VOJNO DELO - 1- 2/1993 Meki povez, format: 15x24, 300 strana, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja i koriscenja. Kompaktna. 280523 ktj-57

DELO broj 1 - 2 / januar-februar 1984, godina XXX, str. 312., Nolit Beograd. Mesečni časopis za teoriju, kritiku i poeziju. Sadržaj na slici. Tema broja : Karl Jaspers Očuvaniost 4-; korica malo pohabana.

Meke korice,dobro ocuvano 147 strana

CASOPIS DELO, JANUAR - FEBRUAR 1986, DVOBROJ 1-2, TEMA DZELATSKI POZIV, NAOMA COMSKOG..OSIM BROJA NA KORICAMA LEPO OCUVAN

samo strip zaheftana oba dela Politikin zabavnik brojevi 2333 i 2334 Pukovnik Klifton u epizodi Klan Mekgregorovih 1-2

Burago BMW 3 Turing, 1:43, Kina, 1 osovina(Ekser) i tocak nisu original, pred. plasik osovina iz 2 dela, popravljan odozdo.

Burago BMW 3 Turing, 1:43, Kina, 1 osovina(Ekser) i tocak nisu original, pred. plasik osovina iz 2 dela, popravljan odozdo.

OBRAZAC ZA PISMO, SAVIJEN PAPIR VELIKOG FORMATA PRESAVIJEN NA 4 DELA KADA SE PRESAVIJE BUDE VELIČINE STANDARDNE RAZGLEDNICE. NA SPOLJAŠNJOJ STRANI IMA 3 CRTEŽA 1. ILUSTRACIJA URAMLJENOG GOBLENA ZIMSKA IDILA 2. POŠAR NA VRATIMA DOSTAVLJA PISMO ADRESIRANO ZA BEOGRAD 3. PRIBOR ZA PISANJE

PROSVETA BEOGRAD 1979 STRANA 253 MEKI POVEZ DOBRO OČUVANO U OVOM BROJU DVA IZUZETNA ISTORIJSKA DELA 1. PETAR MRKONJIC - ( PETAR KARADJORDJEVIC , KRALJ PETAR I ) DNEVNI ZAPISCI JEDNOG USTASA O BOSANSKO-HERCEGOVACKOM USTANKU 1875-1876 2. ATANASIJE NIKOLIC - OPIS RADNJE PO PREDMETU OPSTEG SPORAZUMLJENJA ZA USTANAK I SJEDINJENJE , PREDGOVOR I OBJASNJENJA VASO VOJVODIC

11.kongres SK hrvatske HDZ-desnica razlaz... teritorijalna celina u povijesnim i prirodnim granicama... Маспок (Масовни покрет) или Хрватско прољеће је био масовни националистички и сецесионистички покрет 1971. године у Хрватској. Овај покрет је захтевао искључење употребе српског језика у Хрватској, и декларисао је Хрватску као националну државу Хрвата и Хрватску као наставак и наследницу средњовековне хрватске краљевине[1]. Уживао је подршку великог дела хрватских комуниста, политичког врха републике Хрватске и усташке емиграције на Западу[2]

sa slike P-2/P-1

TEORIJA broj 1-2 godina 1978 Tema broja: SMISAO MARKSOVE IDEJE O OSTVARENJU FILOZOFIJE; mek povez, 18x26, 129strana, izdavač: Filozofsko društvo Srbije, Beograd sadržaj: - Branko Bošnjak: SLOBODA VOLJE KAO PITANJE I PRAKSE FILOZOFIJE - Ferenc Bodrogvari: RAD FILOZOFIJE I FILOZOFIJA RADA - Kosta Čavoški: PARADOKSALNA SUDBINA MARKSOVE FILOZOFIJE OSLOBOĐENJA - Milorad Bilandžić: OZBILJENJE FILOZOFIJE KAO OTKRIVANJE ŽIVOTNOG SMISLA - Nikolaj Timčenko: DA LI JE REČ O OSTVARENJU FILOZOFIJE - Dejan Jelovac: ČEMU UOPŠTE FILOZOFIJA? - Pavle Rak: O OSTVARENJU FILOZOFIJE I PREVAZILAŽENJU METAFIZIKE - Dušan Stošić: FILOZOFIJA KAO OPOSEBLJENA SAMOSVEST ČOVEČANSTVA - Milan Kovačević: MARGINALIJE NA TEMU `UKIDANJA` FILOZOFIJE - Muhamedin Kulaši: PREVLADAVANJE FILOZOFIJE - Slobodan Žunjić: KRAJ FILOZOFIJE KAO DOVRŠENJE FILOZOFIJE RASPRAVE - Mladen Pavičić: WITTENSTEIN, MALOGRAĐANI I NAUKA ESEJI - Nenad Daković: SIMBOLIČKI RAM POLEMIKA - Petar Živadinović: ODGOVOR IGORU PRIMORCU PREVOD - Žan Pol Sartr: PORIJEKLO NIŠTAVILA OSVRTI I PRIKAZI - Dragan Glumičić: PETA GODINA IZLAŽENJA CELOKUPNIH DELA MARTINA HEIDEGGERA IN MEMORIAM - Vuko Pavićević (1914-1978)

Časopis za književnost, umetnost kulturu, prosvetna i društvena pitanja Kraljevo, 1991. 109 strana, u dobrom stanju Iz sadržaja: - Dobrica Erić: vreme za gusle - Slavko Stamenić: Porodica Sam u delu Danila Kiša - Džojs Kerol Outs: Obična ljubav - Štefan Hermlin: Doktor Diboa - Velizar Nedović: Dragoslav Mihailović - Kritika i razobličenje zločina...

Moj Mikro (13) broj 1 iz 1986.godine - januar 1986 - 1986/1 (2) Izdavač: ČGP Delo, OOUR Revije, Ljubljana - Moj mikro (mikroračunalo) je slovenački časopis za informatiku koji je prvi put objavila slovenačka kompanija ČGP Delo. Prvi broj na slovenačkom jeziku izašao je u junu 1984., dok je prvo izdanje na srpskohrvatskom (latinica) izašlo u januaru 1985. Ukupno je izašlo 82 broja (od toga je 6 dvobroja, znači fizički je izašlo 76 zasebnih časopisa) dimenzije: 22cm x 30cm broj strana: 68 težina 155 grama Očuvanost: 4 zacepljen hrbat gore 3cm, trag od presavijanja u gornjem desnom uglu prednje korice i vidljiv na pravih 10-ak listova, upisana tri slova na prednjoj korici gore u slovu `M` i upisane dve reči na prvom listu dole uz rub sadržaj: Mikroračunari 1985 godine ; Commodeore 128 ; Microsoft Basic ; Crtamo na C-64 : Računarska animacija ; Računanje matematičkih funkcija ; Emulator EPROM-a za spektrum ; Paralelni ulazno-izlazni interfejs ; IGRICE: Marsport (spectrum 48K, amstrad CPC 464) ; The Forest at World`s End (Amstrad - Schneider cpc 464) ; Winter Games (C64 - PC 128) ; Popeye (ZX Spectrum) ; Fighting Warrior (Spectrum 48K) [2]

Izdavač: Naučno delo, Beograd Godina izdanja: 1976. Povez: Broširan Broj strana: 202 Vrsta građe: Časopis Saveza društava za strane jezike i književnost SFRJ Stanje: Dobro-veoma dobro Napomena: Sadržaj na slici 2 Radovan Samardžić, Predrag Matvejević, Nićifor Naumov...

1. umrlica NAČELNIK MINISTARSTVA TRGOVINE I INDUSTRIJE Milivoje M. Savić 1940.god. Beograd 2. umrlica SAVETNIK MINISTRA TRGOVINE I INDUSTRIJE 1940.god.Ing. Novak Z. Popović Beograd 3. umrlica ELISA ved. del cons. d`Appello NICOLO DEGIOVANNI Kraljevina 1926. god. Italija U ponudi je 5 kom, cena je za 1 kom po izboru. Pogledajte slike. Za kolekcionare. RARE

Tihomir Stanojevic Tito - Rijec i djelo, ploca br. 6 Ploca VI - Tito i ljudi : Susreti- Misli - Razgovori Strana 1: - Covek i njegova osobna sreca - Govor omladincima na Tjentistu 1970 - Jedinstvo i zblizavanje naroda Jugoslavije kao najvazniji uvjet za ucvrscivanje tekovina NOB - O disciplini komunista i potrebi stalnog kontakta rukovodilaca i naroda Strana 2 - O razoruzavanju i posledicama atomskog eksperimenta - Jugoslovenski put u socijalizam - Titova definicija hrabrosti - O znacaju osvajanja kosmosa - Susret sa goranima - Razgovor sa pionirima u svibnju 1970 - Perspektiva za covjecanstvo u poslednjim decenijama ovog vijeka Stanje vinyla: 5 Stanje omota: 5

Tito - Rijec i djelo, ploca IV - Jugoslavija i Svijet: Borba za mir, ravnopravnost i suradnju naroda Strana 1 - Osnovni principi vanjske politike Jugoslavije - Sto je karakteristicno za vanjsko-politicku praksu Jugoslavije - Koegzistencija i ravnopravnost naroda - Uloga novih nezavisnih zemalja u preobrazaju svijeta - Odnosi Jugoslavije i SSSR Strana 2 - U cemu je bit principa aktivne koegzistencije - Svestrana aktivnost nesvrstanih zemalja - Borba za zabranu nuklearnih proba - Opasnost od trke u naoruzanju i hladnog rata - Razoruzavanje kao preduvjet ocuvanja mira - Politika mira i koegzistencije kao jedini izlaz Ploca nije koriscena i ocena je 5 i za plocu i za omot.

lončić je deklarisan na zapreminu od 1/2l prečnik 9cm, visina 8,5 cm unutrašnjost je pokrivena naslagama kamenca, na spoljašnjem delu emajl je okrnjen na nekoliko mesta nije bušan, upotrebljiv je

Tihomir Stanojevic Tito - Rijec i djelo, ploca V. Izdavac: Interpres Beograd Ploca V - Jugoslavenska Narodna Armija i Opcenarodna Odbrana - Omladina i buducnost Strana 1: - Moderna is nazna armija i opcenarodna odbrana - NA - cuvar tradicija i odlucan cuvar mira - Uloga borilackih organizaciaja u zivotu zajednice - Razvoj armije u posleratnom periodu - Kako s erazvijala vojna industrija - Kako armija i u miru pruza svestranu pomoc narodu i privredi - Uloga strajesina u armiji i odnos izmedju starjesina i vojnika - Koncepcija i znacaj opcenarodne odbrane s Strana 2: Lik jugoslavenske omladine i njezin doprinos izgradnji zemlje - Sto ocekuje nova Jugoslavija od mlade generacije - Zadace jedinstvene omladinske organizacije - Uloga omladine u novoj fazi revolucije - Titova poruka mladima. Stanje ploce: 5 Omot: 5 -

Moj Mikro (39) broj 3 iz 1988.godine - mart 1988 - 1988/3 Izdavač: ČGP Delo, OOUR Revije, Ljubljana - Moj mikro (mikroračunalo) je slovenački časopis za informatiku koji je prvi put objavila slovenačka kompanija ČGP Delo. Prvi broj na slovenačkom jeziku izašao je u junu 1984., dok je prvo izdanje na srpskohrvatskom (latinica) izašlo u januaru 1985. Ukupno je izašlo 82 broja (od toga je 6 dvobroja, znači fizički je izašlo 76 zasebnih časopisa) dimenzije: 22cm x 30cm broj strana: 68 težina 130 grama Očuvanost: 5- Test: IBM PS/2 alias IT, model 30 ; Sun Microsystems ; Star LC 10 i LaserPrinter 8 ; ADC za Atari ST - Neposredno upravljanje ulazno-izlaznim jedinicama ; Uključivanje i isključivanje ZX Spectruma ; Logitechova `Modula 2` ; Crtamo sa CPC (2) ; Lotus Manuscript ; IGRE : Game Over ; Winter Olympiad 88 ; Los Angeles Swat ; Match Day 2 ; Combat School ; Jackal ; Freddy Hardest ; Indiana Jones and the Temple of Doom ; Bubble Bobble ; Dizzy ; Water Polo ; Yogi Bear ; Nebulus ; Super Hang-On ; Fire Power ; Test Drive ; Trantor ; Out Run [1]

Moj Mikro (38) broj 2 iz 1988.godine - februar 1988 - 1988/2 Izdavač: ČGP Delo, OOUR Revije, Ljubljana - Moj mikro (mikroračunalo) je slovenački časopis za informatiku koji je prvi put objavila slovenačka kompanija ČGP Delo. Prvi broj na slovenačkom jeziku izašao je u junu 1984., dok je prvo izdanje na srpskohrvatskom (latinica) izašlo u januaru 1985. Ukupno je izašlo 82 broja (od toga je 6 dvobroja, znači fizički je izašlo 76 zasebnih časopisa) dimenzije: 22cm x 30cm broj strana: 68+4 (duple korice) težina 150 grama Očuvanost: 5- odlično očuvano (verzija časopisa koja ima duplirane korice) Tekstovi: Paralelni računari ; Grafičke radne stanice : Motorola, UNIX, VME ; Programiranje numerički upravljanih mašina ; C-64 Univerzalna kartica za proširenje ; CPC: Definisanje sopstvenih znakova ; Atari 800XL ; Turbo Pascal 4.0 ; Duet štampača i ANSI drajver ; CPC 464/664/6128 Automatski relokator programa ; Crtamo na CPC (1) Format ekrana, interapti, prozori ; IGRE: Athena ; Cataball ; Duet ; Super Sprint ; Prohibition ; Maniac Mansion ; Wizball ; Druid II ; Flunky ; Jinks ; Sidewalk ; Hysteria ; Rebel ; Super Robin Hood ; Sidewize ; Zolyx ; Xecutor [1]

Moj Mikro (27) broj 3 iz 1987.godine - mart 1987 - 1987/3 Izdavač: ČGP Delo, OOUR Revije, Ljubljana - Moj mikro (mikroračunalo) je slovenački časopis za informatiku koji je prvi put objavila slovenačka kompanija ČGP Delo. Prvi broj na slovenačkom jeziku izašao je u junu 1984., dok je prvo izdanje na srpskohrvatskom (latinica) izašlo u januaru 1985. Ukupno je izašlo 82 broja (od toga je 6 dvobroja, znači fizički je izašlo 76 zasebnih časopisa) dimenzije: 22cm x 30cm broj strana: 84 težina 170 grama Očuvanost: 5- požuteo Tekstovi: Sokol PC kompatibilac Made in YU ; Amstrad PC ; 2mb na disketnoj jedinici ; Apple II GS - smrt 68000? ; Brzi C64 ; Amiga 1000 ; Amstrad DMP 2000 ; Bezbednost računarskih podataka ; Acorn Risc Machine ; Megamaxov razvojni sistem za ST i Macintosh ; Fast Basic za Atari ST ; GEM (3) ; DBASE III, programsko oruđe četvrte generacije ; Framework II Ashton-Tate ; Lotus 1-2-3 ; Mašinsko programiranje ; Nelinearna korelacija IGRE: Infiltrator 2 , Frost Byte , The Great Escape , Lightforce , Heartland , A.C.E. , Universal Hero , Bombo , Uridium , Thanatos , Dr. Maddo

Jadran film 69x49 zacepljen na 2 mesta, vidi slike Fall of the Mohicans (Spanish: Uncas, el fin de una raza, Italian: L`ultimo dei Mohicani) is a 1965 Spanish-Italian Spaghetti Western film directed by Mateo Cano.[1] The film is based on James Fenimore Cooper`s novel The Last of the Mohicans. 1n 1757 French troops take Fort William. British Colonel Munro and his two daughters are captured by the Marques of Montcalm and offered to the Huron chief Cunning Fox. Cast Jack Taylor as Duncan Edward Paul Muller as Colonel Munro Sara Lezana as Cora Munro Daniel Martín as Uncas José Manuel Martín as Cunning Fox Barbara Loy as Barbara Lloyd as Alice Munro Luis Induni as Hawkeye José Marco as Chingachgook Carlos Casaravilla as Tamerind Rufino Inglés as a barman Modesto Blanch Pedro Rodríguez de Quevedo Alfonso del Real José Riesgo Lorenzo Robledo Pedro Fenollar Pastor Serrador

Kao na slikama Retko u ponudi Ne znam tačno iz kojih su godina Verovatno sedamdesete ili osamdesete Paul Kle (nem. Paul Klee; Minhense kod Berna, 18. decembar 1879 — Muralto, 29. jun 1940) bio je nemačko-švajcarski slikar, član umetničke grupe Plavi jahač (nem. Der Blaue Reiter).[1][2][3] Na njegovo stvaralaštvo uticalo je nekoliko pravaca savremene umetnosti: ekspresionizam, kubizam i nadrealizam. Kle i njegov prijatelj Vasilij Kandinski poznati su po svom pedagoškom radu u školi Bauhaus. Paul Kle Paul Klee 1911.jpg Autoportret Paula Klea naslikan 1922. Datum rođenja 18. decembar 1879. Mesto rođenja Minhense kod Berna Švajcarska Datum smrti 29. jun 1940. (60 god.) Mesto smrti Muralto Švajcarska Paul Kle- autoportret Centar Paul Kle u Bernu Biografija Uredi Rodio se 1879. godine u Švajcarskoj, otac mu je bio učitelj muzike a majka švajcarska pevačica. Detinjstvo je proveo u Švajcarskoj, a pošto je po ocu dobio nemačko državljanstvo, odselio se posle mature 1898. u Minhen. Posle dvoumljenja između muzike (bio je izvanredan i talentovan violinista), literature i likovne umetnosti, ipak se opredelio za slikarstvo. Prvo je studirao grafiku na privatnoj školi Henrika Knira i u to doba sticao ne samo umetnička već i seksualna iskustva. Iz jedne takve kratkotrajne veze rodio mu se sin koji je posle nekoliko nedelja umro. U oktobru 1900. posećivao je časove slikarstva kod Franca fon Štika na Minhenskoj akademiji, gde je studirao i Vasilij Kandinski sa kojim se mnogo kasnije upoznao. Godine 1901, je napustio akademiju. Posle puta po Italiji bio je u Berlinu kod roditelja gde je slikao aktove i svirao u orkestru i pisao pozorišne kritike. Godine 1900. oženio se sa klaviristkinjom Lili Štrumpf i sledeće godine im se rodio sin Feliks. Naredne godine je proveo u domaćinstvu i posvetio se vaspitavanju svoga sina, dok je Lili zarađivala za život i tada se Kleov slikarski život sporo razvijao. Plavi jahač i put za Tunis Uredi Godine 1911, upoznao je Augusta Makea i Vasilija Kandinskog. Skupa sa njima upoznao je i Franc Marka, Gabrijelu Minterl, Aleksej Javlenskog i druge, svi su se zajedno interesovali za gotiku, primitivnu umetnost i nove savremene likovne pravce fovizam i kubizam. S njima je Kle našao zajednički jezik i delio poglede na umetnost. Kandinski i Mark u to doba rade na almanahu `Der Blaue Reiter` - Plavi jahač, koji je postao jedno od najvažnijih dela u savremenoj umetnosti 20. veka. Prva njihova izložba bila je otvorena krajem 1911. godine u modernoj galeriji Tanhojzer u Minhenu. Tu Kle nije učestvovao ali je za jedan časopis napisao recenziju. Na drugoj njihovoj izložbi je učestvovao i Kle, a posle izložbi u Minhenu izlagali su i u drugim gradovima kao na primer u Kelnu i Berlinu. Godine 1914, godine Paul Kle je sa Franc Markom i Lujom Moajeom posetio Tunis. Na ovom putu Kle nalazi pristup ka boji i u svoj dnevnik upisuje: ` ... ja i boja smo jedno. Ja sam slikar“. Bauhaus Uredi Tokom Prvog svetskog rata Kle je pozvan u nemačku armiju, ali kao slikar imao je sreće i nije raspoređen za front već je radio na maskirnim uzorcima za avione. U ratu je izgubio prijatelje August Makea i Franc Marka. I u armiji je Kle imao privilegije da izlaže, pa je u galeriji Šturm u Berlinu izlagao više apstraktnih akvarela. Iz armije je otpušten 1918. godine. Godine 1920, je bila njegova retrospektivna izložba u Minhenu i tada postaje priznat slikar. Tako je dobio ponudu da predaje slikarstvo u Bauhausu u Vajmaru- školi koju je osnovao Valter Gropijus. Primio je ponudu i osvanuo je sa Kandinskim na ravnom i akademskom nivou, prvo je radio kao rukovodilac radionica a posle su obojica vodili vlastita predavanja slikarstva. Bauhaus je bila progresivna škola i morala je da se bori protiv konzervativnih shvatanja nacional- socijalista. Bauhaus se preselio u Desau u zgradu koju je projektovao sam Valter Gropijus i u kojoj su bili i stanovi za pedagoge i gde je i Paul Kle stanovao. Obojica (Kle i Kandinski) intenzivno predaju na Bauhausu. Posle kratkog premeštanja u Berlin 1932. godine Bauhaus je ukinut. Kle je na Bauhausu ostao do 1930. godine i posle je primio profesuru na diseldorfskoj akademiji. Posle nastupa nacizma kao `degenerisani umetnik“ on je otpušten. Umro je 29. juna 1940. godine u Lokarno-Muratu. Njegova dela su posle njegove smrti prikazivana na Dokumentima 1 godine 1955. Dokumentima 2 godine 1959. i Dokumantima 3 1964. godine u Kaselu. Edgar Dega Avangarda Razglednice umetnost