Olimpijske igre u Berlinu: plan i program (2 kom), raspored takmičenja, dnevni program za 05. avgust, brošura: - Plan i program: na nemačkom: Deutschland, Olympische Spiele Berlin 1936 1.-16. August. Die XI. Olympiade in Berlin 1936, Zeitübersichtsplan und Programm. 20 str. dim: 20,5x22,5 cm, 2 kom, 3.000,00 komad - Raspored takmičenja, Deutschland, Olympische Spiele Berlin 1936 1.-16. August, Zeitplan, presmotano na 4 dela, dim: 22x10 cm, 5.000,00 - Dnevni program za 5. avgust : Tages Programm XI. Olympische Spiele Berlin 1936 - 5.August, 3.500,00 - Raspored Olimpijske igre mladih : Olympische jugend festspiel, 42 str. dim: 15x22 cm, 8000,00 - Plan i program : Deutschland, Olympische Spiele Berlin 1936 1.-16. August, Zeitubersichtsplan und program, presmotano na 4 dela, dim: 22x10 cm, 10.000,00 - Brošura: XI. Olympiade Belin 1936 : Turnen (2 kom : na nemačkom i francuskom): Brochure „Reportage Photographique Distribution Internationale,“ published by Organising Committee in French, 32 str. Dim: 13x18,5 cm, 12.000,00 komad Može pojedinačna prodaja K SS O 1 2

Prelep porcelanski češki servis za ručavanje, dezert i kafu , star preko 40 godina. Servis za ručavanje MZ czechoslovakia, 72 dela. Servis sadrži: - 12 plitkih tanjira - 12 dubokih tanjira - 12 malih tanjira - 1 činija za supu sa poklopcem - 1 veliki elepsasti tanjir za serviranje - 2 činije - 2 velika ovalna tanjira - komplet za sos (sa malim tanjirićem) - 12 šoljica za kafu sa tacnama - čajnik sa poklopcem - posuda za mleko, šećer- sa poklopcem

ANTIKVITET: “ARPO” SERVIS ZA RUČAVANJE VINTAGE ROMANIA ARPO Curtea De Arges Set: Za 12 osobe. Servis se sastoji od 42 dela: 36 tanjira (12 dubokih, 12 plitkih, 12 dezertnih), 1 supijera sa poklopcem, 2 činije za salatu i za prilog, 1 ovalna tacna za pečenje, 1 sosijera sa postoljem. Proizvodnja: ARPO Curtea De Arges Porcelain Made in Romania Godina: oko 1965. Tehnički podaci: Dimenzije: Supijera sa poklopcem (visina: 12 cm, R 24 cm, R sa drškom 30 cm), 2 Činije za salatu i prilog (R 23 cm, visina 6 cm), Plitki tanjiri ( R 22 cm), Duboki tanjiri (R 22 cm), Dezertni tanjir (R 19 cm), Ovalni pradla ( Dužina 36 cm, širina 24 cm), Sosijera ( visina 12 cm, otvor 10 cm x 20 cm, postolje 17 x 24 cm) Boja: Bela sa zlatnim linijom po obodu Motiv: Naglašena zlatna linija po obodu Na dnu svakog dela servisa je utisnut žig fabrike, kao i broj Status: Antikvitet (oko 60 godina) Detaljno stanje: Odlično, Servis je kompletan, kao i kada je bilo novo, svi delovi su sačuvani, bio je u upotrebi u svečanim prilikama. Vrlo vredan servis. Opis: Starinski servis izrađen od kvalitetnog porcelana u čuvenoj rumunskoj predratnoj fabrici porcelana ARPO Curtea De Arges. Izuzetno kvalitetan i lep servis od belog porcelana sa zlatnim okvirom po rubu. Ima svoj žig, a svaki deo svoj broj

Snimak koji vidite je iz jedne beogradske galerije u centru grada. Branko Krstic Zenski kat tus na papiru potpisan dole levo oko 50 x 60 cm poznati srpski arhitekta koji je sa bratom Petrom konstruisao crkvu sv. Marka na Tasmajdanu Braća Krstić (Petar, Beograd, 24. decembar 1899 — Beograd, 1991; Branko, Beograd, 15. decembar 1902 — Beograd, 1978), bili su srpski arhitekti. Pripadali su tzv. „srpskom nacionalnom stilu“. Braća Krstić su bili i profesori na Arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Sadržaj 1 Biografije 2 Važnija dela 3 Vidi još 4 Literatura 5 Spoljašnje veze Biografije Udžbenik „Arhitektonske konstrukcije“ Petra Krstića Petar Krstić je diplomirao na Tehničkom fakultetu u Beogradu 1924. Bio je redovni profesor na predmetu Arhitektonske konstrukcije, a Branko, diplomirao 1927. na istom fakultetu, docent na predmetu Arhitektonsko crtanje u periodu od 1949—1959. godine. Petar Krstić je napisao jedan od najvažnijih udžbenika na tom fakultetu: „Arhitektonske konstrukcije“ (u dva toma), a Branko Krstić udžbenik „Arhitektonsko crtanje“. Agrarna banka Važnija dela Paviljon kraljevine Jugoslavije na svetskoj izložbi u Filadelfiji (1924-1925); Vila Stevke Milićević u Beogradu u Užičkoj 54 (1929-1930); Stambena zgrada gospođe Jelinić u Kumanovskoj 13 (1930-1931) u Beogradu; Palata Agrarne banke (1932-1934) u Beogradu; Hram Svetog Marka u Beogradu (1930-1939). Igumanova palata (1938) u Beogradu. Vila Lazića i Mitrovića u Beogradu (1931) Vidi još Dom braće Krstić Literatura Alfirević, Đorđe. Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi. Beograd: Orionart, 2016. Marina Đurđević, Petar i Branko Krstić, Beograd, Muzej nauke i tehnike, Muzej arhitekture, 1997.

Snaga: 1,200 W Max vakum: 19 kPa Kapacitet rezervoara: 40 Litara Dužina usisne cevi 200cm Dužina kabla 8m Širina usisne cevi 35mm Suvi filter Filter i vreća za prašinu Vlažni filter Sundjerasti-penasti filter Protok vazduha usisivača 2.05 m3 / min Težina : 9.2kg Pakovanje : Plastično crevo 2.0m, plastična cev (2 dela), četka za suvo i mokro usisavanje, četka za tapacir, okrugla četka, ravna mlaznica, hepa filter sa mrežom, vreća za prašinu.utičnica za alat Deklaracija Proizvođač: Villager d.o.o. Slovenija Zemlja porekla: Kina Uvoznik i distributer: Agromarket doo Saobraznost 2 godine Registracijom proizvoda na https://shop.agromarket.rs/ dobijate +1 godinu garancije

cena: 30.886,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 1,500 kg Deklaracija Kol: Saobraznost: 2 + 1 god uz registraciju Servis Punjači i baterije za akumulatorski alat Opis i namena proizvoda DeWalt DCF894N Akumulatorski udarni odvrtač, Solo Udarni odvrtač sa Brushless motorom bez četkica Snažni motor hlađen ventilatorom isporučuje do 447 Nm obrtnog momenta i 3100 udaraca po minutu za teške primene pričvršćivanja Sa dužinom od samo 178 mm i težinom od 1,5 kg, alat zadržava snagu dok je dovoljno kompaktan za rad na uskim prostorima 3 režima rada za optimalnu kontrolu aplikacija za pričvršćivanje, smanjuje rizik od oštećenja materijala, dodatne opreme i komponenata Opremljen LED svetlom smeštenim u donjem delu alata sa funkcijom za poboljšanu vidljivost i funkciju baterijske lampe Karakteristike proizvoda Akumulator: XR Li-Ion Napon akumulatora: 18 V Prihvat alata: 1/2" Maks. obrtni moment: 447 Nm Brzina bez opterećenja: 0 - 900 / 2.000 min-1 Broj udaraca: 0 - 3.100 min-1

cena: 39.352,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 2,000 kg Deklaracija Kol: Saobraznost: 2 + 1 god uz registraciju Servis Punjači i baterije za akumulatorski alat Opis i namena proizvoda Akumulatorski udarni odvrtač DCF892N DeWalt Solo (bez baterije i punjača) Udarni odvrtač sa Brushless motorom bez četkica Snažni motor hlađen ventilatorom isporučuje do 812 Nm obrtnog momenta za teške primene pričvršćivanja Sa dužinom od samo 175 mm i težinom od 1,6 kg, alat zadržava snagu dok je dovoljno kompaktan za rad na uskim prostorima 4 režima rada za optimalnu kontrolu aplikacija za pričvršćivanje, smanjuje rizik od oštećenja materijala, dodatne opreme i komponenata Opremljen LED svetlom smeštenim u donjem delu alata sa funkcijom za poboljšanu vidljivost i funkciju baterijske lampe Karakteristike proizvoda Akumulator: XR Li-Ion Napon akumulatora: 18 V Prihvat alata: 1/2" spoljna četvrtka Maks. obrtni moment: 812 Nm Brzina bez opterećenja: 0 - 2.000 min-1 Broj udaraca: 0 - 3.250 min-1 Težina: 1,6 kg Obim isporuke Bez baterije i punjača

cena: 37.709,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 2,500 kg Deklaracija Kol: Saobraznost: 2 + 1 god uz registraciju Servis Punjači i baterije za akumulatorski alat Recipro testerice Opis i namena proizvoda DeWalt DCS382NT Akumulatorska recipro testera, bez baterije i punjača Dvostrana stezna glava omogućava ravno sečenje i povećava fleksibilnost Rotirajuća stopa omogućava udobniji položaj prilikom sečenja Inteligentna promenljiva brzinska ručica i prekidač za zaključavanje omogućavaju brze kontrolisane rezove i poboljšavaju sigurnost rada Unapređen ergonomski dizajn Ergonomska drška i gumena obloga pružaju krajnjem korisniku udobnost LED svetlo za poboljšanu vidljivost linije sečenja i radnog dela Karakteristike proizvoda Maksimalni kapacitet sečenja [čelik, cevi]: 130 mm Maksimalni kapacitet sečenja [PVC]: 160 mm Visina proizvoda: 174 mm Nesigurnost K3 (vibracija): 1.5 Težina proizvoda: 2.3 kg Brzina bez opterećenja: 0-3200 Nesigurnost K2 (vibracija): 1.5 Dužina proizvoda: 393 mm Maksimalni kapacitet sečenja [drvo]: 300 mm Obim isporuke Isporučuje se bez baterije i punjača

cena: 31.770,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Deklaracija Kol: Saobraznost: 1 Godina Opis i namena proizvoda ERSA Multi-TC lemilica je moćna, snаžna temperаturno kontrolisаnа univerzаlna lemilicа sа preciznim senzorom temperаture koji se nalazi neposredno ispod interno grejnog dela. Ovаj temperаturni senzor registruje stvаrne temperаture u neposrednoj blizini lemljenje. sistem za grejаnje tаdа može odmаh reаgovаti nа gubitаk toplote i zagrejati lemilicu izuzetno brzo. Visoke toplotna efikasnost i veliki izbor vrhova lemilice obezbeđuju brzo zаgrevаnje i neobično visok stepen korisnosti i veliki izbor lemljenja kao i filigrаnsku primenu u elektronici i sа stаndаrdnim аplikаcijаmа zа lemljenje pegle sа snаgom do 150 V. Primeri su klаsične vode stаklа i Tiffаni metodа. Zbog dozirаnja sа teškim trаnsformatorom i zаhvаljujući, ERSA multi-TC je posebno pogodаn zа upotrebu u mobilnim servisima za održаvаnje i poprаvke. Multi-TC lemilicа isporučuje se sa ERSADUR vrhom (0842CD) i držаčem (0A18). Karakteristike proizvoda Snaga:75W (+350°C) Temperatura:+250°C do +450°C Vreme zagrevanja:34s PTC otpornik Vrh:0842CD, ERSADUR Antistatik Napajanje:230VAC/50-60Hz Težina:60g

cena: 20.318,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Deklaracija Kol: Saobraznost: 3 Godine uz registraciju Servis Opis i namena proizvoda Bosch GSB 120 LI + GAS 12V Set akumulatorskih alata GSB 120-Li Odličan odnos cene i performansi - Veća vrednost za manje novca Lako podešavanje brzine obrtaja sa unapređenim prekidačem sa potenciometrom Dugotrajan akumulator - Elektronska zaštita ćelija (ECP) sprečava preopterećenje i pregrevanje akumulatora kao i duboko pražnjenje Fleksibilnost - Snažan alat sa 2 brzine za primene u betonu, cigli, zidu, metalu i drvetu Stezna glava iz jednog dela za laku promenu pribora Savršeno podešavanje momenta sa 20+1 koraka Precizno vođenje šrafa sa motornom kočnicom Optimizovana drška za sigurno i udobno korišćenje Alat je kompatibilan sa svim Bosch 10,8V i 12V akumulatorima GAS 12V Solo verzija GAS 12V dolazi bez punjača i baterija što je pogodnost onima koji već imaju Bosch plave akumulatorske alate na 10,8V / 12V Akumulatorski usisivač za povremeno čišćenje i na putu Snažan i kompaktan – može da stane u L-BOXX! Spaja se klikom na L-BOXX, čak i sa usisivačima za mokro i suvo usisavanje GAS 35 i GAS 55 Prikladan za usisavanje različitih vrsta prljavštine, npr. strugotina drveta, plastike i metala Idealan za teško pristupačna mesta zahvaljujući mlaznici za procepe Udoban rad zahvaljujući kompaktnoj konstrukciji, maloj težini i ergonomskom dizajnu Praktični indikator stanja napunjenosti akumulatora sa 3 svetlosne diode Karakteristike proizvoda GSB 120-Li Obrtni moment, maks. (tvrdo/meko): 30 / 14 Nm Broj obrtaja u praznom hodu (1. brzina / 2. brzina): 0 - 380 / 1.500 min-1 Broj udaraca: 19.500 min-1 Napon akumulatora: 12 V Vrsta stezne glave: bezostezna Kapacitet stezanja burgije: 0,8 - 10mm Kapacitet akumulatora: 2,0 Ah Masa sa akumulatorom: 1 kg Trajanje punjenja, cca.: 60 min Stepeni obrtnog momenta: 15 Dužina: 182,0 mm Širina: 56,0 mm Visina: 196,0 mm Prečnik bušenja u drvetu, maks.: 20 mm Prečnik bušenja u čeliku, maks.: 10 mm Prečnik bušenja u zidovima, maks.: 8 mm Prečnik vijaka, maks.: 7 mm GAS 12V Napon akumulatora: 12 V Zapremina posude: 0,35 l Površina filtera: 408 cm² Maks. brzina protoka vazduha (turbina): 15,0 l/sec Maks. podpritisak (turbina): 45 mbar Obim isporuke 2 x akumulator 2,0 Ah Li-Ion Punjač Plastični kofer

Čekić-bušilica HR4002 Makita Kontinuirana ulazna snaga 1.050 W Broj obrtaja 680 min-1 Broj udaraca 2.500 min-1 Maks. bušenje (beton Ø) 40 mm Tip prihvata alata SDS - Max Broj podešavanja za kopanje 12 Maks. kapacitet u betonu (sa krunastom burgijom) 105 mm Energija udarca 6,1 J Težina 6,8 kg 2 radna režima – udaranje, udaranje sa rotacijom. Klizna spojka. Ergonomski dizajnirana drška, sa gumiranim rukohvatom. Jednoručni klizni futer za jednostavnu izmenu alata. Ručka za menjanje se nalazi na gornjem delu mašine, da bi se zaštitla od lomljenja i kada se mašina nemarno odloži. Alat može da se fiksira u 12 nivoa. Garancija: 36 meseci.

stara cena: 42.990,00 din cena: 40.411,00 din (PDV uključen) popust: 6% ušteda: 2.579 din Akcija traje od: 04.05.2024. do: 02.06.2024. Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 2,000 kg Deklaracija Kol: Saobraznost: 3 Godine uz registraciju Servis Opis i namena proizvoda MAKITA JS1000 električne makaze za lim predstavljaju izuzetno precizan i efikasan alat, idealan za specijalizovane zadatke u obradi metala. Sa svojom naprednom tehnologijom i dizajnom, ove makaze su nezaobilazna oprema u svakoj radionici. Jedna od glavnih prednosti MAKITA JS1000 je njihova sposobnost sečenja malih prečnika, sa minimalnim radijusom rezanja od 30 mm. Ovo omogućava korisnicima da efikasno izvrše precizna sečenja na teško dostupnim mestima, što je ključno u mnogim obradama metala. Ekstremno kompaktno kućište MAKITA JS1000 omogućava optimalno rukovanje, čineći alat laganom i jednostavnom za upotrebu. Ova kompaktnost je posebno korisna pri radu u skučenim prostorima, gde je važna agilnost i preciznost. MAKITA JS1000 osigurava čist rez bez vitoperenja, što je ključno za kvalitetan završetak rada. Strugotina od sečenja se uvija sa strane spiralno, bez oštećivanja površine radnog dela. Ovaj sistem upravljanja strugotinom značajno smanjuje rizik od oštećenja i omogućava čišći radni prostor. MAKITA JS1000 ima snagu od 380 W i broj hodova u praznom hodu od 4.500 min-1, što omogućava brzo i efikasno sečenje. Učinak sečenja varira u zavisnosti od čvrstoće materijala, sa kapacitetima sečenja od 1 mm pri 400 N/mm², 0,7 mm pri 600 N/mm², i 0,5 mm pri 800 N/mm². Masa od 1,4 kg i dimenzije 322 x 70 x 78 mm čine alat lako prenosivim i praktičnim za upotrebu. MAKITA JS1000 električne makaze za lim su vrhunski izbor za profesionalce koji traže preciznost, efikasnost i kvalitet u obradi metala. Posetite naš web sajt i osigurajte sebi ovaj alat koji će unaprediti vašu radnu efikasnost i kvalitet izrade. Karakteristike proizvoda Snaga 380 W Broj hodova u praznom hodu 4.500 min-1 Najmanji radijus rezanja 30 mm Učinak sečenja pri 400 N/mm² 1 mm Učinak sečenja pri 600 N/mm² 0,7 mm Učinak sečenja pri 800 N/mm² 0,5 mm Učinak sečenja pri 200 N/mm² 2,5 mm Masa 1,4 kg Dimenzije (D x Š x V) 322 x 70 x 78 mm Obim isporuke imbus ključ 3 [783201-2]

Set u kožnoj futroli. 1) Pelikan 20 Silvexa crno/srebrno nalivpero / pero od 14-karatnog zlata Proizvođeno je između 2/1965. i 8/1970. Boja tela: crna Boja poklopca: `silvexa` (srebrna) Boja prstena na telu: srebrna Engleski: Pelikan 20 Silvexa Fountain Pen / Black / Nib: 14 ct gold (M20 Silvexa Black) 2) Pelikan 20 Silvexa crno/srebrna mehanička olovka / mine od 1,18mm Proizvođeno 1970-tih. Engleski: Pelikan 20 Silvexa Mechanical Pencil / Black/Silver / 1.18mm Leads Obeleženo je da je komplet polovan bez oštećenja ali najverovatnije je samo par puta korišćen. Odlično je očuvan. Stajao je u futroli i samo se na donjem delu futrole vide male bele tačkice, a unutar futrole su na dva mesta ispisani inicijali. Nalivpero je poređeno radi potvrde serije na sledećem sajtu: https://www.pelikan-collectibles.com/en/Pelikan/Models/Revised-Piston-Fillers/P1-Other/index.html Nema takvih podataka i o mehaničkim olovkama. Dimenzije nalivpera: dužina 131mm, duzina tela: 115mm, dužina poklopca 61mm Težina: 16g Dimenzije mehaničke olovke: dužina 132mm Težina: 18g Težina seta sa futrolom: 78g Pogledajte fotografije. Mogu fotografisati i dodatno po zahtevu.

cena: 47.370,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 30,000 kg Deklaracija Kol: Saobraznost: 2 Godine Punjači i baterije za akumulatorski alat Opis i namena proizvoda Oregonova nova kosilica LM400 poseduje dovoljno snage za bilo koji zadatak košenja u Vašem dvorištu. Čvrsta čelična šasija LM400 daje robustan i snažan izgled benzinske kosilice — bez emisija i viška buke. LM400 može da radi sa jednom baterijom, ali ima kapacitet za dve — što je pogodnost produženog vremena rada. LM400 ima vertikalnu poziciju za skladištenje, tako da će zauzeti minimalno prostora u vašoj garaži. LM400 ima tri zgodne opcije za sečenje: Jednostavno dozvolite da se ostaci iz dvorišta sakupe u priloženoj vreći. Koristite ispuštanje sa desne strane da izbacite ostatke dvorišta dok kosite. Izaberite opciju zadnjeg pražnjenja da biste odložili ostatke trave na zadnjem delu kosilice. Pokošena trava će pasti nazad na zemlju i pomoći u smanjenju gubitka vlage u vašem dvorištu. Karakteristike proizvoda Motor bez četkica Čelična šasija 51 cm (20") širina sečenja Vreća za otpatke od 60 l 26 kg sa jednom baterijom Vertikalni položaj skladištenja Dvostruka baterija za produženo vreme rada, radi sa 1 ili 2 baterije 6 pozicija za sečenje Pakovanje / zadnje pražnjenje / bočno pražnjenje / sečivo za malčiranje Brend Oregon Površina košenja sa 2 x B 600 (4.0 Ah): do 650 m² ; sa 2 x B 650 (6.0 Ah): do 900 m² Širina košenja 510 mm Zapremina sakupljača 60 l Obim isporuke bez baterije i punjača

Prvi na svetu laser za podne površine. Idealan je za nadzornike gradnje, veštake i sve zanate za obradu podova. Veća bezbednost zahvaljujući potpunom ispitivanju da li postoje neravnine na celokupnoj površini. Brzo ispitivanje zahvaljujući jednostavnom principu: jedna linija – ravno, linija se deli – neravno. Udoban rad zahvaljujući automatskoj rotaciji putem daljinskog upravljača Dioda lasera 635 nm, < 5 mW, Klasa lasera 3R Radna temperatura -10 – 50 °C Temperatura skladištenja -20 – 70 °C Radno područje bez prijemnika 10 m Radno područje sa pločom za ciljanje 20 m Tačnost nivelisanja ± 0,3 mm/m Područje samostalnog nivelisanja ± 4° Vreme nivelisanja 5 s Zaštita protiv prašine i prskanja vode IP 54 Napajanje strujom 10,8 V LI ION akumulator Projekcija 2 linije Obim isporuke: 1 x 1,5 Ah Li-Ion akumulator, 3 x 1,5 V LR03 (AAA) baterije, Brzi punjač AL 1115 CV, Ciljna ploča za laserski zrak, Daljinski upravljač RC2, L-BOXX uložak za uređaj, Naočari za laser (crveni), L-BOXX 238

cena: 22.324,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 10,000 kg Deklaracija Kol: Saobraznost: 2 godine Servis Punjači i baterije za akumulatorski alat Listovi cirkulara Opis i namena proizvoda Akumulatorska preklopna testera TE-MS 18/210 Li-Solo Power X-Change Einhell Einhell TE-MS 18/210 Li - solo bežična testera je idealna za kuću i radionice. Kao član porodice Power X-Change znači da nema umršenih kablova i opseg rada je doslovno neograničen. Kompaktna sa ručkom za nošenje, u potpunosti omogućuje raščišćavanje radnog mesta. Ovo uključuje pokretnu ploču sa preciznim podešavanjem ugla, glavu za naginjanje glave za precizno rezanje, laserski modul, LED svetlo i stegu za pričvršćivanje radnog predmeta. Potpora za naginjanje može se podesiti bez alata. Integrisani graničnik za ponovljeno sečenje. Precizni karbidni rezni list je namenjen za akumulatorske testere. Sistem za skupljanje piljevine / prašine čini radno mesto i vazduh čistim. Član porodice Power X-Change porodice Kompakta lagana konstrukcija i ručka za lakši transport Pokretna ploča sa preciznim podešavanjem ugla Glava za naginjanje glave za precizno rezanje pod uglom X-Tend oslonci omogućavaju lako korišćenje jednom rukom Precizni karbidni rezni list je namenjen za akumulatorske testere Laserski modul i LED svetlo za precizniji i bezbedniji rad Stege za pridržavanje dela na kome se radi Sistem za skupljanje piljevine Preporučujemo za najbolje rezultate:2.6 Ah Plus baterija ili jača Karakteristike proizvoda Rotacija u praznom hodu 3000 min^-1 Rezni list Ø210 x Ø30 mm Broj zuba 40 Pieces Naginjanje 45 ° - 0 ° Podešavanje ugla 47 ° - 47 ° Rezanje 90° x 90° 120x60mm Rezanje 90° x 45° 83 x 60 mm Rezanje 45° x 90° 120 x 34 mm Rezanje 45° x 45° 80 x 34 mm Ø adaptera za usisvač 36 mm Neto težina (kg) 7.8 Bruto težina (kg) 9.5 Dimenzije pojedinačnog pakovanja 540 x 361 x 305 mm Obim isporuke Isporučuje se bez baterije i punjača (koji se posebno mogu poručiti)

Mihajlo Paunovic Paun Portret Branka Copica, 1975 Rad je originalan, potpisan je i datiran, videti sliku materijal: bronza, precnik ~ 16 cm Branko Ćopić Biografske informacije Rođenje 1. januar 1915. Hašani, Bosna i Hercegovina (tada Austro-Ugarska) Smrt 26. mart 1984. (dob: 69) Beograd, Srbija (tada SFR Jugoslavija) Obrazovanje Zanimanje pisac, učitelj Opus Književne vrste proza, poezija Jezik srpskohrvatski jezik Znamenita djela Ježeva kućica Orlovi rano lete Branko Ćopić (Hašani kraj Bosanske Krupe, 1. januara 1915. – Beograd, 26. marta 1984.), jugoslovenski književnik. Učiteljsku školu je završio u Banja Luci, a Filozofski fakultet u Beogradu. Već kao student Ćopić se afirmiše kao pisac od dara, skreće na sebe pažnju književne kritike i dobija zasluženo priznanje dodeljivanjem nagrade Milana Rakića. Wikiquote „Nadahnut i spontan u svom književnom radu, dobar opservator i poznavalac živog narodnog govora, a uz to vedra duha i sa istančanim smislom za humor, Ćopić je lako i brzo osvojio najšire slojeve naše čitalačke publike. On je pisao pripovijetke i romane i njegovao pjesničko stvaralaštvo za djecu. Bio je dobar pisac humorističkih priča, a u toku Drugog svetskog rata i patriotskih pjesama.“ 1 Biografija 2 Bibliografija 2.1 Pripovijetke 2.2 Romani 2.3 Pjesme 2.4 Djela za djecu 3 Pripovedač 4 Romansijer 5 Humorista 6 Pjesnik 7 Dječiji pisac Biografija Uoči Drugog sv. rata nalazio se đačkom bataljonu u Mariboru. U danima aprilske katastrofe on je, sa grupom svojih drugova, pokušao da pruži otpor neprijatelju kod Mrkonjić grada. Posle toga je otišao u svoj rodni kraj, a kad je planula prva oslobodilačka puška, stupio je u redove ustanika i među njima ostao tokom cijele narodnooslobodilačke borbe. Sve vrijeme rata bio je ratni dopisnik zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom, takođe veoma poznatim književnikom, Skenderom Kulenovićem. Djela su mu prevođena na ruski, engleski, francuski, njemački, ukrajinski, poljski, češki, bugarski, slovenački i mađarski jezik. Cijeli radni i životni vijek nakon Drugog svijetskog rata Branko Ćopić je proveo u Beogradu, ali je vrlo često putovao po Jugoslaviji i drugim evropskim državama. Mnogi su za njega govorili da je najveći dječiji pisac svih vremena rođen na prostorima bivše Jugoslavije. Iako je pripadao narodnooslobodilačkom pokretu Branko Ćopić je, kao čovjek velikog obrazovanja, bistrog uma, osjećaja za pravdu i pravednost i kritičkog posmatranja stvarnosti koja ga je okruživala veoma rano počeo da iznosi sopstvena mišljenja o nekim pojavama. Radio je to ili otvoreno ili u literaturi kao pisac. Dana 26. marta 1984. je izvršio samoubistvo skočivši sa mosta. Bibliografija Ćopićevo književno djelo je obimno i raznovrsno. Najpoznatija su mu djela: Pripovijetke Pod Grmečom (1938), Bojovnici i bjegunci (1939), Planinci (1940), Rosa na bajonetima (1947), Surova škola (1948), Odabrane ratne pripovjetke (1950), Izabrane humorističke priče (1952), Dragi likovi (1953), Dožvljaji Nikoletine Bursaća (1955 ), Bašta sljezove boje (1969); Romani Prolom (1952), Gluvi barut (1957), Ne tuguj bronzana stražo (1962); Orlovi rano lete(1959) Pjesme Ognjeno rađanje domovine (1944), Pjesme (1945) i Patnikovo proljeće (1947); Djela za djecu Priče partizanke (1944), Pjesme pionirke (1945), Vratolomne priče (1947), Sunčana republika (1948), Armija, odbrana tvoja (1949), Priče ispod zmajevih krila (1950), Pijetao i mačka (1952) i romani Orlovi rano lete (1959), Slavno vojevanje (1960) Magareće godine (1962) Bitka u zlatnoj dolini – poznate kao „Pionirska trilogija“. Ježeva Kućica - pjesma za najmađe, koja je veliku popularnost doživjela nakon ploče koju je izdao Jugoton 1975[1] Pripovedač Teren sa koga je Ćopić pretežno crpeo građu za svoje pripovjedačko stvaralaštvo bio je njegov zavičaj, vučaran podgrmečki kraj. Ćopića su doratnim pripovjetkama najviše zanimali siromašni seljaci, sanjari i prosjaci, djeca, skitnice i nadničari, i on je o svima njima pričao miloštom i brižnim, zaštitničkim razumevanjem. Ti njegovi junaci su svijet zaboravljenih, usamljenih i odbačenih ljudi koji bezglasno tuguju zbog zla kome ne mogu i ne umiu da se suprostave. U toku rata Jovanče je sa tim svojim junacima učestvovao u oružanom ustanku i pratio ih u napornim marševima i ljutim okršajima. Posmatrao je kako se njegovi mrgodni ljudi kale u vatri ustanka i preobražavaju u revolucionare. Iskreno oduševljen tim junaštvom i pregalaštvom, on je postao pjesnik i tumač njihovih srdaca. U takvom nadahnuću je nastala njegova ratna proza, njegova poema o malom čoveku koji je srcem krenuo u boj protiv nepravde i nasilja. U tim lirskim intoniranim pripovjetkama Ćopić je prikazivao herojske podvige i junačka pregaranja, primere mučeništva, samopregora i svesnog žrtvovanja za ideale slobode i jednakosti. Romansijer Branko Ćopić se sa uspjehom ogledao i na romanu, iako su prirodi njegovog talenta više odgovarale pripovjetke i novele. Romani Prolom i Gluvi barut slikaju učešće seljaka Bosanske krajine u ustanku, a roman Ne tuguj, bronzana stražo prilagođavanje kolonista novim uslovima života u Vojvodini. Humorista Dobar dio svog stvaralaštva u prozi Ćopić je humoristično intonirao. Humor se nalazi u prirodu i mentalitetu njegovih junaka, koji i u najtežim životnim trenucima znaju da sačuvaju vedrinu i da se nasmiju čak i vlastitoj nevolji. Osim toga, Ćopić je od onih pisaca čija se opservacija naročito manifestovala u otkrivanju sitnih ljudskih mana i nedostataka. Tako se i desilo da je ovaj naš vrsni pripovjedač o mirnim vremenima pripovjedao s tugom, a o ratnim – vedro i nasmijano. Pjesnik Branko Ćopić je pretežno epski pisac, i to pisac sa urođenim darom pripovedača, vještog pejzažiste i duhovitog humoriste. Ali u njegovoj prirodi je isto tako vidna i jedna lirska žica, koja se nije pokazivala samo u opisima bosanskih pejzaža već i u portretisanju ljudskih likova koji su mu bili bliski i dragi. U burnom vremenu narodnog ustanka iz te lirske niti Ćopićevog talenta potekla je njegova borbena lirska poezija. Sudbonosni događaju narodne revolucija nužno su odredili izraz i sadržaj ove lirike, koja zato i nosi naziv Ognjeno rađanje domovine. NotCommons-emblem-copyrighted.svg Postoji sumnja da ovaj članak ili njegov dio krše autorska prava, a time i politiku Wikipedije o radovima u javnom vlasništvu i GFDL licencu. Prilikom postavljanja ovog šablona obavezno treba navesti dokaze temeljem kojih se dokazuje kršenje aurotskih prava. Za više informacija pogledajte stranicu za razgovor članka. Dječiji pisac On se sa uspjehom ogledao i u stvaralaštvu za djecu. Sa živom maštom i darom za spretno uobličavanje svojih inspiracija, a uz to i odličan humorista, on je našoj dječjoj književnosti dao više dragocijenih priloga. Preko petnaest knjiga za djecu, među kojima su i dva romana, živi su dokaz njegove aktivnosti u ovoj književnoj oblasti. Jedna od najpoznatijih njegovih djela za djecu su svakako Magareće godine i Ježeva kućica.

Ovaj model Makitinog hamera ima 3 radna režima – rotacija, rotacija sa udaranjem, udaranje. Jednopotezni klizni futer za jednostavnu izmenu umetka. Mehanizam za ugaono pozicioniranje: dleto može da rotira za 360° sa 40 različita položaja zabravljivanja. Manje ekscentrično okretanje je dobijeno sa dužim nosačem alata. Jednostavno podešavanje dubine, pritiskom na dugme. Ergonomski dizajnirana drška, sa gumiranim rukohvatom . Prekidač za izbor radnog režima se nalazi u donjem delu menjačke kutije. Klizna spojka: bušilica se zaustavlja za zaštitu korisnika i mehanizma od slučajnog zabravljivanja umetka za bušenje Kontinuirana ulazna snaga 800 W Broj obrtaja 0 - 1.200 min-1 Broj udaraca 0 - 4.600 min-1 Maks. bušenje (čelik O) 13 mm Maks. bušenje (drvo O) 32 mm Maks. bušenje (beton O) 26 mm Tip prihvata alata SDS - Plus Broj podešavanja za kopanje 40 Kapacitet u betonu (sa krunastim svrdlom) 0 - 68 mm Maks. kapacitet dijamantske krune 0 - 80 mm Energija udarca 2,4 J Buka: zvučni pritisak 91 dB(A) Buka: zvučna snaga 102 dB(A) Buka: odstupanje (K) 3 dB(A) Vibracije: udarno bušenje u betonu 15,5 m/s2 Vibracije: dletovanje 9,5 m/s2 Vibracije: bušenje u metalu 2,5 m/s2 Vibracije: odstupanje (K) 1,5 m/s2 Dimenzije (D x Š x V) 361 x 77 x 209 mm Težina prema EPTA –i 2,8 kg Obim isporuke Drška 122878-2 Plastični kofer za transport 140402-9 Graničnik dubine 331886-4

Spoljašnjost kao na fotografijama Plakat: Kros takmicenje trudbenika N.P. Srbije Mart - April 1949 god. Veoma retko!!! Dimenzje: 70cm x 100cm Stampa: Ofsetstampa `Propaganda` Novi Sad Umetnik: Bogosav Živkovic Bogosav Živković (Leskovac kod Lazarevca, 3. mart 1920 – Beograd, 28. oktobar 2005), bio je vajar i slikar, svetski klasik naivne umetnosti. Rođen je 1920. godine u selu Leskovac kod Lazarevca. Kao mladić izučava kožarski zanat pa već rano upoznaje različite alate: dleta, šila, igle kojima radi kožuhe, krznene prsluke, ukrašavajući ih floralnim i geometrijskim ažuriranjem obruba.[1] Krznarski zanat napušta 1945. usled slabog zdravlja i odlazi u Beograd gde se zapošljava kao portir. Vajarstvom se bavio od 1957. godine, a samostalno je izlagao već od 1960. [2] Umro je 2005. u Beogradu. Stil Pokretački motiv bio mu je neobičan san, koji je usnio - ogromna zmija jurila je livadom ostavljajući za sobom vlažan trag a zatim sustigla i stegla svojim repom nepoznatog čoveka sa kaluđerskom kapom na glavi i u ogrtaču. Za svoje ideje Živković koristi prirodni oblik stabla, deblo sa granama, ili bez njih, zatim manje i tanje delove grana i grančica, koren bršljana. Prirodne izbočine, ulegnuća, raznovrsni čvorovi, sama masa materije podstiču umetnika u stvaranju najrazličitijih formi. [3] Njegovo dleto prati prirodnu konfiguraciju drveta te iz njega oslobađa, reže, teše, oblikuje antropomorfne i zoomorfne figure, ređe biljke i arhitektonske oblike. Izražava se uglavnom reljefom, kojim opervažuje monumentalne stubove. [4] Mekom modelacijom organskih formi, koje ne poznaju oštre uglove, poput jedinstvenih bestijarijuma briše granice između materijala i same forme, između stvarnog i nestvarnog stvarajući jedinstvenu atmosferu. Izložbe i nagrade Izlagao je širom sveta, samostalno i grupno. Njegove samostalne izložbe organizovane su u mnogim gradovima – u Beogradu, Novom Sadu, Jagodini, Zagrebu, Beču, Parizu, Bratislavi, Varšavi, Biselu, Stokholmu, Minhenu, Amsterdamu, u Meksiku, u Kalifoniji i u Južnoj Americi. Sa svojim delima je učestvovao na najznačajnijim međunarodnim izložbama. Više puta je nagrađivan u zemlji i inostranstvu. Između ostalog, dobitnik je Velike nagrade na Drugom bijenalu jugoslovenske naivne umetnosti 1983, kao i Nagrade za životno delo 1991, u MNMU, Jagodina. [5] Veliki broj njegovih monumentalnih skulptura nalazi se u galerijama i muzejima širom sveta. Njegove skulpture se nalaze u Hrvatskom muzeju naivne umetnosti, a veći broj dela je pohranjen u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. O njemu su pisali Oto Bihalji-Merin, Mišel Tevo, Rodžer Kardinal i drugi. O njegovoj umetnosti ipak najbolje svedoči tzv. Začarani vrt - hram njegove umetnosti u njegovom zavičaju, koji obiluje skulpturama u kamenu i drvetu, reljefima izrezbarenih predmeta, oslikanim pomoćnim prostorijama itd. U Lazarevcu je podignut ambijentalna celina Kamengrad, autora Bogosava Živkovića i arhitekte Dragana Vukmirovića, u kojoj su predstavljeni elementi etno nasleđa mlinski kamenovi, žrvanj, ognjište, kamene klupe.

stara cena: 28.790,00 din cena: 27.063,00 din (PDV uključen) popust: 6% ušteda: 1.727 din Akcija traje od: 04.05.2024. do: 02.06.2024. Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 4,000 kg Deklaracija Kol: Saobraznost: 3 Godine uz registraciju Servis SDS+ pribor i burgije Opis i namena proizvoda Elektro-pneumatska kombinovana bušilica HR2631F Makita 3 radna režima – rotacija, rotacija sa udaranjem, udaranje Jednopotezni klizni futer za jednostavnu izmenu umetka Mehanizam za ugaono pozicioniranje: dleto može da rotira za 360° sa 40 različita položaja zabravljivanja Manje ekscentrično okretanje je dobijeno sa dužim nosačem alata Jednostavno podešavanje dubine, pritiskom na dugme Ergonomski dizajnirana drška, sa gumiranim rukohvatom Prekidač za izbor radnog režima se nalazi u donjem delu menjačke kutije Klizna spojka: bušilica se zaustavlja za zaštitu korisnika i mehanizma od slučajnog zabravljivanja umetka za bušenje AVT - anti-vibraciona tehnologija, omogućava znatno duži rad bez posledica za rukovaocem alata Karakteristike proizvoda Kontinuirana ulazna snaga 800 W Broj obrtaja 0 - 1.200 min-1 Broj udaraca 0 - 4.600 min-1 Maks. bušenje (čelik Ø) 13 mm Maks. bušenje (drvo Ø) 32 mm Maks. bušenje (beton Ø) 26 mm Tip prihvata alata SDS - Plus Broj podešavanja za kopanje 40 Kapacitet u betonu (sa krunastim svrdlom) 0 - 68 mm Maks. kapacitet dijamantske krune 0 - 80 mm Energija udarca 2,4 J Buka: zvučni pritisak 90 dB(A) Buka: zvučna snaga 101 dB(A) Buka: odstupanje (K) 3 dB(A) Vibracije: udarno bušenje u betonu 12,0 m/s² Vibracije: dletovanje 9,0 m/s² Vibracije: bušenje u metalu 2,5 m/s² Vibracije: odstupanje (K) 1,5 m/s² Dimenzije (D x Š x V) 361 x 77 x 209 mm Težina prema EPTA –i 2,8 kg Obim isporuke Graničnik dubine 331886-4 Drška 451749-9 Plastični kofer za transport 824799-1

stara cena: 82.990,00 din cena: 78.011,00 din (PDV uključen) popust: 6% ušteda: 4.979 din Akcija traje od: 03.04.2024. do: 02.05.2024. Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 6,000 kg Deklaracija Kol: Saobraznost: 3 Godine uz registraciju Servis Opis i namena proizvoda Elektropneumatska bušilica - čekić SDSmax HR3540C Makita 3 radna režima – rotacija, rotacija sa udaranjem, udaranje Ergonomski dizajniran gumirani mekani rukohvat Klizna spojka: bušilica se zaustavlja za zaštitu korisnika i mehanizma od slučajnog zabravljivanja umetka za bušenje Elektronika sa bestepenom kontrolom brzine sa biranjem, LED servisno svetlo mekani start i konstantna kontrola brzine Kompaktna i lagana konstrukcija Ručka za menjanje se nalazi na gornjem delu mašine, da bi se zaštitla od lomljenja i kada se mašina nemarno odloži Karakteristike proizvoda Kontinuirana ulazna snaga 850 W Broj obrtaja 315 - 630 min-1 Broj udaraca 1.650 - 3.300 min-1 Maks. bušenje (čelik Ø) 13 mm Maks. bušenje (drvo Ø) 32 mm Maks. bušenje (beton Ø) 35 mm Tip prihvata alata SDS - Max Broj podešavanja za kopanje 24 Kapacitet u betonu (sa krunastim svrdlom) 90 mm Maks. kapacitet dijamantske krune 90 mm Energija udarca 5,6 J Buka: zvučni pritisak 93 dB(A) Buka: zvučna snaga 104 dB(A) Buka: odstupanje (K) 3 dB(A) Vibracije: udarno bušenje u betonu 18,0 m/s² Vibracije: dletovanje 12,5 m/s² Vibracije: bušenje u metalu 2,5 m/s² Vibracije: odstupanje (K) 1,5 m/s² Dimenzije (D x Š x V) 439 x 114 x 239 mm Težina prema EPTA –i 5,3 kg

cena: 27.480,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 4,000 kg Deklaracija Kol: Opis i namena proizvoda Proxxon Stubna Bušilica TBM 220: Preciznost i Stabilnost za Vaš Radni Sto Proxxon stubna bušilica TBM 220 predstavlja idealno rešenje za sve koji traže preciznost i stabilnost u radu sa drvetom, metalom ili plastikom. Ovaj visokokvalitetni alat, sa radnim stolom od ravno glodanog livenog aluminijuma (220 x 120 mm), nudi izvanrednu platformu za precizno bušenje. Podesivi graničnik sa skalom i rupama sa navojem za pričvršćivanje MICRO složenog stola KT 70 dodatno povećava funkcionalnost ovog alata, omogućavajući korisnicima da prilagode radni prostor prema sopstvenim potrebama. Konstrukcija čvrstog čeličnog stuba (20 x 340 mm) obe Proxxon stubne bušilice i podesiva ograda sa skalom obezbeđuju nepokolebljivu stabilnost i preciznost u radu. Visina stuba od 340 mm i prečnik od 20 mm, u kombinaciji sa super stabilnom livenom glavom i VDE odobrenim motorom od 220 - 240V, čine TBM 220 bušilicom koja se ističe u svojoj klasi. Njen veoma tih motor sa dugim životnim vekom i prenos snage preko aluminijumskih remenica i ravnog remena garantuju pouzdanost i efikasnost. Sa tri brzine vretena, koje omogućavaju trostruki obrtni moment pri malim brzinama, korisnici mogu lako prilagoditi alat zahtevima specifičnih materijala i projekata. Poluga za uvlačenje sa podesivom skalom dubine omogućava precizno određivanje dubine bušenja, čime se povećava tačnost i profesionalizam završenog rada. Proxxon TBM 220 je alat koji pruža pouzdanost, preciznost i stabilnost, čineći ga nezaobilaznim delom opreme za svaku radionicu koja teži profesionalizmu i kvalitetu. Karakteristike proizvoda Napon 230 V Snaga 85 W 50 - 60Hz. Brzine vretena od 1.800, 4.700 i 8.500 o/min. Ekstremno visoka tačnost rotacije, 30 mm pomak. Izvlačenje stuba 140 mm. Uključeno je šest preciznih steznih čaura sa trostrukim prorezom za veličine osovine 1 - 1,5 - 2 - 2,4 - 3 - 3,2 mm. 3/8" navoj. Težina 3,3 kg. 3 brzine vretena pomeranjem ravnog remena za više od trostrukog obrtnog momenta u donjem opsegu brzine rotacije. Potpuno podesivi merač dubine. Mašinska stega MS 4 od livenog cinka je neprocenjiv pribor.

cena: 22.958,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 4,000 kg Deklaracija Kol: Saobraznost: 2 + 1 god uz registraciju Servis Opis i namena proizvoda DeWalt DWE560K ručni cirkular predstavlja izvanredan alat za raznovrsne primene, kako za profesionalne majstore, tako i za entuzijaste u DIY projektima. Kombinuje kompaktnost, moć i inovativne funkcije, čineći ga neophodnim delom svake radionice. Snaga i Performanse: Ovaj cirkular pokreće visokoenergetski motor od 1350W, što omogućava povećane performanse sečenja i efikasnost u radu. Savršen je za intenzivno korišćenje u različitim uslovima rada. Dubina i Ugao Sečenja: Sa maksimalnom dubinom sečenja od 65 mm pod uglom od 90º i 42 mm pod uglom od 45º, DeWalt DWE560K nudi izuzetnu fleksibilnost u radu. Nagib lista do 57° omogućava precizno sečenje pod različitim uglovima, što je idealno za složene projekte. Dimenzije i Težina: Uz težinu od samo 3.7 kg i kompaktne dimenzije, ovaj cirkular je lagan za rukovanje i transport, omogućavajući lakoću korišćenja čak i u uskim prostorima. Kompaktnost i Ergonomija: DeWalt DWE560K je dizajniran sa misliju na korisnika, nudeći ergonomski oblikovanu dršku i uravnotežen raspored težine za udobno rukovanje tokom dužih perioda rada. Sistem za Izvlačenje Prašine: Efikasan priključak za izvlačenje prašine minimizira prisustvo prašinskih čestica u vazduhu, a direktna kompatibilnost sa DEWALT AirLock sistemom omogućava lako i sigurno povezivanje sa crevom za izvlačenje prašine. Osim glavnih funkcija, DeWalt DWE560K se ističe i niskim nivoom vibracija (Nesigurnost K1 od 1.5), što doprinosi većoj preciznosti i manjem zamoru korisnika. Ove karakteristike, zajedno sa visokokvalitetnom izradom, čine ga pouzdanim izborom za svakodnevnu upotrebu. DeWalt DWE560K ručni cirkular je alat koji nudi visoke performanse, izdržljivost i udobnost, odgovarajući i najzahtevnijim korisnicima. Bez obzira da li ste profesionalac ili hobi korisnik, ovaj cirkular će unaprediti vašu radnu efikasnost. Ne propustite priliku da dodate ovaj visokokvalitetni alat u svoju kolekciju. Karakteristike proizvoda Otvor lista: 16 mm Mogućnost nagiba: 57° Brzina bez opterećenja (RPM): 5500 Visina proizvoda: 226 mm Dužina proizvoda: 286 mm Težina proizvoda: 3.7 kg Prečnik lista: 184 mm Snaga izlaza: 850 W Nesigurnost K1 (Vibracija): 1.5 Maksimalna dubina sečenja pod uglom od 45º: 42 mm Maksimalna dubina sečenja pod uglom od 90º: 65 mm Izvor napajanja: Na kablu

Jedna zlata vredna REC & DVA harizmaticna imena Nadezdino pismo - dopisnica iz 1907. godine - bratu Rastku Petrovicu (nadrealisti, nadrealizam) za sta je moguce dobiti i fotosertifikat. Nadežda Petrović Izvor: Wikipedia Nadežda Petrović Autoportret Rođenje 1873 Čačak, Kneževina Srbija Smrt 1915 Valjevo, Kraljevina Srbija Nacionalnost srpska Polje slikarica Nadežda Petrović (Čačak, 1873. – Valjevo, 1915.), najznačajnija srpska slikarica s kraja 19. i početka 20. vijeka. Sadržaj/Садржај 1 Biografija 2 Umjetnički rad 2.1 Münchensko razdoblje (1898. - 1903.) 2.2 Srbijansko razdoblje (1903. - 1910.) 2.3 Pariško razdoblje (1910. - 1912.) 2.4 Ratno razdoblje (1912. - 1915.) 3 Bibliografija 4 Vanjske veze Biografija S obitelji se 1884. godine preseljava u Beograd. Višu žensku školu završila je u Beogradu 1891. godine. Sljedeće 1892. godine polaže ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama te postaje učenica u ateljeu Đorđa Krstića. 1896/97. godine pohađa školu kod Kirila Kutlika. Od 1898. godine počinje školovanje u Münchenu u ateljeu Slovenca Antona Ažbea. Već 1900. godine imala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu. Godine 1901. započinje rad u ateljeu Juliusa Extera u Münchenu. Od 1904. godine angažira se u domovini oko Prve jugoslavenske umjetničke izložbe, osnivanja Lade i Prve jugoslavenske umjetničke kolonije (Sićevo, Pirot, 1905. godine). Do 1912. godine izlaže na mnogobrojnim izložbama: Izložba Lade; Izložba jugoslavenske kolonije 1907; Izložba srpskog umjetničkog udruženja 1908; Druga samostalna izložba u Ljubljani 1910; iste godine u Parizu na Jesenskom salonu i u Zagrebu u okviru grupe Medulić; sljedeće 1911. godine izlaže u srpskom paviljonu na Međunarodnoj izložbi u Rimu, na Salonu internacionalne unije i Jesenskom salonu u Parizu. U Beogradu 1912. godine otvara slikarsku školu i sudjeluje na četvrtoj jugoslavenskoj izložbi. U Prvom balkanskom ratu sudjeluje kao dobrovoljna bolničarka na bojišnici. Sa srpskom vojskom je ponovo 1913. i 1914. godine. Umrla je od tifusa u Valjevu gdje je bila na dužnosti dobrovoljne bolničarke. Umjetnički rad Slikarstvo Nadežde Petrović, najznačajnije srpske umjetnice s početka 20. vijeka uvodi srpsku umjetnost u tokove suvremene europske umjetnosti. Zahvaljujući njenom duhu koji je, iz male Srbije, stremio modernom svijetu, ali i sretnim okolnostima da se početkom 20. vijeka školovala u likovnim središtima Evrope, njeno slikarstvo ide, najvećim dijelom, u korak s evropskim ekspresionizmom, a ponekad se i približava tada još neafirmiranoj apstrakciji. Na njenim najboljim radovima dominiraju velike površine, njene omiljene užareno crvene boje i, njoj komplementarna, zelena. Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima koloristički vrtlog gdje se, pored ostalih, ističu fovistička ljubičasta, plava i crna boja. Snažni potezi kista i široki i gusti, pastozni namazi ponekad platno pretvaraju u dinamičnu reljefastu površinu. Voljela je slikati portrete i pejzaže, a njeno domoljublje ogledalo se i u čestom izboru tema iz nacionalne povijesti i slikanju ljudi i predjela Srbije. Djelo Nadežde Petrović, u cjelini, zrači strašnom ekspresijom, snagom i hrabrošću ove jedinstvene slikarice s Balkana. Školovanje u Münchenu, posjete Parizu i Italiji i stalni povratak tradicionalnoj Srbiji ostavili su trag na njenim platnima, te se njen opus može podijeliti na nekoliko razdoblja. Münchensko razdoblje (1898. - 1903.) Prvi dio - učenje u školi Antona Ažbea, slovenskog slikara (Bavarac, kopije starih majstora). Drugi dio - rad u ateljeu Juliusa Extera, jednog od osnivača münchenske Secesije (Bavarac sa šeširom, Vodenica, Iberze, Borova šuma, Jelova šuma, Akt s leđa) Bavarac sa šeširom, 1900. Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Vodenica, 1901, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Srbijansko razdoblje (1903. - 1910.) Prvi dio - poslije 1903. (Stablo u šumi, Resnik - više studija, Staro groblje, Žetva, Domaćin, Djevojče iz Sićeva, Sićevo - više studija, Guslar, Redovnik) Drugi dio - poslije Italije 1907. (Dereglije na Savi, Žena sa suncobranom, Anđa, Staro beogradsko groblje) Resnik, 1904, Narodni muzej Beograd Pariško razdoblje (1910. - 1912.) (Most na Seni, Kej na Seni, Kraljević Marko i Miloš Obilić, Bulonjska šuma, More, Plaža u Bretanji, Bogorodičina crkva u Parizu) Ratno razdoblje (1912. - 1915.) (Čaršija, Stari šedrvan u Prizrenu, Prizren, Gračanica - nekoliko studija, Kosovski božuri - nekoliko studija, Dušanov most, Vezirov most, Ruševine, Valjevska bolnica) Stari šadrvan u Prizrenu, 1913, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Gračanica, 1913, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Turski most Stari Prizren Bibliografija Stanislav Živković, Nadežda Petrović (1873-1915), ZLUMS, Novi Sad 1966. Miodrag B. Protić, Srpsko slikarstvo XX veka, knjiga I, Nolit, Beograd 1970. Lazar Trifunović, Srpsko slikarstvo 1900-1950, Beograd 1973. Katarina Ambrozić, Nadežda Petrović 1873-1915, Beograd 1978. K. Ambrozic, Nadežda Petrović (1873-1915), Bayerische Staatsgemuldesammlungen/Neue Pinakothek, München 1985. Katalog stalne postavke sa vodičem kroz zbirke, Umetnička galerija `Nadežda Petrović`, Čačak 1995. Nadežda Petrović 1873-1915, PUT ČASTI I SLAVE, katalog, Beograd 1998. Vanjske veze Commons-logo.svg Nadežda Petrović na Wikimedijinoj ostavi Umetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Надежда Петровић Из Википедије, слободне енциклопедије Надежда Петровић Надежда Петровић: Аутопортрет, 1907, Народни музеј, Београд Надежда Петровић: Аутопортрет, 1907, Народни музеј, Београд Информације Датум рођења 12. октобар 1873. Место рођења Чачак (Кнежевина Србија) Датум смрти 3. април 1915. Место смрти Ваљево (Краљевина Србија) Дела Надежда Петровић (Чачак, 12. октобар 1873 — Ваљево, 3. април 1915) била је најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века. Садржај 1 Живот 2 Уметнички рад 2.1 I Минхенски период (1898 — 1903) 2.2 II Српски период (1903 — 1910) 2.3 III Париски период (1910 — 1912) 2.4 IV Ратни период (1912 — 1915) 3 Види још 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Живот Рођена у Чачку 12. октобра 1873. године од оца Димитрија - Мите Петровића и мајке Милеве, сестричине Светозара Милетића.[1] Њен млађи брат је књижевник Растко Петровић. Са породицом се 1884. године преселила у Београд. Вишу женску школу завршила је у Београду 1891. године. Следеће, 1892. године, полаже испит за наставницу цртања у средњим школама и постаје ученица у атељеу Ђорђа Крстића. 1896/97. године похађа школу код Цирила Кутљика. Од 1898. године почиње школовање у Минхену у атељеу Словенца Антона Ажбеа. Споменик Надежди Петровић у Пионирском парку, Београд, поклон града Аранђеловца поводом IX скупа Несврстаних земаља 1989. године Већ 1900. године имала је прву самосталну изложбу у Београду. Године 1901. започиње рад у атељеу Јулијуса Екстера у Минхену. Године 1903, 26. августа са Делфом Иванић и Милицом Добри оснива хуманитарно друштво Коло српских сестара.[2] Друштво је настало као одговор на погроме над хришћанима у, како се тада сматрало Старој Србији, након Илинденског устанка. Надежда је са Милицом Добри крајем 1903. чак отишла у Македонију и тамо делила хуманитарну помоћ коју је друштво сакупило. Са њима је под маском пратиоца ишао и Војислав Танкосић који је радио на стварању српске четничке организације. Надежда је своје импресије са овог опасног путовања оставила у драми Војвода Мицко Поречки, где је главни лик војвода Мицко Крстић. Драма није објављена за њеног живота. Од 1904. године ангажује се у домовини око Прве југословенске уметничке изложбе, оснивања Ладе и Прве југословенске уметничке колоније (Сићево, Пирот, 1905. године). Бавила се и ликовном критиком. До 1912. године излагала је на многобројним изложбама: Изложба Ладе; Изложба југословенске колоније 1907; Изложба српског уметничког удружења 1908; Друга самостална изложба у Љубљани 1910; исте године у Паризу на Јесењем салону и у Загребу у оквиру групе Медулић; наредне 1911. године излагала је у српском павиљону на Међународној изложби у Риму, на Салону интернационалне уније и Јесењем салону у Паризу. У Београду је 1912. године отварила сликарску школу и учествовала на четвртој југословенској изложби. Сликарка Надежда Петровић као ратна болничарка Отац јој је умро априла 1911, а мајка 1912. године. Њихову смрт је тешко поднела.[3] У Првом балканском рату учествује као добровољна болничарка на фронту. Са српском војском је поново 1913. и 1914. године. Умрла је у Ваљеву 3. априла 1915. године, од пегавог тифуса, била је на дужности добровољне болничарке. Епидемија у Ваљеву је однела животе и лекарима Драгињи Бабић, Селимиру Ђорђевићу и другима. У чачку се од 1960. одржава сликарско бијенале под називом Меморијал Надежде Петровић. Уметнички рад Сликарство Надежде Петровић, најзначајнијег нашег уметника с почетка века, уводи српску уметност у токове савремене европске уметности. Захваљујући њеном духу који је, из мале Србије, стремио модерном свету, али и срећним околностима да се, почетком 20. века, школује и да посети ликовне центре Европе, њено сликарство иде, највећим делом, у корак са европским експресионизмом, а понекад се чак приближава, тада још неафирмисаној, апстракцији. На њеним најбољим радовима доминирају велике површине, њене омиљене, ужарено црвене боје и, њој комплементарна, зелена. Љубав према бојама ствара на неким платнима колористички вртлог где се, поред осталих, истичу фовистичка љубичаста, плава и црна боја. Снажни потези четкице и широки и густи, пастуозни, намази понекад платно претварају у динамичну рељефасту површину. Волела је да слика портрете и пејзаже, а њен патриотизам огледао се и у честом избору тема из националне историје и сликању људи и предела Србије. Место сахране 1915. године, сликарке Надежде Петровић у Ваљеву умрле од тифуса. гроб на Новом гробљу у Београду Дело Надежде Петровић, у целини, зрачи страшном експресијом, снагом и храброшћу

Bosko Karanovic, Gitarista, 1960, akvatinta, 143 od 200, 20,3 x 15 cm potpisana i datirana sa posvetom autora iz 1960 GrafiŁki opus Boka Karanoviªa PoŁetak umetniŁkog rada Boka Karanoviªa vezan je za kraj Łetrdesetih i poŁetak pedesetih godina kada ªe zahvaljujuªi njemu i nekolicini generacijskih drugova, grafika u Beogradu, pre rata praktiŁno nepostojeªa, dobiti neobiŁan polet, otkrivajuªi mladim zaljubljenicima u nju Łitave pregrti iznenaujuªih moguªnosti. Za njih je ona postala strast kojoj se potpuno predaje i disciplina koja se pomno prouŁava. Sve novine u njoj bivaju prihvatane i koriªene. Ranih pedesetih godina, i tako jednostavna tehnika kao to je drvorez u boji, a ne kamoli litografija ili razni vidovi duboke tampe, jo uvek predstavljaju Łednu i malo poznatu zemlju, koju tek treba ispitati i obraivati. Trebalo je u kratkom roku savladati veliku i sloenu umetnost grafike, Łiji se kontinuirani razvoj drugde merio decenijama i stoleªima. I kako ustreptala mladost ne zna za prepreke i oklevanja, a neobiŁne okolnosti koje su pratile poŁetke nae poratne umetnosti uslovljavale uzavrelu duhovnu klimu i ponovno buenje svesti o umetnosti kao individualnom stvaralaŁkom i etiŁkom Łinu, to se povoljno odvijala jedna zanosna avantura Łiji je jedan od protagonista bio i Boko Karanoviª. Jo u to daleko i herojsko doba od pre neto vie od tri decenije, ponet neistraenoªu grafiŁkog terena, Karanoviª je ispoljio jednu osobinu koja ªe kasnije prerasti u Łvrst princip zrelog umetnika. ReŁ je o nekoj vrsti skromnosti, skoro poniznosti pred onim to se tako Łesto naziva zanat i njegova magiŁna moª. To je neka Łedna, reklo bi se detinjski otvorena zaljubljenost u materiju koja se obrauje i u fenomene koji se iz nje raaju. Kod njega je to bilo u toj meri prirodno i elementarno ispoljeno, nesputano bilo kakvim tezama i domiljatostima koje vode stilu po svaku cenu, da je, kako sam kae, iz skrupuloznosti prema zanatu zapostavio formu, a to se oseªa kao kakvo breme celokupnog svog opusa. On tu pod formom nesumnjivo podrazumeva stvaralaŁku umetniŁku formu odnosno ono to kritiŁari nazivaju stvaralaŁkim izrazom ili liŁnim stilom. U razgovoru sa njim namerno nisam komentarisao tu misao o zapostavljanju forme uime privrenosti zanatu, ostavljajuªi to za ovu priliku, kada, imajuªi pred oŁima celinu njegovog grafiŁkog opusa, mogu argumentovanije da razmotrim to njegovo, iskreno izreŁeno, skromno miljenje koje ima o formi svojih grafika. Ono sigurno reŁito govori o njemu kao Łoveku i kao umetniku, ali o id1309453 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com Graficki kolektiv http://www.grafickikolektiv.org/html/monografijaBKa.php 2 of 5 1/25/2008 11:24 PM ostvarenosti i stvarnosti opusa nekog umetnika, smislu njegove umetnosti, znaŁenju i dometu, arbitraa na svu sreªu ne pripada njemu. Dakle, poneto iz te navedene opaske moe se uzeti kao delimiŁno taŁno. Naime u vreme izmeu 1948. i 1958. u njegovom radu postoje izvesna plodonosna lutanja, opipavanje prostranog manevarskog polja, i u tehniŁko-zanatskom i u duhovnom smislu. On je spreman da svoj izraz prilagoava trenutnim potrebama, moda lepoti efekata materije sa kojom radi, to je manje-vie normalno, jer ne usredsreen na samo jednu, odabranu grafiŁku disciplinu, prelazi sa drvoreza na litografiju u boji, sa ove na drvorez u boji, akvatintu i bakropis, eksperimentie sa gipsorezom, pa Łak ni linoleum ne prezire. Kao moguªe sagledljive veªe celine, tada se izdvajaju dve grupe njegovih radova. U prvoj grupi grafika, koja obuhvata litografije u boji, akvatinte i drvoreze u boji, sa primetnim slikarskim oseªanjem, moe da se prepozna, naroŁito kada su u pitanju figure, jedan tip oblika koji je u raznim varijantama prisutan u beogradskom slikarstvu pedesetih godina, kako kod nekih slikara tadanje srednje generacije, tako i kod izvesnih Gvozdenoviªevih uŁenika mlae generacije. Tom tipu oblika figura ili predmeta ponajvie bi odgovarao termin plastiŁna silueta, koji pomalo besmisleno zvuŁi zbog unutranje suprotnosti i nelogiŁnosti koje sugerira to podrazumeva da je oblik kao celina sagledan u smislu siluete, dvodimenzionalne forme, dosta pojednostavljene i sintetizovane, unutar koje se, mestimiŁnim obrazovanjem Łvorita plasticiteta izdvaja po koji voluminozniji deo, ali bez insistiranja na celovito sprovedenoj modelaciji, na dosledno i kontinuirano izvajanoj masi. On je veoma efektan i iroko upotrebljiv, buduªi da se lako prilagoava razliŁitim potrebama predstavljanja: lako se povezuje sa prostorom nudeªi prostorne oznake svojim parcijalnim voluminoznostima; a lako je sagledljiv zbog ekonomiŁnosti svog spolja jedinstvenog linearnog kontura.Uz to podjednako moe da izraava lirski i poetiŁni senzibilitet prefinjenoªu i melodioznoªu obrisa i blagoªu modelacije, kao i da vodi nagovetaju ekspresivnih zahvata potenciranjem lomljenja unutranjih voluminoznih delova. Jo uvek su neispitani njegova pojava, poreklo i funkcija u beogradskom slikarstvu toga doba, ali mi se kao verovatna pretpostavka Łini da on ima veze sa jednom moguªom etapom u formiranju odnosa prema prirodi, kao specifiŁan pokuaj ekstrapolacije nekog opteg poretka formi na osnovu nje. Takav tip oblika, uz vrlo uzdranu modelaciju, lepo prooseªan kolorit, Łiji preteno lokalni tonovi u prostorima oko figura od opasnosti banalnosti spasava senzitivno odabiranje tonova i majstorstvo u odmeravanju njihove gustine pri otiskivanju, prepoznajemo u sledeªim delima: Branje ljiva (akvatinta, 1951), Pastiri (litografija u boji, 1955), Porodica (litografija u boji 1957). A moda je za celu tu grupu i za problem ove koncepcije oblika najkarakteristiŁnija litografija u boji iz 1955.- Igra u ljiviku, sa melodiozno razlistanim oblicima ena, mestimiŁno istanjenog volumena koji dobija vid skoro pauŁinastog tkanja na vrlo elegantan i blag naŁin. Nije iskljuŁeno da Karanoviª kroz ta dela u boji, koja karakterie nenametljivi romantiŁni prizvuk u izrazu i motivu, ustvari odboljeva slikarstvo od koga se odvojio kada je preao na postdiplomske studije grafike. Druga grupa radova iz ovog perioda, takoe orjentisanih na boju, pokazuje, kako zbog tehnike, tako i zbog drugaŁijeg odnosa prema prirodi, vie ispoljene tradicionalne grafiŁke karakteristike. Od Stabla (drvorez u boji, 1954), preko Kronje (gipsorez, 1955) i Banovog Brda (drvorez u boji, 1956), do litografije u boji TopŁider iz 1957. i drvoreza u boji Topole iz iste godine, odvija se njegovo istraivanje moguªnosti razliŁitih profilacija krupnih sintetiŁnih masa oblika, pre svega drveªa, gde, uz dodirivanja i preklapanja, slobodnije shvaªene povrine ravnih boja prelaze konturna ograniŁavanja, zadiru u prostor pozaa i tim putem, kao i kvalitetima tonskih dimenzija, izbegavaju ograniŁenja deskriptivne uloge boje, ukazujuªi na prelaz ka njenoj simboliŁkoj i ekspresivnoj funkciji. To se uklapa u umetnikov, sada jasnije ispoljen dalji stupanj odnosa prema prirodi, gde se ona javlja kao kakav predloak na osnovu koga se vri funkcionalno izdvajanje onoga to moe da u delu ubedljivo postoji kao prevashodno plastiŁki znak u matisovskom smislu. To je najoŁitije u delu Banovo Brdo, sa ivo razraenim grafiŁkim ritmom granja, plasiranim u apstraktne polihromne prostore. U svakom sluŁaju, ovaj desetogodinji period traenja, opipavanja i variranja skale sopstvenih senzibiliteta, i stalnog potvrivanja svoje umetniŁke etike vezane za zanat, koji nije doveo do koherentnog stila, obilovao je zrelim i za razvoj beogradske grafike znaŁajnim ostvarenjem. A vremenski gledano, u njemu su se veª javile grafike koje ªe, jasnije nego one pre njih i oko njih, ukazati na drugaŁije i nove aspekte njegovog odnosa prema umetnosti-temi i sadraju, na izvesno zgunjavanje njegovih interesovanja, uvodeªi elemente koji ªe uŁestvovati u formiranju jedne posebne celine dela iz 1959, od kojih ªe drugi biti utkani u same osnove jednog celovitog stila razvijenog tokom Łitave sedme decenije. Tu imamo u vidu dve njegove grafike u tehnici akvatinte sa bakropisom: Porodica, iz 1956. i Pastirski friz, iz 1957. godine. Ali, pre nego to se razmotri njihov znaŁaj i ono to iz toga sledi, nuan je jo jedan osvrt na napred pomenutu umetnikovu misao da je, zadubljen u zanat, propustio da vie insistira na formi, izrazu. Nije nam dovoljna konstatacija kako iroki spektar njegovih disciplinarnih istraivanja u rasponu izmeu 1948. i 1958. godine i oscilacije izmeu slikarskog i grafiŁkog senzibiliteta i pojava jednog uoptenog tipa oblika nisu ni mogli dovesti do formiranja jako usredsreenog, kondenzovanog izraza ili stila, kao ni uvek moguªa opaska da umetnik modernog doba i ne mora da se obavezno oseªa osuenim na tako neto. Sutina problema, kako mi se Łini, zaista lei u potpunijem razmatranju pitanja ta za tip umetnika kome i Karanoviª pripada znaŁi i ta sve podrazumeva, a ta iskljuŁije pojam zanat. Za razliku recimo od onog tipa stvaralaca koji se oseªaju dosta dobro u sopstvenom vremenu i udno upijaju manifestacije duha vremena o kome govori Edgar Moren, pri Łemu se Łesto ostaje na samoj njegovoj povrini, postoji jo uvek i onaj tip kod koga je, bez obzira na sve pomodnosti i na sva zasnovana ili fiktivna raskidanja sa tradicijom aktuelna tokom ovog veka, ostala saŁuvana privrenost bitnostima, paradigmama odreene umetnosti, njenim veŁitim principima koje kao jednu od mistiŁnih nunosti prepoznaje Kandinski, ili pak, drukŁije reŁeno, onim bitnim fenomenima na osnovu kojih su brojni estetiŁari izvrili klasifikaciju umetnosti po rodovima. I kako, kao to to jednostavno kae Etjen Surio, nema nevidljivog slikarstva niti neopipljive skulpture, takav umetnik, osuen na pravljenje, proizvoenje fenomena, u stalnom sukobu i saradnji sa materijom, podrazumevajuªi pod tim svoj zanat, a ne u gotovim recepturama likovnih formi ili umetniŁkih ponaanja, ima pravo na uvernje koje i sam Karanoviª izraava, da je sve ono to ima da se desi u dosezanju umetnosti koncentrisano u tom Łinu. Graficki kolektiv http://www.grafickikolektiv.org/html/monografijaBKa.php 3 of 5 1/25/2008 11:24 PM Kako bismo mogli da taj Łin pravljenja, tu svest o nunosti da se zanatu prui ansa, zamislimo i mentalno rekonstruiemo u njegovom sluŁaju? Verovatno kao proces rada pun zrelosti uzbudljivim dijalogom sa materijom i sluªenim a skrivenim moguªnostima koje se postupno ukazuju pod iglom, noem ili kredom, pri presecanju ili dubljenju godova drveta ili neprirodne glatkoªe cinka; gde alatke odravaju stalni naelektrisani dodir sa materijom, a zadubljenost u crtanje, grebanje, struganje, rovaenje, dubljenje i glaŁanje podrazumeva uvek i po jednu nesvesno zauzetu poziciju, stanje ili akciju tela i udova i pri Łemu, takoe nesvesno zauzetu poziciju, stanje ili akciju tela i udova pri Łemu, takoe nesvesno, izranjaju i smenjuju se rzliŁita stanja duha kao kakvo plamsanje nesvesnog stanja koncentracije. Meutim, pri tom predavanju zanata postoji granica koja ne dozvoljava da se taj rad pretvori u puku igru sa materijom i njenim efektima, sa neobaveznoªu pri kojoj se Łesto iznedre sjajni, sluŁajem voeni efekti, ali iza kojih ne stoji jedan dublji, neumitni unutranji imperativ. Tu granicu kod njega postavlja s jedne strane potpuno asimilovano klasiŁno majstorstvo, a s druge strane napeto oseªanje odgovornosti prema umetnosti kao zanatu, s tim to je to oseªanje istovremeno dovoljno fleksibilno da doputa irenje opsega tradicionalno Łisto shvaªenog zanata i rad sa novim materijalima i stalno eksperimentisanje. Jedini je uslov da to uvek nosi onu teinu usredsreenosti, odgovornosti i angamana koji su karakteristiŁni za velike klasiŁare grafike, od Direra, preko Goje do Pikasa. Takvo poimanje zanata kao umetnosti i obratno, isto onako kao to odbacuje moguªnost da se zbog radoznalosti naseda na zamku brzo dosegnutih i lakih efekata, mora da odbaci i moguªnost da poslui direktnom, manje vie mehaniŁkom ilustrovanju nekog unapred odabranog i razraenog siea. Naravno, s pravom primeªujemo da u Karanoviªevim listovima postoje teme. Meutim, u stvaralaŁkom procesu one pri poŁetku imaju vrednost samo jedne moguªe i dosta iroke pretpostavke (nije iskljuŁeno polaenje od neke beleke, skice) ali se do kraja uŁvrªuje i slobodno se moe reªi, raa tek u procesu rada, kada se obrazuju polja njihovih opredmeªivanja. Tada se verovatno izvesno kondenzovano oseªanje, jedan u liŁnost, ivotom, iskustvom i vaspitanjem, duboko i Łvrsto uvreen ideal pretaŁe u materiju. Taj ideal moe da bude duboka realnost, a da istovremeno nema praktiŁno, racionalno uspostavljeno obliŁje, a utaŁe se u nastajuªe delo sa svakim stvaralaŁkim impulsom i zanatskom akcijom. U postojanje dva takva moªna ideala mogli smo se uveriti u Karanoviªevom opusu 1948-1958. Prvi od njih je u tom periodu do kraja formiran, a kulminiraªe i biªe iscrpljen 1959. jednom mapom grafika o kojoj ªe jo biti reŁi-to je ideal prirode. Bliskost sa njom znaŁi bliskost sa jednim stamenim predmetom spoznaje sveta i samoprepoznavanja. Ona moda potiŁe jo iz detinjstva i moda je Łak uslovila njegovu orjentaciju na likovne umetnosti koje su valjda jedan od najmoªnijih naŁina da se priroda neposredno saznaje, da se otkrivena iskustva sa njom potvruju, reŁju da se sa njom direktno komunicira. Drugi ideal-bliskost sa antikom, koji ªe pri kraju ovog perioda snano izbiti u prvi plan u dva pomenuta dela, sporije ªe se kristalizovati i najpre ªe, kako izgleda, u umetniku dugo (moda jo od prvih saznanja na planu kulture) opstojati kao neka maglovita i nedefinisana predstava o unutranjoj potrebi za jednim filozofskim stavom o poretku stvari i ureenosti sveta, kao tenja ka neŁem stabilnom, uzornom, kako bi to rekao Stojan ˆeliª. Njegov oseªaj antike u tom filozofskom smislu sigurno postavljnog i sagledanog kosmiŁkog poretka stvari, prethodiªe pojavi antiŁkih tema. Zato u njegovom delu nikada neªemo otkriti trag onog inertnog koketiranja sa praznom ljuturom formalnih skulptura antiŁkih dela, niti ilustrovanje antiŁkih tema, to je obeleje svakog klasicizma lienog stvarne motivacije. ¨ak i kada bude Łitljiv sa siea on ªe sve vie postajati polje na kome se utvruje i prepoznaje sopstveno vienje sveta. Ali da taj ideal postane potpun i slojevit, uslovljavajuªi i Łvrsto sazdan stil, moralo je da proe nekoliko godina. Dve pomenute grafike Porodica i Pastirski friz, neosporno zasluuju da se paljivije analiziraju, ne samo zbog toga to se u njima prvi put materijalno prepoznaje vezanost za antiku, veª i zato to imaju ozbiljnu autonomnu umetniŁku vrednost, a istovremeno pokazuju u kojoj je meri Łak i pribliavanje formalnim strukturama odreenih antiŁkih dela proeto neospornim liŁnim vienjem. Dakle, u njima su raspoznatljive reminiscencije na antiŁku plastiku, na rimske stele, to ªe, kao to ªemo videti, imati odreen znaŁaj. One se oseªaju kroz pojavu izokefalije, koja je u ovim grafikama postignuta postavljanjem dece na postament u Porodici, odnosno postavljanjem jednog deteta na ramena drugog u litografiji Porodica, zatim u hijeratoniŁnosti koja je proistekla iz uzdranih i sveŁano komponovanih gestova u okviru frontaliteta kojim su sve figure obeleene kao principom definisanja prostornog poloaja i direktnog odnosa prema gledaocu. Najzad, to se oŁituje i kroz zgusnutost svake figure, smenjivanjem broja glava u telu, Łemu odgovara deformacijski princip po kome se odvija artikulacija tela i udova, sa ovde karakteristiŁnim karavaovskim pasaima koji povezuju volumene tela i pozae tmina u kojima, prividno iŁezavajuªi, delovi formi ostaju latentno prisutni kao pretpostavka diskurzivnosti predmetnog plana. Te priliŁno kontrolisane i nimalo razuzdane deformacije funkcionalizovane su jednom skrivenom geometrijskom strukturacijom. InaŁe, vrlo senzibilan i paljivo voen odnos izmeu ureza-linija bakropisa i svetlih valerskih planova smetenih izmeu polja obraenih akvatintom, a unutar Łvrsto profiliranih oblika figura, nameªe jak oseªaj ivotnosti zahvaljujuªi i tome to je zaobiena formalna logika rasporeda svetlosti po njima. Koliko su forme transponovane (kontrolisano deformisane) u proporciji i anatomiji, toliko je svetlost simboliŁka. Sve je u toj meri odreeno i definitivno da se nameªe snaan utisak stila, gde je izrazu svojstveno specifiŁno zraŁenje koje oseªamo kao Łudno razmee izmeu sveŁanog mira (sa primesom intime-pokreti dece) i uzdrane patetike. I osetivi to zraŁenje koje se zaista moe smatrati umetnikovim intimnim oseªanjem sveta, njegovim doivljajem univerzuma, postaje nam jasnije zato je ideal antike morao da se pojavi ba kroz bliskost sa kasnorimskom, taŁnije reŁeno paleohriªanskom reljefnom plastikom. Ova koja njega inspirie, krijuªi neku priguenu strast i nagovetavajuªi zametke buduªih predmetnih apstrakcija vizantijske freske na istoku i romanske plastike na zapadu, jeste i objektivno duhovno blia optem, kako je to jednom Lazar Trifunoviª formulisao neoklasiŁnom duhu moderne umetnosti. Moglo bi se reªi da u ta dva dela, jedna Łestitoªu zanata usmeravana i kontrolisana ekspresivnost najavljuje svoje prisustvo ispod aure sveŁanog mira. A ona se da opaziti i u onom delu tadanjeg Karanoviªevog opusa koji i kalendarski zakljuŁuje ovaj period predstavljajuªi njegovo opratanje sa idealom prirode. Radi se o pomenutoj mapi od osam akvatinti, kombinovanih takoe sa bakropisom koju je naŁinio za zagrebaŁku izdavaŁku kuªu Naprijed 1959. ¨vrsto konstruisanim oblicima, koji kao ni figure u prethodna dva dela, nemaju vie nikakve veze sa siluetnoªu oblika u hromatskim delima ranih pedesetih godina, ali ni Graficki kolektiv http://www.grafickikolektiv.org/html/monografijaBKa.php 4 of 5 1/25/2008 11:24 PM sa grafiŁkim, iz prirode izvuŁenim ritmovima, one druge grupe dela, koje sada sreªemo u ObaliI, Krki, Bulevaru u noªi, umetnik kao da tei tome da prirodu oseti i izrazi kao neto stameno i predodreeno za veŁnost, zaustavljenih ivotnih tokova. To je postignuto svetloªu koja ne nameªe odveª svoju prirodu i nastaje kao plod razvijanja neobiŁnog registra u kome su krajnje taŁke visokih i niskih valera odstranjene, a da pri tom, opet, zahvaljujuªi preciznom oseªanju tehnicistike, onaj deo blii sredini valerske skale sa kojim se operie, ne zapada u svetlosnu uniformnost. Svojevrstan znaŁaj ima i to to Karanoviª vrlo retko koristi svetao valerski stepen same hartije kao jedan od moguªih valerskih kljuŁeva: ne Łisti boju sa ploŁe do njene pune sjajnosti, to mu daje osnovu za jedan opti srednji ton, kao to koriªenjem jako mrkog tona umesto crne nikada ne dosee tmine najdubljih valera. I Łudo se upravo sastoji u tome da se iz tog svedenog i bliskog raspona valera gradi, neobiŁnom preciznoªu, nestvaran aspekt stvarnog sveta. Rastajuªi se sa ovim grafikama od prirode kao ideala, Karanoviª tu svetlost oseªa kao univerzalni princip nuno spojen sa predmetnoªu kuªa, obale reke, drveªa na kojima se konkretizuje njena pojava, dobijajuªi onoliko od stvarne egzistencije koliko je to njemu potrebno da je doivi kao poetsko-plastiŁki, a ne mistiŁni fenomen. Jedan list iz ove grafiŁke mape-Odmor, stub superponiranih enskih figura, vezuje se formama za antiŁki ideal Porodice i Pastirskog friza. Tu volumeni unutar oblika bivaju zamenjeni ritmiŁkim, finim i kratkim linijama bakropisa koje idealno korespondiraju sa mekom svetloªu kojom figure zraŁe, a njegov ideal antike se pribliava onom koji se sreªe kod Henri Mura. Dalji razvoj Karanoviªeve grafike tokom ezdesetih godina uslovljen je pomeranjima teita u trojstvu: zanat, priroda, antika. to se tiŁe zanata u tehnolokom smislu, umetnik je u delu Skela, akvatinti u boji iz 1958, Łiji je hromatski registar sveden u odnosu na ranije grafike u boji na sivkastu, ciglasto-crvenu gamu, otkrio zametke neŁeg novog. To su duboki i grubi urezi-linije, rustiŁnog karaktera, koje grade jak i sugestivan crte, zasnivajuªi se na potenciranom horizontalno-vertikalnom geometrijskom ritmu. Ljudska figura, utkana u takve ritmove skele, svedena je na kratak kondenzovan zapis, na grafiŁki znak. Otkriªe takvih posebnih efekata: odluŁno dubljenuh, nimalo odnegovanih i rafiniranih useka u ploŁu koji, ispunjeni tamparskom bojom, ostavljaju jak i pomalo iskrzan trag na hartiji, moguªnosti da se njihova mrea iri prostorom ploŁe nezavisno od motiva, pruili su mu izgleda slutnju da se negde u tajnovitim, imaginarnim predelima jedne drugaŁije tehnologije moe u tom smislu otiªi mnogo dalje. To ga je verovatno odvelo ka eksperimentisanju sa linogravurom na samom poŁetku sedme decenije. S druge strane, vezanost za prirodu je odigrala svoju ulogu do kraja i sada potpuno iŁezavaju motivi u vezi sa njom. Centralna tema, koja ªe bez izuzetka obeleiti sve njegove listove ove decenije, postaje Łovek i kroz nju se na sasvim drugŁiji naŁin nego u prelomnim grafikama s kraja pedesetih godina manifestuje antika kao ideal. Njegova figura Łoveka najŁeªe usamljena (ree se nae par) javlja se kao sintetiŁan otisak jednog unutranjeg napetog doivljavanja Łovekove egzistencije-u onom sublimnom i najoptijem smislu Łovek se ukazuje kao sugestivan pojmovni i plastiŁni iskaz. Izranjajuªi iz autorove zadubljenosti u prosede linogravure, figura je najŁeªe plasirana sred kompozicije gde dva ili vie horizontalnih polja Łine kontrapunkt njenoj pojavi, uspostavljajuªi sistem uzajamne dinamiŁne ravnotee. Ta polja obeleena snanim usecima i grubim i odluŁnim rafurama, koje se prepliªu, lome jedne o druge, katkada zatamnjena a nekada izrovaena pseudo-znacima, kao kakva mukla pratnja centralnoj poemi o smrti i ivljenju, smislu i besmislu postojanja, koja se uzdie sa obrisa figure i iz dubina njenih apstrahovanih oblika, predstavljaju neku vrstu Łudne zamke za primaoca dela, zamke koja je plod umetnikove prirode koja neªe i ne moe da nameªe svoju unutranju dramu ispred i mimo paradigme o umetnosti kao zanatu i zanatu kao umenosti, te tako, kopajuªi po fenomenima materije, on izbegava da nam trenutno prui ogoljenu formulu svoje vizije tragike Łovekove, gradeªi oko njegovog otiska, oko njegove praslike, jedan likovno Łvrst, a idejno profinjen dramski zaplet, prividno i privremeno maskirajuªi tim apstraktnim kontrapunktom dramatiŁan kredo vezan za Łoveka. Dramatsku snagu i ekspresivnost samog fenomena Łoveka dosegao je pak sloenim i nesvakidanjim putem. Polazeªi od predstave ljudskih figura sa grŁkih vaza, od njihove specifiŁne strukture telesnosti, koja inaŁe stalno oscilira izmeu stilizacije i deformacije krijuªi u sebi tajnu spajanja dva potpuno opreŁna principa predstavljanja, sa njihovim karakteristiŁnim kretnjama, gde se svaka radnja ali i svaki poloaj tela pretvara u Łisti ritam, on to dovodi u vezu sa sistemom bliskim anatomskim apstrakcijama karakteristiŁnim za vizantijsku strukturu likovnih optika, gde ove slue moªnoj spiritualizaciji , pruajuªi istovremeno kljuŁ za sistem odstupanja, kljuŁ za Łitanje nivoa dosegnute transcedentnosti. Meutim, ovde se radi o neŁem mnogo dubljem no to je jednostavna elektriŁarska operacija. Kod njega se ove problemske plastiŁke bliskosti javljaju na osnovu sliŁnosti duhovnih polazita, to vodi i opravdanoj srodnosti sa onim redom plastiŁkih struktura kroz koje se jedino i mogu emanirati. Bitan je njegov stav odmerenog patosa pred tajnama egzistencije, suŁeljene sa tragiŁnim prisustvom tanatosa. Stoga njegove leeªe figure iz lista na Rubuume (gravira u linoleumu, 1963), njegov Mrtvi satir (gravira u linoleumu, 1963), Faun iz lista Faun popodne (gravira u linoleumu, 1964), Dva efeba (gravira u linoleumu, 1965), Figura u kolau (gravira u linoleumu u boji, 1965), Mrtvi Grk (gravira u linoleumu, 1965), otisnute duboko mrkom bojom, koja je uopte karakteristiŁna za njegov grafiŁki rad, gledajuªi Łak i sasvim suvo, formalistiŁki, ipak prevazilaze momente tematskih i formalnih srodnosti sa plastiŁkim strukturama daleke prolosti, jednom modernom i vrlo pregnantnom ekspresivnoªu. DrugaŁije nije ni moglo da bude, poto u njemu odabrani trenuci velike riznice prolosti, odjeci negdanjih formi, stavovi davno iŁezlih rituala, netraeni vaskrsavaju kao znaci slutnji o moguªnostima postavljanja sopstvenog lica pred lice univerzuma i veŁitih tajni. Podobno da se ostvari jedino zanatom to opstoji verovatno na nivou neracionalizovanih sila koje su uvek dovoljno ambigvitetne da nikada ne doseu vid koncipovanih teza, pri Łemu uvek ja to moram, odnosi prevagu nad ja to hoªu. U celini gledano, taj deo umetnikovog rada, uslovno reŁeno nagoveten jo 1958, a sigurno omeen i razvijen izmeu 1961. i 1967, ima sve odlike Łvrsto uobliŁenog samostalnog opusa, sa jasnim odrednicama do kraja razvijenog liŁnog stila, gde su bez kolebanja iz lista u list ispoljene osobine usredsreenosti na patos bez suvine retorike, na sugestiju grŁa bez drastike koja dehumanizuje. Ako je povodom prethodne faze pedesetih godina, Karanoviª jo i mogao nekako da ali to moda nije uradio vie na formi (pri tome je samo utoliko u pravu to je zaista na osnovu onoga sa Łim je raspolagao mogao da na pojedinim iskustvima insistira i zadri se znatno due; ali moda je besmisleno uopte suditi o tome kada jedan umetnik treba da naputa neto u ime dosezanja novog, a pogotovo kada je reŁ o umetniku koga vie vodi preputanje nagonu, nego planirana akcija), za ovaj deo Graficki kolektiv http://www.grafickikolektiv.org/html/monografijaBKa.php 5 of 5 1/25/2008 11:24 PM njegovog kompletnog opusa nema nikakvih stvarnih razloga za nostalgiju ove vrste, osim ako to nije neto krajnje subjektivno, jedno privatno oseªanje na koje umetnik ima pravo, ali koje ni po Łemu ne odgovara stvarnosti njegove umetnosti. ReŁju ovo je faza u kojoj je Karanoviª dosegao punu stvaralaŁku zrelost sa svim onim to taj pojam implicira. Ipak, Łak i u tako Łvrsto zaokruenoj stilskoj fazi mogu se naªi izvesna odstupanja. 1969. izveo je, u tada ustaljenoj tehnici linogravure, Srebrnu granu delo gde se jedna Łvornovata u grŁu izvijena grana profilira na uobiŁajenom mrkom rafiranom pozau, sred koga se prateªi donekle tok i poloaj same grane izdvaja nepravilno polje dubokog plavo-ljubiŁastog tona, Łiju otrinu, koja se kao kakav krik uzdie sa prostora, jedva uspeva da prigui potmulost dubine tona. Taj list se otre od postojane atmosfere njegovih ekspresivnih, ali ne i gromkih tema posveªenih grŁkoj inspiraciji. I ako prihvatimo izjavu samog umetnika da su dogaaji iz 1968. kada je tadanja omladina za trenutak postala savest Łitavog drutva, ostavili na njega duboki trag, jer, kako sam primeªuje, od te godine poŁinje i njegovo sve manje stvaralaŁko angaovanje na polju grafike, onda bi ovaj list, doveden do ruba krika, svojom direktnom ekspresivnoªu mogao da se uzme kao dramatiŁno reagovanje na dramatiŁnu opomenu dogaaja koji su se tada odvijali. Dakle, posle 1968. on radi smanjenim tempom. Na osnovu bogatog majstorskog iskustva jo uvek ume da uz veª ostvarena otkriªa specijalnog tipa reljefnih otisaka i razliŁitih nivoa tampe, to mu omoguªuje linogravura uz opor i muevan izraz, da izvlaŁi i nove efekta, dodajuªi sada tome eksperimentisanje sa parcijalnim modulima koji su izvedeni u plastiŁnoj masi i inkorporirani u ploŁu uz reputaciju detalja, nejŁeªe glava, gde se igrom osmiljenog sluŁaja i sposobnoªu poetizacije materije ostvaruju simboliŁke celine. Na tim principima poŁivaju njegova sve rea dela, ukazujuªi na jednu drugaŁiju senzibilnu liniju od one koja se javila i odmah bila iscrpena sa Srebrnom granom i njenom dramatiŁnom ekspresivnoªu. Prevagu je odnela linija oseªanja zaŁeta jo 1967. Hercegovim panoom- linija poetskih seªanja na minula vremena, mladost moda, na u ratu nestale drugove, na ratom opustoene predele zaviŁaja. Ona je ispoljena u Seªanju na Bosansku Krajinu iz 1970. i Pijetalnom panou iz 1975. godine. Njegov grafiŁki opus tako zakljuŁuju dela nostalgiŁnog i elegiŁnog oseªanja koja su izraena simboliŁko- poetskim i plastiŁkim strukturama i setno sveŁanom aurom koja izbija iz njih. Tokom sedamdesetih godina Karanoviª postepeno definitivno naputa grafiku i posveªuje se svojoj prvobitnoj sklonosti-slikarstvu. Meutim, to je tema koja prevazilazi pitanje njegovog iskljuŁivo grafiŁkog rada i moraªe da bude razmatrana u drugaŁijem kontekstu, kroz osvrt na sve ono to je uopte kao likovni stvaralac uradio, podrazumevajuªi pod tim i bavljenje mozaikom kao i tapiserijom. to se tiŁe njegovog grafiŁkog opusa, on je bogat, moda ne toliko brojem izvedenih listova koliko sadrajem, lepezom raznovrsnih usmerenja i vrednoªu umetniŁkih dometa kako pojedinaŁnih dela tako i uobliŁenih celina. To je delo koje je zasnovano na sigurnim liŁnim stvaralaŁkim principima, Łije znaŁajno mesto u okvirima jugoslovenske grafike teko da moe da bude dovedeno u pitanje prilikom ozbiljnih i temeljnih kritiŁko istorijskih preispitivanja jugoslovenske i srpske likovne umetnosti koja su neizbena u decenijama koja su pred nama. Neodvojivo od njegovog liŁnog grafiŁkog rada je njegovo pedagoko delovanje, koje se uvek odvijalo bez suvoparne didaktiŁnosti i sa bitnim ciljem da se prenosi ne sopstvena vizija i parametri liŁnog izraza, sopstveni formalni problemi, veª sposobnost sigurnog vladanja materijom i poverenje u smisao umetniŁke i etiŁke odgovornosti prema radu. Ali njegova umetnost u neposredan razvoj, u sam ivot beogradske grafike ni time nije do kraja iscrpljena. Kao jedan od sigurno najveªih entuzijasta grafike koga smo imali i imamo, direktan je uŁesnik osnivanja danas veª legendarnog GrafiŁkog kolektiva i jo uvek onaj koji se trudi da Łistotu prvobitne ideje o bratstvu grafiŁara i radnom, a ne galerijskom i paradnom, karakteru Kolektiva, odri i razvija Łak i u ovo vreme koje je malo sklono zajedniŁkim naporima i kolektivnoj volji, stremljenju i misiji u umetnosti.On je takoe i jedan od osnivaŁa beogradske Arte Łije nestajanje moemo samo aliti, a Łije obnavljanje samo sa blagonaklonoªu oŁekivati. On je zatim obavljao i jo uvek obavlja jedan veliki zadatak koji je samom sebi postavio i do koga mu nije nita manje stalo nego do sopstvenog umetniŁkog rada. Od 1951. on sistematski prikuplja studentske grafiŁke radove. Seªam se da su mnogi od nas, koji su njegovom pomoªi zavoleli i rado upranjavali rad na grafici, smatrali da je odvajanje dva otiska za kolu jednostavno neka vrsta obaveze uime kompenzacije za materijal koji je kola stavljala na raspolaganje. Karanoviª, koji nije proputao priliku da zapleni ta dva obavezna otiska, da ih uredno sloi u fasciklu sa podacima o autoru, obavljao je to sa upornoªu i metodiŁnoªu Łoveka koji je svestan da vri jednu veliku i odgovornu misiju, noen jednom vizijom za koju nije smatrao kao neophodno da je posebno istiŁe i objanjava. Izloba te impozantne grafiŁke zbirke odrana 1978. u beogradskom UmetniŁkom paviljonu Cvijeta Zuzoriª nakon neto vie od Łetvrt veka prikupljanja, pokazala je koliko je znaŁajna i dalekosena ta vizija bila. Zoran Pavloviª