Jovan Jovanović Zmaj Izabrana delaTvrdi povezO autoruЈован Јовановић Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 14. јун 1904) био је српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма.[1] По занимању је био лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Његове најзначајније збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.Јован Јовановић Змај је изабран за првог потпредседника Српске књижевне задруге и израдио је њену ознаку (амблем).[2]БиографијаЈован Јовановић Змај је рођен у Новом Саду 6. децембра (24. новембра по јулијанском календару) 1833. године у угледној племићкој породици.[3] По једној верзији, песников прадеда био је Цинцарин, а од 1753. године живи и послује у Новом Саду; био је бакалин, крчмар, џелебџија, трговац храном и бродовласник. По другом, поузданијем извору, друга особа (истог имена и презимена) је прадеда Коста Јовановић "трговац из Македоније" примљен је 15. јануара 1767. године за грађанина Новог Сада.[3] Деда Јован познат као "Кишјанош" је био мање вичан економији, али иако се бавио чиновничким пословима, тражио је 1791. године и почекао, да би стекао је племићку титулу.[4] Отац Змајев био је „благородни господин Павле от Јоаннович”, сенатор, па градоначелник Новог Сада, а мајка Марија кћи Павла Гаванског била је из Србобрана.[5]Мали Јова је рођен и прве године живота провео у новосадској чувеној улици "Златна греда". Њихов породични дом био је инспиративно место; као стециште новосадске елите и културних радника. Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију у Новом Саду, Халашу и Пожуну. Из гимназијских дана су његови први песнички покушаји; "Пролећно јутро" је спевао 1849. године.[6] После завршене гимназије уписао је, по очевој жељи, студије права у Пешти, а студирао још и у Прагу и Бечу. Али био је наклоњен природним наукама, и то ће касније превладати као животно опредељење, од када је изучио медицину. За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, где је упознао Бранка Радичевића, који је био његов највећи песнички узор. Такође у Бечу упознао се и са Светозаром Милетићем и Ђуром Јакшићем. За време гимназијског школовања и потом студија, упознао је у оригиналу прво мађарску, а затим и немачку књижевност. Бавио се тада много превођењем на српски језик, песама Петефија, Цуцорија, Гараија, Ђулаија. Издао је 1857. године књигу "Толдију" од Арањија, затим 1860. године "Витеза Јована" од Петефија, те деценију касније 1870. године, Арањијеву "Толдијину старост".[7] Био је наклоњен мађарским песницима, а и Мађари су га јавно и искрено поштовали. Тако су мађарски пријатељи у Будимпешти, окупљени у "Кишфалудијевом друштву"[8] (чији је он био члан)[6], у дворани Мађарске учене академије, 17/29. маја 1889. године, са богатим културним садржајима, обележили 40. годишњи Змајев "песнички рад".[9] Али због те своје не само младићке "слабости" према "српским душманима", он је међу Србима (либералима), подругљиво (као и деда му, али са више права) називан "Киш Јанош".Урош Предић - Јован Јовановић Змај, Галерија Матице српскеПосле прекида студија - не завршених[10] студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад, и као један од најближих Милетићевих сарадника постао службеник - подбележник у новосадском магистрату. Писао је поезију са много успеха у новосадској "Даници". Ту се упознао са својом будућом супругом Еуфрозином - Розином. коју је "прекрстио" Ружом, - постала Ружица Личанин. Ружини родитељи су били Павле Личанин, син новосадског трговца Михаила, и Паулина, ћерка Павла от Дука.[11] Свадба је била уприличена о Св. Сави 1862. године.[12] Љубав и срећан породичан живот надахнули су Змаја да напише циклус (збирку) песама Ђулићи (од турске речи Gül, што значи ружа).Споменик Јовану Јовановићу Змају у Новом Саду у Змај Јовиној улициИпак, служба у магистрату није му одговарала, па ју је напустио и посветио се књижевном раду. Тада је покренуо књижевни часопис Јавор и преузео од Ђорђа Рајковића, сатирични лист Комарац. Године 1863. преселио се у Пешту, где је радио у Матици српској и као надзорник Текелијанума. Прихватио се надзорништва "Текелијанума", да би могао да заврши медицину у Пешти. Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај (игра речима, пошто је 3. мај по јулијанском календару био дан одржавања Мајске скупштине 1848), чији ће назив постати саставни део његовог имена. Поред овог, Змај је имао још 398 псеудонима, од којих су многи били ликови из његових дела, али и имена часописа које је објављивао.[13]Године 1870. Змај је завршио студије медицине, вратио се у Нови Сад, где је започео своју лекарску праксу. На позив Панчеваца, преселио се у Панчево где је радио као општински лекар и покренуо хумористички лист Жижу. Наводно је више живео од писања (хонорара) него од лечења. Овде га је убрзо задесила породична трагедија, умрла су му деца, а потом и жена Ружа. Из ове породичне трагедије произишао је низ елегичних песама објављене под заједничким називом Ђулићи увеоци. Очајан и "гоњен" вратио се Змај у завичај; после неуспелог ангажмана у Карловцима, почиње једногодишњу лекарску праксу у Футогу. Али ту умире једина кћерка Смиљка. Пут га даље води преко Каменице и Београда, до Беча. У Каменицу се доселио 1875. године, и ту дочекује избијање херцеговачког устанка. Био је срески лекар за Каменицу, Лединце и Раковац. У Београду је два пута радио као лекар; први пут је и приватни лекар и драматург Народног позоришта. Покреће у Новом Саду часопис "Илустровану ратну хронику", у којој је публиковати грађу тог српског устанка. У Бечу је радио десет година као приватни лекар и уређивао хумористички лист "Стармали". У Загребу се бавио од 1898. године, уз пут својим дечијим листом "Невеном", а отишао је тамо (како је сам говорио) са мисијом да поради на зближавању Срба и Хрвата. Бавио се он политиком и неколико пута би биран у Вршцу, за посланика српског црквено-народног сабора у Карловцима. Током живота се пуно селио, радећи као лекар међу Србима, и није се могао скућити, све док није од српске Народне скупштине у Београду, добио "народно признање" - пензију од 4.000 динара. Он је до тада био општински лекар у српској престоници, а у исто време се осетио "немоћан да више јури квартовима београдским". Купио је тада малу кућу звану "Змајевац" у Сремској Каменици.ОспоравањаСпомен плоча на згради турске амбасаде у Београду, на углу Крунске и Кнеза МилошаЗграда амбасаде Турске у Београду је на месту где је раније била Змајева кућаЈовановић је за живота био и слављен и хваљен у свом народу. Српски академици су га примили у своје редова за "правог члана" 1896. године.[14] Али због неких својих поступака, доживљавао је и оспоравања. На пример, замерано му је због превода „Харфе Сиона”, богослужбене збирке песама назаренске заједнице, за коју се у то време сматрало да је секта која је нанела велику штету православљу и српској цркви.[15] Пријатељ песник Лаза Костић, тада на супротним политичким позицијама, га је неочекивано оспорио луцидним опаскама, током свог предавања 1899. године, на јубиларном скупу посвећеном Змају, од стране Књижевног одељења Матице српске у Новом Саду. Јова и његова тројица браће Ђура, Мита и Корнел били су познати по склоности пићу, као уосталом и Светозар Милетић и многи други тадашњи "народњаци" - пежоративно називани "нередњаци". Калуђер историчар Иларион Руварац је записао да је: Змај некад презирао новац, зато је у тартањ страћио оних 100 ланаца, што му их је отац оставио, којих да је сачувао, не би данас морао бити радикал, но данас га не презире. Руварац је погрешио само утолико, да се радило од мајчином миразу - капиталу Гаванских у Србобрану (175 ланаца) и породичној кући у Новом Саду. Јовановићи, синови на челу са оцем Павлом су лагодним животом рано потрошили наслеђену имовину. Др Јовановић је 25 година био лекар, мењајући често намештење. Али нема сумње да је песник шкодио лекару; он је био исувише цењен као песник да би му се веровало као лекару. Један лични Змајев пријатељ и сам лекар је написао оно што су многи упућени знали: Змају није било у природи да буде лекар. Није умео ни у лакшим случајевима да постави дијагнозе, показивао се врло често неодређен, и у прописима неодлучан. Био је добар човек, наклоњен пацијенту, али са друге стране није му се много веровало те је био мало тражен. Честити лекар није знао ни да наплати свој учинак[10]Вратио се 1902. године из Загреба, у свој дом у Каменици, и мада је био стар и болестан није испуштао перо до свог краја. Преминуо је 14. јуна (1. јуна по јулијанском календару) 1904. у Сремској Каменици, где је и сахрањен.9/3

Yu 1987 Evropa CEPT, čisto (**) Nacrti: 1. Titov most koji vezuje jadransku obalu sa ostrvom Krk, delo Ilije Stojadinovića, gradjevinskog inženjera iz Beograda 2. Tromostovlje na reci Ljubljanici, Ljubljanam delo Jože Plečnika, arhitekte iz Ljubljane

Žil Vern - Dvadeset hiljada milja pod morem komplet oba dela Izdavač Tehnička knjiga, Beograd 1952. Stanje kao na slikama, knjige dugo stajale u policama kućne biblioteke, vreme je da nađu novi dom

Ivan Cankar (1876-1918) - Drame Sadržaj: 1. Za dobro naroda 2. Sluge 3. Kralj Betajnove 4. Jakov Ruda 5. Sablazan u Šentflorijanskoj dolini Izdavač: Prosveta, 1953, Beograd Štampa: Prosveta, Beograd 320 str, ćirilica, tvrd povez, 14,5cm x 20cm Jugoslovenski stariji pisci, Odabrana dela / Ivan Cankar, knjiga 4 težina knjige 380 grama Stanje knjige: 3 dva lista su odvojena od knjige I pocepana na par mesta

Srpski realisti Autor: Krstan Nenadović Ova knjiga sadrži dela velikana srpskog realizma: Milovana Glišića /Glava Šećera, Prva brazda/, Radoja Domanovića /Danga, Vodja/, Branislava Nušića / Sumnjivo lice/, Laze Lazarevića /Sve će to narod pozlatiti, Vetar, Majka/, Stevana Sremca / Zona Zamfirova/, Sime Matavulja /Pilipenda, Povareta/, Petra Kočića /Jablan, Kroz mećavu/ i Vojislava Ilića /Sivo, sumorno nebo, Zapušteni istočnik, Jutro na Hisaru kod Leskovca/, poštujući program Ministarstva prosvete za srednje škole /lektira/ uz dodatni odabir vrhunskih dela trajne vrednosti i biografija svih navedenih pisaca. Ovu knjigu krasi do sada neobjavljivana pesma Vojislava Ilića Sveti Sava. Knjiga je na 400 strana u tvrdom povezu. Izdavač: IZDAVACKA KNJIZARNICA ZORANA STOJANOVICA Godina izdanja: 2010 Redni broj izdanja: 1 Format: 23 cm Broj strana: 382 Povez: Tvrd povez L. 1. O.7. P.2.

Orelijen 1 - 2 / Luj Aragon Izdavač - Matica Srpska, Novi Sad, 1963.god. Tvrd povez, ćirilica, 302 + 309. strana. U Orelijenu Aragon slika Pariz, život francuske metropole između dva rata. U okviru psiholoških zapleta, to je, u stvari roman naravi, pisan živo, jezikom slobodnog govora pariskih ulica i pariskih porodica. Aragon je u "Orelijenu" pokušao da u jedno književno delo, kao što je to u svoje vreme učinio Zola sa jezikom prostog naroda, prenese svakodnevni govorni jezik pripadnika raznih društvenih slojeva Pariza. Zajedno sa nekim posleratnim romanima Žana Pola Sartra i A. Kamija, Aragonov "Orelijen" se ubraja među najveće posleratne romane. Dobro očuvane knjige.

Miroslav Krleža : SA UREDNIČKOG STOLA - Članci 2 , Oslobođenje Sarajevo / Mladost Zagreb 1983, tvrdi povez, str. 304. Sadržaj na slikama. Knjiga iz kompleta Sabrana djela 1 - 50. Očuvanost 4 ; ima štambilj JNA biblioteke.

A. DŽ. Kronin Španski baštovan Tvrdi povez Izdavač Otokar Keršovani Rijeka Arčibald Džozef Kronin (engl. A. J. Cronin; en: Archibald Joseph Cronin) je škotski pisac, rođen 1896. godine, a umro 1981. godine. Bio je lekar, po profesiji. Kronin je pisac u čijim je delima, prožetim blagim romantizmom i društvenom kritikom, opisan život rudara i britanske srednje klase. Za njegov popularni roman Citadela se često navodi da je potakao osnivanje Nacionalne zdravstvene službe, odnosno modernog univerzalnog zdravstvenog osiguranja u Velikoj Britaniji. Sadržaj 1 Rani život 2 Dela 2.1 Drama 2.2 Memoari 3 Porodica Rani život Arčibald Kronin rođen je u Kardrosu u Škotskoj, otac mu je bio Patrik Kronin, koji je bio katolik, a majka mu je bila Džesi Kronin (rođena Montgomeri) koja je po veroispovesti bila protestant. Kada mu je bilo sedam godina otac mu umire od tuberkuloze, a nedugo zatim on i majka napuštaju Helensburg u kome su do tada živeli i odlaze u Dambarton gde njegova majka dobija posao zdravstvenog inspektora. U školi u Dambartonu pokazao se kao odličan đak, ali je i pored toga bio dobar sportista (bavio se fudbalom i golfom). Godine 1914. dobija stipendiju i upisuje se na medicinu Univerziteta u Glazgovu, koji će na kratko napustiti zbog službe u mornarici od 1916.-1917. Godine 1919. završio je medicinu kao jedan od najbiljih studenata. Iste godine odlazi u Indiju, na brodu na kome je putovao, bio je hirurg. Godine 1925. je doktorirao sa radom „Istorija aneurizme`. Dela Njegovo prvo delo bio je roman „Hetersov dvorac` koji je napisao 1931. godine. Zatim je usledio roman „Zvezde gledaju s neba` koji prati uspon jednog čoveka od rudara do poslanika u parlamentu. Pored ovih romana napisao je još i : `Veliki kanarinac`, `Šeširdžijin zamak`, `Citadela`, `Španski vrtlar`, `Gospođa sa karanfilima`, `Tri ljubavi`, `Pregršt raži`, `Herojske godine`, `Judino drvo`, `Pesma šest penija`,

A. DŽ. Kronin Severno svetlo Tvrdi povez Izdavač Otokar Keršovani Rijeka Arčibald Džozef Kronin (engl. A. J. Cronin; en: Archibald Joseph Cronin) je škotski pisac, rođen 1896. godine, a umro 1981. godine. Bio je lekar, po profesiji. Kronin je pisac u čijim je delima, prožetim blagim romantizmom i društvenom kritikom, opisan život rudara i britanske srednje klase. Za njegov popularni roman Citadela se često navodi da je potakao osnivanje Nacionalne zdravstvene službe, odnosno modernog univerzalnog zdravstvenog osiguranja u Velikoj Britaniji. Sadržaj 1 Rani život 2 Dela 2.1 Drama 2.2 Memoari 3 Porodica Rani život Arčibald Kronin rođen je u Kardrosu u Škotskoj, otac mu je bio Patrik Kronin, koji je bio katolik, a majka mu je bila Džesi Kronin (rođena Montgomeri) koja je po veroispovesti bila protestant. Kada mu je bilo sedam godina otac mu umire od tuberkuloze, a nedugo zatim on i majka napuštaju Helensburg u kome su do tada živeli i odlaze u Dambarton gde njegova majka dobija posao zdravstvenog inspektora. U školi u Dambartonu pokazao se kao odličan đak, ali je i pored toga bio dobar sportista (bavio se fudbalom i golfom). Godine 1914. dobija stipendiju i upisuje se na medicinu Univerziteta u Glazgovu, koji će na kratko napustiti zbog službe u mornarici od 1916.-1917. Godine 1919. završio je medicinu kao jedan od najbiljih studenata. Iste godine odlazi u Indiju, na brodu na kome je putovao, bio je hirurg. Godine 1925. je doktorirao sa radom „Istorija aneurizme`. Dela Njegovo prvo delo bio je roman „Hetersov dvorac` koji je napisao 1931. godine. Zatim je usledio roman „Zvezde gledaju s neba` koji prati uspon jednog čoveka od rudara do poslanika u parlamentu. Pored ovih romana napisao je još i : `Veliki kanarinac`, `Šeširdžijin zamak`, `Citadela`, `Španski vrtlar`, `Gospođa sa karanfilima`, `Tri ljubavi`, `Pregršt raži`, `Herojske godine`, `Judino drvo`, `Pesma šest penija`,

Champions League 2020 2021 Liga sampiona U ponudi su brojevi: AJA: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,12,13,14,15,16,17*,18 ATA: 2 ATM: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13*,14,15,16,17,18 BAR: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,17,18 BAY: 1*,2,3*,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 BMG: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,14,15*,16,17,18 BRU: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,13,14,15*,16,17,18 CHE: 1*,2,3,4*,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 DOR: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17* INT: 2 IST: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11*,12,13,14,15,16,17,18 LAZ: 2 LIV: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10*,11,12,13,14,15,16,17,18 LMO: 1*,2,3,4,5*,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 MCI: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11*,12,13,14,15,16*,17,18 MUN: 1*,2,3,4,5,6*,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 OLM: 1*,2,3*,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 POR: 2 PSG: 1*,3,4,5,6,7,8*,9,10,11,12,13,14,15,16 RBL: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13*,14,15,16,17,18 REN: 1*,2,3,4,5,6*,7,8,10,11,12,13,14,15,16,17,18 RMA: 1*,2,3,4,5,6*,7,8,9,10,11,12,13,14,15,17 RS: 3*,4*,5*,6*,7*,8*,9*,10*,11*,12*,13*,14* SEV: 2,3,4,5,6,7,8,9,11,12,13,14,15,16,17,18 SHK: 1*,2,3*,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 ZSP: 1*,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18 UCL: 1,2 WOM: 1* YOU: 1* Cena je za 1 slicicu. Brojevi obelezeni zvezdicom se racunaju kao 2 slicice. Uglavnom odlicno ocuvano,sem POF brojeva 62,79 (koje su izlomljene) i BAR 2,koja je zacepljena 5 mm.Takodje,par slicica ima fabricku gresku,u vidu talasastog dela,par mm uz ivicu/obod. Napomena: Slika,koja prikazuje prednji i zadnji deo slicice,je tu samo primera radi - da bi mogli da indetifikujete da li su to te slicice koje trazite (da bi izbegli eventualnu zabunu).Sama ta prikazana slicica ili broj (niti drugi brojevi koji se vide) mozda nije u ponudi - proverite spisak. Moze zamena za drugo.

VJEČESLAV ŠIŠKOV - TAJGA IZDAVAČ. MINERVA SUBOTICA STRANA. 319 TVRDOG POVEZA STANJE. KVAŠENA, POMALO TALASASTA, FLEKE SPOČETKA NA 10-TAK STRANA PO GORNJOJ MARGINI, DOBRIM DELOM FLEKA OTPOZADI PO DONJOJ MARGINI, OČUVANA, OCENA. 3+... KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, MS RF 2/1 BRAO

ZORA ,ZAGREB 1951.GOD TVRD POVEZ 455 STR SADRZAJ OCUVAN SPOLJASNJOST LOSIJA IZNUTRA TRAGOVI VLAGE POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 LK 2

Tihomir Stanojevic Tito - Rijec i djelo, ploca br. 6 Ploca VI - Tito i ljudi : Susreti- Misli - Razgovori Strana 1: - Covek i njegova osobna sreca - Govor omladincima na Tjentistu 1970 - Jedinstvo i zblizavanje naroda Jugoslavije kao najvazniji uvjet za ucvrscivanje tekovina NOB - O disciplini komunista i potrebi stalnog kontakta rukovodilaca i naroda Strana 2 - O razoruzavanju i posledicama atomskog eksperimenta - Jugoslovenski put u socijalizam - Titova definicija hrabrosti - O znacaju osvajanja kosmosa - Susret sa goranima - Razgovor sa pionirima u svibnju 1970 - Perspektiva za covjecanstvo u poslednjim decenijama ovog vijeka Stanje vinyla: 5 Stanje omota: 5

Tito - Rijec i djelo, ploca IV - Jugoslavija i Svijet: Borba za mir, ravnopravnost i suradnju naroda Strana 1 - Osnovni principi vanjske politike Jugoslavije - Sto je karakteristicno za vanjsko-politicku praksu Jugoslavije - Koegzistencija i ravnopravnost naroda - Uloga novih nezavisnih zemalja u preobrazaju svijeta - Odnosi Jugoslavije i SSSR Strana 2 - U cemu je bit principa aktivne koegzistencije - Svestrana aktivnost nesvrstanih zemalja - Borba za zabranu nuklearnih proba - Opasnost od trke u naoruzanju i hladnog rata - Razoruzavanje kao preduvjet ocuvanja mira - Politika mira i koegzistencije kao jedini izlaz Ploca nije koriscena i ocena je 5 i za plocu i za omot.

Lav Nikolajevič Tolstoj Ana Karenjina Prva knjigaTvrdi povez sa zaštitnim omotomEdicija MilenijumЛав Николајевич Толстој (рус. Лев Николаевич Толстой; Јасна Пољана, 9. септембар 1828 — Астапово, 20. новембар 1910)[1] био је гроф, руски писац сврстан у највеће руске реалисте тога доба.[2] Познат по своја два највећа дела, Ана Карењина и Рат и мир, која осликавају дубоку, психолошку и друштвену позадину Русије и њеног друштва у 19. веку.[3]Био је есејиста, познати борац за права радника, драматург, критичар и морални филозоф, а поред свега пацифиста и левичар.[2] Својим напредним идејама о ненасилном отпору је утицао на личности, које су се појавиле касније, међу којима су најпознатије Мартин Лутер Кинг[4] и Ганди.[5] Према гласању 125 познатих свјетских аутора Толстојеве књиге уврштене су у највеће књиге свих времена.[6]9/17 x 3

Kalidasa SakuntalaPovez: MekiIzdavač: Rad, BeogradGodina izdanja: 1969Obim: 104Format: 18 x 10,5Kalidasa je bio indijski pesnik i dramaturg, jedan od najpoznatijih pisaca na sanskritu.[1] Živeo je najverovatnije oko 400. godine u vreme Gupta carstva.[2] Opisan je kao jedan od devet „dragulja“ na dvoru kralja Vikramaditje. Dela su mu bila inspirisana Hindu mitologijom i filozofijom.Osim o njegovim delima, ništa se sa sigurnošću ne može reći o Kalidasinom životu.[3] Prema legendi pesnik je bio poznat po svojoj lepoti, zbog čega se u njega zaljubila princeza kojom se kasnije i oženio. Međutim, prema istoj legendi, Kalidasa nije bio naročito obrazovan, i princeza se stidela njegovog neznanja i grubosti. Kao posvećeni poštovalac boginje Kali (njegovo ime u bukvalnom prevodu znači Kaliin sluga), Kalidasa je pozvao u pomoć boginju kada je odlučio da počini samoubistvo, nakon što mu se supruga rugala. Umesto toga, ona ga je nagradila izuzetnim darom razuma. Tada je postao najsjajniji od „devet dragulja“. Legenda takođe kaže da ga je ubila kurtizana u Šri Lanci za vreme vladavine Kumaradasa.Neka od njegovih najpoznatijih dela su: „Malavikagnimitra“, „Šakuntala“, „Vikramorvašija“, „Malavika i Agnimitra“ itd.12/6

Autor: Alexandre Dumas Izdavač: `Zora`, Zagreb Broj strana: 281 + 299 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 22cm ALEKSANDAR DIMA - TRI MUSKETARA: LOJALNOST. PRIJATELJSTVO. LJUBAV Uvek u potrazi za dobrom avanturom, siromašni plemić D’Artanjan, bez mane i straha, iz provincije stiže u Pariz da oštricom mača stekne slavu i bogatstvo. Hrabar, okretan i spreman na sve, ubrzo postaje zapažen, ali zbog svog neobuzdanog karaktera upada u razne nevolje. Kroz neočekivani splet okolnosti, mladi D’Artanjan nailazi na tri elitna ratnika u službi kralja Francuske. Portos, Atos i Aramis udružuju snage sa ovim temperamentnim junakom i uzimaju ga pod svoje. Nakon što otkriju podli plan moćnog kardinala Rišeljea da zavadi kraljicu i kralja, pokušaće da odbrane kraljičin obraz pre nego što kralj stigne da posumnja u njenu lojalnost. Pored prekrasne kraljice Ane od Austrije i vojvode od Bakingama, tvrđava La Rošel krije opasne intrige zagonetne miledi Vinter. Neponovljivi klasik prikazuje herojske podvige i pustolovine u francuskom društvu XVII veka, prepunom sukoba političkih interesa, intriga i ličnih ambicija. Dvor Luja XIII preplavljen je špijunima, a spletke i opšte nepoverenje haraju svakodnevno. Dok se plemstvo otima o kunu, plemeniti musketari smelo ustaju u odbranu svoje otadžbine i kreću u opasnu misiju sprečavanja zavere koja ne preti samo kruni, već budućnosti čitave Evrope. Jedna od najlepših istorijskih avantura ikada napisana! Tvrd povez. Na koricama drugog dela knjige žvrljano hemijskom olovkom (vidljivo na slici); ponegde na koricama tragovi starosti. Unutrašnjost dobro očuvana.

Kalidasa Sakuntala Povez: Meki Izdavač: Rad, Beograd Godina izdanja: 1969 Obim: 104 Format: 18 x 10,5 Kalidasa je bio indijski pesnik i dramaturg, jedan od najpoznatijih pisaca na sanskritu.[1] Živeo je najverovatnije oko 400. godine u vreme Gupta carstva.[2] Opisan je kao jedan od devet „dragulja“ na dvoru kralja Vikramaditje. Dela su mu bila inspirisana Hindu mitologijom i filozofijom. Osim o njegovim delima, ništa se sa sigurnošću ne može reći o Kalidasinom životu.[3] Prema legendi pesnik je bio poznat po svojoj lepoti, zbog čega se u njega zaljubila princeza kojom se kasnije i oženio. Međutim, prema istoj legendi, Kalidasa nije bio naročito obrazovan, i princeza se stidela njegovog neznanja i grubosti. Kao posvećeni poštovalac boginje Kali (njegovo ime u bukvalnom prevodu znači Kaliin sluga), Kalidasa je pozvao u pomoć boginju kada je odlučio da počini samoubistvo, nakon što mu se supruga rugala. Umesto toga, ona ga je nagradila izuzetnim darom razuma. Tada je postao najsjajniji od „devet dragulja“. Legenda takođe kaže da ga je ubila kurtizana u Šri Lanci za vreme vladavine Kumaradasa. Neka od njegovih najpoznatijih dela su: „Malavikagnimitra“, „Šakuntala“, „Vikramorvašija“, „Malavika i Agnimitra“ itd.

Tihomir Stanojevic Tito - Rijec i djelo, ploca V. Izdavac: Interpres Beograd Ploca V - Jugoslavenska Narodna Armija i Opcenarodna Odbrana - Omladina i buducnost Strana 1: - Moderna is nazna armija i opcenarodna odbrana - NA - cuvar tradicija i odlucan cuvar mira - Uloga borilackih organizaciaja u zivotu zajednice - Razvoj armije u posleratnom periodu - Kako s erazvijala vojna industrija - Kako armija i u miru pruza svestranu pomoc narodu i privredi - Uloga strajesina u armiji i odnos izmedju starjesina i vojnika - Koncepcija i znacaj opcenarodne odbrane s Strana 2: Lik jugoslavenske omladine i njezin doprinos izgradnji zemlje - Sto ocekuje nova Jugoslavija od mlade generacije - Zadace jedinstvene omladinske organizacije - Uloga omladine u novoj fazi revolucije - Titova poruka mladima. Stanje ploce: 5 Omot: 5 -

SAGA O FORSAJTIMA - Džon Golsvordi - kompet 1-3 Izdavač: Prosveta, Beograd, 1968. Cuvena `Saga o Forsajtima` spada u red najznacajnijih literarnih vrednosti. Prateci razvoj jedne porodice, autor svedoci o periodu razvoja i promena tokom engleskog Viktorijanskog doba. U ovom prvom delu trilogije opisan je period koji je u Engleskoj znacio priblizavanje plemstva i gradjanstva, i svojevrsni sumrak porodice Forsajt. 1. POTSETNIK 2. MIHOLOJSKO LETO JEDNOGA FORSAJTA U KONZISTORIJI 3. BUDJENJE - ZA IZDAVANJE Meki povez, format: 11,5x19 cm, 288 + 292 + 262 strana, latinica. Korice kao na slikama. Unutra veoma dobra. Nema pisanja. Kompaktna. 210124 ktj-29

Mladen St. Đurčić : OSKORUŠE - 111 epigrama epitafa i epigrafa , Izdavač autor Beograd 1973, str. 63. Kratke poetske forme. Očuvanost 3; ima autorovu posvetu. Mladen St. Đuričić (Zablaće kod Šapca, 8. mart 1889 — Beograd, 20. septembar 1987) bio je kapetan rečnog brodarstva, kapetan rečne plovidbe, književnik i publicista. Osnovnu školu završio je u Nakučanima (1900) a nižu gimnaziju u Šapcu (1904)[2], u zadnjoj deceniji devetnaestog veka zaposlen u kolonijalno-bakalskoj radnji na Malom pijacu, Šabac. U Beograd je otišao 1907. U službi Srpskog parobrodarskog društava od 1909[2], već 1913. postaće diplomirani kapetan. Za vreme Prvog svetskog rata je bio dopisnik sa Solunskog fronta. Posle rata zaposlen je kao pomoćnik komandanta Beogradskog pristaništa i zapovednik parobroda. Referent postaje 1920, šef rečne plovidbe 1925, administrativni sekretar Narodne skupštine 1927. [2].i bibliotekar Ministarstva prosvete 1929.[1] Osnivač je i urednik listova Podrinski vesnik (1920) i časopisa za brodarstvo i obaveštajnu službu Brodar (1923)[2]. Jedan je od osnivača književnih klubova i udruženja Polet (1907), Društva književnika (1924), Književnog kruga (1925), Kosovka (1926), Kluba nezavisnih književnika (1930). Član je Udruženja književnika Srbije. Koristio je pseudonime Mlad - Miltijad, Ognjen Paligorić, Sava Drinčić, Drinosavić, Drinko Savić. Prvu pesmu objavljuje u listu Čivija pod uredništvom Svetozara Grdaničkog (1906). Sarađuje u preko 70 časopisa. Napisao je desetine romana, a samo u rukopisu mu je ostalo 14 romana i dramskih dela. Dela su mu prevođena na esperanto, francuski, nemački, ruski i slovački. Nosilac je Albanske spomenice.

Branko Ćopić Orlovi rano leteTvrdi povezEdicija LastavicaBranko Ćopić (Hašani, Bosanska krajina, 1. januar 1915 — Beograd, 26. mart 1984) bio je srpski i jugoslovenski književnik. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, nižu gimnaziju u Bihaću, a učiteljsku školu pohađao je u Banjoj Luci, Delnicama i Sarajevu, te je završio u Karlovcu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1940. godine na grupi za pedagogiju. [1] Prvu priču objavio je 1928. godine, a prvu pripovetku 1936. Njegova dela su, između ostalih, prevođena na engleski, nemački, francuski i ruski jezik. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Izvršio je samoubistvo skokom sa mosta Bratstva i jedinstva. [2]U Ćopićevim delima dominiraju teme iz života ljudi iz Bosanske krajine i Narodnooslobodilačkog rata.3/9

Drago Ivanišević: IZABRANA DJELA / Pjesme, Novele, Ljubav u kooroti, Nakladni zavod Matice hrvatske 1981, tvrdi povez, omot, str. 398. Pet stoljeća hrvatske književnosti knjiga 125. Očuvanost 4. Drago Ivanišević (Trst, 10. veljače 1907. – Zagreb, 1. srpnja 1981.) hrvatski pjesnik, dramatik, prevoditelj, urednik i slikar, kazališni djelatnik. Pripada krugu najvećih imena hrvatske poezije u drugoj polovici 20. stoljeća i jedan je od prvih modernista u hrvatskoj književnosti između dvaju svjetskih ratova. Angažiran pjesnik i humanist, čovjek eruptivne životne snage i široke kulture prožete mediteranskim duhom, napajajući se ekspresionizmom i europskom avangardnom poezijom stvorio je mnogobrojne antologijske stihove, obilježene nadrealističkom i apokaliptičkom vizijom svijeta, jezičnim eksperimentima, začudnim analogijama i metaforama. fdk-divanisevic(2)Maturirao je u Splitu 1926., a diplomirao francuski jezik, komparativnu povijest književnosti i jugoslavensku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1930. Studijski boravi u Rimu, Münchenu i Padovi, gdje je 1931. doktorirao tezom La fortuna di Dante nella letteratura serbocroata. God. 1926. – 1927. asistirao je u režijama Branka Gavelle u Srpskom narodnom kazalištu u Beogradu. U Parizu boravi povremeno od 1926. te neprekidno 1936. – 1938. Gimnazijski je profesor u Zagrebu i Karlovcu 1933. – 1936. i 1938. – 1939., potom dramaturg HNK-a u Zagrebu 1939. – 1941. Osnivač je Glumačke škole HNK-a. Za II. svjetskoga rata upravitelj je Centralne kazališne družine pri ZAVNOH-u, voditelj partizanske glumačke škole u Glini i ravnatelj drame Kazališta narodnoga oslobođenja Hrvatske. Ravnatelj je i nastavnik Zemaljske glumačke škole u Zagrebu 1945. – 49., od 1950. docent, a 1956 – 1959. izvanredni profesor na zagrebačkoj Akademiji za kazališnu umjetnost. Od umirovljenja, 1960., do 1963. bio je tajnik DHK-a, a 1965. – 1967. glavni urednik Nakladnog zavoda »Znanje«.

Slobodan Marković : SEDEFASTE DVERI , Prosveta 1966, str. 92. Poezija. Očuvanost 3. SLOBODAN MARKOVIĆ LIBERO (Skoplje 26.10.1928 — Beograd, 30.01.1990) SAŽETA BIOGRAFIJA Slobodan Marković, književnik, pesnik, novinar i slikar, pseudonim Libero Markoni, rođen je 26. oktobra 1928. u Skoplju gde mu se otac nalazio na dužnosti oficira vojske Kraljevine Jugoslavije. Rano detinjstvo proveo u Peći, zatim živeo u Beogradu do kraja života. Umro je u Beogradu 30. januara 1990. Objavio je preko 60 knjiga u kojima su zastupljene sve književne forme: poezija (32), proza (9), drama (5), putopisi (3), filmski senario (1), TV scenario (2), reportaže (4), prepevi (12), antologije (2), kulinarstvo (1), eseji, (1), brojni predgovori, pogovori i dr. Prvu zbirku pesama `Posle snegova` objavio je 1949, a poslednju `Južni bulevar`, 1990. Svoja dela objavljivao je kod izdavača širom nekadašnje Jugoslavije. Dela su mu prevođena na mnoge svetske jezike. Bavio se prevodilačkim radom i objavio brojne prepeve velih ruskih pesnika, posebno Sergeja Jesenjina. Pisao je i zapažene knjige iz oblasti kulinarstva. Izbori iz njegove poezije i proznih tekstova objavljeni su u jugoslovenskim antologijama, a njegova dela ostavila su veliki odjek u kritikama, objavljenim u knjigama, časopisima, listovima i dnevnoj štampi širom Jugoslavije. Pojedinim svojim delima inspirisao je druge umetnike, kompozitore, koji su pisali muziku na njegove tektove. Slikari i vajari izradili su njegove portrete, slike, crteže i karikature. Uporedno s književnim delom stvarao je novinarsko delo, a takođe i slikarsko. Radio je preko četiri decenije u novinarstvu, počev od 1947. godine. Sarađivao je u više od 160 naslova listova i časopisa širom nekadašnje Jugoslavije. Radio je u nekoliko beogradskih listova i časopisa: `Mladost`, `Omladina`, `Naš vesnik`, u kojima je bio urednik kulturne rubrike, najduže u listu `Borba` gde je objavljivao reportaže, putopise, feljtone i dr. Imao je svoje rubrike koje je sam uspostavljao i kreirao, koje su mu donele popularnost i novinarsku slavu: `Kopači zlata`, `Saputnici`, Putopisi, `Beograd ovih dana`, `Čuburska opservatorija` i dr. Svoje novinarsko i literarno delo ilustrovao je svojim crtežima, a često i dela drugih pisaca. Objavio je veliki broj ilustracija u dnevnoj i periodičnoj štampi. Iza sebe ostavio je veliki broj crteža i slika. Za umetničko delo nagrađivan je mnogim nagradama među kojima se nalaze: Sedmojulska nagrada za životno delo, `Zmajeva nagrada` za poeziju, `Svetozar Marković` za novinarstvo, `Milena Pavlović-Barili` za slikarstvo i dr. Dobitnik je niza priznanja, plaketa i povelja među kojima su: dve Plakete Skupstine grada Beograda, Srebrna plaketa Udruženja novinara Srbije, Zlatna plaketa lista `Borba` i dr. Odlikovan je visokim odlikovanjima: Orden rada I reda, Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. Bio je član, Udruženja književnika Srbije, Saveza književnika Jugoslavije, Udruženja novinara Srbije, Saveza novinara Jugoslavije i Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Obilazio je mnoge države sveta i o njim pisao brojne reportaže koje su mu donele priznanja. Među prvima obišao je Svetu goru i za seriju reporta iz Hilandara prvi dobio uglednu novinarsku nagradu. Hodočastio je po čitavom jugoslovenskom prostoru, najviše po manastirima, posebno na Kosovu i Metohiji. Beogradu je posvetio mnoge pesme i posebno zbirku pesama `Beograd progoreo ružama`, u izdanju Narodna knjiga, 1974. Najveći deo života proživeo je na Čuburi, delu Beograda koji je ovekovečio u svojim pesmama, reportažama, slikama i crtežima, gde je za života postao legenda

Slobodan Marković : TAMNI BANKET , Matica srpska 1970, str. 68. Poezija. Očuvanost 4-. SLOBODAN MARKOVIĆ LIBERO (Skoplje 26.10.1928 — Beograd, 30.01.1990) SAŽETA BIOGRAFIJA Slobodan Marković, književnik, pesnik, novinar i slikar, pseudonim Libero Markoni, rođen je 26. oktobra 1928. u Skoplju gde mu se otac nalazio na dužnosti oficira vojske Kraljevine Jugoslavije. Rano detinjstvo proveo u Peći, zatim živeo u Beogradu do kraja života. Umro je u Beogradu 30. januara 1990. Objavio je preko 60 knjiga u kojima su zastupljene sve književne forme: poezija (32), proza (9), drama (5), putopisi (3), filmski senario (1), TV scenario (2), reportaže (4), prepevi (12), antologije (2), kulinarstvo (1), eseji, (1), brojni predgovori, pogovori i dr. Prvu zbirku pesama `Posle snegova` objavio je 1949, a poslednju `Južni bulevar`, 1990. Svoja dela objavljivao je kod izdavača širom nekadašnje Jugoslavije. Dela su mu prevođena na mnoge svetske jezike. Bavio se prevodilačkim radom i objavio brojne prepeve velih ruskih pesnika, posebno Sergeja Jesenjina. Pisao je i zapažene knjige iz oblasti kulinarstva. Izbori iz njegove poezije i proznih tekstova objavljeni su u jugoslovenskim antologijama, a njegova dela ostavila su veliki odjek u kritikama, objavljenim u knjigama, časopisima, listovima i dnevnoj štampi širom Jugoslavije. Pojedinim svojim delima inspirisao je druge umetnike, kompozitore, koji su pisali muziku na njegove tektove. Slikari i vajari izradili su njegove portrete, slike, crteže i karikature. Uporedno s književnim delom stvarao je novinarsko delo, a takođe i slikarsko. Radio je preko četiri decenije u novinarstvu, počev od 1947. godine. Sarađivao je u više od 160 naslova listova i časopisa širom nekadašnje Jugoslavije. Radio je u nekoliko beogradskih listova i časopisa: `Mladost`, `Omladina`, `Naš vesnik`, u kojima je bio urednik kulturne rubrike, najduže u listu `Borba` gde je objavljivao reportaže, putopise, feljtone i dr. Imao je svoje rubrike koje je sam uspostavljao i kreirao, koje su mu donele popularnost i novinarsku slavu: `Kopači zlata`, `Saputnici`, Putopisi, `Beograd ovih dana`, `Čuburska opservatorija` i dr. Svoje novinarsko i literarno delo ilustrovao je svojim crtežima, a često i dela drugih pisaca. Objavio je veliki broj ilustracija u dnevnoj i periodičnoj štampi. Iza sebe ostavio je veliki broj crteža i slika. Za umetničko delo nagrađivan je mnogim nagradama među kojima se nalaze: Sedmojulska nagrada za životno delo, `Zmajeva nagrada` za poeziju, `Svetozar Marković` za novinarstvo, `Milena Pavlović-Barili` za slikarstvo i dr. Dobitnik je niza priznanja, plaketa i povelja među kojima su: dve Plakete Skupstine grada Beograda, Srebrna plaketa Udruženja novinara Srbije, Zlatna plaketa lista `Borba` i dr. Odlikovan je visokim odlikovanjima: Orden rada I reda, Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. Bio je član, Udruženja književnika Srbije, Saveza književnika Jugoslavije, Udruženja novinara Srbije, Saveza novinara Jugoslavije i Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Obilazio je mnoge države sveta i o njim pisao brojne reportaže koje su mu donele priznanja. Među prvima obišao je Svetu goru i za seriju reporta iz Hilandara prvi dobio uglednu novinarsku nagradu. Hodočastio je po čitavom jugoslovenskom prostoru, najviše po manastirima, posebno na Kosovu i Metohiji. Beogradu je posvetio mnoge pesme i posebno zbirku pesama `Beograd progoreo ružama`, u izdanju Narodna knjiga, 1974. Najveći deo života proživeo je na Čuburi, delu Beograda koji je ovekovečio u svojim pesmama, reportažama, slikama i crtežima, gde je za života postao legenda