NOVA PLANETA - Ranko Pavlović Istočno Sarajevo 2014 88 str ilustracije Ranko Pavlović (Šnjegotina Gornja, 19. januar 1943) srpski je književnik. Piše priče, pripovijetke, romane, poeziju i dramske tekstove za djecu i odrasle.[1] Biografija Rođen je za vrijeme Drugog svjetskog rata u Šnjegotini Gornjoj kod Teslića. U rodnom mjestu je završio osnovnu, a Učiteljsku školu u Banjoj Luci. Po završetku Učiteljske škole je kratko vrijeme radio kao prosvjetni radnik u okolini Teslića. Preselio se u Banju Luku i bavio se novinarstvom. Radio je kao novinar i urednik u sarajevskom `Oslobođenju`, a zatim je bio direktor novinsko-izdavačke djelatnosti, te direktor i glavni i odgovorni urednik izdavačke djelatnosti u `Glasu srpskom`. Živi i radi u Banjoj Luci. Objavio je osamnaest zbirki pjesama, sedamnaest zbirki pripovijedaka, pet romana, dvije zbirke eseja, knjigu književnih kritika i deset radio-drama za odrasle, zatim osamnaest zbirki priča za djecu, šest zbirki pjesama za najmlađe, dva romana za mlade, desetak igranih i objavljenih tekstova za dječja pozorišta i petnaestak radio-igara za djecu. Zavod za udžbenike u Istočnom Sarajevu objavio je njegova Izabrana djela. Zastupljen u čitankama, lektiri i mnogim antologijama. Njegove pjesme i pripovijetke prevođene su na italijanski, poljski, mađarski, engleski, rumunski, njemački, holandski, švedski, ruski i druge jezike. [2] Nagrade Kočićeva nagrada[1] Kočićeva knjiga[1] Nagrada Stanko Rakita[1] Nagrada Laza Kostić[1] Nagrada Gordana Brajović[1] Nagrada Gordana Todorović[1] Nagrada Isak Samokovlija[1] Nagrada Grigorije Božović[1] Nagrada Veselin Masleša[1] Skender Kulenović[1] Sovica za najbolju knjigu za djecu [1] Miholjdanska povelja, nagrada za razvoj kulture u čelinačkom kraju 2010.[2] Godišnja nagrada udruženja književnika Republike Srpske Povelja Udruženja književnika Srbije za životno djelo Povelja Udruženja književnika Republike Srpske za životno djelo Nagrada akademije Ivo Andrić za životno djelo Djela Zbirke poezije: `Nemir sna`, «Paralele», Doboj, 1963. `Damari jasenovački`, Nacionalni park Kozara, Prijedor, 1987. `Kosti i sjene`, Slovo, Banja Luka, 1997. `Nebeski lan`, «Ars Libri» – Beograd, «Besjeda» – Banja Luka, 2001. `Srž`, «Rad», Beograd, 2005. Pjesme (izabrane i nove pjesme), Zavod za udžbenike, Istočno Sarajevo, 2004. `Dama iz Gospodske`, «Art-print», Banja Luka, 2006. `Lov`, «KoV», Vršac, 2007. `Pjesnikov prah`, Nar. bibl. „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2008. `Monaški soneti`, «Art-print», Banja Luka, 2011. `Između dvije praznine`, Udruženje književnika Srpske – Podružnica Banja Luka, Banja Luka, 2011. `Dublje od slutnje`, «Art-print», Banja Luka, 2012. `Povratak u tačku` (izabrane i nove pjesme), «Besjeda» Banja Luka, «Ars Li¬bri», Beograd, 2013. `Zrno`, «Povelja», Kraljevo, 2014. `Prelazak u sjenku` (izabrane i nove pjesme), «Unus mundus», Niški kulturn centar, Niš, 2015. `Laku noć, Ljiljana`, «Art-print», Banja Luka, 2016. `Plavet`, Centar za turizam, kulturu i sport, Svrljig, 2018. `Izmaglica`, Udruženje književnika Republike Srpske, Banja Luka, 2018. `Prometejev čvor`, «Art-print» , Banja Luka, 2020. `Kroz iglene uši`, soneti, «Art-print» , Banja Luka, 2021. Zbirke pripovijedaka: `Priče iz Vakufa`, «Glas», Banja Luka, 1978. `Bljesak u košmaru`, «Univerzal», Tuzla, 1985. `Čovjek u ljušturi`, «Glas», Banja Luka, 1988. `Preobražaji`, «Rad», Beograd, 1997. `Dodir`, «Oslobođenje», Srpsko Sarajevo, 1998. `Žuta bjelina` (izbor), «Glas srpski» – Banja Luka, «Oslobođenje» – Srpsko Sarajevo, 1998. `Subote bez Ilze` (izabrane i nove priče), Zadužbina Petar Kočić, Banja Luka – Beograd, 2000. `Tragač iz krilne regimente`, «Udruženje književnika Srpske – Podružnica Banja Luka», Banja Luka, 2003. `Bio jednom jedan`, «Književna zadruga», Banja Luka, 2003. `Pripovijetke` (izbor), «Zavod za udžbenike», I. Sarajevo, 2004. `Bibliotekar i Knjiga`, «Zavod za udžbenike», I. Sarajevo, 2006. `(D)opričano` (izbor), «Podružnica UKS», Banja Luka, 2007. `Trinaest nestrpljivih priča`, «Prometej», N. Sad, 2007. `Nebesnici`, «Nova reč», Požarevac, 2012. `Otkupljivač priča`, «Art print», Banja Luka, 2013. `Karenjina i Vronski u zadimljenoj krčmi`, «Prometej», Novi Sad, 2015. Pečat nad ponorom, „Štampar Makarije“ Beograd, „Hercegovina izdavaštvo“ Trebinje i „Obodsko slovo“ Podgorica, 2020. `Strašni sud`, Udruženje književnika Republike Srpske, Banja Luka 2021. Romani: `Škola jahanja`, «Glas», Banja Luka, 1990. (drugo izdanje: «Glas srpski», Banja Luka, 1997) `Jahači i ostali`, «Glas srpski», Banja Luka, 2001. `Kako uhvatiti leptira`, «Narodna knjiga», Beograd, 2002. `Nebeske kosturnice`, «Prometej», Novi Sad, 2011. `Gromada`, «Prometej», Novi Sad i Fondacija Brano Ćopić Banja Luka, 2016. Eseji: `Žurka kod Ekermana`, «KoV», Vršac, 2007. `U dubinama jezika`, «Art print», Banja Luka, 2017. Književna kritika: `Dočitavanje`, «Unus mundus», Niš, 2012. Dnevnici: `Krezuba godina, dnevničko bilješkare o 2016`, «Art print», Banja Luka, 2018. Publicistika: `Banjaluka 1969 – 1979.`, (priredio sa Hamidom Husedžinovićem), „Glas“, Banja Luka, 1980. `Banjalučka kuća od snova – pola vijeka Dječijeg pozorišta Republike Srpske` (sa Predragom Bjeloševićem i Vojislavom Vujanovićem), Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2006. Zbirke priča za djecu: `Bajke za lijevo uho`, «Osvit», Karlovac, 1985. `Jarac u pozorištu`, «Svjetlost», biblioteka `Mladi dani`, Sarajevo, 1985. `Čistač obuće`, «Mladost», biblioteka `Vjeverica`, Zagreb, 1985. `Kuća na izletu`, «Glas», biblioteka `Jablan`, Banja Luka, 1988, drugo izdanje 1990. `Kula Kulina bana`, «Veselin Masleša», biblioteka `Lastavica`, Sarajevo, 1988. `Kuća na izletu` (izbor), «Veselin Masleša» i «Svjetlost», Sarajevo, 1990. `Stefan na Mliječnom putu`, «Krajiško dječije pozorište», Banja Luka, 1994. `U kući duhova` (izbor), «Grigorije Božović», biblioteka `Božuri`, Priština, 1998. `Voz, tata i novine`, «Besjeda», biblioteka `Beli slon`, Banja Luka, 2000. `Zlatnodolske bajke`, «Rad», biblioteka `Alisa`, Beograd, 2001. `Prijatelji`, «Slovo», Banja Luka, 2002. `Moć divlje oskoruše i druge bajke`, «Bookland» Beograd, 2005. `Svirala od ružinog drveta i druge bajke`, «Bookland», Beograd, 2009. `Gitarijada u Ježevici`, «Bosanska riječ», Tuzla, 2009. `Kraljevi na vašaru` (lektirni izbor), «Bosanska riječ», Sarajevo, 2010. `Stiže slikar`, «Povelja», Kraljevo, 2011. `Jedna Priča i druge priče`, Književna zaklada/fondacija „Fra Grgo Martić“, Kreševo, 2011. `Pričinilo se u Pričinu`, «Bookland», Beograd, 2014. `Mašta na tufnice` (lektirni izbor), «Bosanska riječ», biblioteka „Mali princ“, Tuzla, 2015, drugo izdanje (u ediciji „Knjigometar“) 2016. `Princeza u oblutku`, „Odysseus“, Beograd, 2020. Romani za djecu: `Tajne Kraljevog Grada`, «Narodna knjiga», biblioteka `Petar Pan`, Beograd, 2004. `Kako se ispričala Neispričana Bajka`, «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2018. Slikovnice: `Čarolije Sina Sunca`, «GrafoMark», Laktaši, 2001. `Plemeniti Hahaj i strašni Hehej, «GrafoMark», Laktaši, 2001. Zbirke pjesama za djecu: `Šta jutro doručkuje`, «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2007. `Rasti brže, to je lako`, «Book», Beograd, 2009. `Basnovite pjesme`, «Art print», Banja Luka, 2010. `Kad se uši zacrvene` (izabrane i nove pjesme) (u: R. Pavlović – P. Đaković – P. Stević: Prostori igre), Fondacija „Branko Ćopić“, biblioteka „Bašta sljezove boje“, Banjaluka, 2010. `Pjesme za pričanje`, «Art print», Banja Luka, 2013. `Nova planeta`, «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2014. Zvučne knjige: `Izvor svjetlosti i druge bajke`, JU Specijalna biblioteka za slijepa i slabovida lica Republike Srpske, Banja Luka, 2017. Izvedeni pozorišni tekstovi za djecu: `Kutija za oslobađanje vremena`, COK teatar, Banja Luka, 1991. `Ljubavni jadi Ježa Ježića`, Krajiško dječije pozorište, Banja Luka, 1993. i Lutkarski studio `Roda`, Banja Luka, 2003. `Princ od Bijelog Luka`, Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2000. i 2002. `Ljubičasta zraka`, Dječije pozorište Republike Srpske, B. Luka, 2006. `Žutokapa`, KUD „Karpati“, Vrbas, 2006. `Plemeniti Hahaj i strašni Hehej`, Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka, 2013. `Prokletstvo metafore`, Teatar „OKO“, Beograd, 2013. `Upoznavanje svijeta`, Teatar „OKO“, Beograd, 2013. `Trospratni bolesnik` (po morivima pjesme „Bolesnik na tri sprat“ Branka Ćopića), Dramska scena, Prnjavor, 2018; DSG `Roda` Banja Luka 2021. Izabrana djela: `Pjesme` `Pripovijetke` roman `Jahači i ostali` `Priče za djecu` «Zavod za udžbenike i nastavna sredstva», Istočno Sarajevo, 2004. Više od 20 radio-dramskih tekstova izvođenih na svim radio-stanicama bivše SFRJ i prevođenih na više jezika. L.1.O.2.P.1.

Paškanat je dvogodišnja zeljasta biljka, visine 50-100cm. Gaji se u mnogo varijateta. Kao lekovito bilje može se upotrebljavati i divlji paštrnak, ali ga ima više podvrsta i biljke su dosta slične, pa je teško razlikovati dobre od loših pošto su neke podvrste i otrovne. Zato se preporučuje da se paštrnjak kao lekovito bilje koristi samo kao gajeno. Upotrebljava se i plod i koren, ređe list. Koristi se kao svež koren, svež list i zreo plod. Pastrnjak se gaji kao peršun, šargarepa i drugo korenasto začinsko povrće. Ima svojstven aromatični miris i začinski u slatki ukus. Najkvalitetnije korenje se dobija u jesen prve godine. Koren se svež dugo vremena može držati u pesku. Sastav: U svim delovima biljke ima etarskog ulja, a najviše u plodovima (1,5 – 3,5%). U listu ima oko 50mg% vitamica C. U korenu, delu koji se načešće koristi kod ove lekovite biljke ima oko: 10% šećera, 4,5% pektina, 3,5% belančevina, 1% skroba, 0,5% masnog ulja, 0,3% etarskog ulja. Nađen je furokumarinski derivat pastinacin. Upotreba: Ova lekovita biljka je prijatan i koristan začin i lek za izazivanje apetita, bolje varenje, protiv grčeva u crevima i kao diutretik. Plod je gorak aromatik; povećava mlečnost kod doilja. Tri supene kašike sitno narezanog korena ili lista ili 3 kafene kašičice stucanog ploda kuva se 2-3 minuta u 400ml vode i pije po jedna kašika 3x na dan pre jela. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Latinski naziv: Phytolacca decandra Karakteristike po kojima se prepoznaje u prirodi Stabljika – okruglog oblika, glatka, čvrsta i uspravna, jezgrovita, razgranata, zelena kada je mlada, a crvena ili ružičasta pred kraj leta, visine 1 m do 3 m, širine 2,5 cm ili 5 cm. Listovi – rastresiti, lekoviti, duguljasti u prelazu u kopljasti oblik, zašiljeni na oba kraja, dužine 13 cm ili duži; listovi su široki oko 8 cm, glatki su sa obe strane, bogate zelene boje, neprekinuti, a peteljkom su spojeni sa stabljikom biljke. Cvet – brojni, mali, grupisani u grozdove, sa zelenim središnjim koji su spolja zasenčeni; grupisani u grozdove; čašice cvetova su grupisane u grupe od 4 do 5 okruglih izdržljivih čašičnih listića koje izigravaju latice; nema krunica ili venčića; veoma uočljiv zeleni ovarijum zakrivljenog oblika. Plod – okrugle veoma sočne bobice, tamnoružičaste boje, debljine oko 8 mm, koji vise u duguljastim busenima sa crvenkastih stabljika; sadrži desetak semena koja se sjaje i ružičasto-crvene su boje; Koren – veliki, cilindričnog oblika, debljine 2,5 cm do 8 cm, često svetlucav i vlaknast, lako lomljiv i lako se seče, prstenast, smežurani po dužini, prekriveni tankom žućkasto-smeđe ili sivo-smeđe boje, sa unutrašnjom vlaknastom strukturom beličaste boje; prah ove biljke je braonkasto-žućkaste boje. Ukus – slatkast, jedak. Miris – blag. Karakteristike pri rastu: Višegodišnji koren; pronađena je uglavnom u istočnom delu SAD-a, takođe i u Evropi i severnim delovim Afrike; raste u suvim, istrošenim zemljištima (posebno na spaljenim površinama), duž puteva, gustiša, međa između njiva, na padinama; cveta u periodu od juna do oktobra. Preporučuje se herbalisti da sam uzgaja svoje korenje vinobojke i da ga sam priprema u lekovite preparate. Vinobojka veoma brzo raste, seme posejano u jesen niče već na proleće, a do leta nastaje koren dužine 30 cm, debljine 5 cm. Ukoliko skupimo bobice koje su na zemlji, to će obezbediti seme za sledeći urod. Branje: Verovatno nijedna lekovita biljka ne propada brže i celovitije ako stoji, kao što je slučaj sa vinobojkom. Stoga je neophodno iskopati svež koren i upotrebiti ga u pripremi preparata za svaki tretman. S druge strane, moguće je sveže iskopan koren staviti u tečni ekstrakt ili tinkturu čim pre je izvađen i očišćen. Mladice vinobojke koje se beru u proleće mogu da se kuvaju i jedu slično kao što se priprema spanać, špargla i slično povrće. Listove treba brati uoči samog sazrevanja bobica, a same bobice beru se kada su potpuno zrele u periodu od avgusta do oktobra. Sušenje i čuvanje: Lekovita svojstva vinobojke najbolje će biti sačuvana ako se ta biljka pravi kao biljni ekstrakt ili tinktura. Pošto je biljni ekstrakt koji se prodaje u farmaceutskim kućama nepravilno napravljen, zato što se proizvodi od starog i osušenog korenja, takvi biljni preparati nisu pouzdano lekovito sredstvo. Stoga herbalistii treba da prave sami lekovite preparate od vinobojke. Lekovitost Delovi biljke koji su za upotrebu u lekovite svrhe: Sveže korenje (tada ima najjače dejstvo), bobice i listovi. Lekovito dejstvo: Relaksant, alterativ, katartik, emetik, rastvorno sredstvo, sredstvo za otpušavanje kanala, sredstvo protiv infekcije, antisifilitik, antiskorbutik, hranjivo sredstvo; listovi: anodin, srčani depresant. Vinobojka je jedan od najjačih alterativa, a posebno je korisna u slučajevima stvrdnuća, otoka ili uvećanja žlezda za lučenje, pogotovo tiroidne žlezde i slezine. Ona je odličan lek za sve kožne poremećaje, a posebno pomaže kod stvrdnuća jetre i slabog lučenja žuči. Ona ima skoro magično dejstvo na nove nenormalne izrasline na telu, kao i na koštana uvećanja tkiva koja su prouzrokovana direktnom povredom, pa čak i hroničnim stanjima. Vinobojka leči i zapaljenje bubrega i uvećanja limfne žlezde, a takođe je i efikasno sredstvo za brzo dejstvo protiv raka. Koren ove biljke (koji treba kuvati u dve vode – iskuvati u prvoj vodi, pa promeniti vodu i prokuvati je opet) i njeni nežni listovi mogu da se sprave u osvežavajući prolećni napitak. Pri tome i mladi listovi ove biljke mogu da se koriste kao zeleni dodatak ručku. Koren vinobojke deluje postepeno i polako, ali istrajno i do kraja. Dispepsija: Vinobojka se smatra veoma delotvornom biljkom za probleme sa slabom probavom. Reumatizam:Vinobojka se veoma uspešno upotrebljava u lečenju različitih oblika reumatizma. Kancer:Vinobojka je koristan lek u tretmanu protiv kancera. Lekovita upotreba: Hroničan reumatizam, kožna oboljenja, sifilis, čirevi, šuge, ekcem, upale krajnika, difterija, stanje groznice (kod odojčadi), gušavost, kancer, gnojni čirevi na dojkama, uvećane limfne žlezde, maligni tumori, konjuktivitis, dismenoreja, leukoreja, paraliza creva, glavobolja (koje su izazvane raznim faktorima), stvrdnuta jetra, nefritis, zapaljenje bubrega, skrofula, svrab, hronična upala grla, gojaznost, hemoroidi. Priprema biljnih formula od vinobojke Preparati: Tečni ekstrakt, infuzija, tinktura. Doziranje: UPOTREBITE SAMO OVE PROPISANE DOZE POŠTO JE VINOBOJKA IZUZETNO JAKA BILJKA! Tečni ekstrakt: (koren) 1/4-1/2 čajne kašičice. Tečni ekstrakt: (bobice) 1/2-1 čajna kašičica. Infuzija: 1 čajna kašičica do 1 supena kašika 3 puta dnevno, pre ili posle obroka; deci davati 1/2 do 1 čajna kašičica zavisno od uzrasta. Tinktura: 3-10 kapi. PRIMENA U LEKOVITE SVRHE: Pažnja: Ne upotrebljavati prevelike količine vinobojke za izazivanje povraćanja pošto je učinak ove biljke na organizam veoma snažan! Analna Hemoroidi: Tečni ekstrakt upotrebiti za ispiranje i ubrizgavanje. Oralna Gušavost, gnojni čirevi na dojkama ili naslage (mastitis), povećane limfne žlezde (pogotovo na vratu): 1/2 čajne kašičice tečnog ekstrakta razmutiti u čaši vode i davati pacijentu 1 čajnu kašičicu na svaka 2-3 sata; ili 10 kapi tinkture na svaka četiri sata. Groznica (kod beba): U 1 čajnu kašičicu vode kanuti jednu kap tinkture i davati na svaka 3 sata. Hronični reumatizam: Koristiti infuziju u dozi od 1 čajne kašičice ili ekstrakt kako je gore opisano; ili infuziju u smeši sa crnim kohošom (Cimicifuga racemosa) i zimzelenom (Gaultheria procumbens). Gojaznost (masno tkivo): Upotrebiti infuziju od bobica. Rak dojke: Videti „LEKOVITE FORMULE“ u nastavku članka. Gušavost: Tečni ekstrakt koristiti kao liniment za spoljašnju upotrebu, a takođe piti taj ekstrakt u malim količinama (kao što je naznačeno u “Doziranje”). Gnojne rane: Za brže sazrevanje gnojnih rana upotrebite tečni ekstrakt kao oblogu. Tumori, povećanje žlezda za lučenje itd.: Videti „LEKOVITE FORMULE“. Kožni poremećaji, sifilis, skrofula, ekcem: Upotrebite liniment ili infuziju za ispiranje obolelih mesta. Upala mlečne žlezde (mastitis): Pijte tečni ekstrakt i primenite liniment ili čvrsti ekstrakt na zapaljeno mesto. LEKOVITE FORMULE: Infuzija od vinobojke 15 g vinobojke, iseckano ili fino samleveno (Phytolacca decandra) 700 ml destilovane vode Preparat: Kuvati vodu dok ne proključa i potom preliti biljku i ostaviti da se natapa u vodi 3-4 minuta; procediti i ostaviti da se ohladi, flaširati i čuvati na hladnom mestu. Doziranje: 1 čajna kašičica do 1 supena kašika 3 puta dnevno, pre ili posle jela. Deca: 1/2-1 čajna kašičica, zavisno od uzrasta. 5pokeberry n bottle seedback.comTečni ekstrakt od vinobojke 450 g vinobojke (Phytolacca decandra), iseckano na tanke kriške i narendano da bude u obliku kaše 180 ml alkohola jačine 70% 360 ml destilovane vode Preparat: Preliti biljku sredstvom za rastvaranje (koje nastaje kada se pomeša alkohol sa vodom), čvrsto zatvoriti i ostaviti da odstoji 5 dana; istisnuti svu tečnost iz smese najjačim mogućim pritiskom, procediti i sipati u zasenčenu bocu i čuvati na hladnom mestu. Doziranje: 3-10 kapi dobro razblaženih u toploj ili hladnoj vodi. Tinktura od vinobojke 450 g vinobojke (Phytolacca decandra), sveže i grubo istucane 1,9 l alkohola jačine 40% Priprema: Ostavite biljku 2 nedelje da se omekšava u alkoholnom rastvoru, a zatim procedite ceo rastvor (filtrirajte). Doziranje: 10 kapi na svaka 4 sata (odrasli); ova doza može da se donekle poveća dok se pacijent ne opusti. Smeša za liniment od vinobojke 85 g vinobojke, tečni ekstrakt (Phytolacca decandra) 1 čajna kašičica mirike u prahu (Myrica cerifera) 1 čajna kašičica ulja od sasafrasa (Sassafras albidum) 1/2 čajne kašičice lovorovog lista (Laurus nobilis) 60 g tragakant smole (Astragalus gummifer) Preparat: Dobro izmešati četiri biljke, a zatim dodati smolu (tako da će količina da ispadne 180 g) i dobro sve promućkati. Primena: Obolela mesta mazati ovom mašću 4-5 puta dnevno. Na tumore i izrasline koje nisu maligne, primenite dosta utrljavanja i masiranja. Biljna smeša protiv kancera 60 g vinobojke, tečni ekstrakt (Phytolacca decandra) 30 g korena žute lincure, tečni ekstrakt (Gentiana lutea) 30 g korena maslačka, tečni ekstrakt (Taraxacum officinale) Dovoljna količina meda rastvorenog u vodi, ili jednostavno sirupa. Preparat: Pomešati tečne ekstrakte i dodati dovoljno meda u vodi ili sirupa da dobijete 500 ml tečnosti. Doziranje: 1 čajna kašičica posle svakog jela. pokeroots Koren vinobojke Obloga za rak dojke Dovoljno sveže i fino samlevene vinobojke (Phytolacca decandra) Dovoljna količina tečnog ekstrakta vinobojke (Phytolacca decandra) (razređen na 1/16 jačine); ili upotrebiti infuziju svežeg korenja Dovoljna količina mirike u prahu (Myrica cerifera) Preparat: Za svaki oblog upotrebiti sveži koren i samleti dovoljnu količinu svežeg korenja za jednokratnu upotrebu; samleveno korenje uviti (urolati) u parče pamučne tkanine, gazu, ili neki drugi tanak materijal koji je dovoljno velik da pokrije celu dojku (za bradavicu iseći prorez dovoljno velik da bi krpa mogla da što bolje pokrije površinu dojke). Primena: Oblog staviti na obolelo mesto, navlažiti samo jedanput dnevno tečnim ekstraktom i onda pokriti plastikom da bi zadržalo vlažnost; ostaviti 3 dana, a zatim staviti sveži oblog. Za 2 nedelje od početka ovog tretmana na površinu dojke izbiće gnojne ranice; za oko mesec dana iz dojke će nestati sva tvrdoća i ona će postati mekana. Zatim pažljivo oprati dojku razblaženim jabukovim sirćetom i pokriti je prahom od biljke mirika i ostaviti celu površinu dojke da se osuši; za 7 do 10 dana cela površina dojke biće isceljena. Liniment za kancerogene rane 1 deo vinobojke, tečni ekstrakt (Phytolacca decandra) 1 deo običnog štavelja, tečni ekstrakt (Rumex crispus) 1 deo crvenog korena, tečni ekstrakt (Sanguinaria Canadensis) Preparat: Mašću mazati kancerogene rane 3 puta dnevno, a pre svakog mazanja, rane isprati alkoholom. Napomena: kao odličan alterativ čaj za ovo oboljenje jeste čaj od listova crnog oraha (Juglans nigra), koji treba piti po 3 šolje na dan. Hronični reumatizam 115 g bobica vinobojke (Phytolacca decandra) 115 g bobica avdike (Sambucus ebulus) 115 g bobica tamnocrvenog ruja (Rhus glabra) 115 g kupine (Rubus villosus) Preparat: U 2 l vode krčkati ovo bilje 20 minuta; dodajte dovoljno šećera ili meda da od toga nastane sirup. Doziranje: 1 čajna kašičic 3 puta dnevno. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Izdavač:IMAM IDEJU Kraljevo Broj strana:65 Pismo:Ćirilica Povez:Tvrd Dimenzije knjige:21 x 15 cm Godina:2010 Odlično očuvana knjiga,bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Dejan Aleksić (rođen 1. maja 1972) srpski je književnik. Na književnu scenu stupa sredinom devedesetih, sa prvim objavljenim delom u 22. godini. Pobeđuje na Festivalu poezije mladih u Vrbasu 1995. godine. Smatra se jednim od najznačajnijih književnih stvaralaca mlađe generacije. Njegove pesme su uvrštene u brojne zbornike i antologije, a prevođen je na engleski, nemački, norveški, bugarski, grčki, makedonski, mađarski, slovački, slovenački i rusinski jezik. Živi u Kraljevu i radi kao urednik za poeziju u književnom časopisu Povelja. Bibliografija i nagrade Knjige pesama: Potpuni govor (1995) Dokazivanje senke (1996) Svagdašnji čas (2000) Sobna mitologija (2003) Posle (2005) Dovoljno (2008) Jedino vetar (2011) Biti (2013) Knjige za decu: Dugme bez kaputa, (2002) Pustolovine jednog zrna kafe (2004) Kad se razboleo Petak (2006) Na primer (2006) Nežna pesma o nežnom vetru Duvoljubu (2006) Božićna priča (2007) Muzika traži uši (2008) Stižu blese, čuvajte se (2010) Koga se tiče kako žive priče (2013) Cipela na kraju sveta (2014) Čudesni doživljaji Azbučka Prvog u trideset slova (2015) Dramski tekstovi: Vina i pingvina (2010) Ružno pače, dečija predstava (2012) Ivica i Marica, dečija predstava (2015) Romani: Petlja (2021)[1] Poezija i književni stil Poezija Dejana Aleksića najčešće se karakteriše kao neosimbolistička, iako je ovo svrstavanje odviše grubo za specifični izraz njegovih dela. Sam autor kao izvorišta svoje poezije navodi pesnike simbolističke orijentacije kao što su Jovan Dučić, Milan Rakić, Ivan Lalić i Branko Miljković, iako tematski i stilski opseg njegovih dela nadilazi okvire simbolizma i neosimbolizma. Vrlo često koristi klasične forme i oblike sa posebnim interesovanjem vezanim za pitanje odnosa forme i sadržine, što se posebno ogleda u potebi da piše u vezanom stihu, iako to nije čest slučaj sa autorima mlađe generacije. Vezani stih kao jedna od osnovih karakteristika Aleksićeve poezije nadgrađuje se i ističe po svojoj jedinstvenoj složenosti koja se ogleda u brojnim opkoračenjima na neočekivanim pozicijama kao i kataleptičkim odstupanjima, što vodi otežavanju povezivanja semantičkih celina koje su često isprekidane i brojnim inverzijama, semantičkim rogobatnostima i umetnutim rečenicama, što otežava čitanje, ali ga i uzdiže na viši nivo. Specifičnost Aleksićevog izraza ogleda se i u bogatstvu erudicije kao i u suptilnosti brojnih simbola i metafora ostvarenih sa izrazitim versifikatorskim umećem, dok se na idejnom planu ističu teme metafizičkih dimenzija izražene kroz svakodnevne situacije, kroz opoziciju malo/veliko, banalno/transcedentalno. Književnost za decu Dejan Aleksić je posebno afirmisan kao književnik za decu i smatra se naslednikom Duška Radovića, Dragana Lukića, Dragana Đorđevića i Ljubivoja Ršumovića. Dobitnik je Nagrade Zmajevih dečjih igara 2008. za izuzetan stvaralački doprinos književnom izrazu za decu. Autor je nekoliko pozorišnih tekstova za decu i zastupljen je u čitankama za osnovnu školu. Njegove pesme predstavljaju prave jezičke igre koje karakteriše suprotstavljanje pojmova, personifikovanje predmeta i pojava, kao i grupisanje izraza po zvuku, pri čemu se gradi jedinstveni splet elemenata baladičnosti, humora, parodičnosti i igre izraženih kroz zanimljive, neočekivane i sveže rime koje podstiču maštu, razigranost i smisao za lepo. Što se tiče same ideje vodilje kada je književnost za decu u pitanju, Aleksić zaključuje da je idealni pesnik za decu onaj koji bi uspeo da sintetiše stvaralaštvo Vaska Pope i Duška Radovića zbog njegovog specifičnog odnosa prema najmlađima. Naime, Radović ne posmatra decu kao nepotpuna bića i ne spušta se na dečji nivo kada piše za decu, već se, naprotiv, na njega uzdiže, što je umnogome uticalo na Aleksićevo stvaralaštvo za odrasle unoseći u njega svežinu i jedinstveni ugao percepcije. Nagrade Brankova nagrada, za knjigu pesama Potpuni govor, 1996. Prosvetina nagrada, za knjigu pesama Svagdašnji čas, 2000. Nagrada „Matićev šal”, za knjigu pesama Svagdašnji čas, 2000. Nagrada „Srpsko pero”, za priču „Zelena neba gospođe Jadvige”, 2002. Nagrada Radio Beograda, za priču „Narandžasti slon”, 2004. Književna nagrada „Politikinog Zabavnika”, za knjigu Pustolovine jednog zrna kafe, 2005. Nagrada „Neven”, za knjigu Pustolovine jednog zrna kafe, 2005. Nagrada „Gomionica”, za knjigu Pustolovine jednog zrna kafe, Banja Luka 2005. Nagrada „Branko Miljković”, za knjigu pesama Posle, 2005. Nagrada „Neven”, za knjigu Na primer, 2007. Nagrada „Branko Ćopić”, za knjigu pesama Dovoljno, 2008. Nagrada Zmajevih dečjih igara, za izuzetan doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 2008. Nagrada „Zlatna struna”, za pesmu „Veče”, 2009. Nagrada „Borislav Pekić”, za rukopis drame Vina i pingvina, 2010. Nagrada „Meša Selimović”, za knjigu pesama Jedino vetar, 2012. Nagrada „Dečja knjiga godine” Beogradskog sajma knjiga, za knjigu Koga se tiče kako žive priče, 2013. Nagrada „Risto Ratković”, za knjigu pesama Biti, 2014. Zmajeva nagrada, za knjigu pesama Biti, 2014. Nagrada „Mali princ”, za roman Cipela na kraju sveta, 2015. Nagrada „Plavi čuperak”, za roman Cipela na kraju sveta, 2015.[2] Književna nagrada „Politikinog Zabavnika”, za roman Cipela na kraju sveta, 2015. Nagrada „Rade Obrenović”, za knjigu Čudesni doživljaji Azbučka Prvog u trideset slova, 2015. Nagrada „Srebrno Gašino pero”, za knjigu Ludvig van Mocart, 2017.[3] Nagrada „Miroslav Antić”, za knjigu pesama Radno vreme raja, za 2018.[4] Nagrada „Miloš Crnjanski”, za roman Petlja, 2022.[5] Nagrada „Gordana Brajović”, za knjigu Malo-malo pa slon, 2022.[6] Nagrada „Dušan Radović”, za knjigu Malo-malo pa slon, 2022.[7] Nagrada „Zlatni ključić”, za celokupno stvaralaštvo, 2022.[8] Nagrada „Vladan Desnica”, za najbolji roman objavljen 2021. godine, 2022.[9] Reference „Petlja”. Laguna. Pristupljeno 13. 9. 2022. „Nagrada Plavi čuperak dodeljena Dejanu Aleksiću”. 3. 3. 2016. Pristupljeno 17. 5. 2022. „Pčeličina knjiga LUDVIG VAN MOCART dobitnik nagrade Srebrno Gašino pero”. Čačanski Glas. 24. 8. 2017. Pristupljeno 17. 5. 2022. „Nagrada “Miroslav Antić” uručena Dejanu Aleksiću”. Skupština Grada Novog Sada. 15. 3. 2019. Pristupljeno 17. 5. 2022. „Nagrada „Miloš Crnjanski” Dejanu Aleksiću za roman „Petlja””. Politika. 10. 3. 2022. Pristupljeno 12. 3. 2022. Kralj, M. (10. 3. 2022). „`GORDANA` ALEKSIĆU: Dodeljena nagrada za najbolju knjigu namenjenu mladim čitaocima”. Večernje novosti. Pristupljeno 12. 3. 2022. „Proglašen prvi dobitnik književne nagrade „Dušan Radović””. Grad Beograd, Sekretarijat za informisanje. 9. 2. 2022. Pristupljeno 17. 5. 2022. „DOBITNIK „ZLATNOG KLjUČIĆA“ DEJAN ALEKSIĆ”. Smederevske novine. 28. 2. 2022. Pristupljeno 17. 5. 2022. „Dejan Aleksić prvi dobitnik nagrade Narodne biblioteke Srbije „Vladan Desnica“”. Laguna. Pristupljeno 13. 9. 2022. Spoljašnje veze P vip.svg Portal Biografija Portal Kraljevo Milosavljević, Bojana (16. 5. 2003). „Dejan Aleksic - naslednik najboljih”. Ibarske novosti. kraljevo.com. Pristupljeno 17. 9. 2019. Pesme Dejana Aleksića Kad se razboleo Petak[mrtva veza] Dobio sam nagrade tri Branka - intervju („Politika“, 22. februar 2012) Tačno je da sam voleo bubnjeve („Politika“, 13. avgust 2013) SKD/Dejan Aleksić Bogat je onaj kome malo treba („Politika“, 18. februar 2015) Dejan Aleksić i serijal “Knjiga u Centru” („Krug“, 11. septembar 2018) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. jun 2019) NAGRADA VASKO POPA OTIŠLA KRALjEVAČKOM PESNIKU: Dejan Aleksić poneo prestižno priznanje („Kurir“, 20. jun 2019)

Čičak je višegodišnja zeljasta biljka. Koren je debeo, vretenast i dugačak do 60 cm. Stabljika je uspravna, tvrda, žilava, razgranata i visoka do 150 cm. Listovi su krupni, na dugim drškama, jajasto okruglasti, po ivici talasasto usečeni, sa donje strane dlakavi a sa gornje zeleni. Donji listovi su krupniji i imaju šuplju dršku. Okruglaste glavičaste cvasti crvenkaste boje raspoređene su na vrhu biljke na dugačkim drškama. Obavijene su dosta tvrdim zelenim ovojnim listovima koji su na vrhovima savijeni u obliku kukica i zbog toga lako prianjaju za predmete prilikom dodira. Raste uz puteve, na livadama i neobrađenom zemljištu. Voli sunčani položaj i nađubrenu zemlju. Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme.Dvogodišnje korenje sakuplja se u proleće i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre. Sadrži ugljovodonik inulin, proteine, palmitinsku i stearinsku kiselinu, glukozide, alkaloide, tanine, eterično ulje, mnogo vitamina C. Sok od čička je izvrstan kod bolesne jetre. Pospešuje izlučivanje žuči, pomaže dijabetičarima. Čaj leči i pročišćava krv. Sveži sok od korena leči vlažne lišaje, potkožne čireve, nečistu kožu, mladalačke akne, otvorene rane, opekotine. Čaj od semena je dobar protiv bubrežnih kamenaca, tera na mokrenje, zaustavlja dizenteriju i reguliše menstruaciju. Seme čička koristi se za pravljenje čičkovog ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme čička nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kašika sitno narezanog korenja i lišća kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno 10- 15 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kašike dvaput dnevno, ujutro i uveče. Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, može se uzimati po šoljica ujutro i uveče. Prah od suvog korena pomešan sa zečjim lojem izvlači strana tela iz rane. U slučaju poremećaja licnog živca (Nervus facialis), kada se usta iskrive, zdrobi se svež koren i lišće sa donjim delom stabljike čička i privije na zdravu stranu. Na 1 litru vode uzme se 10g sušenog lišća i pije ujutro i uveče po 1 šoljica. U vinu skuvano lišće čička leči od mokraćnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan čičkov koren (ili prah) od suvog korena, pomešano sa medom. Za čaj se na jednu litru vode uzima 1 velika kašika isečenog korena i skuva.Pomešaju se jednaki delovi toga čaja i sirćeta (jabučni) pa se time natrlja koža glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose. Čičkovo ulje: Šaka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri četvrt litre ulja (najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno mućkanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo čepom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbušene sitne rupice. Mast od čičkovog korena: Dobro se očistiti i opere čičkov koren. Narezati ga na male komadiće i iz njih istisnuti što više soka . Pripremiti kvalitetnu i čistu, nesoljenu svinjsku mast. Količina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer njihovim mešanjem treba postići gustu kašastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku (nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i čuvati u frižideru. Nekoliko puta na dan nanosi se na opečenu kožu, a koristi se i kod čireva, rana i lišajeva. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

GORKA DINJA, odnosno karela, još jedna biljka koja leči najopasnije tumore. Sok egzotične gorke dinje, Momordice charantije, može usporiti rast raka pankreasa, bez nuspojava. A deluje i protiv raka dojke, prostate, debelog crijeva, jetre, želuca i nazo-ždrelnih tumora, kao i kod leukemije i neuroblastoma. Nova studija pokazala je da sok gorke dinje, poznatog povrća u Aziji i Africi, znatno smanjuje rast tumora gušterače jer ometa metabolizam glukoze u stanicama raka, te ih doslovno izgladnjuje bez šećera, pogonskoga goriva bez kog ne mogu preživeti. Brojne zdravstvene koristi povezane s konzumacijom gorke dinje već su poznate. Posebno je popularna među Japancima s Okinave, koji su poznati po dugovečnosti. Gorka dinja ili karela plod je iz porodice Cucurbitaceae, lat. naziva Momordica charantia biljka je koja raste u tropskim i suptropskim područjima srednje i južne Amerike,Afrike i Azije Kine, Japana, Okeanije, pa čak i na Karibima . Uzgaja se kao hrana i lek. Biljka raste kao loza s dugim rascepkanim listovima i žutim cvjetovima. Plod izgleda kao bradavičasti krastavac. Mladi plod je zelen, te se pretvara u narančasto- žut kada je zreo. Zreo plod puca, rastvori se na tri dijela i otpušta brojne crvene semenke. Svi delovi biljke su gorki, jestivi i re svega zdravi - list, plod i seme. Nezreli plodovi vrlo su dobar izvor vitamina C, kaliuma i fosfora. U jelima ova tikvica se može pripremati s krompirom, kuvana, pečena i pržena, ali i presna. Sušeni listovi koriste se za čaj. Od lišća se pravi čaj koji je koristan u prevenciji i lečenju malarije,te podsiče probavu i deluje antibakterijski. iako se jede već stolećima, mnoge zdravstvene prednosti (antivirusno djelovanje, antioksidans, sprečava dijabetes) tek su nedavno postale poznate u zapadnoj medicini. U poslednje četiri godine intenzivno se istražuje djelovanje ove biljke protiv raka i to svih vrsta. Istraživači s University of Colorado Cancer Center kupili su dinje (kineska sorta) u lokalnoj trgovini, uklonili pulpu i seme i pomoću kućnog sokovnika napravili sok. Krute tvari su uklonjene, a preostali sok korišten je pri testiranju na dva načina. Izravno na kulturama stanica ili tako što je smrznut pa samljeven u fini prah. Sok gorke dinje (razrijeđen samo 5% u vodi) djelovao je snažno na smanjenje svih četiri karcinoma gušterače staničnih linija. Naime, nakon 72 sata testiranja AsPC-1 i Capan-2 ćelije tumora smanjene su za 90%, a BxPC-3 i MiaPaCa-2 za 98%. Sok je izazvao programiranu smrt ćelija (apoptozu) i što je još važnije, aktivirao AMPK, što ukazuje da ometa metabolizam glukoze i doslovno izgladnjuje stanice raka ostavljajući ih bez šećera. Nakon što su miševi bili hranjeni prahom smrznutog soka, došlo je do 64-postotnog smanjenja. Djelovanje je dakle slično kao i kod kemoterapije (52% nakon 18 dana), koja se daje u liječenju raka gušterače, ali bez vidljivih nuspojava. To bi značilo da ljudi koji imaju 75 kilograma trebaju uzimati šest grama ovog praha. Slična doza od 4,8 grama praha smrznutog soka koristila se u sklopu nedavne studije. Naime, tri mjeseca su je davali oboljelima od metaboličkog sindroma. Lijek je djelovao i svi su ga pacijenti uglavnom dobro podnosili. Biljku uspešno gajim već treću godinu u mojoj bašti u Novom Sadu tako što rasadu pripremim ranije pa je iznesem i zasadim napolju kada i ostale tikvice. Voli sunce ali i puno vode jer dolazi iz tropskim krajeva. IZ iskustva znam da ako pojedete 3,4 lista pre jela na prazan stomak umanjiće vam apetit :) SVo seme i biljke koje nudim na prodaju možete pogledati ovde. Ima još puno toga što nije postavljeno ali uvek za određene sorte možete pitati :) https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=stoperins&Grupa=40

Karela ili kineska gorka dinja je poreklom iz jugoistočne Azije ali i kod nas se već dugo uspešno gaji i ponata je pod nazivom mormodika. Ima nekoliko varijeteta, do sada sam gajila samo kratku mnogo jače izbrazdanu verziju ovog povrća, sada sam donela seme iz Burme i za ovaj varijetet. GORKA DINJA, odnosno karela, još jedna biljka koja leči najopasnije tumore. Sok egzotične gorke dinje, Momordice charantije, može usporiti rast raka pankreasa, bez nuspojava. A deluje i protiv raka dojke, prostate, debelog crijeva, jetre, želuca i nazo-ždrelnih tumora, kao i kod leukemije i neuroblastoma. Nova studija pokazala je da sok gorke dinje, poznatog povrća u Aziji i Africi, znatno smanjuje rast tumora gušterače jer ometa metabolizam glukoze u stanicama raka, te ih doslovno izgladnjuje bez šećera, pogonskoga goriva bez kog ne mogu preživeti. Brojne zdravstvene koristi povezane s konzumacijom gorke dinje već su poznate. Posebno je popularna među Japancima s Okinave, koji su poznati po dugovečnosti. Gorka dinja ili karela plod je iz porodice Cucurbitaceae, lat. naziva Momordica charantia biljka je koja raste u tropskim i suptropskim područjima srednje i južne Amerike,Afrike i Azije Kine, Japana, Okeanije, pa čak i na Karibima . Uzgaja se kao hrana i lek. Biljka raste kao loza s dugim rascepkanim listovima i žutim cvjetovima. Plod izgleda kao bradavičasti krastavac. Mladi plod je zelen, te se pretvara u narančasto- žut kada je zreo. Zreo plod puca, rastvori se na tri dijela i otpušta brojne crvene semenke. Svi delovi biljke su gorki, jestivi i re svega zdravi - list, plod i seme. Nezreli plodovi vrlo su dobar izvor vitamina C, kaliuma i fosfora. U jelima ova tikvica se može pripremati s krompirom, kuvana, pečena i pržena, ali i presna. Sušeni listovi koriste se za čaj. Od lišća se pravi čaj koji je koristan u prevenciji i lečenju malarije,te podsiče probavu i deluje antibakterijski. iako se jede već stolećima, mnoge zdravstvene prednosti (antivirusno djelovanje, antioksidans, sprečava dijabetes) tek su nedavno postale poznate u zapadnoj medicini. U poslednje četiri godine intenzivno se istražuje djelovanje ove biljke protiv raka i to svih vrsta. Istraživači s University of Colorado Cancer Center kupili su dinje (kineska sorta) u lokalnoj trgovini, uklonili pulpu i seme i pomoću kućnog sokovnika napravili sok. Krute tvari su uklonjene, a preostali sok korišten je pri testiranju na dva načina. Izravno na kulturama stanica ili tako što je smrznut pa samljeven u fini prah. Sok gorke dinje (razrijeđen samo 5% u vodi) djelovao je snažno na smanjenje svih četiri karcinoma gušterače staničnih linija. Naime, nakon 72 sata testiranja AsPC-1 i Capan-2 ćelije tumora smanjene su za 90%, a BxPC-3 i MiaPaCa-2 za 98%. Sok je izazvao programiranu smrt ćelija (apoptozu) i što je još važnije, aktivirao AMPK, što ukazuje da ometa metabolizam glukoze i doslovno izgladnjuje stanice raka ostavljajući ih bez šećera. Nakon što su miševi bili hranjeni prahom smrznutog soka, došlo je do 64-postotnog smanjenja. Djelovanje je dakle slično kao i kod kemoterapije (52% nakon 18 dana), koja se daje u liječenju raka gušterače, ali bez vidljivih nuspojava. To bi značilo da ljudi koji imaju 75 kilograma trebaju uzimati šest grama ovog praha. Slična doza od 4,8 grama praha smrznutog soka koristila se u sklopu nedavne studije. Naime, tri mjeseca su je davali oboljelima od metaboličkog sindroma. Lijek je djelovao i svi su ga pacijenti uglavnom dobro podnosili. Biljku uspešno gajim već treću godinu u mojoj bašti u Novom Sadu tako što rasadu pripremim ranije pa je iznesem i zasadim napolju kada i ostale tikvice. Voli sunce ali i puno vode jer dolazi iz tropskim krajeva. IZ iskustva znam da ako pojedete 3,4 lista pre jela na prazan stomak umanjiće vam apetit :) SVo seme i biljke koje nudim na prodaju možete pogledati ovde. Ima još puno toga što nije postavljeno ali uvek za određene sorte možete pitati :) https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=stoperins&Grupa=40

Stevan Raičković GurijeMeki povezIzdavač ProsvetaStevan Raičković smatra se jednim od najznačajnijih srpskih savremenih književnika. Bio je pesnik, prozaik, pisac za decu i prevodilac.Njegov pesnički svet čine priroda, usamljenost, tišina, harmonija. `Nekada sanjar, zanesen pred prirodom i tišinom, ispunjavao je pesme plavetnilom i prozračnošću.Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Prva po redu knjiga namenjena deci bila je zbirka pripovedaka `Veliko dvorište`, a zatim zbirka pesama `Družina pod suncem` za koju je 1960. godine dobio nagradu `Neven`.Poema `Gurije` bila je njegova treća knjiga po redu namenjena deci.Stevan Raičković (5. jul 1928 — 6. maj 2007) bio je srpski pesnik i akademik.BiografijaGimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu i Subotici, gde je 1947. i maturirao. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje pesme u „Književnosti”, „Mladosti”, „Književnim novinama” i „Politici”. Od 1949. godine počinje da objavljuje pesme po beogradskim listovima i časopisima; iste godine postao je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a na tom zaposlenju je ostao do 1959. godine, kada počinje da radi kao urednik u izdavačkoj kući „Prosveta”.[1]Raičković je bio urednik u „Prosveti” do 1980. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981.Objavio je više od dvadeset zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo” objavio je 1950. godine, da bi već sledećom „Pesma tišine”, dve godine kasnije, bio primećen.Prevodio je ruske pesnike, Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka. U prepevu „Sedam ruskih pesnika” i antologiji „Slovenske rime” predstavio je i moderne ruske pesnike. Preveo je i Šekspirove sonete i „Deset ljubavnih soneta” Frančeska Petrarke. Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine.Raičkovićeva poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.Pesnik o poeziji„Zamislio sam bio kako jednoga jutra sve novine u svetu, pa naravno i kod nas, objavljuju na prvim stranicama, sitnim slovima, kratku, ali senzacionalnu informaciju — da od tog dana više neće biti pesnika i da poeziju više niko neće pisati!Zamislio sam bio i reakciju na sve ovo:Bila bi to jedna takva vest koju bi ljudi (čak i oni koji nikada nisu čitali poeziju, nikada videli živog pesnika) primili možda isprva i sa lakim smeškom, a već malo zatim — sa ogromnim iznenađenjem i nevericom, pa čak i sa neskrivenom jezom: kao neki zlokobni alarm da je u svetu, nešto nevidljivo, ali u samim njegovim temeljima, eto, zauvek puklo… (Kao da je naglo, preko noći, izumrla neka pitoma vrsta ili iščileo neki plemeniti plod, na koje je svet, otkada zna za sebe, bio navikao…)Sledeći ovu naivnu sliku-uobrazilju zamišljam da bi se u njoj možda mogao napipati i neki realniji smisao, neka bar simbolična poruka: poezija ima neki svoj tačno određeni povesni i civilizacijski značaj, pa i neko svoje bar kakvo-takvo mesto čak i u našoj ciničnoj savremenosti, inače, ruku na srce, ne bi ni postojala, niti bi se održala do naših dana. (A postoji, koliko se zna, u različitim oblicima, otkada se zna i o čoveku.) Druga je pak stvar ona ignorantska činjenica što se o njenom postojanju i prisustvu među nama ne razmišlja baš mnogo, pa da budem još konsekventniji: poezija se zapravo i ne opaža u svakodnevnom životu. Ali, ona se ne primećuje (naravno, u jednoj sasvim drugačijoj srazmeri) na onaj način kao što se ne opaža ni vazduh koji svakoga trena udišemo, niti se oseća sopstveno zdravlje sve dok ga još uveliko imamo…”[2]Iz književne kritike o pesnikovom deluRaičkovićeva poezija je autentična slika njegovog bića. Otmena i dostojanstvena, ona je izraz pesnikove otmenosti i dostojanstvenosti, jer, veli Tin Ujević, ko nema stila u životu, ne može da ga ima ni u literaturi, kako nema velikoga pesnika bez dostojna čoveka. Poezija sama bira svoga pesnika, a ne pesnik poeziju. U slučaju Stevana Raičkovića čini nam se da raskola nema: postignuta je potpuna ravnoteža između dva izuzetna bića, bića poezije i bića pesnika. (…) U čemu je tajna Raičkovićevog otkrića? Najverovatnije u doslednosti, asketskoj doslednosti, i svojoj opsesiji i svojoj viziji. Pre svega, u tome. Uspostavivši osnovicu i stožer svoje poezije, Raičković je odmah na početku odredio i svoj put. Sve je u njegovoj poeziji smireno, u ravnoteži, bez erupcije i bura, osenčeno blagom i bolnom rezignacijom. Sve što se događa, događa se iznutra, u samim suštinama. — Slobodan Rakitić[3]Element koji je zajednički velikom broju pesama Stevana Raičkovića je, svakako, to što je perspektiva iz koje se gleda na neku pojavu, neku stvar ili neko biće povezana sa duševnim stanjem samog lirskog subjekta, sa onim što se starinski nazivalo raspoloženje, pesnikova emocija. Zahvaljujući tome, u poeziji ovog pesnika ćemo sretati vrlo raznolike perspektive iz kojih se oblikuje lirski opis. — Radivoje Mikić, Motivacija pesme[4]Postavljanje pesme, poezije, na sâm vrh vrednosne lestvice, posvećenje pesmi i posvećenje pesme, htenje da se poeziji, njenoj estetskoj i smislodavnoj meri saobrazi život sâm, predstavlja temelj Raičkovićeve lirske pozicije. — Dragan Hamović, S očima što vide i ono čeg nema[4]U poeziji Stevana Raičkovića, jedan od najznačajnijih motiva je motiv pesme, odnosno, poezije. Smisao poezije, ali i života — jer su oni u neraskidivoj vezi — pesnik sagledava iz različitih pozicija i, gotovo uvek, u vezi sa drugim motivima svog pevanja poput kamena, trava, prolaznosti, smrti, detinjstva, tišine, usamljenosti ili Tise. — Jasmina Tonić, Dve Tise ili o smislu pevanja...1/12