Zivot i dela Karadjordja i njegovih vojvoda i junaka 1,2, Beograd 1971, malo ostecenje korica na drugom tomu, 548 i 842 str

1. Pošta za jug 2. Noćni let 3. Zemlja ljudi 4. Ratni pilot 5. Mali princ ► Narodna knjiga; BIGZ; 1981 ► tvrd povez, ĆIRILICA ► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju, nema neprijatnog mirisa ► očuvanost: 4/5 K

Tvrd povez - 7 knjiga MATICA SRPSKA 1969 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Stranice požutele po obodima - na jednom obodu primetna mrlja U knjizi dečje pesme žute mrlje na par stranica Unutrašnjost svih knjiga dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja BE 1.MISAONE, RODOLJUBIVE I ŠALJIVE PESME 2.POLITIČKE I SATIRIČNE PESME I 3.POLITIČKE I SATIRIČNE PESME II 4.DEČJE PESME 5.PREPEVI 6.ĐULIĆI ĐULIĆI UVEOCI 7.PROZA

Odlično očuvane , jedino mali princ nema omot 1175 grama 1. Pošta za jug 2. Noćni let 3. Zemlja ljudi 4. Ratni pilot 5. Mali princ

KSČ37BESPLATNA DOSTAVA KAO PREPORUČENA TISKOVINA ILI PAKET, UNUTAR SRBIJE. SARAJEVO 1977 1.ZNAKOVI 2.ŽEĐ 3.STAZE, LICA, PREDELI 4.UMETNIK I NJEGOVI DELO 5.KUĆA NA OSAMI 6.GOSPOĐICA 7.ISTORIJA I LEGENDA 8.DECA

Novo, nečitano, nema posvete. Sve ljubavi Lazara Kostića 1 i 2 - Ljiljana Pakić Godina izdanja: 2018 Broj strana: 355 Povez: Mek Zbog svoje svestranosti, specifične naravi, titule večitog romantika, znanja iz oblasti prava, medicine i mnogih drugih, Laza Kostić je za mnoge pisce velika inspiracija i renesansna ličnost. Iz tih razloga i profesorka književnosti i srpskog jezika Ljiljana Pakić napisala je dva dela o Lazi Kostiću.

Izdavač: Matica srpska, Novi Sad Godina izdanja: 1979. osim knjige 6 koja je iz 1969. godine Povez: Tvrd Format: 20 cm Stanje: Veoma dobro 1. Đulići uveoci 2. Pevanija I 3. Pevanija II 4. Snohvatice Devesilje 5. Političke i satirične pesme I 6. Političke i satirične pesme II 7. Pesme za decu 8. Pesme i priče za decu 9. Proza 10. Prepevi .

Nedostaju dve knjige da bi komplet bio potpun; 1.Pučina, Tako je moralo biti,Kneginja od tribala,Knez od semberije 2. Devetstopetnaesta Knjige su odlično očuvane, imaju pečate pret. vlasnika Prosveta 1978g Autobiografija. Opštinsko dete, Listići Hajduci, Pripovetke Narodni poslanik, sumnjivo lice, protekcija Običan čovek, Svet, Beograd nekad i sad Put oko sveta, Gospođa ministarka Ožalošćena porodica,Opasna igra,dr Mister dolar, Pokojnik,Vlast, Male scene

KOMEDIJE - Publije Terencije Afrikanac Srpska književna zadruga Beograd 1978 , Uz Plauta, Terencije je najpoznatiji rimski komediograf. Njegova su dela izvođena tokom perioda postojanja Rimskog carstva , a posebno su popularna bila u srednjem veku. 1.Devojska sa Androsa 2.Samomučitelj 3.Evnuh 4.Formion 5.Svekrva 6.Braća... Predgovor, prevod i objašnjenja VLADETA JANKOVIĆ... tvrd povez, format 13 x 19 cm LVI + 397 strana. Stanje Veoma dobro.

Slobodan Marković - Među Jesenjinovima, posveta autora knjigao Jesenjinu SLOBODAN MARKOVIĆ LIBERO Markoni (Skoplje 26. 10. 1928 – Beograd, 30. 1. 1990) Slobodan Marković, književnik, pesnik, novinar i slikar, pseudonim Libero Markoni, rođen je 26. oktobra 1928. u Skoplju gde mu se otac nalazio na dužnosti oficira vojske Kraljevine Jugoslavije. Rano detinjstvo proveo u Peći, zatim živeo u Beogradu do kraja života. Umro je u Beogradu 30. januara 1990. Objavio je preko 60 knjiga u kojima su zastupljene sve književne forme: poezija (32), proza (9), drama (5), putopisi (3), filmski senario (1), TV scenario (2), reportaže (4), prepevi (12), antologije (2), kulinarstvo (1), eseji, (1), brojni predgovori, pogovori i dr. Prvu zbirku pesama `Posle snegova` objavio je 1949, a poslednju `Južni bulevar`, 1990. Svoja dela objavljivao je kod izdavača širom nekadašnje Jugoslavije. Dela su mu prevođena na mnoge svetske jezike. Bavio se prevodilačkim radom i objavio brojne prepeve velikih ruskih pesnika, posebno Sergeja Jesenjina. Pisao je i zapažene knjige iz oblasti kulinarstva.

Onore de Balzak. Odabrana dela, Beograd: Narodna prosveta, 1935. 1. Slike iz vojničkog života. Šuani. Knj. 1. Vol. 7. (Pečat) 2. Slike iz vojničkog života. Šuani. Knj. 2. Vol. 8. (Pečat) 3. Slike iz privatnog života, Beatrisa. Knj. 1. Vol. 11. 4. Slike iz privatnog života, Beatrisa. Knj. 2. Vol. 12. 5. Slike iz pariskog života : Banka Nisenžan i druge pripovetke. Vol. 13. 6. Slike iz pariskog života, Siromašni rođaci. Rođak Pons. Knj. 1. Vol. 16. 7. Slike iz pariskog života, Siromašni rođaci. Rođak Pons. Knj. 2. Vol. 17. 8. Slike iz privatnog života, Pukovnik Šaber. Feragus. Zlatooka devojka. Vol. 24. Tvrd povez, 20 cm. Korice kao na slici, unutra dosta solidno. Ukupna težina 2,2kg.

nepotpun komplet, rad bg, požutele po boku tabaka, korice izbledele, str.,tvrdi povez,20cm, š k60 fali 1. MARTIN IDN, 438.str fali 2. MORSKI VUK, 344.str 3. BELI DAN, 344.str 4. PRIČE SA DALEKOG SEVERA, 252.str fali 5. BELI OČNJAK GLAS DIVLJINE, 319.str 6. KRALJ ALKOHOL, 224.str 7. DŽERI SA OSTRVA, 212.str 8. SKITNICE PRIČE SA JUŽNIH MORA, 301.strMALO KVRCNUT, OČUVANA, 9. LJUDI SA PONOVRA, 211.str 10. GOZDENA PETA, 263.str

Cuvena edicija u odlicnom stanju, najbolja dela probranih pisaca

Guy de Maupassant 1-8 - Gi de Mopasan Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb 1985. 1-Bel-Ami - 431 str. malo oštećenje korice po rikni, sanirano da ne ide dalje 2- Dunda - 438 strana 3- Jaka kao smrt - 279 str 4- Jedan život - 314 str malo oštećenje korice po rikni, sanirano da ne ide dalje 5- Ljubavni sastanak - 246 str 6- Mont-Oriol - 320 str 7- Pierre i Jean - 193 str 8- Umiranje duše - 360 str

1. Nikolaj Vasilјevič Gogolј. `Taras Bulјba : pripovetka / Nikola V. Gogolј.` Srpska književna zadruga. 77, Beograd: Srpska književna zadruga, 1902. XXXIX, 144 str. : ilustr. ; 19 cm 2. Fjodor Sologub. `Sićušni zloduh ; Gospođica Liza. Knj.2.` Biblioteka stranih pisaca. Beograd: Narodna prosveta, [b.g.]. 3. Ivan Aleksejevič Bunjin. `Život mladoga Arsenjeva : roman / Ivan Bunjin.` Srpska književna zadruga. 292, Beograd: Srpska književna zadruga, 1939. 240 str. ; 19 cm. 4. Maksim Gorki. `Bajke o Italiji, Ruske bajke, Balada o grofici Elen de Kursi.` Sabrana dela. 14, Beograd: Kultura, 1948. Str. 293 ; 19 cm. 5. Maksim Gorki. `Sećanja ; Beleške.` Sabrana dela. 22, Beograd: Kultura, 1948. Str. 307 ; 19 cm. 6. Maksim Gorki. `Delo Artamonovih `. Sabrana dela. 20, Beograd: Kultura, 1949. Str. 292 ; 19 cm. 7. Maksim Gorki. `Pripovetke ; Drame.` Sabrana dela. 6, Beograd: Kultura, 1949. Str. 265 ; 19 cm. 8. Fjodor Mihajlovič Dostojevski. `Dečaci : ([pripovetka] iz romana: Braća Karamazovi).` Moja knjiga ; 1. Beograd: Novo pokolenje, 1951. 108 str. : ilustr. ; 21 cm. 9. Aleksej Tolstoj. `Zlatni klјučić.` Zlatno kolo. 2, Beograd: Dečja knjiga, 1957. 178 str. : ilustr. ; 20 cm . 10. Nikolaj Vasilјevič Gogolј. `Revizor.` Prosveta. 145, Beograd: Prosveta, 1968. 133 str. ; 19 cm. 11. Nikolaj Apolonovič Bajkov. `Veliki Van : roman o životu mandžurskog tigra.` Plava ptica. 14, Beograd: Kultura, 1980. 241 str. : ilustr. ; 19 cm. 12. Fjodor Mihajlovič Dostojevski. `Idiot.` Izabrana dela. 3, Beograd: Rad, 1986. 628 str. : slika autora ; 21 cm. Korice vidite, unutra požutelo od starosti, ali solidno. Ukupno 3,8kg.

Tolstoj Ana Karenjina u dve knjige Biblioteka izabranih djela Svjetlost, Sarajevo, 1989. Tvrd povez, 20 cm Stanje veoma dobro Najsavršenije delo među svim delima Lava Tolstoja.. (D.S.Mereškovski)

Guy de Maupassant 1-8 - Gi de Mopasan tvrd povez sa zlatotiskom Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb 1985. vrlo dobro očuvane knjige, na rikni neznatno promenile boju od stajanja na polici 1-Bel-Ami - 431 str. malo oštećenje korice po rikni, sanirano da ne ide dalje 2- Dunda - 438 strana 3- Jaka kao smrt - 279 str 4- Jedan život - 314 str malo oštećenje korice po rikni, sanirano da ne ide dalje 5- Ljubavni sastanak - 246 str 6- Mont-Oriol - 320 str 7- Pierre i Jean - 193 str 8- Umiranje duše - 360 str

Kratki opis Logička igra sa 120 različitih izazova poređanih po težini od početnog nivoa, do nivoa eksperta. Detalji Pravila igre za 3D izazove: Uklonite sve delove slagalice i stavite ih u providni poklopac. Videćete da se u sredini table nalaze dublje rupe koje čine kvadrat, one služe za trodimenzionalne izazove. 1. Odaberi izazov. Svaki izazov prikazuje mesto delova slagalice u 5 slojeva piramide. Deo slagalice može biti postavljen horizontalno (gde su sve loptice na istom nivou piramide), ili pod uglom od 45° (gde su loptice smeštene u više nivoa piramide). Postavite delove slagalice onako kako je pokazano u izazovu, i nije dozvoljeno menjati njihovo mesto do kraja igre. Bele loptice pokazuju prazna mesta u piramidi. * Na ilustraciji može delovati da su loptice određenog dela slagalice razdvojene, međutim u stvarnosti su to delovi istog dela slagalice. Na ilustracijama su celi delovi slagalice. 2. Popuni prazna mesta ostalim delovima slagalice da bi napravio/la piramidu koja ima 5 slojeva. 3. Postoji samo 1 rešenje koje možeš pronaći na kraju knjižice sa izazovima. Pravila igre za 2D izazove (tabla je unutra ili na donjem delu): 1. Odaberi izazov. Postavi delove slagalice onako kako je naznačeno. Nije dozvoljeno pomerati delove date u izazovu. 2. Popuni prazna mesta ostalim delovima slagalice. 3. Postoji samo 1 rešenje koje možeš pronaći na kraju knjižice sa izazovima.

1. Anri Alen-Furnije. `Veliki Mon.` Mostovi. Beograd: Nolit, 1964. 2. Žilijet Benzoni. `Marijana 1-3: Jedna Napoleonova zvijezda, I neznanac iz Toskane, Jason od četiriju mora / Juliette Benzoni.` Sabrana dela Miloša Crnjanskog 1-10. Rijeka: Otokar Keršovani, 1972. 505 str. ; 21 cm. 3. Andre Žid. `Kovači lažnog novca.` Savremeni strani pisci. 6, Beograd: Prosveta, 1961. 457 str. ; 20 cm. 4. Pjer Žan Žuv. `Paulina 1880.` Srpska književna zadruga. 446, Beograd: Srpska književna zadruga, 1973. 205 str. ; 19 cm 5. Viktor Igo. `Čovek koji se smeje.` Odabrana dela svetskih klasika 4, Beograd: Rad, 1964. 6. Pjer La Mir. `Mulen ruž : roman o životu Anrija de Tuluz-Lotreka.` Biblioteka Filmovanih romana. Beograd: Kosmos, 1954. 391 str. ; 20 cm 7. Pjer Šoderlo de Laklo. `Opasne veze.` Svetski klasici. 14, Beograd: Prosveta, 1963. 8. Mari-Madlen Lafajet. `Princeza de Klev / Gospođa de Lafajet ` Bestseler, 2005. 9. Fransoaz Sagan. `Dobar dan, tugo.` Zagreb: Naprijed, 1979. Ukupno 3.900 str. i 4,5 kg.

Aleksej Remizov 1 - 2 / Ribnjak & Sestre po krstu & Sat; Slovo Ljubve; 1979.god.; tvrd povez; 310 & 292 strane; (U ponudi su tri romana u dve knjige od A.Remizova; Izdavač je najavio Izabrana dela u šest knjiga, ali na žalost izašle su samo ove dve); (Knjige su kao nove);

Poslednja želja Saga o Vešcu 1 Mač sudbine Saga o Vešcu 2 Krv vilenjaka Saga o Vešcu 3 Format 14,5 x 20,5 cm Povez Mek Broj strana 320, 368, 336 Štampa Crno bela Upoznajte Geralta, naočitog lovca bele kose i prodornog pogleda. Nadaleko je čuven zbog cinizma i nepoštovanja autoriteta, muževne privlačnosti i harizme. Ali on je i veštac, i svoje moći jača korišćenjem eliksira i redovnim vežbanjem. Takođe je briljantan borac i nemilosrdan ubica. Saga o vešcu, koju sačinjavaju dve zbirke pripovedaka i šest romana. Saga je postala bestseler ne samo u autorovoj rodnoj Poljskoj već i širom sveta. Prevedena je na brojne svetske jezike, a po njoj je snimljena TV serija i napravljena čuvena kompjuterska igra The Witcher.

Miroslav Krleža - komplet 6 knjiga , Sabrana djela - Hrvatski Bog Mars - Izlet u Rusiju - Evropa danas - Deset Krvavih godina - Eseji I - Eseji II Tvrd povez Miroslav Krleža (Zagreb, 7. juli 1893. – Zagreb, 29. decembar 1981.) je bio književnik i enciklopedista, po mnogima najveći jugoslavenski i hrvatski pisac 20. vijeka. Rođen u Zagrebu u građanskoj obitelji niže-srednjega socijalnoga statusa (razdoblje opisano u dojmljivoj prozi `Djetinjstvo u Agramu`), Krleža pohađa vojnu kadetsku školu u Pečuhu. Još od djetinjstva 1902-1903 je bio prijatelj sa Đurom Cvijićem.[1] Krleža od školskih dana pripada omladinskom revolucionarnom pokretu, kao jedan od intelektualnih vođa hrvatske ljevice.[1] Pripadao je krugu lijevih intelektualaca, kao Đuro Cvijić, August Cesarec, Kamilo Horvatin, Sima Miljuš. Prvi svjetski rat Neposredno uoči 1. svjetskoga rata, u doba Balkanskih ratova, Krleža pod utjecajem jugoslavenske ideologije bježi u Srbiju. Godine 1913. prekida vojni studij u peštanskoj Ludovicejskoj akademiji. Preko Pariza i Soluna dolazi u Srbiju s nakanom da bude dobrovoljac u srpskoj vojsci. Osumnjičen je kao špijun i srbijanske ga vlasti protjeruju. Vraća se u Austro-Ugarsku i u Zemunu biva uhićen na osnovi tjeralice Ludoviceuma. Godine 1915. mobiliziran je kao domobran i poslan na bojišnicu u istočnoj Europi (Galicija) gdje doživljuje Brusilovljevu ofanzivu. Na bojištu je kratko vrijeme, a ostatak rata provodi po vojnim bolnicama i toplicama zbog slaboga zdravstvenoga stanja, a i objavljuje prve književne i novinske tekstove. Period Kraljevine Po stvaranju Kraljevine SHS Krleža se, fasciniran Lenjinom i sovjetskom revolucijom, angažira u komunističkom pokretu novonastale države i razvija snažnu spisateljsku djelatnost: u to je doba, gotovo do Radićeva ubojstva, pisao srpskom ekavicom, kao i niz drugih hrvatskih pisaca (Šimić, Ujević, Cesarec, Majer, Cesarić, Donadini, Andrić..). Već je potkraj dvadesetih godina prošlog stoljeća dominantan lik u književnom životu jugoslavenske države, a neka od najsnažnijih ostvarenja na svim poljima (poezija, roman, drama, esej, memoarska proza, polemike i publicistika, novelistika) objavljuje u tridesetima, u vrijeme jačanja desnih i lijevih totalitarizama. Đuro Cvijić, jedan od najboljih Krležinih prijatelja iz detinjstva, ubijen u Staljinovim čistkama. Krleža postaje izrazito kritičan prema Staljinu u vreme velike čistke, kada je Staljin iskorijenio većinu stare boljševičke garde, i pobio jugoslovenske komuniste, Krležine prijatelje koji su potražili utočište u komunističkoj obećanoj zemlji. Rodoljub Čolaković je zapisao Krležine stavove o staljinskim proce­sima 1936. godine, prilikom razgovora u Krležinom stanu: Wikiquote „Još ljetos, kad smo razgovarali o procesu u Moskvi, Krleža je oštro osuđivao Staljinovu politiku. Pogotovu je bio oštar te večeri govoreći o nečovječnosti i političkoj štetnosti pogubljenja istaknutih ljudi Boljševičke partije i bliskih Lenjinovih suradnika. Upitao me: ’Ajde reci bi li Lenjin tako postupao sa onima koji ise s njim ne slažu, jer valjda ne vjeruješ da ima zrna istine u onome što je Višinski lajao na procesu. Zašto ih Staljin nije prognao u Sibir i učinio ih neškodljivim, nego im skida glave za izmišljene krivice?’[2]“ (Rodoljub Čolaković) Zgađen nad svim opcijama koje su bile na političko-ideološkom meniju – od liberalno-imperijalnih sila, preko nacističkog i fašističkog totalitarizma kojeg je dobro procijenio kao slijepu ulicu civilizacije do Staljinove diktature (početni entuzijazam o planiranom društvu socijalne i nacionalne pravde splasnuo je u srazu sa stvarnošću realsocijalizma), Krleža je 2. svjetski rat dočekao praktički usamljen i posvađen s prijašnjim sudruzima iz KPJ. Život u NDH Ubrzo nakon proglašenja NDH Miroslav Krleža biva od gestapa uhapšen, ispitivan i zlostavljan dok će u samom zatvoru biti vređan od uhapšenih komunista koji ga optužuju da je trockist. [3]. Na kraju zahvaljujući utjecajnim prijateljima Krleža neće biti pogubljen nego pušten tako da će po riječima Stanka Lasića on postati trajni NDH talac. [4]. Tokom prvog mjeseca NDH biva uhapšena i Krležina žena Bela koja će također biti puštena iz zatvora. Tokom sledeće 4 godine on živi povučeno u strahu za svoj život pod direktnom zaštitom ustaškog ministra Đure Vranešića dok njegova žena postaje jedna od najvećih tadašnjih kazališnih zvijezda. Od početka 1942 godine pa sve do kraja postojanja NDH dijela Miroslave Krleže su zabranjena, a do jedinog njegovog spominjanja u medijima dolazi krajem godine kada se on našao na popisu izbranih hrvatskih pisaca čija dijela će fašistička Italija prevesti na svoj jezik [5]. Prema memoarskim izvorima, partizani su željeli Krležu za potpredsjednika AVNOJ-e.[6] Nakon kapitulacije Italije Krleža biva priveden na sastanak s Pavelićem koji mu nudi razne najviše kulturne funkcije u državi što sve će on odbiti [7] i vratiti se u svoj de facto pritvor. Nakon propasti NDH i obnove Jugoslavije zahvaljujući svom utjecaju Krležinoj ženi Beli neće biti suđeno na `sudu časti`, ali on neće biti u stanju spasiti Đuru Vranječića koji je bio istovremeno NDH ministar i agent gestapa. [8] Period SFRJ Te 1945. godine u komunizam razočarani Krleža odmah ima prvi poratni susret s Titom koji mu kaže:`S tobom polemika neće biti, a partijski staž ti se priznaje od početka`. U tadašnjoj Jugoslaviji samo su ministri vanjskih poslova, policije i vojske i Krleža mogli doći Titu bez ikakve najave ili razloga kada god požele. Sve u svemu on je imao zamerke na novi jugoslovenski sistem, ali ga je bez obzira na to aktivno i iskreno podržavao. [9] Već 1946. godine Krleža je jedan od obnovitelja Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti čiji postaje podpredsednik, ali njegova dela se ne objavljuju zbog protivljenja dela partije na čelu s Đilasom. Odnos Ive Andrića i Miroslava Krleže bio je izrazito turbulentan, što se pogoršalo nakon što je Andriću uručena Nobelova nagrada. Iako su javno iskazivali poštovanje, Krleža se nerijetko kritički osvrtao na Andrića i njegov rad. Sve se menja ubrzo nakon rezolucije informbiroa kada zbog svojih predratnih književnih svesci njegov ugled u komunističkoj partiji naglo raste. U klimi liberalizacije on pokreće 1950. Jugoslavenski leksikografski zavod, današnji Leksikografski zavod Miroslav Krleža, čiji postaje predsednika, već 1952. godine nakon ljubljanskog referata kojim žestoko osuđuje književni smjer socijalističkog realizma on postaje nedodirljiva književna veličina. Ono što je u jugoslovenskoj politici bio Tito to je u književnosti od tada Krleža [10]. Godine 1967. potpisuje `Deklaraciju o nazivu i položaju hrvatskoga književnog jezika` (vidi Hrvatski jezik), što je dovelo do njegove ostavke u Centralnom komitetu SKH nakon hajke na `nacionalizam` izražen, navodno, u tom dokumentu. U doba Hrvatskoga proljeća simpatizirao je zahtjeve proljećara, no povukao se kad je postalo očito da je Tito odlučio slomiti hrvatski nacionalni pokret (jedina Krležina uspješna intervencija smanjivanje zatvorske kazne Tuđmanu). Do kraja života djeluje u Leksikografskom zavodu, a zadnje godine provodi narušenoga zdravlja i poluparaliziran. To je razdoblje Krležina života iscrpno prikazano u nekonvencionalnim višesveščanim monografijama njegova Eckermanna, Enesa Čengića.

Prvi deo : Hari Poter i kamen mudrosti Drugi deo: Hari Poter i dvorana tajni Oba dela su na srpskoj ekavici, i na ćirilici RETKO na tržištu, koje je prepuno Hari Poterom na ijekavici i na latinici. Nove, nekorišćene knjige Može za POKLON. Izdavač Narodna knjiga 2020

Čovek bez svojstava 1-2 – Robert Muzil tvrd povez kao nove, vrh rikne kod knjige 1 jedva primetno iskrzan 2 knjige , tvrd povez, format 15,5 x 21 cm , ćirilica, 609 + 882 strane Ethos i Beoknjiga Beograd 2007 , Ovaj roman kao i druga dela Roberta Muzila (1880-1942), odlikuje jezička virtuoznost i misaona strukturalnost, koja ovog pisca svrstava u sam vrh evropske književnosti, i koja, možda više nego ikad ranije, imaju veoma izražen uticaj na tokove svetske književnosti. Premda još nije dovoljno istraženo, književno delo ovog vrhunski i svestrano obrazovanog pisca uzdiže ga u sam vrh najelitnijih pisaca XX veka. Skeptični kao i Muzilov junak, sami i bez smisla, pitamo se postoji li uopšte država čije godišnjice slavimo. Pošto je kušao sa svakog drveta saznanja, od onog davnog biblijskog, do poslednjeg, nihilističkog, koje pupi u drugoj polovini devetnaestog veka, zlokobno se rascvetava i obeležava ceo dvadeseti vek i ulazi u dvadeset prvi, moglo bi se reći da je današnji čovek u sličnoj situaciji u kojoj se nalazio Ulrih, glavni junak romana Roberta Muzila (1880–1942) „Čovek bez svojstava”. Skalu užasa i velikih vrednosti koje je prošao za dva ili više milenijuma, koju neki doživljavaju kao čovekov stalni napredak u visine, a drugi kao permanentni pad i još veći pad u svetski kal, učinili su od najinteligentnije vrste na zemlji biće koje je sve manje zainteresovano za svet oko sebe, biće koje se ne opredeljuje (jer su se svi izbori pokazali kao promašeni), koje zaviruje u svoju nutrinu, pokušavajući na nađe kakav-takav izlaz.

Odlično kao na slikama Artur Rembo Poezija Pesme Delo Žan Nikola Artur Rembo (franc. Arthur Rimbaud;[1][2]‍:423 Šarlvil, 20. oktobar 1854 — Marselj, 10. novembar 1891)[3] bio je francuski pesnik. Rembo je bio predstavnik pokreta dekadencije i imao jak uticaj na savremenu književnost, muziku i umetnost. Svoja najpoznatija dela je stvarao u kasnim tinejdžerskim godinama i zato ga je Viktor Igo opisao kao dete Šekspir. Bio je nemirnog duha, prešao preko tri kontinenta pre svoje smrti u 37. godini. Biografija[uredi | uredi izvor] Porodica i detinjstvo (1854—1891)[uredi | uredi izvor] Artur Rembo je rođen u provincijalnoj porodici srednje klase u Šarlvilu, u Ardenskoj oblasti, u severoistočnoj Francuskoj. Priča se da je njegovo detinjstvo bilo zapanjujuće, postoji mit po kome se nakon rođenja otkotrljao na pod sa jastuka na kome ga je dadilja ostavila i počeo da puzi ka vratima. Gospođa Rembo se prisećala da je, nakon što je Artura predala dadilji na čuvanje i vratila se iz nabavke, dadiljino dete bilo obučeno u odeću namenjenu Arturu i ležalo je u njegovoj kolevci, a Artur, go i prljav se veselo igrao u staroj škrinji za so. Kada je Artur imao šest godina, otac je napustio njihovu porodicu i majka je nastavila sama da vaspitava svoju decu. Zbog toga je Artur odrastao pod snažnim uticajem majke, stroge katolikinje, koja ih je odgajala u strogom i religioznom duhu. Njegova sestra bila je Izabel Rembo koja je nasledila njegovo imanje i čuvala njegova dela. Obrazovanje i tinejdžerske godine[uredi | uredi izvor] Strahujući od lošeg uticaja sredine na svoje sinove, gospođa Rembo je svoju porodicu preselila u Cours` d`Orleans i sama ih podučavala do njihove devete godine kada ih je poslala u lokalnu školu. U toku njihovog obrazovanja, strogo ih je kontrolisala i kažnjavala. Terala ih je da uče po sto stihova na latinskom, a ako bi pogrešno izrecitovali, uskratila bi im obroke. Kada je Artur imao devet godina napisao je protestni sastav o tome zašto ne želi da uči latinski u školi. On je osuđivao klasično obrazovanje kao put do dobro plaćenog radnog mesta i stalno pisao da će biti kapitalista. Dečacima nije bilo dozvoljeno da napuste majčinu blizinu i do njihove petnaeste odnosno šesnaeste godine ona ih je pratila do škole. Iako veoma individualne prirode, Artur je bio strastveni katolik poput svoje majke. Zbog ovoga su ga školski drugovi zvali prljavim malim licemerom, sale petit cagot. Do dolaska na College de Charleville njegovo čitanje se svodilo na Bibliju, ali je uživao u bajkama i pričama o raznim avanturama. Arturov tutor, koga je njegova majka unajmila nadajući se njegovj uspešnoj školskoj budućnosti, uspeo je da kod Artura probudi interesovanje za grčki, latinski i za francusku klasičnu književnost. Takođe ga je podstakao da piše originalne stihove na francuskom i latinskom jeziku. Prva Remboova pesma koja je odštampana je „Novogodišnji poklon siročadi“ (Les Etrennes des orphelines) i objavljena u izdanju Revue pour tous`s 2. januara 1870. Žorž Izambar, koji je stigao u Šarvil neposredno nakon objavljivanja pesme postao je Remboov mentor iz književnosti i veliki uzor. Prva pesma koju je pokazao Izambaru bila je Ofelija koja će kasnije biti deo antologija i jedna od Remboovih najboljih pesama. Nakon izbijanja francusko-pruskog rata i odlaska Izambara, Rembo je klonuo duhom, pobegao u Pariz, bio uhapšen i proveo u zatvoru nedelju dana. Krajem oktobra 1870. Remboovo ponašanje je postalo vidno provokativno i nekonvencionalno. Počeo je da pije, nepristojno se izražava, krao je knjige iz lokalnih radnji, i odbacio je svoj karakterističan uredni izgled puštajući dugu kosu. Bio je u kontaktu sa Izambarom i govorio mu o svojim osećanjima i doživljajima – „Patnje su nepodnošljive, ali moramo biti jaki, biti rođeni kao pesnici, a kao pesnika sam sam sebe prepoznao“. Širile su se glasine da se priključio Pariskoj komuni 1871. koju je opisao u pesmi L`orgie parisienne. Rembo i Verlen[uredi | uredi izvor] Remboov prijatelj Šarl Ogist Bretanj nagovorio ga je da piše Polu Verlenu, istaknutom pesniku simbolisti, pošto su pisma upućena drugim pesnicima ostajala bez odgovora. Rembo je poslao dva pisma Verlenu koja su sadržala nekoliko njegovih pesama, uključujući šokantnu `Le dormeur du Val` (Spavač u dolu). Verlen je bio oduševljen Remboovim stvaralaštvom i pozvao ga da dođe u Pariz. Remboa je opisao sledećim rečima: „Bio je kao pravo dete, bucmast i svež, sa velikim, koščatim, prilično nespretnim telom, koje kao kod svih adolescenata još uvek raste, sa veoma teškim ardenskim akcentom, skoro dijalektom, koji se dizao i spuštao kao da će da se prelomi“. Rembo i Verlen su započeli kratku i burnu aferu. Remboovo okrutno ponašanje je sablaznilo pariski književni milje. U septembru 1872. su zajedno otputovali u London, ali ovog perioda se Rembo kasnije sa žaljenjem sećao. Živeli su u velikom siromaštvu, jedva sastavljali kraj sa krajem tako što su podučavali i dopunjavali džeparac koji je Verlen dobijao od svoje majke. Krajem juna 1873. Verlen se vratio u Pariz zbog netrpeljivosti koja se javila između njega i Remboa, ali je uskoro počeo da tuguje zbog Remboovog odsustva. Poslao je telegram Rembou da se sastanu u Briselu, ali ovaj susret se nesretno završio. Međusobna netrpeljivost je rasla, svađe su bile neprestane i Verlen se prepustio opijanju. Kupio je revolver i municiju i u stanju opijenosti i besa ispalio dva hica u Remboa, koji je bio ranjen u levi ručni zglob. Rastali su se na železničkoj stanici u Briselu i u prvi mah Rembo nije podigao optužnicu protiv Verlena, smatrajući ranu za bezopasnu i površnu. Međutim Verlen je uhapšen zbog pokušaja ubistva, ispitivan o privatnim odnosima sa Remboom zbog tužbi koje je njegova žena podnela u vezi sa odnosom sa Remboom. Rembo je povukao tužbu, ali je sudija ipak osudio Verlena na dve godine zatvora. Rembo se vratio u Šarlvil, završio Boravak u paklu (Une Saison en Enfer), delo koje je uz Lotreamonova Maldororova pevanja inaugurisalo pesmu u prozi i izvršilo snažan uticaj na modernu poeziju dvadesetog veka. Putovanja[uredi | uredi izvor] Rembo i Verlen su se sreli poslednji put u Štutgartu 1875. nakon Verlenovog puštanja iz zatvora i njegovog preobraćanja u katolicizam. Rembo se do tada odrekao pisanja i odlučio da živi mirnim, radničkim životom. Bio je dobrovoljni vojnik holandske kolonijalne armije da bi besplatno otputovao na Javu. Uskoro je dezertirao i vratio se u Francusku. Decembra 1878. stigao je u Larnaku na Kipru, gde je radio za građevinsku firmu kao nadzornik kamenoloma. U Francusku se vratio zbog groznice, koja je dijagnostikovana kao tifusna. U Abisiniju je otputovao 1880. kao službenik u trgovačkoj agenciji. Živeo je sa urođeničkim ljubavnicama i samostalno trgovao kafom i oružjem. Februara 1891. počeo je da oseća velike bolove u kolenu, a tretman je bio bezuspešan. Morao je zbog lečenja da se vrati u Francusku i u bolnici u Marselju mu je amputirana desna noga. Post-operativna dijagnoza je bila rak. Nakon boravka u porodičnoj kući u Šarlvilu pokušao je da se vrati u Afriku, ali mu se na putu stanje pogoršalo i primljen je u bolnicu u Marselju, gde je nakon bezuspešne operacije i preminuo 10. novembra 1891. godine u 37-oj godini života. Odabrana dela[uredi | uredi izvor] Une saison en enfer (Boravak u paklu), 1873. Illuminations (Iluminacije), 1886. (Pretpostavlja se da je tekst napisan u periodu 1872—1873) Poésies complètes (Сабрани стихови), 1895. (Прво објављивање ранијих стихова) Akbas, Beyaz Arif. THE QUIET LIFE: A collection of photos and drawings of Arthur RİMBAUD. beyaz arif akbas. ISBN 978-1-4680-1801-1.