DIFERENCIJALNE JEDNAČINE 2. deo Mihailo Petrović(1868-1943) je osnivač naše matematičke nauke, ali i učitelj i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Učio je i završio poznatu Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878-1885., zajedno sa znamenitim imenima srpske poezije, književnosti. Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem, o čemu na izuzetan način svedoči jedna od najpopularnijih drama u istoriji naše televizije, „Šešir profesora Vujića“ Milovana Vitezovića. Studije prirodno-matematičkog odseka beogradskog Filozofskog fakulteta završio je 1889. godine, da bi iste godine nastavio u Parizu, gde je 1991. diplomirao matematičke, a dve godine kasnije i fizičke nauke Kao najbolji studente generacije, 1893., i sledeće, 1894. godine, doživeo je posebnu čast, na prijemu kod predsednika Francuske republike. Naredne, 1894. , odbranio eje na Sorboni i doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jednačina. Kao jedan od najvećih tadašnjih svetskih stručnjaka za tu oblast matematike, iste godine, ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, Mihailo Petrović Alas je postao profesor matematike na Velikoj školi u Beogradu. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1897., a dve godine kasnije, kada je imao samo 31. godinu, postao je i njen redovni član. Bio je član akademija u Pragu, Varšavi i Pragu, kao i više međunarodnih naučno-matematičkih društava u svetu Konstruisao je hidrointegrator, za koji je na Velikoj svetskoj izložbi u Parizu, 1900. godine, dobio zlatnu medalju. Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet, bio je među prvih osam izabranih profesora, koji su kasnije birali nove profesore. Mihailo Petrović Alas je osnivač matematičke nauke, ali i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Sa izvora velike nauke, francuske matematike s kraja XIX veka, on je primio neke od njenih najlepših osobina, ako što je jedna od njih: da samo nove ideje vode ka stvarnom napretku nauke. On je jedini srpski matematičar koji ušao krug sto najznamenitijih Srba. Mihailo Petrović je značajna ličnost ne samo naše naučne već i kulturne istorije s kraja XIX i prve polovine XX veka. To na poseban način potvrđuju i ova njegova Sabrana dela, u čak 15 knjiga, u izdanju Zavoda za udžbenika. Dodatne informacije ISBN 86-17-06501-X Povez TVRDI Godina izdanja 1999 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 314 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

X-MEN komplet 1 -3 Epizoda: NADARENI - sva tri dela izdavač: LM INFORMATIKA Zagreb Pismo: latinica Povez: meki - sa 2 klamarice Dimenzije: 23,8 x 16,4 cm Boja: pun kolor datum postavljanja aukcije: 13.09.2020. TROŠKOVI SLANJA. preporučena tiskovina + deo troškova pakovanja = 125 dinara Opšte stanje: povez odličan bez pisanja i šaranja, bez pečata, bez podvlačenja Nedostaci : minimalna oštećenja boje na hrbatu stripa,

Naslovi: 1.Talasi : roman 2.Znak na zidu : kratka proza 3.Orlando : roman 4.Između činova : roman Autor: Virdžinija Vulf Izdavač: Novi Sad : Svetovi Godina izdanja: 1991, 209 str. + 203 str. + 196 str. + 150 str., [8] listova s tablama : fotogr. ; 21 cm Povez: Tvrd sa omotom Latinica Stanje 4 S5 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija

1. Miroslav Krleža. `Eppur si muove : studije i osvrti `. Djela Miroslava Krleže. Zagreb: Biblioteka nezavisnih pisaca, 1938. 1. izdanje. 238 str. ; 21 cm. 2. Johan Volfgang Gete. `Spisi o književnosti i umetnosti.` Esej i književna kritika. Beograd: Kultura, 1959. 233 str. ; 21 cm. Potpis na predlistu.

Beograd 1973. Tvrd povez, ćirilica, 733 strane. u veoma dobrom stanju Ova knjiga predstavlja samo prvi deo (Čvor) obimnijeg dela koje će se sastojati iz više tomova. Zbog toga ona ne pretenduje na uobličenost, pa čak ni na dovoljan razvoj ličnosti dela: pored vojne operacije armije Samsonova, ovde je dat samo prvobitni raspored. Ali, moj rad može da potraje i svih dvadeset godina, i najverovatnije je da neću tako dugo živeti da bih ga priveo kraju. A meni je, zbog poteškoća istorijskog kazivanja, neophodno da se tokom rada savetujem sa čitaocima koji se još sećaju tog vremenskog perioda. Eto zašto sam i odlučio da delo objavljujem po Čvorovima. A. Solženjicin

11. tom: PRAVOPISI, sveska 2 BELIĆ ALEKSANDAR U bilo kojem predstavljanju značaja i ugleda lingvističkog dela Aleksandra Belića, možda je najpriličnije ponoviti reči jednog od najpoznatijih srpskih naučnika, akademika i nekadašnjeg predsednika SANU, Pavla Savića, koji je rekao: „Više od pola stoleća Belić je bio vodeća ličnost naše jezičke nauke“. Studije filologije Belić je započeo u rodnom Beogradu, da bi ih nastavio u Moskvi i Odesi, gde je i diplomirao. Aleksandar Belić je doktorirao u Lajpcigu. Početkom veka, 1901. i 1904. godine, objavljena mu je na nemačkom jeziku disertacija o slovenskim sufiksima. Još pre toga ponuđena mu je katedra u Moskvi, ali on se još 1899. godine vratio u Beograd, gde je izabran za docenta na Visokoj školi. Već 1906. godine, nakon što je kratko bio vanredni, postao je redovni profesor Beogradskog univerziteta, i to za srpskohrvatski jezik, slovenske filologije i lingvistiku, što je dugo, kasnije i predavao. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1905., da bi već naredne, 1906. godine, postao i njen redovni član. Predsednik Akademije postao je 1937., i tu uglednu funkciju obavljao je čak 23 godine, do kraja svog života, pa je tako ostao upamćen i po tome što je bio predsednik sa najdužim stažom u njenoj istoriji. Za vreme njegovog vođstva Srpska kraljevska akademija je dva puta menjala ime, najpre u Srpska akademija nauka, i potom u Srpska akademija nauka i umetnosti, kako se i danas zove. Aleksandar Belić je bio član više akademija nauka: jugoslovenske, češke, slovačke, bugarske, bavarske. Bio je član naučnih društava u Lavovu, Pragu i Danskog kraljevskog društva, ali i počasni profesor moskovskog univerziteta „Lomonosov i Univerziteta u Glazgovu. Najvažnija dela su mu: Dijalekti istočne i južne Srbije; Dijalektološka karta srpskog jezika; Akcentske studije; O dvojini u slovenskim jezicima; Galički dijalekt; O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku (1941); Pravopis srpsko-hrvatskog jezika(1923) Izabrana dela Aleksandra Belića, u izdanju Zavoda predstavljaju važan doprinos razvoju srpske lingvistike i od izuzetnog značaja su za savremene srpske jezičke stručnjake, generacije studenata, profesora i jezikoslovaca. U isti mah ona na zaokružen način predstavljaju delo jednog od naših najvećih lingvista i srpskog naučnika koji je, kao retko ko u nas, imao međunarodni ugled i uticaj. Dodatne informacije ISBN 86-17-07636-4 Povez TVRDI Godina izdanja 1999 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 1000 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

3. knjiga: PRIPOVETKE 2 PETROVIĆ BOŠKO Akademik Boško Petrović(1915-2001), dugogodišnji predsednik Matice srpske, svojim celokupnim delom, poezijom i prozom, svedočio je pre svega lično ali i iskustvo svog srpskog naroda na području nekadašnje Austrougarske monarhije. Njegovu poeziju karakterišu lirske fascinacije i metafizičke ideje. Osim kao pesnik, Petrović je ostvario i zapaženo prevodilačko delo, prevodeći sa nemačkog jezika, pesnike kao što su Rilke, Breht, Celan. U prozi je, posebno hermetičnim romanom Pevač, ostvario značajno mesto u istoriji srpske književnosti. Ova Sabrana dela akademika Boška Petrovića, zajednički su poduhvat Matice srpske, najstarije institucije u istoriji srpske pismenosti, obrazovanja i kulture i Zavoda za udžbenike Republike Srbije. Dodatne informacije ISBN 86-363-0523-5 Povez TVRDI Godina izdanja 1997 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 317 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

6. knjiga: PEVAČ 2 PETROVIĆ BOŠKO Akademik Boško Petrović(1915-2001), dugogodišnji predsednik Matice srpske, svojim celokupnim delom, poezijom i prozom, svedočio je pre svega lično ali i iskustvo svog srpskog naroda na području nekadašnje Austrougarske monarhije. Njegovu poeziju karakterišu lirske fascinacije i metafizičke ideje. Osim kao pesnik, Petrović je ostvario i zapaženo prevodilačko delo, prevodeći sa nemačkog jezika, pesnike kao što su Rilke, Breht, Celan. U prozi je, posebno hermetičnim romanom Pevač, ostvario značajno mesto u istoriji srpske književnosti. Ova Sabrana dela akademika Boška Petrovića, zajednički su poduhvat Matice srpske, najstarije institucije u istoriji srpske pismenosti, obrazovanja i kulture i Zavoda za udžbenike Republike Srbije. Dodatne informacije ISBN 86-363-0498-X Povez TVRDI Godina izdanja 1997 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 567 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

Kada je preminuo Jovan Cvijić, ugledni profesor pariske Sorbone, Emanuel de Marton, koji veoma dobro poznavao i Balkansko poluostrvo i Cvijićeve radove, povodom njegove smrti, između ostalog je napisao: „Umro je veliki srpski veliki jugoslovenski, veliki evropski i veliki svetski geograf“. Cvijić je bio osnivač i predsednik Srpskog geografskog društva, predsednik Srpske kraljevske akademije (danas SANU), profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor nauka pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Bavio se društvenom i fizičkom geografijom, geomorfologijom, etnografijom, geologijom, antropologijom i istorijom. Utemeljivač je srpske geografije. On je i prvi srpski naučnik koji je imao redovno i za ono doba izuzetno domaće i međunarodno obrazovanje. Zanimljivo je da je pripadao znamenitoj generaciji Prve beogradske muške gimnazije, zajedno sa matematičarom Mihailom Petrovićem Alasom i pesnikom Miloradom Mitrovićem, o kojoj je Milovan Vitezović napisao roman i scenario za poznatu tv dramu i film „Šešir profesora Vujića“.Doktorirao je na bečkom Univerzitetu, disertacijom o karstu, što mu je odmah donelo međunarodni ugled i priznanja. Njegova pristupna akademska beseda o podeli planina Balkanskog poluostrva na osnovu geološko-tektonske građe proslavila ga je kao prvog južnoslovenskog geotektoničara. U delu „Balkansko polustrvo“, na osnovu proučavanja balkanskih etnopsiholoških tipova, napravio je još jedan naučni pomak i to u svetskim razmerama. Njegova dvotomna monografija “Geomorfologija“, u koj daje prikaz stanja na Balkanskom poluostrvu, ni danas nije izgubila na svom značaju i predstavlja izvanrednu osnovu za bilo kakva nova istraživanja. Jovan Cvijić je jedan od najznačajnijih naučnika u istoriji srpskog naroda, što na izuzetan način potvrđuju i ova Sabrana dela u izdanju Zavoda za udžbenike. Dodatne informacije ISBN 86-17-04025-2 Povez TVRDI Godina izdanja 1996 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 605 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

Priče iz Pančatantre, 1-2,Dečje novine, Gornji Milanovac, 1981, mek povez.Knjige us NOVE, NEKORIŠĆENE. Najčuvenije delo indijske književnosti, nastalo u trećem veku nove ere, na sanskritu, sada se pojavljuje prvi put na srpskom jeziku u izvornoj verziji. Uz Bibliju, PANČATANTRA je najprevođenija knjiga na svetu – prevedena je na oko 60 jezika, u preko 200 verzija, a zanimljivo je da se jedan od prvih prevoda u Evropi pojavio u 12. veku, na srpskoj redakciji staroslovenskog jezika.

Ovo Zavodovo kritičko izdanje Sabranih dela Vladislava Petkovića Disa(1880-1917), pesnika koji je zastupljen bezmalo u svim antologijama, izborima i predstavljanjima srpske poezije, priredio je profesor dr Novica Petković U dve knjige, predstavljeno je sve iz poetskog, ali i proznog dela, sa svim tekstualnim varijantama, ovog pesnika čije je delo u srpskoj književnosti bljesnulo poput neugaslog meteora, a život tragično prekraćen nasred grčkog mora i to usred Prvog svetskog rata. Svojom prvom zbirkom „Utopljene duše“, koju je štampao sopstvenim novcem, u dotadašnju srpsku poeziju uneo je jednu sasvim novu poetiku, u kojoj se osećaju podsvesno i iracionalno, sumorna i setna raspoloženja. Zbirka koja će mu kasnije osigurati najviše moguće mesto u istoriji srpske poezije, najblaže rečeno dočekana je sa nerazumevanjem. Na nju se posebno obrušio takav autoritet kao što je bio Jovan Skerlić, ali je za Disovu poeziju i njegov novi senzibilitet važno bilo prepoznavanje koje je pokazala Isidora Sekulić, a potom i mnogi drugi.. Vek kasnije, Disova poezija i dalje pleni svojim lirskim tonom, muzičkim ritmom i neverovatnom autentičnošću. U skladu sa svojom suštinskom misijom i ujedno potrebom da najznačajniji ljudi u našoj tradiciji pismenosti i kulture, budu prezentovani za dobro sadašnjih i budućih generacija, Zavod za udžbenik je pripremio do sada najserioznije i najobuhvatnije, kakvo zapravo i treba da bude kritičko izdanje Sabranih dela Vladislava Petkovića Disa. Dodatne informacije ISBN 86-17-10778-2 Povez Tvrd Godina izdanja 2003 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 444 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

Duga pesma Milovana Marčetića narasla je iz „testa“ jedne jedine, naslo¬vne reči. Opsežno, pažljivo oblikovano poetsko zdanje Taškenta najpre možemo označiti kao spev o rečima, na njihovoj putanji od tišine i romora, od zvuka i njegovog odjeka, pa do slože¬nog, zagonetnog smisla. Taškent nas nanovo podseća na nesvodljivu i sebi dovoljnu stvarnost pesničkog jezika. Dodatne informacije ISBN 86-17-13969-2 Povez Tvrd Godina izdanja 2006 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 93 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

1. Auto turisticka karta Jugoslavije, izdanje Politika, iz maja 1978. godine. Sa malim mapama glavnih gradova Republika. Dimenzija 82x58cm. Sastoji se iz dva dela koje treba spojiti. 2. Auto karta Jugoistocne Evrope, izdanje Mobil, dimenzije 84x76cm. Cena za obe karte je 500 dinara

kompl2)TO SU PRVA DVA DELA OD UKUPNO 4.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Uredila - Velmar Janković Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877 — Beograd, 5. april 1958) je bila srpska književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti. Rođena je 16. februara 1877. godine u podnožju Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Titela. Roditelji su joj bili Danilo i Ljubica, a braća Predrag i Dimitrije.[1] Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila je kao nastavnica u Pančevu u Srpskoj višoj devojačkoj školi od 1897. do 1909. godine.[2] Posle toga radila je u Šapcu (1909-1912)[3] i Beogradu. Doktorirala je 1922. godine i bila je prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije.[4] Stvaralaštvo Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepoti smislene reči, književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja, Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda. Pisala je o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću i drugima. Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu. Na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. godine.[5] Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni, prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči. Rekla je Isidora Sekulić na bilbordu kod otvorenog tržnog centra, Novi Beograd juli 2010. Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide nešto o meni napisano, priguše. Ali eto šta su uradili. Zvali su me na neko veče o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kažu: ima 80 godina, skoro će umreti, daj da napišemo nešto i da je ostavimo. To strašno vređa. Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.[6] Dela Spomenik Isidori Sekulić ispred Pedagoškog fakulteta u Somboru U pola veka književnog rada u više oblika umetničkog iskazivanja i rasuđivanja - objavila je mnoštvo knjiga narativne proze, kritičkih knjiga i članaka. Navodimo samo neka od važnijih dela: Saputnici (1913) — pripovedna vrsta intimnog dnevnika Pisma iz Norveške (1914) — putopis Iz prošlosti (1919) Đakon Bogorodičine crkve (1919) — roman Kronika palanačkog groblja (1940) — pripovetke Zapisi (1941) Analitički trenuci i teme, knj. 1-3 (1941) — eseji Zapisi o mome narodu (1948) Njegošu knjiga duboke odanosti (1951) Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956).

Knjiga 8 (SRBIJA NA ISTOKU) Svetozar Marković CELOKUPNA DELA Srpska akademija nauka i umetnosti Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Dodatne informacije ISBN 86-17-04107-2 Godina izdanja 1995 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 288 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Udžbenik matematike za drugi razred osnovne škole iz 4 dela Autori: Iva Ivančević Ilić, Senka Tahirević Izdavač: Novi Logos, Beograd Izdanje: 3. izdanje, 2021. godina Tip korica: meki povez Broj strana: 296 Očuvano, prilikon rešavanja zadataka korišćena obična olovka što se može obrisati. Na nekih 20 strana za sva 4 dela ima štikliranja hemijskom olovkom od strane učitelja Cena je za sva 4 dela udžbenika Može i preuzimanje u Beogradu

Iz kompleta Celokupna dela Viljema Šekspira. Tvrd povez, odlično očuvano. Kultura Beograd izdanje iz 1963. godine.

Nikola Milošević Roman Miloša CrnjanskogTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruНикола Милошевић (Сарајево, 17. април 1929 — Београд, 24. јануар 2007) био је српски филозоф, теоретичар књижевности, писац и политичар, академик САНУ, лидер Српске либералне странке.Живот и делоНикола Милошевић је рођен у Сарајеву 1929. године, гимназију је завршио у Београду, где је дипломирао филозофију на Филозофском факултету. На истом факултету је магистрирао и докторирао. Био је редовни професор Теорије књижевности на Филолошком факултету у Београду од 1969. године до пензионисања. За редовног члана САНУ изабран је 1994. године.Посебно се ангажовао 1968. на студентским демонстрацијама. Запамћен је по својим свакодневним, ироничним и духовитим коментарима уводних чланака листа „Политика“.Био је један од интелектуалаца који су обновили рад Демократске странке, лидер Српске либералне странке, оштри критичар режима Слободана Милошевића, а од 2003. године био је народни посланик у Скупштини Србије. Преминуо је у Београду 24. јануара 2007. године после дуге и тешке болести у 78. години живота.У свом плодном раду бавио се филозофијом, књижевним радом, публицистиком и књижевном критиком. Био је председник Задужбине „Милош Црњански“. Аутор је више књига, књижевно историјских и књижевно теоријских студија, као и великог броја есеја, предговора, рецензија и књижевних критика. Учествовао је у многим књижевним и политичким јавним трибинама. Написао је преко двадесет књига филозофске и књижевно-теоријске тематике, неколико књига политичке тематике и три романа. У свом књижевно-теоријском раду претежно се бавио херменеутичком анализом дела која се широко сматрају врхунцем западне књижевности (Албер Ками, Мигел де Сервантес, Достојевски итд). Био је један од првих мислилаца који је у српској средини анализирао дела руске религиозне филозофије (посебно Берђајева). Такође се бавио проблемима филозофске антропологије, филозофије религије, односа између књижевности и филозофије као и односа између идеологије и филозофије (посебно је разматрао различита питања марксистичких идеологија и филозофије). Свој особени приступ књижевним делима и филозофским проблемима развио је још у својој првој објављеној књизи, Антрополошки есеји из 1964. године. Од студентских дана Милошевић се бавио филозофским проблемима у књижевним делима. Након завршених студија предавао је на Одсеку за књижевност Филозофског факултета (доцнијем Филолошком факултету). Ту је предавао курсеве из области теорије књижевности, специјалистичке курсеве о Достојевском и античкој поетици. Важио је за доброг предавача цењеног међу својим студентима. О њему као предавачу посебно је повољно писао његов студент Мило Ломпар. Милошевић је радо држао и јавна предавања о различитим филозофским темама. Током 80-их година 20. века био је један од најактивнијих предавача на јавним предањима (по броју предавања испред њега су били Бранко Павловић и Владета Јеротић).Тумачећи различита књижевна дела развио је специфични метод књижевне херменеутике где је настојао, проналазећи недоследности у филозофским и књижевним делима (у филозофским делима те противуречности се, по Милошевићевој мишљењу, састоје у логичкој недоследности док се у књижевним делима састоје у неубедљивој психолошкој мотивацији ликова), да открије и протумачи психолошку или идеолошку мотивисаност творца одређеног дела.[1][2]Теоријски доприносПсихологија знања и филозофска антропологија биле су предмет научно-филозофског рада Николе Милошевића, преточеног у двадесетак књига, почев од дела "Огледи из антропологије" ("Антрополошки есеји") за које је добио НОЛИТ-ову награду 1964. године, па до књиге "Истина и илузија" (2001). Остајући доследан свом путу истине и поштења, одбио је својевремено да прими Награду "Исидора Секулић" и Октобарску награду града Београда. Родоначелник је филозофије диференције, односно учења које се може сажети на следећи начин: Све оно што спознајемо увек је диференцирано, али никада на исти начин и у истој мери. Кроз овакву диференцирану оптику ваља сагледавати и однос психолошких и социјалних чинилаца, проблем слободе воље и слободе избора. Указао је и у својим делима доказао да увек бира нека одређена личност, са одређеним душевним склопом, те да ту личност опредељује психолошки чинилац који (унапред) одређује за коју ће се могућност личност определити ("Идеја слободног избора подразумева да је подједнако могуће и оно што се догодило и оно што се није догодило, а тако не може бити" - Истина и илузија; Скица за мој поглед на свет). Психолошка структура једне личности је одређена, детерминисана, за разлику од "људске природе", неодређеног термина добијеног неоснованом хипергенерализацијом.Покушао је Никола Милошевић да заснује и једну нову дисциплину - психологију знања, која би се бавила односима између духовних творевина и психичких чинилаца, кроз сагледавање читаве лепезе "различитих односа зависности између теоријске и и уметничке стварности с једне стране, и психолошке равни с друге стране". Закључио је да свака усмереност претпоставља неки угао гледања, а самим тим и неки угао деформације, тако да се нужно јавља једностраност, на коју опет делују различити психолошки чиниоци који обитавају у душевном склопу свих стваралаца. Психологија знања претпоставља иманентну анализу, која подразумева трагање за противречностима у склопу неке теоријске творевине, али не остаје заробљена у њеним оквирима.Најпознатије су му књиге:Антрополошки есеји,Роман Милоша Црњанског,Негативан јунак,Идеологија, психологија и стваралаштво,Андрић и Крлежа као антиподи,Зиданица на песку,Шта Лукач дугује Ничеу,Филозофија структурализма,Достојевски као мислилац,Марксизам и језуитизам,Психологија знања,Антиномија марксистичких идеологија,Православље и демократијаЦарство Божије на земљи. Филозофија диференцијеИма ли историја смислаФилозофија и психологијаНит Михољског летаКутија од ораховог дрветаСенке минулих љубавиПрофесор Милошевић је своју личну библиотеку са више хиљада књига завештао Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Његова супруга и син предали су књиге, преписку, белешке и осталу Николину заоставштину овом факултету, на којем је тако формиран Легат професора Милошевића.9/2

Kada je Josif Pančić(1814-1888), na nagovor Vuka Karadžića 1846. godine došao u Srbiju, niko ga nije poznavao. Ali, kada je tu, 42 godine kasnije preminuo, bila je to u Srbiji do tada nezapamćena opštenarodna žalost. Narod je oplakivao svog velikog prijatelja i učitelja, a posebno 34 generacije Liceja i Velike škole, koje Pančić svojim životom i radom podučavao nauci, dužnostima, ali pre svega, ljubavi prema narodu i otadžbini. Josif Pančić je bio jedan od najobrazovanijih ljudi Evrope svog vremena, začetnik gotovo svih prirodnih nauka u tadašnjoj Srbiji, veliki srpski rodoljub, osnivač i učesnik u radu brojnih naših kulturnih i naučnih ustanova, učitelj mnogih generacija mladih naučnika. Bio je lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu četinara, koja je upravo po njemu i dobila ime Pančićeva omorika. Po njemu je ime dobio i najviši vrh kopaonika - Pančićev vrh, na kome se nalazi mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima. Odajući zahvalnost sveukupnom doprinosu Josifa Pančića za srpsku nauku, i uzimajući u obzir ugled koji je uživao u srpskom narodu, Zavod za udžbenike je objavio njegova Sabrana dela u deset knjiga, čiji je značaj poseban za generacije koje tek dolaze. Dodatne informacije ISBN 86-17-05869-2 Povez TVRDI Godina izdanja 1998 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 376 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

1- Karl Marks i Fridrih Engels, Izabrana dela u dva toma, 1949, Kultura, ćirilica, 654 str. 2- Erih Marija Remark, Senke u raju, 1983, Minerva, latinica, 220 str. 3- Alexandre Dumas, Napoleon, 1966, Epoha i Progres, latinica, 204 str. 4- Ernest Hemingvej, Prestonica sveta, 1952, Matica srpska, ćirilica, 153 str. 5- Žil Vern, Zagonetka ledenog mora I i II deo, 1955, Novinsko-izdavačko preduzeće Beograd, larinica, 193 i 182 str.

Vidi se sve sto treba na slici (imena autora i ostalo), knjige su u odlicnom stanju, unutra su skoro kao nove, tek po neko vezbanje je popunjeno i to iskljucivo grafitnom olovkom. UDŽBENIK 1. i 2. DEO

RIBARSTVO Mihailo Petrović(1868-1943) je osnivač naše matematičke nauke, ali i učitelj i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Učio je i završio poznatu Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878-1885., zajedno sa znamenitim imenima srpske poezije, književnosti. Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem, o čemu na izuzetan način svedoči jedna od najpopularnijih drama u istoriji naše televizije, „Šešir profesora Vujića“ Milovana Vitezovića. Studije prirodno-matematičkog odseka beogradskog Filozofskog fakulteta završio je 1889. godine, da bi iste godine nastavio u Parizu, gde je 1991. diplomirao matematičke, a dve godine kasnije i fizičke nauke Kao najbolji studente generacije, 1893., i sledeće, 1894. godine, doživeo je posebnu čast, na prijemu kod predsednika Francuske republike. Naredne, 1894. , odbranio eje na Sorboni i doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jednačina. Kao jedan od najvećih tadašnjih svetskih stručnjaka za tu oblast matematike, iste godine, ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, Mihailo Petrović Alas je postao profesor matematike na Velikoj školi u Beogradu. Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1897., a dve godine kasnije, kada je imao samo 31. godinu, postao je i njen redovni član. Bio je član akademija u Pragu, Varšavi i Pragu, kao i više međunarodnih naučno-matematičkih društava u svetu Konstruisao je hidrointegrator, za koji je na Velikoj svetskoj izložbi u Parizu, 1900. godine, dobio zlatnu medalju. Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet, bio je među prvih osam izabranih profesora, koji su kasnije birali nove profesore. Mihailo Petrović Alas je osnivač matematičke nauke, ali i vaspitač čitavih naraštaja naših matematičara. Sa izvora velike nauke, francuske matematike s kraja XIX veka, on je primio neke od njenih najlepših osobina, ako što je jedna od njih: da samo nove ideje vode ka stvarnom napretku nauke. On je jedini srpski matematičar koji ušao krug sto najznamenitijih Srba. Mihailo Petrović je značajna ličnost ne samo naše naučne već i kulturne istorije s kraja XIX i prve polovine XX veka. To na poseban način potvrđuju i ova njegova Sabrana dela, u čak 15 knjiga, u izdanju Zavoda za udžbenika. Dodatne informacije ISBN 86-17-06424-2 Povez TVRDI Godina izdanja 1998 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 466 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Knjiga 14 Svetozar Marković Dodatne informacije ISBN 86-17-06133-2 Godina izdanja 1997 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 353 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

8. tom: HOMO BALCANICUS - HOMO HEROICUS 1 DŽADŽIĆ PETAR Dodatne informacije ISBN 86-17-04155-2 Povez TVRDI Godina izdanja 1996 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 331 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review