом љубавницом ??? После Октобарске револуције избегла у Кијев, па у Париз.... ........................................................... ЖИВОТ И ДЕЛО НАДЕЖДЕ Л. ТЕФИ (9. мај 1872. Санкт Петербург - 6. октобар 1952. Париз) Р е ф е р е н ц е 1. НОСТАЛГИЈА 2. СЕЋАЊА 3. ПРИЧЕ (13) 4. ЖИВОТ И ДЕЛО НАДЕЖДЕ Л. ТЕФИ .............................................................. Брош Ћирилица 2ОО страница НЕКОРИШЋЕНО Изврсно за ПОКЛОН **********

U dobrom stanju Godina II - Knjiga III/2 Podnaslov: od br. 8/9 (1973) Mesečni književni časopis; od br. 1/2 (1976) Mesečni časopis za teoriju, kritiku i poeziju; od br. 1 (1988) Mesečni časopis za teoriju, kritiku, poeziju i nove ideje Urednici: od br. 1 (1961) Oskar Davičo; od br. 11 (1961) Muharem Pervić; od br. 5/6 (1980) Jovica Aćin; od br. 1 (1980) Slobodan Blagojević Štamparije: od br. 4 (1956) Prosveta, Beograd; od br. 3 (1957) Vojno štamparsko preduzeće, Beograd; od br. 6/7 (1959) Prosveta, Beograd; od br. 4 (1976) `Slobodan Jović`, Beograd; od br. 7 (1978) BIGZ, Beograd; od br. 10 (1979) Kultura, Beograd; od br. 1 (1980) BIGZ, Beograd; od br. 4 (1980) Glas, Beograd; od br. 3 (1981) `Srbija`, Beograd.

КРАЊЕВСКА КРВ СИНКЛЕР ЛУИС ПОЛИТИКА Б е о г р а д 2 О О 4 БИСЕРИ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Белешка о писцу и делу Ћирилица Тврде корице 3 1 4 страница НЕКОРИШЋЕБО НЕОТВОРЕНО Екстра *****************

IDRIS ŠAH ORIJENTALNA MAGIJA B I G Z BEOGRAD 1989 BIBLIOTEKA: MISTIKA ČUVENO ENCIKLOPEDIJSKO DELO O ZABRANJENIM ZNANJIMA ISTOKA !!! R e f e r e n c e 1. JEVREJSKA MAGIJA 2. EGIPATSKA MAGIJA 3. IRANSKA MAGIJA 4. INDIJSKA ALHEMIJA 5. LJUBAVNA MAGIJA 6. JAPANSKA MAGIJA 7. SOLOMUN: KRALJ I OPSENAR 8. NATPRIRODNO U VAVILONU 9. FAKIRI I NJIHOVA UČENJA 10. ARAPSKI DOPRINOS 11. PRIZIVANJE DUHOVA 12. MAGIJSKI OBREDI ATARVA VEDE 13. OKULTTNE VEŠTINE U KINI 14. TIBETANSKI ČUDOTVORCI ................................................................ LATINICA B R O Š 21 CM 210 STRANICA ODLIČNO *******

АУТОБИОГРАФИЈА ОДЛАЗЕЋЕГА ДРАГУТИН ИЛИЋ СОЛАРИС Нови Сад 1 9 9 4 БИБЛИОТЕКА СРПСДКЕ ФАНТАСТИКЕ књига 1 Предговор: САВА ДАМЈАНОВ Брош Ћирилица 1 2 5 страница НЕКОРИШЋЕНО перфекТ: 1О

МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ МУЗИЧКЕ ДРАМЕ ИЗДАЊЕ ПРИЈАТЕЉА БЕОГРАД 1938 ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА КЊИГА 6 Музичке драме `МЕЂУЛУШКО БЛАГО` и `ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ` писане су нарочито за композитора СВЕТОМИРА НАСТАСИЈЕВИЋА ....... Право компоновања и сва ауторска права њему припадају ....... ................................................................. Р е ф е р е н ц е 1. МЕЂУЛУШКО БЛАГО 2. ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ 3. ЖИВИ ОГАЊ .................................................................. ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ 21 ЦМ 132 СТРАНИЦЕ КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК, 1938. БИБЛИОГРАФСКИ ПРИМЕРАК, 1938 Могло би се рећи НЕКОРИШЋЕНО (уз године, 1938!) Ретко наиђе ОВАКО ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК *******

DIMENZIJE Dubina instalacije: 88 mm Ø : 80 mm Precnik ugradnog dela: 68 mm Tezina: 0.243 kg SIJALICA Grlo: GU10 Sijalica: GU10-LED Dostava: da Jacina: 1 x 5W Svetlosni fluks: 1 x 400 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecan radni vek: 25000h Indeks reprodukcije boja: >80Ra Energetska efikasnost: A+ Pogodno za: A++-E kWh/1000: 5.00 MATERIJAL I BOJA Materijal: celik Boja: hrom TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 2 Nivo zastite: IP20 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz Garancija: 5 godina

DIMENZIJE Dubina instalacije: 88 mm Ø : 80 mm Precnik ugradnog dela: 68 mm Tezina: 0.238 kg SIJALICA Grlo: GU10 Sijalica: GU10-LED Dostava: da Jacina: 1 x 5W Svetlosni fluks: 1 x 400 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecan radni vek: 25000h Indeks reprodukcije boja: >80Ra Energetska efikasnost: A+ Pogodno za: A++-E kWh/1000: 5.00 MATERIJAL I BOJA Materijal: celik Boja: satin nikl TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 2 Nivo zastite: IP20 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz Garancija: 5 godina

ЖИВОТ И ДЕЛО РАДОВАНА ДРАГОВИЋА СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ Б е о г р а д 1 9 8 7 НАУЧНИ СКУПОВИ Р е ф е р е н ц е Радован Драговић Србија Српски социјалисти Оснивање Српске социјадемократске партије Идеолошке борбе Раднички покрет Србије 1902. године Радован Драговић у образованју радничке класе у Србији Радован Драговић као новинар и уредник Борба за слободу штампе Пролетерски морал и хуманизам `Првомајски спис` из времена Радована Драговића ......................................................... Фотографије Брош Ћирилица 2 6 О страница НЕКОРИШЋЕНО Екстра !

Живот и прикљученија Димитрија Обрадовича нареченога у калуђерству Доситеја, њим истим списат и издат. Књ. 2 / Доситеј Обрадовић Београд : Српска књижевна задруга, 1893 (Београд : Штампано у штампарији Краљевине Србије) 140, XXИВ стр. ; 20 цм Српска књижевна задруга. коло 2 ; књ. 8 dobro očuvano, drvenom bojicom je neko dete pošaralo naslovnu stranu, može se obrisati Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811[2]) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.[3] narečenoga u kaluđerstvu Dositeja drugi deo II dositeja obradovića dositej obradović

JORGE LUIS BORGES SABRANA DJELA 1923-1982 Knjiga 6 1975-1982 Grafički zavod Hrvatske Z a g r e b 1 9 8 5 Knjiga 6 1975-1982 R e f e r e n c e Željezni novčić (1976) Povijest noći (1977) Lozinka (1981) 25. kolovoza 1983. i druge neobjavljene priče (1982) Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica 2 3 9 stranica Praktično nekorišćeno

PRIRODA U DELU ŽILIJANA GRAKA dr JELENA NOVAKOVIĆ Filološki fakultet u Beogradu Beograd 1988 a) Grak Žilijen (1909- ) - Motivi - Priroda b) Grak Žilijen (1909- ) - Bibliografija ....................................................... - Ova knjiga predStavlja delimično izmenjen i sažet tekst doktorske disertacije odBranjene na Filološkom fakultetu u Beogradu 6. decembra 1980. godine pred komisijom koju su sačinjavala profesori: dr Mihajlo Pavlović (mentor), dr Ivan Dimić i dr Slobodan Vitanović. 1. Priroda i `ovostrani svet` 2. Priroda i `onostrani svet` 3. Priroda i čovek - Beleške i komentari - Resume - Bibliografija: str 247-262 Ćirilica, Mek povez, 262 str LEPO OČUVANO Bez posvete, bez potpisa, bez podvlačenja! DB21