3. tom: O UMETNOSTI I STILU Dodatne informacije ISBN 86-17-09260-2 Godina izdanja 2001 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 479 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Format:18x13 cm. Izdavač i godina izdanja:Prosveta Beograd 1964 Tvrd povez Stanje spoljašnjosti vidljivo na slikama.Unutrašnjost knjiga dobro očuvana. Visina poštarine je za slanje putem cc paketa. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

GOLGOTA I VASKRS SRBIJE 1914 - 1915 / 1915 - 1918 (1 - 2) ; приређивачи Силвија Ђурић, Видосав Стевановић Београд : Београдски издавачко-графички завод : Партизанска књига, 1986 , tvrdi povez, omoti, Fizički opis 636 стр. : фотогр. ; 24 cm + 815 стр. : илустр. ; 24 cm Zbirka Историјско-мемоарска дела Хронолошки преглед ратних операција 1914-1915. године: стр. 633-634. Србија -- Историја -- 1914-1915 -- У успоменама Први светски рат 1914-1918 -- Србија -- У успоменама Očuvanost 4-.

USKA VRATA IMORALIST ANDRE GIDE OTOKAR KERŠOVANI R i j e k a 1 9 8 O ODABRANA DJELA ANDREA GIDEA Latinica Tvrde korice Šiven povez 2 7 6 stranica Pažnja !!! Nekorišćeno perfekT garancijA kondicijA: 1O ekstrA !!!

Radomir Smiljanić: ODABRANA DELA 1-6, Partizanska knjiga Beograd 1982, tvrdi povez, odlično očuvan komplet poznatog srpskog pisca. 1. Neko je oklevetao Hegela 2. U Andima Hegelovo telo 3. Bekstvo na Helgoland 4. Ljubavne ispovesti Sofije Malovrazić 5. Mihaelov povratak Mariji 6. Kako uništiti Beograd vr434

prosveta, svjetlost sa, VM sa, korice min. pohabane po ivicama, str.,tvrdi povez,20cm, š k42 FALI 1 Bojovnici i bjegunci 2 Ljubav i smrt FALI 3 Prolom 4 Gluvi barut 5 Bronzana straža 6 Stari nevjernik FALI 7 Nikoletina Bursać 8 Pjesme FALI 9 Ispod zmajevih krila 10 Bosonogo djetinjstvo FALI 11 Pionirska trilogija 12 Osma ofanziva

IVO ANDRIĆ PROKLETA AVLIJA i MOST NA ŽEPI SVJETLOST SARAJEVO 1988 BIBLIOTEKA IZABRANIH DJELA Izbor iz kritike 1. MILAN BOGDANOVIĆ 2. PETAR DŽADŽIĆ 3. IVO FRANGEŠ 4. MIDHAT BEGIĆ 5. DRAGIŠA ŽIVKOVIĆ ............................................................ BILJEŠKA O PISCU Latinica Tvrde korice Šiven povez 203 strana NEKORIŠĆENO NEOTVORENO ODLIČNO GARANCIJA Ekstra !!!!!!!!!!!11

46335) TRI MUSKETARA 1 i 2 , Aleksandar Dima , Matica srpska / Dnevnik Novi Sad 1984 , Odabrana dela Aleksandra Dime , Tri musketara (franc. Les trois mousquetaires) su najpoznatije delo Aleksandra Dime oca. Govori o avanturi trojice kraljevih musketara: Aramisa, Portosa i Atosa i novajlije D`Artanjana, mladog Gaskonjca. Dimina verzija priče prikazuje avanture mladog musketara Dartanjana i njegovih prijatelja u periodu od 1625. do1628. umešanih u intrige kralja Luja XIII, njegovog moćnog savetnika, kardinala Rišeljea, prekrasne kraljice Ane Austrijske, njenog ljubavnika, grofa od Bakingema i događaje u tvrđavi La Rošel. U intrigu se upliće misteriozna gospa De Vinter (za koju kasnije saznajemo da je Atosova supruga) i Rišeljeova desna ruka, vojvoda od Rošfora. tvrd povez, format 14 x 20,5 cm , zaštitni omot, latinica, 338 + 327 strana

DOBA GOMILE 1-2: Serž Moskovisi Potpuno nove, nekorišćene knjige. Naslov Doba gomile. 1 / Serž Moskovisi ; preveo s francuskog Nikola Bertolino Jedinstveni naslov L`age des foules Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Zemun : Biblioteka XX vek ; Beograd : Čigoja štampa, 1997 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 306 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Bertolino, Nikola Zbirka Biblioteka XX vek ; 90/1 ISBN 86-81493-27-2 Napomene Prevod dela: L`age des foules / Serge Moscovici Na nasl. str. mesto izd.: Beograd Tiraž 1000. Predmetne odrednice Le Bon, Gistav, 1841-1931 Psihologija masa Naslov Doba gomile. 2 / Serž Moskovisi ; preveo s francuskog Nikola Bertolino Jedinstveni naslov L`Age des foules Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Zemun : Biblioteka XX vek ; Beograd : Čigoja štampa, 1997 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 350 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Bertolino, Nikola Zbirka Biblioteka XX vek ; 90/2 ISBN 86-81493-27-2 Napomene Prevod dela: L`Age des foules / Serge Moskovici Tiraž 1000 Beleške uz tekst. Predmetne odrednice Le Bon, Gistav, 1841-1931 Psihologija masa Fran­cu­ski so­ci­jalni psiholog Serž Mo­sko­vi­si (Ser­ge Mo­sko­vi­ci) ru­ko­vo­di­lac je is­tra­ži­van­ja na Vi­so­koj ško­li dru­štve­nih na­u­ka (Eco­le des Ha­u­tes Etu­des en Si­en­ces So­ci­a­les) u Pa­ri­zu. Is­ta­kao se ra­do­vi­ma iz obla­sti isto­ri­je na­u­ka, so­ci­jal­ne psi­ho­lo­gi­je i po­li­tič­ke psi­ho­lo­gi­je. Ob­ja­vio je i ure­dio ve­ći broj knji­ga, me­đu nji­ma Psi­ho­a­na­li­za, nje­na sli­ka i nje­na pu­bli­ka (Psycha­nalyse, son ima­ge et son pu­blic, 1981), Ogled o ljud­skoj isto­ri­ji pri­ro­de (Es­sai sur l’hi­sto­i­re hu­ma­i­ne de la na­tu­re, 1984), Dru­štvo pro­tiv pri­ro­de (La so­ciété con­tre na­tu­re, 1972), Psi­ho­lo­gi­ja ak­tiv­nih man­ji­na (Psycho­lo­gie des mi­no­rités ac­ti­ves, 1979), So­ci­jal­na psi­ho­lo­gi­ja (ur.) (Psycho­lo­gie so­ci­a­le, 1984). Nje­go­vo ka­pi­tal­no de­lo Do­ba go­mi­le pred­stav­lja kri­tič­ku ana­li­zu naj­va­žni­jih ostva­ren­ja ko­ja su mu pret­ho­di­la u iz­u­zet­no va­žnoj, ali re­la­tiv­no za­ne­ma­re­noj di­sci­pli­ni psi­ho­lo­gi­je ma­sa.

LENJINOV ŽIVOT 1-2: Louis Fischer Naslov Lenjinov život. Knj. 1 / Louis Fischer ; [s engleskog preveo Josip Šentija] Jedinstveni naslov The Life of Lenin. hrv Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1985 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1985 (Ljubljana : Delo) Fizički opis XXV, 354 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Šentija, Josip, 1931- = Šentija, Josip, 1931- Caratan, Branko, 1938- = Caratan, Branko, 1938- Zbirka Plava biblioteka : Globus, Zagreb ISBN (Karton sa omotom) Napomene Prevod dela: ǂThe ǂLife of Lenin Tiraž 7.000 Str. V-XXV: Lenjin i naše vrijeme / Branko Caratan Registar. Predmetne odrednice Lenjin, Vladimir Iljič, 1870-1924 Naslov Lenjinov život. Knj. 2 / Louis Fischer ; [s engleskog preveo Josip Šentija] Jedinstveni naslov The Life of Lenin. hrv Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1985 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1985 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 314 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Šentija, Josip, 1931- = Šentija, Josip, 1931- Zbirka Plava biblioteka : Globus, Zagreb ISBN (Karton sa omotom) Napomene Prevod dela: The Life of Lenin Tiraž 7.000 Registar. Predmetne odrednice Lenjin, Vladimir Ilʹič, 1870-1924 Ivice listova su požutele, ostalo je odlično očuvano.

ZVUK JUGOSLOVENSKA MUZIČKA REVIJA SAVEZ KOMPOZITORA JUGOSLAVIJE BEOGRAD 65/1965 R e f e r e n c e 1. TRAGOM MUZIKE U DELU IVE ANDRIĆA 2. POLIFONI OBLICI PRVE KATEGORIJE U NARODNOJ MUZICI BOSNE I HERCEGOVINE 3. PROBLEM TONSKE PODELE U ZAPADNOEVROPSKOJ MUZICI SREDNJEG VEKA 4. KORNELIJE STANKOVIĆ NEKAD I SAD . . . ............................................................. BROŠ LATINICA 525-690 STRANA KOLEKCIONARSKI PRIMERAK - MUZIČKI ČASOPIS iz 1965. godine !!! GARANCIJA NEKORIŠĆENO

ZVUK JUGOSLOVENSKA MUZIČKA REVIJA SAVEZ KOMPOZITORA JUGOSLAVIJE 55/1962 R e f e r e n c e 1. ASOCIJACIJE IZ MUZIKE UZ DELO IVE ANDRIĆA 2. FUNKCIONALNOST MODERNE MUZIKE 3. ĐURA JAKŠIĆ I NAŠA MUZIČKA UMETNOST . . . .............................................................. BROŠ LATINICA 513-633 STRANE MUZIČKI ČASOPIS - KOLEKCIONARSKI PRIMERAK iz 1962. godine !!! NEKORIŠĆENO

Ostvarujući svoju nemerljivu prosvetno - kulturnu misiju, Zavod za udžbenike je u okviru svoje biblioteke koju predstavljaju sabrana ili izabrana dela naših velikana, objavio osam tomova Izabranih dela Mihajla Pupina Idvorskog. Pored poznate autobiografije Od pašnjaka do naučenjaka, za koju je dobio i Pulicerovu nagradu, ova izabrana dela sadrže i Pupinove monografije, patente koje su mu doneli slavu, kao i predavanja i članke, kao i one koji svedoče o njegovom političkom i nacionalnom radu. Mihajlo Pupin je još za života bio nosilac velikog broja priznanja i titula počasnog doktora nauka, a od 1958. godine, u Sjedinjenim američkim državama, za posebne zasluge dodeljuje se medalja sa njegovim imenom. Isto tako, o čemu svedoče ova Izabrana dela, presudna je bila upravo Pupinova uloga, da njegov rodni Banat ostane u granicama tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Dodatne informacije ISBN 86-17-05550-2 Povez TVRDI Godina izdanja 1997 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 205 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

Евгений Носов Избранные произведения в двух томах Издательство Советская Россия 1983. Изабрана дела у два тома Садржај Том 1 Први том изабраних дела познатог совјетског писца Јевгенија Ивановича Носова састојао се од прича различитих година, читаоцу добро познатих из збирки писца „Шуштање ливадске влати“, „На отвореном пољу иза сеоског пута“, „ Немојте имати десет рубаља `,` Мој Цхомолунгма `. Том 2 Други том изабраних дела ЕИ Носова састављен је од дела о Великом отаџбинском рату и проблемима нашег доба: `Усвјатски шлемовима`, `Црвено вино победе`, `Шопен, соната број два`, `И бродови одлазе, а обала остаје “, као и циклус раних прича о природи„ На рибарском путу “. odlično očuvan tvrdokoričeni komplet iz privatne biblioteke

POTPIS BIVŠEG VLASNIKA NA PREDLISTU .U OBE KNJIGE FLEKICE NA NEKIM STRANICAMA Zora, Zagreb, 1965. Tvrd povez, 369 i 388 str. s engleskog preveo Zlatko Gorjan Odabrana djela / James Joyce ; sv. 3 prevod dela: Ulysses

Podnaslov dela je: Kartografija novih kritičkih mišljenja. Sadržaj: Uvod / 11 Prvi deo KONTEKSTI / 17 1. Poraz kritičkog mišljenja (1977–1993) / 19 2. Kratka istorija »Nove levice« (1956–1977) / 53 3. Savremeni kritički intelektualci: tipologija / 77 Drugi deo TEORIJE / 111 4. Sistemi / 115 5. Subjekti / 239 Zaključak GRADILIŠTA / 349 Spisak imena / 359

3. tom: UPOREDNA SLOVENSKA LINGVISTIKA 2 BELIĆ ALEKSANDAR U bilo kojem predstavljanju značaja i ugleda lingvističkog dela Aleksandra Belića, možda je najpriličnije ponoviti reči jednog od najpoznatijih srpskih naučnika, akademika i nekadašnjeg predsednika SANU, Pavla Savića, koji je rekao: „Više od pola stoleća Belić je bio vodeća ličnost naše jezičke nauke“. Studije filologije Belić je započeo u rodnom Beogradu, da bi ih nastavio u Moskvi i Odesi, gde je i diplomirao. Aleksandar Belić je doktorirao u Lajpcigu. Početkom veka, 1901. i 1904. godine, objavljena mu je na nemačkom jeziku disertacija o slovenskim sufiksima. Još pre toga ponuđena mu je katedra u Moskvi, ali on se još 1899. godine vratio u Beograd, gde je izabran za docenta na Visokoj školi. Već 1906. godine, nakon što je kratko bio vanredni, postao je redovni profesor Beogradskog univerziteta, i to za srpskohrvatski jezik, slovenske filologije i lingvistiku, što je dugo, kasnije i predavao. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1905., da bi već naredne, 1906. godine, postao i njen redovni član. Predsednik Akademije postao je 1937., i tu uglednu funkciju obavljao je čak 23 godine, do kraja svog života, pa je tako ostao upamćen i po tome što je bio predsednik sa najdužim stažom u njenoj istoriji. Za vreme njegovog vođstva Srpska kraljevska akademija je dva puta menjala ime, najpre u Srpska akademija nauka, i potom u Srpska akademija nauka i umetnosti, kako se i danas zove. Aleksandar Belić je bio član više akademija nauka: jugoslovenske, češke, slovačke, bugarske, bavarske. Bio je član naučnih društava u Lavovu, Pragu i Danskog kraljevskog društva, ali i počasni profesor moskovskog univerziteta „Lomonosov i Univerziteta u Glazgovu. Najvažnija dela su mu: Dijalekti istočne i južne Srbije; Dijalektološka karta srpskog jezika; Akcentske studije; O dvojini u slovenskim jezicima; Galički dijalekt; O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku (1941); Pravopis srpsko-hrvatskog jezika(1923) Izabrana dela Aleksandra Belića, u izdanju Zavoda predstavljaju važan doprinos razvoju srpske lingvistike i od izuzetnog značaja su za savremene srpske jezičke stručnjake, generacije studenata, profesora i jezikoslovaca. U isti mah ona na zaokružen način predstavljaju delo jednog od naših najvećih lingvista i srpskog naučnika koji je, kao retko ko u nas, imao međunarodni ugled i uticaj. Dodatne informacije ISBN 86-17-08763-3 Povez TVRDI Godina izdanja 2000 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 363 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

JEIK I MOĆ DELO 8-9/1982 NOLIT B e o g r a d 1 9 8 2 A U T O R I Ante ARMANINI Milorad BELANČIĆ Branko ČEGEC Ivan IVAS Dževad KARAHASAN Zlatko KRAMARIĆ Cvjetko MILANJA Nenad MIŠČEVIĆ Rastko MOČNIK Denis PONIŽ Milko VALENT Slavoj ŽIŽEK ....................................................... Broš Latinica 2 1 2 stranica Nekorišćeno

Velimir Živojinović Massuka Odabrana delaKnjiževnost juga SrbijeTvrdi povezВелимир Живојиновић Масука, односно — како се сâм потписивао — Massuka (1886 — 1974) био је српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац. Велики део своје активности посветио је позоришту, па је наизменично био драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу. Својим позоришним радом Масука је задужио и ужи завичај — Доњу Јасеницу (Велику Плану и Смедеревску Паланку. (У Паланци био управник позоришта и режирао 18 представа до одласка у Ниш). Масукино име носи аматерско позориште у Великој Плани.БиографијаРођен је 21. новембра/3. децембра 1886. у Великој Плани, од оца Мате и мајке Злате.[1] Годину дана по рођењу умрла му мајка, а са десет година остао је и без оца, кога су убили политички противници. Основну школу је завршио у Великој Плани, а гимназију у Смедереву и Другу мушку гимназију у Београду 1907. године. На Универзитет у Београду уписао се 1907. године, где је завршио студије германистике 1914. Од 1909. до 1912. боравио је на студијама германистике и естетике у Лајпцигу.Током Првог светског рата је радио у војној цензури и повлачио се са српском војском 1915. године преко Пећи, Рожаја и Подгорице до Сан Ђованија. Опорављајући се од тежег запаљења плућа након повратка из Сан Ђованија 1916. бива заробљен у Улцињу и одведен у логор Болдогасоњ у Мађарској, данашњи Фрауенкирхен у Аустрији. У логору је остао до јесени 1918. године.Након рата радио је као наставник у Четвртој мушкој гимназији у Београду, а затим прешао у Народно позориште у Београду. Од 11. новембра 1924. до 21. августа 1925. био је управник Народног позоришта у Београду. Радио је као сарадник и критичар дневног листа „Епоха“, а новембра 1919. са Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао“ у којем је објављивао позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика. Са Боривојем Недићем превео је Шекспирове „Зимску бајку“ и „Ромеа и Јулију“. Једно време био је директор драме Народног позоришта у Нишу, а током Другог светског рата радио је као редитељ Народног позоришта у Београду. Режирао је Молијеровог „Тартифа“, у којем су играли Страхиња Петровић, Олга Спиридоновић и Љубинка Бобић.[1] Био је први председник Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша.[2]У браку са супругом Даницом, рођеном Радмиловић 1893, имао је сина Бранимира Живојиновића, германисту и преводиоца.3/24

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Fatalist Zak - Ramoov sinovac - Razgovor izmedju Dalambera i Didroa - Dalamberov san Deni Didro (franc. Denis Diderot; Langre, 5. oktobar 1713 — Pariz, 31. jul 1784) je bio francuski pisac i filozof, istaknuta ličnost doba prosvetiteljstva i glavni urednik širom sveta poznate Enciklopedije. Vek Prosvećenosti je uobičajen naziv za doba u kome je živeo i stvarao Didro i njegovi istomišljenici upravo zbog velikog doprinosa teorijskoj izgradnji temelja novog buržoaskog poretka. Borba koju je on vodio za pobedu svojih ideala se odvijala protiv feudalnog apsolutizma i religioznog konzervativizma, a sredstva koja je on upotrebljavao su skupljanje svih ideja nove francuske filozofske misli. Bio je neumoran sakupljač i britkoumni propagator u burnim vremenima predrevolucionarne kraljevske Francuske. Nastajući buržoaski stalež u njemu je imao svog ideologa i idejnog vođu. Sem toga, Didro je bio izuzetan organizator, uporan i vredan, što je bio uzrok tako plodnom stvaralaštvu, te izdavanju (u saradnji sa d`Alamberom) svih tomova Enciklopedije. Volter ga je, prema tome, i nazvao „pantofil“ (sveljubac). Biografija Deni je rođen u bogatoj zanatlijskoj porodici. Otac mu je predvideo karijeru visokog crkvenog dostojanstvenika. Zato ga šalje u jezuitsku školu, a potom u pariski koledž Garkur. Tokom školovanja mladi Didro pokazuje mnoga interesovanja. Od jezika se interesuje za latinski, grčki i engleski. Pored toga, zanima se i za filozofiju i matematiku. Nemirnog duha, posle završetka studija ne zadržava se duže ni na jednom nameštenju i izdržava se od usputnih poslova. Počinje da živi kao pariski intelektualac beskućnik. Desetak godina je sklapao razna poznanstva i suštinski životario na marginama pariskog umetničkog i intelektualnog miljea. Godine 1743. se ženi Antoanetom Šampion, ali otprilike u isto vreme počinje i njegovo intimno druženje sa gospođom de Pisje, a kasnije i sa Sofi Volan. Upravo iz pisama koje je razmenjivao sa poslednjom se može najviše saznati o atmosferi i svakodnevnom životu u filozofskim krugovima tadašnjeg Pariza. Didro je 1743. godine preveo `Istoriju Grčke` Templa Stenijana, a zatim učestvuje u prevodu šest svezaka `Medicinskog rečnika` Džejmsa Londona. Napisao je 1745. predgovor prevodu četvrte knjige engleskog filozofa Šeftsberija `Karakteristike ljudi, običaja i mišljenja` (u Francuskoj izlazi pod nazivom Ogledi o zasluzi i vrlini, franc. Essai sur le mérite et la vertu). Ovde prvi put iznosi svoje mišljenje da se revnost ne slaže sa religijom i da vernik u prvom redu mora biti čovečan. Ubrzo posle ovoga štampa svoju prvu autorsku knjigu `Filozofske misli` (franc. Pensées philosophiques). Zbog kritike katoličke ortodoskije pariski parlament 7. jula 1746. donosi nalog da se knjiga spali. Ovo ne zaustavlja Didroa i on 1747. objavljuje `Skeptikovu šetnju` (franc. La promenade du sceptique) gde još dublje zalazi u neslaganje sa crkvenim dogmama. Didro dalje proširuje svoj rad 1748. pisanjem romana `Indiskretan nakit` (franc. Les bijoux indiscrets), koji predstavlja izvesnu vrstu političke kritike, i pripovetke `Bela ptica` (franc. L`Oiseau blanc). Neka dela je skrivao. Razmatranje `Prirodna religija je dovoljna` (franc. De la suffinance de la religion naturelle) je napisao 1747. godine, ali nije objavio, dok je 1749. anonimno štampao `Pismo o slepima za upotrebu onima koji vide` (franc. Lettre sur les aveugles à l`usage de ceux qui voient). Upravo posle objavljivanja `Pismo o slepima` proključava njegov sukob sa režimom, te on biva uhapšen i zatočen u tamničnoj kuli zamka Vensen, gde provodi više od tri meseca. Tu, u prisilnoj dokolici, prvi put izrađa i razrađuje ideju o `Enciklopediji`. O vremenu prosvetiteljskom Didro stvara u vreme kada Monteskje piše `Duh zakona`, Bifon piše prve sveske `Prirodopisa`, Ruso piše `Razmatranja o naukama i umetnostima`. Stvaralački talas se dešava u vreme zaoštravanja privrednih, društvenih i političkih suprotnosti u francuskom društvu. Mirovni ugovor u Ahenu (1748) je bio nepovoljan po kraljevinu, porezi su bili nesnosni i narod je odbijao da ih plaća. Izbijale su pobune koje su gušene vojnom silom. U isto vreme crkva zaoštrava odnos prema jensenistima na razdraženost naroda. U toj uzbuđenoj i napregnutoj atmosferi se razvija intelektualna elita koja počinje svoju borbu za širenje napredne misli stvaralačkim i intelektualnim metodama. Klerikalni krugovi shvataju opasnost koja preti i odmah kreću u obračun sa slobodoumnicima. Međutim, istorijski tok je nemoguće zaustaviti. Opoziciona raspoloženja i opoziciona književnost postaju nerazdvojni. Intelektualci postaju perjanica novonastalog sloja društva, buržoazije. Nastanak Enciklopedije Naslovna strana Enciklopedije Englez Džon Mils i Nemac Gotfrid Selius predlažu 1745. godine pariskom izdavaču Anri Le Bretonu prevod engleskog enciklopedijskog rečnika `Ciklopedija ili Univerzalni rečnik umetnosti i nauke` iz 1727. godine od Efrejma Čembersa u dve sveske. Le Breton prihvata ideju i kreće u realizaciju, međutim kada Mils i Selius napuštaju posao Le Breton je i dalje zainteresovan za prevod i nalazi Didroa, koji se dokazao dobrim prevodom medicinskog rečnika. Međutim, Didro ubrzo umesto prevoda i redigovanja zamišlja mnogo širi plan enciklopedijskog zbornika pozitivnog znanja svog vremena. Još pre tamničenja u zamku Vensen, Didro je organizovao posao i pridobio za saradnika Žana Dalambera, znamenitog matematičara i jednog od najistaknutijih naučnih imena tog vremena. Poziv na pretplatu sledi oktobra 1750. godine uz prigodan prospekt koji opisuje šta će biti `Enciklopedija`: stvaranje rodoslovnog stabla svih nauka i umetnosti koje pokazuje poreklo svake grane naših nauka i njihove veze međusobno, kao i sa zajedničkim stablom. Ovakva, prilično bezopasna, reklama odmah izaziva reakciju. Ispred Katoličke crkve prvi se javlja jezuitski časopis koji upozorava vlast da se jedna veoma opasna ideja rađa. Nauka je odjednom postala značajan činilac života, kasnije se pokazalo čak revolucionaran. Kraljevskim ukazom od 7. februara 1752. obe odštampane sveske Enciklopedije su osuđene i imale su biti uništene. Razlog, antiklerikalni i antidržavni sadržaj. Dalje štampanje nije bilo zabranjeno, ali su jezuiti pokušali da preuzmu redakciju daljih izdanja. Didro se odupire i na jesen 1753. godine izlazi treća sveska. Od tada pa do 1757. izlazi svake godine po jedna sveska i raste broj pretplatnika. Novembra 1757. izlazi sedma sveska u kojoj je članak „Ženeva“ čiji je autor Dalamber. Članak je sadržao par rečenica koji su usput bačeni u lice ortodoksnom katolicizmu. Državni savet 1759. godine povlači povlasticu na štampanje `Enciklopedije`, čak zabranjuje sve prethodno izašle sveske. Dalamber i Ruso napuštaju enciklopedijsko društvo i Didro ostaje sam. Međutim, `Enciklopedija` nastavlja da izlazi ilegalno. Osma sveska izlazi tajno 1759. godine. Potom sledi petogodišnja pauza tokom kojih je Didro pripremao sveske koje sadrže samo tabele i crteže kao prateći materijal, odnosno prilog sveskama. Svojim upornim radom je Didro stekao neke moćne prijatelje i zaštitnike među evropskim aristokratama. Fridrih II Veliki je savetovao Didrou da izdavanje nastavi u Berlinu, a Katarina II mu je predlagala Petrograd. Međutim, Didro odlučuje da se ceo posao mora završiti u Francuskoj. Godine 1765. pretplatnici dobijaju poslednjih deset svezaka, ilegalno štampanih. Dodatnih jedanaest svezaka tablica i crteža završeno je 1774. godine. Više od dvadeset godina je trajala borba oko pripreme, pisanja i štampe `Enciklopedije`, a ulice su se već zagrevale događajima koji najavljuju burne i krvave revolucionarne godine. Nisu samo knjige spaljivane. `Enciklopedija` je vremenom sve jasnije postajala manifest trećeg staleža i intelektualni svetionik koji je davno prevazišao skromne najave iz predgovora prve sveske. Urednici enciklopedije Oko Didroa, kao redaktora-organizatora i idejnog rukovodioca, i Dalambera, najučenijeg i najupornijeg pomagača, se skupio krem francuske buržoaske inteligencije. Najboljim poznavaocima pojedinih nauka, disciplina i oblasti je bilo dodeljeno da uobličavaju znanje i pretaču u Enciklopediju. Podela posla je bila sledeća: Žan le Ron d`Alamber - nauka (prvenstveno matematika), religija, filozofija Žan Žak Ruso - muzika i politička ekonomija Baron Holbah (Pol Henri Ditrih) - hemija, minerologija Maluen - hemija Bifon, Dobanton - prirodne nauke Tusen - pravo Dimarse, Boze - gramatika Leblon - vojne veštine Belen - pomorstvo Volter - članak „Duh“, istorija, književnost, filozofija Monteskje - članak „Ukus“ Pedagoški pogledi Veliku pažnju posvećivao je pedagoškim pitanjima ali se u nekim elementima ne slaže sa Helvecijusom. To se najbolje vidi u njegovom delu „Pobijanje Helvecijevog dela o čoveku“. On smatra da se vaspitanjem može postići mnogo, ali se ne može postići sve, jer ono što dete po prirodi nema, ne može mu dati ni vaspitanje. Međutim, velika uloga vaspitanja je da razvije prirodne dispozicije i ima odlučujuću ulogu u formiranju ličnosti i njenoj sudbini. Didro je uveren da siromašna deca imaju dobre dispozicije, ali rđavo društveno uređenje, koje decu iz naroda lišava dobrog vaspitanja. Poznat je po svojoj misli: „Koliko je ljudi umrlo, i koliko će još pomreti, a da nisu pokazali šta su oni bili“. Samim tim što je odredio granice u vaspitanju i što je bio svestan njenog značaja, Didro se sve više od svih materijalista približio pravilnom rešenju ovog pitanja. U oblasti umnog vaspitanja, Didro ima svoje originalne ideje. Ne slaže se sa paradoksalnim Rusoovim tvrđenjem da je progres nauke i prosvete snizio moral i uticaj progresa na moral čoveka. „Neznanje je sudbina robova i divljaka, prosveta pribavlja dostojanstvo“. U tom smislu on oštro kritikuje stare francuske koledže, koji zanemaruju vaspitanje dece, ali i zbog toga što mladići iz tih koledža izlaze iskvareni i neznalice. Zbog toga Didro ističe važnost škole kao društvene i državne institucije. Osnovna školska nastava treba da bude besplatna i obavezna za svu decu od ministarske do seljačke. U tim školama deca moraju da nauče da čitaju, pišu i računaju, ali se Didro zalaže i za nastavu matematike, fizike, hemije, prirodopisa i astronomije, a nastava klasičnih jezika da se skrati. Od učitelja zahteva visoku obrazovanost, moralnost i ljubav prema deci i prema pozivu, što je samim tim, podrazumevalo da sveštenici ne mogu i ne treba da uče druge. Sistem škola treba da čine: osnovne škole, fakulteti i više obrazovanje. Didro je zajedno za Helvecijusom imao veliki uticaj na nastupajuće događaje, pre svega francusku revoluciju (1789) ali i na pedagoške koncepcije socijal-utopista XIX veka.[1][2][3] Stvaralaštvo I pored rada na Enciklopediji Didro je stvarao mnoga druga dela Kaluđerica, 1760, roman Fatalista Žak i njegov gospodar“, 1773, roman Saloni, 1761-1781, kritički osvrti na pariske umetničke izložbe Ogled o slikarstvu, 1765, pamflet o slikarstvu Razmišljanja o Terenciju, 1762, traktat o pozorištu Nezakoniti sin, 1757, drama Otac porodice, 1758, drama Je li dobar ili zao?, 1781, drama i članke Razgovori o „Nezakonitom sinu“ i Razmatranja o dramskoj poeziji Didro umire 31. jula 1784. godine i nije doživeo da vidi kako je pet godina kasnije sazvana Skupština svih staleža kada je treći stalež sebe proglasio istinskim predstavnikom naroda i podigao revoluciju. Njegovo delo je neraskidivo vezano sa oslobađenjem građanstva, te pojavom i narastanjem buržoazije.

Elza Morante : Istorija : sablazan koja traje već deset hiljadama godina 1 - 2 / prevela s italijanskog Razija Sarajlić Sarajevo : Svjetlost, 1987, tvrdi povez, omot, Fizički opis 387 str. ; 20 cm + 316 str. ; 20 cm Biblioteka ǂFeniks Prevod djela: La storia. Očuvanost 4-.

Ocuvane knjige sva tri dela. Na sebi imaju pecat biblioteke

Odgovornost države po principu jednakosti tereta / Đorđe Tasić Beograd 1996. Mek povez, ćirilica, 248 strana. Knjiga je odlično očuvana. J4 Sadržaj: Miroljub D. Simić: Država u delu Đorđa Tasića Uvod 1. Pravna priroda odgovornosti 2. Primeri odgovornosti države po principu jednakosti tereta 3. Pravna priroda principa jednakosti tereta 4. Granice odgovornosti države po ovome principu Beleška o piscu

omotnice i korice pohabane, prva razlomljena na 3 dela, druga cela raskupusana, str.,meki povez,33cm, š h64

СЕСТРЕ БРОНТЕ КОМПЛЕТ 1-5 1 ВИЛЕТ Шарлот Бронте 2 ШЕРЛИ Шарлот Бронте 3 СТАНАРКА НАПУШТЕНОГ ЗАМКА Ен Бронте 4 ЏЕЈН ЕЈР Шарлот Бронте 5 ОРКАНСКИ ВИСОВИ Емили Бронте Њихове кратке животе обележили су оскудица и породичне трагедије. Користиле су мушке псеудониме како би објавиле своја дела. Шарлот (Charlotte, 1816-1855), Емили (Emily, 1818-1848) и Ен Бронте (Anne Бронтë, 1820-1849) створиле су изузетна дела која су била испред свог времена.