Kućna biblioteka sadrži: 1. Branko Ćopić: 14 knjiga, izdanje: Sarajevo 1985. 2. Branko V. Radičević: Izabrana dela 5 knjiga: izdanje: Beograd, 1985. 3. Dobrica Ćosić: 4 knjige: izdanje: Bigz, 1990. 4. Dobrica Ćosić: 2 knjige: izdanje: Rijeka, 1982. 5. Lav Tolstoj: 2 knjige: izdanje: Prosveta, 1965. 6. Onore de Balzak: 14 knjiga: izdanje: Globus Zagreb, 1981. 7. Perl Back: 19 knjiga: izdanje: Matica Srpska Beograd-Novi Sad, 1978. 8. Karl Marks: 1 knjiga: izdanje: Beogradski-izdavačko grafički zavod, 1971. 9. Zilahi Lajoš: 9 knjiga, sabrana dela: izdanje: Beograd, 1979. 10. Kronin: 8 knjiga, sabrana dela: izdanje: Rijeka 1971. 11. Alberto Moravia: 10 knjiga, sabrana dela: izdanje: Rijeka 1979. 12. Luis Bromfild: 12 knjiga, sabrana dela: izdanje: Rad Beograd 1982. 13. Jovan Jovanović Zmaj: 10 knjiga, zbirka pesama: izdanje: Matica srpska, 1979. 14. Dostojevski: 12 knjiga, sabrana dela: izdanje: Rad-Ljubljana, 1972. 15. Mihajlo Lalić: 11 knjiga, sabrana dela: izdanje: Nolit, 1979.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno L. N. TOLSTOJ SABRANA DELA KOMPLET 1-14 * TOP STANJE !! L. N. TOLSTOJ SABRANA DELA KOMPLET 1-14 * Sabrana dela Lava Nikolajeviča Tolstoja u 14 knjiga Izdavač PROSVETA RAD Beograd 1981 g. KNJIGE SU GLANC NOVE, NISU ČITANE Na hrbatu su samo po vrlo malo izlizane samo od brisanja prašine tokom godina Tvrd povez, zlatotisak 1. Rat i mir I 2. Rat i mir II 3. Rat i mir III 4. Rat i mir IV 5. Detinjstvo / Dečaštvo / Mladost 6. Priče iz nove azbuke 7. Drame 8. Sevastopoljske i druge pripovetke 9. Hadži Murat i druge pripovetke 10. Ana Karenjina I 11. Ana Karenjina II 12. Smrt Ivana Iljiča i druge pripovetke 13. Tri smrti i druge pripovetke 14. Vaskrsenje TOP GLANC NOVO STANJE!!!

AKO DOČEKAM SUTRA 1 - 2 - Sindi Šeldon Izdavac: Narodno delo - Dereta - Beograd Mek povez 207 + 200 str. Obe knjige imaju posvetu , manji tragovi ostecenja na koricama.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Гавриловић, Драгиња Наслов Сабрана дела. Књ. 2, Приповетке, Девојачки роман, преводи / Драга Гавриловић ; [приредио за штампу Владимир Миланков ; уредник Недељко Радловић] Врста грађе др.књиж.облици ; одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 1990 Издање 1. изд. Издавање и производња Кикинда : Књижевна заједница Кикинде, 1990 (Бечеј : Пролетер) Физички опис 207 стр. : фотогр. ; 24 cm Други аутори - особа Радловић, Недељко, 1946- = Radlović, Nedeljko, 1946- Збирка Едиција Баштина Садржај С а д р ж а ј: [Приповетке] (7-102): Благословено рицин-уље (7-15); Она је - срце му каже (16-36); Неколико искрених речи (37-41); За што грех напредује? (42-62); Писмо побратиму (63-67); Њен грех (68-81); Ради ње (82-91); Три Божића (92-97); Петао га довукао (98-100). - Девојачки роман (101-198) . - Преводи (199-207): Шаљива игра : новелета из американског живота (201-207). ISBN (Брош.)

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak ŠTEFAN CVAJG IZABRANA DELA KOMPLET 1 – 8 Rad Beograd, 1983. godine, tvrd povez, zlatotisak, prošiveno. Knjige su IZVANREDNO OČUVANE, kao da su NEKORIŠĆENE. Komplet se sastoji od sledećih naslova: 1. BALZAK 2. MARIJA ANTOANETA Slika jednog osrednjeg karaktera 3. MARIJA STJUART 4. ŽOZEF FUŠE Lik jednog političara * ZVEZDANI ČASOVI ČOVEČANSTVA 5. MAGELAN * ERAZMO ROTERDAMSKI 6. NEIMARI SVETA Prva knjiga 7. NEIMARI SVETA Druga knjiga 8. NOVELE

1. Emil Zola: 10 knjiga, sabrana dela: izdanje: Matica srpska i Rad, 1981. 2. Vuk Stefanović Karadžić: 12 knjiga, sabrana dela: Nolit Prosveta, 1985. 3. Borislav Stanković: 8 knjiga, sabrana dela: BIGZ, 1987. 4. Ivo Andrić: 15 knjiga, sabrana dela: Sarajevo, 1981. 5. Mira Alečković: 3 knjige, zbirka pesama: Vuk Karadžić Beograd, 1980. 6. Desanka Maksimović: 5 knjiga, sabrana dela: Nolit, 1987. 7. Mirjana Jurić Zagorka: 11 knjiga, sabrana dela: Zagreb, 1984.

Detalji predmeta Stanje Polovno Džek London - Izabrana dela 1 - 6 šest knjiga - komplet BIGZ - Narodna knjiga - Rad 1977 . Tvrd povez , 2938 strana 4.4 Kg 1. Priče sa dalekog severa - Glas divljine - 422 strane 650 grama 2. Ljudi sa ponora - Gvozdena peta , 560 strana 850 grama 3. Martin Idn - 521 strana , 775 grama 4. Beli očnjak - Kralj alkohol , 535 strana 775 grama 5. Džeri sa ostrva - Priče sa južnih mora , 470 strana 700 grama 6. Morski vuk - 430 strana 650 grama DŽEK LONDON ODABRANA DELA DŽEK LONDON SABRANA DELA 1-6 Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 6 knjiga. latinica vrlo dobro očuvane k njige ,sadržak knjiga je čist ,tj. nema šaranja po knjigama -ima malo salotejpa na unutrašnjosti zaštitnih omota ,malo je spajano ,gde je bilo razrezano ,par cm -1 omot je na poleđini bio malo zgužvan ,neravan -na 1 knjizi je rub donje ivice knjige malo izlizan ,kao da je pala na beton ,par cm ,vidi se na slici 4 ,nista strasno ,ali da napisem dosta lep komplet --- 05.03. 18:58 prodavac je promenio načine slanja --- --- 05.03. 18:59 prodavac je promenio načine slanja --- --- 09.04. 11:25 prodavac je promenio načine slanja ---

Detalji predmeta Stanje Polovno Stanje: dosta dobro Izdato: Otokar Keršovani, 1966 Korica: tvrda Pismo : latinica Dela: 1. Na zapadu ništa novo 2. Povratak 3. Tri ratna druga 4. Ljubi bližnjeg svoga 5. Trijumfalna kapija 6. Iskra života 7. Doba života i doba smrti 8. Crni obelisk 9. Nebo ne zna za miljenike 10. Noć u Lisabonu Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! -----TINA -----

Henrik Sjenkjević - KRSTAŠI (1-2): Vitezovi Tevtonski Istoriski roman u dve knjige (Narodno delo, Beograd, s.a., tvrd povez, XIV+761 MK-0X

Mladen Markov : PSEĆE GROBLJE 1 - 2 , Београд : Књижевне новине, 1990, tvrdi povez, omot, Fizički opis 237 стр. / 222 стр. ; 21 cm Roman Zbirka Изабрана дела / Младен Марков ; 5 i 6 Слика аутора и белешка о аутору и делу на омоту. Markov, Mladen, 1934-2015 Očuvanost 4-.

Detalji predmeta Stanje Polovno Gustav Krklec - Odabrana dela djela 1-6, Alfa-Prosvjeta, Zagreb 1977 godine, odlično očuvano 1. Srebrna cesta 2. Žubor života 3. Lica i krajolici 4. Pisma iz provincije 5. Noćno iverje 6. Majmuni i naočari

Mladen Markov : SMUTNOE VREME (Oba dela u jednoj knjizi), Književne novine 1986, tvrdi povez, str. 720. Roman. Knjiga 2 iz kompleta (1-7). Očuvanost 4.

Detalji predmeta Stanje Polovno 1) Braća Karamazovi 1 2) Braća Karamazovi 2 3) Zločin i kazna 4) Idiot 1 5) Idiot 2 6) Zli dusi 1 7) Zli dusi 2 8) Mladić 9) Poniženi i uvređeni, Bedni ljudi 10) Zapisi iz mrtvog doma, Zapisi iz podzemlja 11) Njetočka Njezvanova, Selo Stepančikovo 12) Bele noći, Kockar i Dvojnik knjiga Zločin i kazna se malo razlikuje po korici, ali po svemu ostalom odgovara kompletu ► Rad, 1969 ► nema podvlačenja ► očuvanost: 4-/5 G

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak VIKTOR IGO ODABRANA DELA 1-8 KOMPLET KOLEKCIONARSKI BIBLIOFILSKI KOMPLET U ORIGINALNOJ ZAŠTITNOJ KUTIJI Izdavač: Rad, Beograd 1966; 1. BOGORODIČINA CRKVA U PARIZU, strana 512 2. JADNICI I, strana 454 3. JADNICI II, strana 510 4. JADNICI III, strana 560 5. POMORCI, strana 399, 6. VANDEJA SE BUNI 1973, strana 352 7. ČOVEK KOJI SE SMEJE I, strana 291 8. ČOVEK KOJI SE SMEJE II, strana 296 Ovo je najbolje izdanje Viktora Igoa kod nas. Tvrd povez, zlatotisak, obeleživači, kvalitetan papir, odličan font za čitanje

Antonije Isaković PripovetkeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruАнтоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[1][2]БиографијаТабла на згради где је становаоДобитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета Српски језик и књижевност у основној школи.Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[3]Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[4]НаградеЗмајева награда, за књигу Велика деца, 1955.Андрићева награда, за књигу Трен 1, 1976.НИН-ова награда, за књигу Трен 2, 1982.Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1994.Награда „Златни прстен Багдале”, 1995.Награда „Меша Селимовић”, 1995.Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу Нестајање, 2001.ДелаКњигеВелика деца, приповетке, Београд 1953.Папрат и ватра, приповетке, Београд 1962.Приповетке, 1964.Празни брегови, приповетке, Београд 1969.Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976.Трен 1, роман, Београд, 1976.Трен 2, роман, Београд, 1982.Берлин капутт, Београд, 1982.Образ, приповетке, 1988.Говори и разговори, 1990.У знаку априла: и друге приче, Београд 1991.Миран злочин, роман, Београд 1992Други део мог века: да се не заборави, 1993.Господар и слуге, роман, Београд, 1995.Риба, 1998.Нестајање, 2000.9/8

Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Posebna izdanja, knjiga CDLXXXV Odeljenjedruštvenih nauka, knjiga 78 Povez: broširan Broj strana: 130 Veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: 1. Materijalizam na delu 2. Dijalektika posrednog i neposrednog 3. Izvori, osnove i perspektive dijalektike na delu 4. Dijalektička složenost, uzročnosti na delu 5. Stvaralačka novost misli Lenjinove i dijalektika opšteg, posebnog i pojedinačnog na delu 6. Hegelova logika i materijalistička dijalektika kao sistem 7. Filozofija i istorija filozofije 8. Istorija kao metoda naučnog istraživanja (K-123)

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak NAJBOLJA CENA !! Gustav Krklec - Odabrana dela 1-6, Alfa / Prosvjeta, Zagreb 1977 godine Tvrd povez. Omotači. Knjige su veoma lepo očuvane, iz nepušačkog doma i zatvorene vitrine. U kompletu se nalaze sledeći naslovi: 1. Srebrna cesta 2. Žubor života 3. Lica i krajolici 4. Pisma iz provincije 5. Noćno iverje 6. Majmuni i naočari

Komentar opsteg dela krivicnog zakonika КОМЕНТАР ОПШТЕГ ДЕЛА КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА Под општом редакцијом Моше ПИЈАДЕ АРХИВ ЗА ПРАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ Б е о г р а д 1 9 4 8 ... Кривични законик ФНРЈ, проглашен је 4. децембра 1947. године, а следећа година (1948), била је политички и безбедносно бурна, када је маршал Југославије Јосип Броз Тито, одлучно рекао НЕ Стаљину и утро пут независној држави. У односу на данашње сервилно и поданичко `три пута љубљење у образ и руку` Владимира Путина, био је то херојски чин, који је Југославију винуо у звездане висине! Тако се то ради у озбиљним државама!!! 302 str K.S.N. O. 4. POL.2

Detalji predmeta Stanje Polovno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine TURGENJEV - SABRANA DELA U XX KNJIGA Tvrd povez - 20 knjiga NARODNA PROSVETA BEOGRAD 1935 - 1936 Na svim predlistima potpis prethodnog vlasnika U knjizi XI par listova se odvojilo - u 2 knjige nedostaju predlisti Knjige su dobro očuvane obzirom na godine - nema pisanja ni podvlačenja Stanje kao na fotografijama 1. Lovčeve beleške I 2. Lovčeve beleške II 3. Ocevi i deca 4. Uoči novih dana 5. Dim 6. Plemićko gnezdo 7. Novina 8. Ruđin 9. Andreja Kolosov i druge pripovetke 10. Tri susreta 11. Put u Poljesje 12. Prva ljubav i druge pripovetke 13. Čudan slučaj 14. Prolećnje vode 15. Časovnik i druge pripovetke 16. Književne i životne uspomene 17. Scene i komedije I 18. Scene i komedije II 19. Scene i komedije III 20. Kritike i pisma

Laza Lazarević Izabrana delaTvrdi povezO autoruЛазар Лаза К. Лазаревић (Шабац, 13. мај 1851 — Београд, 10. јануар 1891) био је српски књижевник и лекар.[1] По њему је добила име Специјална болница за психијатријске болести Др Лаза Лазаревић у Београду и у Падинској Скели.БиографијаЊегов отац Кузман, пореклом из Херцеговине, држао је са братом Михаилом трговачку радњу. Мајка Јелка, кћи шабачког кујунџије, оставши сироче удаје се за петнаест година старијег Кузмана у својој петнаестој години. У породици Лазаревић владао је примеран патријархалан ред. Када је Лаза имао девет година изненада му умре отац[1] а годину дана касније и стриц Михаило. Тешке прилике у које је запала породица наметале су Лазаревићевој мајци велику одговорност. Она је требало да води рачуна и изведе на прави пут четворо деце, Лазу и његове три сестре: Евицу (1842), Милку (1844) и Катицу (1857). Његова сестра Милка била је удата за Милорада Поповића Шапчанина.[2] Лазина приврженост породици одразила се на његов књижевни рад. Култ породице и жртвовање њеним интересима је стално био присутан како у животу тако и у делима овог писца.Основну школу и четири разреда гимназије Лазаревић је завршио у Шапцу.[1] Његов отац је био пренумерант на многе књиге које су тада излазиле па је Лазаревић већ у раном детињству имао прилику да се упозна и заволи књижевност. У јесен 1867. када му је било шеснаест година, Лазаревић уписује Правни факултет Велике школе.[3] Постао је секретар великошколског удружења „Побратимство“.[1] Током студија права у Београду Лазаревић је био под утицајем Светозара Марковића и одушевљење за руски језик и књижевност захвата и Лазаревића, који је учио руски језик и читао дела руских револуционарних демократа Чернишевског, Писарева и Доброљубова. Пре него што је завршио права 15. јануара 1871. године изабран је за државног питомца да студира медицину у Берлину али му је стипендија одузета због прилика које су настале услед Париске комуне. Након тога, Лазаревић завршава права и постаје практикант Министарства просвете.[1] Почетком наредне године поново му је потврђена стипендија и он одлази у Берлин. За време Српско-турског рата 1876 — 1877. Лазаревић прекида студије пошто је позван на војну дужност. Служио је као лекарски помоћник и био одликован сребрном медаљом за ревносну службу. Вративши се у Берлин завршава студије медицине[1] 8. марта 1879. По повратку у Београд постављен је за лекара београдског округа а 1881. године постао је први лекар Опште државне болнице у Београду. [1]Исте године Лазаревић се оженио Полексијом, сестром свог друга Косте Христића,[4] са којом је имао три сина: Милорада, Кузмана и Владана и ћерку Анђелију (видети Вучић-Перишићи). Кузман је преминуо након годину дана а Владан две године по рођењу. Упоредо са напорном праксом радио је и на књижевности. За десет година написао је свега девет приповедака док је осам остало недовршено. Почетком 1888. изабран је за члана Српске академије наука за заслуге на књижевном пољу. Фебруара 1889. постаје лични лекар краља Милана и бива унапређен у чин санитетског потпуковника. Српска академија наука је 8. јула 1890. наградила Лазаревићеву последњу приповетку „Он зна све“, а 10. јануара 1891. (29. децембра 1890. по јулијанском календару) Лаза Лазаревић је преминуо.Преводилачки радУ јуну 1868. Лазаревић објављује у часопису „Вила“ превод „Како је постало и напредовало позориште у старих Грка“. Децембра исте године, такође у часопису „Вила“ објављује превод „Припитомљавање наше домаће животиње“. У новембру и децембру 1869. године, у часопису „Матица“ штампа превод одломка „Особењак“ из романа Чернишевског „Шта да се ради“ а наредне године, такође у „Матици“ објављује превод Гогољеве приповетке „Ђавоља посла“ и заједно са једним другом преводи позоришни комад „Царица“ од Е. Скриба и дело „Пуковник и војник“.9/3

Estetika glazbe - ogledi - Zofia Lissa Izdavač: NAPRIJED ZAGREB 1977. 279 strana. Knjiga je malo pokisla u gornjem delu sa zadnje strane pa se malo ocrtava i talasasto je. 1.Bit glazbenog dijela 2.Procesualnost glazbe 3.Vremenska struktura i doživljaj vremena u glazbenom djelu 4.O povijesnoj promenljivosti glazbenog primalaštva 5. Komično u glazbi 6.Estetske funkcije glazbenog citata 7.Tišina i stanka u glazbi, 8.Vrijednosni problemi glazbe 19. stoljeća 9.Pogledi Lunačarskog na glazbu 10.O nacionalnom stilu u glazbi 11.Glazba i revolucija, Šiveno, 280 str

Ivan Mažuranić Izabrana delaTvrdi povezO autoruИван Мажуранић (Нови Винодолски, 11. август 1814. – Загреб, 4. август 1890) је био хрватски песник, лингвиста и политичар. Обављао је дужност бана Хрватске и Славоније од 1873. до 1880. године.[1]БиографијаИван Мажуранић је најзначајнија креативна личност Хрватског народног препорода (песник, лингвиста, хрватски бан). Потиче из имућне грађанско-тежачке[1], пољопривредно-виноградарске фамилије у Новом Винодолском. Иван је био трећи од четири сина Ивана Мажуранића Петрова и Марије Мажуранић. Браћа су му били Јосип који је остао да води породично имање, Матија који је био ковач и путописац и Антон филолог и правник.[2] Био је ожењен Александром Деметер (сестром књижевника Димитрија Деметера богатом и образованом девојком из Загреба, са којом је имао седморо деце. Потомци Иванови су угледни, образовани појединци, а најпознатија је његова унука Ивана Брлић-Мажуранић хрватска књижевница.[3]Родио се у хрватском приморју, у "Новом". Пучку школу је завршио у родном месту (1825-27), имназију је завршио у Ријеци (1828-33)[1], где је добро научио мађарски језик. Сем мађарског, тада је добро научио и немачки, латински и италијански језик. Касније ће сваладати и енглески, француски и све словенске језике.[1] Започео је филозофију у Загребу 1833. године на лицеју[1], а друге школске 1834/35. године слушао је у Мађарској у Сомбатхељу,[4] па се 1835. године вратио у Хрватску. Окончао је правне науке у Загребу на Краљевској академији знаности[5] (1835-37)[1], и касније стекао докторат. Отворио је адвокатску канцеларију у Горњем Карловцу и укључио се у јавни живот. У Загребу је 1835. године пришао Гајевом народном покрету. Био је један од његових најватренијих присталица. У Гајевој "Даници"[6] је исте године објавио свој првенац, "Оду" Људевиту Гају. Међутим започео је књижевни рад као "мађарски песник", објавивши 1832. године у Ријеци, "Опроштајну песму", на мађарском језику.[7] Радио је током 1841. године на "Немачко-илирском рјечнику". Писао је политичке чланке у новинама: "Народне новине" и "Словенски југ". Године 1841. положио је у Пешти специјалистички испит из меничног права и те исте године се оженио са Александром Деметер.[1]Револуционарне 1848. године постао је члан Хрватско-словенске депутације која је требало да иде у Беч да ради на уређењу аустријске државе. Између 1850-1860. године био је главни одвјетник за Хрватску и Славонију и потом и државни саветник. Тада готово сасвим престаје са радом на лепој књижевности и тада је перовођа саборски, састављач најважнијих политичких докумената. Тада објављује брошуру Хрвати Мађаром,[1] и на хрватском и на мађарском језику (A’ Horvátoka a’ Magyaroknak felelet az 1848-ik Martziusi és Áprilisi Magyar hirdetményekre).[8]Тада је члан и редакције демократског листа хрватске левице Славенски југ од 1848. до 1849. године.[1]Када је гроф Иван постао државни поузданик, радио је од 1861. године на поравнању (помирењу) Хрвата и Мађара. Тада је он заступник Изборног среза Винодолског. Именован је првог хрватског канцелара[9](1861-66)[1], а пошто је поравнање обављено укинута је Дворска канцеларија. Од тада се окренуо сасвим политици, и постао председник Земаљског сабора у Загребу. Покренуо је оснивање Стола седморице, 1862. године.[2] Исте године је започео радове на оснивању Самосталне народне странке, у којој је наредних година био на челу.[2]Именован је септембра 1873. године за хрватског бана[10], и на том положају провео до 1880. године. Било је то његово владање ("бана пучанина"[11]) на велику штету Срба и православља у Хрватској и Славонији. Као режимски човек уз помоћ репресивног државног апарата је жестоко прогонио српску ћирилицу, српско име и српску заставу,[12], претворивши се од народњака, у бездушног шовинисту. Није дозвољавао да се у хрватском сабору помиње ништа српско, а онога ко би то прекршио називао је "издајицом".[13] За време бановања Ивана Мажуранића реформисано је школство, управа и правосуђе, отворен универзитет и донети многи закони.[8]Када је окончана његова дужност бана није више учествовао у јавном животу већ се бавио астрономијом и математиком, проучавао филозофе.[1]Године 1830. за време школовања написао је прве стихове – Винодолски долче, да си здраво! и 1832. штампао прву песму на мађарском језију – оду Ференцу Ирмењију.[8] Прва штампана песма на хрватском језику је Приморац Даници која је обкјављена у Даници илирској 1835. године.[1][8] У „Даници“ је, од самог почетка, био један од најзапаженијих и најизразитијих песника, а као човек необично уман, темељног образовања и пространих видика, препородни покрет схватио је дубље од многих, у пуном тоталитету културно-политичких интенција и нијанси. И Мажуранић се озбиљно спремао за своје велико дело. Од првих стихова (Винодолски долче, да си здраво!) које пише 16-годишњи ђак ријечке гимназије као поздрав своме завичају, до допуне Гундулићева „Османа“ (1844)[8], дуг је и стрм пут; али у тренутку кад се латио тога посла, он је тај пут већ свладао: и разјашњење метричких проблема везаних за хрватски језични израз, и вергилијански еп с искуством које из њега произлази, а тиче се односа историје и поезије.Као лингвиста, остварио је први модеран хрватски речник: заједно с Јосипом Ужаревићем, саставио је дело од 40.000 речи[2] у ком је, осим апсорпције старијег називља из речника Микаље и Стуллија, сковао хрватско појмовље за многа подручја градске цивилизације и тиме утро пут Богославу Шулеку. Његов песнички углед био је у то доба већ тако непрепоран, да га је тек основана Матица илирска изабрала да за њено прво, инаугурално издање допише XIV. и XV. певање Гундулићева великог епа. Три песника пробала су се у том послу пре њега: Пјерко Соркочевић, Марин Златарић и један који се није потписао; после њега нико више није ни покушавао надмашити Ивана Мажуранића: толико се његова допуна стопила с целином Гундулићевог дела. Успех је и у јавности био толики да га је, карловачког адвоката, шурјак Димитрија Деметера, брат његове супруге Александре, наговорио да за алманах “Искра” напише нешто ново. То ново био је спев “Смрт Смаил-аге Ченгића” (1846)[5], који није само испунио све наде него и надмашио сва очекивања. Качић и Гундулић: то су темељи на којима је подигнута зграда Мажуранићева епа. Ако је пошао од Качића, тек преко Гундулића досегао је властити израз. У своме данас већ класичном делу, једном од најблиставијих, најмоћнијих уметнина хрватске речи, опевао је стварни догађај, али га је он, не држећи се свих историјских чињеница (есенцијално, ради се о морално двојном провинцијалном догађају-убиству локалнога тиранина на претворно-мучки начин), песнички толико прерадио, и продубио, да се у њему један појединачни случај уздиже до опште, универзалне идеје, мисли-водиље целог нашег препородног покрета: идеје слободе и правде.Након објављивања епа, није затим ништа урадио за следеће 34 године (1880). У антологији хрватског песништва из 1892. године изашла је његова ода "Грофу Јанку Драшковићу".[14]Био је и председник Матице илирске од 1858. до 1872. године.[5]Гроф Иван Мажуранић је умро 1890. године у Загребу.[15] Сахрањен је у илирској аркади на Мирогоју.9/3

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор Гавриловић, Драгиња, 1854-1917 Наслов Сабрана дела. Књ. 1, Песме, приповетке / Драга Гавриловић ; [приредио за штампу Владимир Миланков ; уредник Недељко Радловић] Врста грађе др.књиж.облици Језик српски Година 1990 Издање 1. изд. Издавање и производња Кикинда : Књижевна заједница Кикинде, 1990 (Бечеј : Пролетер) Физички опис 196 стр. : фотогр. ; 24 cm Остали аутори Радловић, Недељко, 1946- = Radlović, Nedeljko, 1946- Миланков, Владимир Збирка Едиција Баштина Садржај С а д р ж а ј: Драга Гавриловић / Владимир Миланков (7-12). - Песме (13-16): У спомен Ђ. Јакшићу (15); За слободу (16). - Приповетке (17-196): Из учитељичког живота (19-52); Мисли у позоришту (54-59); Недеља пред избор кметова на селу (60-78); Божићни дар учитељицама (79-81); Ко је крив (82-85); Дипломатски (86-94); Мора се покренути (95-99); Једно за друго (100-123); И она је ускочила (124-128); Разуме се, ону лепшу (129-135); Бабадевојка (136-172); Орангутан (174-179); Последњи чланак (180-183); Сан (184-196). ISBN 86-81441-17-5 ! (Брош.) Напомене Тираж 1000. Драга Гавриловић / Владимир Миланков: стр. 7-12. Предметне одреднице Гавриловић, Драгиња, 1854-1917 УДК 821.163.41-32 Draga ili Draginja Karolina Gavrilović (Srpska Crnja 14. mart 1854 — Srpska Crnja, 25. februar 1917) je bila srpska književnica, pedagog i prevodilac.[1] Prva je srpska pripovedačica i romansijerka.[2] Njeno delo Devojački roman iž 1889. godine smatra se prvim ženskim romanom kod Srba.[3] Biografija Rođena je u Srpskoj Crnji, 14. marta 1854. u uglednoj trgovačkoj porodici, od majke Milke i oca Milana, kao najstarije od osmoro dece.[4] Imala je još pet sestara i dva brata, od kojih je dvoje rano umrlo.[5] Otac je jedno vreme radio kao školski upravitelj. U kući je, isto kao i njene sestre i braća govorila srpski, mađarski i nemački jezik, stekla solidno muzičko i književno obrazovanje[4] i bila upoznata sa književnim dešavanjima.[5] Kao odlična učenica je završila četvorogodišnju[5] osnovnu školu 1865. u Novom Sadu, posle čega se vratila u rodno mesto i posvetila se kućnim poslovima, kao što su to nalagali tadašnji običaji. Zahvaljujući pokretu Ujedinjene omladine srpske, koja je pokrenula temu o školovanju devojaka i devojčica, godine 1871. donesena je Uredba o Višim devojačkim školama, kojom su devojke stekle pravo na redovno školovanje u Učiteljskoj školi u Somboru.[4] Draga je pripadala jednoj od prvih generacija devojaka, koje su studirale u Učiteljskoj školi u Somboru (1875—1978).[4] Zbog krhkog zdravlja, tokom školovanja je dosta odsustvovala sa nastave i nije uspela da postigne odličan uspeh.[5] Od 1888 do 1911. je radila kao učiteljica u Srpskoj Crnji, a jedno kraće vreme u Zaječaru. Učestvovala je u omladinskom pokretu i radila je na prosvećivanju seoskih žena.[1] Prema svedočanstvima ljudi iz Srpske Crnje, koji su je poznavali, bila je prava narodna učiteljica.[6] Književnošću je počela da se bavi odmah po završetku školovanja. Pisala je pesme, pripovetke, humoreske, priče i romane.[4] Takođe je prevodila tekstove sa nemačkog i mađarskog jezika.[4] Njena prva pesma, o smrti Đure Jakšića je objavljena u novosadskom „Javoru”. U istom časopisu je objavila i prve pripovetke, u obliku feljtona u 11 nastavaka. U kikindskom časopisu „Sadašnjost” je objavljivala značajne polemičke tekstove i književne radove, posebno pripovetke „Misli u pozorištu”, „Nedelja pred izbor kmetova na selu” i „Slike iz života`.[4] Njeni radovi su objavljeni i u listovima „Starmali”, „Neven”, „Novi Trebević”, „Orao”, „Bosanska vila”, kao i „Hacfelder Zeitung” na nemačkom.[1] U njena obimnija dela spadaju pripovetke „Iz učiteljskog života” (1884) i „Dvojački roman” (1889), koji su izlazili u nastavcima.[1] „Dvojački roman” obiluje autobiografskim elementima.[6] Roman je izašao u časopisu „Javor”, pošto su ga prethodno urednici „Sadašnjosti” odbili, jer su ga smatrali preobimnim. Zbog „Devojačkog romana” Draga se smatra prvim ženskim srpskim romanopiscem. Prema spisku pronađenom u njenoj zaostavštini, koji je sama načinila, objavila je ukupno trinaest pripovedaka, nekoliko članaka i nekoliko dečjih pesama, dok su neobjavljeni i zasad izgubljeni, ostali rukopisi „Seoskog romana”, kao i nekoliko pripovedaka i članaka na srpskom i nemačkom jeziku. Često je svoje radove objavljivala pod pseudonimom ili se potpisavala kao „jedna učiteljica”, „jedna narodna učiteljica” ili „tvoja iskrena drugarica”.[4] Najčešće je pisala o položaju i životu žena, a njene glavne junakinje većinom su bile učiteljice, književnice, glumice, pametne i buntovne devojke ili starije neudate žene.[1] Njena neskriveno feministička, odnosno humanistička proza je kritikovala patrijarhalan model društva i ulogu žene u društvu[4] i suočavala čitaoce sa mitovima o odnosu srpskog društva prema ženama. Zagovarala je promenu patrijahalnog modela društvv jer proizvodi teror u porodici, braku, školstvu, sveštenstvu književnosti i kulturi uopšte.[7] Smatrala je da kritika društva doprinosi njegovom napredovanju, ali nije naišla na podršku. Godine 1900. godine, u listu „Sadšnjost” je objavila svoj poslednji tekst, koji nije potpisala. Tom prilikom je objasnila da će prestati da objavljuje svoje radove zbog nedostatka poštovanja i uvreda koje je doživela.[4] Nikada se nije udala i nije imala dece. Bila je krhkog zdravlja, od 1893.[5] je bolovala od tuberkuloze.[4] Kako je zbog bolesti, od 1909. često odsustvovala sa posla, penzionisana je.[1] Umrla je u rodnom mestu i tamo je sahranjena, u porodičnoj grobnici.[1] Jedna ulica u Srpskoj Crnji nosi naziv u njenu čast. Njena dela za života su se pojavljivala isključivo u periodici, nisu štampana u obliku zasebnih knjiga, sve do 1990. kada su objavljena njena „Sabrana dela”, u dve knjige.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор Гавриловић, Драгиња, 1854-1917 Наслов Сабрана дела. Књ. 1, Песме, приповетке / Драга Гавриловић ; [приредио за штампу Владимир Миланков ; уредник Недељко Радловић] Врста грађе др.књиж.облици Језик српски Година 1990 Издање 1. изд. Издавање и производња Кикинда : Књижевна заједница Кикинде, 1990 (Бечеј : Пролетер) Физички опис 196 стр. : фотогр. ; 24 cm Остали аутори Радловић, Недељко, 1946- = Radlović, Nedeljko, 1946- Миланков, Владимир Збирка Едиција Баштина Садржај С а д р ж а ј: Драга Гавриловић / Владимир Миланков (7-12). - Песме (13-16): У спомен Ђ. Јакшићу (15); За слободу (16). - Приповетке (17-196): Из учитељичког живота (19-52); Мисли у позоришту (54-59); Недеља пред избор кметова на селу (60-78); Божићни дар учитељицама (79-81); Ко је крив (82-85); Дипломатски (86-94); Мора се покренути (95-99); Једно за друго (100-123); И она је ускочила (124-128); Разуме се, ону лепшу (129-135); Бабадевојка (136-172); Орангутан (174-179); Последњи чланак (180-183); Сан (184-196). ISBN 86-81441-17-5 ! (Брош.) Напомене Тираж 1000. Драга Гавриловић / Владимир Миланков: стр. 7-12. Предметне одреднице Гавриловић, Драгиња, 1854-1917 УДК 821.163.41-32 Draga ili Draginja Karolina Gavrilović (Srpska Crnja 14. mart 1854 — Srpska Crnja, 25. februar 1917) je bila srpska književnica, pedagog i prevodilac.[1] Prva je srpska pripovedačica i romansijerka.[2] Njeno delo Devojački roman iž 1889. godine smatra se prvim ženskim romanom kod Srba.[3] Biografija Rođena je u Srpskoj Crnji, 14. marta 1854. u uglednoj trgovačkoj porodici, od majke Milke i oca Milana, kao najstarije od osmoro dece.[4] Imala je još pet sestara i dva brata, od kojih je dvoje rano umrlo.[5] Otac je jedno vreme radio kao školski upravitelj. U kući je, isto kao i njene sestre i braća govorila srpski, mađarski i nemački jezik, stekla solidno muzičko i književno obrazovanje[4] i bila upoznata sa književnim dešavanjima.[5] Kao odlična učenica je završila četvorogodišnju[5] osnovnu školu 1865. u Novom Sadu, posle čega se vratila u rodno mesto i posvetila se kućnim poslovima, kao što su to nalagali tadašnji običaji. Zahvaljujući pokretu Ujedinjene omladine srpske, koja je pokrenula temu o školovanju devojaka i devojčica, godine 1871. donesena je Uredba o Višim devojačkim školama, kojom su devojke stekle pravo na redovno školovanje u Učiteljskoj školi u Somboru.[4] Draga je pripadala jednoj od prvih generacija devojaka, koje su studirale u Učiteljskoj školi u Somboru (1875—1978).[4] Zbog krhkog zdravlja, tokom školovanja je dosta odsustvovala sa nastave i nije uspela da postigne odličan uspeh.[5] Od 1888 do 1911. je radila kao učiteljica u Srpskoj Crnji, a jedno kraće vreme u Zaječaru. Učestvovala je u omladinskom pokretu i radila je na prosvećivanju seoskih žena.[1] Prema svedočanstvima ljudi iz Srpske Crnje, koji su je poznavali, bila je prava narodna učiteljica.[6] Književnošću je počela da se bavi odmah po završetku školovanja. Pisala je pesme, pripovetke, humoreske, priče i romane.[4] Takođe je prevodila tekstove sa nemačkog i mađarskog jezika.[4] Njena prva pesma, o smrti Đure Jakšića je objavljena u novosadskom „Javoru”. U istom časopisu je objavila i prve pripovetke, u obliku feljtona u 11 nastavaka. U kikindskom časopisu „Sadašnjost” je objavljivala značajne polemičke tekstove i književne radove, posebno pripovetke „Misli u pozorištu”, „Nedelja pred izbor kmetova na selu” i „Slike iz života`.[4] Njeni radovi su objavljeni i u listovima „Starmali”, „Neven”, „Novi Trebević”, „Orao”, „Bosanska vila”, kao i „Hacfelder Zeitung” na nemačkom.[1] U njena obimnija dela spadaju pripovetke „Iz učiteljskog života” (1884) i „Dvojački roman” (1889), koji su izlazili u nastavcima.[1] „Dvojački roman” obiluje autobiografskim elementima.[6] Roman je izašao u časopisu „Javor”, pošto su ga prethodno urednici „Sadašnjosti” odbili, jer su ga smatrali preobimnim. Zbog „Devojačkog romana” Draga se smatra prvim ženskim srpskim romanopiscem. Prema spisku pronađenom u njenoj zaostavštini, koji je sama načinila, objavila je ukupno trinaest pripovedaka, nekoliko članaka i nekoliko dečjih pesama, dok su neobjavljeni i zasad izgubljeni, ostali rukopisi „Seoskog romana”, kao i nekoliko pripovedaka i članaka na srpskom i nemačkom jeziku. Često je svoje radove objavljivala pod pseudonimom ili se potpisavala kao „jedna učiteljica”, „jedna narodna učiteljica” ili „tvoja iskrena drugarica”.[4] Najčešće je pisala o položaju i životu žena, a njene glavne junakinje većinom su bile učiteljice, književnice, glumice, pametne i buntovne devojke ili starije neudate žene.[1] Njena neskriveno feministička, odnosno humanistička proza je kritikovala patrijarhalan model društva i ulogu žene u društvu[4] i suočavala čitaoce sa mitovima o odnosu srpskog društva prema ženama. Zagovarala je promenu patrijahalnog modela društvv jer proizvodi teror u porodici, braku, školstvu, sveštenstvu književnosti i kulturi uopšte.[7] Smatrala je da kritika društva doprinosi njegovom napredovanju, ali nije naišla na podršku. Godine 1900. godine, u listu „Sadšnjost” je objavila svoj poslednji tekst, koji nije potpisala. Tom prilikom je objasnila da će prestati da objavljuje svoje radove zbog nedostatka poštovanja i uvreda koje je doživela.[4] Nikada se nije udala i nije imala dece. Bila je krhkog zdravlja, od 1893.[5] je bolovala od tuberkuloze.[4] Kako je zbog bolesti, od 1909. često odsustvovala sa posla, penzionisana je.[1] Umrla je u rodnom mestu i tamo je sahranjena, u porodičnoj grobnici.[1] Jedna ulica u Srpskoj Crnji nosi naziv u njenu čast. Njena dela za života su se pojavljivala isključivo u periodici, nisu štampana u obliku zasebnih knjiga, sve do 1990. kada su objavljena njena „Sabrana dela”, u dve knjige.

Opis Ljudi, instrumenti, dela Norber Difurk Vuk Karadžić Beograd 1982