Srpski realisti Autor: Krstan Nenadović Ova knjiga sadrži dela velikana srpskog realizma: Milovana Glišića /Glava Šećera, Prva brazda/, Radoja Domanovića /Danga, Vodja/, Branislava Nušića / Sumnjivo lice/, Laze Lazarevića /Sve će to narod pozlatiti, Vetar, Majka/, Stevana Sremca / Zona Zamfirova/, Sime Matavulja /Pilipenda, Povareta/, Petra Kočića /Jablan, Kroz mećavu/ i Vojislava Ilića /Sivo, sumorno nebo, Zapušteni istočnik, Jutro na Hisaru kod Leskovca/, poštujući program Ministarstva prosvete za srednje škole /lektira/ uz dodatni odabir vrhunskih dela trajne vrednosti i biografija svih navedenih pisaca. Ovu knjigu krasi do sada neobjavljivana pesma Vojislava Ilića Sveti Sava. Knjiga je na 400 strana u tvrdom povezu. Izdavač: IZDAVACKA KNJIZARNICA ZORANA STOJANOVICA Godina izdanja: 2010 Redni broj izdanja: 1 Format: 23 cm Broj strana: 382 Povez: Tvrd povez L. 1. O.7. P.2.

Orelijen 1 - 2 / Luj Aragon Izdavač - Matica Srpska, Novi Sad, 1963.god. Tvrd povez, ćirilica, 302 + 309. strana. U Orelijenu Aragon slika Pariz, život francuske metropole između dva rata. U okviru psiholoških zapleta, to je, u stvari roman naravi, pisan živo, jezikom slobodnog govora pariskih ulica i pariskih porodica. Aragon je u "Orelijenu" pokušao da u jedno književno delo, kao što je to u svoje vreme učinio Zola sa jezikom prostog naroda, prenese svakodnevni govorni jezik pripadnika raznih društvenih slojeva Pariza. Zajedno sa nekim posleratnim romanima Žana Pola Sartra i A. Kamija, Aragonov "Orelijen" se ubraja među najveće posleratne romane. Dobro očuvane knjige.

BEKSTVO 1,2 - Džejms Klejvel `Bekstvo` je ljubavna priča, izdvojena, ali ništa manje epska, iz šireg dela o te tri nedelje koliko je pilotima bilo potrebno da svoj cilj ostvare, o ljubavi Erikija, plavokosog finskog pilota, i njegove prelepe supruge, Esade, Iranke visokog roda, koju on voli toliko da zbog toga prkosi i opasnostima po život, ali i politici. Šah je proteran iz Irana i oluja koja je zahvatila naciju postala je glavna tema na naslovnim stranama svih dnevnih listova u svetu. Zahvaćena vrtlogom ovog nestalnog sveta fanatizma, ambicije, dvoličnosti, srcolomstva i nasilnih smrti, našla se grupa pilota helikoptera koji su radili na opsluživanju naftonosnih polja na jugu i severu zemlje. Njihov jedini cilj u takvim uslovima bio je da u svojim helikopterima ostvare smelo, zajedničko bekstvo do druge obale Persijskog zaliva. Izdavač: Dobar naslov Broj strana: 200 + 256 Povez: tvrd Pismo: latinica

A. DŽ. Kronin Španski baštovan Tvrdi povez Izdavač Otokar Keršovani Rijeka Arčibald Džozef Kronin (engl. A. J. Cronin; en: Archibald Joseph Cronin) je škotski pisac, rođen 1896. godine, a umro 1981. godine. Bio je lekar, po profesiji. Kronin je pisac u čijim je delima, prožetim blagim romantizmom i društvenom kritikom, opisan život rudara i britanske srednje klase. Za njegov popularni roman Citadela se često navodi da je potakao osnivanje Nacionalne zdravstvene službe, odnosno modernog univerzalnog zdravstvenog osiguranja u Velikoj Britaniji. Sadržaj 1 Rani život 2 Dela 2.1 Drama 2.2 Memoari 3 Porodica Rani život Arčibald Kronin rođen je u Kardrosu u Škotskoj, otac mu je bio Patrik Kronin, koji je bio katolik, a majka mu je bila Džesi Kronin (rođena Montgomeri) koja je po veroispovesti bila protestant. Kada mu je bilo sedam godina otac mu umire od tuberkuloze, a nedugo zatim on i majka napuštaju Helensburg u kome su do tada živeli i odlaze u Dambarton gde njegova majka dobija posao zdravstvenog inspektora. U školi u Dambartonu pokazao se kao odličan đak, ali je i pored toga bio dobar sportista (bavio se fudbalom i golfom). Godine 1914. dobija stipendiju i upisuje se na medicinu Univerziteta u Glazgovu, koji će na kratko napustiti zbog službe u mornarici od 1916.-1917. Godine 1919. završio je medicinu kao jedan od najbiljih studenata. Iste godine odlazi u Indiju, na brodu na kome je putovao, bio je hirurg. Godine 1925. je doktorirao sa radom „Istorija aneurizme`. Dela Njegovo prvo delo bio je roman „Hetersov dvorac` koji je napisao 1931. godine. Zatim je usledio roman „Zvezde gledaju s neba` koji prati uspon jednog čoveka od rudara do poslanika u parlamentu. Pored ovih romana napisao je još i : `Veliki kanarinac`, `Šeširdžijin zamak`, `Citadela`, `Španski vrtlar`, `Gospođa sa karanfilima`, `Tri ljubavi`, `Pregršt raži`, `Herojske godine`, `Judino drvo`, `Pesma šest penija`,

A. DŽ. Kronin Severno svetlo Tvrdi povez Izdavač Otokar Keršovani Rijeka Arčibald Džozef Kronin (engl. A. J. Cronin; en: Archibald Joseph Cronin) je škotski pisac, rođen 1896. godine, a umro 1981. godine. Bio je lekar, po profesiji. Kronin je pisac u čijim je delima, prožetim blagim romantizmom i društvenom kritikom, opisan život rudara i britanske srednje klase. Za njegov popularni roman Citadela se često navodi da je potakao osnivanje Nacionalne zdravstvene službe, odnosno modernog univerzalnog zdravstvenog osiguranja u Velikoj Britaniji. Sadržaj 1 Rani život 2 Dela 2.1 Drama 2.2 Memoari 3 Porodica Rani život Arčibald Kronin rođen je u Kardrosu u Škotskoj, otac mu je bio Patrik Kronin, koji je bio katolik, a majka mu je bila Džesi Kronin (rođena Montgomeri) koja je po veroispovesti bila protestant. Kada mu je bilo sedam godina otac mu umire od tuberkuloze, a nedugo zatim on i majka napuštaju Helensburg u kome su do tada živeli i odlaze u Dambarton gde njegova majka dobija posao zdravstvenog inspektora. U školi u Dambartonu pokazao se kao odličan đak, ali je i pored toga bio dobar sportista (bavio se fudbalom i golfom). Godine 1914. dobija stipendiju i upisuje se na medicinu Univerziteta u Glazgovu, koji će na kratko napustiti zbog službe u mornarici od 1916.-1917. Godine 1919. završio je medicinu kao jedan od najbiljih studenata. Iste godine odlazi u Indiju, na brodu na kome je putovao, bio je hirurg. Godine 1925. je doktorirao sa radom „Istorija aneurizme`. Dela Njegovo prvo delo bio je roman „Hetersov dvorac` koji je napisao 1931. godine. Zatim je usledio roman „Zvezde gledaju s neba` koji prati uspon jednog čoveka od rudara do poslanika u parlamentu. Pored ovih romana napisao je još i : `Veliki kanarinac`, `Šeširdžijin zamak`, `Citadela`, `Španski vrtlar`, `Gospođa sa karanfilima`, `Tri ljubavi`, `Pregršt raži`, `Herojske godine`, `Judino drvo`, `Pesma šest penija`,

Champions League 2020 2021 Liga sampiona U ponudi su brojevi: AJA: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,12,13,14,15,16,17*,18 ATA: 2 ATM: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13*,14,15,16,17,18 BAR: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,17,18 BAY: 1*,2,3*,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 BMG: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,14,15*,16,17,18 BRU: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,13,14,15*,16,17,18 CHE: 1*,2,3,4*,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 DOR: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17* INT: 2 IST: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11*,12,13,14,15,16,17,18 LAZ: 2 LIV: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10*,11,12,13,14,15,16,17,18 LMO: 1*,2,3,4,5*,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 MCI: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11*,12,13,14,15,16*,17,18 MUN: 1*,2,3,4,5,6*,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 OLM: 1*,2,3*,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 POR: 2 PSG: 1*,3,4,5,6,7,8*,9,10,11,12,13,14,15,16 RBL: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13*,14,15,16,17,18 REN: 1*,2,3,4,5,6*,7,8,10,11,12,13,14,15,16,17,18 RMA: 1*,2,3,4,5,6*,7,8,9,10,11,12,13,14,15,17 RS: 3*,4*,5*,6*,7*,8*,9*,10*,11*,12*,13*,14* SEV: 2,3,4,5,6,7,8,9,11,12,13,14,15,16,17,18 SHK: 1*,2,3*,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 ZSP: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 UCL: 1,2 WOM: 1* YOU: 1* Cena je za 1 slicicu. Brojevi obelezeni zvezdicom se racunaju kao 2 slicice. Uglavnom odlicno ocuvano,sem POF brojeva 62,79 (koje su izlomljene) i BAR 2,koja je zacepljena 5 mm.Takodje,par slicica ima fabricku gresku,u vidu talasastog dela,par mm uz ivicu/obod. Napomena: Slika,koja prikazuje prednji i zadnji deo slicice,je tu samo primera radi - da bi mogli da indetifikujete da li su to te slicice koje trazite (da bi izbegli eventualnu zabunu).Sama ta prikazana slicica ili broj (niti drugi brojevi koji se vide) mozda nije u ponudi - proverite spisak. Moze zamena za drugo.

VJEČESLAV ŠIŠKOV - TAJGA IZDAVAČ. MINERVA SUBOTICA STRANA. 319 TVRDOG POVEZA STANJE. KVAŠENA, POMALO TALASASTA, FLEKE SPOČETKA NA 10-TAK STRANA PO GORNJOJ MARGINI, DOBRIM DELOM FLEKA OTPOZADI PO DONJOJ MARGINI, OČUVANA, OCENA. 3+... KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, MS RF 2/1 BRAO

ZORA ,ZAGREB 1951.GOD TVRD POVEZ 455 STR SADRZAJ OCUVAN SPOLJASNJOST LOSIJA IZNUTRA TRAGOVI VLAGE POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 LK 2

Tihomir Stanojevic Tito - Rijec i djelo, ploca br. 6 Ploca VI - Tito i ljudi : Susreti- Misli - Razgovori Strana 1: - Covek i njegova osobna sreca - Govor omladincima na Tjentistu 1970 - Jedinstvo i zblizavanje naroda Jugoslavije kao najvazniji uvjet za ucvrscivanje tekovina NOB - O disciplini komunista i potrebi stalnog kontakta rukovodilaca i naroda Strana 2 - O razoruzavanju i posledicama atomskog eksperimenta - Jugoslovenski put u socijalizam - Titova definicija hrabrosti - O znacaju osvajanja kosmosa - Susret sa goranima - Razgovor sa pionirima u svibnju 1970 - Perspektiva za covjecanstvo u poslednjim decenijama ovog vijeka Stanje vinyla: 5 Stanje omota: 5

Tito - Rijec i djelo, ploca IV - Jugoslavija i Svijet: Borba za mir, ravnopravnost i suradnju naroda Strana 1 - Osnovni principi vanjske politike Jugoslavije - Sto je karakteristicno za vanjsko-politicku praksu Jugoslavije - Koegzistencija i ravnopravnost naroda - Uloga novih nezavisnih zemalja u preobrazaju svijeta - Odnosi Jugoslavije i SSSR Strana 2 - U cemu je bit principa aktivne koegzistencije - Svestrana aktivnost nesvrstanih zemalja - Borba za zabranu nuklearnih proba - Opasnost od trke u naoruzanju i hladnog rata - Razoruzavanje kao preduvjet ocuvanja mira - Politika mira i koegzistencije kao jedini izlaz Ploca nije koriscena i ocena je 5 i za plocu i za omot.

Lav Nikolajevič Tolstoj Ana Karenjina Prva knjigaTvrdi povez sa zaštitnim omotomEdicija MilenijumЛав Николајевич Толстој (рус. Лев Николаевич Толстой; Јасна Пољана, 9. септембар 1828 — Астапово, 20. новембар 1910)[1] био је гроф, руски писац сврстан у највеће руске реалисте тога доба.[2] Познат по своја два највећа дела, Ана Карењина и Рат и мир, која осликавају дубоку, психолошку и друштвену позадину Русије и њеног друштва у 19. веку.[3]Био је есејиста, познати борац за права радника, драматург, критичар и морални филозоф, а поред свега пацифиста и левичар.[2] Својим напредним идејама о ненасилном отпору је утицао на личности, које су се појавиле касније, међу којима су најпознатије Мартин Лутер Кинг[4] и Ганди.[5] Према гласању 125 познатих свјетских аутора Толстојеве књиге уврштене су у највеће књиге свих времена.[6]9/17 x 3

Kalidasa SakuntalaPovez: MekiIzdavač: Rad, BeogradGodina izdanja: 1969Obim: 104Format: 18 x 10,5Kalidasa je bio indijski pesnik i dramaturg, jedan od najpoznatijih pisaca na sanskritu.[1] Živeo je najverovatnije oko 400. godine u vreme Gupta carstva.[2] Opisan je kao jedan od devet „dragulja“ na dvoru kralja Vikramaditje. Dela su mu bila inspirisana Hindu mitologijom i filozofijom.Osim o njegovim delima, ništa se sa sigurnošću ne može reći o Kalidasinom životu.[3] Prema legendi pesnik je bio poznat po svojoj lepoti, zbog čega se u njega zaljubila princeza kojom se kasnije i oženio. Međutim, prema istoj legendi, Kalidasa nije bio naročito obrazovan, i princeza se stidela njegovog neznanja i grubosti. Kao posvećeni poštovalac boginje Kali (njegovo ime u bukvalnom prevodu znači Kaliin sluga), Kalidasa je pozvao u pomoć boginju kada je odlučio da počini samoubistvo, nakon što mu se supruga rugala. Umesto toga, ona ga je nagradila izuzetnim darom razuma. Tada je postao najsjajniji od „devet dragulja“. Legenda takođe kaže da ga je ubila kurtizana u Šri Lanci za vreme vladavine Kumaradasa.Neka od njegovih najpoznatijih dela su: „Malavikagnimitra“, „Šakuntala“, „Vikramorvašija“, „Malavika i Agnimitra“ itd.12/6

Kalidasa Sakuntala Povez: Meki Izdavač: Rad, Beograd Godina izdanja: 1969 Obim: 104 Format: 18 x 10,5 Kalidasa je bio indijski pesnik i dramaturg, jedan od najpoznatijih pisaca na sanskritu.[1] Živeo je najverovatnije oko 400. godine u vreme Gupta carstva.[2] Opisan je kao jedan od devet „dragulja“ na dvoru kralja Vikramaditje. Dela su mu bila inspirisana Hindu mitologijom i filozofijom. Osim o njegovim delima, ništa se sa sigurnošću ne može reći o Kalidasinom životu.[3] Prema legendi pesnik je bio poznat po svojoj lepoti, zbog čega se u njega zaljubila princeza kojom se kasnije i oženio. Međutim, prema istoj legendi, Kalidasa nije bio naročito obrazovan, i princeza se stidela njegovog neznanja i grubosti. Kao posvećeni poštovalac boginje Kali (njegovo ime u bukvalnom prevodu znači Kaliin sluga), Kalidasa je pozvao u pomoć boginju kada je odlučio da počini samoubistvo, nakon što mu se supruga rugala. Umesto toga, ona ga je nagradila izuzetnim darom razuma. Tada je postao najsjajniji od „devet dragulja“. Legenda takođe kaže da ga je ubila kurtizana u Šri Lanci za vreme vladavine Kumaradasa. Neka od njegovih najpoznatijih dela su: „Malavikagnimitra“, „Šakuntala“, „Vikramorvašija“, „Malavika i Agnimitra“ itd.

Tihomir Stanojevic Tito - Rijec i djelo, ploca V. Izdavac: Interpres Beograd Ploca V - Jugoslavenska Narodna Armija i Opcenarodna Odbrana - Omladina i buducnost Strana 1: - Moderna is nazna armija i opcenarodna odbrana - NA - cuvar tradicija i odlucan cuvar mira - Uloga borilackih organizaciaja u zivotu zajednice - Razvoj armije u posleratnom periodu - Kako s erazvijala vojna industrija - Kako armija i u miru pruza svestranu pomoc narodu i privredi - Uloga strajesina u armiji i odnos izmedju starjesina i vojnika - Koncepcija i znacaj opcenarodne odbrane s Strana 2: Lik jugoslavenske omladine i njezin doprinos izgradnji zemlje - Sto ocekuje nova Jugoslavija od mlade generacije - Zadace jedinstvene omladinske organizacije - Uloga omladine u novoj fazi revolucije - Titova poruka mladima. Stanje ploce: 5 Omot: 5 -

SAGA O FORSAJTIMA - Džon Golsvordi - kompet 1-3 Izdavač: Prosveta, Beograd, 1968. Cuvena `Saga o Forsajtima` spada u red najznacajnijih literarnih vrednosti. Prateci razvoj jedne porodice, autor svedoci o periodu razvoja i promena tokom engleskog Viktorijanskog doba. U ovom prvom delu trilogije opisan je period koji je u Engleskoj znacio priblizavanje plemstva i gradjanstva, i svojevrsni sumrak porodice Forsajt. 1. POTSETNIK 2. MIHOLOJSKO LETO JEDNOGA FORSAJTA U KONZISTORIJI 3. BUDJENJE - ZA IZDAVANJE Meki povez, format: 11,5x19 cm, 288 + 292 + 262 strana, latinica. Korice kao na slikama. Unutra veoma dobra. Nema pisanja. Kompaktna. 210124 ktj-29

Mladen St. Đurčić : OSKORUŠE - 111 epigrama epitafa i epigrafa , Izdavač autor Beograd 1973, str. 63. Kratke poetske forme. Očuvanost 3; ima autorovu posvetu. Mladen St. Đuričić (Zablaće kod Šapca, 8. mart 1889 — Beograd, 20. septembar 1987) bio je kapetan rečnog brodarstva, kapetan rečne plovidbe, književnik i publicista. Osnovnu školu završio je u Nakučanima (1900) a nižu gimnaziju u Šapcu (1904)[2], u zadnjoj deceniji devetnaestog veka zaposlen u kolonijalno-bakalskoj radnji na Malom pijacu, Šabac. U Beograd je otišao 1907. U službi Srpskog parobrodarskog društava od 1909[2], već 1913. postaće diplomirani kapetan. Za vreme Prvog svetskog rata je bio dopisnik sa Solunskog fronta. Posle rata zaposlen je kao pomoćnik komandanta Beogradskog pristaništa i zapovednik parobroda. Referent postaje 1920, šef rečne plovidbe 1925, administrativni sekretar Narodne skupštine 1927. [2].i bibliotekar Ministarstva prosvete 1929.[1] Osnivač je i urednik listova Podrinski vesnik (1920) i časopisa za brodarstvo i obaveštajnu službu Brodar (1923)[2]. Jedan je od osnivača književnih klubova i udruženja Polet (1907), Društva književnika (1924), Književnog kruga (1925), Kosovka (1926), Kluba nezavisnih književnika (1930). Član je Udruženja književnika Srbije. Koristio je pseudonime Mlad - Miltijad, Ognjen Paligorić, Sava Drinčić, Drinosavić, Drinko Savić. Prvu pesmu objavljuje u listu Čivija pod uredništvom Svetozara Grdaničkog (1906). Sarađuje u preko 70 časopisa. Napisao je desetine romana, a samo u rukopisu mu je ostalo 14 romana i dramskih dela. Dela su mu prevođena na esperanto, francuski, nemački, ruski i slovački. Nosilac je Albanske spomenice.

Branko Ćopić Orlovi rano leteTvrdi povezEdicija LastavicaBranko Ćopić (Hašani, Bosanska krajina, 1. januar 1915 — Beograd, 26. mart 1984) bio je srpski i jugoslovenski književnik. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, nižu gimnaziju u Bihaću, a učiteljsku školu pohađao je u Banjoj Luci, Delnicama i Sarajevu, te je završio u Karlovcu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1940. godine na grupi za pedagogiju. [1] Prvu priču objavio je 1928. godine, a prvu pripovetku 1936. Njegova dela su, između ostalih, prevođena na engleski, nemački, francuski i ruski jezik. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Izvršio je samoubistvo skokom sa mosta Bratstva i jedinstva. [2]U Ćopićevim delima dominiraju teme iz života ljudi iz Bosanske krajine i Narodnooslobodilačkog rata.3/9

Drago Ivanišević: IZABRANA DJELA / Pjesme, Novele, Ljubav u kooroti, Nakladni zavod Matice hrvatske 1981, tvrdi povez, omot, str. 398. Pet stoljeća hrvatske književnosti knjiga 125. Očuvanost 4. Drago Ivanišević (Trst, 10. veljače 1907. – Zagreb, 1. srpnja 1981.) hrvatski pjesnik, dramatik, prevoditelj, urednik i slikar, kazališni djelatnik. Pripada krugu najvećih imena hrvatske poezije u drugoj polovici 20. stoljeća i jedan je od prvih modernista u hrvatskoj književnosti između dvaju svjetskih ratova. Angažiran pjesnik i humanist, čovjek eruptivne životne snage i široke kulture prožete mediteranskim duhom, napajajući se ekspresionizmom i europskom avangardnom poezijom stvorio je mnogobrojne antologijske stihove, obilježene nadrealističkom i apokaliptičkom vizijom svijeta, jezičnim eksperimentima, začudnim analogijama i metaforama. fdk-divanisevic(2)Maturirao je u Splitu 1926., a diplomirao francuski jezik, komparativnu povijest književnosti i jugoslavensku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1930. Studijski boravi u Rimu, Münchenu i Padovi, gdje je 1931. doktorirao tezom La fortuna di Dante nella letteratura serbocroata. God. 1926. – 1927. asistirao je u režijama Branka Gavelle u Srpskom narodnom kazalištu u Beogradu. U Parizu boravi povremeno od 1926. te neprekidno 1936. – 1938. Gimnazijski je profesor u Zagrebu i Karlovcu 1933. – 1936. i 1938. – 1939., potom dramaturg HNK-a u Zagrebu 1939. – 1941. Osnivač je Glumačke škole HNK-a. Za II. svjetskoga rata upravitelj je Centralne kazališne družine pri ZAVNOH-u, voditelj partizanske glumačke škole u Glini i ravnatelj drame Kazališta narodnoga oslobođenja Hrvatske. Ravnatelj je i nastavnik Zemaljske glumačke škole u Zagrebu 1945. – 49., od 1950. docent, a 1956 – 1959. izvanredni profesor na zagrebačkoj Akademiji za kazališnu umjetnost. Od umirovljenja, 1960., do 1963. bio je tajnik DHK-a, a 1965. – 1967. glavni urednik Nakladnog zavoda »Znanje«.

Slobodan Marković : TAMNI BANKET , Matica srpska 1970, str. 68. Poezija. Očuvanost 4-. SLOBODAN MARKOVIĆ LIBERO (Skoplje 26.10.1928 — Beograd, 30.01.1990) SAŽETA BIOGRAFIJA Slobodan Marković, književnik, pesnik, novinar i slikar, pseudonim Libero Markoni, rođen je 26. oktobra 1928. u Skoplju gde mu se otac nalazio na dužnosti oficira vojske Kraljevine Jugoslavije. Rano detinjstvo proveo u Peći, zatim živeo u Beogradu do kraja života. Umro je u Beogradu 30. januara 1990. Objavio je preko 60 knjiga u kojima su zastupljene sve književne forme: poezija (32), proza (9), drama (5), putopisi (3), filmski senario (1), TV scenario (2), reportaže (4), prepevi (12), antologije (2), kulinarstvo (1), eseji, (1), brojni predgovori, pogovori i dr. Prvu zbirku pesama `Posle snegova` objavio je 1949, a poslednju `Južni bulevar`, 1990. Svoja dela objavljivao je kod izdavača širom nekadašnje Jugoslavije. Dela su mu prevođena na mnoge svetske jezike. Bavio se prevodilačkim radom i objavio brojne prepeve velih ruskih pesnika, posebno Sergeja Jesenjina. Pisao je i zapažene knjige iz oblasti kulinarstva. Izbori iz njegove poezije i proznih tekstova objavljeni su u jugoslovenskim antologijama, a njegova dela ostavila su veliki odjek u kritikama, objavljenim u knjigama, časopisima, listovima i dnevnoj štampi širom Jugoslavije. Pojedinim svojim delima inspirisao je druge umetnike, kompozitore, koji su pisali muziku na njegove tektove. Slikari i vajari izradili su njegove portrete, slike, crteže i karikature. Uporedno s književnim delom stvarao je novinarsko delo, a takođe i slikarsko. Radio je preko četiri decenije u novinarstvu, počev od 1947. godine. Sarađivao je u više od 160 naslova listova i časopisa širom nekadašnje Jugoslavije. Radio je u nekoliko beogradskih listova i časopisa: `Mladost`, `Omladina`, `Naš vesnik`, u kojima je bio urednik kulturne rubrike, najduže u listu `Borba` gde je objavljivao reportaže, putopise, feljtone i dr. Imao je svoje rubrike koje je sam uspostavljao i kreirao, koje su mu donele popularnost i novinarsku slavu: `Kopači zlata`, `Saputnici`, Putopisi, `Beograd ovih dana`, `Čuburska opservatorija` i dr. Svoje novinarsko i literarno delo ilustrovao je svojim crtežima, a često i dela drugih pisaca. Objavio je veliki broj ilustracija u dnevnoj i periodičnoj štampi. Iza sebe ostavio je veliki broj crteža i slika. Za umetničko delo nagrađivan je mnogim nagradama među kojima se nalaze: Sedmojulska nagrada za životno delo, `Zmajeva nagrada` za poeziju, `Svetozar Marković` za novinarstvo, `Milena Pavlović-Barili` za slikarstvo i dr. Dobitnik je niza priznanja, plaketa i povelja među kojima su: dve Plakete Skupstine grada Beograda, Srebrna plaketa Udruženja novinara Srbije, Zlatna plaketa lista `Borba` i dr. Odlikovan je visokim odlikovanjima: Orden rada I reda, Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. Bio je član, Udruženja književnika Srbije, Saveza književnika Jugoslavije, Udruženja novinara Srbije, Saveza novinara Jugoslavije i Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Obilazio je mnoge države sveta i o njim pisao brojne reportaže koje su mu donele priznanja. Među prvima obišao je Svetu goru i za seriju reporta iz Hilandara prvi dobio uglednu novinarsku nagradu. Hodočastio je po čitavom jugoslovenskom prostoru, najviše po manastirima, posebno na Kosovu i Metohiji. Beogradu je posvetio mnoge pesme i posebno zbirku pesama `Beograd progoreo ružama`, u izdanju Narodna knjiga, 1974. Najveći deo života proživeo je na Čuburi, delu Beograda koji je ovekovečio u svojim pesmama, reportažama, slikama i crtežima, gde je za života postao legenda

Slobodan Marković : SEDEFASTE DVERI , Prosveta 1966, str. 92. Poezija. Očuvanost 3. SLOBODAN MARKOVIĆ LIBERO (Skoplje 26.10.1928 — Beograd, 30.01.1990) SAŽETA BIOGRAFIJA Slobodan Marković, književnik, pesnik, novinar i slikar, pseudonim Libero Markoni, rođen je 26. oktobra 1928. u Skoplju gde mu se otac nalazio na dužnosti oficira vojske Kraljevine Jugoslavije. Rano detinjstvo proveo u Peći, zatim živeo u Beogradu do kraja života. Umro je u Beogradu 30. januara 1990. Objavio je preko 60 knjiga u kojima su zastupljene sve književne forme: poezija (32), proza (9), drama (5), putopisi (3), filmski senario (1), TV scenario (2), reportaže (4), prepevi (12), antologije (2), kulinarstvo (1), eseji, (1), brojni predgovori, pogovori i dr. Prvu zbirku pesama `Posle snegova` objavio je 1949, a poslednju `Južni bulevar`, 1990. Svoja dela objavljivao je kod izdavača širom nekadašnje Jugoslavije. Dela su mu prevođena na mnoge svetske jezike. Bavio se prevodilačkim radom i objavio brojne prepeve velih ruskih pesnika, posebno Sergeja Jesenjina. Pisao je i zapažene knjige iz oblasti kulinarstva. Izbori iz njegove poezije i proznih tekstova objavljeni su u jugoslovenskim antologijama, a njegova dela ostavila su veliki odjek u kritikama, objavljenim u knjigama, časopisima, listovima i dnevnoj štampi širom Jugoslavije. Pojedinim svojim delima inspirisao je druge umetnike, kompozitore, koji su pisali muziku na njegove tektove. Slikari i vajari izradili su njegove portrete, slike, crteže i karikature. Uporedno s književnim delom stvarao je novinarsko delo, a takođe i slikarsko. Radio je preko četiri decenije u novinarstvu, počev od 1947. godine. Sarađivao je u više od 160 naslova listova i časopisa širom nekadašnje Jugoslavije. Radio je u nekoliko beogradskih listova i časopisa: `Mladost`, `Omladina`, `Naš vesnik`, u kojima je bio urednik kulturne rubrike, najduže u listu `Borba` gde je objavljivao reportaže, putopise, feljtone i dr. Imao je svoje rubrike koje je sam uspostavljao i kreirao, koje su mu donele popularnost i novinarsku slavu: `Kopači zlata`, `Saputnici`, Putopisi, `Beograd ovih dana`, `Čuburska opservatorija` i dr. Svoje novinarsko i literarno delo ilustrovao je svojim crtežima, a često i dela drugih pisaca. Objavio je veliki broj ilustracija u dnevnoj i periodičnoj štampi. Iza sebe ostavio je veliki broj crteža i slika. Za umetničko delo nagrađivan je mnogim nagradama među kojima se nalaze: Sedmojulska nagrada za životno delo, `Zmajeva nagrada` za poeziju, `Svetozar Marković` za novinarstvo, `Milena Pavlović-Barili` za slikarstvo i dr. Dobitnik je niza priznanja, plaketa i povelja među kojima su: dve Plakete Skupstine grada Beograda, Srebrna plaketa Udruženja novinara Srbije, Zlatna plaketa lista `Borba` i dr. Odlikovan je visokim odlikovanjima: Orden rada I reda, Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. Bio je član, Udruženja književnika Srbije, Saveza književnika Jugoslavije, Udruženja novinara Srbije, Saveza novinara Jugoslavije i Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Obilazio je mnoge države sveta i o njim pisao brojne reportaže koje su mu donele priznanja. Među prvima obišao je Svetu goru i za seriju reporta iz Hilandara prvi dobio uglednu novinarsku nagradu. Hodočastio je po čitavom jugoslovenskom prostoru, najviše po manastirima, posebno na Kosovu i Metohiji. Beogradu je posvetio mnoge pesme i posebno zbirku pesama `Beograd progoreo ružama`, u izdanju Narodna knjiga, 1974. Najveći deo života proživeo je na Čuburi, delu Beograda koji je ovekovečio u svojim pesmama, reportažama, slikama i crtežima, gde je za života postao legenda

IZDAVAČ :VEGA MEDIA EDICIJA: NOBELOVCI POVEZ: TVRDOKORIČENO SA OMOTOM PISMO:LATINICA BROJ STRANICA:442 + 316 DIMENZIJE: 20,5 x 13,5 cm Odlično očuvane knjige,bez oštećenja,za spoljašnju očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjiga rado ću vam odgovoriti ! Nobelova nagrada za knjizevnost 1937.Di Gar svojim brilijantnim delom nastavlja veliku tradiciju istorijskih romana Stendala i Tolstoja. Suprotstavljajuci razlicite karaktere brace Zaka i Antoana Tiboa, pisac se bavi problemom pojedinca u procepu izmedju licnih uverenja i velike istorijske nesrece I svetskog rata.

Slobodan Rakitić Oblici i značenja Tvrdi povez Слободан Ракитић (Власово, код Рашке, 30. септембар 1940[1] — Београд, 1. јануар 2013[2]) био је српски песник, есејиста и политичар. Као песник, био је представник поетске метафизике. Ракитић је био председник Удружења књижевника Србије и председник Српске књижевне задруге. Биографија Дипломирао је на Филолошком факултегу у Београду. Уређивао је књижевне часописе Савременик и Рашка. Био је члан прве редакције која је покренула лист Књижевна реч (1972). Од 1973. године запослен је на Коларчевом народном универзитету, као уредник катедре за књижевност и језик. Слободан Ракитић је био опозиционар тадашњој власти. Посланик на листи Српског покрета обнове у првој вишестраначкој скупштини Србије (1991—1992), народни посланик у Савезној скупштини СР Југославије (1993—1994), председник Удружења књижевника Србије од 1994. до краја 2004. године. Био је председник и оснивач Саборне народне странке. Ракитић је мисаони лирски песник, са изразитим осећањем за историју, културу и традиционалне вредности. Његова поезија, лирскоинтимистичка, елегична, рефлексивна и религиозна, настоји песнички да одговори на вечна питања живота и смрти, положаја појединца и историјског, колективног страдања. Ракитићев песнички говор изразито је метафизички, племенит - претежно неосимболистички. Његове песме тематско-мотивски и обликовно кореспондирају са старом богослужбеном књижевношћу. (М. К.) Преминуо је у Београду после кратке и тешке болести 1. јануара 2013.[3] Сахрањен је 4. јануара 2013. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[2] Песме су му превођене на више језика. Признања Награда „Милан Ракић”, за књигу Земља на језику, 1974. Награда „Исидора Секулић”, за књигу Жудња за југом, 1981. Награда „Бранко Миљковић”, за књигу Основна земља, 1988. Награда „Кондир Косовке девојке”, 1994. Награда „Лаза Костић”, за сабрана дела, 1995. Дучићева награда, за књигу Изабране и нове песме, 1998. Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1998. Октобарска награда града Београда, за књигу Тапије у пламену, за 1990. Награда „Драинац”, за књигу Тапије у пламену, 1991. Награда „Песничко успеније”, 2002. Награда „Змај Огњени Вук”, за књигу Песме, 2002. Награда „Стефан Првовенчани”, 2006. Дела Књиге песама Светлости рукопис (1967) Рашки напеви (1968) Свет нам није дом (1970, друго допуњено издање 1979) Земља на језику (1973) Песме о дрвету и о плоду (1978) Жудња за југом (1981) Потомак (1982) Основна земља (1988), допуњено издање 1989. и 1990) Тапије у пламену (1990, друго издање 1991) Душа и спруд (1994) Изабране песме (1998) Поезија романтизма југословенских народа, зборник (1978) Изабрана дела у пет књига(1994) Књиге есеја Од Итаке до привиђења (1985) Облици и значења (1994)

Slobodan Rakitić Od Itake do priviđenja Tvrdi povez Слободан Ракитић (Власово, код Рашке, 30. септембар 1940[1] — Београд, 1. јануар 2013[2]) био је српски песник, есејиста и политичар. Као песник, био је представник поетске метафизике. Ракитић је био председник Удружења књижевника Србије и председник Српске књижевне задруге. Биографија Дипломирао је на Филолошком факултегу у Београду. Уређивао је књижевне часописе Савременик и Рашка. Био је члан прве редакције која је покренула лист Књижевна реч (1972). Од 1973. године запослен је на Коларчевом народном универзитету, као уредник катедре за књижевност и језик. Слободан Ракитић је био опозиционар тадашњој власти. Посланик на листи Српског покрета обнове у првој вишестраначкој скупштини Србије (1991—1992), народни посланик у Савезној скупштини СР Југославије (1993—1994), председник Удружења књижевника Србије од 1994. до краја 2004. године. Био је председник и оснивач Саборне народне странке. Ракитић је мисаони лирски песник, са изразитим осећањем за историју, културу и традиционалне вредности. Његова поезија, лирскоинтимистичка, елегична, рефлексивна и религиозна, настоји песнички да одговори на вечна питања живота и смрти, положаја појединца и историјског, колективног страдања. Ракитићев песнички говор изразито је метафизички, племенит - претежно неосимболистички. Његове песме тематско-мотивски и обликовно кореспондирају са старом богослужбеном књижевношћу. (М. К.) Преминуо је у Београду после кратке и тешке болести 1. јануара 2013.[3] Сахрањен је 4. јануара 2013. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[2] Песме су му превођене на више језика. Признања Награда „Милан Ракић”, за књигу Земља на језику, 1974. Награда „Исидора Секулић”, за књигу Жудња за југом, 1981. Награда „Бранко Миљковић”, за књигу Основна земља, 1988. Награда „Кондир Косовке девојке”, 1994. Награда „Лаза Костић”, за сабрана дела, 1995. Дучићева награда, за књигу Изабране и нове песме, 1998. Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1998. Октобарска награда града Београда, за књигу Тапије у пламену, за 1990. Награда „Драинац”, за књигу Тапије у пламену, 1991. Награда „Песничко успеније”, 2002. Награда „Змај Огњени Вук”, за књигу Песме, 2002. Награда „Стефан Првовенчани”, 2006. Дела Књиге песама Светлости рукопис (1967) Рашки напеви (1968) Свет нам није дом (1970, друго допуњено издање 1979) Земља на језику (1973) Песме о дрвету и о плоду (1978) Жудња за југом (1981) Потомак (1982) Основна земља (1988), допуњено издање 1989. и 1990) Тапије у пламену (1990, друго издање 1991) Душа и спруд (1994) Изабране песме (1998) Поезија романтизма југословенских народа, зборник (1978) Изабрана дела у пет књига(1994) Књиге есеја Од Итаке до привиђења (1985) Облици и значења (1994)

TREN 2 Antonije Isaković Prosveta Beograd Globus Zagreb 1983 355 str tvrdi povez, zaštitni omot Recenzija: Tren 2 (Prosveta) U Trenu 2 kazivač ništa ne doživljava neposredno, niti pričajući, već samo kao posmatrač, registrator, zapisničar, prenosilac tuđih doživljaja, kao neka vrtsa svedoka u dugoj i složenoj istrazi o slučaju čija se priroda ne može olako i sigurno odrediti; on više nije učesnik (ili nije samo to) već je ispitivač, onaj koji postavlja pitanja, žiža u kojoj se ta pitanja sažimaju, delimično nepristrastna svest koja klasifikuje činjenice. Kazivač – koji poseduje samo opredeljenje, ali ne i podatke – pokušava, koristeći se tuđim ili svojim sećanjima (ili fikcijama, svejedno) da sazna nešto o razlozima pogrešnog opredeljenja mnogih svojih drugova revolucionara u godini 1948, jednoj od najznačajnijih i najprelomnijih godina u našoj novijoj istoriji… Tren 2` je roman o Golom Otoku, o jednom teškom i tragičnom trenutku naše prošlosti. Roman, koji je posle neizvesne sudbine od skoro četiri godine, koliko se polujavno i poluprivatno iščitavao u rukopisu, čim je bio objavljen, dobio najviše domaće književno priznanje. NIN/Dobitnici NIN / Dobitnici O autoru Antonije Isaković (1923 - 2002) bio je srpski i jugoslovenski književnik i akademik. Isaković je poznat po kratkim pričama i romanima. Obavljao je funkciju potpredsednika Srpske akademije nauka i umetnosti od 1980. do 1992. godine. Dobitnik je mnogih književnih nagrada, poznat je i kao pisac čija dela su u Jugoslaviji najviše ekranizovana (Gospodar i sluga, Tren 1 i Tren 2, Govori i razgovori). Poznata pripovetka Kašika je obavezni deo gradiva iz predmeta Srpski jezik i književnost u osnovnoj školi. Preminuo je 13. januara 2002. godine u Beogradu G K.S.N. O. 4. POL.2

Graham Greene / Grejam Grin : SVRŠETAK LJUBAVNE PRIČE , Zagreb : Hrvatsko književno društvo Sv. Ćirila i Metoda, 1971, str.234 Džepna knjiga / Hrvatsko književno društvo Sv. Ćirila i Metoda Prijevod djela: The end of the affair. Str. 231-234: Pogovor / Branko Černicki. Klasifikacijska oznaka Engleska književnost. Romani Jezik hrvatski Očuvanost 3; ima posvetu. Henri Grejam Grin (2. oktobar 1904—3. april 1991), poznatiji pod pseudonimom Grejam Grin, bio je engleski romanopisac, za koga su mnogi smatrali da je jedan od najvećih Engleskih pisaca 20. veka,[1][2] a Džon Irving ga je pohvalio, pre Grinove smrti, kao „najuspešnijeg živog romanopisca na engleskom jeziku“.[3] Mešavinom kritičkog priznanja i široke popularnosti, Grin je rano u životu stekao reputaciju značajnog pisca, kako ozbiljnih katoličkih romana, tako i trilera (ili „zabava“, kako ih je on nazivao). Ušao je u uži izbor za Nobelovu nagradu za književnost 1966. i 1967. godine.[4][5] Tokom 67 godina karijere, tokom kojih je napisao preko dvadeset pet romana, istraživao je ambivaletne moralne i političke probleme modernog sveta, često iz katoličke perspektive. Iako se Grin snažno protivio tome što su ga opisivali kao katoličkog pisca, umesto kao pisca koji je prosto katolik, katoličke religijske teme su koren mnogih njegovih dela, a pogotovo u njegova četiri glavna „katolička” romana: Brajtonska stena, Moć i slava, Suština stvari i Kraj jedne ljubavne priče,[6] koja se posmatraju kao „zlatni standard” katoličkih romana.[7] Nekoliko dela, kao što su Poverljivi agent, Mirni Amerikanac, Naš čovek u Havani, Ljudski faktor i scenario za Trećeg čoveka, takođe pokazuju Grinovo strastveno interesovanje za delatnost i intrige internacionalne politike i špijunaže.