Prelep porcelanski češki servis za ručavanje, dezert i kafu , star preko 40 godina. Servis za ručavanje MZ czechoslovakia, 72 dela. Servis sadrži: - 12 plitkih tanjira - 12 dubokih tanjira - 12 malih tanjira - 1 činija za supu sa poklopcem - 1 veliki elepsasti tanjir za serviranje - 2 činije - 2 velika ovalna tanjira - komplet za sos (sa malim tanjirićem) - 12 šoljica za kafu sa tacnama - čajnik sa poklopcem - posuda za mleko, šećer- sa poklopcem

ANTIKVITET: “ARPO” SERVIS ZA RUČAVANJE VINTAGE ROMANIA ARPO Curtea De Arges Set: Za 12 osobe. Servis se sastoji od 42 dela: 36 tanjira (12 dubokih, 12 plitkih, 12 dezertnih), 1 supijera sa poklopcem, 2 činije za salatu i za prilog, 1 ovalna tacna za pečenje, 1 sosijera sa postoljem. Proizvodnja: ARPO Curtea De Arges Porcelain Made in Romania Godina: oko 1965. Tehnički podaci: Dimenzije: Supijera sa poklopcem (visina: 12 cm, R 24 cm, R sa drškom 30 cm), 2 Činije za salatu i prilog (R 23 cm, visina 6 cm), Plitki tanjiri ( R 22 cm), Duboki tanjiri (R 22 cm), Dezertni tanjir (R 19 cm), Ovalni pradla ( Dužina 36 cm, širina 24 cm), Sosijera ( visina 12 cm, otvor 10 cm x 20 cm, postolje 17 x 24 cm) Boja: Bela sa zlatnim linijom po obodu Motiv: Naglašena zlatna linija po obodu Na dnu svakog dela servisa je utisnut žig fabrike, kao i broj Status: Antikvitet (oko 60 godina) Detaljno stanje: Odlično, Servis je kompletan, kao i kada je bilo novo, svi delovi su sačuvani, bio je u upotrebi u svečanim prilikama. Vrlo vredan servis. Opis: Starinski servis izrađen od kvalitetnog porcelana u čuvenoj rumunskoj predratnoj fabrici porcelana ARPO Curtea De Arges. Izuzetno kvalitetan i lep servis od belog porcelana sa zlatnim okvirom po rubu. Ima svoj žig, a svaki deo svoj broj

Jedna zlata vredna REC & DVA harizmaticna imena Nadezdino pismo - dopisnica iz 1907. godine - bratu Rastku Petrovicu (nadrealisti, nadrealizam) za sta je moguce dobiti i fotosertifikat. Nadežda Petrović Izvor: Wikipedia Nadežda Petrović Autoportret Rođenje 1873 Čačak, Kneževina Srbija Smrt 1915 Valjevo, Kraljevina Srbija Nacionalnost srpska Polje slikarica Nadežda Petrović (Čačak, 1873. – Valjevo, 1915.), najznačajnija srpska slikarica s kraja 19. i početka 20. vijeka. Sadržaj/Садржај 1 Biografija 2 Umjetnički rad 2.1 Münchensko razdoblje (1898. - 1903.) 2.2 Srbijansko razdoblje (1903. - 1910.) 2.3 Pariško razdoblje (1910. - 1912.) 2.4 Ratno razdoblje (1912. - 1915.) 3 Bibliografija 4 Vanjske veze Biografija S obitelji se 1884. godine preseljava u Beograd. Višu žensku školu završila je u Beogradu 1891. godine. Sljedeće 1892. godine polaže ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama te postaje učenica u ateljeu Đorđa Krstića. 1896/97. godine pohađa školu kod Kirila Kutlika. Od 1898. godine počinje školovanje u Münchenu u ateljeu Slovenca Antona Ažbea. Već 1900. godine imala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu. Godine 1901. započinje rad u ateljeu Juliusa Extera u Münchenu. Od 1904. godine angažira se u domovini oko Prve jugoslavenske umjetničke izložbe, osnivanja Lade i Prve jugoslavenske umjetničke kolonije (Sićevo, Pirot, 1905. godine). Do 1912. godine izlaže na mnogobrojnim izložbama: Izložba Lade; Izložba jugoslavenske kolonije 1907; Izložba srpskog umjetničkog udruženja 1908; Druga samostalna izložba u Ljubljani 1910; iste godine u Parizu na Jesenskom salonu i u Zagrebu u okviru grupe Medulić; sljedeće 1911. godine izlaže u srpskom paviljonu na Međunarodnoj izložbi u Rimu, na Salonu internacionalne unije i Jesenskom salonu u Parizu. U Beogradu 1912. godine otvara slikarsku školu i sudjeluje na četvrtoj jugoslavenskoj izložbi. U Prvom balkanskom ratu sudjeluje kao dobrovoljna bolničarka na bojišnici. Sa srpskom vojskom je ponovo 1913. i 1914. godine. Umrla je od tifusa u Valjevu gdje je bila na dužnosti dobrovoljne bolničarke. Umjetnički rad Slikarstvo Nadežde Petrović, najznačajnije srpske umjetnice s početka 20. vijeka uvodi srpsku umjetnost u tokove suvremene europske umjetnosti. Zahvaljujući njenom duhu koji je, iz male Srbije, stremio modernom svijetu, ali i sretnim okolnostima da se početkom 20. vijeka školovala u likovnim središtima Evrope, njeno slikarstvo ide, najvećim dijelom, u korak s evropskim ekspresionizmom, a ponekad se i približava tada još neafirmiranoj apstrakciji. Na njenim najboljim radovima dominiraju velike površine, njene omiljene užareno crvene boje i, njoj komplementarna, zelena. Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima koloristički vrtlog gdje se, pored ostalih, ističu fovistička ljubičasta, plava i crna boja. Snažni potezi kista i široki i gusti, pastozni namazi ponekad platno pretvaraju u dinamičnu reljefastu površinu. Voljela je slikati portrete i pejzaže, a njeno domoljublje ogledalo se i u čestom izboru tema iz nacionalne povijesti i slikanju ljudi i predjela Srbije. Djelo Nadežde Petrović, u cjelini, zrači strašnom ekspresijom, snagom i hrabrošću ove jedinstvene slikarice s Balkana. Školovanje u Münchenu, posjete Parizu i Italiji i stalni povratak tradicionalnoj Srbiji ostavili su trag na njenim platnima, te se njen opus može podijeliti na nekoliko razdoblja. Münchensko razdoblje (1898. - 1903.) Prvi dio - učenje u školi Antona Ažbea, slovenskog slikara (Bavarac, kopije starih majstora). Drugi dio - rad u ateljeu Juliusa Extera, jednog od osnivača münchenske Secesije (Bavarac sa šeširom, Vodenica, Iberze, Borova šuma, Jelova šuma, Akt s leđa) Bavarac sa šeširom, 1900. Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Vodenica, 1901, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Srbijansko razdoblje (1903. - 1910.) Prvi dio - poslije 1903. (Stablo u šumi, Resnik - više studija, Staro groblje, Žetva, Domaćin, Djevojče iz Sićeva, Sićevo - više studija, Guslar, Redovnik) Drugi dio - poslije Italije 1907. (Dereglije na Savi, Žena sa suncobranom, Anđa, Staro beogradsko groblje) Resnik, 1904, Narodni muzej Beograd Pariško razdoblje (1910. - 1912.) (Most na Seni, Kej na Seni, Kraljević Marko i Miloš Obilić, Bulonjska šuma, More, Plaža u Bretanji, Bogorodičina crkva u Parizu) Ratno razdoblje (1912. - 1915.) (Čaršija, Stari šedrvan u Prizrenu, Prizren, Gračanica - nekoliko studija, Kosovski božuri - nekoliko studija, Dušanov most, Vezirov most, Ruševine, Valjevska bolnica) Stari šadrvan u Prizrenu, 1913, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Gračanica, 1913, Umjetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Turski most Stari Prizren Bibliografija Stanislav Živković, Nadežda Petrović (1873-1915), ZLUMS, Novi Sad 1966. Miodrag B. Protić, Srpsko slikarstvo XX veka, knjiga I, Nolit, Beograd 1970. Lazar Trifunović, Srpsko slikarstvo 1900-1950, Beograd 1973. Katarina Ambrozić, Nadežda Petrović 1873-1915, Beograd 1978. K. Ambrozic, Nadežda Petrović (1873-1915), Bayerische Staatsgemuldesammlungen/Neue Pinakothek, München 1985. Katalog stalne postavke sa vodičem kroz zbirke, Umetnička galerija `Nadežda Petrović`, Čačak 1995. Nadežda Petrović 1873-1915, PUT ČASTI I SLAVE, katalog, Beograd 1998. Vanjske veze Commons-logo.svg Nadežda Petrović na Wikimedijinoj ostavi Umetnička galerija `Nadežda Petrović` Čačak Надежда Петровић Из Википедије, слободне енциклопедије Надежда Петровић Надежда Петровић: Аутопортрет, 1907, Народни музеј, Београд Надежда Петровић: Аутопортрет, 1907, Народни музеј, Београд Информације Датум рођења 12. октобар 1873. Место рођења Чачак (Кнежевина Србија) Датум смрти 3. април 1915. Место смрти Ваљево (Краљевина Србија) Дела Надежда Петровић (Чачак, 12. октобар 1873 — Ваљево, 3. април 1915) била је најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века. Садржај 1 Живот 2 Уметнички рад 2.1 I Минхенски период (1898 — 1903) 2.2 II Српски период (1903 — 1910) 2.3 III Париски период (1910 — 1912) 2.4 IV Ратни период (1912 — 1915) 3 Види још 4 Референце 5 Литература 6 Спољашње везе Живот Рођена у Чачку 12. октобра 1873. године од оца Димитрија - Мите Петровића и мајке Милеве, сестричине Светозара Милетића.[1] Њен млађи брат је књижевник Растко Петровић. Са породицом се 1884. године преселила у Београд. Вишу женску школу завршила је у Београду 1891. године. Следеће, 1892. године, полаже испит за наставницу цртања у средњим школама и постаје ученица у атељеу Ђорђа Крстића. 1896/97. године похађа школу код Цирила Кутљика. Од 1898. године почиње школовање у Минхену у атељеу Словенца Антона Ажбеа. Споменик Надежди Петровић у Пионирском парку, Београд, поклон града Аранђеловца поводом IX скупа Несврстаних земаља 1989. године Већ 1900. године имала је прву самосталну изложбу у Београду. Године 1901. започиње рад у атељеу Јулијуса Екстера у Минхену. Године 1903, 26. августа са Делфом Иванић и Милицом Добри оснива хуманитарно друштво Коло српских сестара.[2] Друштво је настало као одговор на погроме над хришћанима у, како се тада сматрало Старој Србији, након Илинденског устанка. Надежда је са Милицом Добри крајем 1903. чак отишла у Македонију и тамо делила хуманитарну помоћ коју је друштво сакупило. Са њима је под маском пратиоца ишао и Војислав Танкосић који је радио на стварању српске четничке организације. Надежда је своје импресије са овог опасног путовања оставила у драми Војвода Мицко Поречки, где је главни лик војвода Мицко Крстић. Драма није објављена за њеног живота. Од 1904. године ангажује се у домовини око Прве југословенске уметничке изложбе, оснивања Ладе и Прве југословенске уметничке колоније (Сићево, Пирот, 1905. године). Бавила се и ликовном критиком. До 1912. године излагала је на многобројним изложбама: Изложба Ладе; Изложба југословенске колоније 1907; Изложба српског уметничког удружења 1908; Друга самостална изложба у Љубљани 1910; исте године у Паризу на Јесењем салону и у Загребу у оквиру групе Медулић; наредне 1911. године излагала је у српском павиљону на Међународној изложби у Риму, на Салону интернационалне уније и Јесењем салону у Паризу. У Београду је 1912. године отварила сликарску школу и учествовала на четвртој југословенској изложби. Сликарка Надежда Петровић као ратна болничарка Отац јој је умро априла 1911, а мајка 1912. године. Њихову смрт је тешко поднела.[3] У Првом балканском рату учествује као добровољна болничарка на фронту. Са српском војском је поново 1913. и 1914. године. Умрла је у Ваљеву 3. априла 1915. године, од пегавог тифуса, била је на дужности добровољне болничарке. Епидемија у Ваљеву је однела животе и лекарима Драгињи Бабић, Селимиру Ђорђевићу и другима. У чачку се од 1960. одржава сликарско бијенале под називом Меморијал Надежде Петровић. Уметнички рад Сликарство Надежде Петровић, најзначајнијег нашег уметника с почетка века, уводи српску уметност у токове савремене европске уметности. Захваљујући њеном духу који је, из мале Србије, стремио модерном свету, али и срећним околностима да се, почетком 20. века, школује и да посети ликовне центре Европе, њено сликарство иде, највећим делом, у корак са европским експресионизмом, а понекад се чак приближава, тада још неафирмисаној, апстракцији. На њеним најбољим радовима доминирају велике површине, њене омиљене, ужарено црвене боје и, њој комплементарна, зелена. Љубав према бојама ствара на неким платнима колористички вртлог где се, поред осталих, истичу фовистичка љубичаста, плава и црна боја. Снажни потези четкице и широки и густи, пастуозни, намази понекад платно претварају у динамичну рељефасту површину. Волела је да слика портрете и пејзаже, а њен патриотизам огледао се и у честом избору тема из националне историје и сликању људи и предела Србије. Место сахране 1915. године, сликарке Надежде Петровић у Ваљеву умрле од тифуса. гроб на Новом гробљу у Београду Дело Надежде Петровић, у целини, зрачи страшном експресијом, снагом и храброшћу

Није Mi namera da prodam, ne rasparujem! Pre bih voleo da имам информацију о својој колекцији. nASLOVI KOJE IMAM nisu UVEK PRVA IZDANJA (BROJ NA KRAJU REDA)! 159 Adam Vučjak Branko Hribar Zlatko Bourek 1976. 205 Ala je lep ovaj svet Jovan Zmaj Jovanović Zlatko Bourek 1981 30 Alica u zemlji čudesa Lewis Carroll Raul Goldoni (ilustracije); Edo Murtić (naslovnica) 1959 16 Bajke Charles Perrault Zlatko Prica (linorezi naslovnice i ilustracije) 1958 127 Bajke i priče: izbor Hans Chistian Andersen Gita Rosenzweig 1971 49 Bambi Jedan život u šumi Felix Salten Fedor Vaić (ilustracije); Slavko Barlović (naslovnica) 1962 99 Bambijeva djeca Felix Salten Branko Vujanović 1968 61 Basne Izbor Ezop Boninus de Boninus de Ragusio (Dobruško Dobričević Dubrovčanin) – ilusT; Ferdinand Kulmer (nasl); 1963 196 Bašta starca Radosava Jevrem Brković Marija Putra-Žižić 1980 288 Bijeli svijet Jozo Vrkić Matko Trebotić 1990 263 Bosonogi general Zvonimir Balog Zvonimir Balog (ilustracije); Branko Vujanović (likovni urednik) 1988 98 Čavlićevi doživljaji Gabriella Parca i Marcello Argilli Ismet Voljevica 1967 142 Četiri dječaka i jedan pas Božena Loborec Branko Vujanović 1973 58 Ciciban i druge pjesme za djecu Oton Župančić Ferdinand Kulmer 1962 37 Čipolino Gianni Rodari Fedor Kulmer 1960 237 Čistač obuće Ranko Pavlović Eugen Kokot 1985 75 Crna braća/ Učiteljica Breda France Bevk Ismet Voljevica 1963 200 Čudnovata istina Zlatko Krilić Vjera Lalin 1980 70 Đelsomino u zemlji lažljivaca Gianni Rodari Ordan Petlevski 1963 298 Dimnjačar briše kući nos Dubravko Detoni Borivoj Dovniković 1990 1 Dječak sa dva imena Anton Ingolič Zdenko Kalina 1957 123 Dobar dan! Mladen Kušec Ilustracije izradili učenici osnovnih škola 1970 152 Dobro lice Nada Iveljić Maria Duga 1974 157 Dolina zečeva Nikola Pulić Vlado Jakelić 1976 8 Don Quichotte Život i djela oštroumnog viteza Erich Kästner (prepričao) Horst Lemke (ilustracije iz originala) 1958 273 Donatela Mladen Kušec 1989 216 Dva dječaka Zdenka Čop Eugen Kokot 1983 29 Emil i detektivi Erich Kästner W. Trier (ilistracije); S. Binički (naslovnica) 1959 269 Filipini iza ugla Tito Bilopavlović Ninoslav Kunc 1988 6 Heidi Johanna Spyri Raul Goldoni (naslovnica) 1957 220 Hoću ljutić, neću mak Vesna Parun Zdenka Pozaić Vujanović 1983 88 Hrabriji nego igračka Vojin Jelić Slavko Šohaj 1965 190 Igre i igračke Dušan Radović Zlatko Bourek 1979 185 Ježek Danko Oblak Vjera Lalin 1978 55 Junaci Pavlove ulice Ferenc Molnar Ismet Voljevica 1962 34 Kad bi drveće hodalo Grigor Vitez Ivo Šebalj 1959 253 Knjiga o džungli Rudyard Kipling Igor Kordej 1987 26 Knjiga radosti I / Fedor Vaić i Stevo Binički 1958 130 Koko u Parizu Ivan Kušan Đuro Seder 1972 104 Konjić sa zlatnim sedlom Nada Iveljić Danica Rusjan 1968 140 Krijesnice Stanislav Femenić Zlata Živković- Žilić 1973 146 Lažeš, Melita Ivan Kušan Nedeljko Dragić 1974 174 Lipa Boro Pavlović Ivan Lacković 1977 47 Mali buntovnik France Bevk Dalibor Parać (ilustracije); Ivan Švertasek (naslovnica) 1962 133 Mali princ Antoine de Saint- Exupéry Antoine de Saint- Exupéry 1973 231 Malinovac i slamčica/ Veliki pljusak Éva Janikovszky Zvonko Lončarić 1985 21 Mama, volim te William Saroyan Edo Murtić (naslovnica) 1958 217 Mazge i češljugari Tone Seliškar Ivica Antolčić 1983 210 Medvjed u zelenoj bundi Pero Zlatar Vlado Jakelić 1981 134 Miško Vlatko Šarić Branko Vujanović 1973 27 Modri prozori Danko Oblak Albert Kinert 1958 282 More pod sjevernom zvijezdom Palma Katalinić Mirjana Mlinarić 1990 271 Na zlatnom tragu Đorđe Ličina Radovan Devlić 1989 197 Ne mogu bez snova Mira Alečković Zdenka Pozaić 1980 198 Ne okreći se, sine Arsen Diklić Eugen Kokot 1980 117 Neboder C-17 Dragan Lukić Đuro Seder 1970 118 Ništa bez Božene Mladen Bjažić i Zvonimir Furtinger Danica Rusjan 1970 303 Noso Rog: pripovijesti iz prapovijesti izabrala Ljerka Car Matutinović Flaminia Siciliano 1991 `302 (Eko)` Novele iz životinjskoga svijeta Miroslav Hirtz Aleksandar Žiljak (naslovnica) + 1927 1991 207 Od kuće do škole Dragan Lukić Zlata Živković- Žilić 1981 222 Okamenjeni vukovi Ahmet Hromadžić Branka Ćetković 1983 191 Orlovi rano lete Branko Ćopić Ivica Antolčić 1979 176 Otključani globus Pero Zlatar Vasko Lipovac 1977 69 Pinokio Čudnovati doživljaji jednoga lutka Carlo Collodi Gita Rosenzweig- Trkulja 1963 137 Pipi Duga Čarapa Astrid Lindgren Zlata Živković- Žilić 1973 2 Pirgo Anđelka Martić Slavko Marić (ilustracije); Raul Goldoni (naslovnica) 1957 106 Pjesme četiri vjetra / Griše Bojadžijev 1968 202 Poletarci Josip Pavičić Vlado Jakelić 1980 203 Posljednji zvižduk Zvonimir Milčec Nedeljko Dragić 1981 177 Potopljena galija Anton Ingolič Miro Usenik 1978 18 Preokrenuto drvo Krišan Čandar Albert Kinert 1958 225 Priča starog kamena Desanka Maksimović Biserka Baretić 1984 109 Pričanje Cvrčka moreplovca Palma Katalinić Diana Kosec- Bourek 1969 48 Priče braća Grimm Ferdinand Kulmer 1962 50 Priče Hans Christian Andersen Michieli Ž. Katarina 1962 36 Priče iz davnine Ivana Brlić- Mažuranić Albert Kinert 1958 65 Priče mačke na grani Marcel Aymé Tomislav Hruškovec 1963 169 Prva ljubav Miroslav Antić Nives Kavurić Kurtović 1977 74 Ptice na česmi Desanka Maksimović Ivan Kožarić 1963 53 Robin Hud Jens Sigsgaard Raul Goldoni 1962