JAKOV IGNJATOVIĆ DELA 1-2 NARODNO DELO 1932. klasici jugoslovenski mek povez, ukupno 910 strana knjige su dobro očuvane, stanje kao na slikama

VELJKO PETROVIĆ - SABRANA DELA 1-2 Narodna prosveta oko 1930 120+167 STR KNJIGA 1 ZEMLJA, MICA,GLAVČINA, ZAPALJENO ŽITO,BULKA,DRENKA,SREMAČKA ŠALA I MIŠKA EREGNIROŠ KNJIGA 2 PESMA U PODME, MRAK, PRVA MOLITVA OD PLATONA,GOLUBICA SACRNIM SRCEM,LALICA, STRINA LENKA,SOBA DO SOBE,PRVA LJUBAV, POD MASKOM,SRCE I DUŠA I ŽRTVA

AUGUST ŠENOA - DJELA 1-2 IZDAVAČ: ZORA ZAGREB STRANA: 605+403 TVRDOG POVEZA DIMENZIJA: 25 CM STANJE: POHBANIH IVICA I ĆOŠKOVA, UNUTRANJOST OČUVANA, OCENA: 4- KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, ZAM RF 4/6 HRV

edicija klasici jugoslovenskisveukupne knjizevnosti narodne i umetnicke izdavač narodno delo tipografija 1932/1935 tvrdi povez 447 + 463str jako lepo ocuvane sadrzaj: knjiga 1.-trpen spasen -zenidba ljube cekmezica -poeta i advokat -pita hiljadu forinata -vasa respekt knjiga 2.-stari i novi majstori -lazni maksim najskuplja koza -cudan svet -knez u kupatilu -

Бранко Лазаревић: САБРАНА ДЕЛА књиге прва и друга Издавач: НАРОДНА ПРОСВЕТА, Београд, 193? год. Тврди платнени повез, (18+)134+189 страна, ћирилица. Врло пристојно очувано. Садржај: Предговор- Слободан Јовановић ИЗВАН ВРЕМЕНА И ИЗНАД ДОГАЂАЈА књига прва - Стваралачка критика - Бетовен књига друга - Парерге и паралипомене 1 Уметност 2 Сенке ствари 3 Сазвежђа (Бранко Лазаревић- Српски књижевник и дипломата, `којег послератна комунистичка власт уклања са јавне сцене` (`допао затвора 1948-1951.))

NARODNA PROSVETA, 319+368 STR VRLO DOBRO OČUVANO

DELA DJURE JAKSICA knjiga prva PESME knjiga druga DRAME NAPREDAK Zemun 1911. knjige su solidno ocuvane П4

IVO VOJNOVIĆ - SABRNA DELA 2-3 1. STARI GRIJESI LAPADSKA PRIČA PSIHE, STRANA: 351 VEOMA OČUVANA, OCENA: 4+ 2. GOSPODJA SA DUNCOKRETOM IMPERATRIX, STRANA: 323 VEOMA OČUVANA, OCENA: 4+ IZDAVAČ: GECA KON BEOGRAD 1941 TVRDOG POVEZA KNJIGE KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 78

Jovan Sterija popović - Celokupna dela 2 edicija Biblioteka srpskih pisaca izdanje pre drugog svetskog rata tvrde korice, 452 strane Sadržaj: 1. Beograd, nekad i sad 2. Rodoljupci 3. Svetislav i Mileva 4. Miloš Obilić 5. Nahod Simeon 6. Vladislav

MILAN KAŠANIN - SABRANA DELA KNJIGA 1 I 2 PIJANA ZEMLJA - SPALJENE ZASTAVE I UTVARE BOŽIJE RETKO IZAVAČ: NARODNA PROSVETA BEOGRAD IZMEDJU 2 RATA STRANA: 171+131 DTVRDOG POVEZA DIMENZIJA. 19 CM STANJE: KORICE SE ODVOJILE I ZAVRLJALE, PREDLIST SKLON ODVAJANJU, POSLEDNJI PRAZNI SKORO OCEPOLJEN I ZBILR GRAFITONOM OLOVKOM, NA STRANI 95 ŠKRAB GRAFITNOM OLOVKOM, NA 82. DESETAK POTPISA DRVENOM BOJICOM I JOŠ 2-3 SKRABIĆA, KNJIGA KORKTENA, UNUTRAĐŠNJOST OČUVANA, OCENA: 3... PA I VIŠE, KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC,

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Milan Rakic Selma Otila Lovisa Lagerlef (šved. Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf), rođena 20. novembra 1858. na porodičnom imanju Morbaka u Vermlandu, Švedskoj, umrla 16. marta 1940. u istom mestu; švedska, bila je švedska književnica. Detinjstvo Selma Lagerlef je rođena 1858. godine u Vermlandu. Bila je četvrto dete pukovnika Erika Lagerlefa i Luise Lagerlef, rođene Valrut. Rođena je sa teškom povredom kuka. Kada je imala tri i po godine razbolela se i ostala paralizovana u obe noge ali ova bolest nestaje isto tako tajanstveno kako je i nastala. Kao i mnoga druga deca tog vremena u Švedskoj braća i sestre Lagerlef dobile su kućno obrazovanje pošto novi sveobuhvatni školski sistem nije bio izgrađen potpuno. Učila je i engleski i francuski. Bila je ozbiljnija, tiša i mirnija od svoje braće, sestara i vršnjaka, delimično zbog noge. Međutim, bila je nadarena i volela je da čita. Prvi roman pročitala je u sedmoj godini i već tada se odlučila da postane pisac. U desetoj je pročitala celu Bibliju. Otac joj je tada bio jako bolestan i verovala je da može ozdraviti samo ako pročita celu Bibliju. U dvanaestoj je napisala jednu dužu pesmu o rodnom kraju. U četrnaestoj godini provodi neko vreme u Stokholmu zbog fizioterapija, i ta poseta je za nju imala veliki značaj Učiteljica Posle završenog osnovnog obrazovanja, provela je nekoliko godina kod kuće da bi u jesen 1881. upisala učiteljsku školu u Stokholmu protiv očeve volje. Tokom obrazovanja, porodica zapada u ekonomske probleme i posed Morbaka se prodaje. Otac joj umire 1885. Tokom svog obrazovanja, shvatila je da su ljudi iz njenog rodnog kraja podjednako zanimljivi i važni kao oni o kojima je čitala na časovima istorije književnosti i tada odlučuje da će upravo o njima pisati u budućnosti. Po završetku studija dobija posao u osnovnoj školi u Landskruni. Volela je svoj posao a i učenici su je cenili. Književnica 1891. debitovala je knjigom „Gesta Berling“ koja se danas smatra jednim od klasičnih dela švedske književnosti. Tadašnji kritičari su je različito primili budući da je kršila popularne stilske ideale realizma. Krajem 19. veka napušta učiteljski posao i izdržava se isključivo pisanjem. 1897. godine seli se u Falun da bi bila bliže sestri Gerdi. Selma je zajedno sa Sofi Elkan, životnom saputnicom, u više navrata putovala po Evropi i Bliskom istoku. Posle jednog puta napisala je roman „Jerusalim“ sa kojim je postala i međunarodno poznata. Njenim najčuvenijim delima pripada „Čudnovato putovanje Nilsa Holgersona kroz Švedsku“ prvobitno zamišljeno kao udžbenik geografije u kojem jedan mali dečak proputuje celu Švedsku na leđima jedne guske. Nobelova nagrada Nobelovu nagradu je dobila 1909.[2] Dobila ju je za mnoga svoja dela i jer je njima širila glas o Švedskoj po svetu. Prva je žena kojoj je nagrada uručena. Predsednica Švedske akademije Godine 1914. izabrana je za prvog ženskog člana Švedske akademije. Politička aktivnost Bila je aktivna učesnica u borbi žena za dobijanje prava glasa i jedna je od osnivača Narodne stranke - Folkpartiet. Zanimljivosti Godine 1992. postala je prva žena koja se našla na jednoj švedskoj novčanici. Dela Saga o Gesti Berlingu (1891) Osynliga länkar (1894) Antikrists mirakler (1897) Drottningar i Kungahälla (1899) En herrgårdssägen (1899) Jerusalim (del 1-2, 1901-1902) Blago gospodina Arna (1904) Legende o Hristu (1904) Čudnovato putovanje Nilsa Holgersona kroz Švedsku (deo 1-2, 1906-1907) En saga om en saga och andra sagor (1908) Liljecronas hem (1911) Körkarlen (1912) Kejsarn av Portugallien (1914) Troll och människor (del 1-2, 1915-1921) Bannlyst (1918) Zachris Topelius (1920) Mårbacka (1922) Löwensköldska ringen (1925) Charlotte Löwensköld (1925) Ana Sverd (1928) Ett barns memoarer (1930) Dagbok för Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf (1932) Höst (1933) Från skilda tider (del 1-2, 1943-1945, posthumno)

U dobrom stanju KNJIGA I Autor - osoba Rejmont, Vladislav Stanislav, 1867-1925 = Reymont, Władysław Stanisław, 1867-1925 Naslov Izabrana dela. Knj. 1 / Vladislav Rejmont ; preveo s polјskog Lazar Knežević Vrsta građe knjiga ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 19?? Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna Prosveta, 19?? (Zemun : `Makarije`) Fizički opis 259 str. : autorova slika ; 20 cm Drugi autori - osoba Knežević, Lazar Biblioteka stranih pisaca ; knj. 1 Sadržaj Pravedno; Sastanak; Jednoga dana; Kučka Predmetne odrednice Rejmont, Vladislav, 1868-1925 KNJIGA II Izabrana dela. Knj. 2 / Vladislav Rejmont ; preveo s polјskog Lazar R. Knežević Vrsta građe kratka proza ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina [b. g.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna prosveta, [b. g.] (Beograd : `Gregorić`) Fizički opis 261 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Knežević, Lazar, 1876-1932 = Knežević, Lazar, 1876-1932 Zbirka Biblioteka stranih pisaca Sadržaj Ave Patria; Na ivici; Groblјe; Srećni; Tomko Baran; Pred svanuće; U pruskoj školi; Suđenje; Senka. Predmetne odrednice Rejmont, Vladislav Stanislav, 1867-1925 = Reymont, Władysław Stanisław, 1867-1925

EGON KISCH - RAJ AMERIKU IZDAVAČ: NOLIT BEOGRAD 1930 STRANA: 197+208 TVRDOG I MEKOG POVEZA STANJE: POTPISI, KOD KNJIGE 1 FAKSIMIL, KOD KNJIGE 2 TVRDOG POVEZA DOBRIM DELOM RIKNA POZADI POPUCALA, OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 3+, 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 36

Polovne knjige, izuzetno očuvane. Izdavač: Laguna - Beograd, 2015. god. Tvrd povez, 20,5 cm. 138 str. Kunstdruk, ilustracije u boji Avanture Šerloka Holmsa - Artur Konan Dojl Ostrvo s blagom - Robert Luis Stivenson Serijal „Svetski klasici u dvojezičnom izdanju“ predstavlja savršenu metodu za učenje engleskog jezika i namenjen je pre svega školarcima, ali i svima koji uče engleski jezik. Dvojezične knjige dozvoljavaju da uživate u književnosti i onda kad vaše jezičke sposobnosti nisu dovoljne da čitate dela u originalu. Knjige možete čitati na srpskom i engleskom jeziku i upoređivati.

RAČIĆI TAKAŽI ŠIVAŠANKARA PILAI NOLIT B e o g r a d 1 9 6 6 METAMORFOZE Predgovor MIRJANA STEFANOVIĆ .............................................................. Latinica Tvrde korice Šiven povez 2 O 3 stranice Pažnja !!! Ova knjiga je uvršćena u seriju indijskih prevoda u Unesko-zbirci reprezentativnih dela koja zajednički odabiraju Unesko i Indijska vlada ******************* NEKORIŠĆENO

POVRATAK RAZMETNOGA SINA MOČVARE TEZEJ OTOKAR KERŠOVANI RIJEKA 1 9 8 O ODABRANA DJELA SVJETSKIH PISACA Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica 2 8 O stranica NEKORIŠĆENO

DVA VERONSKA PLEMIĆA WILLIAM SHAKESPEARE Nakladni zavod Matice hrvatske Z a g r e b 1 9 8 8 SABRANA DJELA WILLIAMA SHAKSEAREA Predgovor IVO ŠOLJAN Igre ljubavi i prijateljstva Prvi - peti čin ....................................................... Preveo MATE MARAS Bilješke Latinica TVrde korice Omot Šiven povez 1 2 1 stranica NEKORIŠĆENO

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izdavač: Knjižara LJ. Joksimovića a redakcija odbora za izdavanje cel. dela Svetozara Markovića. Parna štamparija Narodne radikalne stranke, Beograd, 1892. Meki povez, ćirilica Svetozar Marković (1846—1875) je bio uticajni srpski socijalistički mislilac, političar i publicista druge polovine XIX veka. Izdavao je Radenik, prvi socijalistički list u Srbiji i na Balkanu. Marković je bio žestoki kritičar velikosrpske politike i pionir ideje Balkanske federacije. Odbacio je „istorijsko pravo“, to jest obnovu Dušanovog carstva, kao osnovu rešenja srpskog pitanja. Govorio je da bi pokušaj obnove ove srednjevekovne države, koja i nije bila samo srpska i na čijem prostoru su se odigrali ireverzibilni istorijski procesi, učinili Srbiju na spoljnom planu osvajačkom, a unutra vojno-policijskom državom.[1] Marković je utemeljio federalizam kao konstantu srpske levice, kao alternativu velikodržavnoj ideologiji zasnovanoj na „istorijskom pravu“. On je također odbacio klerikalnu tradiciju kao osnovu za jedinstvo srpskog naroda, povlači liniju razdvajanja sa desnim populizmom Gimnaziju je učio u Kragujevcu i u Beogradu, godine 1863. U Beogradu je započeo studije tehnike, koje je kasnije nastavio u Petrogradu kao stipendista srpske vlade[2]. U Petrogradu je bio uključen u rad ruskih revolucionarnih kružoka. Docnije je prešao da studira u Cirih, u Švajcarskoj, gde je počeo da proučava naučni socijalizam. Kao veoma mlad je počeo da se bavi publicistikom. Zbog članka Srpske obmane, objavljenog u novosadskoj Zastavi izgubio je stipendiju, pošto je u ovom napisu napao ceo državni sistem u Srbiji, a posebno birokratiju. Ostavši bez sredstava, vratio se u Srbiju. 1. juna 1871. godine je pokrenuo `Radenik`, prvi socijalistički list u Srbiji i na Balkanu.[3] U njemu su po prvi put objavljeni, u nastavcima, Marksov Građanski rat u Francuskoj i dva poglavlja iz Kapitala. Radenik izlazi dve godine (1871 - 1872), a potom je 1873. u Kragujevcu izdavao list Javnost. Zbog napada na vlast, godine 1874. osuđen je na devet meseci zatvora, iz kojeg je izašao teško narušenog zdravlja. Ubrzo ga je, u dvadeset devetoj godini pokosila tuberkuloza. Preminuo je 1875. godine u Trstu. Ideje Radenik, socijalističke novine koje je izdavao Svetozar Marković. Društvena teorija Svetozar Marković je, za razliku od mislilaca marksističke tradicije, smatrao da nije nužno za svako društvo da prođe sve stepene istorijskog razvoja. On je verovao da Kneževina Srbija može preskočiti kapitalizam i pravo iz pred-kapitalističkih početi da razvija socijalistički oblik društvenog uređenja, zasnovan na tradicionalnim seoskim zadrugama. Kritika velikosrpske politike Svetozar Marković je u svojim delima prvi put, i to kritički, upotrijebio izraz Velika Srbija: “ Čim se monarhična vlada utvrdila u zemlji, ona je odmah počela pomišljati da rasprostrani granice svoje vlasti i van Srbije ... Misao da se Bosna i Hercegovina sjedine sa Srbijom počela se širiti i u Srbiji i kod tamošnjeg naroda. To je bilo načelo politike koja je poznata pod imenom Velika Srbija.[4] ” Marković je velikosrpsku politiku Kneza Mihajla smatrao ništavnom, jer su protiv nje bile neodoljive prepone. Prva i najjača prepona je bila nezavisna Crna Gora, koja je imala iste pretenzije na Hercegovinu, Bosnu i Staru Srbiju kao i Srbija, i koja je jasno težila da osnuje sasvim nezavisnu srpsku državu. Druga snažna prepona je bila bosanska vlastela sa njenim davnašnjim pravima. Marković je verovao da je nemoguće dobiti Bosnu mirnim putem ukolko se vlasteli ne ujamče njena starinska prava, što bi značilo ostaviti bosansku raju u ropstvu. Dobiti Bosnu ratom, znači uništiti domaću aristokraciju, a kad bi se raja oslobodila od ropstva, `da li bi se ona slagala da dođe pod srpske pandure, kapetane i ostale gospodare?`[5] Marković je smatrao da opasnost poduhvata Velike Srbije leži u činjenici da srpski narod živi izmešan sa drugim narodima, bez jasno određenih geografskih i etnografskih granica, tako da bi morao »uzeti ulogu osvajača« prema susedima: Kneževina Srbija u Markovićemo vreme (sredinom 19. veka). “ Srpski narod se s jedne strane meša s Bugarima, s druge s Hrvatima i s treće s Rumunima, a dva naroda, Bugari i Hrvati, njegovi su najbliži rođaci po krvi i jeziku. Gde su granice „sjedinjenih Srba“, nove srpske države? To je teško ostvariti, ako ne želimo da se posvađamo sa svim tim narodima ... Srpski narod nema nikakvih geografskih ili etnografskih granica kojima bi bio određen kao jedna jedinstvena celina. Da bi se stvorila država od pet do pet i po miliona Srba, srpski narod bi morao da bude u neprijateljskom odnosu s Bugarima, Hrvatima i Rumunima. Morao bi da preuzme ulogu osvajača, kako to Mađari danas čine.[6] ” Svetozar Marković, koji se i sam zalagao za oslobođenje Srba koji žive pod osmanskom ili habzburškom vlašću, izričito je odbijao ulogu Kneževinu Srbiju kao „Pijemonta Južnih Slovena“ i politiku teritorijalne ekspanzije Srbije, koja bi pripojila i mešovite oblasti.[6] On je smatrao da svaka nacija treba u svom političkom i društvenom životu da bude samostalna, da ne bude potčinjena ni jednoj drugoj naciji.[6] Marković je izričito odbacivao pozivanje na „istorijska prava“ rečima: „princip nacionalnosti odriče se svih istorijskih prava.“[6] Posebno je smatrao štetnim ujedinjenje srpskih zemalja pozivanjem na Dušanovo carstvo, jer su Srbi njegovog vremena živeli u četiri države (Austrija, Turska, Srbija i Crna Gora) čija se istorijska prava „teško mogu uskladiti“.[6] Umesto toga, Marković predlaže stvaranje Balkanske federacije, odnosno saveza srpskog naroda sa drugim balkanskim i južnoslovenskim narodima.[7] Marković naglašava da bi nova srpska država, nastala osvajanjem, po nuždi postala vojnopolicijska i snagu bi trošila u odbrani od spoljnih neprijatelja, zanemarujući sopstveni umni i kulturni razvitak.[7] Marković ocenjuje da ideja Velike Srbije ide u prilog politici koja teži da u zemlji utvrdi neograničenu moć dinastije Obrenović.[6] On je ovu „veliku misao“ smatrao izgovorom za zanemarivanje daleko važnijih unutrašnjih pitanja Kneževine Srbije, upozoravajući da se »revolucionarna ideja o jedinstvu srpskog naroda pretvorila u ideju štetnu po narodne interese«.[7] Književna kritika Svetozar Marković bio je prvi pobornik realističkog pravca u književnosti i socijalistički teoretičar. Svu svoju delatnost usmerio je u pravcu rešavanja političkih problema i pripreme masa za ostvarivanje građanskih prava revolucionarnim putem. Njegovo glavno delo, Srbija na istoku, raspravlja o društvenim, ekonomskim i političkim problemima Srbije sa socijalističkih pozicija. Vrlo rano je pokazao interesovanje i za književne probleme, obrazujući se pod uticajem Černiševskog, Hercena i Dobroljubova. U jeku procvata romantizma u srpskoj književnosti, objavio članak je Pevanje i mišljenje, i potom raspravu Realni pravac u nauci i životu, (1871 - 1872), kojima je pokušao da izazove preokret u srpskoj književnosti. Po Markoviću, pesnici su bili krivi za rđav ukus publike, sujeverje naroda i odsustvo jasnih socijalnih i kulturnih perspektiva tadašnjeg srpskog društva. On pritom nije štedeo ni najveće pesnike našeg romantizma, Lazu Kostića i Đuru Jakšića, dok je prema Jovanu Jovanoviću Zmaju imao više obzira. Uz kritiku tadašnjeg pesništva, Marković je oštro kritikovao i ondašnju proznu književnost, pri čemu je njegov članak Realni pravac u nauci i književnosti bio široko zasnovana i utemeljena rasprava, zasnovana na naučnom socijalizmu, o istorijskim zakonitostima u društvu i o društvenim procesima koji su doveli do trijumfa naučnog gledanja na te zakonitosti i procese. Po njemu ti naučni zakoni i procesi važe i za umetnost, pa prema tome i za poeziju. Njegovi članci imali su veoma veliki uticaj na dalji tok razvoja srpske književnosti, a posebno na stvaralaštvo mlade generacije književnika.

КРАЊЕВСКА КРВ СИНКЛЕР ЛУИС ПОЛИТИКА Б е о г р а д 2 О О 4 БИСЕРИ СВЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Белешка о писцу и делу Ћирилица Тврде корице 3 1 4 страница НЕКОРИШЋЕБО НЕОТВОРЕНО Екстра *****************

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Branko Vujanovic PIRGO - Anđelka Martić Priča o prijateljstvu dečaka i laneta u danima Drugog svetskog rata. Zagreb 1979 god, 115 str, tvrd povez Anđelka Martić (Zagreb, 1. svibnja 1924. – Zagreb, 11. studenoga 2020.) hrvatska je književnica i prevoditeljica, poznata po svojim djelima za djecu. [1] [2] [3] Najčitanije joj je djelo kratki roman Pirgo, priča o prijateljstvu dječaka i laneta u danima Drugog svjetskog rata. Rođena je u Zagrebu 1. svibnja 1924. godine. Odrasla je na zagrebačkoj Trešnjevci, u obitelji s troje djece od kojih je ona bila srednje. Otac joj umire 1933. godine, a majka često zbog bolesti izbiva pa Anđelka provodi vrijeme kod očinskih bake i djeda na selu. To djetinjstvo između sela i grada kasnije će joj postati jedan od glavnih motiva i inspiracija te će ga opisati u mnogima od svojih knjiga. Početkom Drugoga svjetskog rata završava tadašnju Srednju trgovačku školu u Zagrebu. Nakon što joj je, kao aktivni ilegalac i član Komunističke partije, 1941. u Zagrebu uhvaćen te 1942. u Jasenovcu ubijen stariji brat Ivica, Anđelka Martić se pridružuje partizanima i radi kao ratna dopisnica 28. slavonske divizije. Prve pjesme objavljuje joj Grigor Vitez u časopisu Kulturni prilozi koji je izlazio na Papuku.[3] Sudjeluje u oslobođenju Beograda, pri čemu zarađuje Orden za hrabrost spasivši ranjenog kapetana ispred neprijateljskog tenka. Nakon oslobođenja Beograda postaje član uredništva lista jugoslavenske Prve armije, Za pobedu. Poslije rata radi kao novinarka u listovima Vjesnik i Omladinski borac te u dječjem časopisu Pionir. Bila je glavna i odgovorna urednica dječjeg časopisa Radost i glavna urednica nakladničke kuće Naša djeca u Zagrebu. Od 1954. bila je član Društva hrvatskih književnika.[4] Književni rad Pisala je pjesme, crtice, dječje priče i tekstove za slikovnice; izdana joj je i knjiga proze za odrasle. Najznačajniji je autor hrvatske ratne proze za djecu,[1] a piše i autobiografska djela te fantastičnu prozu u stilu Ivane Brlić-Mažuranić. U romanu Pirgo, pisanome u prvom licu, lirskom toplinom priča o ratu u kojem bez razlike stradaju sva bića.[1] Djela su joj prevođena na mnoge strane jezike, od poljskog, češkog, ruskog i talijanskog do esperanta, kineskog i farsija.[2] Ona sama je prevela i veći broj knjiga sa slovenskog jezika. Knjige za djecu: Mali konjovodac i druge priče – Zagreb 1951. Bjelkan – Zagreb 1951. Pirgo – Zagreb 1953. (40 hrvatskih izdanja i prijevodi na mnoge svjetske jezike) Jezero u planini – Zagreb 1956. Vuk na Voćinskoj cesti – Zagreb 1956. U vihoru – Zagreb 1958. Dječak i šuma – Zagreb 1960. Kurir Dragan i njegovo konjče – Sarajevo 1961. Neugasivi životi – Zagreb 1961. Mali borac – Zagreb, 1964. Proljeće, mama i ja –Zagreb, 1968. Baba Kata – Zagreb 1971. Djedica Pričalo i čarobni vrutak – Zagreb, 1977. Šašavi dani – Zagreb 1978. Mali konjovodac – Zagreb, 1985. Izabrana djela u Pet stoljeća hrvatske književnost, knj. 181/1 – Zagreb, 1991. Zarobljenik šumske kuće – Zagreb, 1999. Tri lisice i šumski car – Zagreb, 2002. Dječak div i druge bajke – Zagreb, 2002. Nagrade i priznanja Poljski Orden osmijeha Za svoj književni rad Anđelka Martić odlikovana je Ordenom rada sa zlatnim vijencem. Godine 1969. dobila je nagradu Ivan Goran Kovačić, 1971. nagradu festivala Kurirček u Mariboru, a 1972. nagradu Kurir Jovica koju je dodjeljivao Savet za vaspitanje i zaštitu dece Jugoslavije.[5] 1973. u Poljskoj je odlikovana Ordenom osmijeha, jedinstvenim odlikovanjem koje Republika Poljska u ime djece Poljske dodjeljuje ljudima posebno zaslužnima za njihovo vedrije i ljepše djetinjstvo.[6] Godine 1975. dobila je nagradu Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije 4. juli za svoje književno stvaralaštvo, a 1984. povelju Zmajevih dečjih igara za životno djelo. Nagrada Ivan Goran Kovačić – 1969. Nagrada festivala Kurirček – 1971. Nagrada Kurir Jovica – 1972. Orden osmijeha – 1973. Nagrada 4. juli – 1975. Nagrada Ivana Brlić Mažuranić za knjigu Djedica pričalo i čarobni vrutak – 1977. Povelja Zmajevih dečjih igara – 1984. Biblioteka Vjeverica

Живот и прикљученија Димитрија Обрадовича нареченога у калуђерству Доситеја, њим истим списат и издат. Књ. 2 / Доситеј Обрадовић Београд : Српска књижевна задруга, 1893 (Београд : Штампано у штампарији Краљевине Србије) 140, XXИВ стр. ; 20 цм Српска књижевна задруга. коло 2 ; књ. 8 dobro očuvano, drvenom bojicom je neko dete pošaralo naslovnu stranu, može se obrisati Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811[2]) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.[3] narečenoga u kaluđerstvu Dositeja drugi deo II dositeja obradovića dositej obradović

Za I, II i II razred drzavnih trgovackih akademija. Izdavac: Izdavacka knjizarnica Tome Jovanovica i Vujica Beograd-`Zeleni venac`,1939.godine. Stranica : 95+107 Stanje : Koriscene, podvlacene olovkom mestimicno, posebno prvi deo, drugi znacajno manje, pisano ponegde sa strane olovkom obicno, pisno po unutrasnjem delu korica, predlistu. Tekst ceo vidljiv, kompaktne obe knjige, spolja fino ocuvane.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecati ! Na kraju knjige ima preskrabana posveta koliko mi se cini. Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811[2]) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije“. Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije „Život i priključenija“. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.[3] narečenoga u kaluđerstvu Dositeja drugi deo II dositeja obradovića dositej obradović

Neotkrivene misterije mumija – istražite sve o mumijama, počevši od drevnog egipatskog procesa balsamovanja preko ledenog čoveka u Alpima pa sve do obrednih žrtava u Peruu. Krenite na uzbudljivu avanturu otkrivanja tajni Podzemnog sveta. Jedinstveni spoj knjige i ekskluzivnog vebsajta, kreiran u saradnji s Google™, najvećim svetskim pretraživačem. Savršena za školske zadatke a nezamenjiva za dobru zabavu! Uz ovu knjigu domaći zadaci više nikada neće biti dosadni! Sve najnovije informacije sada su nadohvat ruke - od uzbudljive avanture vas deli samo nekoliko koraka: 1. Ukucajte veb adresu 2. Pronađite ključnu reč u knjizi 3. Ukucajte je na vebsajtu 4. Kliknite na željeni link, preuzmite fantastične slike ili produžite dalje ka Google bazi 5. Vratite se knjizi za svaku novu temu koju poželite da istražite Sjajni DK/Google linkovi vas vode do animacija, filmova, zvukova, virtualnih tura, inteaktivnih kvizova, baza podataka, vremenskih linija, najnovijih izveštaja!

Otkrijte svaki aspekt drevne Grčke od njenih čuvenih vladara pa sve do očaravajuće arhitekture a onda odšetajte dalje do selekcije najboljih sajtova na internetu i uživajte u preko 1.000 linkova i mnoštvu živopisnih fotografija koje možete i besplatno preuzeti. Jedinstveni spoj knjige i ekskluzivnog vebsajta, kreiran u saradnji s Google™, najvećim svetskim pretraživačem. Savršena za školske zadatke a nezamenjiva za dobru zabavu! Uz ovu knjigu domaći zadaci više nikada neće biti dosadni! Sve najnovije informacije sada su nadohvat ruke - od uzbudljive avanture vas deli samo nekoliko koraka: 1. Ukucajte veb adresu 2. Pronađite ključnu reč u knjizi 3. Ukucajte je na vebsajtu 4. Kliknite na željeni link, preuzmite fantastične slike ili produžite dalje ka Google bazi 5. Vratite se knjizi za svaku novu temu koju poželite da istražite Sjajni DK/Google linkovi vas vode do animacija, filmova, zvukova, virtualnih tura, inteaktivnih kvizova, baza podataka, vremenskih linija, najnovijih izveštaja!