2. tom: PROBLEMI OPŠTE PSIHOLOGIJE Lav Vigotski (1896 – 1934) je jedan od najznačajnijih psihologa XX veka, čiji je originalni teorijski sistem izvršio ogroman uticaj na razvojnu psihologiju. Zanimljivo da je Lav Semjonovič Vigotski svoju naučnu delatnost započeo još kao student Pravnog fakulteta Moskovskog fakulteta, mada je istovremeno studirao na istorijsko-filološkom fakultetu Univerziteta Šanjavskog. Zahvaljujući velikom obrazovanju i svojim izuzetnim sposobnostima, Vigotski je ostvarivao čudesne rezultate. Pisao je sjajne pozorišne kritike, a rodnom Gomelju vodio je kružok istorije za učenice starijih razreda, a takođe, više nego zapaženo istupao je na seminarima iz političke ekonomije na Moskovskom univerzitetu. Bavio se naukom o književnosti i filozofijom, proučavao je marksizam, ali je njegov omiljeni filozof ostao Spinoza. U književnosti, posebno ga je zanimala autorova ličnost, njegova zamisao, objektivna usmerenost dela, njen moralni i socijalno-politički smisao. Vigotskog je interesovalo kako umetničko delo doživljava čitalac, tj. Problem analize psihologije čitaoca, problem psihološkog delovanja umetnosti. Tako je Vigotski, negde od 1924., pa do 1924. godine, prešao na naučnu psihologiju. Već naredne, 1925. godine, on je u jednom svom radu postavio pitanje o nužnosti konkretno-psihološkog proučavanja svesti kao konkretne psihološke realnosti. Jedan od najznačajnijih psihologa proteklog veka je u psihološku nauku uveo dijalektički metod , posebno razrađujući svoj istorijsko-genetički metod. To je Vigotskom omogućilo da dođe do niza sjajnih naučnih otkrića. Za nepunih deset godina bavljenja psihologijom, on je napisao 180 radova. Ali, i za tako vreme njegove ideje su postale toliko značajne da se navode kao opšte poznate, pokatkad i bez navođenja njegovih radove, a katkada i bez njegovog imena. Ovim Sabranim delima Lava Vigotskog na srpskom jeziku, zahvaljujući Zavodu za udžbenike, srpska psihologija podiže pravi spomenik ovom velikom i uticajnom naučniku, na način da on ovako, na korist savremenih generacija, postaje i deo naše naučne tradicije. Dodatne informacije ISBN 86-17-01565-9 Povez TVRDI Godina izdanja 1996 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 393 Pismo Latinica Napišite Recenziju Please login or register to review

Евгений Носов Избранные произведения в двух томах Издательство Советская Россия 1983. Изабрана дела у два тома Садржај Том 1 Први том изабраних дела познатог совјетског писца Јевгенија Ивановича Носова састојао се од прича различитих година, читаоцу добро познатих из збирки писца „Шуштање ливадске влати“, „На отвореном пољу иза сеоског пута“, „ Немојте имати десет рубаља `,` Мој Цхомолунгма `. Том 2 Други том изабраних дела ЕИ Носова састављен је од дела о Великом отаџбинском рату и проблемима нашег доба: `Усвјатски шлемовима`, `Црвено вино победе`, `Шопен, соната број два`, `И бродови одлазе, а обала остаје “, као и циклус раних прича о природи„ На рибарском путу “. odlično očuvan tvrdokoričeni komplet iz privatne biblioteke

Podnaslov dela je: Kartografija novih kritičkih mišljenja. Sadržaj: Uvod / 11 Prvi deo KONTEKSTI / 17 1. Poraz kritičkog mišljenja (1977–1993) / 19 2. Kratka istorija »Nove levice« (1956–1977) / 53 3. Savremeni kritički intelektualci: tipologija / 77 Drugi deo TEORIJE / 111 4. Sistemi / 115 5. Subjekti / 239 Zaključak GRADILIŠTA / 349 Spisak imena / 359

Slavni likovi antike 1 i 2 /Plutarh, Filozofski spisi /Ciceron, Zivot i djela Aleksandra Makedonskog / Pseudo Kalisten anticka knjizevnost LOT cena po komadu...

3. tom: UPOREDNA SLOVENSKA LINGVISTIKA 2 BELIĆ ALEKSANDAR U bilo kojem predstavljanju značaja i ugleda lingvističkog dela Aleksandra Belića, možda je najpriličnije ponoviti reči jednog od najpoznatijih srpskih naučnika, akademika i nekadašnjeg predsednika SANU, Pavla Savića, koji je rekao: „Više od pola stoleća Belić je bio vodeća ličnost naše jezičke nauke“. Studije filologije Belić je započeo u rodnom Beogradu, da bi ih nastavio u Moskvi i Odesi, gde je i diplomirao. Aleksandar Belić je doktorirao u Lajpcigu. Početkom veka, 1901. i 1904. godine, objavljena mu je na nemačkom jeziku disertacija o slovenskim sufiksima. Još pre toga ponuđena mu je katedra u Moskvi, ali on se još 1899. godine vratio u Beograd, gde je izabran za docenta na Visokoj školi. Već 1906. godine, nakon što je kratko bio vanredni, postao je redovni profesor Beogradskog univerziteta, i to za srpskohrvatski jezik, slovenske filologije i lingvistiku, što je dugo, kasnije i predavao. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1905., da bi već naredne, 1906. godine, postao i njen redovni član. Predsednik Akademije postao je 1937., i tu uglednu funkciju obavljao je čak 23 godine, do kraja svog života, pa je tako ostao upamćen i po tome što je bio predsednik sa najdužim stažom u njenoj istoriji. Za vreme njegovog vođstva Srpska kraljevska akademija je dva puta menjala ime, najpre u Srpska akademija nauka, i potom u Srpska akademija nauka i umetnosti, kako se i danas zove. Aleksandar Belić je bio član više akademija nauka: jugoslovenske, češke, slovačke, bugarske, bavarske. Bio je član naučnih društava u Lavovu, Pragu i Danskog kraljevskog društva, ali i počasni profesor moskovskog univerziteta „Lomonosov i Univerziteta u Glazgovu. Najvažnija dela su mu: Dijalekti istočne i južne Srbije; Dijalektološka karta srpskog jezika; Akcentske studije; O dvojini u slovenskim jezicima; Galički dijalekt; O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku (1941); Pravopis srpsko-hrvatskog jezika(1923) Izabrana dela Aleksandra Belića, u izdanju Zavoda predstavljaju važan doprinos razvoju srpske lingvistike i od izuzetnog značaja su za savremene srpske jezičke stručnjake, generacije studenata, profesora i jezikoslovaca. U isti mah ona na zaokružen način predstavljaju delo jednog od naših najvećih lingvista i srpskog naučnika koji je, kao retko ko u nas, imao međunarodni ugled i uticaj. Dodatne informacije ISBN 86-17-08763-3 Povez TVRDI Godina izdanja 2000 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 363 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

POTPIS BIVŠEG VLASNIKA NA PREDLISTU .U OBE KNJIGE FLEKICE NA NEKIM STRANICAMA Zora, Zagreb, 1965. Tvrd povez, 369 i 388 str. s engleskog preveo Zlatko Gorjan Odabrana djela / James Joyce ; sv. 3 prevod dela: Ulysses

DIFERENCIJALNE JEDNAČINE 2. deo Mihailo Petrović(1868-1943) je osnivač naše matematičke nauke, ali i učitelj i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Učio je i završio poznatu Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878-1885., zajedno sa znamenitim imenima srpske poezije, književnosti. Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem, o čemu na izuzetan način svedoči jedna od najpopularnijih drama u istoriji naše televizije, „Šešir profesora Vujića“ Milovana Vitezovića. Studije prirodno-matematičkog odseka beogradskog Filozofskog fakulteta završio je 1889. godine, da bi iste godine nastavio u Parizu, gde je 1991. diplomirao matematičke, a dve godine kasnije i fizičke nauke Kao najbolji studente generacije, 1893., i sledeće, 1894. godine, doživeo je posebnu čast, na prijemu kod predsednika Francuske republike. Naredne, 1894. , odbranio eje na Sorboni i doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jednačina. Kao jedan od najvećih tadašnjih svetskih stručnjaka za tu oblast matematike, iste godine, ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, Mihailo Petrović Alas je postao profesor matematike na Velikoj školi u Beogradu. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1897., a dve godine kasnije, kada je imao samo 31. godinu, postao je i njen redovni član. Bio je član akademija u Pragu, Varšavi i Pragu, kao i više međunarodnih naučno-matematičkih društava u svetu Konstruisao je hidrointegrator, za koji je na Velikoj svetskoj izložbi u Parizu, 1900. godine, dobio zlatnu medalju. Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet, bio je među prvih osam izabranih profesora, koji su kasnije birali nove profesore. Mihailo Petrović Alas je osnivač matematičke nauke, ali i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Sa izvora velike nauke, francuske matematike s kraja XIX veka, on je primio neke od njenih najlepših osobina, ako što je jedna od njih: da samo nove ideje vode ka stvarnom napretku nauke. On je jedini srpski matematičar koji ušao krug sto najznamenitijih Srba. Mihailo Petrović je značajna ličnost ne samo naše naučne već i kulturne istorije s kraja XIX i prve polovine XX veka. To na poseban način potvrđuju i ova njegova Sabrana dela, u čak 15 knjiga, u izdanju Zavoda za udžbenika. Dodatne informacije ISBN 86-17-06501-X Povez TVRDI Godina izdanja 1999 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 314 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

PUTOPISI 2 PETROVIĆ MIHAILO ALAS Dodatne informacije ISBN 86-17-06098-0 Povez TVRDI Godina izdanja 1998 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 257 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

JEIK I MOĆ DELO 8-9/1982 NOLIT B e o g r a d 1 9 8 2 A U T O R I Ante ARMANINI Milorad BELANČIĆ Branko ČEGEC Ivan IVAS Dževad KARAHASAN Zlatko KRAMARIĆ Cvjetko MILANJA Nenad MIŠČEVIĆ Rastko MOČNIK Denis PONIŽ Milko VALENT Slavoj ŽIŽEK ....................................................... Broš Latinica 2 1 2 stranica Nekorišćeno

VOJVODA STEPA STEPANOVIĆ 1-2: Savo Skoko Petar Opačić Naslov Vojvoda Stepa Stepanović : u ratovima Srbije : 1876-1918. 1 / Savo Skoko, Petar Opačić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1985 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : BIGZ, 1985 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 270 str. : ilustr. ; 25 cm Zbirka Istorijsko-memoarska dela ; ǂknj. ǂ2 ISBN (Karton sa omotom) Beleška o piscima: str. [273-274] Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Stepanović, Stepa, 1856-1929 Naslov Vojvoda Stepa Stepanović : u ratovima Srbije : 1876-1918. 2 / Savo Skoko, Petar Opačić Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1985 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : BIGZ, 1985 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 308 str., [14] listova sa fotogr. : ilustr. ; 25 cm Zbirka Istorijsko-memoarska dela ; knj. 3 ISBN (Karton sa omotom) Beleške o piscima: [311-313] Napomene uz tekst Bibliografija: 303-[309]. Predmetne odrednice Stepanović, Stepa, 1856-1929 Balkanski ratovi 1912-1913 Prvi svetski rat 1914-1918 Nekontrolisane predmetne odrednice cerska bitka / kolubarska bitka / golgota kroz Albaniju / povlačenje na Krf / Kajmakčalan / solunski front / bitka na Bregalnici Dobro očuvane knjige. sd

Velimir Živojinović Massuka Odabrana delaKnjiževnost juga SrbijeTvrdi povezВелимир Живојиновић Масука, односно — како се сâм потписивао — Massuka (1886 — 1974) био је српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац. Велики део своје активности посветио је позоришту, па је наизменично био драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу. Својим позоришним радом Масука је задужио и ужи завичај — Доњу Јасеницу (Велику Плану и Смедеревску Паланку. (У Паланци био управник позоришта и режирао 18 представа до одласка у Ниш). Масукино име носи аматерско позориште у Великој Плани.БиографијаРођен је 21. новембра/3. децембра 1886. у Великој Плани, од оца Мате и мајке Злате.[1] Годину дана по рођењу умрла му мајка, а са десет година остао је и без оца, кога су убили политички противници. Основну школу је завршио у Великој Плани, а гимназију у Смедереву и Другу мушку гимназију у Београду 1907. године. На Универзитет у Београду уписао се 1907. године, где је завршио студије германистике 1914. Од 1909. до 1912. боравио је на студијама германистике и естетике у Лајпцигу.Током Првог светског рата је радио у војној цензури и повлачио се са српском војском 1915. године преко Пећи, Рожаја и Подгорице до Сан Ђованија. Опорављајући се од тежег запаљења плућа након повратка из Сан Ђованија 1916. бива заробљен у Улцињу и одведен у логор Болдогасоњ у Мађарској, данашњи Фрауенкирхен у Аустрији. У логору је остао до јесени 1918. године.Након рата радио је као наставник у Четвртој мушкој гимназији у Београду, а затим прешао у Народно позориште у Београду. Од 11. новембра 1924. до 21. августа 1925. био је управник Народног позоришта у Београду. Радио је као сарадник и критичар дневног листа „Епоха“, а новембра 1919. са Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао“ у којем је објављивао позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика. Са Боривојем Недићем превео је Шекспирове „Зимску бајку“ и „Ромеа и Јулију“. Једно време био је директор драме Народног позоришта у Нишу, а током Другог светског рата радио је као редитељ Народног позоришта у Београду. Режирао је Молијеровог „Тартифа“, у којем су играли Страхиња Петровић, Олга Спиридоновић и Љубинка Бобић.[1] Био је први председник Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша.[2]У браку са супругом Даницом, рођеном Радмиловић 1893, имао је сина Бранимира Живојиновића, германисту и преводиоца.3/24

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Fatalist Zak - Ramoov sinovac - Razgovor izmedju Dalambera i Didroa - Dalamberov san Deni Didro (franc. Denis Diderot; Langre, 5. oktobar 1713 — Pariz, 31. jul 1784) je bio francuski pisac i filozof, istaknuta ličnost doba prosvetiteljstva i glavni urednik širom sveta poznate Enciklopedije. Vek Prosvećenosti je uobičajen naziv za doba u kome je živeo i stvarao Didro i njegovi istomišljenici upravo zbog velikog doprinosa teorijskoj izgradnji temelja novog buržoaskog poretka. Borba koju je on vodio za pobedu svojih ideala se odvijala protiv feudalnog apsolutizma i religioznog konzervativizma, a sredstva koja je on upotrebljavao su skupljanje svih ideja nove francuske filozofske misli. Bio je neumoran sakupljač i britkoumni propagator u burnim vremenima predrevolucionarne kraljevske Francuske. Nastajući buržoaski stalež u njemu je imao svog ideologa i idejnog vođu. Sem toga, Didro je bio izuzetan organizator, uporan i vredan, što je bio uzrok tako plodnom stvaralaštvu, te izdavanju (u saradnji sa d`Alamberom) svih tomova Enciklopedije. Volter ga je, prema tome, i nazvao „pantofil“ (sveljubac). Biografija Deni je rođen u bogatoj zanatlijskoj porodici. Otac mu je predvideo karijeru visokog crkvenog dostojanstvenika. Zato ga šalje u jezuitsku školu, a potom u pariski koledž Garkur. Tokom školovanja mladi Didro pokazuje mnoga interesovanja. Od jezika se interesuje za latinski, grčki i engleski. Pored toga, zanima se i za filozofiju i matematiku. Nemirnog duha, posle završetka studija ne zadržava se duže ni na jednom nameštenju i izdržava se od usputnih poslova. Počinje da živi kao pariski intelektualac beskućnik. Desetak godina je sklapao razna poznanstva i suštinski životario na marginama pariskog umetničkog i intelektualnog miljea. Godine 1743. se ženi Antoanetom Šampion, ali otprilike u isto vreme počinje i njegovo intimno druženje sa gospođom de Pisje, a kasnije i sa Sofi Volan. Upravo iz pisama koje je razmenjivao sa poslednjom se može najviše saznati o atmosferi i svakodnevnom životu u filozofskim krugovima tadašnjeg Pariza. Didro je 1743. godine preveo `Istoriju Grčke` Templa Stenijana, a zatim učestvuje u prevodu šest svezaka `Medicinskog rečnika` Džejmsa Londona. Napisao je 1745. predgovor prevodu četvrte knjige engleskog filozofa Šeftsberija `Karakteristike ljudi, običaja i mišljenja` (u Francuskoj izlazi pod nazivom Ogledi o zasluzi i vrlini, franc. Essai sur le mérite et la vertu). Ovde prvi put iznosi svoje mišljenje da se revnost ne slaže sa religijom i da vernik u prvom redu mora biti čovečan. Ubrzo posle ovoga štampa svoju prvu autorsku knjigu `Filozofske misli` (franc. Pensées philosophiques). Zbog kritike katoličke ortodoskije pariski parlament 7. jula 1746. donosi nalog da se knjiga spali. Ovo ne zaustavlja Didroa i on 1747. objavljuje `Skeptikovu šetnju` (franc. La promenade du sceptique) gde još dublje zalazi u neslaganje sa crkvenim dogmama. Didro dalje proširuje svoj rad 1748. pisanjem romana `Indiskretan nakit` (franc. Les bijoux indiscrets), koji predstavlja izvesnu vrstu političke kritike, i pripovetke `Bela ptica` (franc. L`Oiseau blanc). Neka dela je skrivao. Razmatranje `Prirodna religija je dovoljna` (franc. De la suffinance de la religion naturelle) je napisao 1747. godine, ali nije objavio, dok je 1749. anonimno štampao `Pismo o slepima za upotrebu onima koji vide` (franc. Lettre sur les aveugles à l`usage de ceux qui voient). Upravo posle objavljivanja `Pismo o slepima` proključava njegov sukob sa režimom, te on biva uhapšen i zatočen u tamničnoj kuli zamka Vensen, gde provodi više od tri meseca. Tu, u prisilnoj dokolici, prvi put izrađa i razrađuje ideju o `Enciklopediji`. O vremenu prosvetiteljskom Didro stvara u vreme kada Monteskje piše `Duh zakona`, Bifon piše prve sveske `Prirodopisa`, Ruso piše `Razmatranja o naukama i umetnostima`. Stvaralački talas se dešava u vreme zaoštravanja privrednih, društvenih i političkih suprotnosti u francuskom društvu. Mirovni ugovor u Ahenu (1748) je bio nepovoljan po kraljevinu, porezi su bili nesnosni i narod je odbijao da ih plaća. Izbijale su pobune koje su gušene vojnom silom. U isto vreme crkva zaoštrava odnos prema jensenistima na razdraženost naroda. U toj uzbuđenoj i napregnutoj atmosferi se razvija intelektualna elita koja počinje svoju borbu za širenje napredne misli stvaralačkim i intelektualnim metodama. Klerikalni krugovi shvataju opasnost koja preti i odmah kreću u obračun sa slobodoumnicima. Međutim, istorijski tok je nemoguće zaustaviti. Opoziciona raspoloženja i opoziciona književnost postaju nerazdvojni. Intelektualci postaju perjanica novonastalog sloja društva, buržoazije. Nastanak Enciklopedije Naslovna strana Enciklopedije Englez Džon Mils i Nemac Gotfrid Selius predlažu 1745. godine pariskom izdavaču Anri Le Bretonu prevod engleskog enciklopedijskog rečnika `Ciklopedija ili Univerzalni rečnik umetnosti i nauke` iz 1727. godine od Efrejma Čembersa u dve sveske. Le Breton prihvata ideju i kreće u realizaciju, međutim kada Mils i Selius napuštaju posao Le Breton je i dalje zainteresovan za prevod i nalazi Didroa, koji se dokazao dobrim prevodom medicinskog rečnika. Međutim, Didro ubrzo umesto prevoda i redigovanja zamišlja mnogo širi plan enciklopedijskog zbornika pozitivnog znanja svog vremena. Još pre tamničenja u zamku Vensen, Didro je organizovao posao i pridobio za saradnika Žana Dalambera, znamenitog matematičara i jednog od najistaknutijih naučnih imena tog vremena. Poziv na pretplatu sledi oktobra 1750. godine uz prigodan prospekt koji opisuje šta će biti `Enciklopedija`: stvaranje rodoslovnog stabla svih nauka i umetnosti koje pokazuje poreklo svake grane naših nauka i njihove veze međusobno, kao i sa zajedničkim stablom. Ovakva, prilično bezopasna, reklama odmah izaziva reakciju. Ispred Katoličke crkve prvi se javlja jezuitski časopis koji upozorava vlast da se jedna veoma opasna ideja rađa. Nauka je odjednom postala značajan činilac života, kasnije se pokazalo čak revolucionaran. Kraljevskim ukazom od 7. februara 1752. obe odštampane sveske Enciklopedije su osuđene i imale su biti uništene. Razlog, antiklerikalni i antidržavni sadržaj. Dalje štampanje nije bilo zabranjeno, ali su jezuiti pokušali da preuzmu redakciju daljih izdanja. Didro se odupire i na jesen 1753. godine izlazi treća sveska. Od tada pa do 1757. izlazi svake godine po jedna sveska i raste broj pretplatnika. Novembra 1757. izlazi sedma sveska u kojoj je članak „Ženeva“ čiji je autor Dalamber. Članak je sadržao par rečenica koji su usput bačeni u lice ortodoksnom katolicizmu. Državni savet 1759. godine povlači povlasticu na štampanje `Enciklopedije`, čak zabranjuje sve prethodno izašle sveske. Dalamber i Ruso napuštaju enciklopedijsko društvo i Didro ostaje sam. Međutim, `Enciklopedija` nastavlja da izlazi ilegalno. Osma sveska izlazi tajno 1759. godine. Potom sledi petogodišnja pauza tokom kojih je Didro pripremao sveske koje sadrže samo tabele i crteže kao prateći materijal, odnosno prilog sveskama. Svojim upornim radom je Didro stekao neke moćne prijatelje i zaštitnike među evropskim aristokratama. Fridrih II Veliki je savetovao Didrou da izdavanje nastavi u Berlinu, a Katarina II mu je predlagala Petrograd. Međutim, Didro odlučuje da se ceo posao mora završiti u Francuskoj. Godine 1765. pretplatnici dobijaju poslednjih deset svezaka, ilegalno štampanih. Dodatnih jedanaest svezaka tablica i crteža završeno je 1774. godine. Više od dvadeset godina je trajala borba oko pripreme, pisanja i štampe `Enciklopedije`, a ulice su se već zagrevale događajima koji najavljuju burne i krvave revolucionarne godine. Nisu samo knjige spaljivane. `Enciklopedija` je vremenom sve jasnije postajala manifest trećeg staleža i intelektualni svetionik koji je davno prevazišao skromne najave iz predgovora prve sveske. Urednici enciklopedije Oko Didroa, kao redaktora-organizatora i idejnog rukovodioca, i Dalambera, najučenijeg i najupornijeg pomagača, se skupio krem francuske buržoaske inteligencije. Najboljim poznavaocima pojedinih nauka, disciplina i oblasti je bilo dodeljeno da uobličavaju znanje i pretaču u Enciklopediju. Podela posla je bila sledeća: Žan le Ron d`Alamber - nauka (prvenstveno matematika), religija, filozofija Žan Žak Ruso - muzika i politička ekonomija Baron Holbah (Pol Henri Ditrih) - hemija, minerologija Maluen - hemija Bifon, Dobanton - prirodne nauke Tusen - pravo Dimarse, Boze - gramatika Leblon - vojne veštine Belen - pomorstvo Volter - članak „Duh“, istorija, književnost, filozofija Monteskje - članak „Ukus“ Pedagoški pogledi Veliku pažnju posvećivao je pedagoškim pitanjima ali se u nekim elementima ne slaže sa Helvecijusom. To se najbolje vidi u njegovom delu „Pobijanje Helvecijevog dela o čoveku“. On smatra da se vaspitanjem može postići mnogo, ali se ne može postići sve, jer ono što dete po prirodi nema, ne može mu dati ni vaspitanje. Međutim, velika uloga vaspitanja je da razvije prirodne dispozicije i ima odlučujuću ulogu u formiranju ličnosti i njenoj sudbini. Didro je uveren da siromašna deca imaju dobre dispozicije, ali rđavo društveno uređenje, koje decu iz naroda lišava dobrog vaspitanja. Poznat je po svojoj misli: „Koliko je ljudi umrlo, i koliko će još pomreti, a da nisu pokazali šta su oni bili“. Samim tim što je odredio granice u vaspitanju i što je bio svestan njenog značaja, Didro se sve više od svih materijalista približio pravilnom rešenju ovog pitanja. U oblasti umnog vaspitanja, Didro ima svoje originalne ideje. Ne slaže se sa paradoksalnim Rusoovim tvrđenjem da je progres nauke i prosvete snizio moral i uticaj progresa na moral čoveka. „Neznanje je sudbina robova i divljaka, prosveta pribavlja dostojanstvo“. U tom smislu on oštro kritikuje stare francuske koledže, koji zanemaruju vaspitanje dece, ali i zbog toga što mladići iz tih koledža izlaze iskvareni i neznalice. Zbog toga Didro ističe važnost škole kao društvene i državne institucije. Osnovna školska nastava treba da bude besplatna i obavezna za svu decu od ministarske do seljačke. U tim školama deca moraju da nauče da čitaju, pišu i računaju, ali se Didro zalaže i za nastavu matematike, fizike, hemije, prirodopisa i astronomije, a nastava klasičnih jezika da se skrati. Od učitelja zahteva visoku obrazovanost, moralnost i ljubav prema deci i prema pozivu, što je samim tim, podrazumevalo da sveštenici ne mogu i ne treba da uče druge. Sistem škola treba da čine: osnovne škole, fakulteti i više obrazovanje. Didro je zajedno za Helvecijusom imao veliki uticaj na nastupajuće događaje, pre svega francusku revoluciju (1789) ali i na pedagoške koncepcije socijal-utopista XIX veka.[1][2][3] Stvaralaštvo I pored rada na Enciklopediji Didro je stvarao mnoga druga dela Kaluđerica, 1760, roman Fatalista Žak i njegov gospodar“, 1773, roman Saloni, 1761-1781, kritički osvrti na pariske umetničke izložbe Ogled o slikarstvu, 1765, pamflet o slikarstvu Razmišljanja o Terenciju, 1762, traktat o pozorištu Nezakoniti sin, 1757, drama Otac porodice, 1758, drama Je li dobar ili zao?, 1781, drama i članke Razgovori o „Nezakonitom sinu“ i Razmatranja o dramskoj poeziji Didro umire 31. jula 1784. godine i nije doživeo da vidi kako je pet godina kasnije sazvana Skupština svih staleža kada je treći stalež sebe proglasio istinskim predstavnikom naroda i podigao revoluciju. Njegovo delo je neraskidivo vezano sa oslobađenjem građanstva, te pojavom i narastanjem buržoazije.

Kada je Josif Pančić(1814-1888), na nagovor Vuka Karadžića 1846. godine došao u Srbiju, niko ga nije poznavao. Ali, kada je tu, 42 godine kasnije preminuo, bila je to u Srbiji do tada nezapamćena opštenarodna žalost. Narod je oplakivao svog velikog prijatelja i učitelja, a posebno 34 generacije Liceja i Velike škole, koje Pančić svojim životom i radom podučavao nauci, dužnostima, ali pre svega, ljubavi prema narodu i otadžbini. Josif Pančić je bio jedan od najobrazovanijih ljudi Evrope svog vremena, začetnik gotovo svih prirodnih nauka u tadašnjoj Srbiji, veliki srpski rodoljub, osnivač i učesnik u radu brojnih naših kulturnih i naučnih ustanova, učitelj mnogih generacija mladih naučnika. Bio je lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu četinara, koja je upravo po njemu i dobila ime Pančićeva omorika. Po njemu je ime dobio i najviši vrh kopaonika - Pančićev vrh, na kome se nalazi mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima. Odajući zahvalnost sveukupnom doprinosu Josifa Pančića za srpsku nauku, i uzimajući u obzir ugled koji je uživao u srpskom narodu, Zavod za udžbenike je objavio njegova Sabrana dela u deset knjiga, čiji je značaj poseban za generacije koje tek dolaze. Dodatne informacije ISBN 86-17-05869-2 Povez TVRDI Godina izdanja 1998 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 376 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Odgovornost države po principu jednakosti tereta / Đorđe Tasić Beograd 1996. Mek povez, ćirilica, 248 strana. Knjiga je odlično očuvana. J4 Sadržaj: Miroljub D. Simić: Država u delu Đorđa Tasića Uvod 1. Pravna priroda odgovornosti 2. Primeri odgovornosti države po principu jednakosti tereta 3. Pravna priroda principa jednakosti tereta 4. Granice odgovornosti države po ovome principu Beleška o piscu

RIBARSTVO Mihailo Petrović(1868-1943) je osnivač naše matematičke nauke, ali i učitelj i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Učio je i završio poznatu Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878-1885., zajedno sa znamenitim imenima srpske poezije, književnosti. Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem, o čemu na izuzetan način svedoči jedna od najpopularnijih drama u istoriji naše televizije, „Šešir profesora Vujića“ Milovana Vitezovića. Studije prirodno-matematičkog odseka beogradskog Filozofskog fakulteta završio je 1889. godine, da bi iste godine nastavio u Parizu, gde je 1991. diplomirao matematičke, a dve godine kasnije i fizičke nauke Kao najbolji studente generacije, 1893., i sledeće, 1894. godine, doživeo je posebnu čast, na prijemu kod predsednika Francuske republike. Naredne, 1894. , odbranio eje na Sorboni i doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jednačina. Kao jedan od najvećih tadašnjih svetskih stručnjaka za tu oblast matematike, iste godine, ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, Mihailo Petrović Alas je postao profesor matematike na Velikoj školi u Beogradu. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1897., a dve godine kasnije, kada je imao samo 31. godinu, postao je i njen redovni član. Bio je član akademija u Pragu, Varšavi i Pragu, kao i više međunarodnih naučno-matematičkih društava u svetu Konstruisao je hidrointegrator, za koji je na Velikoj svetskoj izložbi u Parizu, 1900. godine, dobio zlatnu medalju. Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet, bio je među prvih osam izabranih profesora, koji su kasnije birali nove profesore. Mihailo Petrović Alas je osnivač matematičke nauke, ali i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Sa izvora velike nauke, francuske matematike s kraja XIX veka, on je primio neke od njenih najlepših osobina, ako što je jedna od njih: da samo nove ideje vode ka stvarnom napretku nauke. On je jedini srpski matematičar koji ušao krug sto najznamenitijih Srba. Mihailo Petrović je značajna ličnost ne samo naše naučne već i kulturne istorije s kraja XIX i prve polovine XX veka. To na poseban način potvrđuju i ova njegova Sabrana dela, u čak 15 knjiga, u izdanju Zavoda za udžbenika. Dodatne informacije ISBN 86-17-06424-2 Povez TVRDI Godina izdanja 1998 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 466 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

O KNJIZEVNOSTI STUDIJE , ESEJI , KRITIKE , CLANCI UREDNIK - VOJISLAV DJURIC komplet od seset knjiga sa slike Odlican komplet sa analizama i studijama dela najvecih srpskih pisaca Izdavac - Zavod Za Udzbenike , Beograd , 1965. Mek povez , cirilica , format 20x13 Ocuvane veoma dobro , (bolje izgledaju uzivo nego na slici) malo pozutele na rikni , jednoj malo iskrzan cosak , ostalo odlicno za ovu starost 1. Marin Drzic 2. Jovan Sterija Popovic 3. Petar Kocic 4. Branislav Nusic 5. Antun Gustav Matos 6. Vojislav Ilic knjizevna kritika srpske knjizevnosti , srpska knjizevnost , srpski pisci , komplet knjiga srpskih pisaca , analiza knjizevih dela , eseji , kritike ŠIF397

СЕСТРЕ БРОНТЕ КОМПЛЕТ 1-5 1 ВИЛЕТ Шарлот Бронте 2 ШЕРЛИ Шарлот Бронте 3 СТАНАРКА НАПУШТЕНОГ ЗАМКА Ен Бронте 4 ЏЕЈН ЕЈР Шарлот Бронте 5 ОРКАНСКИ ВИСОВИ Емили Бронте Њихове кратке животе обележили су оскудица и породичне трагедије. Користиле су мушке псеудониме како би објавиле своја дела. Шарлот (Charlotte, 1816-1855), Емили (Emily, 1818-1848) и Ен Бронте (Anne Бронтë, 1820-1849) створиле су изузетна дела која су била испред свог времена.

Ocuvane knjige sva tri dela. Na sebi imaju pecat biblioteke

Zagreb 1977. Mek povez, 171 strana. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. J8 Sadržaj: PROSLOV PREDGOVOR NAPOMENA PREVODIOCA KRATICE SVETIH KNJIGA I. poglavlje: PISANA RIJEČ 1. KNJIGE BIBLIJE 2. NASTAJANJE BIBLIJE 1) Stari zavjet 2) Novi zavjet . 3. BIBLIJSKI SPISI PO KRONOLOŠKOM REDU II. poglavlje: BOŽJA RIJEČ UPUĆENA LJUDIMA 1. DVA UTJELOVLJENJA 2. NAROD RIJEČI III. poglavlje: NADAHNUTA RIJEČ 1. ČINJENICA INSPIRACIJE 1) Svjedočanstvo Pisma 2) Svjedočanstvo otaca 3) Crkveno učiteljstvo 2. KRIVA MIŠLJENJA O INSPIRACIJI 3. INSPIRACIJA U BIBLIJI 4. OBJAVA U BIBLIJI 5. ODNOS IZMEĐU INSPIRACIJE I OBJAVE 1) Toma Akvinski i skolastička teologija 2) Karl Rahner 3) John L. McKenzie 4) Norbert Lohfink 5) Sažetak 6. TEOLOGIJA INSPIRACIJE 7. ISTINA PISMA IV. poglavlje: PSIHOLOGIJA INSPIRACIJE 1. DEFINICIJA INSPIRACIJE 2. PRAKTICNI I SPEKULATIVNI SUD 3. OBJAVA, INSPIRACIJA I SUD 4. KAKO SU SVETI PISCI BILI POTICANI? 5. DOKLE SE PROTEŽE INSPIRACIJA? V. poglavlje: TUMAČENJE PISMA 1. NAKANA SVETOG AUKTORA 2. KNJIŽEVNE VRSTE 3. SEMITSKI OSJEĆAJ POVIJESNOSTI 4. BIBLIJA U CRKVI 5. SEKUNDARNI SMISLOVI 6. PUNIJI I TIPSKI SMISAO 7. UVJETI I KRITERIJI SEKUNDARNIH SMISLOVA 8. SEKUNDARNI SMISLOVI I INSPIRACIJA 9. TEOLOSKI ZAKLJUČCI I PRILAGOĐENJA BIBLIJSKOG SMISLA VI. poglavlje: KANON PISMA 1. KANON I KANONIČNOST 2. DEUTEROKANONSKE I APOKRIFNE KNJIGE 3. NASTAJANJE KANONA 1) Povijest starozavjetnog kanona 2) Povijest novozavjetnog kanona 4. NARAV KANONIČNOSTI 5. DODATAK: KUMRANSKI RUKOPISI 1) Otkriće rukopisa 2) Kumranska knjižnica 3) Kumranski eseni VII. poglavlje: TEKST BIBLIJE 1. JEZICI BIBLIJE 1) Hebrejski 2) Aramejski 3) Grčki 2. RUKOPISI 1) Hebrejski 2) Rukopisi Novog zavjeta na grčkom 3. GRČKI I LATINSKI PRIJEVODI 1) Septuaginta (LXX) 2) Prijevodi Akvile, Teodociona i Simaha 3) Starolatinski prijevodi (Itala) . 4) Vulgata VIII. poglavlje: ZNANSTVENO ISTRAŽIVANJE BIBLIJE 1. ISTRAŽIVANJE TEKSTA . 1) Kritika riječi 2) Izvanjska kritika 3) Unutarnja kritika 2. LITERARNO ISTRAŽIVANJE 1) Jezik 2) Kompozicija 3) Podrijetlo djela 3. POVIJESNO ISTRAŽIVANJE BIBLIOGRAFIJA

Onore de Balzak. Odabrana dela, Beograd: Narodna prosveta, 1935. 1. Slike iz vojničkog života. Šuani. Knj. 1. Vol. 7. (Pečat) 2. Slike iz vojničkog života. Šuani. Knj. 2. Vol. 8. (Pečat) 3. Slike iz privatnog života, Beatrisa. Knj. 1. Vol. 11. 4. Slike iz privatnog života, Beatrisa. Knj. 2. Vol. 12. 5. Slike iz pariskog života : Banka Nisenžan i druge pripovetke. Vol. 13. 6. Slike iz pariskog života, Siromašni rođaci. Rođak Pons. Knj. 1. Vol. 16. 7. Slike iz pariskog života, Siromašni rođaci. Rođak Pons. Knj. 2. Vol. 17. 8. Slike iz privatnog života, Pukovnik Šaber. Feragus. Zlatooka devojka. Vol. 24. Tvrd povez, 20 cm. Korice kao na slici, unutra dosta solidno. Ukupna težina 2,2kg.

Prirodopisni Atlasi za školsku i opštu upotrebu. Uređuje Dragutin T. Simonović- Profesor Izdanje Zadruge Profesorskog Društva- Beograd 1939 godine. Knjiga je iz 3 dela i posle svakog dela ima deo koji se razvlači sa slikama životinja u boji : 1.Sisari- Majmuni,Polumajmuni,Zverovi,Perajari- Broj strana:27 +11 strana koje se razvlače. 2.Sisari-Kitovi,Morske krave,Ljiljci,Bubojeci,Glodari,Pećinari,Surlaši,Takoprsti Papkari (1 deo.)- Broj strana:28 + Od 12-21 strana koje se razvlače. 3. Sisari-Takoprsti Papkari (2 deo),Lihoprsti Papkari,Krezubice,Ljuskavci,Cevozupci,Torbari,Kljunari.- Broj strana:32 + Od 22-32 strana koje se razvlače. Tvrdi Povez. Srednje očuvano. (Mestimično se štivo razdvaja, mestimično pisano olovkom, mestimične žute fleke). Stanje kao na fotografijama.

Аутор Војновић, Иво Наслов Sabrana djela. Knj 1, Pjesme. Pripovijetke / Ivo Vojnović Врста/садржај тыпе оф материал сабрана дела Језик српски, хрватски Година 1939 Издавање и производња Beograd : `Geca Kon`, 1939 (Beograd : Orao) Физички опис 367 str. ; 20 cm Аутор Војновић, Иво, 1857-1929 Наслов Sabrana djela. 2. Врста/садржај тыпе оф материал књига Језик неодређен Издавање и производња Beograd : Kon, 1940

Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Pospelov, N. Šabliovski, P. Zerčaninov, A. Naslov Ruska književnost. Knj. 1, Od početka do Ljermontova / N. Pospelov, P. Šabliovski, A. Zerčaninov ; u opštoj redakciji N. L. Brodskoga ; [prevela s ruskog Stojanka Jakšić] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1947 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1947 ([Beograd] : Prosveta) Fizički opis 452 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Brodski, N. L. Jakšić, Stojanka = Jakšić, Stojanka Napomene Prevod dela: Russkaя literatura. Predmetne odrednice Ruska književnost -- 11-19. v. Autor - osoba Zerčaninov, Aleksandr Aleksandrovič Rajhin, D. J. Stražev, V. I. Naslov Ruska književnost. Knj. 2, Od Gogolja do Čehova / A. A. Zerčaninov, D. J. Rajhin, V. I. Stražev ; u redakciji N. L. Brodskoga ; [preveo s ruskog Blažo Vukićević] Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1947 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1947 (Beograd : Štamparija prosvetnog izdavačkog preduzeća Srbije) Fizički opis 583 str. : ilustr. ; 23 cm Drugi autori - osoba Brodski, N. L. Vukićević-Sarap, Blažo (Karton) Napomene Prevod dela: Russkaя literatura / A. A. Zerčaninov, D. Я. Rajhin, V. I. Stražev. Predmetne odrednice Ruska književnost -- 19v MG98

omotnice i korice pohabane, prva razlomljena na 3 dela, druga cela raskupusana, str.,meki povez,33cm, š h64

U dobrom stanju, bez godine izdanja, sredina 30ih KNJIGA I Izabrana dela / Čarls Dikens. Knj. 1 ; preveo s engleskog Aleksandar Vidaković Ostali naslovi Pripovest o dva grada. Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina [b. g.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna prosveta, [b. g.] (Beograd : `Gregorić`) Fizički opis XIX, 288 str. : autorova slika ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidaković, Aleksandar Zbirka Biblioteka stranih pisaca Sadržaj Sadržaj knj. 1: Pripovest o dva grada (prvi deo) Str. VII-XIX: Čarls Dikens / Aleksandar Vidaković KNJIGA 2 Izabrana dela / Čarls Dikens. Knj. 2 ; preveo s engleskog Aleksandar Vidaković Ostali naslovi Pripovest o dva grada. Vrsta građe roman Jezik srpski Godina [b. g.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna prosveta, [b. g.] (Beograd : `Gregorić`) Fizički opis 299 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidaković, Aleksandar, 1896-1940 = Vidaković, Aleksandar, 1896-1940 Zbirka Biblioteka stranih pisaca Sadržaj Sadržaj knj. 2: Pripovest o dva grada (drugi deo). Dikens, Čarls, 1812-1870 = Dickens, Charles, 1812-1870