srpska knjizevnost u 100 knjiga kapitalan komplet SRPSKI PISCI – KAPITALAN KOMPLET NAJOBIMNIJI KOMPLET SRPSKE KNJIZEVNOSTI IZDAT KOD NAS Izdavaci: Srpska Knjizevna Zadruga, Matica Srpska, 1958-1966. Tvrd platneni povez, format knjiga 14×20, cirilica, preko 20 000 strana ukupno. 1. STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST 1 2. STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST 2 3. ANTOLOGIJA NARODNIH LIRSKIH PESAMA 4. ANTOLOGIJA NARODNIH EPSKIH PESAMA 1 5. ANTOLOGIJA NARODNIH EPSKIH PESAMA 2 6. ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA 7. ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA 8. ANTOLOGIJA STARIJE SRPSKE POEZIJE 9. PESNICI 1 10. PESNICI 2 11. PRIPOVEDAČI 1 12. PRIPOVEDAČI 2 13. PESNICI 3 14. DOSITEJ OBRADOVIĆ , IZABRANI SPISI 15. VUK STEFANOVIĆ KARDŽIĆ 1 , PRVI I DRUGI SRPSKI USTANAK , ŽIVOT I OB. 16. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ 2 , KRITIKE I POLEMIKE 17. VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ 3 , PISMA 18. JOVAN STERIJA POPOVIĆ 1 , KOMEDIJE 19. JOVAN STERIJA POPOVIĆ 2 , PESME , PROZA 20. PROTA MATIJA NENADOVIĆ , MEMOARI 21. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ 1 , PJESME , LUČA MIKROKOZMA , GORSKI VIJENAC 22. PETAR PETROVIĆ NJEGOŠ 2 , LAŽNI CAR ŠĆEPAN MALI , PISMA 23. BRANKO RADIČEVIĆ , RUKOVET 24. LJUBOMIR NENADOVIĆ , ODABRANA DELA 25. STJEPAN MITROV LJUBIŠA , PRIPOVETKE 26. MARKO MILJANOV , JESEN RATNIKA 27. JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ , PESME 28. ĐURA JAKŠIĆ , PESME , JELISAVETA , PROZA 29. MEMOARI 18. I 19. VEKA 30. JAKOV IGNJATOVIĆ , ODABRANA DELA 1 31. JAKOV IGNJATOVIĆ , ODABRANA DELA 2 32. SVETOZAR MARKOVIĆ , ODABRANI SPISI 33. MILOVAN GLIŠIĆ , ODABRANA DELA 34. LAZA LAZAREVIĆ , PRIPOVETKE 35. JANKO VESELINOVIĆ , HAJDUK STANKO 36. SVETOLIK RANKOVIĆ , GORSKI CAR , PRIPOVETKE 37. VOJISLAV ILIĆ , IZABRANA DELA 38. STEVAN SREMAC 1 , POP ĆIRA I POP SPIRA 39. STEVAN SREMAC 2 , ZONA ZAMFIROVA , PRIPOVETKE 40. STEVAN SREMAC 3 , IVKOVA SLAVA , VUKADIN 41. LAZA KOSTIĆ , ODABRANA DELA 1 42. LAZA KOSTIĆ , ODABRANA DELA 2 43. LJUBOMIR NEDIĆ , STUDIJE IZ SRPSKE KNJIŽEVNOSTI 44. RADOJE DOMANOVIĆ , SATIRE 45. IVO ĆIPIKO , PAUCI , PRIPOVETKE 46. PETAR KOČIĆ , IZABRANE STRANICE 47. BORISAV STANKOVIĆ 1 , NEČISTA KRV , KOŠTANA 48. BORISAV STANKOVIĆ 2 , PRIPOVETKE 49. BOGDAN POPPOVIĆ , OGLEDI I ČLANCI IZ KNJIŽEVNOSTI 50. MILAN RAKIĆ , PESME 51. ALEKSA ŠANTIĆ , IZABRANE STRANICE , SVETOZAR ĆOROVIĆ , IZABRANE STRANE 52. JOVAN DUČIĆ , PESME , PUTOPISI , ESEJI 53. SIMO MATAVULJ 1 , BILJEŠKE JEDNOG PISCA , BAKONJA FRA BRNE 54. SIMO MATAVULJ 2 , PRIPOVETKE , O KNJIŽEVNOSTI 55. VLADISLAV PETKOVIĆ DIS , PESME 56. SIMA PANDUROVIĆ , PESME 57. BRANISLAV NUŠIĆ , ODABRANE KOMEDIJE 58. JOVAN SKERLIĆ 1 , STUDIJE 59. JOVAN SKERLIĆ 2 , KRITIKE 60. SLOBODAN JOVANOVIĆ , PORTRETI IZ ISTORIJE I KNJIŽEVNOSTI 61. BRANIMIR ĆOSIĆ , POKOŠENO POLJE 62. IZBOR SRPSKOG PUTOPISA 63. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI 1 64. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI 2 65. JOVAN POPOVIĆ ,IZABRANE STRANICE , ĐORĐE JOVANOVIĆ , IZABRANE STRANICE 66. ISIDORA SEKULIĆ 1 , PROZNI RADOVI 67. ISIDORA SEKULIĆ 2 , OGLEDI 68. RASTKO PETROVIĆ , IZBOR 1 69. RASTKO PETROVIĆ , IZBOR 2 70. MILOŠ CRNJANSKI 1 , LIRIKA , PROZA , ESEJI 71. MILOŠ CRNJANSKI 2 , SERBIA , SEOBE , LAMENT NAD BEOGRADOM 72. MOMČILO NASTASIJEVIĆ , PESME PRIPOVETKE DRAME 73. STOJAN NOVAKOVIĆ , IZ SRPSKE ISTORIJE 74. STANISLAV VINAVER , ČUVARI SVETA 75. VELJKO PETROVIĆ 1 , PRIPOVETKE 76. VELJKO PETROVIĆ 2 , PESME , ESEJI 77. IVO ANDRIĆ 1 , PRIPOVETKE 78. IVO ANDRIĆ 2 , NA DRINI ĆUPRIJA 79. MARKO RISTIĆ , OBJAVA POEZIJE 80. MILAN BOGDANOVIĆ , KRITIKE 81. ISAK SAMOKOVLIJA , PRIPOVETKE 82. DESANKA MAKSIMOVIĆ , PESME 83. DUŠAN MATIĆ , IZBOR TEKSTOVA 84. OSKAR DAVIĆO , SUNOVRATI 85. BRANKO COPIC 86. MIHAILO LALIĆ , ZLO PROLJEĆE 87. DOBRICA ĆOSIĆ , KORENI 88. NOVINARI 89. FILOZOFI 90. NAUČNICI 91. ESEJI O UMETNOSTI 92. RATNI DRUGOVI 93. VIĐENJE RATA 94. KNJIŽEVNI ISTORIČARI I KRITIČARI 3 95. DEČJA POEZIJA SRPSKA 96. PESNIČKI PREVODI 97. PESNICI 4 98. PRIPOVEDAČI 3 99. PRIPOVEDAČI 4 100.ESEJISTI I KRITIČARI Stanje vrlo dobro kao na slikama, bez oštećenja. NOVILOK.

Srpska knjizevnost u 100 knjiga, kapitalan komplet srpski pisci – kapitalan komplet najobimniji komplet srpske knjizevnosti izdat kod nas. Izdavaci: Srpska Knjizevna Zadruga, Matica Srpska, 1958-1966. Tvrd platneni povez, format knjiga 14×20, cirilica, preko 20 000 strana ukupno. 1. stara srpska književnost 1 2. stara srpska književnost 2 3. antologija narodnih lirskih pesama 4. antologija narodnih epskih pesama 1 5. antologija narodnih epskih pesama 2 6. antologija narodnih pripovedaka 7. antologija narodnih umotvorina 8. antologija starije srpske poezije 9. pesnici 1 10. pesnici 2 11. pripovedači 1 12. pripovedači 2 13. pesnici 3 14. dositej obradović , izabrani spisi 15. vuk stefanović kardžić 1 , prvi i drugi srpski ustanak , život i ob. 16. vuk stefanović karadžić 2 , kritike i polemike 17. vuk stefanović karadžić 3 , pisma 18. jovan sterija popović 1 , komedije 19. jovan sterija popović 2 , pesme , proza 20. prota matija nenadović , memoari 21. petar petrović njegoš 1 , pjesme , luča mikrokozma , gorski vijenac 22. petar petrović njegoš 2 , lažni car šćepan mali , pisma 23. branko radičević , rukovet 24. ljubomir nenadović , odabrana dela 25. stjepan mitrov ljubiša , pripovetke 26. marko miljanov , jesen ratnika 27. jovan jovanović zmaj , pesme 28. đura jakšić , pesme , jelisaveta , proza 29. memoari 18. i 19. veka 30. jakov ignjatović , odabrana dela 1 31. jakov ignjatović , odabrana dela 2 32. svetozar marković , odabrani spisi 33. milovan glišić , odabrana dela 34. laza lazarević , pripovetke 35. janko veselinović , hajduk stanko 36. svetolik ranković , gorski car , pripovetke 37. vojislav ilić , izabrana dela 38. stevan sremac 1 , pop ćira i pop spira 39. stevan sremac 2 , zona zamfirova , pripovetke 40. stevan sremac 3 , ivkova slava , vukadin 41. laza kostić , odabrana dela 1 42. laza kostić , odabrana dela 2 43. ljubomir nedić , studije iz srpske književnosti 44. radoje domanović , satire 45. ivo ćipiko , pauci , pripovetke 46. petar kočić , izabrane stranice 47. borisav stanković 1 , nečista krv , koštana 48. borisav stanković 2 , pripovetke 49. bogdan poppović , ogledi i članci iz književnosti 50. milan rakić , pesme 51. aleksa šantić , izabrane stranice , svetozar ćorović , izabrane strane 52. jovan dučić , pesme , putopisi , eseji 53. simo matavulj 1 , bilješke jednog pisca , bakonja fra brne 54. simo matavulj 2 , pripovetke , o književnosti 55. vladislav petković dis , pesme 56. sima pandurović , pesme 57. branislav nušić , odabrane komedije 58. jovan skerlić 1 , studije 59. jovan skerlić 2 , kritike 60. slobodan jovanović , portreti iz istorije i književnosti 61. branimir ćosić , pokošeno polje 62. izbor srpskog putopisa 63. književni istoričari i kritičari 1 64. književni istoričari i kritičari 2 65. jovan popović ,izabrane stranice , đorđe jovanović , izabrane stranice 66. isidora sekulić 1 , prozni radovi 67. isidora sekulić 2 , ogledi 68. rastko petrović , izbor 1 69. rastko petrović , izbor 2 70. miloš crnjanski 1 , lirika , proza , eseji 71. miloš crnjanski 2 , serbia , seobe , lament nad beogradom 72. momčilo nastasijević , pesme pripovetke drame 73. stojan novaković , iz srpske istorije 74. stanislav vinaver , čuvari sveta 75. veljko petrović 1 , pripovetke 76. veljko petrović 2 , pesme , eseji 77. ivo andrić 1 , pripovetke 78. ivo andrić 2 , na drini ćuprija 79. marko ristić , objava poezije 80. milan bogdanović , kritike 81. isak samokovlija , pripovetke 82. desanka maksimović , pesme 83. dušan matić , izbor tekstova 84. oskar davićo , sunovrati 85. branko copic 86. mihailo lalić , zlo proljeće 87. dobrica ćosić , koreni 88. novinari 89. filozofi 90. naučnici 91. eseji o umetnosti 92. ratni drugovi 93. viđenje rata 94. književni istoričari i kritičari 3 95. dečja poezija srpska 96. pesnički prevodi 97. pesnici 4 98. pripovedači 3 99. pripovedači 4 100.esejisti i kritičari KNJIGE SE PRODAJU U STANJU KOJE JE PRIKAZANO NA SLICI ! ! ! ________________________________________________________ Stanje vrlo dobro-prihvatljivo, knjige su pogodne za čitanje, imaju manje znakove korišćenja ili starenja, ponegde neznatna senka na povezu ili podvučen tekst... Delo je kompletno, bez nedostajućih strana. polovno sa vidljivim znacima korišćenja. LOKŠEST

Proizvođač HP Veličina ekrana 16.1" Rezolucija ekrana 1920 x 1080 Vrsta ekrana IPS Tip ekrana: Non-glare Touchscreen Ne Proizvođač procesora Intel Oznaka procesora Intel i7 Procesor Intel Core i7-13700HX Broj procesorskih jezgara 16 Radni takt procesora 5.0 GHz Brzina memorije 4800 MHz Tip memorije DDR5 SODIMM Kapacitet memorije 16 GB Veličina hardiska 1 TB Vrsta hard diska SSD Tip grafičke karte Diskretna Model Grafičke karte nVIDIA GF RTX 4080 12GB DDR6 Web kamera HD Baterija 6 ćelija Bluetooth Da Wireless Da Ukupan broj USB-ova 2 HDMI 1 Tastatura Bez numerickog dela Dodatan opis tastature Svetleća tastatura Priključak za slusalice 1 Priključak za mikrofon 1 Operativni sistem Windows 11 Home Materijal Plastika Boja Siva Garantni rok 2 Godine Link proizvođača https://www.hp.com/rs-sr/products/laptops/product-details/product-specifications/2101838468 Zvučnici 2.0 Stereo Preporučena za Igrače Brend HP Posebna šifra

1) Zapisi iz mrtvog doma I 2) Zapisi iz mrtvog doma II 3) Novele 4) Poniženi i uvređeni I 5) Poniženi i uvređeni II 6) Zločin i kazna I 7) Zločin i kazna II 8) Zločin i kazna III 9) Njetočka Nezvanova i tri priče 10) Idiot I 11) Idiot II 12) Idiot III 13) Novele 14) Autobiografski spisi i šest pisama Dostojevskog 15) Dvojnik 16) Zabeleške iz podzemlja i dve novele 17) Braća Karamazovi I 18) Braća Karamazovi II 19) Braća Karamazovi III 20) Braća Karamazovi IV 21) Braća Karamazovi V 22) Kockar 23) Večni muž/ Čiča Maroje 24) Selo Stepančikovo i njegovi žitelji 25) Ujkin san i druge pripovetke 26) Nečiste sile I 27) Nečiste sile II 28) Nečiste sile III 29) Bedni ljudi/ Rad o životu i delu F. M. Dostojevskog 30) Politički napisi 31) Momče I 32) Momče II 33) Momče III 34) Politički napisi 35) Literarni napisi Stanje: dobro Dimenzije: 13,5 x 19,5 cm Izdavač: Narodna prosveta Godina: 1933. Pismo: ćirilica Povez: tvrdi Urednik izdanja: Isidora Sekulić Izuzetno retko!

Opis Proizvođač Lenovo Veličina ekrana 14" Rezolucija ekrana 2880 x 1800 Vrsta ekrana OLED Tip ekrana: Non-glare Touchscreen Da Proizvođač procesora Intel Oznaka procesora Intel i7 Čipset Intel Procesor Intel Core i7-1280P Broj procesorskih jezgara 14 Radni takt procesora 3.6 GHz Brzina memorije 5200 MHz Tip memorije DDR5 Kapacitet memorije 16 GB Veličina hardiska 512 GB Vrsta hard diska SSD Tip grafičke karte Integrisana Model Grafičke karte Intel Iris Xe Web kamera HD Bluetooth 5.2 Wireless 802.11 ax Ukupan broj USB-ova 1 Tastatura Bez numerickog dela Tip karaktera YU Priključak za slusalice 1 Priključak za mikrofon 1 Operativni sistem Windows 11 Home Materijal Aluminijum Boja Siva Garantni rok 2 Godine Link proizvođača http://lenovo.com/ Zvučnici 2.0 Stereo Preporučena za Svakodnevni rad

Opis Proizvođač HP Veličina ekrana 14" Rezolucija ekrana 1920 x 1080 Vrsta ekrana LED Tip ekrana: Non-glare Touchscreen Ne Proizvođač procesora Intel Oznaka procesora Intel i7 Čipset Intel Procesor Intel Core i7-1165G7 Broj procesorskih jezgara 4 Radni takt procesora 4.7 GHz Brzina memorije 3200 MHz Tip memorije DDR4 Kapacitet memorije 16 GB Veličina hardiska 512 GB Vrsta hard diska SSD Tip grafičke karte Integrisana Model Grafičke karte Intel Iris Xe Web kamera HD Baterija 3 ćelije Bluetooth 5.0 Wireless 802.11 ax Card reader SD SDHC SDXC Ukupan broj USB-ova 3 Mrežna kartica 10/100/1000 HDMI 1 Tastatura Bez numerickog dela Tip karaktera YU Priključak za slusalice 1 Priključak za mikrofon 1 Operativni sistem Windows 10 Pro Materijal Metal / Plastika Boja Srebrna Garantni rok 2 Godine Link proizvođača https://www.hp.com/ Preporučena za Svakodnevni rad Zvučnici 2.0 Stereo

Opis Proizvođač Asus Veličina ekrana 15.6" Rezolucija ekrana 2880 x 1620 Vrsta ekrana OLED Tip ekrana: Non-glare Touchscreen Ne Proizvođač procesora AMD Oznaka procesora AMD Ryzen Čipset AMD Procesor AMD Ryzen 5 5600H Broj procesorskih jezgara 6 Radni takt procesora 4.2 GHz Tip memorije DDR4 Kapacitet memorije 16 GB Veličina hardiska 512 GB Vrsta hard diska SSD Tip grafičke karte Integrisana Model Grafičke karte AMD Radeon Web kamera HD Baterija 3 ćelije Bluetooth 5.0 Wireless 802.11 ax Ukupan broj USB-ova 2 Broj USB 2.0 1 HDMI 1 Tastatura Puna sa numeričkim delom Priključak za slusalice 1 Priključak za mikrofon 1 Operativni sistem Windows 11 Home Materijal Metal / Plastika Boja Siva Garantni rok 2 Godine Link proizvođača https://www.asus.com/Laptops/For-Home/Vivobook/Vivobook-S-15-M3502-AMD-Ryzen-5000-Series/ Preporučena za Svakodnevni rad Zvučnici 2.0 Stereo

Opis Dijagonala ekrana: 15.6" Ekran osetljiv na dodir: Ne Osvetljenost ekrana: 300 nits Ekran: 15.6", Full HD, IPS, micro-edge, anti-glare, 300 nits, 72% NTSC Rezolucija: 1920 x 1080 Broj jezgara: 4 (Quad Core) Procesor: Intel® Core™ i5 Quad Core 1155G7 4.5GHz , Keš memorija: 8MB Čipset: Intel® SoC Platform Grafička karta: Integrisana Intel Iris Xe Graphics sa deljenom sistemskom memorijom RAM (memorija): 8GB HDD SSD: 256GB SSD Memorija: 8 GB (1 x 8 GB) DDR4-3200 MHz Tip HDD: M.2 SSD Operativni sistem: FreeDOS Optički uređaj: Nema Zvučnici: Stereo zvučnici Web kamera: Da Čitač otiska prsta: Ne Display port: 1 HDMI: HDMI (Type A) USB 3.2 Gen 1 (5Gbps): 2 USB 3.2 Gen 2 (10Gbps): 1 Wireless standard: Wi-Fi 6 (802.11ax) Bluetooth: Bluetooth 5.2 Baterija: 3 ćelije Osvetljena tastatura: Da Tastatura: Tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Boja: Plava Dimenzije: 36.02 x 23.4 x 1.79 cm Masa: 1.74 kg Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine HP Garancija 24 meseca

Dela A.N. Majkova 1884! RUS tom drugi tvrd kozni povez sjajno ocuvano posebno posle 135 godina! posveta ruski pisac skupljao prevodio i srpske epske pesme vidi slike! jako retko i vredno S. Peterburg 494 strane francuski povez Lib 20 Majkov Apolon Nikolajevič (Apollon Nikolaevič), ruski pesnik (Moskva, 4. VI. 1821 – Sankt Peterburg, 20. III. 1897). Studirao pravo; radio kao knjižar, od 1852. cenzor. Pristalica »naturalne škole« (poema Mašenka, 1846), poslije historicist (Kraj groba Groznoga – U groba Groznogo, 1887) i religijsko-filozofski lirik (mistifikacija Iz Apollodora Gnostika, 1877–93). U pjesništvu prevladavaju antički i talijanski motivi, krajolici. Objavio ciklus Iz slavenskog svijeta (Iz slavjanskogo mira, 1870–80). Apollon Nikolayevich Maykov (Russian: Аполло́н Никола́евич Ма́йков, June 4 [O.S. May 23] 1821, Moscow – March 20 [O.S. March 8] 1897, Saint Petersburg) was a Russian poet, best known for his lyric verse showcasing images of Russian villages, nature, and history. His love for ancient Greece and Rome, which he studied for much of his life, is also reflected in his works. Maykov spent four years translating the epic The Tale of Igor`s Campaign (1870) into modern Russian. He translated the folklore of Belarus, Greece, Serbia and Spain, as well as works by Heine, Adam Mickiewicz and Goethe, among others. Several of Maykov`s poems were set to music by Russian composers, among them Rimsky-Korsakov and Tchaikovsky. Maykov was born into an artistic family and educated at home, by the writer Ivan Goncharov, among others. At the age of 15, he began writing his first poetry. After finishing his gymnasium course in just three years, he enrolled in Saint Petersburg University in 1837. He began publishing his poems in 1840, and came out with his first collection in 1842. The collection was reviewed favorably by the influential critic Vissarion Belinsky. After this, he traveled throughout Europe, returning to Saint Petersburg in 1844, where he continued to publish poetry and branched out into literary criticism and essay writing. He continued writing throughout his life, wavering several times between the conservative and liberal camps, but maintaining a steady output of quality poetical works. In his liberal days he was close to Belinsky, Nikolay Nekrasov, and Ivan Turgenev, while in his conservative periods he was close to Fyodor Dostoyevsky. He ended his life as a conservative. Maykov died in Saint Petersburg On March 8, 1897. Contents 1 Biography 1.1 Literary career 1.1.1 Maykov and revolutionary democrats 1.1.2 The Tale of Igor`s Campaign 1.1.3 Christianity and paganism 1.1.4 Last years 2 Legacy 3 Selected bibliography 3.1 Poetry collections 3.2 Dramas 3.3 Major poems 4 Notes 5 References 6 External links Biography Apollon Maykov was born into an artistic family. His father, Nikolay Maykov, was a painter, and in his later years an academic of the Imperial Academy of Arts. His mother, Yevgeniya Petrovna Maykova (née Gusyatnikova, 1803–1880), loved literature and later in life had some of her own poetry published.[1] The boy`s childhood was spent at the family estate just outside Moscow, in a house often visited by writers and artists.[2] Maykov`s early memories and impressions formed the foundation for his much lauded landscape lyricism, marked by what biographer Igor Yampolsky calls `a touchingly naive love for the old patriarchal ways.`[3] In 1834 the family moved to Saint Petersburg. Apollon and his brother Valerian were educated at home, under the guidance of their father`s friend Vladimir Solonitsyn, a writer, philologist and translator, known also for Nikolay Maykov`s 1839 portrait of him. Ivan Goncharov, then an unknown young author, taught Russian literature to the Maykov brothers. As he later remembered, the house `was full of life, and had many visitors, providing a never ceasing flow of information from all kinds of intellectual spheres, including science and the arts.`[4] At the age of 15 Apollon started to write poetry.[5] With a group of friends (Vladimir Benediktov, Ivan Goncharov and Pavel Svinyin among others) the Maykov brothers edited two hand-written magazines, Podsnezhnik (Snow-drop) and Moonlit Nights, where Apollon`s early poetry appeared for the first time.[1] Maykov finished his whole gymnasium course in just three years,[3] and in 1837 enrolled in Saint Petersburg University`s law faculty. As a student he learned Latin which enabled him to read Ancient Roman authors in the original texts. He later learned Ancient Greek, but until then had to content himself with French translations of the Greek classics. It was at the university that Maykov developed his passionate love of Ancient Greece and Rome.[3] Literary career Apollon Maykov`s first poems (signed `M.`) were published in 1840 by the Odessa Almanac and in 1841 by Biblioteka Dlya Chteniya and Otechestvennye Zapiski. He also studied painting, but soon chose to devote himself entirely to poetry. Instrumental in this decision was Pyotr Pletnyov, a University professor who, acting as a mentor for the young man, showed the first poems of his protégé to such literary giants as Vasily Zhukovsky and Nikolai Gogol. Maykov never became a painter, but the lessons he received greatly influenced his artistic worldview and writing style.[1] In 1842 his first collection Poems by A.N. Maykov was published, to much acclaim. `For me it sounds like Delvig`s ideas expressed by Pushkin,` Pletnyov wrote.[6] Vissarion Belinsky responded with a comprehensive essay,[7] praising the book`s first section called `Poems Written for an Anthology`, a cycle of verses stylized after both ancient Greek epigrams and the traditional elegy. He was flattered by the famous critic`s close attention.[note 1] Maykov paid heed to his advice and years later, working on the re-issues, edited much of the text in direct accordance with Belinsky`s views.[8] After graduating from the university, Maykov joined the Russian Ministry of Finance as a clerk. Having received a stipend for his first book from Tsar Nicholas I, he used the money to travel abroad, visiting Italy (where he spent most of his time writing poetry and painting), France, Saxony, and Austria. In Paris Apollon and Valerian attended lectures on literature and fine arts at the Sorbonne and the College de France.[5] On his way back Maykov visited Dresden and Prague where he met Vaclav Hanka and Pavel Jozef Safarik, the two leaders of the national revival movement.[3] The direct outcome of this voyage for Apollon Maykov was a University dissertation on the history of law in Eastern Europe.[5] Maykov circa 1850 In 1844 Maykov returned to Saint Petersburg to join the Rumyantsev Museum library as an assistant. He became actively involved with the literary life of the Russian capital, contributing to Otechestvennye Zapiski, Finsky Vestnik and Sovremennik. He also debuted as a critic and published several essays on literature and fine art, reviewing works by artists like Ivan Aivazovsky, Fyodor Tolstoy and Pavel Fedotov.[1] In 1846 the Petersburg Anthology published his poem `Mashenka`, which saw Maykov discarding elegy and leaning towards a more down-to-Earth style of writing. Again Belinsky was impressed, hailing the arrival of `a new talent, quite capable of presenting real life in its true light.`[9] The critic also liked Two Fates (Saint Petersburg, 1845). A `natural school` piece, touched by Mikhail Lermontov`s influence, it featured `a Pechorin-type character, an intelligent, thinking nobleman retrogressing into a low-brow philistine,` according to Alexander Hertzen`s review.[10] In the late 1840s Maykov was also writing prose, in a Gogol-influenced style known as the `physiological sketch`. Among the short stories he published at the time were `Uncle`s Will` (1847) and `The Old Woman – Fragments from the Notes of a Virtuous Man` (1848).[1] In the late 1840s Maykov entered Belinsky`s circle and became friends with Nikolai Nekrasov and Ivan Turgenev. Along with his brother Valerian he started to attend Mikhail Petrashevsky`s `Secret Fridays`, establishing contacts with Fyodor Dostoyevsky and Aleksey Pleshcheyev. Later, having been interrogated about his involvement, Maykov avoided arrest (he did not have a significant role in the group`s activities), but for several years was kept under secret police surveillance.[1] In the years to come Maykov, who never believed in the ideas of socialism, often expressed embarrassment over his involvement in the Petrashevsky affair. In an 1854 letter to M. A. Yazykov he confessed: `At the time I had very vague political ideas and was foolish enough to join a group where all the government`s actions were criticized and condemned as wrong a priory, many of [its members] applauding every mistake, according to the logic of `the worse they rule, the quicker they`ll fall`.[11] In the 1850s Maykov, now a Slavophile, began to champion `firm` monarchy and strong Orthodox values.[2] Writing to Aleksandr Nikitenko he argued: `Only a form of political system which had been proven by the test of history could be called viable`.[12] In 1852 Maykov moved into the office of the Russian Committee of Foreign censorship, where he continued working for the rest of his life, becoming its chairman in 1882.[1] In 1847 Maykov`s second collection of poems, Sketches of Rome, the artistic outcome of his earlier European trip, was published. Informed with Belinsky`s criticism, some poems were built on the juxtaposition of the majestic ruins and lush landscapes of `classic` Rome with the everyday squalor of contemporary Italy. This homage to the `natural school` movement, though, did not make Maykov`s style less flamboyant; on the contrary, it was in Sketches of Rome that he started to make full use of exotic epithets and colorful imagery.[1] In 1848–1852 Maykov wrote little, but became active during the Crimean War. First came the poem `Claremont Cathedral` (1853), an ode to Russia`s historical feat of preventing the Mongol hordes from devastating European civilization.[note 2] This was followed by the compilation Poems, 1854. Some of the poems, like those about the siege of Sevastopol (`To General-Lieutenant Khrulyov`) were welcomed by the literary left (notably Nekrasov and Chernyshevsky). Others (`In Memory of Derzhavin` and `A Message to the Camp`) were seen as glorifying the monarchy and were deemed `reactionary`.[13] The last 1854 poem, `The Harlequin`, was a caricature on a revolutionary keen to bring chaos and undermine centuries-old moral principles.[13] Now a `patriarchal monarchist`, Maykov started to praise the Nikolai I regime. Another poem, `The Carriage`, where Maykov openly supported the Tsar, was not included in 1854, but circulated in its hand-written version and did his reputation a lot of harm. Enemies either ridiculed the poet or accused him of political opportunism and base flattery. Some of his friends were positively horrified. In his epigrams, poet Nikolay Shcherbina labeled Maykov `chameleon` and `servile slave`.[1] While social democrats (who dominated the Russian literary scene of the time) saw political and social reforms as necessary for Russia, Maykov called for the strengthening of state power.[13] After Russia`s defeat in the war the tone of Maykov`s poetry changed. Poems like `The war is over. Vile peace is signed...`, `Whirlwind` (both 1856), `He and Her` (1867) criticized corrupt high society and weak, inadequate officials who were indifferent to the woes of the country and its people.[13] Now openly critical of Nikolai I, Maykov admitted to having been wrong when professing a belief in the monarch.[14] Maykov in the 1850s In 1858 Maykov took part in the expedition to Greece on board the corvette Bayan. Prior to that he read numerous books about the country and learned the modern Greek language. Two books came out as a result of this trip: The Naples Album (which included `Tarantella`, one of his best known poems) and Songs of Modern Greece. The former, focusing on contemporary Italian life, was coldly received by Russian critics who found it too eclectic. In retrospect it is regarded as a curious experiment in breaking genre barriers, with images and conversations from foreign life used to express things which in Russia could not be commented on publicly at the time.[13] In the latter, the author`s sympathy for the Greek liberation movement is evident.[3] The early 1860s saw Maykov`s popularity on the rise: he often performed in public and had his works published by the leading Russian magazines.[15] In the mid-1860s he once again drifted towards the conservative camp, and stayed there for the rest of his life. He condemned young radicals, and expressed solidarity with Mikhail Katkov`s nationalistic remarks regarding the Polish Uprising and Russian national policy in general. In poems like `Fields` (which employed Gogol`s metaphor of Russia as a troika, but also expressed horror at emerging capitalism),[13] `Niva` and `The Sketch` he praised the 1861 reforms, provoking sharp criticism from Saltykov-Schedrin[16] and Nikolay Dobrolyubov.[2] Adopting the Pochvennichestvo doctrine, Maykov became close to Apollon Grigoriev, Nikolai Strakhov, and Fyodor Dostoyevsky; his friendship with the latter proved to be a particularly firm and lasting one.[1] In the 1860s and 1870s Maykov contributed mainly to Russky Vestnik.[3] One of the leading proponents of Russian Panslavism, he saw his country as fulfilling its mission in uniting Slavs, but first and foremost freeing the peoples of the Balkans from Turkish occupation. `Once you`ve seen Russia in this [Panslavic] perspective, you start to understand its true nature and feel ready to devote yourself to this life-affirming cause,` wrote Maykov in a letter to Dostoyevsky.[17] The mission of art, according to the poet, was to develop the national self-consciousness and revive the `historical memory` of Russians. The Slavic historic and moral basis on which it stood became the major theme of Maykov`s poetry cycles `Of the Slavic World`, `At Home`, and `Callings of History`. Well aware of the darker side of Russia`s historic legacy, he still thought it necessary to highlight its `shining moments` (`It`s dear to me, before the icon...`, 1868). Maykov was not a religious person himself but attributed great importance to the religious fervor of the common people, seeing it as the basis for `moral wholesomeness` (`The spring, like an artist`, 1859; `Ignored by all...`, 1872). His religious poems of the late 1880s (`Let go, let go...`, `The sunset’s quiet shine...`, `Eternal night is near...`) differed radically from his earlier odes to paganism. In them Maykov professed a belief in spiritual humility and expressed the conviction that this particular feature of the Russian national character would be its saving grace.[13] Maykov and revolutionary democrats Unlike his artistic ally Afanasy Fet, Maykov always felt the need for maintaining `spiritual bonds` with common people and, according to biographer Yampolsky, followed `the folk tradition set by Pushkin, Lermontov, Krylov and Koltsov`.[3] Yet he was skeptical of the doctrine of narodnost as formulated by Dobrolyubov and Chernyshevsky, who saw active promotion of the democratic movement as the mission of Russian literature. In 1853, horrified by Nekrasov`s poem `The Muse`, Maykov wrote `An Epistle to Nekrasov`, in which he urged the latter to `dilute his malice in nature`s harmony.` Yet he never severed ties with his opponent and often gave him credit. `There is only one poetic soul here, and that is Nekrasov,` Maykov wrote in an October 1854 letter to Ivan Nikitin.[18] According to Yampolsky, Nekrasov`s poem `Grandfather` (1870, telling the story of a nobleman supporting the revolutionary cause) might have been an indirect answer to Maykov`s poem `Grandmother` (1861) which praised the high moral standards of the nobility and condemned the generation of nihilists. Maykov`s poem Princess (1876) had its heroine Zhenya, a girl from an aristocratic family, join a gang of conspirators and lose all notions of normality, religious, social or moral. However, unlike Vsevolod Krestovsky or Viktor Klyushnikov, Maykov treated his `nihilist` characters rather like victims of the post-Crimean war social depression rather than villains in their own right.[3] The Tale of Igor`s Campaign Seeking inspiration and moral virtue in Russian folklore, which he called `the treasury of the Russian soul`, Maykov tried to revive the archaic Russian language tradition.[19] In his later years he made numerous freestyle translations and stylized renditions of Belarussian and Serbian folk songs. He developed a strong interest in non-Slavic folklore too, exemplified by the epic poems Baldur (1870) and Bringilda (1888) based on the Scandinavian epos.[3] In the late 1860s Maykov became intrigued by The Tale of Igor`s Campaign, which his son was studying in gymnasium at the time. Baffled by the vagueness and occasional incongruity of all the available translations, he shared his doubts with professor Izmail Sreznevsky, who replied: `It is for you to sort these things out.` Maykov later described the four years of work on the new translation that followed as his `second university`.[3] His major objective was to come up with undeniable proof of the authenticity of the old text, something that many authors, Ivan Goncharov among them, expressed doubts about. Ignoring Dostoyevsky`s advice to use rhymes so as to make the text sound more modern, Maykov provided the first ever scientifically substantiated translation of the document, supplied with comprehensive commentaries. First published in the January 1870 issue of Zarya magazine, it is still regarded as one of the finest achievements of his career.[13] For Maykov, who took his historical poems and plays seriously, authenticity was the main objective. In his Old Believers drama The Wanderer (1867), he used the hand-written literature of raskolniks and, `having discovered those poetic gems, tried to re-mold them into... modern poetic forms,` as he explained in the preface.[20][13] In his historical works Maykov often had contemporary Russian issues in mind. `While writing of ancient history I was looking for parallels to the things that I had to live through. Our times provide so many examples of the rise and fall of the human spirit that an attentive eye looking for analogies can spot a lot,` he wrote.[21] Christianity and paganism Maykov in his later years Maykov`s first foray into the history of early Christianity, `Olynthus and Esther` (1841) was criticized by Belinsky. He returned to this theme ten years later in the lyrical drama Three Deaths (1857), was dissatisfied with the result, and went on to produce part two, `The Death of Lucius` (1863). Three Deaths became the starting point of his next big poem, Two Worlds, written in 1872, then re-worked and finished in 1881. Following Belinsky`s early advice, Maykov abandoned Lucius, a weak Epicurean, and made the new hero Decius, a patrician who, while hating Nero, still hopes for the state to rise up from its ashes.[13] Like Sketches of Rome decades earlier, Two Worlds was a eulogy to Rome`s eternal glory, its hero fighting Christianity, driven by the belief that Rome is another Heaven, `its dome embracing Earth.`[5] While in his earlier years Maykov was greatly intrigued by antiquity, later in life he became more interested in Christianity and its dramatic stand against oppressors. While some contemporaries praised Maykov for his objectivity and scholarly attitude, the Orthodox Christian critics considered him to be `too much of a heathen` who failed to show Christianity in its true historical perspective.[22] Later literary historians viewed Maykov`s historical dramas favourably, crediting the author for neutrality and insight. Maykov`s antiquity `lives and breathes, it is anything but dull,` wrote critic F. Zelinsky in 1908.[23] For the Two Worlds Maykov received The Russian Academy of Sciences` Pushkin Prize in 1882.[1] Last years In 1858 Grigory Kushelev-Bezborodko published the first Maykov anthology Poems by Ap. Maykov. In 1879 it was expanded and re-issued by Vladimir Meshchersky. The Complete Maykov came out in 1884 (its second edition following in 1893).[5] In the 1880s Maykov`s poetry was dominated by religious and nationalistic themes and ideas. According to I. Yampolsky, only a few of his later poems (`Emshan`, `The Spring`, 1881) had `indisputable artistic quality`.[3] In his later years the poet wrote almost nothing new, engaging mostly in editing his earlier work and preparing them for compilations and anthologies. `Maykov lived the quiet, radiant life of an artist, evidently not belonging to our times... his path was smooth and full of light. No strife, no passions, no persecution,` wrote Dmitry Merezhkovsky in 1908.[24] Although this generalization was far from the truth, according to biographer F. Priyma, it certainly expressed the general public`s perception of him.[13] Apollon Maykov died in Saint Petersburg On March 8, 1897. `His legacy will always sound as the mighty, harmonious and very complicated final chord to the Pushkin period of Russian poetry,` wrote Arseny Golenishchev-Kutuzov in the Ministry of Education`s obituary.[25] Legacy Maykov`s initial rise to fame, according to the Soviet scholar Fyodor Pryima, had a lot to do with Pushkin and Lermontov`s untimely deaths, and the feeling of desolation shared by many Russian intellectuals of the time.[13] Vissarion Belinsky, who discovered this new talent, believed it was up to Maykov to fill this vacuum. `The emergence of this new talent is especially important in our times, when in the devastated Church of Art... we see but grimacing jesters entertaining dumb obscurants, egotistic mediocrities, merchants and speculators,` Belinsky wrote, reviewing Maykov`s debut collection.[26] The sleeve of Poems by Apollon Maykov in 2 volumes, 1858. Hailing the emergence of a new powerful talent, Belinsky unreservedly supported the young author`s `anthological` stylizations based upon the poetry of Ancient Greece, praising `the plasticity and gracefulness of the imagery,` the virtuosity in the art of the decorative, the `poetic, lively language` but also the simplicity and lack of pretentiousness.[27] `Even in Pushkin`s legacy this poem would have rated among his best anthological pieces,` Belinsky wrote about the poem called `The Dream`.[28] Still, he advised the author to leave the `anthological` realm behind as soon as possible[29] and expressed dissatisfaction with poems on Russia`s recent history. While admitting `Who`s He` (a piece on Peter the Great, which some years later found its way into textbooks) was `not bad`, Belinsky lambasted `Two Coffins`, a hymn to Russia`s victories over Karl XII and Napoleon. Maykov`s debut collection made him one of the leading Russian poets. In the 1840s `his lexical and rhythmic patterns became more diverse but the style remained the same, still relying upon the basics of classical elegy,` according to the biographer Mayorova, who noted a strange dichotomy between the flamboyant wording and static imagery, and pointed to the `insurmountable distance between the poet and the world he pictured.`[1] After Belinsky`s death, Maykov started to waver between the two camps of the Westernizers and the Slavophiles, and the critics, accordingly, started to treat his work on the basis of their own political views in relation to the poet`s changing ideological stance. Maykov`s 1840s` `natural school`- influenced poems were praised (and published)[30] by Nikolay Nekrasov. His later works, expressing conservative, monarchist and anti-`nihilist` views, were supported by Dostoyevsky, who on more than one occasion pronounced Maykov Russia`s major poet.[13][31] In his 1895 article for the Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary, the philosopher and critic Vladimir Solovyov argued that Maykov`s dominant characteristics were `a serene, contemplating tone, elaborate patterns, a distinct and individual style (in form, although not in colors) with a relatively lackluster lyric side, the latter suffering obviously from too much attention to details, often at the expense of the original inspiration.` Maykov`s best works were, the critic opined, `powerful and expressive, even if not exceptionally sonorous.`[5] Speaking of Maykov`s subject matter, Solovyov was almost dismissive: Two major themes form the foundation of Maykov`s poetry, the Ancient Greek aesthetic and historical myths of the Byzantine-Russian politics; bonded only by the poet`s unreserved love for both, never merge... The concept of Byzantium, as the second Rome, though, has not crystallized as clear and distinct in the poet`s mind as that of the original Roman Empire. He loves Byzantine/Russia in its historical reality, refusing to admit its faults and contradictions, tending to glorify even such monsters as Ivan the Terrible, whose `greatness`, he believes, will be `recognised` in due time. [...] There was also a kind of background theme in his earlier work, the pastoral pictures of beautiful Russian nature, which the poet had all the better reason to enjoy for being a devout fisherman.[5] Autograph by Apollon Maikov of his poem `Pustinnik` (Hermit) The modernist critic Yuly Aykhenvald, analyzing the cliché formula that bonded `Maykov, Polonsky and Fet` into a solid group of similar-minded authors, alleged that Maykov `to a lesser extent than the other two freed himself from the habit of copying classics` and `in his earlier works was unoriginal, producing verse that shone with reflected light.` Not even his passionate love for classics could help the author submerge `wholly into the pagan element,` the critic opined.[32] He was a scholar of antiquity and his gift, self-admittedly `has been strengthened by being tempered in the fire of science.` As a purveyor of classicism, his very soul was not deep or naive enough to fully let this spirit in or embrace the antique idea of intellectual freedom. Poems, inhabited by naiads, nymphs, muses and dryads, are very pretty, and you can`t help being enchanted by these ancient fables. But he gives you no chance to forget for a moment that – what for his ancient heroes was life itself, for him is only a myth, a `clever lie` he could never believe himself.[32] All Maykov`s strong points, according to the critic, relate to the fact that he learned painting, and, in a way, extended the art into his poetry. Aykhenvald gives him unreserved credit for the `plasticity of language, the unequalled turn at working on a phrase as if it was a tangible material.` Occasionally `his lines are so interweaved, the verse looks like a poetic calligraphy; a scripturam continuam... Rarely passionate and showing only distant echoes of original inspiration, Maykov`s verse strikes you with divine shapeliness... Maykov`s best poems resemble statues, driven to perfection with great precision and so flawless as to make a reader feel slightly guilty for their own imperfection, making them inadequate to even behold what`s infinitely finer than themselves,` the critic argued.[32] Another Silver Age critic who noticed how painting and fishing might have influenced Maykov`s poetry was Innokenty Annensky. In his 1898 essay on Maykov he wrote: `A poet usually chooses their own, particular method of communicating with nature, and often it is sports. Poets of the future might be cyclists or aeronauts. Byron was a swimmer, Goethe a skater, Lermontov a horse rider, and many other of our poets (Turgenev, both Tolstoys, Nekrasov, Fet, Yazykov) were hunters. Maykov was a passionate fisherman and this occupation was in perfect harmony with his contemplative nature, with his love for a fair sunny day which has such a vivid expression in his poetry.`[33] Putting Maykov into the `masters of meditation` category alongside Ivan Krylov and Ivan Goncharov, Annensky continued: `He was one of those rare harmonic characters for whom seeking beauty and working upon its embodiments was something natural and easy, nature itself filling their souls with its beauty. Such people, rational and contemplative, have no need for stimulus, praise, strife, even fresh impressions... their artistic imagery growing as if from soil. Such contemplative poets produce ideas that are clear-cut and `coined`, their images are sculpture-like,` the critic argued.[33] Annensky praised Maykov`s gift for creating unusual combinations of colors, which was `totally absent in Pushkin`s verse, to some extent known to Lermontov, `a poet of mountains and clouds` ...and best represented by the French poets Baudelaire and Verlaine.` `What strikes one is Maykov`s poetry`s extraordinary vigor, the freshness and firmness of the author`s talent: Olympians and the heroes of Antiquity whom he befriended during his childhood years… must have shared with him their eternal youth,` Annensky wrote.[33] Maykov in 1868 D. S. Mirsky called Maykov `the most representative poet of the age,` but added: `Maykov was mildly `poetical` and mildly realistic; mildly tendentious, and never emotional. Images are always the principal thing in his poems. Some of them (always subject to the restriction that he had no style and no diction) are happy discoveries, like the short and very well known poems on spring and rain. But his more realistic poems are spoiled by sentimentality, and his more `poetic` poems hopelessly inadequate — their beauty is mere mid-Victorian tinsel. Few of his more ambitious attempts are successful.`[34] By the mid-1850s Maykov had acquired the reputation of a typical proponent of the `pure poetry` doctrine, although his position was special. Yet, according to Pryima, `Maykov was devoid of snobbishness and never saw himself occupying some loftier position even when mentioning `crowds`. His need in communicating with people is always obvious (`Summer Rain`, `Haymaking`, `Nights of Mowing`, The Naples Album). It`s just that he failed to realize his potential as a `people`s poet` to the full.` `Maykov couldn`t be seen as equal to giants like Pushkin, Lermontov, Koltsov, or Nekrasov,` but still `occupies a highly important place in the history of Russian poetry` which he greatly enriched, the critic insisted.[13] In the years of Maykov`s debut, according to Pryima, `Russian poetry was still in its infancy... so even as an enlightener, Maykov with his encyclopedic knowledge of history and the way of approaching every new theme as a field for scientific research played an unparalleled role in the Russian literature of the time.` `His spectacular forays into the `anthological` genre, as well as his translations of classics formed a kind of `antique Gulf Stream` which warmed up the whole of Russian literature, speeding its development,` another researcher, F. F. Zelinsky, agreed.[13] Maykov`s best poems (`To a Young Lady`, `Haymaking`, `Fishing`, `The Wanderer`), as well his as translations of the Slavic and Western poets and his poetic rendition of Slovo o Polku Igoreve, belong to the Russian poetry classics, according to Pryima.[13] Selected bibliography Poetry collections Poems by A.N.Maykov (1842) Sketches of Rome (Otcherki Rima, 1847) 1854. Poems (Stikhotvoreniya, 1854) The Naples Album (Neapolsky albom, 1858) Songs of Modern Greece (Pesni novoy Gretsii, 1860) Dramas Three Deaths (Tri smerti, 1857) Two Worlds (Dva mira, 1882) Major poems Two Fates (Dve sudby, 1845) Mashenka (1946) Dreams (Sny, 1858) The Wanderer (Strannik, 1867) Princess*** (Knyazhna, 1878) Bringilda (1888)

Павле Соларић - Ново гражданско землеописаніе, перво На Езику Сербскомъ, у две части, Съ Землеписникомъ одъ XXXVII Листова. Часть 1-2, у Венеціи : у Пане Өеодосїева, 1804 godine Tvrd povez. Knjiga je u dobrom stanju. Ima manje oštećenje korica na donjem delu rikne. Listovi su blago zatalasani, kao i korice. Na predlistu i naslovnom listu ima potpise. Knjiga je kompletna i nigde nije cepana. Ćošak jednog lista je savijen ka unutra jer je usled štamparske greške duži od ostalih. Na koricama kao i na naslovnom listu drugog dela nalepljene nalepnice biblioteke Petra Stojadinovića generalnog direktora novosadske štamparije Zastava d. d. 474 + 246 strana Pavle Solarić - Novo graždansko zemljeopisanie u dve časti, Kod Pane Teodosijeva, Venecija 1804 godine

Opis Dijagonala ekrana 13.3" Ekran 13.3" Full HD IPS anti-glare WLED-backlit, 250 nits Rezolucija: 1920 x 1080 Ekran osetljiv na dodir Ne Osvetljenost ekrana 250 nits Broj jezgara 4 (Quad Core) Procesor Intel® Core™ i5 Quad Core Processor 10210U Brzina: 1.6GHz (Turbo do 4.2GHz) Keš memorija: 6MB Čipset Intel® Comet Lake-U SOC Grafička karta Integrisana Intel UHD 620 sa deljenom sistemskom memorijom RAM memorija 8GB Memorija 8GB (1 x 8GB) DDR4 2400MHz SDRAM, dva SO-DIMM slota HDD SSD 256GB SSD Rotacija HDD NAND flash (SSD) Tip HDD PCIe SSD Operativni sistem FreeDOS Optički uređaj Nema Zvučnici Stereo zvučnici Web kamera 0.9 Mpix sa mikrofonom Čitač otiska prsta Ne Konektor za dok Ne HDMI HDMI (Type A) VGA izlaz Ne USB 3.2 Gen 2 (10Gbps) 2 USB-C 1 Wireless standard 802.11 ac Bluetooth Bluetooth 5.0 Čitač kartica SD čitač kartica Baterija 3 ćelije Osvetljena tastatura Da Tastatura EN Vodootporna svetleća tastatura bez numeričkog dela Boja Srebrna Dimenzije (Š x D x V) 30.85 x 23.10 x 1.80 cm Masa (kg) 1.49 Prava potrošača Zagarantovana Garancija HP garancija 24 meseca

Vil Djurant ISTORIJA CIVILIZACIJE 1-12 NOVO + 2 KNJIGE Vojnoizdavački zavod i Narodna knjiga Beograd, 2004. godine, 12 tomova, lux izdanje, veći format, tvrd povez, zlatotisak. Ćirilica. Knjige su nove. Uz komplet idu dodatno DVE BONUS knjige koje se ne sadrže u kompletu. Vilijam Džejms Djurant (1885 - 1981), američki pisac, istoričar i filozof. Najpoznatiji je upravo po svom delu ISTORIJA CIVILIZACIJA u 12 tomova, The Story of Civilization koju je napisao zajedno sa svojom suprugom Arijel i objavljivao između 1935. i 1975. godine. Njegovo ranije delo Istorija filozofije (engl. The Story of Philosophy), koju je napisao 1926, je značajno pomoglo popularizovanju filozofije. Komplet sadrži sledeće naslove: 01. ISTOČNE CIVILIZACIJE 02. ŽIVOT GRČKE 03. CEZAR I HRIST 04. DOBA VERE I 05. DOBA VERE II 06. RENESANSA 07. REFORMACIJA 08. POČETAK DOBA RAZUMA 09. DOBA LUJA XIV 10. VOLTEROVO DOBA 11. RUSO I REVOLUCIJA 12. NAPOLEONOVO DOBA BONUS KNJIGE: 1. UM CARUJE - Životi i mišljenja velikih filozofa - PLATON - ARISTOTEL I GRČKA NAUKA - BEKON - SPINOZA - VOLTER I FRANCUSKA PROSVEĆENOST - IMANUEL KANT I NEMAČKI IDEALIZAM - ŠOPENHAUER - HERBERT SPENSER - FRIDRIH NIČE - SAVREMENI EVROPSKI FILOZOFI 2. OGNJIŠTE MUDROSTI Smotra ljudskog života i ljudske sudbine ISTORIJA CIVILIZACIJE 01 ISTOČNE CIVILIZACIJE Istorija civilizacije u Egiptu i na Bliskom istoku do Aleksandrove smrti, i u Indiji, Kini i Japanu od samih početaka do našnjih dana sa uvodom o prirodi i osnovama civilizacije i 86 ilustracija i mapa. Knjiga se može porediti sa velikim delima francuskih enciklopedista osamnaestog veka jer predstavlja najsveobuhvatniji pokušaj našeg doba da se obuhvati ogromna panorama ljudske istorije i kulture. Sumerska kultura, kao kolevka prvih gradova i pisanih zakona, Egipat koji je usavršio monumentalnu arhitekturu, medicinu i mumifikaciju pre 3500 godina, Vavilon u kome se razvila astronomija i fizika i odakle je poteklo seme zapadne mitologije, Judeja sa Bliskog istoka i njihov kralj Asurbanipal koji je na skulpturama prikazan kao pola čovek, pola čudovište, kao i Judejci koji su odoleli svim pokušajima da ih zatru i zauvek sačuvali svoju kulturu u besmrtnom Starom zavetu. 02 ŽIVOT GRČKE Istorija grčke civilizacije od početaka i istorija Bliskog istoka od smrti Aleksandra Velikog do rimskog osvajanja sa uvodom o preistorijskoj kulturi Krita. Tokom dinamične sinteze istorije sveta, autor se bavi večito fascinirajućim problemom grčke civilizacije. Tako je ŽIVOT GRČKE knjiga čiji stil podseća na zlatno doba pisanja o istoriji, pre nego što je usko stručno proučavanje istorije okupiralo tu oblast. Vil Djurant je u potpunosti sagledao životni put Grčke, na isti način kao što bi to činio jedan Atinjanin u petom veku, sa svojim umom željnim znanja, u stalnom traganju za suštinom divne panorame Periklove Atine. Ovo delo Za ovo delo koje je Vil Djurant pisao punih 50 godina, dobio je prestižnu Pulicerovu nagradu. 03 CEZAR I HRIST Autor je učinio da ova knjiga predstavlja monumentalni prikaz istorije sveta, pripremajući je dvadeset pet, a pišući je punih pet godina! Kao i svi tomovi ISTORIJE CIVILIZACIJE, tako se i ovaj tom može čitati nezavisno od drugih. Knjiga sadrži mnoštvo paralela sa savremenom istorijom. Autor iskreno veruje da čitanje događaja iz prošlosti treba da rasvetli sadašnjost i osvetli budućnost. Tako, u klasnim trvenjima i permanentnim borbama za vlast koje simbolišu rimsku istoriju od braće Grah do Cezara, on nalazi analogiju sa razvojem Evrope i Amerike od Francuske revolucije do danas. Djurant nas podseća da su diktatori uvek koristili iste metode, da se socijalna pomoć koristila više od jednog veka pre Hrista i da je prvi rimski sindikat ustanovljen oko 600 godina pre Hrista! Takođe, saznajemo za bankrotstva banaka, „svinjsku burad“ (dotacije iz federalne državne blagajne za javne radove u rejonu nekog kongresmena ili senatora), depresije, vladine projekte i propise, državni socijalizam, prioritetne planove u doba rata, izbornu korupciju, trgovačka udruženja i druge fenomene starog Rima koji bi lako mogli da se uklope u današnje naslove novinskih tekstova. 04 DOBA VERE I 05 DOBA VERE II Istorija srednjovekovne civilizacije - hrišcanske, islamske i judejske, od Konstantina do Dantea, od 325. do 1300. godine naše ere, označava se dobom vere. To doba, iz pera Vila Djuranta, sadrži prikaz srednjevekovnih dostignuća i govori o tome kakav značaj za naše doba imaju hrišćanski, islamski i judejski život i kultura Srednjeg veka. Knjiga sadrži uzbudljive priče o svetom Avgustinu, Hipatiji, Justinijanu, Muhamedu, Harunu al-Rašidu, Karlu Velikom, Vilijamu Osvajaču, Eleonori od Akvitanije, Ričardu Lavljeg Srca, Saladinu, Majmonidu, svetom Franji, svetom Tomi Akvinskom, Rodžeru Bejkonu i mnogim drugim istoriji poznatim ličnostima. Tu su, naravno, i najčuvenije ljubavne priče u istoriji književnosti o Eloizi i Abelaru, o Danteu i Beatriče, ispisane sa uzbudljivom erudicijom. Obe knjige DOBA VERE obuhvataju ekonomiju, politiku, pravo, vlast, religiju, moral, ponašanje, obrazovanje, književnost, nauku, filozofiju i umetnost hrišćana, muslimana i Jevreja, tokom jedne epohe koja je bila svedok sudbinskih borbi između tri velike religije, kao i borbe između religioznog i svetovnog pogleda na ljudski život. Jedna fascinantna priča spaja romantiku, siromaštvo, sjaj, pobožnost i poročnost, feudalizam i monaštvo, jeresi i inkvizicije, katedrale i univerzitete, trubadure i minezingere jednog živopisnog milenijuma. 06 RENESANSA Period od 1304-1576 godine, predstavalja istoriju italijanske civilizacije. Ovaj deo ISTORIJE CIVILIZACIJE sadrži portret jednog sveta na njegovom slavnom vrhuncu, portret fascinantnu i raskošnu Italiju u doba renesanse, od Petrarkinog rodenja do Ticijanove smrti. U ovom tomu, autor izlaže uvodnu studiju ekonomske podloge koja obuhvata razvoj industrije, rast bankarskih porodica, osvrćući se pre svega na čuvane Medičijeve. Na taj nacin on objašnjava razloge zbog kojih je Italija bila prva država, a Firenca prvi grad u Italiji koji ce doživeti budenje modernog doba, prateći procvat kulture od Firence do Milana, Mantove, Ferare, Verone, Venecije, Padove, Parme, Bolonje, Riminija, Urbina, Perude, Sijene i Napulja, a vrhunac je Rim, grad velikih papa renesansne epohe. U svakom gradu Italije, svedoci smo blistave parade prinčeva, kraljica, vojvoda, duždeva, zatim pesnika, istoričara, naučnika i filozofa; slikara, vajara, gravera, iluminatora, grnčara i arhitekata, čitajući mi, zapravo, prisustvujemo razvitku industrije, obrazovanja, ponašanja, morala, kriminala i mode, jer pred našim očima defiluju žene, ljubavi i venčanja, epidemije, gladi, zemljotresi i pogibije. Pred nama je snažni uspon čovečanstva koje se hrabro kreće od konačnog sveta ka svetu beskonačnosti. Ovo je, ujedno, i istorija naroda pod vedrom jutarnjom svetlošću renesanse, kada su bronzana vrata krstionice u Firenci postala simbol pravih rajskih dveri. U takvom ambijentu, sa Pikom dela Mirandolom saznajemo kako je čovek razmišljao, sa Makijavelijem kako je vladao, sa Kastiljoneom kako je živeo, sa Savonarolom kako je umirao. Na gotovo svakom koraku, Vil Djurant probranim rečima crta žive vinjete, Petrarke, Bokača, Kozima, Medičija, Fra Andelika, Donatela, Lorenca Veličanstvenog, Botičelija, Andreje del Sarta, Lodovika Mora, Beatriče i Izabele d Este, Leonarda da Vinčija, Bramantea, Pjera dela Frančeske, Sinjorelija, Perudina, Mantenje, Ariosta, Đovanija Belinija, Đorodonea, Aldusa Manucijusa, Koreda, Aleksandra VI, ezara i Lukreciju Bordžiju, Julija II, Lava X, Rafaela, Mikelanđela, Klementa VII. Autor dovodi priču do dramatičnog vrhunca sa rumenilom sutona Firence i Venecije posle strašnog pustošenja Rima 1527. godine, ali pokazuje kako je čak i opadanje renesanse bilo plodno zahvaljujući Ticijanu, Aretinu, Veronezeu, Celiniju, i, možemo reci, novom Mikelanđelovom životu. Tako nam je ukazano kako je renesansa, oživljavajući klasičnu kulturu, okončala hiljadugodišnju vladavinu orijentalnog duha u Evropi. Na kraju, sledi priprema za Erazma Roterdamskog, Frensisa Bekona i Dekarta, za Spinozu, Voltera, Gibona, Getea, kao i za titane našeg doba u kojima još živi duh renesanse. 07 REFORMACIJA Evropska civilizacija od Viklifa do Kalvina: 1300-1564. Knjigu karakteriše pomno izučavanje ljudi i ideja, verovanja i važnih događaja u doba reformacije. Rreformacije, svakako, predstavlja najznačajniji događaj moderne istorije i u isto vreme nastavak monumentalnog istoriografskog rada Vila Djuranta. Dramatičnost ove epohe, može se porediti sa našom, savremenom, u kojoj su dominirale i dominiraju revolucije i revolucionarna gibanja. Tokom perioda reformacije,socijalne revolucije prate versku revoluciju u gotovo svakoj fazi, tako da je ova knjiga napisana upravo sa tog nekonvencionalnog stanovišta dveju konvergentnih drama. Autor razmišlja o religiji uopšte, o njenom delovanju na pojedinca i na grupu, kao i o stanju i problemima Rimokatoličke crkve u toku dva veka pre Martina Lutera. On se bavi Engleskom, Nemačkom i Češkom, prikazujući ideje i sukobe luteranske reformacije, te sa simpatijama razmatra Erazmove napore usmerene na mirno samoreformisanje Crkve. 08 POČETAK DOBA RAZUMA Doba razuma jeste vreme Šekspira, Bekona, Montenja, Rembranta, Galilea i Dekarta u periodu 1558-1648. Autori u ovom tomu prikazuju razvoj nauke i vaskrsenje filozofije usred vojnih i verskih sukoba. To je, takođe, bilo i doba Keplera i Galileja, Đordana Bruna i Renea Dekarta, pronalaska složenog mikroskopa, teleskopa, termometra, barometra, logaritamskog i decimalnog sistema, otkrića planetarnih orbita i zakona. Postepeno su se rađali moderna Evropa i moderni um. 09 DOBA LUJA XIV Kralj Sunce predstavljen je u ovom tomu u svom najboljem, najgorem i najviše ljudskom izdanju. Engleska i Kromvel, Milton, Čarls I, Džonatan Svift, od genijalnosti do ludila. Švedska i Rusija u doba Petra Velikog. Knjiga se završava sumrakom ralja Sunca, o čemu je pisao i Štefan Cvajg, iz drugog ugla, na romansiran način, oslikavajući ukupnu Francusku tog doba - ali ovo što je Vil Djurant obradio, neuporedivo je, jer se on držao istorijskih činjenica, bez ikakvih izmena. 10 DOBA VOLTERA Doba prosvećenosti nije bez razloga nazvano DOBA VOLTERA, jer je upravo Volter bio najveći pobornik procvata umetnosti i nauke. U ovoj knjizi se Vil Djurant fokusirao na istoriju i dešavanja Francuskoj, Britaniji i Nemačkoj u periodu od 1715. pa do 1756. godine. Vladavina Luja XV, zatim engleska filozofska misp u prvoj polovini XVIII veka, pa Volterov rad, obogaćen podrobnim opisom tadašnjeg okruženja u kom su njegovi tekstovi nastajali. Sledi Johan Sebastijan Bah, jedan od najvećih kompozitora kako baroka, tako muzičke umetnosti uopšte, a na kraju, autor se ponovo vraća Volterovim mislima i tezama, kao i enciklopediji Denija Didroa i filozofskoj klimi tadašnje Evrope. 11 RUSO I RENESANSA Osvrt na dežavanja u Francuskoj i ostatku Evrope u periodu stvaranja Žan Žak Rusoa i tokom Francuske revolucije. Ova knjiga je, takođe, autora ovenčala Pulicerovom nagradom. Autor nas prvo upoznaje sa događajima iz Sedmogodišnjeg rata, dok se u daljem pisanju bazira na razlikama i sličnostima Voltera i Rusoa. Sledi analiza i prikaz katoličkog juga, gde govori o kulturnim i političkim dešavanjima u tadašnjoj Italiji, Španiji i Portugaliji, ali i o austrijskom vunderkindu, Volfgangu Amadeusu Mocartu. Nezaobilazan je i njegov osvrt na slovenske narode, kao i prisutnosti Osmanlija u tom delu Evrope, a tu je i deo posvećen vladavini Katarine Velike u Rusiji. Kao što je obrađen katolički jug, isti pristup je učinjen i kada je u pitanju protestantski sever, kao i Kantov filozofski rad. Džonsonova Engleska kao i krah francuskog feudalizma predstavljaju posebno obrađene teme, radi zaokruživanja tog, za istoriju značajnog perioda. 12 NAPOLEONOVO DOBA U ovoj knjizi, Djurant prati dešavanja iz perioda Francuske revolucije, kao i Napoleonovu vladavinu, uključujući njegova osvajanja i ratove. Osim što je u fokusu Francuska i Bonapartin uspon, autor kroz knjigu prati i kulturno-umetnička dešavanja i razvoj tadašnje Evrope, poput Betovena i književnih dela takozvanih Jezerskih pesnika Engleske. Na kraju, značajan deo knjige autor posvećuje opisu opsade Moskve, Vaterlou, a onda i potpunom krahu Napoleonove vojske, što prati i njegovo izgnanstvo na ostrvo Sveta Jelena, kao i dešavanja neposredno posle toga. Sa ovom knjigom, 12. tomom ISTORIJE CIVILIZACIJE, Vil Djurant završava svoje kapitalno delo. U opisu korišćeni podaci sa interneta.

Opis HP notebook Victus Gaming 15-fa0003na 6M529EA Dijagonala ekrana: 15,6" Rezolucije ekrana: 1920 x 1080 pix Tip ekrana: FHD, IPS, AG Procesor: Intel Core i7 14-Core 12700H, do 4,7 GHz (20T, 24 MB Intel® Smart Cache) Grafika: nVIDIA GeForce RTX 3050, 4 GB GDDR6 Ram memorija: 16 GB DDR4-2933 SDRAM SSD disk: SSD 512 GB PCIe® NVMe™ M.2 Optički uređaj: nema 2.0 Stereo zvučnici: B&O Web kamera: HP Wide Vision 720p HD sa mikrofonom Wi-Fi 6 Bluetooth 5,2 LAN 10/100/1000 GbE Priključci: - 1 x HDMI 2.1 - 1 x SuperSpeed USB Type-C® 5Gbps - 2 x SuperSpeed USB Type-A 5Gbps - 1 x RJ-45 - 1 x 3,5 mm slušalice/mikrofon - Multi-format SD čitač kartica Tastatura pune veličine sa numeričkim delom Pozadinsko osvetljenje: da Operativni sistem: Windows 11 Home 64 Baterija: Li-ion, 4-cell, 70 Wh Težina: 2,29 kg Dimenzije: 357,9 x 255 x 23,5 mm Boja: siva (Mica silver) HP Garancija 36 meseci

Opis HP notebook 15-dw3007nm (350C2EA) Dijagonala ekrana: 15,6" Rezolucija: 1920 x 1080 pix Tip ekrana: FullHD, anti-glare Ekran osetljiv na dodir: ne Procesor: Intel Core i5 Quad Core 1135G7, do 4,2 GHz (8 MB Intel® Smart Cache) Chipset: Intel® Integrated SoC Grafička kartica: nVIDIA® GeForce® MX350, 2 GB DDR5 RAM memorija: 8 GB DDR4 2666 MHz Hard disk: SSD 512 GB Optički uređaj: nema Stereo zvučnici Web kamera: 0,9 Mpix sa mikrofonom Wi-Fi Bluetooth 4.2 LAN 10/100/1000 Mbps (Gigabit ethernet) Priključci: - 1 x HDMI 1.4b - 2 x SuperSpeed USB Type-A 5Gbps - 1 x SuperSpeed USB Type-C 5Gbps - 1 x RJ 45 - 1 x audio 3,5 mm (izlaz i mikrofon) - 1 x multi-format SD čitač kartica Tastaura pune veličine sa numeričkim delom Lokalizacija tastature: SR Pozadinsko osvetljenje: ne Baterija: Li-ion, 3-cell, 41 Wh Operativni sistem: nema Dimenzije: 358,5 x 242 x 19,9 mm Težina: 1,75 kg Boja: crna (Jet black) HP Garancija 24 meseca

Opis HP notebook 255 G7 2D308EA Dijagonala ekrana: 15,6" Rezolucija: 1920 x 1080 pix Ekran: FHD, SVA anti-glare, 220 nits Procesor: AMD Ryzen 3 Dual Core 3200U, 2,6 GHz do 3,5 GHz (4MB Cache) Grafička karta: IntegrisanaAMD Radeon Vega 3 Graphics RAM Memorija: 8 GB DDR4-2400 SDRAM (1x 8GB) Hard disk: SSD 256 GB PCIe NVMe Optički uređaj: DVD RW Stereo zvučnici Web kamera: 0,3 Mpix sa mikrofonom WiFi Bluetooth 4.2 LAN 10/100/1000 GbE NIC Priključci: - HDMI 1.4b X 1 - USB 3.1 x 2 - USB 2.0 x 1 - RJ-45 - slušalice/mikrofon combo - SD čitač kartica Tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Lokalizacija tastature: SR Osvetljena tastatura: ne Baterija: Li-ion, 3 ćelije, 41 Wh Operativni sistem: Windows 10 Pro 64 Dimenzije: 376 x 246 x 22,5 mm Težina: 1,78 kg Boja: tamno siva (Dark ash silver)

ISTORIJA CIVILIZACIJE I-XII Vil Djurant Povez: Tvrdi povez Pismo: Ćirilica Izdavač: Narodna knjiga i Vojnoizdavački zavod Godina izdanja: 2004. Stanje: odlično očuvano 1. Istočne civilizacije 2. Život Grčke 3. Cezar i Hrist 4. Doba vere (I) 5. Doba vere (II) 6. Renesansa 7. Reformacija 8. Početak doba razuma 9. Doba Luja XIV 10. Volterovo doba 11. Ruso i revolucija 12. Napoleonovo doba Ovaj komplet Istorije civilizacije 1 – 12 predstavlja klasično remek-delo istorije civilizacije: drevne i moderne, istočne i zapadne! Namenjena je širokoj čitalačkoj publici. Naučna istraživanja pretočena su u enciklopedijske zanimljivosti, a svetska kulturna baština predstavljena je obiljem podataka, mudrih zaključaka, zanimljivih, dramatičnih, jednostavnih i duhovitih događaja i ličnosti.

Opis HP notebook 255 G8 (2E9J2EA) Dijagonala ekrana: 15,6" Rezolucija: 1920 x 1080 pix Tip: FHD, narrow bezel, anti-glare, 250 nits, 45% NTSC Ekran osetljiv na dodir: ne Procesor: AMD Ryzen™ 5 Quad Core 3500U, 2,1 GHz do 3,7 GHz (4 MB L3 cache) Grafička karta: integrisana AMD Radeon™ Graphics RAM Memorija: 8 GB DDR4-2400 MHz RAM (1 x 8 GB) Hard disk: SSD 256 GB PCIe® NVMe Optički uređaj: nema Stereo zvučnici Web kamera: 0,9 Mpix sa mikrofonom Gigabitni LAN Wi-Fi Realtek RTL8822CE 802.11a/b/g/n/ac (2x2) Bluetooth 5.0 LAN Realtek RTL8111HSH-CG 10/100/1000 GbE Priključci: - 1 x HDMI - 2 x USB 3.1 Type-A 5Gbps - 1 x USB Type-C - RJ-45 - audio 3,5 mm (slušalice/mikrofon) - SD čitač kartica Tastatura pune veličine sa numeričkim delom Osvetljena tastatura: Windows 10 Home 64 Baterija: Li-ion, 3-cell (41 Wh) Operativni sistem: nema Dimenzije: 358 x 242 x 19,9 mm Težina: 1,74 kg Boja: tamno siva (Dark ash silver)

Opis HP laptop ENVY 17-cg1048nm 350L5EA Dijagonala ekrana: 17,3" Rezolucija: 1920 x 1080 pix Tip ekrana: IPS Anti Glare, Full HD Ekran osetljiv na dodir: ne Procesor: Intel® Core™ i7-1165G7, 4 jezgra, 2,8 GHz (Turbo do 4,7 GHz), L3 keš memorija: 12MB Grafička karta: neintegrisana, NVIDIA® GeForce® MX450 sa 2 GB GDDR5 RAM Memorija: 16 GB DDR4-3200 SDRAM (2 x 8 GB) Hard disk: nema SSD: 512 GB PCIe® NVMe™ M.2 Optički uređaj: nema Zvuk: Bang & Olufsen; HP Audio Boost Web kamera: 1,0 Mpix sa mikrofonom Wi-Fi 6 Intel® AX201 (2x2) Bluetooth 5.0 Miracast compatible Priključci: - 1 x USB Type-C - 3 x USB 3.0 - 1 x HDMI - 1 x slušalice/mikrofon kombo - čitač SD kartica Baterija: Li-ion polimer, 4 ćelije, 55,67 Wh Operativni sistem: Windows 10 Pro 64 Osvetljena tastatura: da Tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Dimenzije (Š x D x V): 39,9 x 25,9 x 1,93 cm Težina: 2,73 kg Materijal kućišta: aluminijum Boja: srebrna HP Garancija 24 meseca

Opis Na HP Portalu Dijagonala ekrana: 15.6" Ekran osetljiv na dodir: Ne Refresh rate ekrana: 60Hz Osvetljenost ekrana: 250 nits Ekran: 15.6" Full HD IPS Anti-Glare, 250 nits, 45% NTSC Rezolucija: 1920 x 1080 Broj jezgara: 4 (Quad Core) Procesor: Intel® Core™ i7 Quad Core Processor 1165G7 Brzina: do 4.7GHz Keš memorija: 12MB Čipset: Intel® Tiger Lake-U SOC Grafička karta: Integrisana Intel Iris Xe Graphics G7 96EUs sa deljenom sistemskom memorijom RAM (memorija): 8GB HDD SSD: 512GB SSD Rotacija HDD: NAND flash (SSD) Memorija: 8GB (1 x 8GB) DDR4 3200 MHz, 2 SODIMM slota Tip HDD: PCIe SSD Operativni sistem: Windows 10 Pro 64bit Optički uređaj: Nema Zvučnici: Stereo zvučnici Web kamera: Da Čitač otiska prsta: Da Konektor za dok: Ne Display port: Podržan putem USB-C porta HDMI: HDMI (Type A) VGA izlaz: Ne USB 3.2 Gen 1 (5Gbps): 2 USB-C: 1 Mrežna kartica: Gigabitni LAN 10/100/1000 Mbps USB-C/Thunderbolt: 1 x SuperSpeed USB Type-C 3.2 Gen 2 10Gbps (USB Power Delivery, DisplayPort 1.4) Bežično povezivanje: WiFi Wireless standard: Wi-Fi 6 (802.11ax) WWAN: Intel Wireless AX201 (802.11ax) 2x2 Bluetooth: Da Bluetooth: Bluetooth 5.0 Čitač kartica: microSD čitač kartica Baterija: 3 ćelije Osvetljena tastatura: Da Tastatura: Vodootporna tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Boja: Srebrna Materijal izrade: Aluminijum Dimenzije: 35.94 x 23.39 x 1.99 cm (ŠxVxD) Masa: 1.74 kg Prava potrošača: Zagarantovana Garancija HP Garancija 24 meseca

PLAVA PTICA KOMPLET 102 KNJIGE RETKO Komplet PLAVA PTICA, 102 knjige, tvrd povez, zaštitni omot, prošiveno, izdanja iz osamdesetih godina, ODLIČNO OČUVANO imajući u vidu godinu izdanja - što je skoro pola veka!!! MOŽE KUPOVINA NA RATE! Štampa vrhunska, odličan papir, sve je ćirilica. Retko ko se odlučuje da proda ovako dobro očuvan komplet, to se jednom kupuje i čuva za svoje potomstvo i sebe. Eminentni pisci, prevođeni na sve značajne svetske jezike, knjige prilagođene i starijoj deci i odraslima, teme zanimljive, svaka poučna na svoj način, sa porukama koje se nikada ne zaboravljaju! BIBLIOTEKA PLAVA PTICA KOMPLET 001 - Rat svetova (Herbert Dzordz Vels) 002 - Blago u Srebrnom jezeru I (Karl Maj) 003 - Blago u Srebrnom jezeru II (Karl Maj) 004 - Breg svetlosti (Emilio Salgari) 005 - Vatra (Roni Stariji) 006 - Lovci vukova (Dzejms Kervud) 007 - Baskervilski pas (Artur Konan Dojl) 008 - Knjiga o dzungli I (Radjard Kipling) 009 - Knjiga o dzungli II (Radjard Kipling) 010 - Dzeri ostrvljanin (Dzek London) 011 - Kroz pustinju i prasumu 1 (Henrik Sjenkevic) 012 - Kroz pustinju i prasumu 2 (Henrik Sjenkevic) 013 - Lovci zlata (Dzejms Oliver Kervud) 014 - Veliki Van (Nikolaj Bojkov) 015 - Osvetnik prasume (Zeji Grej) 016 - Kralj duhova (Nikolaj Gogolj) 017 - Iscezli svet (Artur Konan Dojl) 018 - Majkl, brat Dzerijev (Dzek London) 019 - Ivan Grozni 1 (Aleksej Tolstoj) 020 - Ivan Grozni 2 (Aleksej Tolstoj) 021 - Sin lovca na medvede (Karl Maj) 022 - Duh Ljana Estakada (Karl Maj) 023 - Karik i Valja (Jan Lari) 024 - Dzinovski lav (Zozef-Anri Roni Stariji) 025 - Robin Hud 1 (Henri Gilbert) 026 - Robin Hud 2 (Henri Gilbert) 027 - Pcelica Maja (Valdemar Bonzels) 028 - Rolf i Kvonab (Ernest Tompson-Siton) 029 - Amfibija (Aleksandar Beljajev) 030 - Karkadzu (Roderford Montgomeri) 031 - Crni gusar (Emilio Salgari) 032 - Rudnici cara Solomona (Radjer Hagard) 033 - Beli ocnjak (Dzek London) 034 - Gaucov sin (Franc Treler) 035 - Crna strela (Robert Luis Stivenson) 036 - Tamo daleko, preko reke (Jurij Korinjec) 037 - Elrik od Melnibonea (Majkl Murkok) 038 - Faraon 1 (Boleslav Prus) 039 - Faraon 2 (Boleslav Prus) 040 - Faraon 3 (Boleslav Prus) 041 - Zvezdani ratovi (Dzordz Lukas) 042 - Zbogom, mojih petnaest godina (Klod Kampanj) 043 - Frankenstajn (Meri Seli) 044 - Kralj Artur 1 (Dzon Stajnbek) 045 - Kralj Artur 2 (Dzon Stajnbek) 046 - Ridji lisac (Carls Roberts) 047 - Mac od Sanare 1 (Teri Bruks) 048 - Mac od Sanare 2 (Teri Bruks) 049 - Mac od Sanare 3 (Teri Bruks) 050 - Tata dugonja (Dzin Vebster) 051 - Kapije vremena (Madlen Langl) 052 - Hadzi Murat (Lav Tolstoj) 053 - Prva ljubav (Beverli Kliri) 054 - Mornar na moru sudbine (Majkl Murkok) 055 - Karavan za Oregon (An Ruthers van der Luf) 056 - Ajvanho 1 (Volter Skot) 057 - Ajvanho 2 (Volter Skot) 058 - Kraljica Kariba (Emilio Salgari) 059 - Uhoda (Dzejms Fenimor Kuper) 060 - Ostrvo plavih delfina (Skot o`Del) 061 - Svemirski brod Galaktika (Glen Larson i Robert Terston) 062 - Marijana moje mladosti (Peter de Mendelson) 063 - Rob Huna (Geza Gardonji) 064 - Vihor pred vratima (Madlen Langl) 065 - Senka sumnje (Vadim Frolov) 066 - U davno doba (Volter Vandzerini) 067 - Tajna napustenog vrta (Frensis Hodzson Bernet) 068 - Crvenko (Dzim Kjelgard) 069 - Zla kob belog vuka (Majkl Murkok) 070 - Deda, volim te (Norma Foks) 071 - Novi dozivljaji Toma Sojera (Mark Tven) 072 - Leon i Leonina 1 (F. A. Suli) 073 - Leon i Leonina 2 (F. A. Suli) 074 - Juzna zvezda (Zil Vern) 075 - Drakula 1 (Brem Stoker) 076 - Drakula 2 (Brem Stoker) 077 - U dolini smrti (Karl Maj) 078 - Dva kapetana 1 (Veniamin Kaverin) 079 - Dva kapetana 2 (Veniamin Kaverin) 080 - Tihana iz Erga (Predrag Urosevic) 081 - Srce (Edmondo de Amicis) 082 - Sibirski lovac (Karl Maj) 083 - Morski djavo (Veniamin Vahman) 084 - Mala Vju (Anri Troaja) 085 - Bez porodice 1 (Hektor Malo) 086 - Bez porodice 2 (Hektor Malo) 087 - Kula koja iscezava (Majkl Murkok) 088 - Vidra Tarka (Henri Viliamson) 089 - Brodolom Pacifika 1 (Frederik Merijet) 090 - Brodolom Pacifika 2 (Frederik Merijet) 091 - Poslednji dani Pompeja (Edvard Bulver Liton) 092 - Ulica (Mihail Parhomov) 093 - Mladi Serlok Holms (Alan Arnold) 094 - Dozivljaji Simona Bolivara (Vinisao Romero Martines) 095 - Kao... (Ana Somlo) 096 - Batu-Kan (Vasilij Jan) 097 - Lavaredovih pet marjasa (Pol Divoa) 098 - Djavo u Becu (Doris Orgel) 099 - Svedske sibice (Robert Sabatje) 100 - Bela - Ana i Edvard Sifret 101 - Vitez sudbine 1(Majkl Murkok) 102 - Vitez sudbine 2 (Majkl Murkok)

Opis Touch Bar Ne RAM memorija 4GB Dijagonala ekrana 15.6" Ekran 15.6" FHD IPS LED-backlit, Anti-Glare Rezolucija: 1920 x 1080 piksela Ekran osetljiv na dodir Ne Broj jezgara 4 (Quad Core) Procesor Intel® Core™ i5 Quad Core Processor 8250U Brzina: 1.6GHz (Turbo do 3.4GHz) Keš memorija: 6MB Čipset Intel® Kaby Lake-U Refresh SOC Grafička karta Integrisana Intel UHD 620 sa deljenom sistemskom memorijom Memorija 4GB (1 x 4GB) DDR4 2400SDRAM, 2 x SODIMM socket maksimalno 32GB SDRAM HDD Kapacitet: 500GB Rotacija: 7200 rpm Tip HDD SATA HDD Optički uređaj DVD-RW Zvučnici Stereo zvučnici Web kamera 1.0 Mpix sa mikrofonom Čitač otiska prsta Da Konektor za dok Da HDMI HDMI (Type A) VGA izlaz Da USB 3.1 2x USB-C 1x Mrežna kartica Gigabitni LAN 10/100/1000 Mbps Wireless standard 802.11 ac Bluetooth Bluetooth 4.2 Čitač kartica microSD čitač kartica Baterija 3 ćelije Operativni sistem Windows 10 Pro 64bit Osvetljena tastatura Ne Tastatura Tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Boja Srebrna Dimenzije (Š x D x V) 37.70 x 25.70 x 2.39 cm Masa (kg) 2.18 Prava potrošača Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu zakona o zaštiti potrošača Garancija HP garancija 24 meseca Razno Link proizvođača Drajveri

Odlično očuvano 1893 strane - 2.6 Kg Trilogija „Vreme zla“, BIGZ, Beograd. Tvrd povez sa zaštitnim omotom 1. Grešnik - 548 strana 725 grama 2. Otpadnik - 513 strana 650 grama 3. Vernik - 832 strane 1225 grama Njegoševa nagrada Ne optuživati čoveka, ne opravdavati čoveka! Saznavati čoveka – strasno i razborito, na svetlosti i u tami, shvatiti mu i reč i ćutanje, delo i nedelo, u svemu potražiti pravu pobudu i stvarni smisao... Ispričati novu pripovest o ljudskoj sudbini u toj eposi, u vremenu između dva svetska rata, u vremenu zla. Crvenog Staljinovog i sivomaslinastog, Hitlerovog. O savremenim, u istoriji postavljenim zlim dusima ove epohe. – Dobrica Ćosić, u beleškama za roman Grešnik februara 1981. Ako umreš pre no što umreš, nećeš umreti kad umreš. Što je vera veća i dublja, veća su i čuda u koja se veruje. Veličina vere je u veličini čuda. Što je veći revolucionar, tim više veruje u utopiju. Revolucionar bez utopije nije revolucionar: bori se za postojeće tj. za vlast. – Dobrica Ćosić, u beleškama marta 1981. o liku Bogdana Dragovića Mi moramo iza svega javnog da tražimo: a šta je tajno? Jer tajno je istina. „Mi radimo najčasniji posao na ovom svetu: tragamo za pravim istinama i borimo se protiv zla koje jedino mi možemo uništiti“ – reći će Petar svakom novom agentu... Ljudi imaju najmanje mašte za dobro; svi su postupci u činjenju dobra prosti, obični, neposredni. A u svakom zlu stoji inovacija; veliko zlo je stvaralačko po metodu izvođenja.

Die Rechtphilosophie oder das naturrecht auf philosophisch-anthropologischer grundlage von Dr.Heinrich Ahrens Filozofija prava ili prirodno pravo na filozofsko-antropološkoj osnovi dr Hajnriha Arensa Život i rad Arens je bio sin menadžera imanja Karla Hajnriha Arensa i njegove supruge Lusi Kristijane Hut. Pohađao je Veliku školu u Volfenbitelu, a zatim je počeo da studira na Univerzitetu Georg-Avgust u Getingenu, gde se pridružio lokalnom bratstvu 1828. godine.[1] Njegov učitelj Karl Kristijan Fridrih Krauze postao mu je uzor. Arens je 1830. doktorirao svojim radom „De confoederatione germanica“. jur. doktorat. Na osnovu Krauseovih teza, Arens je pokušao da razvije nezavisno prirodno pravo koje je bilo prožeto socijalnom politikom, koju je pokušao da suprotstavi racionalnom zakonu prosvetiteljstva pod uticajem Kanta. Arens na kraju nije uspeo da ima trajni uticaj na njegov rad zbog nejasnih osnova[2], iako je tokom svog života postao veoma poznat u Francuskoj, Španiji i nekim zemljama Južne Amerike.[3] Zbog političke eksplozivnosti ovog posla, Arens se nije mogao nadati poslu u javnoj službi; Bundestag je video Arensa kao „agitatora“. Pošto je Arens pokrenuo Getingensku revoluciju januara 1831. zajedno sa svojim kolegama, advokatima Johanom Ernstom Arminijusom fon Raušenplatom i Karlom Vilhelmom Teodorom Šusterom, upozorenje je izgledalo gotovo proročansko. Upisan je u Crnu knjigu Centralne uprave Frankfurta (upis br. 8).[4] Pošto je za njim raspisana poternica, Arens je sa Raušenplatom pobegao u Brisel, a kasnije u Pariz. Od 1833. godine zarađivao je za život držeći predavanja i predavanja o nemačkoj filozofiji još od Kanta, a samo godinu dana kasnije prihvatio je imenovanje za vanrednog profesora filozofije na Univerzitetu u Briselu. Nakon političkih događaja Martovske revolucije, Arens je uspeo da se vrati u Nemačku 1848. Izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Frankfurta iz devete Hanoverske izborne jedinice u Holeu. Tamo je bio član Vestendhall frakcije. Takođe je radio u komisiji za nacrt ustava Rajha i Velikonemačkom ustavnom komitetu. Dve godine kasnije, Arens je otišao na Univerzitet Karl Franzens u Gracu kao profesor filozofskog prava i političkih nauka. Godine 1859. preuzeo je zvanje profesora praktične filozofije i politike na Univerzitetu u Lajpcigu. Kao predstavnik Lajpciškog univerziteta, bio je član prvog veća saksonskog državnog parlamenta 1863/64.[5] Oko 1873. Arens je dao ostavku na sve svoje funkcije i povukao se u privatni život. Ponovo se nastanio u Salzgiteru i tamo umro u 66. godini. Radovi (izbor) Cours de droit naturel. Pariz 1839. Teorija organske države na filozofsko-antropološkoj osnovi. Beč 1850. (njegovo nedovršeno kapitalno delo). Fihteova politička doktrina u njenom naučnom, kulturno-istorijskom i opštenacionalnom značaju. Govor na Fihteovoj proslavi na Univerzitetu u Lajpcigu. Veit, Leipzig 1862, urn:nbn:de:hbz:061:1-75330. Prirodno pravo ili pravna filozofija prema trenutnom stanju ove nauke u Nemačkoj. 2 sveske. 6. izdanje Beč 1870–1871. Pravna enciklopedija. Beč 1855–1857 (organski prikaz pravne i političke nauke). De confederatione Germanicae. Getingen 1830 (habilitacioni rad). Die Rechtphilosophie oder das naturrecht auf philosophisch-anthropologischer grundlage von Dr.Heinrich Ahrens Heinrich Ahrens (vollständiger Name: Julius Heinrich Ahrens) (* 14. Juli 1808 in Kniestedt bei Salzgitter; † 2. August 1874 in Salzgitter) war ein deutscher Rechtsphilosoph und Königlich Sächsischer Hofrat. Leben und Wirken Ahrens war der Sohn des Gutsverwalters Karl Heinrich Ahrens und dessen Ehefrau Lucie Christiane Huth. Er besuchte die Große Schule in Wolfenbüttel und begann anschließend an der Georg-August-Universität Göttingen zu studieren, wo er 1828 der ortsansässigen Burschenschaft beitrat.[1] Vorbild wurde ihm sein Lehrer Karl Christian Friedrich Krause. Bei diesem wurde Ahrens 1830 mit seiner Schrift „De confoederatione germanica“ zum Dr. jur. promoviert. Auf der Basis der Thesen Krauses versuchte Ahrens, ein eigenständiges sozialpolitisch durchdrungenes Naturrecht zu entwickeln, welches er dem kantianischen geprägten Vernunftrecht der Aufklärung gegenüberzustellen versuchte. Eine nachhaltige Wirkung seiner Arbeit blieb Ahrens aufgrund unklarer Grundlagen[2] letztlich versagt, obschon er in Frankreich, Spanien und einigen Ländern Südamerikas bereits zu Lebzeiten sehr bekannt wurde.[3] Der politischen Brisanz dieser Arbeit wegen konnte Ahrens aber auf keine Anstellung im öffentlichen Dienst hoffen; der Bundestag sah in Ahrens einen „Aufwiegler“. Da Ahrens im Januar 1831 zusammen mit seinen Kollegen, den Juristen Johann Ernst Arminius von Rauschenplat und Carl Wilhelm Theodor Schuster die Göttinger Revolution auslöste, schien die Warnung fast prophetisch. Er ist im Schwarzen Buch der Frankfurter Bundeszentralbehörde (Eintrag Nr. 8) eingetragen.[4] Da er steckbrieflich gesucht wurde flüchtete Ahrens zusammen mit Rauschenplat nach Brüssel und später nach Paris. Dort verdiente er sich ab 1833 seinen Lebensunterhalt mit Vorträgen und Vorlesungen über Die Deutsche Philosophie seit Kant. Bereits ein Jahr später nahm er einen Ruf als außerordentlicher Professor für Philosophie an die Universität in Brüssel an. Im Zuge der politischen Ereignisse der Märzrevolution konnte Ahrens 1848 wieder nach Deutschland zurückkehren. Vom neunten hannoverschen Wahlkreis in Holle wurde er als Abgeordneter in die Frankfurter Nationalversammlung gewählt. Dort war er Mitglied der Fraktion Westendhall. Zusätzlich arbeitete er im Ausschuß für den Entwurf der Reichsverfassung und dem Großdeutschen Verfassungsausschuß. Zwei Jahre später ging Ahrens als Professor der philosophischen Rechts- und Staatswissenschaft an die Karl-Franzens-Universität Graz. 1859 übernahm er eine Professur für praktische Philosophie und Politik an der Universität Leipzig. Als Vertreter der Leipziger Universität war er 1863/64 Abgeordneter der I. Kammer des Sächsischen Landtags.[5] Um 1873 legte Ahrens alle seine Ämter nieder und zog sich ins Privatleben zurück. Er ließ sich wieder in Salzgitter nieder und starb dort im Alter von 66 Jahren. Auszeichnungen Ritter des Königlich Sächsischer Verdienstordens Ritter des Kaiserlich Russischen Sankt-Stanislaus-Ordens 2. Klasse[6] Werke (Auswahl) Cours de droit naturel. Paris 1839. Organische Staatslehre auf philosophisch-anthropologischer Grundlage. Wien 1850 (sein unvollendetes Hauptwerk). Fichte’s politische Lehre in ihrer wissenschaftlichen, culturgeschichtlichen und allgemeinen nationalen Bedeutung. Festrede zur Fichtefeier an der Universität Leipzig. Veit, Leipzig 1862, urn:nbn:de:hbz:061:1-75330. Das Naturrecht oder die Rechtsphilosophie nach dem gegenwärtigen Zustand dieser Wissenschaft in Deutschland. 2 Bände. 6. Aufl. Wien 1870–1871. Juristische Encyklopädie. Wien 1855–1857 (eine organische Darstellung der Rechts- und Staatswissenschaft). De confoederatione Germanicae. Göttingen 1830 (Habilitationsschrift). u vezi ovog dela nema informacija na wikipediji ali po svim parametrima samtram da je ovo I izdanje štampano u Beču izuzetno redak primerak ako ne i jedini dobra kondicija knjige korica originalna sa tragovima krzanja po obodu pismo gotika 613 str. preuzimanje isključivo lično zbog značaja i vrednosti knjige u vezi bilo kakvih nedoumica, odgovaram na poruke

Edicija Plava ptica – KOMPLET 102 - deset kola po deset knjiga, plus 2 knjige vanredno izdanje - retko u kompletu, očuvanost dosta dobra, ima poneka slabija, ima i poneka odlična, neke imaju malo iskrzan omot, većina veoma dobar, nekoliko ima posvetu ili pečat, ali sve u svemu veoma dobar komplet. Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“ Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata. Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga. Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores! Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ. Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta. Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata. Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica. Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata. I kolo: 1. H. Dž. Vels…………………………….Rat svetova 2. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 1 3. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 2 4. E Salgari……………………………….Breg Svetlosti 5. Ž. A. Roni Stariji……………………..Vatra 6. Dž. O. Kervud…………………………Lovci vukova 7. K. Dojl……………………………………Baskervilski pas 8. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 1 9. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 2 10. Dž. London…………………………..Džeri Ostrvljanin II kolo: 11. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 1 12. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 2 13. Dž. O. Kervud………………………..Lovci zlata 14. N. Bajkov………………………………Veliki Van 15. Z. Grej…………………………………..Osvetnik prašume 16. N. Gogolj……………………………….Vij, kralj duhova 17. K. Dojl…………………………………..Iščezli svet 18. DŽ. London……………………………Majkl, brat Džerijev 19. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 1 20. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 2 III kolo: 21. K. Maj………………………………… Sin lovca na medvede 22. K. Maj………………………………….Duh Ljana Estakada 23. J. Lari……………………………………Karik i Valja 24. Dž. A. Roni Stariji………………….Džinovski Lav 25. H. Gilbert………………………………Robin Hud 1 26. H. Gilbert………………………………Robin Hud 2 27. V. Bonzels……………………………..Pčelica Maja 28. E. T. Siton……………………………..Rolf i Kvonab 29. A. Beljajev…………………………….Amfibija 30. R. Montgomeri……………………….Karkadžu IV kolo: 31. E. Salgari……………………………….Crni gusar 32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona 33. Dž. London…………………………….Beli očnjak 34. F. Treler…………………………………Gaučov sin 35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela 36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke 37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea 38. B. Prus……………………………………Faraon 1 39. B. Prus……………………………………Faraon 2 40. B. Prus……………………………………Faraon 3 V kolo: 41. Dž. Lukas………………………………..Zvezdani ratovi 42. K. Kampanj……………………………..Zbogom mojih petnaest godina 43. M. Šeli…………………………………….Frankenštajn 44. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 1 45. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 2 46. Č. Roberts……………………………….Ridji lisac 47. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 1 48. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 2 49. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 3 50. DŽ. Vebster…………………………….Tata dugonja VI kolo: 51. M. Langl…………………………………Kapije vremena 52. L. Tolstoj………………………………..Hadži Murat 53. B. Kliri……………………………………Prva ljubav 54. M. Murkok………………………………Mornar na moru sudbine 55. V. Derluf…………………………………Karavan za Oregon 56. V. Skot……………………………………Ajvanho 1 57. V. Skot……………………………………Ajvanho 2 58. E. Salgari…………………………………Kraljica Kariba 59. Dž. F. Kuper…………………………….Uhoda 60. S. O Del…………………………………..Ostrvo plavih delfina VII kolo: 61. L. Terson………………………………….Svemirski brod Galaktika 62. P. de Mendelson………………………..Marijana moje mladosti 63. G. Gardonji……………………………….Rob Huna 64. M. Langl…………………………………..Vihor pred vratima 65. V. Frolov…………………………………..Senka sumnje 66. V. Vandžerin…………………………….U davno doba 67. F. H. Bernet………………………………Tajna napuštenog vrta 68. Dž. Kjelgard……………………………..Crvenko 69. M. Murkok………………………………..Zla kob belog vuka 70. N. F. Mejzer………………………………Deda, volim te VIII kolo: 71. M. Tven……………………………… …….Novi doživljaji Toma Sojera 72. F. A. Suli………………………… ………..Leon i Leonina 1 73. F. A. Suli……………………………………Leon i Leonina 2 74. Ž. Vern………………………………………Južna zvezda 75. B. Stoker……………………………………Drakula 1 76. B. Stoker……………………………………Drakula 2 77. K. Maj……………………………………….U dolini smrti 78. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 1 79. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 2 80. P. Urošević…………………………………Tihana iz Erga IX kolo: 81. E. de Amičis………………………………..Srce 82. K. Maj………………………………………..Sibirski lovac 83. V. Vahman………………………………….Morski Đavo 84. A. Troaja…………………………………….Mala Vju 85. H. Malo………………………………………Bez porodice 1 86. H. Malo………………………………………Bez porodice 2 87. M. Murkok………………………………….Kula koja iščezava 88. H. Viliamson……………………………….Vidra Tarka 89. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 1 90. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 2 X kolo: 91. E. B. Liton…………………………………..Poslednji dani Pompeja 92. M. Parhomov………………………………Ulica 93. A. Arnold……………………………………Mladi Šerlok Holms (BEZ OMOTA) 94. V. R. Martines…………………………….Doživljaji Simona Bolivara 95. A. Šomlo……………………………………Kao… 96. V. Jan………………………………………..Batu-kan (BEZ OMOTA) 97. P. Divoa……………………………………..Lavaredovih pet marjaša 98. A. i E. Sifert………………………………..Bela 99. R. Sabatje………………………………….Švedske šibice 100. D. Orgel……………………………………Đavo u Beču Vanredna izdanja: 101. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 1 102. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 2 Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu. Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini. Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije KC Ć

Za prijatelje Engleze. Odnosi. Retko i znacajno. Stanje kao na snimcima. Михаило Јовановић Писмо патріярха православно-католичке восточне цркве о православной вěри : писано Енглезима 1723 год. Остали наслови Писмо патријарха православно-католичке восточне цркве о православној вери Врста/садржај тыпе оф материал писма Језик српски Година 1864 Издавање и производња У Београду : у Државной кньигопечатньи, 1864 Физички опис [2], 34 стр. ; 19 cm. Место: Београд Држава: Србија Година: 1864 Издавач: Књажеско српска књигопечатња Предметне одреднице: Религија Сигнатура: Р19Ср II 460.1 COBISS.SR-ID: 135510791 Језик: српски Врста грађе: Штампана Колекције: Српске књиге од 1801. до 1867. године ЈОВАНОВИЋ, Михаило Писмо патріярха православно-католичке восточне цркве о православной вѣри : писано Енглезима 1723 год. - У Београду : у Државной кньигопечатньи, 1864. - [2], 34 стр. ; 19 cm. Новаковић 2696; Кириловић 2365; КНБС 990; Српске штампане књиге БМС 1801-1867, 1639. - Аутор дат према КНБС. Михаило Јовановић, световно име Милоје (Соко Бања, 19/31. август 1826 — Београд, 5/17. фебруар 1898), епископ, архиепископ београдски и митрополит Српске православне цркве.1) Биографија Рођен је 19/31. августа 1826. године у варошици Соко Бањи, од мајке Марије и оца Милована.2) Његови родитељи су се раније звали Кашмерци и у Соко Бању су се доселили из села Трговишта, испод Врмџе.3) Школовање Основну школу је завршио у месту рођења.4) Завршио је нижу гимназију у Зајечару и Неготину.5) У Неготину је био питомац Доситеја Новаковића. Завршио је Богословију у Београду 1846, где је био питомац Петра Јовановића, који га је одредио за свог наследника. Као једног од својих најбољих ђака, тадашњи митрополит Петар га је заједно са још петорицом кандидата, послао 1846.6) на студије у Кијев,7) на Кијевску духовну семинарију, у трајању од три године, а затим и Духовну академију, коју је завршио са одличним успехом 1853,8) заједно са Савом Сретеновићем. Тиме је стекао академско образовање и степен кандидата за одбрану дисертације, под називом „Преглед историје српске цркве“.9) После тога је отишао у Кијевско-печерску лавру и замонашио се10) (1853)11) Тада је узео монашко име Михаило. Две недеље касније кијевски митрополит Филарет га је рукоположио у чин јерођакона, а четири дана касније за јеромонаха.12) Епископ Вративши се после седмогодишњег студирања13) у Србију 1854,14) краће време је радио као професор Семинарије у Београду,15) а октобра исте године у Крагујевцу је изабран за епископа шабачког.16) Истог месеца је произведен за архимандрита студеничког, хиротонисан за епископа у београдској Саборној цркви и убрзо устоличен у Шапцу.17) Један од његових првих предлога на архијерејском сабору је био да се српски епископи и митрополити, као монаси називају и потписују само именом, без презимена, што је сабор и усвојено.18) Шабачком епархијом је управљао близу пет година. У Шапцу је започео свој разноврсни национални рад.19) Још као епископ се веома заинтересовао за судбину српског народа у целини, нарочито Срба у неослобођеним крајевима.20) Био је потпуно свестан националне мисије Србије код српског народа, јер мада су живели у другој држави, Срби су се окретали ка матици, у жељи за ослобођењем. Настојао да систематизује и појача државну помоћ и пропаганду, ради заштите народа.21) Митрополит После изнуђене оставке22) митрополита Петра 1859,23) који је отишао у Аустрију да тамо буде епископ једне од српских епархија у Војводини,24) Михаило је са непуних 33 године изабран за митрополита српског.25) За митрополита је изабран на архијерејском сабору, који је сазвао Милош Обреновић 25. јула/6. августа у Крагујевцу.26) Управљао је за време владавине четири Обреновића: Милоша, Михаила, Милана и Александра и по династичком уверењу је био Обреновићевац.27) Митрополит Михало је наставио посао око организовања Српске цркве, који је започео његов претходник митрополит Петар Јовановић.28) Био је покретач и учествовао је у свим добротворним и патриотским друштвима и акцијама. За време његове управе Митрополија београдска је била средиште рада на ослобођењу Срба под туђинском влашћу, побољшавању њиховог положаја, као и целокупног српског народа.29) У марту 1868. године обратио се министру просвете са предлогом да се оснује Просветни одбор Срба у Турској.30) Његов предлог је прихваћен. Одбор су чинили Нићифор Дучић, који је изабран за председника, а уз њега су били професори Милош Милојевић, Панта Срећковић и Стојан Новаковић. Касније су им се придружили Љубомир Ковачевић, Сима Андрејевић Игуманов и други. Одбор је био задужен за одржавање везе са српским народом под турском влашћу, да развија просветно-културни рад, предлаже оснивање школа, спрема учитеље и професоре за рад у тим школама, предлаже обнављање и подизање цркава тамо где је то било могуће, а мишљење и процене одбора, у великој мери су помагали Министарству иностраних дела у одређивању националне политике.31) Такође је 1868. године предложио отварање посебног одељења Богословије, имајући у виду коментаре њених професора, који су приметили да младићи из турских крајева долазили довољно припремљени, као ђаци из Србије који су ову школу уписивали после четворогодишње гимназије.32) Друго одељење Богословије је отворено 1873. године, под називом Страначка богословија, са циљем да спрема учитеље и свештенике, као националне раднике.33) За то одељење је Стојан Новаковић направио посебан план, а школовање је трајало три године.34) После тога су питомци могли да наставе школовање на Великој школи или у иностранству, такође о трошку државе Србије.35) Они су у ратовима за ослобођење 1876-1878. учествовали у ослобођењу од Турака. У неослобођеним крајевима бавили су се просвећивању и јачањем наде у ослобођење.36) За време Херцеговачког устанка, Првог и Другог српско-турског рата (1875—1878) одржавао је везе са српским устаницима, који су му се обраћали за савет и помоћ. На његов предлог је у октобру 1876. основан је Одбор за старање о купљењу прилога за Србе из Старе Србије, Босне и Херцеговине и Бугарске, а он је био председник одбора. Био је председник и Међународног комитета за помоћ избеглицама из Босне и Херцеговине.37) Припајањем Нишког, Пиротског и Врањског округа Србији, повећала се територија Цркве у Србији. Из егзархијске више јерархије примљен је у састав Српске цркве, фебруара 1879, митрополит нишки Виктор, који је до смрти остао веран митрополиту Михаилу.38) За време мандата митрополита Михаила, постигнуто је да православна црква у Србији, актом Васељенске патријаршије добије аутокефалност од цариградског патријарха (1879).39) Аутокефалност се односила и на епархије у тада неослобођеним крајевима.40) Као митрополит београдски и архиепископ српски слао је на школовање у Русију, поред богослова и будуће сликаре: Михаила Борисављевића, Живка Југовића, Благоја Кулића, Георгија Момчиловића и Милутина Бл. Марковића.41) Међутим, као љубитељ свих Словена, а на штету српских интереса, доста је помогао успостављању бугарске егзархије, примајући бугарске омладинце на школовање у српским школама, штампајући у Србији књиге за Бугаре и радећи на њиховој духовној обнови.42) Током целе његове управе, свештенство и манастири су се налазили у лошем материјалном стању и сви његови покушаји да тај проблем реши су били безуспешни, јер државне власти нису имали разумевања.43) По свом спољнополитичком опредељењу је био велики русофил,44) јер је у условима католичко-муслиманског окружења, за опстанак Србије сматрао да је неопходно одржавати политичке и културне веза са Русијом,45) због чега је сметао Бечу, кнезу Милану и напредњацима. Бечу је посебно сметао његов утицај преко српских свештеника у Босни, уз материјалну помоћ из руских словенских комитета.46) Када је од словенског комитета добио 80.000 динара за циљеве националне политике, Аустрија се разгневила и тражила да митрополит буде уклоњен са свог положаја.47) После Берлинског конгреса, а као последица пробугарске оријентације Русије, дошло је до спољнополитичке преоријентације у Београду. Њен инспиратор је био, кнез Милан (од 1882 краљ), који се одвојио од Русије и окренуо Аустрији. Још 1880. године он је изазвао велике кадровске промене у српској политици, па је либерал-националиста Јован Ристић, чији је митрополит био близак сарадник, поднео оставку.48) Осим тога, кнез је у Бечу 1881, без знања јавности и Владе, заједно са министром Чедомиљом Мијатовићем закључио „Тајну конвенцију“ са Аустроугарском, којом се обавезао да ће обуставити православну пропаганду у Босни и Херцеговини за њено јединство са Србијом и да неће склапати уговоре ни са једном земљом, док претходно не консултује Хабзбуршку монархију.49) Митроплит Михаило се бавио политиком,50) и био стожер Либералне странке,51) због чега је трпео непријатности, прогоне, а у току шест година је био лишен катедре.52) Кнез Милан, пошто је био врло аустрофилски настројен, хтео је да га уклони, и за то се само чекао повод.53) До митрополитовог сукоба са Владом је дошло када је уведен закон о таксама, који је оптерећивао представнике цркве,54) односно увођењем пореза за рукоположење црквених чиновника.55) Закон је донет без знања и пристанка Светог архијерејског сабора.56) Митрополит је протествовао рекавши да тај закон представља симонију и да је у супротности са Христовом науком, што је ражестило Стојана Новаковића, као министра просвете и црквених дела, који је кнезу предложио разрешавање митрополита Михаила са дужности.57) Кнез Милан је у октобру 1881.58) донео указ којим је митрополит уклоњен из црквене управе,59) без пензије, без издржавања, без икакве потпоре, после двадесет и пет година службе.60) На положај митролита тада је дошао архимандрит Теодосије Мраовић (1883).61) Овај кнежев поступак је у Бечу позитивно оцењен, посебно због кнежеве домишљатости и одлучности, док је у Петровграду изазвао негативне рекције, руски цар Александар III је митрополиту Михаилу нешто пре смене доделио руски орден Светог Александра Невског. Русија се после тога потпуно удаљила од Србије, а као услов за успостављање нормалних међудржавничких односа, тражила је да се митрополит Михаило врати на катедру.62) У Србији су и након његовог одласка настављени сукоби између државе и цркве, дошло је до измене црквеног закона о уређењу свештеничког стања, пошто су и остали епископи одбијали послушност, сви су били збачени са својих положаја, без права на пензију. Влада је поново мењала закон и увела, поред духовних, и цивилна лица у управу Цркве.63) Одлазак у иностранство После збацивања, митрополит Михаило се настанио прво у својој приватној кући на Врачару64) у Београду, а 1883. је морао да напусти Србију.65) Прко Бугарске и Цариграда је путовао у Јерусалим и Палестину, где је по узору на Светог Саву обишао све хришћанске светиње. Затим је био на Светој Гори, где је обишао све манастире, у којима је, по молби светогорских монаха, служио литургије.66) Затим је боравио у Бугарској, најпре у Варни, а касније у Рушчуку. Често мењање места боравка није било својевољно, већ на захтев српске владе, која је будно пратила сва његова кретања, тако да је и у Бугарској постао нежељени гост, није могао да оде ни у Румунију или неку аустроугарску бању.67) На лето 1884. је добио дозволу да отпутује у Русију. Отишао је у Кијев, где се настанио у истој ћелији у Кијев-печерској ларви, у којој је боравио 30 година раније као млад монах.68) У другој половини 1884. у Кијеву је учествовао у прослави педесетогодишњице Кијевског универзитета.69) Остатак времена у изгнанству је провео живећи између Кијева и Москве.70) У Москву је отишао да помогне у спасавању подворја71) Српске православне цркве на Сољанки, у храму Светог Кира и Јована, изграђен 1768. у част Катарине II.72) У Москви је остао све до пролећа 1889.73) Током свог боравка у изнанству бавио се црквеним, културно-просветитељским и политичким радом. Његов политички рад је био конспиративан. Наиме, сви српски радикални емигранти, на челу са Николом Пашићем, који су били су принуђени да после неуспеле Тимочке буне напусте Србију, ступили су одмах у контакт са митрополитом Михаилом, који је у то доба живео у Рушчуку. Покушавали су да га приволе за наставак борбе против Милана Обрановића,74) на шта је он и пристао.75) Протеривање митрополита из Бугарске највероватније се дугује жељи српске владе да га раздовоје од радикала, који су за август 1884. спремали атентат на краља Милана, мада је тај план разоткривен и спречен.76) У званичној Русији је покушај атентата на краља Милана, као и преврата у Србији, који је спремала радикална емиграција, посматран са неповерењем и резервом. Бавећи се пословима око Бугарске, руски кабинет је сматрао да револуција у Србији није дошла у право време и сматрали су да би преврат довео до неминовне аустроугарске окупације.77) Још по доласку у Русију, митрополит Михаило је користио своја познанства у друштвено-политичким круговима, да би добио подршку за планове преврата у Србији.78) Захваљујући његовом посредништву и препорукама, Николи Пашаћу, који је до тада виђен само као нихилиста и бунтовник, порастао је углед, тако да када се крајем 1885. године први пут појавио у Петровграду, у њему су видели савезника.79) Повратак митрополита Када је краљ Милан 1889. године абдицирао, малолетном Александру је додељено Намесништво, које су чинили Јован Ристић, генерал Коста С. Протић и Јован Бели-Марковић, а први акт нове владе је био позив упућен Митрополиту Михаилу, да се врати натраг у Србију и на свој положај у његовој канонској јерархији, док је неканонска (напредњачка) јерахија позвана да се повуче са својих епископских катедри.80) Митрополит Теодосије је својом вољом отишао у пензију.81) Од тада је митрополит Михаило радио на даљем учвршћивању православне вере, како унутар, тако и ван Краљевине Србије, не обазирући се на нове дипломатске протесте Беча, а уз подршку краља Александара Обреновић, који се обавезао да ће бити одан светосавској Цркви.82) Митрополит Михаило је наставио да ради на обнови црквеног живота.83) Одвојио је црквену администрацију од судства. Донесена су два црквена закона, којим су преуређени духовни судови и други црквени односи. Закони су од 1890. ступили на снагу.84) Највиша црквена законодавна власт био је Свети архијерејски сабор, Синод је одлуке Сабора спроводио у живот. Постојала је и Апелаторска конзисторија – Велики црквени суд, као и епархијске конзисторије. Основао је деветогодишњу богословију у Београду 1896, а затим катедру за иконопис, коју је водио сликар и професор Стеван Тодоровић. Основао је више фондова за збрињавање удовица и породица свештеника и ђакона и фонд за васпитавање српских монахиња у руским академијама, фонд за штампање књига у одбрану Православља и поуку народу, фонд за школовање ђака из његовог родног места Соко Бање. Једно време, због силних напада радикала, као и сукоба са министром просвете Љубом Стојановићем око избора неготинског епископа, био је спреман да се повуче у мировину.85) Захтевао је од државних службеника да се једном годишње исповеде и причесте. Био је један од најбољих оратора свог времена и позивао је цело свештенство да раде на том пољу. Трудио се да субије атеистички дух бившег ректора бањалучке богословије Васе Пелагића.86) Биран је за члана Комитета за одбрану хришћана у Отоманском царству. Такође је био председник Друштва за подизање Храма Светог Саве, лији је камен-темељац положен 1879.87) За живота је чинио лична и општа доброчинства. У свом родном крају је подигао задужбине, цркву Светог преображења Господњег (1884—1892) и школу (1894),88) у центру варошице, која и сада носи његово име. У октобру 1894. прославио је четрдесет година службе.89) Умро је 5. фебруара 1898. и сахрањен је у Саборној цркви,90) односно у цркви Светог архангела Михаила у Београду. Његова гробница се налази уз северни зид цркве, преко пута гробнице кнеза Милоша и Михајла Обреновића. Гробни споменик је 1902. године осветио митрополит Инокентије (Јаков) Павловић,91) син шабачког протојереја Јована Павловића.92) Споменик је израдио београдски каменорезац Никола Лукачек, по пројекту архитекте Милорада Рувидића.93) На гробу је уклесано:94) „Љубите српство – љубите православље.” Почасни члан Због својих књижевних радова,95) постао је почасни члан Друштва српске словесности 13/25. јануара 1857. За почасног члана Српског ученог друштва је наименован 29. јула/10. августа 1864. Изабран је за почасног члана Српске краљевске академије 15/27. новембра 1892.96) Истицао се радом на хуманом, социјалном и књижевном раду, за који су га одликовале и стране државе. Изабран је за председника Друштва за ослобођење афричких робова (1862), за члана Алтајске мисије (1866), чији је задатак био ширење хришћанства, почасни члан Универзитета у Петровграду (1869) и Универзитета у Москви (1871), почасни члан Црвеног крста у Бриселу (1871), почасни члан друштва Братства христољубивих у Атини (1876).97) Дела За 40 година свог служења је оставио 49 дела, која су била инспирација генерацијама.98) Књижевни рад му је био врло разноврстан и обиман, посебно у обредном и догматском богословљу. Обновио је српску богословску литературу. Писао је богословске уџбенике, поуке, упутства о унутрашњем поретку у српској цркви и њеним установама, целе томове духовних проповеди, монографије о богословљу и православној апологетици (одбрана православља). За његово најбоље дело се сматра „Одбрана истине“, која је издата у Београду 1877. године, и за коју му је од Кијевска духовна академија дала научни степен магистра богословља99) (1856).100) Главна дела су му:101) „Одбрана истине“, (1877) „Поглед на историју Српске цркве“ (1856) „Душевни дневник“102) „Црквено богословље“103) „Херменевтика“104) „Србљак“105) „Православни проповедник“ (1866, 1867. и 1871) „О лутерантству“106) „О монаштву“107) „Поука матери о васпитању деце“108) „Скуп беседа преко целе године, у недељне и празничне дане“ (1874) „Православна Српска црква у Кнежевини Србији“ (1874) „Хришћанске светиње на Истоку“ (1886) „Света Антонска гора“ (1886) „Књижевни радови“, у две књиге (1895) „Животопис Пресвете Богородице“109) Литература Радован Пилиповић, Српски богослови на школовању у Русији у другој половини 19. века према оцени руског царског дипломате, Годишњак за научну историју, број 1, Удружење за друштвену историју, Београд, 2012. Радослав Грујић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 2, И-М, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1927, стр. 181-182 Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007, стр. 125-126 Сава Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, уредник Јанко Брајковић, Евро, Унирекс, Каленић, Београд, Подгорица, Крагујевац, 1996, стр. 116, 429–431 Миленко Пекић, Митрополит Михаило и Далмација, Зборник Матице српске за историју, број 53, уредник Војин Дабић, Матица српска, 1996, стр. 39-78, ИССН 0352-5716 Знаменити Срби XIX века (1800—1900), уредник Андра Гавриловић, Наклада и штампа Српске штампарије (деон. друштво), Загреб, 1903, стр. 19-21 Михаил, арихепископ биоградски и митрополит Србије, Босанска вила, број 1, уредник Никола Т. Кашиковић, Штампарија Шпиндлера и Лешнера, Сарајево, 15. 1. 1897, стр. 1-4 Александар Д. Средојевић, Канонски удар и нова јерархија у Српској Цркви, Православље, број 1006, СПЦ, 15. 2. 2009. Александар Д. Средојевић, Аутономна Митрополија и држава Србија, Православље, број 1005, СПЦ, 1. 2. 2009. Саборна црква у Београду - Гробови Милић Ф. Петровић, О националној акцији митрополита Михаила у Рашкој области и другим српским земљама под турском и аустроугарском управом, Зборник историјског музеја Србије, бр. 29-30, Историјски музеј Србије, Београд, 1998, стр. 45-55, ИССН 0354-3153 Андреј Л. Шемјакин, Митрополит Михаило у емиграцији, Зборник историјског музеја Србије, бр. 31, уредник Андреј Вујановић, Историјски музеј Србије, Београд, 2003, стр. 219-237, ИССН 0354-3153 Милан Ђ. Милићевић, Додатак поменику од 1888, Српска краљевска штампарија, Београд, 1901. Православна Српска црква у Краљевини Србији. Београд 1895. Стр. 206–209: Михаило.