Korica na 16 knjizi je oštećena inače su sve knjiga u dobrom stanju , 1. Jadni ljudi - Dvojnik - Gospodin Proharčin 2. Gazdarica - Bele noći - Netočka Nezvanova 3. Mali junak - Ujakov san - Selo Stepančikovo 4. Poniženi i uvređeni 5. Zapisi iz mrtvog doma - Odvratna priča 6. Zimske beleške o letnjim utiscima - Zapisi iz podzemlja - Kockar 7. Zločin i kazna 8. Idiot I 9. Idiot II 10. Zli dusi I 11. Zli dusi II 12. Mladić I 13. Mladić II 14. Večni muž i druge pripovetke 15. Braća Karamazovi I 16. Braća Karamazovi II 17. Književno-kritički članci - Piščev dnevnik I 18. Piščev dnevnik II 19. Odabrana pisma I 20. Odabrana pisma II

Izuzetan komplet. Izdanje Matice srpske 1980, sa četiri knjige `Josif i njegova braća` izdatim 1990. Redak komplet od svih 19 knjiga. Prvi vlasnik. Stanje odlično, bez oštećenja, pečata, dopisivanja ili sl. Ipak, jeste čitano. Platneni povez sa zlatotiskom, i obeleživačima strana. Sadržaj kompleta: 1. Čarobni breg I 2. Čarobni breg II 3. Eseji I 4. Eseji II 5. Dnevnici 1933-1934. 6. Izabranik 7. Kraljevsko visočanstvo 8. Lota u Vajmaru 9. Budenbrokovi I 10. Budenbrokovi II 11. Doktor Faustus I 12. Doktor Faustus II Nastanak doktora Faustusa 13. Pripovetke I 14. Pripovetke II 15. Varalica Feliks Krul 16. Josif i njegova braća I 17. Josif i njegova braća II 18. Josif i njegova braća III 19. Josif i njegova braća IV

SRPSKA ISTORIJA OD I SRPSKOG USTANKA DO KRALJEVINE SRBIJE 1-5 Sloboda Beograd, 1971. odnosno 1973. godine, enciklopedijski format 25 x 18 cm, tvrd platneni povez, zlatotisak, suvi žig, ilustrovano litografskim slikama, pojedine knjige sadrže karte, naglašeno je u pojedinačnim opisima. Reprint izdanja iz 1883. - 1884. godine. Knjige su odlično očuvane, čiste i uredne. Moguće da neke od njih nisu čitane. Kvalitetno, LUX izdanje i oprema. KAPITALNO * ODLIČNO OČUVANO Komplet sadrži sledeće naslove: 1. ŽIVOT I DELA KARAĐORĐA I NJEGOVIH VOJVODA I JUNAKA I Konstantin N. Nenadović - sabrao, napisao i izdao 1883. u Beču u Štampariji Jovana N. Vernaja 2. ŽIVOT I DELA KARAĐORĐA I NJEGOVIH VOJVODA I JUNAKA II Konstantin N. Nenadović - sabrao, napisao i izdao 1884. u Beču u Štampariji Jovana N. Vernaja 3. KNEŽEVINA SRBIJA I M. Đ. Milićević, u Beogradu, 1876. godine 4. KNEŽEVINA SRBIJA II M. Đ. Milićević, u Beogradu, 1876. godine, knjiga sadrži karte Kneževine Srbije 5. KRALJEVINA SRBIJA M. Đ. Milićević, u Beogradu, 1884. godine, knjiga sadrži kartu Kraljevine Srbije # 05

Sve knjige vrlo dobro ili odlično očuvane. Izdanje Matica Srpska Novi Sad i Srpska književna zadruga Beograd 1972. Urednik Živan Milisavac. Tvrdi povez, format 21 cm, ćirilica. Najbolja dela srpske književnosti. 1.Stara srpska književnost I 2.Stara srpska književnost II 3.Stara srpska književnost III 4.Antologija narodnih lirskih pesama 5.Antologija narodnih epskih pesama I 6.Antologija narodnih epskih pesama II 7.Antologija narodnih pripovedaka 8.Antologija stare srpske poezije 9.Narodne umotvorine 10.Dositej Obradović, Izabrani spisi 11.Simeon Piščević, Memoari 12.Prvi i Drugi srpski ustanak. Život i običaji naroda srpskog, Vuk Stefanović Karadžić I 13.Kritike i polemike, Vuk Stefanović Karadžić II 14.Pisma, Vuk Stefanović Karadžić III 15.Memoari, Prota Mateja Nenadović 16.Komedije, Jovan Sterija Popović I 17.Pesme.Proza, Jovan Sterija Popović II 18.Pjesme.Luča mikrokozma.Gorski vijenac, Petar II Petrović Njegoš 19.Lažni car Šćepan Mali.Pisma, Petar II Petrović Njegoš 20.Rukovet, Branko Radičević 21.Odabrana dela, Ljubomir P.Nenadović 22.Pripovetke, Stjepan Mitrov Ljubiša 23.Jesen ratnika, Marko Miljanov 24.Pesme, Jovan Jovanović Zmaj 25.Pesme.Jelisaveta.Proza, Đura Jakšić 26.Odabrana dela, Laza Kostić I 27.Odabrana dela, Laza Kostić II 28.Odabrana dela, Jakov Ignjatović I 29.Odabrana dela, Jakov Ignjatović II 30.Odabrani spisi, Svetozar Marković 31.Odabrana dela, Milovan Glišić 32.Dela, Laza K.Lazarević 33.Hajduk Stanko, Janko M.Veselinović 34.Gorski car.Pripovetke, Svetolik Ranković 35.Pomenik, Milan Đ.Milićević 36.Bilješke jednog pisca.Bakonja fra Brne, Simo Matavulj I 37.Pripovetke.O književnosti, Simo Matavulj II 38.Pop Ćira i pop Spira.Pripovetke, Stevan Sremac I 39.Ivkova slava.Vukadin.Pripovetke, Stevan Sremac II 40.Izabrana dela, Vojislav Ilić 41.Studije iz srpske književnosti, Ljubomir Nedić 42.Čovek i istorija, Božidar Knežević 43.Satire, Radoje Domanović 44.Pauci.Pripovetke, Ivo Ćipiko 45.Izabrane stranice, Svetozar Ćorović 46.Jauci sa Zmijanja, Petar Kočić 47.Nečista krv.Koštana, Bora Stanković I 48.Pripovetke, Bora Stanković II 49.Došljaci, Milutin Uskoković 50.Stari dramski pisci 51.Pjesme, Aleksa Šantić 52.Pesme.O pesnicima, Jovan Dučić I 53.Eseji.Putopisi, Jovan Dučić II 54.Pesme, Milan Rakić 55.Pesme, Vladislav Petković Dis 56.Pesme, Sima Pandurović 57.Pesnici I 58.Pesnici II 59.Odabrane komedije, Branislav Nušić I 60.Odabrane komedije, Branislav Nušić II 61.Naučnici 62.Ogledi i članci iz književnosti, Bogdan Popović 63.Iz srpske istorije, Stojan Novaković 64.Pesnički prevodi 65.Iz književnosti, Pavle Popović 66.Pripovedači 67.Studije, Jovan Skerlić I 68.Kritike, Jovan Skerlić II 69.O književnosti i jeziku I 70.O književnosti i jeziku II 71.Pripovetke, Veljko Petrović I 72.Pesme.Eseji, Veljko Petrović II 73.Proza, Isidora Sekulić I 74.Ogledi i zapisi, Isidora Sekulić II 75.Ogledi, Pero Slijepčević 76.Pripovijetke, Isak Samokovlija 77.Pokošeno polje, Branimir Ćosić 78.Devetsto četrnaesta, Stevan Jakovljević 79.Pripovetke, Ivo Andrić I 80.Na Drini ćuprija, Ivo Andrić II 81.Lirika.Proza.Eseji, Miloš Crnjanski I 82.Serbia.Seobe.Lament nad Beogradom, Miloš Crnjanski II 83.Otkrovenje. Poezija.Proza.Eseji, Rastko Petrović I 84.Pesme.Pripovetke.Drame, Momčilo Nastasijević 85.Pesme, Desanka Maksimović 86.Kritike, Milan Bogdanović 87.Izabrane stranice, Jovan Popović i Đorđe Jovanović 88.Čuvari sveta, Stanislav Vinaver 89.Poezija.Eseji, Skender Kulenović 90.Pripovetke, Branko Ćopić 91.Lelejska gora, Mihajlo Lalić 92.Noć duža od snova (Izbor tekstova), Milan Dedinac 93.Koreni, Dobrica Ćosić 94.Bitka oko zida (Izbor tekstova), Dušan Matić 95.Derviš i smrt, Meša Selimović 96.Cveće i bodlje.Izabrane pripovetke, Erih Koš 97.Velika deca.Pripovetke, Antonije Isaković 98.Pesme, Vasko Popa 99.Pesme, Stevan Raičković 100.Dokolice, Dušan Radović

Svetski klasici 1-30 Prosveta Beograd 1) 3 Nostromo Džozef Konrad 2) 4 Ocevi i deca I.S.Turgenjev 3) 6 Bura/Vesele žene Vindzorske Vilijem Šekspir 4) 7 Nenagrađeni ljubavni trud ; Kralj Ričard drugi, Vilijem Šekspir 5) 8 ŠAMPAVER Petrus Borel 6) 9 Pripovetke, Henri Džejms 7) 10 BERENIKA MITRIDAT BRITANIK Žan Rasin 8) 11 PUTOVANJE PO ITALIJI Gete 9) 12 Izabrana dela/A.S. Puškin 10) 13 Tesa od D Urbervilovih Hardi 11) 14 Opasne veze, Šoderlo de Laklo 12) 15 ŠPANSKA LIRIKA dva zlatna veka 13) 16 ŠATOBRIJAN Rene Atala Sećanja s onu stranu groba Eseji 14) 17 Laoce/Konfucije/Čuangce - Izabrani spisi 15) 18 KLAJST izabrana dela 16) 19 KRONIKA O VLADAVINI KARLA IX Prosper Merime 17) 20 Rukopis nađen u Saragosi - Jan Potocki 18) 21 Slika Dorjana Greja Oskar Vajld 19) 22 Eneida / Publije Vergilije Maron 20) 23 Venecijanka i druge komedije Makijaveli Aretino Karo 21) 24 Renesansa, Volter Pejter 22) 25 Viljem Sekspir - Soneti 23) 26 NASUPROT Žoris Karl Uismans 24) 27 Antologija novije francuske lirike 25) 28 PAMFLETI PISMA Pol Luj Kurije 26) 29 Judejski rat – Josif Flavije 27) 30 Izabrana dela Ljermontov svetski klasici 28) 31 Antologija moderne američke poezije 29) 32 Kraljevski komentari o Inkama 30) 33 Antologija francuske poezije svetksi klasici Prosveta Beograd , biblioteka Svetski klasici , tvrd povez, format 13,5 x 19,5 cm , zaštitni omot, ćirilica. Stanje Veoma dobro.

Branimir Džoni ŠTULIĆ komplet 1-13 Izabrana dela Branimira Štulća - pesme i prepevi- Izdavači: Plato Books i Balkanska partija rada (g.k.) Povez: tvrd sa omotnicom Ilustrovano Komplet sadrži: 1. AZRA pjevane pjesme (1972-2007); via Branimir Štulić; br. str. 279. 2. HERODOTOVA istraživanja via Branimir Štulić; br. str. 645. 3. SMIJURIJADA via Branimir Štulić, potpuno izdanje ljetopisa, br. str. 508. 4. PELOPONESKI rat via Tukid; Branimir Štulić; br. str. 785. 5. KALI Juga, Branimir Štulić; br. str. 647. 6. BOŽANSKA Ilijada via Homer; Branimir Štulić; br. str. 662. 7. BOŽANSKA Odiseja via Homer; Branimir Štulić; br. str. 430. 8. UMJEĆE Ratovanja Sun Cu; via Branimir Štulić; br. str. 295. 9. ZBORNIK Plutarh - Ksenofont - Svetonije -Crnjanski - Mihailović; br. str. 470. 10. USPINJANJE - Helenština, Ksenofont; via Branimir Štulić; br. str. 460. 11. ARGONAUTIKA Apolonije Rođanin; via Branimir Štulić; br. str. 253. 12. TRIJADA Lao Ce - Empedokle - Džen Luan; via Branimir Štulić; br. str. 306. 13. ALEKSANDRIJA priča o Makedoncu Aleksandru Velikom via Branimir Štulić; br. str. 591.

Komplet Mihail Bulgakov je kolekcija najpoznatijih romana ovog rusko-sovjetskog pisca koji je stvorio neka od najznačajnijih dela u ruskoj književnosti. Ova kolekcija uključuje kultni roman "Majstor i Margarita" koji se smatra jednim od najboljih romana 20. veka, kao i "Bela garda" i "Pseće srce". Bulgakov je poznat po svom mračnom humoru, fantastičnim elementima i kritici sovjetskog sistema u svojim delima. Komplet Mihail Bulgakov je idealan izbor za sve ljubitelje ruske književnosti i savršena prilika da istražite živopisni svet ovog klasika. Poručite ovaj komplet i upoznajte se sa remek-delima jednog od najvažnijih ruskih pisaca. 1. Utopija Mihaila Bulgakova - Milivoje Jovanovic 2. Pozorisni roman 3. Zivot gospodina de Molijera 4. Pisma 5. Bela garda 6. Majstor i margarita 7. Mrtve duse i druge drame 8. Psece srce i druge pripovetke 9. Dani Turubina i druge drame 10. Poslednji dani i druge drame 11. Purpurno ostrvo i druge pripovetke 12. Holandjanin lutalica i druge pripovetke Povez knjige : tvrd Format knjige : 14 x 21 cm Pismo : Latinica

Johan Volfgang Gete IZABRANA DELA KOMPLT 1-8 JUBILARNO IZDANJE POVODOM STO PEDESETE GODIŠNJICE OD GETEOVE SMRTI * KOMPLET JE NOV NEKORIŠĆEN * KOLEKCIONARSKI * BIBLIOFILSKI Rad Beograd, 1982. godine, tvrd povez, zlatotisak, lux izdanje i oprema, obeleživač za stranice. Knjige su nove, nisu čitane. Komplet se sastoji od sledećih naslova: 1. Pesme * Gec od Berlihingena 2. Ifigenija na Tavridi * Torkvato Taso * Faust 3. Patnje mladog Vertera * Izbor po srodnosti 4. Godine učenja Vilhelma Majstera I 5. Godine učenja Vilhelma Majstera II 6. Poezija i stvarnost * Putovanje po Italiji 7. Spisi o književnosti i umetnosti * Maksime i refleksije 8. Pisma * Bibliografija * Hronološke tablice Johan Volfgang fon Gete (1749 — 1832), nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem XVIII i početkom XIX veka. Svoj uticaj širio je diljem Evrope, a tokom narednog veka njegova dela nadahnula su mnoge muzičke i dramske komade. Šilerov i Bajronov savremenik, Gete nije bio samo izuzetno darovit književnik, nego i političar, a takođe i biolog! Svestran, vredan, uman čovek. Geteove misli: Najjača iskušenje je siromaštvo. I najmudrije ribe glad tera na udicu. Za stado, svakako, nije dobro ako mu je pastir - ovca. Život je najlepši pronalazak prirode, a smrt njena veština, da što bolje iskoristimo život. # 79

AUGUST STRINDBERG : ODABRANA DJELA 1-10 Komplet ima kutiju - knjige su odlično očuvane - deluje kao da nisu čitane?! Tvrd povez, izdavač: ZORA - GZH - Zagreb 1.Crvena soba 2.Brakovi / Povijesne minijature 3.Inferno / Okultni dnevnik 4.Sin služavke 5.Ispovijed jednog luđaka 6.Ljudi s Hemsoa / Crne zastave 7.Gotičke sobe 8.Povijesne drame (Gustav Adolf; Kristina) / Put u Damask 9.Naturalističke drame (Otac; Gospođica Julija; Drugovi; Mrtvački ples) / Igra snova 10.Godišnje igre (Advent; Uskrs; Ivanje) / Komorne igre (Sablasna sonata; Pelikan)

Džejms Mičiner IZABRANA DELA KOMPLET 1 - 14 James A. Michener Globus Zagreb, 1979. godine, tvrd platneni povez, suvi žig, zaštitni omoti. Knjige su odlično očuvane, čiste, uredne, zaštitni omoti na par mesta vrlo malo zacepljeni, uglavnom očuvani. Komplet sadrži sledeće naslove: HAVAJI TRILOGIJA KOMPLET 1-3 CENTENNIAL TRILOGIJA KOMPLET 1-3 IZVOR TRILOGIJA KOMPLET 1-3 LUTALICE KOMPLET 1 i 2 PROLJETNE VATRE KOMPLET 1 i 2 SAYONARA * TRILOGIJA HAVAJI SUNČANA LAGUNA GLADNO SELO ZLATNI LJUDI Istorijski roman prvi put objavljen 1959. godine, u kome je prikazana istorija Havaja od pradavnih vremena do 1950-ih godina, i to u obliku epizoda koje se odnose na dolazak različitih doseljenika - Polinežana sa Bora Bore od kojih potiću Havajci, prvih hrišćanskih misionara tokom XIX veka, kineskih radnika koji su dolazili da rade na plantažama šećerne trske i japanskih radnika koji kasnije zamenjuju Kineze, jer su ovi u međuvremenu postali srednja klasa. Roman se završava prikazom promena u havajskoj ekonomiji i kulturi, odnosno posledicama mešanja različitih rasa doseljenika. Roman je objavljen uporedo sa proglašenjem Havaja jednom od federalnih držav SAD, što je autoru donelo dodatnu popularnost. Istoričari su našli zamerku u prvom delu koji se odnosi na prvobitno nastanjivanje Havaja, smatrajući da se bazira više na mitovima i legendama, nego na proverljivim istorijskim činjenicama, međutim, usled nedostatka relevantnih činjenica, autor se poslužio onim čime je raspolagao. Naravno da je ova trilogija pobudila interesovanje holivudskih producenata za snimanje filma, međutim, ispostavilo se da njen epski sadržaj nije moguće sublimirati na jednostavan način, u jedan film, pa su tako nastala dva filma, u razmaku od par godina. Filmovi su bili izuzetno zapaženi, kao istorijski spektakli. * TRILOGIJA CENTENNIAL ZEMLJA ZLOČIN POKOLJ Kao i čitav opus ovog poznatog američkog književnika, i ova trilogija je sa istorijskom tematikom. Džejms Mičener je poznat po svojom istraživačkom radu koji je uvek prethodio pisanju, tako da su za osnovu njegovih romana uvek uzimane realne istorijske činjenice. * TRILOGIJA IZVOR PSALM PTICE PUPAVCA GOMERIN GLAS SUMRAK CARSTVA Mičener je američki pisac koji je postao popularan upravo po svojim romanima sa istorijskom tematikom. U ovoj trilogiji, pratimo rad arheologa na tlu današnjeg Izraela i uranjamo u prošla vremena, paralelno sa aktuelnim događajima. Radnja romana je odlično osmišljena i svaki detalj ukazuje da se autor bavio podrobnim izučavanjem građe, kako bi preneo autentične događaje iz prošlosti na veran način. Izvanredna trilogija! * LUTALICE 1 i 2 MONICA MARAKEŠ Hipi pokret stvorio je svoju muziku, svoj specifičan i prepoznatljiv način oblačenja, svoju filozofiju i svoj pogled na svet - pacifizam. Niko od njih, međutim, nije napisao roman koji bi ih prikazao i predstavio javnosti. Autor ovih izvanrednih romana, učinio je taj poduhvat: opisao ih, pokušao da ih razume i da ih predstavi na način na koji ih je on video i doživeo. Vodimo ljubav, a ne rat! Odbacimo društvene norme i lažni moral! Slobodan seks, promisuitet, droga, alkohol i sloboda! Sve ove pojave koje su, uglavnom, bile imanentne hipi pokretu, autor ne prikazuje da bi hipici bili osuđeni, kritikovani i odbačeni, nego traži korene, odnosno uzroke pojave takvog pokreta koji je dobijao na zamahu u godinama kada su ovi romani pisani. Izvanredan roman, možda čak i studija, o jednom vremenu koje je ostavilo traga, naročito u zapadnoj civilizaciji krajem pedesetih i početkom i tokom šezdesetih godina, pa i kasnije. * PROLJETNE VATRE 1 i 2 SIROTIŠTE DOLINA Roman sa istorijskom tematikom kojom se Mičener uglavnom i bavio, sa izuzetkom par svojih književnih dela u kojima je obrađivao teme iz savremenog života. * SAYONARA Roman američkog književnika Džejmsa A. Mičenera. Radnja je smeštena u Japan, početkom 1950. godina, glavni lik je major Gruver, stacioniran u američkoj bazi, koji se zaljubljuje u Hana-Ogi, Japanku. Roman prati njihovu međukulturalnu romansu i osvetljava rasizam u periodu posle Drugog svetskog rata. # JK

SRPSKA KNJIGEŽEVNOST U 100 KNJIGA - 92/100 IZDAVAČ. MATICA SRPSKA SKZ TVRDOG POVEZA SA OMOTIMA 1. STARA SPRSKA KNJIŽEVNOST I 2. STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST II 4. ANTOLOGIJA NARODNIH EPSKIH PESAMA 4 5. ANTOLOGIJA NRODNIH EPSKIH PESAMA II 7. ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA 8. ANTOLOGIJA STARIJE SRPSKE POEZIJE 9. PESNICI I 10. PESNICI II 11. PRIPOVEDAČI I 12. PRIPOVEDAČI II 13. PRIPOVEDAČI III 14. DOSITEJ OBRADOVIĆ IZABRANI SPISI 15. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ-PRVI SRPSKI USTANAK ŽIVOT I OBIČAJI NARODNA SRPSKOG 16. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ- KRITIKE I POLEMIKE 17. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ - PISMA 18. JOVAN STERIJA POPOVIĆ - KOMEDIJE 19. JOVAN STERIJA POPOVIĆ - PESME PROZA 20. ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA 20. PROTA MATIJA NENADOVIĆ - MEMOARI 21. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ-PJESME LUČA MIKROKOZMAGORSKI VIJENAC 22. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ LAŽNI CAR ŠĆEPAM MALI PISMA 23. BRANKO RADIČEVIĆ - RUKOVET 24. LJUBOMIR NENADOVIĆ - ODABRANA DELA 25. STJEPAN MITROV LJUBIŠA - PRIPOVETKA 28. DJURA JAKŠIĆ - PESME JELISAVETA PROZA 29. MEMOARI XVIII I XIX VEKA 30. JAKOV IGNJATOVIĆ - ODABRNA DELA I 31 JAKOV IGNJATOVIĆ - ODABRANA DELA II 32. SVETOZAR MAKRKOVIĆ - ODABRNI SPISI 33. MILOVAN GLIŠIĆ - ODABRANA DELA 34. LAZA LAZAREVIĆ - PRIPOVETKE 35. JANKO VESELINOVIĆ - HAJDUK STANKO 36. SVETOLIK RANKOVIĆ - GORSKI CAR PRIPOVETKE 38. STEVAN SREMAC - POP ĆIRA I POP SPIRA 39. STEVAN SREMAC - ZONA ZAMFIROVA PRIPOVETKE 41. LAZA KOSTIĆ - PESME PROZNI SPISI 42. LAZA KOSTIĆ - TRAGEDIJE O POZORIŠTU 43. LJUBOMIR NEDIĆ - STUDIJE IZ SRPSKE KNJIŽEVNOST 44. RADOJE DOMANOVIĆ - SATIRE 45. IVO ĆIPIKO - PAUCI PRIPOVETKE 46. PETAR KOČIĆ - IZABRANE STRANICE 47. BORISAV STANKOVIĆ - NEČISTA KRV KOŠTANA 48. BORISAV STANKOVIĆ - PRIPOVETKE 49. BOGDAN POPOVIĆ - OGLEDI I ČLANCI IZ KNJIŽEVNOSTI 50. MILAN RAKIĆ - PESME 51. ALEKSA ŠANTIĆ-IZABRANE STRANICE, SVETOZAR ĆOROVIĆ-IZABRANE STRANICE 52. JOVAN DUČIĆ - POSME PUTOPISI ESEJI 53. SIMO MATAVULJ-BILJEŠKE JEDNOG PISCA BAKONJA FRA BRNE 54. SIMO MATAVULJ - PRIPOVETKE O KNJIŽEVNOSTI 55. VLADISALV PETKOVIĆ DIS - PESME 56. SIMA PANDUROVIĆ - PESME 57. BRANISLAV NUŠIĆ - ODABRANE KOMEDIJE 58. JOVAN SKERLIĆ - STUDIJE 59. JOVAN SKERLIĆ - KRITIKE 60. SLOBODAN JOVANOVIĆ- PORTRETI IZ ISTORIJE I KNJIŽEVNOSTI 61. BRANIMIR ĆOSIĆ - POKOŠENO POLJE 62. IZBOR SRPSKOG PUTOPISA 63. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI I 64. KNIŽEVNI ISTSORIČARI I KRITIČARI II 65. JOVAN POPOVIĆ-IZABRANE STRANICE, DJORDJE JOVANOVIĆ - IZABRANE STRANICE 66. ISIDORA SEKULIĆ - PROZNI RADOVI 67. ISIDORA SEKULIĆ - OGLEDI 68. RASTKO PETROVIĆ - IZBOR I 69. RASTKO PETROVIĆ - IZBOR II 70. MILOŠ CRNJANSKI - LIRIKA PROZA ESEJI 72. MOMČILO NASTASIJEVIĆ- PESME PRIPOVETKE DRAME 73. STOJAN NOVAKOVIĆ - IZ SRPSKE ISTORIJE 74. STANISLAV VINAVER-ČUVARI SVETA, NIJE SLIKANA, OMOT, OČUVANA, 75. VELJKO PETROVIĆ - PRIPOVETKE 76. VELJKO PETROVIĆ - PESME ESEJI 77. IVO ANDRIĆ-PRIPOVETKE, NIJE SLIKANA BEZ OMOTA, OČUVANA 78. IVO ANDRIĆ NA DRINI ĆUPRIJA 79. MARKO RISTIĆ - OBJAVA POEZIJE 80. MILAN BOGDANOVIĆ - KRITIKE 81. ISAK SAMOKOVLIJA - PRIPOVIJETKE 82. DESANKA MAKSIMOVIĆ - PESME 83. DUŠAN MATIĆ - IZBOR TEKSTOVA 84. OSKAR DAVIČO - SUNOVRATI 85. BRANKO ĆOPIĆ - PRIPOVETKE 86. MIHAILO LALIĆ - ZLO PROLJEĆE 88. NOVINARI 89. FILOZOFI 90. NAUČNICI 91. ESEJI O UMETNOSTI 92. RATNI DRUGOVI 93. VIDJENJE RATA 94. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI III 96. PESNIČKI PREVODI 97. PESNICI IV 98. PRIPOVEDAČI III 99. PRIPOVEDAČI IV 100. ESEJISTI I KRITIČARI STANJE. VEOMA OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI OCENA. 4... 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, NAPOMENA: STAJU U 2 KUTIJE BANANA

002 - Blago u Srebrnom jezeru I (Karl Maj) 003 - Blago u Srebrnom jezeru II (Karl Maj) 004 - Breg svetlosti (Emilio Salgari) 005 - Vatra (Roni Stariji) 006 - Lovci vukova (Dzejms Kervud) 007 - Baskervilski pas (Artur Konan Dojl) 008 - Knjiga o dzungli I (Radjard Kipling) 009 - Knjiga o dzungli II (Radjard Kipling) 010 - Džeri Ostrvljanin (Dž. London) 011 - Kroz pustinju i prasumu 1 (Henrik Sjenkevic) 012 - Kroz pustinju i prasumu 2 (Henrik Sjenkevic) 013 - Lovci zlata (Dzejms Oliver Kervud) 014 - Veliki Van (Nikolaj Bajkov) 015 - Osvetnik Prasume (Zeji Grej) 016 - Vij, kralj duhova (Nikolaj Gogolj) 017 - Iscezli svet (Artur Konan Dojl) 018 - Majkl, brat Dzerijev (Dzek London) 021 - Sin lovca na medvede (Karl Maj) 022 - Duh Ljana Estakada (Karl Maj) 023 - Karik i Valja (Jan Lari) 024 - Dzinovski lav (Zozef-Anri Roni Stariji) 025 - Robin Hud 1 (Henri Gilbert) 026 - Robin Hud 2 (Henri Gilbert) 027 - Pcelica Maja (Valdemar Bonzels) 028 - Rolf i Kvonab (Ernest Tompson-Siton) 029 - Amfibija (Aleksandar Beljajev) 030 - Karkadzu (Roderford Montgomeri) 031 - Crni Gusar (Emilio Salgari) 032 - Rudnici cara Solomona (Radjer Hagard) 033 - Beli ocnjak (Dzek London) 034 - Gaucov sin (Franc Treler) 035 - Crna strela (Robert Luis Stivenson) 036 - Tamo daleko, preko reke (Jurij Korinjec) 037 - Elrik od Melnibonea (Majkl Murkok) 038 - Faraon 1 (Boleslav Prus) 039 - Faraon 2 (Boleslav Prus) 040 - Faraon 3 (Boleslav Prus) 041 - Zvezdani ratovi (Dzordz Lukas) 042 - Zbogom mojih petnaest godina (K. Kampanj) 043 - Frankenstajn (Meri Seli) 044 - Kralj Artur 1 (Dzon Stajnbek) 045 - Kralj Artur 2 (Dzon Stajnbek) 046 - Ridji lisac (Carls Roberts) 047 - Mac od Sanare 1 (Teri Bruks) 048 - Mac od Sanare 2 (Teri Bruks) 049 - Mac od Sanare 3 (Teri Bruks) 050 - Tata dugonja (Dzin Vebster) 051 - Kapije vremena (Madlen Langl) 052 - Hadzi Murat (Lav Tolstoj) 054 - Mornar na moru sudbine (M. Murkok) 055 - Karavan za Oregon (An Ruthers van der Luf) 056 - Ajvanho 1 (Volter Skot) 057 - Ajvanho 2 (Volter Skot) 058 - Kraljica Kariba (Emilio Salgari) 059 - Uhoda (Dzejms Fenimor Kuper) 060 - Ostrvo plavih delfina (Skot o`Del) 061 - Svemirski brod Galaktika (Glen Larson i Robert Terston) 062 - Marijana moje mladosti - (Mendelson) 063 - Rob Huna (Geza Gardonji) 064 - Vihor pred vratima (Madlen Langl) 065 - Senka Sumnje (Vadim Frolov) 066 - U davno doba (Volter Vandzerini) 067 - Tajna napuštenog vrta (Bernet) 068 - Crvenko (Dzim Kjelgard) 069 - Zla kob belog vuka (M. Murkok) 071 - Novi doživljaji Toma Sojera (Mark Tven) 072 - Leon i Leonina 1 (F. A. Suli) 073 - Leon i Leonina 2 (F. A. Suli) 074 - Juzna zvezda (Zil Vern) 075 - Drakula 1 (B. Stoker) 076 - Drakula 2 (B. Stoker) 077 - U dolini smrti (Karl Maj) 078 - Dva kapetana 1 (Veniamin Kaverin) 079 - Dva kapetana 2 (Veniamin Kaverin) 080 - Tihana iz Erga (Predrag Urosevic) 081 - Srce (Edmondo de Amičis) 082 - Sibirski lovac (Karl Maj) 083 - Morski Djavo (Veniamin Vahman) 084 - Mala Vju (Anri Troaja) 085 - Bez porodice 1 (Hektor Malo) 086 - Bez porodice 2 (Hektor Malo) 087 - Kula koja iscezava (Majkl Murkok) 088 - Vidra Tarka (Henri Viliamson) 089 - Brodolom Pacifika 1 (Merijet) 090 - Brodolom Pacifika 2 (Merijet) 098 - Svedske sibice (Robert Sabatje) 099 - Batu-kan (Vasilij Jan) 101 - Vitez sudbine 2 (Majkl Murkok) skoro sve knjige su odlično očuvane, manji broj vrlo dobro neke knjige su dodate naknadno pa se ne vide na slici

Marsel Prust 1-12 U traganju za iščezlim vremenom, komplet Autor: Marsel Prust Marsel Prust – U traganju za iščezlim vremenom, komplet od 12 knjiga sadrži: 1.U Svanovom kraju I 2.U Svanovom kraju II 3.U seni devojaka u cvetu I 4.U seni devojaka u cvetu II 5.Oko Germantovih I 6.Oko Germantovih II 7.Sodoma i gomora I 8.Sodoma i gomora II 9.Zatočenica I 10.Zatočenica II 11.Nestala Albertina 12.Nađeno vreme Svoje glavno životno delo pisao je desetak godina, u trci sa bolešću i smrću. U gotovo potpunoj osami i odustajanju od svih drugih delatnosti nastalo je jedno od najobimnijih i najvrednijih dela svetske književnosti,veliki roman „U traganju za izgubljenim vremenom“ (1913—27). Roman od oko 3.200 stranica (zavisno od izdanja) obuhvata period druge polovine 19, početak 20. veka i Prvi svetski rat, kao i teme koje su potresale francusko društvo toga doba (npr. Drajfusova afera). Radnja se odvija u ladanjskoj porodičnoj kući u gradiću Kombreju (u stvarnosti Ilijer), u Parizu, na normandijskoj obali, u Veneciji. Roman ima oblik esejizovanih memoara: to je zapravo fikcionalizovana i minucioznim raščlanjivanjima povezana kvaziautobiografija u kojoj su svi elementi uzeti iz realnosti, ali stilizovani u smislu Prustove filozofije i estetike, u simbolističkom i impresionističkom duhu vremena. Celovitost prividno haotičnog i heterogenog teksta proističe iz kompozicije izgrađene na mreži isprepletenih lajtmotiva, te mita o Vremenu kao dominantnoj nevidljivoj sili u čijem se polju oblikuju i rastaču bića i odnosi. Izdavač: Matica srpska, Novi Sad; Nolit, Beograd; Narodna knjiga, Beograd, 1983 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd sa zaštitnim omotom Format: 19.5 cm Stanje: Veoma dobro, neznatno oštećenje omota.

PLAVA PTICA KOMPLET 102 KNJIGE RETKO Komplet PLAVA PTICA, 102 knjige, tvrd povez, zaštitni omot, prošiveno, izdanja iz osamdesetih godina, ODLIČNO OČUVANO imajući u vidu godinu izdanja - što je skoro pola veka!!! MOŽE KUPOVINA NA RATE! Štampa vrhunska, odličan papir, sve je ćirilica. Retko ko se odlučuje da proda ovako dobro očuvan komplet, to se jednom kupuje i čuva za svoje potomstvo i sebe. Eminentni pisci, prevođeni na sve značajne svetske jezike, knjige prilagođene i starijoj deci i odraslima, teme zanimljive, svaka poučna na svoj način, sa porukama koje se nikada ne zaboravljaju! BIBLIOTEKA PLAVA PTICA KOMPLET 001 - Rat svetova (Herbert Dzordz Vels) 002 - Blago u Srebrnom jezeru I (Karl Maj) 003 - Blago u Srebrnom jezeru II (Karl Maj) 004 - Breg svetlosti (Emilio Salgari) 005 - Vatra (Roni Stariji) 006 - Lovci vukova (Dzejms Kervud) 007 - Baskervilski pas (Artur Konan Dojl) 008 - Knjiga o dzungli I (Radjard Kipling) 009 - Knjiga o dzungli II (Radjard Kipling) 010 - Dzeri ostrvljanin (Dzek London) 011 - Kroz pustinju i prasumu 1 (Henrik Sjenkevic) 012 - Kroz pustinju i prasumu 2 (Henrik Sjenkevic) 013 - Lovci zlata (Dzejms Oliver Kervud) 014 - Veliki Van (Nikolaj Bojkov) 015 - Osvetnik prasume (Zeji Grej) 016 - Kralj duhova (Nikolaj Gogolj) 017 - Iscezli svet (Artur Konan Dojl) 018 - Majkl, brat Dzerijev (Dzek London) 019 - Ivan Grozni 1 (Aleksej Tolstoj) 020 - Ivan Grozni 2 (Aleksej Tolstoj) 021 - Sin lovca na medvede (Karl Maj) 022 - Duh Ljana Estakada (Karl Maj) 023 - Karik i Valja (Jan Lari) 024 - Dzinovski lav (Zozef-Anri Roni Stariji) 025 - Robin Hud 1 (Henri Gilbert) 026 - Robin Hud 2 (Henri Gilbert) 027 - Pcelica Maja (Valdemar Bonzels) 028 - Rolf i Kvonab (Ernest Tompson-Siton) 029 - Amfibija (Aleksandar Beljajev) 030 - Karkadzu (Roderford Montgomeri) 031 - Crni gusar (Emilio Salgari) 032 - Rudnici cara Solomona (Radjer Hagard) 033 - Beli ocnjak (Dzek London) 034 - Gaucov sin (Franc Treler) 035 - Crna strela (Robert Luis Stivenson) 036 - Tamo daleko, preko reke (Jurij Korinjec) 037 - Elrik od Melnibonea (Majkl Murkok) 038 - Faraon 1 (Boleslav Prus) 039 - Faraon 2 (Boleslav Prus) 040 - Faraon 3 (Boleslav Prus) 041 - Zvezdani ratovi (Dzordz Lukas) 042 - Zbogom, mojih petnaest godina (Klod Kampanj) 043 - Frankenstajn (Meri Seli) 044 - Kralj Artur 1 (Dzon Stajnbek) 045 - Kralj Artur 2 (Dzon Stajnbek) 046 - Ridji lisac (Carls Roberts) 047 - Mac od Sanare 1 (Teri Bruks) 048 - Mac od Sanare 2 (Teri Bruks) 049 - Mac od Sanare 3 (Teri Bruks) 050 - Tata dugonja (Dzin Vebster) 051 - Kapije vremena (Madlen Langl) 052 - Hadzi Murat (Lav Tolstoj) 053 - Prva ljubav (Beverli Kliri) 054 - Mornar na moru sudbine (Majkl Murkok) 055 - Karavan za Oregon (An Ruthers van der Luf) 056 - Ajvanho 1 (Volter Skot) 057 - Ajvanho 2 (Volter Skot) 058 - Kraljica Kariba (Emilio Salgari) 059 - Uhoda (Dzejms Fenimor Kuper) 060 - Ostrvo plavih delfina (Skot o`Del) 061 - Svemirski brod Galaktika (Glen Larson i Robert Terston) 062 - Marijana moje mladosti (Peter de Mendelson) 063 - Rob Huna (Geza Gardonji) 064 - Vihor pred vratima (Madlen Langl) 065 - Senka sumnje (Vadim Frolov) 066 - U davno doba (Volter Vandzerini) 067 - Tajna napustenog vrta (Frensis Hodzson Bernet) 068 - Crvenko (Dzim Kjelgard) 069 - Zla kob belog vuka (Majkl Murkok) 070 - Deda, volim te (Norma Foks) 071 - Novi dozivljaji Toma Sojera (Mark Tven) 072 - Leon i Leonina 1 (F. A. Suli) 073 - Leon i Leonina 2 (F. A. Suli) 074 - Juzna zvezda (Zil Vern) 075 - Drakula 1 (Brem Stoker) 076 - Drakula 2 (Brem Stoker) 077 - U dolini smrti (Karl Maj) 078 - Dva kapetana 1 (Veniamin Kaverin) 079 - Dva kapetana 2 (Veniamin Kaverin) 080 - Tihana iz Erga (Predrag Urosevic) 081 - Srce (Edmondo de Amicis) 082 - Sibirski lovac (Karl Maj) 083 - Morski djavo (Veniamin Vahman) 084 - Mala Vju (Anri Troaja) 085 - Bez porodice 1 (Hektor Malo) 086 - Bez porodice 2 (Hektor Malo) 087 - Kula koja iscezava (Majkl Murkok) 088 - Vidra Tarka (Henri Viliamson) 089 - Brodolom Pacifika 1 (Frederik Merijet) 090 - Brodolom Pacifika 2 (Frederik Merijet) 091 - Poslednji dani Pompeja (Edvard Bulver Liton) 092 - Ulica (Mihail Parhomov) 093 - Mladi Serlok Holms (Alan Arnold) 094 - Dozivljaji Simona Bolivara (Vinisao Romero Martines) 095 - Kao... (Ana Somlo) 096 - Batu-Kan (Vasilij Jan) 097 - Lavaredovih pet marjasa (Pol Divoa) 098 - Djavo u Becu (Doris Orgel) 099 - Svedske sibice (Robert Sabatje) 100 - Bela - Ana i Edvard Sifret 101 - Vitez sudbine 1(Majkl Murkok) 102 - Vitez sudbine 2 (Majkl Murkok)

60031) ANTIČKA KNJIŽEVNOST komplet 12 knjiga , Matica srpska Novi Sad 1987 / 88 1: Galski rat / Građanski rat ; Gaj Julije Cezar ,; prevod s latinskog, predgovor i objašnjenja Ahmed Tuzlić; 349 str. 2: Slavni likovi antike I ; Plutarh ; izbor iz `Uporednih životopisa` ; prevod i napomene Miloš N. Đurić; 375 str. 3) Slavni likovi antike II ; Plutarh ; izbor iz `Uporednih životopisa` ; prevod, uvod i napomene Miloš. N. Đurić; 301 str. 4: Helenska istorija ; Ksenofont ; uvod, prevod napomene Milena Dušanić ; 307 str. 5: Pisma prijatelju ; Lucije Anej Seneka ; preveo s latinskog Albin Vilhar; 639 str. 6: Život i djela Aleksandra Makedonskog ; Pseudo Kalisten ; starogrčki roman o Aleksandru prema rukopisu L ; prevod, predgovor i komentar Zdeslav Dukat; 235 str. 7: Filozofski spisi ; Marko Tulije Ciceron ; preveli Branko Gavela i Vasilije Tomović; 337 str. , 8: Žabe ; Aristofan ; prevod sa starogrčkog, uvod i komentar Radmila Šalabalić; br. str, 290. 9: Herodotova istorija I ; preveo sa starogrčkog Milan Arsenić; br. str. 482. 10: Herodotova istorija II ; preveo sa starogrčkog Milan Arsenić; br. str. 446. 11: Istorije I , Polibije ; prevod , predgovor i komentar Marijana Ricl , 677 strana, 12: Istorije II , Polibije ; prevod , predgovor i komentar Marijana Ricl , 670 strana, tvrd povez, format 13,5 x 20,5 cm , zaštitni omot, ćirilica,

Odlično očuvano 1893 strane - 2.6 Kg Trilogija „Vreme zla“, BIGZ, Beograd. Tvrd povez sa zaštitnim omotom 1. Grešnik - 548 strana 725 grama 2. Otpadnik - 513 strana 650 grama 3. Vernik - 832 strane 1225 grama Njegoševa nagrada Ne optuživati čoveka, ne opravdavati čoveka! Saznavati čoveka – strasno i razborito, na svetlosti i u tami, shvatiti mu i reč i ćutanje, delo i nedelo, u svemu potražiti pravu pobudu i stvarni smisao... Ispričati novu pripovest o ljudskoj sudbini u toj eposi, u vremenu između dva svetska rata, u vremenu zla. Crvenog Staljinovog i sivomaslinastog, Hitlerovog. O savremenim, u istoriji postavljenim zlim dusima ove epohe. – Dobrica Ćosić, u beleškama za roman Grešnik februara 1981. Ako umreš pre no što umreš, nećeš umreti kad umreš. Što je vera veća i dublja, veća su i čuda u koja se veruje. Veličina vere je u veličini čuda. Što je veći revolucionar, tim više veruje u utopiju. Revolucionar bez utopije nije revolucionar: bori se za postojeće tj. za vlast. – Dobrica Ćosić, u beleškama marta 1981. o liku Bogdana Dragovića Mi moramo iza svega javnog da tražimo: a šta je tajno? Jer tajno je istina. „Mi radimo najčasniji posao na ovom svetu: tragamo za pravim istinama i borimo se protiv zla koje jedino mi možemo uništiti“ – reći će Petar svakom novom agentu... Ljudi imaju najmanje mašte za dobro; svi su postupci u činjenju dobra prosti, obični, neposredni. A u svakom zlu stoji inovacija; veliko zlo je stvaralačko po metodu izvođenja.

"Istorija civilizacije 1 - 12" - Vil Djurant Ovaj komplet Istorija civilizacije 1 - 12 predstavlja klasično remek-delo istorije civilizacije: drevne i moderne, istočne i zapadne! Namenjena je širokoj čitalačkoj publici. Naučna istraživanja pretočena su u enciklopedijske zanimljivosti, a svetska kulturna baština predstavljena je obiljem podataka, mudrih zaključaka, zanimljivih, dramatičnih, jednostavnih i duhovitih događaja i ličnosti. Ovaj komplet sadrži 12 luksuzno opremljenih tomova: 1. ISTOČNE CIVILIZACIJE 2. ŽIVOT GRČKE 3. CEZAR I HRIST 4. DOBA VERE - prvi deo 5. DOBA VERE - drugi deo 6. RENESANSA 7. REFORMACIJA 8. POČETAK DOBA RAZUMA 9. DOBA LUJA XIV 10.DOBA VOLTERA 11.RUSO I REVOLUCIJA 12.NAPOLEONOVO DOBA Istorija civilizacije Vil Djurant Istorija civlizacije autora Vila Djuranta je esencijalno delo svetske literature. Rezultati naučnih istraživanja su oblikovani u fascinantne enciklopedijske činjenice, dok je bogatstvo svetske kulturne baštine predstavljeno kroz mnoštvo podataka, mudrih zaključaka, dramatičnih, jednostavnih i duhovitih priča o događajima i ličnostima. Ovaj komplet se sastoji iz ovih 12 dela: Istočne civilizacije Dr. Djurant je posvetio svoje napore od 1927. do 1932. godine na stvaranju ove knjige, koja je treća potpuno dopunjena verzija. Ona osvetljava istoriju civilizacije u Egiptu i na Bliskom Istoku do Aleksandrove smrti, kao i u Indiji, Kini i Japanu od samih početaka do danas. Uvod o prirodi i osnovama civilizacije, podržan sa 86 ilustracija i mapa, predstavlja impresivan pregled ljudske prošlosti i kulture. Knjiga je monumentalno delo, koje se može uporediti sa velikim enciklopedijskim projektima francuskih mislilaca osamnaestog veka. U ovom delu, čitaoci će pronaći obilje informacija o različitim civilizacijama. Sumer je predstavljen kao kolevka prvih gradova i pisanih zakona, dok su Egipćani opisani kao tvorci monumentalne arhitekture, medicine i prakse mumifikacije pre 3500 godina. Vavilonci su bili pioniri u astronomiji, fizici i ostavili su nasleđe zapadne mitologije. Takođe se istražuje uloga Judejaca, kao i kralja Asurbanipala, koji je predstavljen kao pola čovek, pola čudovište. Knjiga detaljno opisuje otpor Judejaca svim pokušajima uništenja i očuvanje njihove kulture zabeležene u Starom zavetu. Život Grčke Vil Djurant je posvetio punih 50 godina pripremi ovog dela, a rezultat je životna sinteza grčke civilizacije, drugog toma Istorije civilizacije. Knjiga se ističe svojim izuzetnim stilom pisanja koji nas vraća u zlatno doba istorijske proze, pre nego što je usko specijalizovano proučavanje postalo dominantno. Kroz dinamičnu sintezu istorije sveta, autor istražuje večito fascinantan svet grčke civilizacije. Život Grčke, kako ga opisuje Djurant, pruža dubok uvid u život i kulturu ovog drevnog naroda, isto kao što bi to učinio i petovekovni Atinjanin, stalno žedan znanja i sa stalnom željom za otkrivanjem. Knjiga je velika ne samo u fizičkom smislu, već i u smislu dubine i obuhvata, čineći je nezaobilaznim delom za svakog istraživača ili ljubitelja istorije. Ovo remek-delo je nagrađeno Pulicerovom nagradom za istoriju, čime je potvrđena izuzetna vrednost i doprinos Vil Djuranta u proučavanju i razumevanju grčke civilizacije. Cezar i Hrist Treći tom Vil Djurantovog monumentalnog prikaza istorije sveta, nazvan "Cezar i Hrist", plod je dvadeset petogodišnjeg pripremanja i pet godina intenzivnog pisanja. Ova knjiga, poput prethodnih tomova, samostalno istražuje svoje teme, predstavljajući Djurantovu slavnu kulturnu istoriju u novom svetlu. "Cezar i Hrist" nije samo pregled prošlosti, već i suptilan komentar današnjice. U dubinama rimskih političkih intriga i društvenih borbi, Djurant pronalazi odjekujuće odraze savremenih događaja, od Francuske revolucije do današnjice. On nas podseća na univerzalne obrasce vlasti i manipulacije koji su se protezali kroz vekove. Otkriva nam da su mnogi problemi koji muče moderno društvo već postojali u starom Rimu: bankrotstva, socijalne pomoći, izborna korupcija, državni socijalizam i drugi. Knjiga nije samo istorijski dokument, već poziv na promišljanje sadašnjosti kroz prizmu prošlosti. Dok čitamo o Cezaru i Hristu, učimo i o sebi i o društvu u kom živimo. Doba vere - prvi i drugi deo Pregled srednjovekovne civilizacije – hrišćanske, islamske i judejske – od Konstantina do Dantea, od 325. do 1300. godine naše ere, predstavlja putovanje kroz doba vere, istražujući njegove dubine i širine kroz priče o dostignućima i kulturi tog perioda. Ovo delo, poput prethodnih tomova Istorije civilizacije, stoji samostalno, ali istovremeno se uklapa u širi narativ ljudske prošlosti. Čitamo o životima svetog Avgustina, Hipatije, Justinijana, Muhameda, Karla Velikog, Eleonore od Akvitanije, Ričarda Lavljeg Srca, Saladinu i mnogim drugim ličnostima koje su oblikovale srednjovekovnu epohu. Kroz njihove priče, otkrivamo složenu i fascinantnu istoriju tog doba, obeleženu sukobima između tri velike religije i unutrašnjim borbama između religijskih i svetovnih pogleda na život. Uzbudljive ljubavne priče, kao one o Eloizi i Abelaru ili o Danteu i Beatriče, pričaju se s dubokim razumevanjem i erudicijom. Kroz njihove sudbine, sagledavamo širinu i dubinu srednjovekovnog perioda, od ekonomije do umetnosti, od politike do religije. Doba vere je bilo vreme romantičnih priča, siromaštva, sjaja, pobožnosti, ali i feudalizma, monaštva, jeresi i sukoba. Ovo delo nam pruža uvid u bogatstvo i složenost srednjovekovne civilizacije, koja je ostavila neizbrisiv trag na ljudsku istoriju. Renesansa Istorija italijanske civilizacije od 1304. do 1576. godine oslikava jedan od najsjajnijih trenutaka italijanske prošlosti – renesansu, od vremena kada se rodio Petrarka 1304. do smrti Ticijana 1576. godine. Vil Djurant nas vodi kroz ovu fascinantnu epohu, istražujući ekonomske temelje, uspon bankarskih porodica poput Medičijevih i sukobe između rada i kapitala koji su obeležili ovo razdoblje. Pratimo procvat kulture od Firence do Milana, Venecije, Rima i drugih italijanskih gradova, svedočeći veličanstvenim paradama prinčeva, umetnika, filozofa i vojskovođa. Ovo je priča o razvoju industrije, obrazovanja, morala, umetnosti i nauke, kao i o sukobima, epidemijama i prirodnim katastrofama koje su obeležile ovo doba. Kroz žive portrete poznatih ličnosti poput Petrarke, Bokaca, Medicija, Fra Andelika, Donatela, Leonarda da Vinčija, Rafaela i mnogih drugih, Djurant nas vodi kroz stranice renesansne istorije. Dok priča dostiže dramatičan vrhunac sa pustošenjem Rima 1527. godine, pokazuje nam kako je čak i opadanje renesanse bilo plodno, zahvaljujući umetnicima poput Ticijana. Renesansa, obnavljajući klasičnu kulturu, zauvek je promenila tok evropske istorije, okončavajući hiljadugodišnju vladavinu orijentalnog duha. Ova knjiga nas priprema za sledeće epohe i titane misli koji su nasledili duh renesanse, koji i danas živi u srcima ljudi širom sveta. Reformacija U ovom tomu Istorije evropske civilizacije od Viklifa do Kalvina: 1300-1564, Vil Djurant istražuje dubine i širine reformacije, fokusirajući se na ljude, ideje i događaje koji su oblikovali ovu značajnu epohu moderne istorije. Ova studija predstavlja nezavisno istraživanje reformacije, koja je možda najvažniji događaj u savremenoj istoriji, a ujedno i nastavak Djurantovog monumentalnog rada. Dok oživljava dramu reformacije, Djurant nas vodi kroz česte revolucije tog doba, istražujući povezanost socijalnih i verskih promena koje su obeležile ovo razdoblje. On nas uvodi u svet religije i njenog uticaja na pojedinca i društvo, razmatrajući stanje i izazove Rimokatoličke crkve pre pojave Lutera. Engleska, Nemačka i Češka služe kao pozornica za prikaz ideja i sukoba luteranske reformacije, dok autor sa razumevanjem prati Erazmove napore za mirno samoreformisanje Crkve. Ova knjiga pruža dubok uvid u dinamiku reformacije i njenu duboku vezu sa socijalnim promenama toga doba, osvetljavajući ključne momente i ličnosti koje su oblikovale evropsku istoriju u ovom turbulentnom periodu. Početak doba razuma U ovoj knjizi nastavlja se istraživanje evropske civilizacije u doba Šekspira, Bejkona, Montenja, Rembranta, Galilea i Dekarta: 1558-1648. Kroz ovaj period, Djurantova sagovornička porodica nastavlja svoje putovanje kroz istoriju. Autori nas vode kroz razvoj nauke i procvat filozofije usred turbulentnih vojnih i verskih sukoba toga doba. Ovo je vreme koje je obeležilo pojavu velikih umova poput Keplera i Galileja, Bruna i Dekarta, te otkrića poput složenih mikroskopa, teleskopa, termometra i barometra. U isto vreme, doneseni su revolucionarni koncepti poput logaritamskog i decimalnog sistema, kao i otkrića planetarnih orbita i zakona. Kroz ova dostignuća, vidimo postepeno rađanje moderne Evrope, dok se društvo i nauka polako oblikuju pod uticajem novih ideja i tehnoloških inovacija koje će zauvek promeniti tok istorije. Doba Luja XIV U ovom tomu, Kralj Sunce je predstavljen u svojim različitim, ponekad kontrastnim, ali uvek fascinantnim aspektima - od najsjajnijih momenata do najtežih iskušenja i najhumanijih trenutaka. Pored toga, ova knjiga istražuje Englesku u doba Kromvela, pružajući uvid u likove poput Miltona i Čarlsa I, čija genijalnost često prelazi granice ljudske razumne, ali se suočava i sa sopstvenim demonima. Tu su i priče o drugim zemljama poput Švedske i Rusije u doba Petra Velikog, gde su se događale epske transformacije i izazovi. Kroz ove priče, čitaoci će doživeti raznolike aspekte ljudske prirode, od veličanstvenosti do ludila, i pratiti promene koje su oblikovale svet tog vremena. Knjiga se završava sumrakom Kralja Sunca, pružajući dubok uvid u kraj jedne ere i početak novih izazova koji su čekali Evropu. Doba Voltera U doba Voltera, Vil Djurant istražuje period Prosvećenosti, gdje je Volter igrao ključnu ulogu kao zagovornik procvata umjetnosti i nauke. Fokusirajući se na Francusku, Britaniju i Nemačku u periodu od 1715. do 1756. godine, ova knjiga pruža dubok uvid u dinamiku tog vremena. Prateći hronološki sled prethodnih tomova, ova knjiga može se čitati samostalno, prikazujući vladavinu Luja XV, englesku filozofsku misao u prvom delu 18. veka, kao i okruženje u kojem su nastajali Volterovi radovi. Posebna pažnja posvećena je Johanu Sebastianu Bahu, izuzetnom kompozitoru baroka, kao i filozofskoj klimi u tadašnjoj Europi, obuhvatajući radove poput Volterovih teza i enciklopedije Denija Didroa. Ruso i revolucija Ruso i revolucija – Istorija Civilizacije duboko se uranja u događaje u Francuskoj i ostatku Evrope tokom stvaranja Žan Žak Rusoa i tokom Francuske revolucije. Nastavljajući hronološki sled prethodnih tomova, ova knjiga može se čitati i samostalno, donoseći dragocen uvid u ključne trenutke tog perioda. Prvo poglavlje vodi nas kroz događaje Sedmogodišnjeg rata, dok se drugo fokusira na poređenje između dvojice savremenika, Voltera i Rusoa. Treće poglavlje istražuje kulturne i političke scene u Italiji, Španiji, Portugalu i Mocartovom Austriji, dok se četvrto bavi slovenskim narodima, osmanskom prisutnošću u toj regiji i vladavinom Katarine Velike u Rusiji. Peto poglavlje analizira protestantski sjever i Kantov filozofski doprinos, dok poslednja dva podnaslova knjige istražuju Džonsonovu Englesku i krah francuskog feudalizma. Ovaj tom Istorije Civilizacije, kao i ostala enciklopedijska izdanja Vila Djuranta, nagrađen je Pulicerovom nagradom 1968. godine. Napoleonovo doba Napoleonovo doba – Istorija Civilizacije detaljno istražuje period Francuske revolucije i vladavinu Napoleona, njegove vojne kampanje i osvajanja. Iako se hronološki nadovezuje na prethodne tomova, ova knjiga je samostalna i pruža uvid u ključne događaje toga doba. Pored analize političkih zbivanja u Francuskoj i Napoleonskih ratova, ovaj tom prati i kulturni i umetnički razvoj tadašnje Evrope, uključujući Betovenovo muzičko stvaralaštvo i književna dela Jezerskih pesnika Engleske. Poslednje poglavlje istražuje opsadu Moskve, bitku kod Vaterloa, konačni slom Napoleonove vojske i njegovu progonstvu na ostrvo Sveta Jelena, kao i događaje koji su usledili. Ova knjiga zatvara seriju enciklopedija Vila Djuranta, pružajući sveobuhvatan pregled ključnih istorijskih događaja tog perioda. Povez knjige : tvrd Strana : 10134 Format : 210mm x 290mm Pismo : ćirilica

IZDAVAČ: MATICE SRPSKE NOVI SAD GODINA IZDANJA: 1980 POVEZ: TVRD PLATNENI POVEZ, ZLATOTISAK STANJE KNJIGA: ODLIČNO OČUVANE TOMAS MAN (1875 — 1955), NEMAČKI KNJIŽEVNIK, DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST 1929. GODINE. PISANJEM JE POČEO DA SE BAVI JOŠ U GIMNAZIJI, PO UGLEDU NA SVOG STARIJEG BRATA, HAJRIHA, TAKOĐE POZNATOG NEMAČKOG PISCA. U RANOM DETINJSTVU ŽIVEO U DOBROSTOJEĆOJ PORODICI, ALI SE TO MENJA POSLE OČEVE SMRTI, KADA SE PORODICA SELI IZ LIBEKA U MINHEN. U MINHENU OBJAVLJUJE I SVOJU PRVU NOVELU KOJA JE BILA VEOMA ZAPAŽENA I VEĆ TADA SE MOGLO VIDETI DA SE RADI O IZVANREDNOM KNJIŽEVNOM TALENTU KOJI JE U KASNIJIM GODINAMA, SA SAZREVANJEM SVE VIŠE DOLAZIO DO IZRAŽAJA. TOKOM PRVOG SVETSKOG RATA, TOMAS MAN SE ZBOG POLITIČKIH STAVOVA SUKOBIO SA BRATOM HAJNRIHOM, BRANEĆI TADAŠNJU NEMAČKU POLITIKU, KOJOJ SE NJEGOV BRAT HAJRIH OŠTRO SUPROTSTAVLJAO, A NEPOSREDAN POVOD BILO JE OBJAVLJIVANJE TOMASOVOG TEKSTA FRIDRIH I VELIKA KOALICIJA (FRIEDRISCH UND DIE GROSSE KOALITION). MEĐUTIM, DVE DECENIJE KASNIJE, U VREME USPONA HITLERA, TOMAS MAN UVIĐA OPASNOST OD NACIZMA I DRŽI 1929. GODINE GOVOR KOJI JE 1930. GODINE OBJAVLJEN POD NAZIVOM APEL RAZUMU (EIN APPELL AN DIE VERNUNFT). KADA JE TOKOM 1933. GODINE, ZAJEDNO SA SUPRUGOM PUTOVAO PO EVROPI I DRŽAO PREDAVANJA, SIN KLAUS I KĆERKA ERIKA MU ŠALJU UPOZORENJE DA SE VIŠE NE VRAĆA U NEMAČKU, JE JE KUĆA MANOVIH KONFISKOVANA, A TADA JE I DONETA ODLUKA O DEPORTACIJI MANOVIH U LOGOR DAHAU. MANOVI SE U TOM PERIODU ZADRŽAVAJU U ŠVAJCARSKOJ, S TIM ŠTO TOMAS MAN PUTUJE U VIŠE NAVRATA U AMERIKU, GDE DRŽI PREDAVANJA, DA BI KONAČNO POSTAO PROFESOR NA PRINSTONU 1938. GODINE. KAKO JE VEĆ U RANOJ MLADOSTI ZAPOČEO JE RAD NA PRVOM OBIMNIJEM DELU KOJE JE U POČETKU TREBALO DA BUDE NOVELA - BUDENBROKOVI, DELO JE PRERASLO U VELIKI PORODIČNI ROMAN AUTOBIOGRAFSKOG KARAKTERA, KOJI KROZ NEKOLIKO GENERACIJA PRATI SUDBINU JEDNE LIBEČKE GRAĐANSKE PORODICE. NOBELOVA NAGRADA KOJU JE TOMAS MAN DOBIO 1929. GODINE, KAKO JE NAVEDENO NA POVELJI, DODELJENA MU JE UPRAVO ZA OVAJ ROMAN. U GODINAMA KOJE SU USLEDILE, NIŽU SE NOVELE, ROMANI, PRIPOVETKE. TEMA TRISTANA JE, RECIMO, ANTAGONIZAM IZMEĐU UMETNOSTI I ŽIVOTA, A ISTA PROBLEMATIKA ĆE ČINITI OSNOV NOVELE TONIO KREGER. MANOV RANI STVARALAČKI PERIOD, OBELEŽEN PRE SVEGA NOVELISTIČKIM RADOM, ZAVRŠAVA SE DELOM SMRT U VENECIJI. ZRELIM PERIODOM MANOVOG STVARALAŠTVA DOMINIRA VELIKI ROMAN ČAROBNI BREG, A ZA KOJI JE NEPOSREDNU INSPIRACIJU DOŽIVEO KADA JE 1912. GODINE POSETIO SVOJU SUPRUGU KATJU KOJA SE LEČILA U SANATRIJUMU U DAVOSU. LIČNO I INTENZIVNO ISKUSTVO BORAVKA U IZOLOVANOM LEČILIŠTVU MAN JE INKORPORAO U SVOG JUNAKA HANSA KASTORPA, TAKO GRADEĆI SLOŽENU CELINU U KOJOJ BREG POSTAJE SIMBOL CELOKUPNE SUDBINE ČOVEKA: “ČAROBNI BREG PREDSTAVLJA VELIKU KOMPOZICIJU LJUDSKIH ODNOSA I IDEJA EPOHE, VASPITNI ROMAN VREMENA.” NASLOVI KOMPLETA: 1. DOKTOR FAUSTUS I 2. DOKTOR FAUSTUS II 3. ČAROBNI BREG I 4. ČAROBNI BREG II 5. ESEJI I 6. ESEJI II 7. PRIPOVETKE I 8. PRIPOVETKE II 9. BUDENBROKOVI I 10. BUDENBROKOVI II 11. LOTA U VAJMARU 12. KRALJEVSKO VISOČANSTVO 13. VARALICA FELIKS KRUL 14. IZABRANIK

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sve knjige imaju zastitne omote, koji su po malo iskrzani, kod dve knjige zastitni omotac znatno losiji. Sve ostalo u redu. Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. I kolo: 1. H. Dž. Vels…………………………….Rat svetova 2. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 1 3. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 2 4. E Salgari……………………………….Breg Svetlosti 5. Ž. A. Roni Stariji……………………..Vatra 6. Dž. O. Kervud…………………………Lovci vukova 7. K. Dojl……………………………………Baskervilski pas 8. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 1 9. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 2 10. Dž. London…………………………..Džeri Ostrvljanin II kolo: 11. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 1 12. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 2 13. Dž. O. Kervud………………………..Lovci zlata 14. N. Bajkov………………………………Veliki Van 15. Z. Grej…………………………………..Osvetnik prašume 16. N. Gogolj……………………………….Kralj Duhova 17. K. Dojl…………………………………..Iščezli svet 18. DŽ. London……………………………Majkl, brat Džerijev 19. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 1 20. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 2 III kolo: 21. K. Maj………………………………… Sin lovca na medvede 22. K. Maj………………………………….Duh Ljana Estakada 23. J. Lari……………………………………Karik i Valja 24. Dž. A. Roni Stariji………………….Džinovski Lav 25. H. Gilbert………………………………Robin Hud 1 26. H. Gilbert………………………………Robin Hud 2 27. V. Bonzels……………………………..Pčelica Maja 28. E. T. Siton……………………………..Rolf i Kvonab 29. A. Beljajev…………………………….Amfibija 30. R. Montgomeri……………………….Karkadžu IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar --------- FALI ❗ 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 V kolo: 41. Dž. Lukas………………………………..Zvezdani ratovi 42. K. Kampanj……………………………..Zbogom mojih petnaest godina 43. M. Šeli…………………………………….Frankenštajn 44. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 1 45. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 2 46. Č. Roberts……………………………….Ridji lisac 47. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 1 48. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 2 49. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 3 50. DŽ. Vebster…………………………….Tata dugonja ---------- Losiji omot VI kolo: 51. M. Langl…………………………………Kapije vremena 52. L. Tolstoj………………………………..Hadži Murat 53. B. Kliri……………………………………Prva ljubav 54. M. Murkok………………………………Mornar na moru sudbine 55. V. Derluf…………………………………Karavan za Oregon 56. V. Skot……………………………………Ajvanho 1 57. V. Skot……………………………………Ajvanho 2 58. E. Salgari…………………………………Kraljica Kariba 59. Dž. F. Kuper…………………………….Uhoda 60. S. O Del…………………………………..Ostrvo plavih pingvina -------- Omot losiji VII kolo: 61. L. Terson………………………………….Svemirski brod Galaktika 62. P. de Mendelson………………………..Marijana moje mladosti 63. G. Gardonji……………………………….Rob Huna 64. M. Langl…………………………………..Vihor pred vratima 65. V. Frolov…………………………………..Senka sumnje 66. V. Vandžerin…………………………….U davno doba 67. F. H. Bernet………………………………Tajna napuštenog vrta 68. Dž. Kjelgard……………………………..Crvenko 69. M. Murkok………………………………..Zla kob belog vuka 70. N. F. Mejzer………………………………Deda, volim te VIII kolo: 71. M. Tven……………………………… …….Novi doživljaji Toma Sojera ---------- FALI ❗ 72. F. A. Suli………………………… ………..Leon i Leonina 1 73. F. A. Suli……………………………………Leon i Leonina 2 74. Ž. Vern………………………………………Južna zvezda 75. B. Stoker……………………………………Drakula 1 76. B. Stoker……………………………………Drakula 2 77. K. Maj……………………………………….U dolini smrti 78. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 1 79. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 2 80. P. Urošević…………………………………Tihana iz Erga IX kolo: 81. E. de Amičis………………………………..Srce 82. K. Maj………………………………………..Sibirski lovac 83. V. Vahman………………………………….Morski Đavo 84. A. Troaja…………………………………….Mala Vju 85. H. Malo………………………………………Bez porodice 1 86. H. Malo………………………………………Bez porodice 2 87. M. Murkok………………………………….Kula koja iščezava 88. H. Viliamson……………………………….Vidra Tarka 89. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 1 90. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 2 FALI CELO DESETO KOLO !!! X kolo: 91. E. B. Liton…………………………………..Poslednji dani Pompeja 92. M. Parhomov………………………………Ulica 93. A. Arnold……………………………………Mladi Šerlok Holms (BEZ OMOTA) 94. V. R. Martines…………………………….Doživljaji Simona Bolivara 95. A. Šomlo……………………………………Kao… 96. V. Jan………………………………………..Batu-kan (BEZ OMOTA) 97. P. Divoa……………………………………..Lavaredovih pet marjaša 98. A. i E. Sifert………………………………..Bela 99. R. Sabatje………………………………….Švedske šibice 100. D. Orgel……………………………………Đavo u Beču Vanredna izdanja: 101. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 1 102. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 2 Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije

Omladina, 1957. Prvo izdanje prve pesničke knjige Branka Miljkovića, jedne od najrevolucionarnijih, najvažnijih knjiga u istoriji srpske i jugoslovenske poezije. Izuzetno retko u ponudi, gotovo nenalazivo. Mali, delimično izbledeli pečat (nejasno čiji, nije bibliotečki, vidi se na slici 2), inače u odličnom stanju. Branko Miljković (Niš[1], 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka.[2] Biografija Brankov otac Gligorije (1907–1999) poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija (1908. rođena Brailo) iz sela Trbounja kod Drniša. Imao je i brata Dragišu (1939–1993) čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština. Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja kod Niša, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš.[3] Miljković je detinjstvo provodio u periodu Drugog svetskog rata u porodičnoj kući na periferiji Niša u ulici Ljube Didića 9. Brankovo odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok svih strahote rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetnik tema o smrti u njegovoj poeziji. Na Veliki petak 1944. godine, Branko posmatra kako savezničke bombe padaju na Sabornu crkvu, ali i na školu `Sveti Sava`. Video je svoju mladu komšinicu Ružu, svoju prvu ljubav, kako je u nesvesnom stanju odnose u bolnicu. Uzalud su se Brankova majka i druge žene molile za Ružu. Ona se više nikada nije probudila, a Branko će svoja dečačka osećanja prema njoj iskazati dosta godina kasnije, u svojoj pesmi Uzalud je budim.[4] Miljković je stekao srednje školsko obrazovanje u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ Od 1941. do 1945. pohađao je osnovnu školu. Prvi, drugi i treći razred završio je u osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“ u Nišu, a četvrti, pred kraj rata, u očevom rodnom mestu Gadžinom Hanu.[3][5] Od 1949. do 1953. godine Miljković je bio učenik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorović. U Nišu piše i pred svojim vršnjacima i profesorima čita svoje prve pesme sa trinaest godina. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi“, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku“, „Glasu omladine“, „Našem putu“, „Gledištima“...[3] Tokom gimnazijskog školovanja veliki uticaj na pesnika imao je profesor književnosti Dragoljub Milosavljević i, naročito, profesor filozofije, Fridrih Troj. Oni su najviše doprineli da upiše studije filozofije(1953) i da nastavi da se bavi književnošću.[2] Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, čiji je idejni vođa bio prof. Dragan M. Jeremić, a koju su, pored Miljkovića, činili: Božidar Timotijević, Žika Lazić, Dragan Kolundžija, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Kosta Dimitrijević, Vera Srbinović, Rajko Čukić... [6] Nastojeći da u poeziji sintetizuje pesničko iskustvo simbolista i nadrealista. Rukopisi Branka Miljkovića. Kada je došao u Beograd, Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje.[7] Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)... Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Branko je potom počeo da vodi računa o svom oblačenju, mogao se videti kako ide preko Terazija u sivom odelu, u prsluku višnjeve boje, sa leptir-mašnom, šeširom velikog oboda... Od studenta boema – postao je gospodin.[8] Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. Pismo Branka Miljkovića redakciji lista `Delo`, u vezi pesama Petra Pajića. Original se nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u Beogradu. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima (kako to u knjizi „Branko Miljković ili neukrotiva reč“, navodi Petar Džadžić) zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najverovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. U januaru 1961. u zagrebačkoj pozorišnoj kafani koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“ prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića on i Branko su jedne večeri privođeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju: „ U jednom trenutku Branko je ustao, stao uz nisku ogradu i oslonjen rukama, malo nagnut, gledao dole. Pomislih namah da tamo nekoga traži, ili očekuje, ali se i uplaših da bi onako nagnut, a visok i već dobro podnapit, mogao da izgubi ravnotežu i padne dole. U jednom trenutku Branko je uzviknuo: „Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu`? Pokušah da ga povučem, ali on podiže ruke i nanovo viknu još jače. Sala je, na tren, utihnula. Svi gledaju gore u nas. Neko je pozvao miliciju. Uspeh nekako da ga vratim do stola. Seo je i u jednom gutljaju ispraznio čašu. Ubrzo, na galeriju popeše se dva milicionera. Uzeše nam legitimacije i, gurajući nas niz spiralne stepenice, nimalo nežno, izvedoše do kola koja su bila parkirana do samog ulaza. ” Ubrzo nakon ovog događaja, 12. februara 1961, Branka nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja. Ovaj događaj i dalje izaziva mnoge kontroverze. Tanasije Mladenović je smatrao, da Branko Miljković nije izvršio samoubistvo. Maleno drvo, o koje se Miljković, navodno, obesio, naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika, navodi Mladenović. U razgovoru za „Politiku”, Mladenović je 1995. godine, doslovce, rekao: „Na licu mesta, posle nekoliko dana po Miljkovićevoj sahrani, vrativši se tada sa puta po inostranstvu, utvrdio sam čitav niz činjenica koje jasno govore da je tadašnjim vlastodršcima, i u Zagrebu, i u Beogradu, bilo veoma stalo da se čitav „slučaj” prekrije velom zaborava. Kvarilo bi to, zaboga, naše idilično i za večna vremena projektovano – bratstvo i jedinstvo”.[9] Mada, uprkos navodima, do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo.[10] Posle tragične smrti Branka Miljkovića u Zagrebu 1961. godine, celokupna pesnikova posmrtna ostavina nalazila se u njegovoj roditeljskoj kući u Beogradu, na Voždovcu, u ul. Đorđa Kratovca 52.[2][11] Skromna porodična kuća, koju su pesnikovi roditelji kupili i kasnije se doselili iz Niša u Beograd 1954. godine, dozidana je sa još jednom prostorijom (radnom sobom) u kojoj je živeo i stvarao veliki pesnik, u ambijentu „pesničke laboratorije“ i bogate lične biblioteke. Pesnikova kuća bila je i duhovno stecište čitave jedne generacije pesnika i pisaca u usponu, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.[2] Pesništvo Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[12] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da ,,nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona ,,stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao ,,žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da ,,Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[2] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizrecivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, neprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu ciklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[13] Ostali rad Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[2] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[14] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku izgradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[14] Nagrade Oktobarska nagrada Beograda, 1960, za zbirku Vatra i ništa. Nasleđe Film o Branku Miljkoviću Vatra i ništa (igrano-dokumentarni film, Niš, 1995, proizvodnja: ПП Krug, uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Skupštine grada Niša, scenario i režija: Marislav Radisavljević, direktor fotografije filma: Ivan Zdravković, snimatelj: Darko Ković, scenograf: Boris Čerškov, kostimograf: Jelka Ašanin, kompozitor: Blagoje Radojević, slikar dekora: Perica Donkov, glumci: Goran Milev, Slađana Vlajović. Postoji i dokumentarni film o Branku Miljkoviću, pod imenom Princ Poezije. Film je snimljen u Nišu i Beogradu, uz obilnu muzejsku građu, a Miki Stamenković je uspeo da preko svojih prijatelja iz Zagreba obezbedi potrebnu dokumentaciju. Snimatelj filma je Jovica Krstić, montažer Miljan Đurović, stihove u filmu govori Predrag Ejdus, tekst čita Žarko Obračević, a muziku je napisao Žarko Stanković. Spomen soba Branka Miljkovića U porodičnoj kući u Beogradu, u pesnikovoj sobi, 12. februara 1962. god, na prvu godišnjicu njegove smrti, otvorena je Miljkovićeva spomen-soba u autentičnom ambijentu, gde je bila izložena njegova zaostavština: nameštaj, lični predmeti, rukopisi, prepiska, fotografije, biblioteka...24 (kat. br. 100) Roditelji, i posebno, brat Dragiša, brižljivo su sačuvali sve što se zateklo u kući od pesnikove ostavštine.25 U Knjizi utisaka povodom predaje zaostavštine i otvaranja Spomen-sobe u niškom Muzeju 1971. god, porodica Miljković je zapisala:[2] „ Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše (majka Marija, otac Gligorije, brat Dragiša Miljković; 11. 2. 1971.) ” Književno-memorijalna postavka Stevan Sremac i Branko Miljković. Povodom desetogodišnjice smrti, pesnikovi roditelji Marija i Gligorije, 1971. god. ustupaju deo zaostavštine svoga sina gradu Nišu, odnosno Narodnom muzeju, uz svesrdno posredovanje predstavnika grada, Muzeja i poslenika iz kulturnog života. Osnovna namera bila je da se ustupanjem, prenosom i kasnijom muzejskom ekspozicijom fonda sačuva trajno uspomena na velikog pesnika, koji je duhovno i stvaralački stasao u svom rodnom gradu Nišu. Na dvadesetogodišnjicu pesnikove smrti 1981. god, njegovi roditelji poklanjaju Narodnom muzeju pesnikovu sobu iz beogradske kuće (sobe), jedan broj ličnih predmeta i prva izdanja pesnikovih zbirki pesama (Uzalud je budim i Vatra i ništa).[2] Narodni muzej u Nišu čuva celokupnu zaostavštinu pesnika Branka Miljkovića. Formiran je i fond istoimene muzejske zbirke. Godine 1971, povodom desetogodišnjice pesnikove smrti, njegovi roditelji, Marija i Gligorije i brat Dragiša, poklonili su muzeju u Nišu sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa. Zaostavštini pripada 1649 predmeta.[15] Povodom 50 godina od smrti Branka Miljkovića 2011. godine organizovana je velika izložba njegovih ličnih stvari koju je posetilo oko 9 hiljada ljudi u Nišu i Beogradu.[16][17] Tom prilikom je planirano da se do 2014. izdaju njegova sabrana dela.[18] Sabrana dela bi imala 12 knjiga, ali njihovo izdavanje nije realizovano u planiranom roku.[17] Spomen soba Branka Miljkovića kao deo izložbe u Sinagogi u Nišu u povodu obeležavanja 50. godišnjice od njegove smrt (29. septembar 2011) O životu i tragičnoj smrti Branka Miljkovića Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom”.[19] Dela Sabrana dela Branka Miljkovića Bista Branka Miljkovića u Nišu, ispred Narodnog pozorišta. Na osnovu Protokola o izdavanju sabranih dela Branka Miljkovića, iz 2015. godine, čiji su potpisnici Filozofski fakultet iz Niša, Niški kulturni centar, Narodna biblioteka i Narodni muzej iz Niša, konačno su se stekli uslovi (jer su obezbeđena materijalna sredstva iz budžeta Grada Niša), da se krene u realizaciju projekta koji je trebalo da bude započet do kraja 2014. Prema navedenom Protokolu, do kraja 2015. godine biće štampani prvi tomovi sabranih dela Branka Miljkovića (1934-1961), dok bi čitav projekat, od 6 knjiga, završen krajem 2018. godine.[20] Knjige pesama Za života je objavio pet knjiga pesama: Uzalud je budim (Mlado pokolenje, Beograd, 1957), Smrću protiv smrti (zbirka patriotskih pesama u koautorstvu sa Blažom Šćepanovićem, Mlado pokolenje, Beograd, 1959), Poreklo nade (Lykos, Zagreb, 1960), Vatra i ništa (Prosveta, Beograd, 1960). Za zbirku pesama Vatra i ništa dobio je 1960. god. prestižnu Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost. U izdanju „Zadužbine Ras“ izašla je njegova poslednja knjiga Krv koja svetli (1961), bibliofilsko izdanje odabranih pesama patriotske poezije iz knjige.[2] Uzalud je budim, Beograd, 1957, Smrću protiv smrti, (Zajedno sa Blažom Šćepanovićem), Beograd, 1959. Vatra i ništa, Beograd, 1960, Poreklo nade, Zagreb, 1960, Krv koja svetli, Beograd, 1961. Prevod Osip Mandeljtšajm: Šum vremena, (zajedno sa Milicom Nikolić) Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu Petar Džadžić, Branko Miljković ili neukrotiva reč, Beograd 1965; Kritičari o Branku Miljkoviću, zbornik radova (prir. Sava Penčić), Niš 1973; Branko Miljković u sećanju savremenika, zbornik (prir. Vidosav Petrović), Niš 1973; Vidosav Petrović, Pesnikov uzlet – Sećanja na Branka Miljkovića, Niš 1988; Miodrag Petrović, Pesnički svet Branka Miljkovića, Niš 1991; Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu. Poezija i poetika Branka Miljkovića, zbornik radova (ured. Novica Petković), Beograd 1996; Branko Miljković i savremena srpska poezija, zbornik radova (ured. Radivoje Mikić), Gadžin Han/Beograd, 1997; Radivoje M. Petković, Branko Miljković – školski dani, Niš 1999; Radivoje Mikić, Orfejev dvojnik – o poeziji i poetici Branka Miljkovića, Beograd 2002; Radovan Popović, Princ pesnika, životopis Branka Miljkovića, Niš 2002; Kosta Dimitrijević, Ubijeni pesnik, roman o Branku Miljkoviću, Beograd 2002; Kosta Lozanić, Slike iz života Miljkovića, (Roman o Branku Miljkoviću u 77 slika), Obrenovac 2003; Poezija Branka Miljkovića – nova tumačenja, Zbornik (prir. Radivoje Mikić), Niš 2003; Gojko M. Tešić, Bio-bibliografija Branka Miljkovića i radova o njemu (1951–1973), I–II, Književna istorija (Beograd), VII/ 25 i 26, (1974): 151–197, 343–396; Tematski broj časopisa „Gradina“ posvećen Branku Miljkoviću i Nagradi Branko Miljković, Gradina, Niš, Nova serija broj 4/2004, 2004. Dragica S. Ivanović, Osvešćeni zaborav: imanentna poetika Branka Miljkovića, Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2010; Nedeljko Bogdanović, Reč i pesma (`Utva zlatokrila“ Branka Miljkovića), 2011; Marija Jeftimijević Mihajlović, Miljković između poezije i mita, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, Leposavić, 2012; Ljubisav Stanojević (1927 - 2005): Poezija i poetika Branka Miljkovića - orfejski iskaz i poetska sublimacija neizrecivog (doktorska disertacija, rukopis, 1973) Branko Miljković, prepiska, dokumenti, posvete, priredio Jovan Mladenović, Niš, 2012;[17]

Kao na slikama prvo izdanje prosveta 1960 Branko Miljković (Niš[1], 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka.[2] Biografija[uredi | uredi izvor] Brankov otac Gligorije (1907–1999) poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija (1908. rođena Brailo) iz sela Trbounja kod Drniša. Imao je i brata Dragišu (1939–1993) čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština. Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja kod Niša, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš.[3] Miljković je detinjstvo provodio u periodu Drugog svetskog rata u porodičnoj kući na periferiji Niša u ulici Ljube Didića 9. Brankovo odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok svih strahote rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetnik tema o smrti u njegovoj poeziji. Na Veliki petak 1944. godine, Branko posmatra kako savezničke bombe padaju na Sabornu crkvu, ali i na školu `Sveti Sava`. Video je svoju mladu komšinicu Ružu, svoju prvu ljubav, kako je u nesvesnom stanju odnose u bolnicu. Uzalud su se Brankova majka i druge žene molile za Ružu. Ona se više nikada nije probudila, a Branko će svoja dečačka osećanja prema njoj iskazati dosta godina kasnije, u svojoj pesmi Uzalud je budim.[4] Miljković je stekao srednje školsko obrazovanje u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ Od 1941. do 1945. pohađao je osnovnu školu. Prvi, drugi i treći razred završio je u osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“ u Nišu, a četvrti, pred kraj rata, u očevom rodnom mestu Gadžinom Hanu.[3][5] Od 1949. do 1953. godine Miljković je bio učenik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorović. U Nišu piše i pred svojim vršnjacima i profesorima čita svoje prve pesme sa trinaest godina. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi“, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku“, „Glasu omladine“, „Našem putu“, „Gledištima“...[3] Tokom gimnazijskog školovanja veliki uticaj na pesnika imao je profesor književnosti Dragoljub Milosavljević i, naročito, profesor filozofije, Fridrih Troj. Oni su najviše doprineli da upiše studije filozofije(1953) i da nastavi da se bavi književnošću.[2] Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, čiji je idejni vođa bio prof. Dragan M. Jeremić, a koju su, pored Miljkovića, činili: Božidar Timotijević, Žika Lazić, Dragan Kolundžija, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Kosta Dimitrijević, Vera Srbinović, Rajko Čukić... [6] Nastojeći da u poeziji sintetizuje pesničko iskustvo simbolista i nadrealista. Rukopisi Branka Miljkovića. Kada je došao u Beograd, Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje.[7] Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)... Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Branko je potom počeo da vodi računa o svom oblačenju, mogao se videti kako ide preko Terazija u sivom odelu, u prsluku višnjeve boje, sa leptir-mašnom, šeširom velikog oboda... Od studenta boema – postao je gospodin.[8] Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. Pismo Branka Miljkovića redakciji lista `Delo`, u vezi pesama Petra Pajića. Original se nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u Beogradu. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima (kako to u knjizi „Branko Miljković ili neukrotiva reč“, navodi Petar Džadžić) zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najverovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. U januaru 1961. u zagrebačkoj pozorišnoj kafani koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“ prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića on i Branko su jedne večeri privođeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju: „ U jednom trenutku Branko je ustao, stao uz nisku ogradu i oslonjen rukama, malo nagnut, gledao dole. Pomislih namah da tamo nekoga traži, ili očekuje, ali se i uplaših da bi onako nagnut, a visok i već dobro podnapit, mogao da izgubi ravnotežu i padne dole. U jednom trenutku Branko je uzviknuo: „Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu`? Pokušah da ga povučem, ali on podiže ruke i nanovo viknu još jače. Sala je, na tren, utihnula. Svi gledaju gore u nas. Neko je pozvao miliciju. Uspeh nekako da ga vratim do stola. Seo je i u jednom gutljaju ispraznio čašu. Ubrzo, na galeriju popeše se dva milicionera. Uzeše nam legitimacije i, gurajući nas niz spiralne stepenice, nimalo nežno, izvedoše do kola koja su bila parkirana do samog ulaza. ” Ubrzo nakon ovog događaja, 12. februara 1961, Branka nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja. Ovaj događaj i dalje izaziva mnoge kontroverze. Tanasije Mladenović je smatrao, da Branko Miljković nije izvršio samoubistvo. Maleno drvo, o koje se Miljković, navodno, obesio, naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika, navodi Mladenović. U razgovoru za „Politiku”, Mladenović je 1995. godine, doslovce, rekao: „Na licu mesta, posle nekoliko dana po Miljkovićevoj sahrani, vrativši se tada sa puta po inostranstvu, utvrdio sam čitav niz činjenica koje jasno govore da je tadašnjim vlastodršcima, i u Zagrebu, i u Beogradu, bilo veoma stalo da se čitav „slučaj” prekrije velom zaborava. Kvarilo bi to, zaboga, naše idilično i za večna vremena projektovano – bratstvo i jedinstvo”.[9] Mada, uprkos navodima, do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo.[10] Posle tragične smrti Branka Miljkovića u Zagrebu 1961. godine, celokupna pesnikova posmrtna ostavina nalazila se u njegovoj roditeljskoj kući u Beogradu, na Voždovcu, u ul. Đorđa Kratovca 52.[2][11] Skromna porodična kuća, koju su pesnikovi roditelji kupili i kasnije se doselili iz Niša u Beograd 1954. godine, dozidana je sa još jednom prostorijom (radnom sobom) u kojoj je živeo i stvarao veliki pesnik, u ambijentu „pesničke laboratorije“ i bogate lične biblioteke. Pesnikova kuća bila je i duhovno stecište čitave jedne generacije pesnika i pisaca u usponu, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.[2] Pesništvo[uredi | uredi izvor] Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[12] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da „nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona „stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao „žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da „Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[2] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizrecivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, neprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu ciklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[13] Ostali rad[uredi | uredi izvor] Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[2] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[14] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku izgradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[14] Nagrade[uredi | uredi izvor] Oktobarska nagrada Beograda, 1960, za zbirku Vatra i ništa. Nasleđe[uredi | uredi izvor] Film o Branku Miljkoviću[uredi | uredi izvor] Vatra i ništa (igrano-dokumentarni film, Niš, 1995, proizvodnja: ПП Krug, uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Skupštine grada Niša, scenario i režija: Marislav Radisavljević, direktor fotografije filma: Ivan Zdravković, snimatelj: Darko Ković, scenograf: Boris Čerškov, kostimograf: Jelka Ašanin, kompozitor: Blagoje Radojević, slikar dekora: Perica Donkov, glumci: Goran Milev, Slađana Vlajović. Postoji i dokumentarni film o Branku Miljkoviću, pod imenom Princ Poezije. Film je snimljen u Nišu i Beogradu, uz obilnu muzejsku građu, a Miki Stamenković je uspeo da preko svojih prijatelja iz Zagreba obezbedi potrebnu dokumentaciju. Snimatelj filma je Jovica Krstić, montažer Miljan Đurović, stihove u filmu govori Predrag Ejdus, tekst čita Žarko Obračević, a muziku je napisao Žarko Stanković. Spomen soba Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] U porodičnoj kući u Beogradu, u pesnikovoj sobi, 12. februara 1962. god, na prvu godišnjicu njegove smrti, otvorena je Miljkovićeva spomen-soba u autentičnom ambijentu, gde je bila izložena njegova zaostavština: nameštaj, lični predmeti, rukopisi, prepiska, fotografije, biblioteka...24 (kat. br. 100) Roditelji, i posebno, brat Dragiša, brižljivo su sačuvali sve što se zateklo u kući od pesnikove ostavštine.25 U Knjizi utisaka povodom predaje zaostavštine i otvaranja Spomen-sobe u niškom Muzeju 1971. god, porodica Miljković je zapisala:[2] „ Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše (majka Marija, otac Gligorije, brat Dragiša Miljković; 11. 2. 1971.) ” Književno-memorijalna postavka Stevan Sremac i Branko Miljković. Povodom desetogodišnjice smrti, pesnikovi roditelji Marija i Gligorije, 1971. god. ustupaju deo zaostavštine svoga sina gradu Nišu, odnosno Narodnom muzeju, uz svesrdno posredovanje predstavnika grada, Muzeja i poslenika iz kulturnog života. Osnovna namera bila je da se ustupanjem, prenosom i kasnijom muzejskom ekspozicijom fonda sačuva trajno uspomena na velikog pesnika, koji je duhovno i stvaralački stasao u svom rodnom gradu Nišu. Na dvadesetogodišnjicu pesnikove smrti 1981. god, njegovi roditelji poklanjaju Narodnom muzeju pesnikovu sobu iz beogradske kuće (sobe), jedan broj ličnih predmeta i prva izdanja pesnikovih zbirki pesama (Uzalud je budim i Vatra i ništa).[2] Narodni muzej u Nišu čuva celokupnu zaostavštinu pesnika Branka Miljkovića. Formiran je i fond istoimene muzejske zbirke. Godine 1971, povodom desetogodišnjice pesnikove smrti, njegovi roditelji, Marija i Gligorije i brat Dragiša, poklonili su muzeju u Nišu sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa. Zaostavštini pripada 1649 predmeta.[15] Povodom 50 godina od smrti Branka Miljkovića 2011. godine organizovana je velika izložba njegovih ličnih stvari koju je posetilo oko 9 hiljada ljudi u Nišu i Beogradu.[16][17] Tom prilikom je planirano da se do 2014. izdaju njegova sabrana dela.[18] Sabrana dela bi imala 12 knjiga, ali njihovo izdavanje nije realizovano u planiranom roku.[17] Spomen soba Branka Miljkovića kao deo izložbe u Sinagogi u Nišu u povodu obeležavanja 50. godišnjice od njegove smrt (29. septembar 2011) O životu i tragičnoj smrti Branka Miljkovića Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom”.[19] Dela[uredi | uredi izvor] Sabrana dela Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] Bista Branka Miljkovića u Nišu, ispred Narodnog pozorišta. Na osnovu Protokola o izdavanju sabranih dela Branka Miljkovića, iz 2015. godine, čiji su potpisnici Filozofski fakultet iz Niša, Niški kulturni centar, Narodna biblioteka i Narodni muzej iz Niša, konačno su se stekli uslovi (jer su obezbeđena materijalna sredstva iz budžeta Grada Niša), da se krene u realizaciju projekta koji je trebalo da bude započet do kraja 2014. Prema navedenom Protokolu, do kraja 2015. godine biće štampani prvi tomovi sabranih dela Branka Miljkovića (1934—1961), dok bi čitav projekat, od 6 knjiga, završen krajem 2018. godine.[20] Knjige pesama[uredi | uredi izvor] Za života je objavio pet knjiga pesama: Uzalud je budim (Mlado pokolenje, Beograd, 1957), Smrću protiv smrti (zbirka patriotskih pesama u koautorstvu sa Blažom Šćepanovićem, Mlado pokolenje, Beograd, 1959), Poreklo nade (Lykos, Zagreb, 1960), Vatra i ništa (Prosveta, Beograd, 1960). Za zbirku pesama Vatra i ništa dobio je 1960. god. prestižnu Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost. U izdanju „Zadužbine Ras“ izašla je njegova poslednja knjiga Krv koja svetli (1961), bibliofilsko izdanje odabranih pesama patriotske poezije iz knjige.[2] Uzalud je budim, Beograd, 1957, Smrću protiv smrti, (Zajedno sa Blažom Šćepanovićem), Beograd, 1959. Vatra i ništa, Beograd, 1960, Poreklo nade, Zagreb, 1960, Krv koja svetli, Beograd, 1961. Prevod Osip Mandeljtšajm: Šum vremena, (zajedno sa Milicom Nikolić) Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu[uredi | uredi izvor] Petar Džadžić, Branko Miljković ili neukrotiva reč, Beograd 1965; Kritičari o Branku Miljkoviću, zbornik radova (prir. Sava Penčić), Niš 1973; Branko Miljković u sećanju savremenika, zbornik (prir. Vidosav Petrović), Niš 1973; Vidosav Petrović, Pesnikov uzlet – Sećanja na Branka Miljkovića, Niš 1988; Miodrag Petrović, Pesnički svet Branka Miljkovića, Niš 1991; Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu. Poezija i poetika Branka Miljkovića, zbornik radova (ured. Novica Petković), Beograd 1996; Branko Miljković i savremena srpska poezija, zbornik radova (ured. Radivoje Mikić), Gadžin Han/Beograd, 1997; Radivoje M. Petković, Branko Miljković – školski dani, Niš 1999; Radivoje Mikić, Orfejev dvojnik – o poeziji i poetici Branka Miljkovića, Beograd 2002; Radovan Popović, Princ pesnika, životopis Branka Miljkovića, Niš 2002; Kosta Dimitrijević, Ubijeni pesnik, roman o Branku Miljkoviću, Beograd 2002; Kosta Lozanić, Slike iz života Miljkovića, (Roman o Branku Miljkoviću u 77 slika), Obrenovac 2003; Poezija Branka Miljkovića – nova tumačenja, Zbornik (prir. Radivoje Mikić), Niš 2003; Gojko M. Tešić, Bio-bibliografija Branka Miljkovića i radova o njemu (1951–1973), I–II, Književna istorija (Beograd), VII/ 25 i 26, (1974): 151–197, 343–396; Tematski broj časopisa „Gradina“ posvećen Branku Miljkoviću i Nagradi Branko Miljković, Gradina, Niš, Nova serija broj 4/2004, 2004. Dragica S. Ivanović, Osvešćeni zaborav: imanentna poetika Branka Miljkovića, Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2010; Nedeljko Bogdanović, Reč i pesma (`Utva zlatokrila“ Branka Miljkovića), 2011; Marija Jeftimijević Mihajlović, Miljković između poezije i mita, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, Leposavić, 2012; Ljubisav Stanojević (1927—2005): Poezija i poetika Branka Miljkovića - orfejski iskaz i poetska sublimacija neizrecivog (doktorska disertacija, rukopis, 1973) Branko Miljković, prepiska, dokumenti, posvete, priredio Jovan Mladenović, Niš, 2012;[17]

Vrlo dobro očuvano, a naročito s obzirom na godine, bez pisanja, podvlačenja, osim malog potpisa prethodnog vlasnika na najavnoj strani. Retko u ovakvom stanju! Autor - osoba Andrić, Ivo, 1892-1975 = Andrić, Ivo, 1892-1975 Naslov Na Drini ćuprija : roman / Ivo Andrić Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1945 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1945 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 366 str. ; 20 cm Zbirka Južnoslovenski pisci ; 1 ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 5.000 Rečnik turskih reči i provincializama: str. 363-366. U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u u Višegrad.most na drini U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije. sarajevoDobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš.Naredne godine prelazi u Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami Hrvatska mlada lirika. Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi. Po izlasku sa robije, Andrić biva bačen u konfinaciju u Ovčarevo i Zenicu gde ostaje sve do leta 1917. godine. Zbog ponovljene bolesti pluća, odmah odlazi na lečenje u Zagreb, u čuvenu Bolnicu Milosrdnih sestara, stecište hrvatske inteligencije koja se klonila učešća u ratu, na strani Austrije. Tu Andrić, zajedno sa konte Ivom Vojnovićem, dočekuje opštu amnestiju i aktivno se uključuje u pripreme prvog broja časopisa Književni jug. bolnica milosrdnih sestara 1918Istovremeno, pažljivo dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom Ex Ponto biti objavljena u Zagrebu 1918. godine sa predgovorom Nika Bartulovića. U Zagrebu ga i zatiče slom Austrougarske monarhije, a potom i ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U danima koji neposredno prethode formalnom ujedinjenju, Andrić u tekstu „Nezvani neka šute“ objavljenom u zagrebačkim Novostima, oštro odgovara na prve simptome nesloge u državi koja još nije ni stvorena i poziva na jedinstvo i razum. Nezadovoljan atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć dr Tugomira Alaupovića i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Sudeći prema pismima koja piše prijateljima, Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Crnjanskim, Vinaverom, Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane Moskva. Već početkom 1920. godine Andrić započinje svoju vrlo uspešnu diplomatsku karijeru postavljenjem u Poslanstvu pri Vatikanu. Te godine zagrebački izdavač Kugli objavljuje novu zbirku pesama u prozi Nemiri, a izdavač S. B Cvijanović iz Beograda štampa pripovetku „Put Alije Đerzeleza“. S jeseni 1921. godine Andrić je postavljen za činovnika u Generalni konzulat Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Bukureštu, bukurest 1922a iste godine započinje saradnju sa Srpskim književnim glasnikom objavljujući u broju 8 priču „Ćorkan i Švabica“. Godine 1922. premešten je na rad u Konzulat u Trstu. Tokom te godine štampa još dve pripovetke („Za logorovanja“ i „Žena od slonove kosti“), ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“ i nekoliko književnih prikaza. Početkom 1923. godine on je vicekonzul u Gracu. Budući da nije završio fakultet, preti mu otkaz u Ministarstvu spoljnih poslova. Između mogućnosti da fakultet završi državnim ispitom ili odbranom doktorata, Andrić bira drugu mogućnost i u jesen 1923. godine upisuje se na Filosofski fakultet u Gracu. Tokom ove godine Andrić je objavio nekoliko pripovedaka od kojih se neke svrstavaju među njegova najznačajnija prozna ostvarenja: „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i „Dan u Rimu“. U junu mesecu 1924. godine u Gracu je odbranio doktorsku tezu Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine. Petnaestog septembra, pošto je odbranio doktorat, stiče pravo da se vrati u diplomatsku službu. Krajem godine prelazi u Beograd u Političko odelenje Ministarstva inostranih dela. Ove godine pojavljuje se Andrićeva prva zbirka priča u izdanju Srpske književne zadruge u koju, pored nekih već objavljenih u časopisima, ulaze i nove – „U zindanu“ i „Rzavski bregovi“. Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, godine 1926, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetke „Mara milosnica“ i „Čudo u Olovu“. Oktobra meseca biva postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Marseju. Sledeće godine, tri meseca provodi na radu u Generalnom konzulatu u Parizu: gotovo sve slobodno vreme u Parizu Andrić provodi u Nacionalnoj biblioteci i Arhivu Ministarstva inostranih poslova proučavajući istorijsku građu o Bosni s početka devetnaestog veka i čitajući korespondenciju Pjera Davida, francuskog konzula u Travniku. S proleća 1928. godine premešten je za vicekonzula u Poslanstvu u Madridu. Te godine objavljuje priče „Olujaci“, „Ispovijed“ i „Most na Žepi“.most na zepi Sredinom sledeće godine prelazi u Brisel, na mesto sekretara poslanstva, a u Srpskom književnom glasniku pojavljuje se njegov esej „Goja“. Već 1. januara 1930. godine u Ženevi počinje da radi kao sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda. Te godine objavljuje esej o Simonu Bolivaru, priču „Kod kazana“ i tekst „Učitelj Ljubomir“. U Beogradu sledeće godine izlazi i druga knjiga pripovedaka kod Srpske književne zadruge u kojoj se, pored priča ranije objavljenih u časopisima, prvi put u celini štampaju „Anikina vremena“, a u kalendaru-almanahu sarajevske Prosvjete pojavljuje se putopis „Portugal, zelena zemlja“. Godine 1932. Andrić objavljuje pripovetke „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Na lađi“ i zapis „Leteći nad morem“. U martu mesecu 1933. godine vraća se u Beograd kao savetnik u Ministarstvu inostranih poslova. Iako intenzivno piše, ove godine objavljuje samo pripovetku „Napast“ i nekoliko zapisa. Iste godine, 14. novembra pismom odgovara dr Mihovilu Kombolu i odbija da njegove pesme budu uvrštene u Antologiju novije hrvatske lirike: „...Ne bih nikada mogao učestvovati u jednoj publikaciji iz koje bi principijelno bili isključeni drugi naši meni bliski pesnici samo zato što su ili druge vere ili rođeni u drugoj pokrajini. To nije moje verovanje od juče nego od moje prve mladosti, a sad u zrelim godinama takva se osnovna vrednovanja ne menjaju“. Sledeće godine unapređen je za savetnika 4. grupe 2. stepena Ministarstva inostranih poslova. Postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Postaje načelnik političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela 1935. godine i stanuje u hotelu Ekscelzior. Štampa pripovetke „Bajron u Sintri“, „Deca“, esej „Razgovor s Gojom“ i jedan od svojih značajnijih književnoistorijskih tekstova - „Njegoš kao tragični junak kosovske misli“. Tokom sledeće godine Srpska književna zadruga štampa drugu knjigu Andrićevih pripovedaka koja, među onima koje su objavljivane u časopisima, sadrži još i priče „Mila i Prelac“ i „Svadba“. Andrićeva diplomatska karijera ide uzlaznom linijom i on u novembru mesecu 1937. godine biva imenovan za pomoćnika ministra inostranih poslova. Te godine dobija i visoka državna odlikovanja Poljske i Francuske: Orden velikog komandira obnovljene Poljske i Orden velikog oficira Legije časti. Iako okupiran diplomatskom službom, Andrić tokom ove godine objavljuje priče „Trup“ i „Likovi“, a iste godine u Beču, prikupljajući građu o konzulskim vremenima u Travniku, u Državnom arhivu proučava izveštaje austrijskih konzula u Travniku od 1808. do 1817. godine - Paula fon Mitesera i Jakoba fon Paulića. Početkom 1938. godine pojavljuje se prva monografija o Andriću iz pera dr Nikole Mirkovića. Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha - Adolfu Hitleru. U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i pisce odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Političari u Beogradu, međutim, ne računaju baš uvek na svoga poslanika, i mnoge kontakte sa nemačkim vlastima održavaju mimo Andrića. Pisac i u takvim okolnostima objavljuje: pripovetka „Čaša“ i zapisi „Staze“ i „Vino“ izlaze u Srpskom književnom glasniku tokom 1940. godine. U rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu nudi ostavku: „...Danas mi u prvom redu službeni a zatim i lični mnogobrojni i imperativni razlozi nalažu da zamolim da budem ove dužnosti oslobođen i što pre povučen sa sadašnjeg položaja...“ Njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem Poslanstva napušta Berlin. Potom odbija ponudu nemačkih vlasti da ide u bezbedniju Švajcarsku, ali bez ostalih članova Ambasade i njjihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. Živi povučeno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar kod advokata Brane Milenkovića. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru. Piše pismo Srpskoj književnoj zadruzi da za vreme dok „narod pati i strada“ ne objavljuje njegove pripovetke. U tišini svoje iznajmljene sobe, piše prvo Travničku hroniku, a krajem 1944. godine okončava i Na Drini ćupriju. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata, a koncem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica. Prve posleratne godine postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije i potpredsednik Društva za kulturnu saradnju sa Sovjetskim Savezom i većnik III zasedanja ZAVNOBIH-a. Tokom 1946. godine živi u Beogradu i Sarajevu, postaje redovan član SANU. Te godine, među ostalim, objavljuje pripovetke „Zlostavljanje“ i „Pismo iz 1920. godine“. Sledeće godine postaje član Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine i objavljuje „Priču o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, a tokom 1948. godine prvi put će biti štampana „Priča o kmetu Simanu“. Narednih nekoliko godina vrlo aktivno bavi se javnim poslovima, drži predavanja, govori na javnim skupovima, kao član različitih delegacija putuje u Sovjetski Savez, Bugarsku, Poljsku, Francusku, Kinu. Objavljuje uglavnom kraće tekstove, odlomke pripovedaka, priče „Bife Titanik“ (1950), „Znakovi“ (1951), „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“ (1952), „Aska i vuk“, „Nemirna godina“, „Lica“ (1953). Godine 1954. postaje član Komunističke partije Jugoslavije. Prvi potpisuje Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Te godini štampa u Matici srpskoj Prokletu avliju , a pripovetka „Igra“ pojavljuje se 1956. godine. Godine 1958. u šezdeset šestoj godini, Ivo Andrić se venčava sa svojom dugogodišnjom ljubavlju - Milicom Babić, kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, udovicom Nenada Jovanovića. Sa ženom se seli u svoj prvi stan - u Ulici Proleterskih brigada 2a. Te godine objavljuje pripovetke „Panorama“, „U zavadi sa svetom“ i jedini predgovor koji je ikada za neku knjigu napisao: uvodni tekst za knjigu Zuke Džumhura „Nekrolog jednoj čaršiji“. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu. Besedom „O priči i pričanju“ u kojoj je izložen njegov spisateljski vjeruju, 10. decembra 1961. godine zahvalio je na priznanju. Iako su do tada njegova dela prevođena na mnoge jezike, posle dodeljivanja nagrade počinje veliko interesovanje sveta za dela pisca sa Balkana i njegovi se romani i pripovetke štampaju na preko tridest jezika. Iako odbija mnoge pozive, tih godina Andrić boravi u Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Egiptu. Celokupni iznos Nobelove nagrade poklonio je iz dva dela bibliotečkom fondu Bosne i Hercegovine. Uz to, veoma često učestvuje u akcijama pomoći bibliotekama i daje novac u humanitarne svrhe. Godine 1963. kod Udruženih izdavača (Prosveta, Mladost, Svjetlost i Državna založba Slovenije) izlaze prva Sabrana dela Ive Andrića u deset tomova. Naredne godine boravi u Poljskoj gde u Krakovu biva promovisan za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta. Piše veoma malo, ali se njegove knjige neprekidno preštampavaju i u zemlji i inostranstvu. U martu mesecu 1968. godine Andrićeva žena Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana.

Posvećenim radom priređivača, bačeno je svetlo na Andrićeve teme duhovne provenijencije, na subjektivno zadojene tamničke tekstove i prozu, na sliku Višegrada i Bosne, sugestivnih simbola piščeve zavičajnosti, na oglede o stožernim figurama srpskog jezika i pesništva kakve su Vuk i Njegoš, potom na slike sveta koje svedoče o Andrićevim impresijama sa putovanja i, najposle, na misao o ženi kao čudesnom, nedokučivom biću i večitoj temi velikih pesnika. Naslove edicije zatvaraju tri velika Andrićeva romana, nastala pod okupacijom, tokom koje je srpski književnik, do tada poznat isključivo kao pesnik i pripovedač, uspeo da iznedri Na Drini ćupriju, Travničku hroniku i Gospođicu kao oličenje vlastite želje za životom u godinama koje su teško i odurno mirisale na smrt. U susret Andriću 1. Pesnik i pobunjenik - Pesnik i pobunjenik: Ovo je knjiga iz koje progovara mladi Andrić i brižljivo priređen književni izbor u kome je piščeva misao o pravdi i pravičnosti dostigla možda najlepši izraz pesničke duše. Ispisana dirljivom lirskom prozom verističke snage, uz to i smelim perom pobunjenika, zatočenika i svedoka krvavih istorijskih zbivanja s početka XX veka, ona u biti predstavlja Andrićev glas nepristajanja na silu i nepravdu. Zapečaćena slobodarskim duhom kakav samo mladost negovati ume, knjiga Pesnik i pobunjenik ogledalo je i piščevih revolucionarnih promišljanja koja su, na samom koncu ove publikacije, okupljena oko nekolicine Andrićevih tekstova o Simonu Bolivaru, Benitu Musoliniju, fašističkoj revoluciji i tek stvorenoj Kraljevini SHS. 2. O večnom i Svemogućem - U ovoj knjizi okupljeni su Andrićevi tekstovi u kojima se pisac oprobao na polju teizma. Na njenim stranicama nobelovac ispituje duhovne visove i predele metafizike i smisla, u kojima odmerava mesto i ulogu čoveka u dolini stradanja i plača, kao i vlastiti odnos prema večnom i Svemogućem. Ovaj tematski sasvim nov i jedinstven izbor iz ranog stvaralaštva, baciće svetlo na zanemarenu Andrićevu lirsku prozu nadahnutu duhovnim raskršćima. 3. Pogled iz tamnice - Kao što sam naslov nagoveštava, ova zanimljiva knjiga predstavlja Andrićev pogled iz tamnice uprt u nadu i neizvesnost, u lelujavi tračak svetlosti koji uznika ohrabruje i snaži dok sve drugo preti i onespokojava. Nadahnuta snažnim ličnim iskustvom tamnovanja po austrougarskim kazamatima i živim sećanjem na memljivi zadah zatvorske ćelije, Andrićeva tamnička proza slika je vlastitih doživljaja i nespokoja koje pisac vešto pripisuje svojim junacima. Preslikavši doživljene tamničke kadrove u fiktivnu ravan, Andrić im uliva snažnu dokumentarnu snagu, budući da na osnovu njih možemo delimično rekonstruisati i detalje iz piščeve mladalačke biografije. 4. Bosna, kolevka života - Ovo je knjiga sa snažnim ličnim i kostumbrističkim pečatom, knjiga jedne uspomene koja se ogleda u sećanjima na ljude, prilike, krajolike i običaje sa kojima je Andrić odrastao i koje je kasnije pretočio u fikciju. Bosna je piščev zavičaj, a Višegrad njegovo duhovno i emotivno središte, dok je lokalno obojen ambijent u koji su smeštene istorijske prilike, kulture i obični životi, rasadnik Andrićevog književnog nadahnuća koji i danas pleni i zaustavlja pažnju čitaoca. U ovoj su knjizi sabrane priče koje odišu zavičajnim damarom. 5. Andrić bira najlepše pripovetke 1 - U pomenutim knjigama sabrane su najlepše pripovetke u izboru samog pisca. Izdvojivši ih kao uspele i naročito vredne, nobelovac im je dao poseban lični pečat koji, u nameri da ponudimo čitaocima pripovesti po Andrićevoj meri i ukusu, donosimo u dvotomnom izdanju kakvo se retko objavljuje i susreće. 6. Andrić bira najlepše pripovetke 2 - U pomenutim knjigama sabrane su najlepše pripovetke u izboru samog pisca. Izdvojivši ih kao uspele i naročito vredne, nobelovac im je dao poseban lični pečat koji, u nameri da ponudimo čitaocima pripovesti po Andrićevoj meri i ukusu, donosimo u dvotomnom izdanju kakvo se retko objavljuje i susreće. 7. O Vuku i povodom Njegoša - Andrićevo zanimanje za lik i delo Vuka i Njegoša, stamenih stubova srpske kulture, protezalo se, jednakom snagom i intenzitetom, duž čitavog piščevog života. O ovome svedoči i značajan broj nadahnutih eseja koje je nobelovac ostavio za sobom povodom počasnog mesta koje pomenute ličnosti zauzimaju u riznici srpske kulturne baštine. Premda se sa vukovskom i njegoševskom tradicijom upoznao još u ranom detinjstvu, Andrić je i kao zreo stvaralac ostao veran njihovom jezičkom kodu. Stoga smo u ovoj knjizi objedinili petnaest eseja u kojima je nobelovac, nagnut nad stvaralaštvom i prepiskom svojih jezičkih uzora, izrekao ključne misli i izneo vrle zaključke koji i danas zvone neprolaznom snagom i suštinom. 8. Slike sveta - U ovim zapisima što su pokušaj da se od zaborava otrgne doživljeni utisak sa putovanja, nazire se Andrić putnik, posmatrač i beležničar. Putopisi sabrani oko zemalja kojima je pisac hodio, otkrivaju čitaocu Andrićeva shvatanja, razmišljanja i naklonosti zabeležene povodom zdanja, svetkovina i znamenitosti koje je, širom zemljina šara, obilazio i posećivao. U nastojanju da sačuva vlastite impresije, nobelovac je stvorio živopisnu i zanimljivu prozu koja zrači i jednim ličnim pečatom. 9. Lepa mlada žena govori - Smestivši ženu u središte značajnog dela svoje lirske i pripovedne proze, opisavši je pesnički nadahnuto, raznovrsno i vešto, Ivo Andrić smelo je otvorio i čitav niz pitanja koja su vekovima morila nežniji pol. Ulogu i položaj ženskog bića u svetu u kome vladaju strogi i nepotkupljivi principi, neosetljivi na njeno pravo da voli, da bira, misli i odlučuje, Andrić je doveo do maestralnih visina u svojim pripovetkama. Preispitujući tako uvrežene kanone postojanja, precizno je oslikao niz tragičnih ženskih sudbina koje i danas šalju snažnu misaonu poruku. Ova knjiga pokušaj je da se dâ presek Andrićevih ostvarenja u čijem je središtu žena, kroz jedan upečatljiv izbor poezije, proze i meditativnih zapisa. 10.Na Drini ćuprija - Ovaj rado čitan i širom sveta prevođen roman, zapravo je slikovita višegradska hronika kroz vremena i vekove, kroz carstva, kulture i prilike oko kojih se pletu sudbine mnogovrsnih likova koji su oličenje okolnosti u kojima žive, navika, nasleđa i običaja kojima duguju i život sam. Smaragdnozelena Drina i most koji odoleva iskušenjima i stradanjima, i koji je jedini protagonista u ovom kaleidoskopu epizodnih likova, simboli su vanvremenskih vrednosti i lepote koja i u najtežim vremenima i neizvesnostima uvek pronađe svoj put ka opstanku. 11.Travnička hronika - Ovo je roman o sudaru civilizacijski odeljenih svetova, o položaju stranih konzula u zatvorenoj i neprijateljski nastrojenoj bosanskoj kasabi kojoj dolazak sličnih funkcionera nikada nije doneo nikakvo dobro. Vešto slikajući lokalni travnički ambijent i utisak koji on ostavlja na strance i pridošlice, Andrić šalje pregnantnu poruku o nepomirljivosti Istoka i Zapada, večito zagledanih u suprotne sisteme vrednosti. Dotičući se, u pojedinim epizodnim povestima, sudbine Sefarda, raje i lokalnog stanovništva, Andrić daje živu ilustraciju travničkog društvenog ambijenta s početka XIX veka, zasnivajući svoje ostvarenje na izuzetnoj dokumentarnoj građi koja pripovestima daje pečat verodostojnosti. 12.Gospođica - Ispričana u vidu pripovesti o ljudskom poruku koji postepeno nagriza sve pore jednog života, Andrićeva priča o Rajki Radaković, nepopravljivoj tvrdici čije se postojanje svodi na golu štedljivost i uskraćivanje najosnovnijih životnih potreba, slika je jedne promašene i nepopravljive egzistencije. Shvaćen u ključu bilo koje poročnosti kojoj se živ čovek može odati, roman pred čitaocem nosi u sebi snažnu poruku o tome da nas slabosti kojima se predajemo, ukoliko im se na vreme ne odupremo, neminovno mogu odvesti u potiranje lične egzistencije.

Posvećenim radom priređivača, bačeno je svetlo na Andrićeve teme duhovne provenijencije, na subjektivno zadojene tamničke tekstove i prozu, na sliku Višegrada i Bosne, sugestivnih simbola piščeve zavičajnosti, na oglede o stožernim figurama srpskog jezika i pesništva kakve su Vuk i Njegoš, potom na slike sveta koje svedoče o Andrićevim impresijama sa putovanja i, najposle, na misao o ženi kao čudesnom, nedokučivom biću i večitoj temi velikih pesnika. Naslove edicije zatvaraju tri velika Andrićeva romana, nastala pod okupacijom, tokom koje je srpski književnik, do tada poznat isključivo kao pesnik i pripovedač, uspeo da iznedri Na Drini ćupriju, Travničku hroniku i Gospođicu kao oličenje vlastite želje za životom u godinama koje su teško i odurno mirisale na smrt. U susret Andriću 1. Pesnik i pobunjenik - Pesnik i pobunjenik: Ovo je knjiga iz koje progovara mladi Andrić i brižljivo priređen književni izbor u kome je piščeva misao o pravdi i pravičnosti dostigla možda najlepši izraz pesničke duše. Ispisana dirljivom lirskom prozom verističke snage, uz to i smelim perom pobunjenika, zatočenika i svedoka krvavih istorijskih zbivanja s početka XX veka, ona u biti predstavlja Andrićev glas nepristajanja na silu i nepravdu. Zapečaćena slobodarskim duhom kakav samo mladost negovati ume, knjiga Pesnik i pobunjenik ogledalo je i piščevih revolucionarnih promišljanja koja su, na samom koncu ove publikacije, okupljena oko nekolicine Andrićevih tekstova o Simonu Bolivaru, Benitu Musoliniju, fašističkoj revoluciji i tek stvorenoj Kraljevini SHS. 2. O večnom i Svemogućem - U ovoj knjizi okupljeni su Andrićevi tekstovi u kojima se pisac oprobao na polju teizma. Na njenim stranicama nobelovac ispituje duhovne visove i predele metafizike i smisla, u kojima odmerava mesto i ulogu čoveka u dolini stradanja i plača, kao i vlastiti odnos prema večnom i Svemogućem. Ovaj tematski sasvim nov i jedinstven izbor iz ranog stvaralaštva, baciće svetlo na zanemarenu Andrićevu lirsku prozu nadahnutu duhovnim raskršćima. 3. Pogled iz tamnice - Kao što sam naslov nagoveštava, ova zanimljiva knjiga predstavlja Andrićev pogled iz tamnice uprt u nadu i neizvesnost, u lelujavi tračak svetlosti koji uznika ohrabruje i snaži dok sve drugo preti i onespokojava. Nadahnuta snažnim ličnim iskustvom tamnovanja po austrougarskim kazamatima i živim sećanjem na memljivi zadah zatvorske ćelije, Andrićeva tamnička proza slika je vlastitih doživljaja i nespokoja koje pisac vešto pripisuje svojim junacima. Preslikavši doživljene tamničke kadrove u fiktivnu ravan, Andrić im uliva snažnu dokumentarnu snagu, budući da na osnovu njih možemo delimično rekonstruisati i detalje iz piščeve mladalačke biografije. 4. Bosna, kolevka života - Ovo je knjiga sa snažnim ličnim i kostumbrističkim pečatom, knjiga jedne uspomene koja se ogleda u sećanjima na ljude, prilike, krajolike i običaje sa kojima je Andrić odrastao i koje je kasnije pretočio u fikciju. Bosna je piščev zavičaj, a Višegrad njegovo duhovno i emotivno središte, dok je lokalno obojen ambijent u koji su smeštene istorijske prilike, kulture i obični životi, rasadnik Andrićevog književnog nadahnuća koji i danas pleni i zaustavlja pažnju čitaoca. U ovoj su knjizi sabrane priče koje odišu zavičajnim damarom. 5. Andrić bira najlepše pripovetke 1 - U pomenutim knjigama sabrane su najlepše pripovetke u izboru samog pisca. Izdvojivši ih kao uspele i naročito vredne, nobelovac im je dao poseban lični pečat koji, u nameri da ponudimo čitaocima pripovesti po Andrićevoj meri i ukusu, donosimo u dvotomnom izdanju kakvo se retko objavljuje i susreće. 6. Andrić bira najlepše pripovetke 2 - U pomenutim knjigama sabrane su najlepše pripovetke u izboru samog pisca. Izdvojivši ih kao uspele i naročito vredne, nobelovac im je dao poseban lični pečat koji, u nameri da ponudimo čitaocima pripovesti po Andrićevoj meri i ukusu, donosimo u dvotomnom izdanju kakvo se retko objavljuje i susreće. 7. O Vuku i povodom Njegoša - Andrićevo zanimanje za lik i delo Vuka i Njegoša, stamenih stubova srpske kulture, protezalo se, jednakom snagom i intenzitetom, duž čitavog piščevog života. O ovome svedoči i značajan broj nadahnutih eseja koje je nobelovac ostavio za sobom povodom počasnog mesta koje pomenute ličnosti zauzimaju u riznici srpske kulturne baštine. Premda se sa vukovskom i njegoševskom tradicijom upoznao još u ranom detinjstvu, Andrić je i kao zreo stvaralac ostao veran njihovom jezičkom kodu. Stoga smo u ovoj knjizi objedinili petnaest eseja u kojima je nobelovac, nagnut nad stvaralaštvom i prepiskom svojih jezičkih uzora, izrekao ključne misli i izneo vrle zaključke koji i danas zvone neprolaznom snagom i suštinom. 8. Slike sveta - U ovim zapisima što su pokušaj da se od zaborava otrgne doživljeni utisak sa putovanja, nazire se Andrić putnik, posmatrač i beležničar. Putopisi sabrani oko zemalja kojima je pisac hodio, otkrivaju čitaocu Andrićeva shvatanja, razmišljanja i naklonosti zabeležene povodom zdanja, svetkovina i znamenitosti koje je, širom zemljina šara, obilazio i posećivao. U nastojanju da sačuva vlastite impresije, nobelovac je stvorio živopisnu i zanimljivu prozu koja zrači i jednim ličnim pečatom. 9. Lepa mlada žena govori - Smestivši ženu u središte značajnog dela svoje lirske i pripovedne proze, opisavši je pesnički nadahnuto, raznovrsno i vešto, Ivo Andrić smelo je otvorio i čitav niz pitanja koja su vekovima morila nežniji pol. Ulogu i položaj ženskog bića u svetu u kome vladaju strogi i nepotkupljivi principi, neosetljivi na njeno pravo da voli, da bira, misli i odlučuje, Andrić je doveo do maestralnih visina u svojim pripovetkama. Preispitujući tako uvrežene kanone postojanja, precizno je oslikao niz tragičnih ženskih sudbina koje i danas šalju snažnu misaonu poruku. Ova knjiga pokušaj je da se dâ presek Andrićevih ostvarenja u čijem je središtu žena, kroz jedan upečatljiv izbor poezije, proze i meditativnih zapisa. 10.Na Drini ćuprija - Ovaj rado čitan i širom sveta prevođen roman, zapravo je slikovita višegradska hronika kroz vremena i vekove, kroz carstva, kulture i prilike oko kojih se pletu sudbine mnogovrsnih likova koji su oličenje okolnosti u kojima žive, navika, nasleđa i običaja kojima duguju i život sam. Smaragdnozelena Drina i most koji odoleva iskušenjima i stradanjima, i koji je jedini protagonista u ovom kaleidoskopu epizodnih likova, simboli su vanvremenskih vrednosti i lepote koja i u najtežim vremenima i neizvesnostima uvek pronađe svoj put ka opstanku. 11.Travnička hronika - Ovo je roman o sudaru civilizacijski odeljenih svetova, o položaju stranih konzula u zatvorenoj i neprijateljski nastrojenoj bosanskoj kasabi kojoj dolazak sličnih funkcionera nikada nije doneo nikakvo dobro. Vešto slikajući lokalni travnički ambijent i utisak koji on ostavlja na strance i pridošlice, Andrić šalje pregnantnu poruku o nepomirljivosti Istoka i Zapada, večito zagledanih u suprotne sisteme vrednosti. Dotičući se, u pojedinim epizodnim povestima, sudbine Sefarda, raje i lokalnog stanovništva, Andrić daje živu ilustraciju travničkog društvenog ambijenta s početka XIX veka, zasnivajući svoje ostvarenje na izuzetnoj dokumentarnoj građi koja pripovestima daje pečat verodostojnosti. 12.Gospođica - Ispričana u vidu pripovesti o ljudskom poruku koji postepeno nagriza sve pore jednog života, Andrićeva priča o Rajki Radaković, nepopravljivoj tvrdici čije se postojanje svodi na golu štedljivost i uskraćivanje najosnovnijih životnih potreba, slika je jedne promašene i nepopravljive egzistencije. Shvaćen u ključu bilo koje poročnosti kojoj se živ čovek može odati, roman pred čitaocem nosi u sebi snažnu poruku o tome da nas slabosti kojima se predajemo, ukoliko im se na vreme ne odupremo, neminovno mogu odvesti u potiranje lične egzistencije.

MEMOARI-Tomislav Karađorđević, posveta Autora Autor: Tomislav Karađorđević Izdavač: Zdužbina kralja Petra I, Topola-Oplenac Godina izdanja: 1999. Broj strana: 799 Pismo: ćirilica Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Format: 25x16 Bogato ilustrovano. Stanje kao na slici, Odlično očuvana. Prvo izdanje izuzetnih memoara princa Tomislava koji spadaju u prvorazredne istorijske izvore i mogu se nazvati životopisom Karađorđevića. Bogato ilustrovano crno-belim fotografijama, odlično izdanje za ljubitelje istorije srbije i kolekcionare. Iz sadržaja: 1. PONOVO NA OPLENCU 2. DETINJSTVO 3. ŠKOLOVANJE U ENGLESKOJ 4. GODINE RATA 5. ZBRINJAVANJE PORDCE 6. GODINE PUTOVANJA 7. CRKVENI RASKOL 8. JUGOSLOVENSKI POLITIČARI 9. ODBRANA ISTINE O SRBIMA 1O. KA JEDINSTVU I SLOBODI 11. NA OGNJIŠTU PREDAKA 12. OBIČAJI - ZNAK NARODNOSTI 13. PRAVOSLAVLJE I SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA 14. OBNOVA HILANDARA 15. MANASTIRI 16. S PUTA PO OTADŽBINI 17. STVARALAŠTVO I SPORT 18. PO RATIŠTIMA U ZEMLJI 19. DOM KARAĐORĐEVIĆA 2O. NAŠE LJUBAVI 21. IMOVINA KARAĐORĐEVIĆA 22. ZAVRŠAVAJUĆI MEMOARE BIOGRAFIJA: Tomislav Karađorđević (Beograd, 19. januar 1928 — Topola, 12. jul 2000) je bio jugoslovenski princ, drugi sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, brat poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II Karađorđevića. Rođen je 19. januara, 1928. godine u Beogradu, na Bogojavljenje po julijanskom kalendaru, u 1 sat, kao drugi sin kralja tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevine Jugoslavije), Aleksandra I Karađorđevića Ujedinitelja (1888—1934) i kraljice Marije (1900—1961), druge ćerke rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938). Po želji svog oca, princ Tomislav je trebalo da se rodi u Zagrebu, međutim kako je te godine u Hrvatskoj bila jaka zima od tog puta se odustalo. Kršten je 25. januara u posebnom salonu Novog dvora. Njegovom krštenju pristvovao je Stjepan Radić koji je predložio dva hrvatska imena Zvonimir i Tomislav jer je prvi kraljev sin Petar dobio srpsko ime. Kralj Aleksandar I se odlučio za ime Tomislav na šta je Radić poželeo da Karađorđevići žive sto godina. Krštenog kuma, britanskog kralja Đorđa VI zastupao je britanski ministar na Dvoru, Kenard, osveštanom vodom iz Vardara, Jadranskog mora i Dunava. Osnovno obrazovanje stekao je na dvoru u Beogradu. U periodu od 1937. do 1941, školovao se u Sandroyd School (Cobham, Engleska)[1], zatim u Oundle School od 1941-1946, i u Clare College Univerziteta u Kembridžu od 1946. do 1947, kada je napustio studije zbog sukoba sa jednim marksističkim profesorom. Tokom Drugog svetskog rata, postojale su inicijative od strane tadašnjeg SSSR prema jugoslovenskoj Vladi u izbeglištvu da kraljević Tomislav zauzme jugoslovenski presto umesto svog starijeg brata, kralja Petra II, što se, međutim, nije desilo. Pri kraju rata, početkom 1945. godine, kralj Petar II, pod pritiskom britanskog premijera Čerčila, preneo je svoja kraljevska ovlašćenja na Namesništvo pod kontrolom kasnijeg jugoslovenskog komunističkog predsednika, Josipa Broza Tita, pod čijom je vlašću Ustavotvorna skupština od 29. novembra 1945. ukinula monarhiju (dok je 8. marta 1947. godine svim članovima kraljevske porodice oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina). U vreme kada je Petar II Karađorđević preneo svoja kraljevska ovlašćenja na renegat koji je kontrolisao Josip Broz Tito, princ Tomislav je bio zakoniti naslednik Krune i prema tadašnjem Ustavu Jugoslavije, jedina osoba kojoj je kraljevska vlast mogla biti preneta. Posle Kembridža, kraljević Tomislav rešio je da se posveti voćarstvu. Dok je pohađao poljoprivrednu školu, radio je kao običan nadničar u jednom voćnjaku u pokrajini Kent. Godine 1950. kupuje imanje u pokrajini West Sussex. Najviše se bavio uzgojem jabuka, na imanju od 80 hektara, koje je u jednom trenutku imalo 17.000 stabala. Oženio se 7. juna 1957. u Zalemu (Baden, Zapadna Nemačka), princezom Margaritom od Badena, sa kojom je dobio sina Nikolu (1958) i ćerku Katarinu (1959). Posle razvoda 1982. godine, oženio se iste godine devojkom iz susedstva, Lindom Meri Boni, s kojom ima dva sina, Đorđa (1984) i Mihaila (1985). Kraljević Tomislav je bio veoma angažovan u životu srpske emigracije, organizujući brojne proslave i piknike na svom imanju i učestvujući u brojnim humanitarnim organizacijama i inicijativama. Bio je, između ostalog, predsednik Jugoslovenskog komiteta za ukazivanje pomoći starim ratnicima, zaštitnik crkve Lazarice u Birminghamu, i predsednik odbora za obnovu manastira Hilandar. Takođe je bio visoki zvaničnik britanskog ogranka humanitarnog Reda Vitezova Sv. Jovana. Tokom raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tokom ` 60. godina pa sve do njegovog kraja, 1992, čvrsto je stajao uz Patrijaršiju u Beogradu, i davao joj javnu podršku širom srpske emigracije. Godine 1990. odbio je ponudu Demokratske stranke iz Beograda, da bude njen predsednički kandidat na prvim posleratnim izborima u decembru te godine. Prvi je član kraljevske porodice koji se trajno vratio u Srbiju, početkom 1992. godine, kada se nastanio u Zadužbini kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu, koji je ubrzo postao Meka za sve one koji su hteli da lično sretnu poslednjeg živog sina kralja Aleksandra I. Ubrzo je postao veoma popularan u narodu, pogotovu zbog svojih čestih obilazaka srpskih boraca u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, i pomoći koju je, zajedno sa suprugom, princezom Lindom, donosio. Postojale su i inicijative da se imenuje za Kneza srpskog dela Bosne i Hercegovine, što tamošnje političko rukovodstvo nije prihvatilo. Posle javne prozivke predsednika Srbije Slobodana Miloševića, da je „izdao“ Republiku Srpsku Krajinu nakon njenog pada, početkom avgusta 1995. godine, njegovo medijsko prisustvo se drastično smanjuje. Poslednjih 5 godina života borio se sa teškom bolešću, ali je odbio ponude da se leči i podvrgne hirurškom tretmanu u inostranstvu u trenutku kada su NATO snage započele bombardovanje Jugoslavije 24. marta, 1999. godine. Umesto toga, obilazio je bombardovana mesta i, iako teško bolestan, podelio sudbinu naroda. Preminuo je 12. jula 2000. godine, na dan Sabora Svetih Apostola Petra i Pavla po julijanskom kalendaru, slavu porodične kripte na Opencu, gde je i sahranjen, uz prisustvo više hiljada poštovalaca i članova porodice. Rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu 16. decembra 2013. godine.