Philips Lumea Advanced IPL epilator za dugotrajno uklanjanje dlačica SC1997/00 Depilator za trajno uklanjanje dlačica na telu i licu. Broj pulseva: 250000; Možete upotrebiti na telu i licu za nežno i dugoročno smanjenje dlačica. Prilagođen za sigurnu i efikasnu upotrebu u Vašem domu. Philips Lumea koristi inovativnu tehnologiju zasnovanu na svetlu pod nazivom IPL (Intense Pulsed Light), koja potiče iz tehnologije koja se koristi u profesionalnim salonima kozmetike. Philips je prilagodio ovu tehnologiju radi sigurne i efikasne upotrebe u udobnosti svog doma. Philips je blisko sarađivao sa vodećim dermatolozima kako bi razvio naš prodorni sistem za uklanjanje dlaka. Uživajte u glatkoj koži svakodnevno Philips Lumea primenjuje nežne impulse svetlosti do korena dlake.Ponavljanje tretmana ostavlja kožu glatkom i nežnom. Naše kliničke studije pokazale su značajno smanjenje dlake za samo četiri nedeljna tretmana koja rezultira svilenkastu kožu. Da biste održali ove rezultate, jednostavno ponovite tretman kada je potrebno. Vreme između tretmana može se razlikovati na osnovu Vaše regeneracije dlačica. Da biste uvećali ovu sliku, molimo vas kliknite na sliku u galeriji slika na vrhu ove stranice. Philips Lumea se koristi na skoro svim tipovima kože Kao i kod drugih tretmana zasnovanih na svetlosti, Philips Lumea nije efikasan na crvenoj, svetlo-plavoj ili beloj dlačici. Ovaj proizvod takođe nije pogodan za tamnu kožu. Bezbedno i efikasno čak i na osetljivim područjima. Koristite sa sigurnošću uklonite dlačice na licu (gornjoj usnoj, bradi i bočnim stranama) i delovima tela uključujući noge, podlaktice, bikini, stomak i ruke. Precizni dodatak za dodatnu sigurnost na licu. Sa dodatnim integrisanim filterom za svetlo, može se koristiti za sigurno uklanjanje dlačica na gornjoj usnoj, bradi, obrazima i drugim osetljivim područjima. Integrisani senzor određenog tipa kože meri početak svake sesije i povremeno tokom sesije. Ako otkrije ton kože koji je previše taman za ovaj proizvod, automatski će prestati da emituje impulse. Koristite aparat na svim željenim zonama osim obrva Poželjno je da dlačice uklonite pa tada koristite Lumea aparat delovi dlačica ispod površine kože apsorbuju svetlost, što osigurava efikasnost tretmana. Dodatak za precizan rad ima ugrađen dodatni filter za svetlost za posebnu bezbednost i stoga može da se koristi za tretiranje neželjenih dlačica na gornjoj usni, bradi i zulufima, prstima na nozi, bikini zona, pazuh. Nemojte nikako da tretirate obrve pomoću ovog aparata. Kompletno rešenje koje dolazi spremno za rad direktno iz kutije. Što je još važnije, ne zahteva nikakvu zamenu bilo kog dela aparata. Glavni režim aplikacije omogućava klizno kretanje za praktičniju i kontinuiranu primenu. Philips Lumea ima pet podešavanja energije svetlosti kako bi se osiguralo nežno i efikasno tretiranje, koristi se čak i na osetljivoj koži. IPL - uređaj za uklanjanje dlačica Upotrebljava se na telu i licu Ostalo Za sigurnu primenu na licu Nastavak za telo (4 cm2) Za upotrebu ispod linije vrata Vreme primene: Potkolenica 8 min Pazuh 1 min Bikini linija 1 min Lice 1 min Područje primene: Delovi tela: Ruke, noge, stomak, bikini područje, pazuh, lice, brada, zalisci, gornja usnica Napon 100 – 240 V Integrirani UV filtar Štiti kožu od UV zračenja 5 postavki jačine svetlosti Može se prilagoditi prema vašem tipu kože Integrirani sigurnosni sastav Sprečava nehotično odašiljanje svetlosnih impulsa Senzor nijanse kože Otkriva nijansu kože "Stamp and Flash" Za primenu na koži na pregibima Izjava o saobraznosti 2 godine Deklaracija : Proizvođač Philips U ponudi je veliki izbor Philips epilatora Zemlja porekla Mađarska Uvoznik Mison doo Beograd * Inelektronik nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda, ali ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. * Sve cene su sa uračunatim PDV-om. Proizvod je iskljucivo namenjen kućnoj upotrebi i nije predviđen za profesionalnu upotrebu, osim ako to nije posebno naglašeno na samom proizvodu.

Generalno Boja - Izgled nerđajućeg čelika Otvaranje - Right reversible Door handle type - integrated vertical handle NoFrost - Suvi vazduh koji neprekidno kruži sprečava pojavu leda u vašem kombinovanom frižideru sa zamrzivačem tako da mu nije neophodno odmrzavanje. Elementi za upravljenje - Super setting for freezer, Super setting fridge, Temperature display fridge, Temperature for freezer, Warning function freezer sect., Warning signal door open, Warning signal for malfunction Klasa energetske efikasnosti - E Prosečna godišnja potrošnja energije u kilovat satima godišnje (kWh/a) - 238 kWh/annum Zbir zapremina odeljaka za hlađenje - 279 l Zbir zapremina odeljaka za zamrzavanje - 89 l Emisije buke u vazduhu - 39 dB(A) re 1 pW Klasa emisije buke u vazduhu - C Klimatska klasa - Extended temperate, Subtropical, Temperate, tropical Ugrađen dodatni pribor - 3 x Posuda za jaja, 1 x Posuda za ledene kocke Veličina i težina Dimenzije aparata - 2030 x 600 x 660 mm Neto težina - 74,6 kg Udobnost VitaFresh - Da SuperCooling - Da superFreezing - Da Type of bottle rack - 1 bottle support grid EasyAccess police - EasyAccess polica za lakši pristup - Polica na izvlačenje od stakla otpornog na lom pruža vam preglednost po čitavoj dubini frižidera. EcoMode - Da Hlađenje Broj polica u frižideru - 5 Broj podesivih polica u frižideru (komad) - 3 Br. površina za odlaganje za jaja - 3 Number of Door Bins - Refrigerator - 4 Zamrzavanje Oznaka sa zvezdicama - 4 Čuvanje kod kvara električne energije (h) - 12 h Broj fioka za zamrzavanje - 3 Br. posudica za led - 1 Dizajn Vrata: Inox-look, stranice: Pearl grey (VZF 07127) Vertikalna ručka LED sa Soft Start osvetljenje frižidera Komfor i bezbednost NoFrost Odvojeno elektronsko regulisanje temperature sa LED prikazom Odvojeno upravljanje temperature u rashladnom i zamrzivačkom delu Super hlađenje Optički i akustički sistem upozoravanja kod otvorenih vrata Aktivni sigurnosni sistem Rashladni deo Multi Airflow-System Br. površina za odlaganje od sigurnosnog stakla: 5 (podesive po visini: 3), od toga 4 izvlačive Nosač za flaše Br. velikih površina za odlaganje na vratima: 1, broj malih površina za odlaganje: 3 Svežina VitaFresh fioka sa podešavanjem vlažnosti - voće i povrće ostaje duže vremena sveže, VitaFresh 0°C fioka - ribe i meso ostaje duže vreme sveže Deo za zamrzavanje Broj providnih fioka za zamrzavanje: 3 Dimenzije Dimenzije (V x Š x D): 203 x 60 x 66 cm Tehničke informacije Desno otvaranje vrata, promenljivo Spreda nogice podesive po visini, pozadi točkići Priključna snaga: 100 W Napon: 220 - 240 V V Pribor 3 x Posuda za jaja, 1 x Posuda za ledene kocke Specifikacije Procena se zasniva na osnovu standardnog 24-časovnog testa. Stvarna potrošnja zavisi od upotrebe i lokacije uređaja Za dostizanje deklarisane potrošnje energije potrebno je upotrebiti priloženi graničnik. Posledično se povećava dubina aparata za oko 3,5 cm. Aparat je bez graničnika potpuno funkcionalan, ali ima malo veću potrošnju energije. Osnovne informacije Manual/automatic activiation VarioZone - odstranjive staklene police za dodatni prostor Zamrzavanje moguće u svim fiokama Klasa energetske efikasnosti(EU19_EEK_D): E Neto zapremina (l): 368 l Ukupan kapacitet zamrzivača (I): 279 l Kapacitet zamrzavanja (l): 89 l Kapacitet zamrzavanja (kg/24h) : 10 kg Prosečna godišnja potrošnja energije u kilovat satima godišnje (kWh/a): 238 Klimatska klasa: SN-T Emisije buke u vazduhu : 39 dB Čuvanje kod kvara električne energije (h): 12 GARANCIJA: 2+3 godine Akcija traje od 01.04.2024. do 30.09.2024. Pravo na produženu garanciju ostvaruju kupci koji registruju svoj novi uređaj na sajtu www.bosch-home.rs i ostave recenziju najkasnije 30 dana od datuma kupovine na fiskalnom računu.

Kao na slikama Retko Lepo je i za uramiti kada se rasklopi Piperi Pozivnice Zmajevo Пипери су једно од српских племена[1][2][3][4][5][6] која припадају групи брђанских племена у данашњој Црној Гори.[1] Пипери као племе и историјски регион, обухватају област коју чини троугао између река Зете и Мораче, северно од данашње Подгорице. Тачан почетак настанка Пипера остаје и данас непознат. Први пут се спомињу у Млетачким списима средином 15. века, а као брдско племе у правом смислу те речи, попут Куча и Бјелопавлића, формирани око 16. века. Историја и прошлост племена је веома бурна, праћена многобројним биткама са Османлијама, те се за њих са правом сматра да су једно од најратоборнијих српских племена. Ту традицију су наставили и за време Другог светског рата, када велики број Пипера је учествовао у борбама против Сила Осовина, а треба посебно истаћи Тринаестојулски устанак у коме је доста команданата било управо из Пипера. Етимологија Реч `Пипер` потиче од латинске речи `piper` што значи `бибер`. Коришћење те речи се проширило из централне Италије у друге крајеве. Разлог томе јесте трговина Римљана са другим крајевима, па се јавља и у језику којим су говорили Романи, односно стари Власи у Далмацији у периоду Римског царства, а и у другим језицима попут грчког. Од исте основе, реч се нашла и у модерним данашњим језицима, попут немачког и албанског језика.[7] Осим тога, реч се налази и у старословенском језику у форми `пипру`.[8][9] Одатле, она је у форми `пипру`-`пипер` била веома рано заступљена код Јужних Словена на Балкану.[7] Постоји већи број топонима на Балкану, који имају у основи реч пипер. У Бугарској се код Дупнице и Бистрице налази место Пиперево, јужније од Софије, док је код Перника место Пиперка. У Бугарској се налази и место Пиперково је између Плевена и Руса. У Северној Македонији постоје места Пиперево, између Штипа, Струмице и Кавадарца, као и истоимено место североисточно од Струмице, те и место Пиперка на тромеђи Северне Македоније, Бугарске и Грчке.[7] Није јасно да ли су у вези, или ако јесу, каквој, ови топоними са племеном Пипера, али постоје предања из племена Пипера или сродних братстава која говоре о доласку из старе Србије. Код Срба се током прошлости то име појављивало, па су у повељама црногорског владара Ивана Црнојевића Цетињском манастиру из 1485. и 1489. године споменути Михаило Пипер и Вук Пиперовић, а за њих није сигурно да ли су у вези са братством Пипера из Брда око којег је настало племе Пипера.[7] Такође, у области где је Доброско село у северном делу Горњег Цеклина, постојала је област Пиперовина и у Доброској жупи село Пипери, одакле су претходно споменуте личности.[10] Историчар Ристо Ковијанић наводи у которским документима и Николу Остојину Пипера из 1445. године који је споменут да је из Зете, а вероватно се ради управо о претходном селу.[10] Он такође наводи да се у которским документима из 1398. године се може наћи и помен Радослава Михаилова Пипера, а у дубровачким изворима из 1285. године и Владо Пипер, али да је непознато јесу ли они у сродству са претходним особама, мада оставља то за могућност због блискости локација појављивања.[10] Оно што се зна, јесте да се ради о личностима Пиперима сродним онима или из самог Горњег Цеклина. Осим тога, у српским народним песмама се среће име Пиперевка, у Херцеговини се може срести презиме Пиперац, а у Босни и место Пипери (Лопаре).[7] На основу свега наведеног, могу се поставити два разматрања како је племе добило име Пипери, а и како се лично име Пипер појавило у тим крајевима. Прво разматрање јесте да је име племена добијено од старих Влаха који су тамо живели пре доласка Словена у те крајеве. Овакву позицију заступају историчари попут Бранислава Ђурђева, који свој став базирају на чињеници да је реч пипер пореклом латинска реч, те да је могла бити добијена од старих Влаха.[2] Та теорија је према етнологу Јовану Ердељановићу мање вероватна зато што у нису забележени никакви топоними, нити лична имена везана за реч пипер, код староседелаца. Додатно, у албанском језику који је доста речи преузео од старих Влаха и латинског, а и код Албанаца уопште нема никаквог географског топонима, нити имена од те основе или у тој форми у средњем веку.[7] По другом разматрању које заступају историчари и етнолози попут Ердељановића, лично име Пипер је већ постојало код Јужних Словена, наслеђено из старословенског, те је као име дошло у област племена Пипера доласком Словена, што је због горе наведених ствари према Ердељановићу чини највероватнијом.[7] Име племена или места је вероватно добијено из тог личног имена.[7] Територија Кањон Мораче недалеко од Подгорице Пипери као једно од брђанских племена и као историјски регион, обухватају област коју чини троугао између река Зете и Мораче, северно од данашње Подгорице. Територија највише иде уз Морачу, те се са источне стране Мораче граничи са суседним племенима Братоножићима и Кучима, на северу са племеном Ровци, на западу са Бјелопавлићима, а на југу ка Спужу и Подгорици. Од области и већих насеља могу се истаћи Сеоца, Завала, Стијена, Радовче, Потпеће, Свиба, Радећа, Рогами, Црнци, Баћи, Ријека, Ожеге, Близна, Мрке и друга. То су углавном била стална или полустална насеља, која су последица слободнијег начина живота и зато су доста разбијеног типа. Код Пипера, појам `кућа` је означавао не само један дом или како се често назива и `дим` (огњиште), већ некад и више домова груписаних у једном мањем месту.[11] Међу природним целинама се истиче област названа Пиперска гора која се може поделити на јужни део између села Радовча и села Расловића и северни део који иде у планине. Њен спомен се налази и у народним песмама записаним у Његошевом делу Огледало српско. Пиперска гора је кречњачки красни предео са разноврсним појавама краста и пространим стеновитим површинама. Јужнији део ка Зети има више зеленила са шумарцима и виноградима.[11] Уређење и организација Као и код осталих племена, код Пипера мање самоуправне јединице јесу катуни и села.[2][12] Ипак, у периоду 15. века, постојала је на територији Пипера и Лушка жупа, коју су формирали Лужани,[2][10] старо српско становништво словенског порекла у том делу и који припадају старијем слоју Пипера.[13] Она је споменута и у делу Летопис Попа Дукљанина као једна од девет жупа на територији Зете.[2] Што се тиче катуна, они су настали под утицајем географије и номадског начина живота, а наслеђени од староседелаца Влаха. Може се рећи да су се они у 15. веку потпуно утопили у сеоску организацију, те 1485. године област Пипера уопште не разликује много од кнежине у данашњој Србији која је у то време такође почела да се развија.[2] Родовска структура у то време није била развијена, и тек нешто касније се почиње да се јавља и започиње процес сложен процес саплемењавања и формирања правих племена у каснијем смислу те речи.[2] Порекло племенске организације Постоје различити видови на то зашто су се формирала српска племена као таква, односно да ли је то преузето из самих Словена који су дошли у те просторе, или је племенска организација из 16. века више последица преузимања формације од несловенског становништва. Из раније српске историографије, етнолози попут Јована Ердељановића су сматрали да је на формирање такве племенске организације највише утицало становништво словенског порекла који су као племена дошли на Балкан. Племена су била формирана, како због тога, тако и због природних одлика терена због којег је било повољније сточарство и формирање мањих организација. Та организација се током времена изгубила захваљујући формираним средњовековним српским државама, да би се касније приликом пада тих држава та организација поново вратила, али у измењеној форми у виду данашњих племена.[14] Слично виђење има и познати српски научник и утемељивач српске географије Јован Цвијић.[4] Ипак, он указује на то да племена која су споменута у млетачким документима са почетак 15. века, међу којима и Пипери, нису иста као племена након турских освајања, већ да је ипак дошло до одређених промена захваљујући српским досељеницима из различитих крајева, као и другачијих услова.[4] Та стара племена су се претворила у језгра за новија, чиме су се на њих додала и многобројна братства досељеника. Некад је то новије становништво, било околно или досељено другде, постало већина, па су се нека мања племена попут Крича утопила у већа, попут Дробњака. Са друге стране, некада су та старија племена имала снажније језгро које је успело да се одржи, те је име племена остало сачувано и после, као што је био случај код Пипера.[4] Иако првобитне племенске организације у виду оне код старих племена попут Лужана, готово да нема у периоду 15. века ван територија Црне Горе и Херцеговине, ипак постоје изузеци попут Брсјака и других словенских племена спомињаним на простору данашње Северне Македоније. На овај начин, Ердељановић закључује да су већи утицај ипак имали Словени и да је племенска организација настала крајем 16. века њихова.[4] Са друге стране, историчари попут Бранислава Ђурђева сматрају да је племенска организација из 16. века па надаље, више последица утицаја старих Влаха и катуна по којима су били познати. Словенима, који су због терена били принуђени да се баве сточарством, је лакше било да приме већ постојећи вид организације који су имали стари Власи. Осим тога, споменута племена из млетачких докумената 15. века нису права племена у смислу организације, већ она то постају касније.[2] За ово су везана и питања за етнички идентитет, на који су племена као организације имала доста утицаја. Кључно за то јесте када су стари Власи престали да буду етничка категорија и утопили се у српски корпус, односно да ли је до тога дошло још за време Немањићке државе или раније, или је до тога дошло управо у време османских освајања и формирања племенске организације каква су имала српска брдска племена из тог периода па надаље. О овоме ће бити више речи даље у чланку. Племенска организација код Пипера За почетак формирања племена Пипера од великог значаја су пописи из 15. века, а међу њима и споменути турски дефтери из 1485. и 1497. године. Праћењем тих пописа, види се да одлике жупске организације почињу да се губе крајем 15. века и да благо теже ка катунској, за време османских освајања. Ово се дешавало и поред тога што се организација нахије Пипера под Османлијама у почетку окретала ка сеоској. Може се рећи да се катунска организација у том периоду, донекле, утопила у сеоску. Пре 1455. године, и стари Пипери Лужани и стари Пипери влашког порекла имају веома мале разлике, како у територијалној организацији, тако и у социолошким категорији, јер су обе групе потпале под лушком организацијом. По пописима из тог периода, види се да су Лужани били доминантни у селима Копиљ, Црнци и Сеоца. Лушка жупа која је била доминантна до 1455. године, већ 1460. године прима одлике катуна, а ипак 1485. године постоје још увек јасно истакнута села и недовољно развијена родовска организација. Ово је од посебног значаја, јер је, по социолошкој категорији, односно доминантном занату сточарству, ова област сматра влашком нахијом. Из дефтера из 1485. године, спомињу се домаће спахије, хришћани, које су Османлије оставили да убирају порез у својим селима. Те спахије су Божидар Вукотин, Радул Вукашинов и Вук Ђурђев. У дефтеру из 1497. године, ствари се мењају. Прво што се истиче јесте доста већи број становника, што говори да се радило о придошлом становништву, односно новијем слоју Пипера у народу познат као Лутовци, који је дошао из Братоножића. Из њихових личних имена која су доминантно српска или православна у српској верзији, као и српског језика, може се закључити да се ради о носиоцима српског идентитета.[2] Поједина села која су била пуста, попут Лушке жупе која је као таква, уписана 1485. године као празна, сада су поново постала пуна. Територијална организација се изменила, па су поједина места и области које су 1485. године пописане одвојено, сада су припојене Пиперима. Тако се катун Бушати (не треба мешати са истоименим код Скадра) из долине Зете, код Подгорице, нашао на рубном подручју у оквиру области Пипера. Села и катуни који се у том дефтеру спомињу, су Лушка жупа, Дрезга, Добрико, Мрке, Златичиште, Бјелице, Дуга, Брестица, Ријечица, Страхалићи, Морачица, Букумири, Бушати, Радушев до и Дреновица. Из ова два дефтера се види да су крајем 15. века биле сједињене територије Братоножића и Пипера. На то указује и спомињање у њима пиперског војводе Милице Ђуркова, који је био из Лутова.[2] Како се из дефтера из 1485. године организација огледа у слабљењу жупе, 1497. године у добијању катуна, тако се 1570. године бележи формирана племенска управа какву знамо. У дефтеру за Скадарски санџак из 1570. године се види да су Пипери попримили родовски облик организације. У њему стоји да је раја масовно одбила да се попише, а да су кнезови пристали да плаћају одсјечком. Споменута су села Гојсалићи, Ђурковица, Мрке, Црнци, Петровићи, Николићи, Павличићи, Гостићи и друга.[2] Управа од 16. века па надаље, је била слична је оној код Куча. Поред војводе, племеном су управљали главари из снажнијих братстава, а некада су имали и кнежеве до 19. века. Титула кнеза је више била у форми титуле, него стварне власти. Највећу власт у племену је имала скупштина или збор, који се састајао на Бјелоглаву код села Радећа, код више пута обнављане цркве Св. Николе. Збор се сазивао тако што би главари у сваком селу из мале пушке пуцали у вис и узвикнули `Ко је Пипер, на Бјелоглав!`. Тамо су се решавала питања о ратовању, мирењу завађених припадника племена, решавању проблема везаних за крађе и остало. Такође, већа братства су имала своја зборна места или сједнике на којима су се састајали ради решавања питања везаних за њихово братство, а некад и зарад свечаности и забаве.[12] Историја Пипери као племе имају дугу историју. Праћењем њихове историје се може видети како су се иначе српска племена формирала, односно како се долазило до племенске организације. Оно по чему Пипери донекле одступају од појединих других племена јесте терен на коме је била формирана Лушка жупа, то јест, жупска формација је била доста снажно присутна. Она је обухватала већински становништво словенског порекла, али је утопила донекле у ратаре и становништво несловенског порекла. Османским освајањима простора те и доласком новијег слоја становништва, нестаје лушка жупа и почиње прелаз ка катунима, а након тога ка племенској организацији.[2] По пописима се још и у то време види да доминирају српска и хришћанска имена, док других има у траговима, да је говорни језик био српски, а једина вера забележена још и у 15. веку је била српска православна, како код старијег, тако и код придошлог слоја становништва код кога је то било и израженије.[2][12] Као племе, Пипери су се показали као веома ратоборни што се види по њиховом учешћу у многим биткама. Узрок овога су били веома тешки услови живота, жеља за слободом и нетрпељивост према османској управи ових крајева. Касније, преласком у новије државе, Црну Гору, а касније Југославију, племенска организација губи на значају и полако нестаје. Предплеменски период и прелазак на племенску организацију Рушевине старог града Дукље код Рогама у Пиперима, Подгорица Што се тиче периода пре и у време доласка Словена на Балкан, а тиме и Срба, око 6. и 7. века, оно што је сигурно јесте то да су на овим просторима живели староседеоци који су били илирско-романско становништво, називано Власима. О томе сведоче многи топоними, који су пред-словенског порекла, а преузети су од језика који се у тим крајевима говорио, а то укључује и латински и задржали се и до данас: Матаруге, Рогаме, Баћи, Мажђап, Дука, Бањаестра (познато код Пипера и као Бољесестра) и други.[1][2] Ко су били ти староседеоци сведоче и топоними попут Влашке Драче код Стијене, а и на основу извора и података о тим крајевима лако се закључује да се ради о народу које су Словени назвали Власима.[1] Влашке термине и топониме су преузели Срби из крајева Дукље, а самим тиме и у Пиперима, али и Албанци ка Скадру који је у близини и северној Албанији уопште. Тако се мали број топонима са ових простора, попут назива села Рогами, у мало измењеној форми могу наћи у мањем броју и у околним деловима, као и данашњој северној Албанији. Оно што треба имати у виду јесте то да се у близини Пипера налазио стари град Дукља, односно Диоклеја, што објашњава порекло тих топонима.[1] Ипак, терен и мали број тих топонима указује на то да Влаха уопште није било много у тим крајевима, те да су они за време доласка Словена били слабо насељени.[1] Што се тиче старих Срба који су долазили у те крајеве за време насељавања Срба на Балкан, јасно је да нису дошли у једном великом таласу, већ су насељавали те крајеве постепено. О њиховом присуству сведочи велики број словенских топонима, везаних за насеља за која се зна да су доста стара и првобитно припадала старијем слоју Пипера, а међу којима су Потпећ, Завала, Свиба, Радећа, Близна и друга. Такође, о њима сведочи и споменута формирана Лушка жупа.[1] Слојеви словенског и несловенског порекла Власи су се током времена у територијама српских држава постепено утапали у српску културу и асимиловали се са већинским становништвом словенског порекла. Након тога, Власи нестају као страни етнички идентитет. Ова појава је била присутна и код других балканских народа, попут Бугара. Када је дошло до нестанка влашког идентитета као страног етничког елемента, зависи од области и територије, као и других фактора, али о томе постоје различита мишљења. Док је углавном заступљено мишљење у српској историографији, као код Јована Ердељановића[1], Јована Цвијића, Бранислава Ђурђева и других, да је до тога дошло веома рано у време управе Немањића или чак и пре, постоје и мишљења попут Симе Ћирковића да се то десило тек у време или након османских освајања простора Балкана.[15] По првом виђењу доста заступљеном у српској и делу западне историографије, термин Влах се постепено у многим областима пренео са етничког, на социолошку категорију у виду сточара још у време владавине Немањића. То се десило због потпуног утапања старих Влаха у српску културу, односно прихватањем језика и имена, као и обичаја, а и српске православне вере, по чему су изгубили главне карактеристике страног етничког елемента по чему би се разликовали од околине.[1][2][15][16] По Ћирковићевом виђењу, а и у једном делу западне историографије, Влах је остао као етничка одредница и поред утапања у српску културу за време Немањића, још увек је био страни етнички елемент због другог сталешког положаја (сточари). Тиме је био издвојен од Срба који су углавном били ратари. Овиме Власи, иако остају издвојени, ипак због исте културе нису више етничка група у правом смислу. Тако је било све док османска освајања нису задесила просторе и урушила тадашњи феудални систем и увела свој који се више фокусирао на веру, чиме је дошло до стапања православних Влаха у Србе. То је довело до већих промена укључујући и формирања племенске организације из 15. и 16. века чиме су се Власи брзо изгубили као страни етнички елемент и измешали са словенским становништвом, прихватајући српски. Ово је текло различитим током у зависности од простора на коме се дешавало и утицаја разноврсних елемената попут цркве која је тада била носилац културе, сегрегације словенског и несловенског становништва и слично. То није било ограничено само на Србе, већ и друге словенске балканске народе.[15] Ипак,ово постаје донекле проблематично када се из ове перспективе посматрају мали простори попут Брда и Зете на територији данашње Црне Горе. Ту је такво издвајање било теже, и те се асимилација вероватно десила раније још у крајем периода управе Немањића.[2] Такође, огроман број топонима у Пиперима је доминантно словенског порекла, што сведочи о томе да је српски идентитет био укорењен у тим просторима пре Османских освајања.[1] Осим тога, у време Немањића се развија српски феудални састав у коме је Власима препуштено сточарство, као и други послови те је свако ко би се бавио тиме био влах по сталежу. Такође, када су првобитно били издвојена етничка група у раном средњем веку, не треба заборавити и чињеницу да је до тог стапања могло доћи само ако је у тим просторима било већинских Словена у које се несловенско становништво могло утопити, као и да је то текло различитим периодима на различитим просторима. У сваком случају, било да се то десило у време српских средњовековних држава или у време османских освајања тих простора у 15. веку па надаље, Власи су се као страни етнички елемент утопили у суседно словенско становништво чиме престају бити други етнички елемент. Од тада, термин `Влах` се на српским просторима користи као синоним за Србе.[2][15][16] Словенско становништво ових крајева чинили су Лужани. Они су представљали бројно старије српско становништво које се касније постепеним слабљењем српске управе и нестанком жупске формације утопило у околно становништво и формирало племена попут Пипера и Бјелопавлића.[1][2][10] Код Пипера, асимиловањем старих Влаха од стране старих Срба настаје старији слој Пипера.[1][2] Та асимилација се десила рано захваљујући већ формираном српском идентитету, јаком српском културном утицају и позицији усред Зете, као и присутности бројнијег становништва словенског порекла, као и формиране лушке жупе, а о њој сведоче пописи из 15. века и раније, и топоними где се види да су становници великом већином носиоци српског, односно словенског идентитета.[1][2] Катуни у Горњој Зети средином XV века - простор Пипера, Лужана и Рогама ће касније чинити племе Пипера Рани помени Пипера Пипери се први пут спомињу у Млетачким документима почетком 15. века. Тада још нису формирали племенску организацију какву познајемо из каснијег периода. Према Константину Јиречеку, Пипери се спомињу први пут 1416. године у Скадарском земљишнику.[17] Историчар Бранислав Ђурђев је указао да је то непосредан спомен, те да се ради о досељенику из Пипера у скадарској области.[2] Један од спомена јесте из 1455. године у српском православном манастиру Врањина, између Млечана са Стефаном Црнојевићем и народом горње Зете који је прихватио његову управу.[10] Ту се осим Куча спомињу и Пипери под тим именом, а један од захтева упућеним Млечанима и Стефану Црнојевићу је био да им свештенство не може бити католичко, него да им се остави православно.[3][18] На основу тога, закључује се да су Пипери још у то време били православци.[14] Први спомен Пипера код Дубровчана јесте онај из 1444. године у коме су споменули напад Пипера, Бјелопавлића и Васојевића, под вођством два Бјелопавлића Радосава Димитровића и Радоње Ружића, убили и опљачкали једног Дубровачког трговца.[10] Нажалост, због недостатака историјских списа из ранијих периода, остаје непознато када су се Пипери као племе тачно формирали.[14] Ипак, оно што јесте познато је да се одлике племенске организације стичу крајем 15. века и негде у току 16. века Пипери постају потпуно формирано племе.[2] Крајем 15. века, територије Пипера заузимају Османлије. Према Ђурђеву, Пипери још увек нису попримили пуну племенску организацију какву познајемо у 16. веку. Тада је на месту Пипера и Братоножића формирана Пиперска нахија. Становништво се делило по томе ко им је казнец, словенска титула коју носи особа задужена за прикупљање пореза и дажбина, што се може видети из пописа 1497. године.[2] Према Ердељановићу, Пипери још увек нису били обједињена територија, али са тиме се не слаже Ђурђев који указује да су 1485. године Пипери према историјским изворима из тог периода, попут турских дефтера, већ били сједињена територија која је обухватала и територију Братоножића.[2] Крајем 15. и почетком 16. века почиње насељавање српских досељеника у Пипере из других крајева, чиме се стари Пипери као братство, односно старији слој са братствима попут старих Пипера, Мугоша, Лужана и других, утапају у новији или делом истискују. Тако се формира многобројнији новији слој Пипера који надјачава старији. Ти досељеници углавном имају по народном предању заједничко порекло, о чему ће бити речи у делу код родова.[2][19] У турским дефтерима од 15. века па надаље, се види да је говорни језик у тој области српски, а да доминирају поред хришћанских, и српска имена и веома мало оних несловенског порекла, а вера српска православна. Из њих се види и да је досељено становништво имало доминантно имена словенског порекла или православна у словенској верзији. У споменутом турском дефтеру из 1497. године се спомињу следеће личности као казнеци или спахије у својим селима: Божидар, син Вукотин; Божидар, син Дабижинов; Ђуро, син Лекин; Петар, син Ников; Радич, син Гомњенов; Нико, син Радешинов; Пешко, син Радешинов; Радич, син Рашков; Радул, син Вукашинов; Дабко, син Вукашинов; Вук, син Ђурђев; Ђуро, син Лијев (Илијев); Радич, син Лазаров; Никац, син Пајшин; Вук, син Никин.[2] Племенски период до Првог светског рата Већ током 16. века започињу местимични сукоби између Пипера и Османлија, а један је опеван и у песми Пиперски бој са Тахир-Пашом. Разлог тих борби је био одбијање плаћања харача од стране Пипера.[12][20] У периоду 16. века, Пипери у потпуности добијају одлике племенског уређења.[2] Као што је већ речено, у великом делу српске и једном делу западне историографије установљено је да је, већ тада становништво несловенског порекла добило српски идентитет. Ово је јасно на основу доминантних српских личних имена и језику из споменутих османских дефтера крајем 15. века. По виђењу Ћирковића, захваљујући бољим условима за сточарство и већ формираним катунима, као и османској управи, до потпуног мешања становништва словенског и несловенског порекла долази тек у време самог формирања племена.[2][15] Треба навести и да се у дефтеру Скадарског санџака из 1570. године је забележено да је раја у Пиперима масовно одбила да се попише.[2] Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару 1595. године, испровоцирало је православне Србе широм Османског царства. Појачана је активност ускока из Аустрије, а у периоду 1596. и 1597. године, на подручју данашње Црне Горе и Херцеговине избија устанак Срба под вођством војводе Грдана из данашњег Никшића. Побуна је избила у Бјелопавлићима и проширила се на стару Херцеговину, где су јој се придружила многа племена попут Дробњака, Пивљана и других.[21] Због овога и због погрешно пренесене вести да је османски султан Мехмед III погинуо у битки код Егера 1596. године, према Млечанину Лазару Соранцу (Lazzaro Soranzo), у побуну улазе и Пипери, Кучи, те и католички Клименти.[22] Два српска калуђера упућена у Рим 1597. год. излагала су на папској курији српску прошлост, те су предлагали папи да пошаље војску са којом би кренули у ослобађање Срба на простору данашње Црне Горе, као и да постави Србима једног човека, хришћанина, који би управљао њима. Како устанак није био добро организован, те је више представљао низ местимичних побуна и сукоба, као и због недостатка помоћи из хришћанских земаља, Османлије су га веома лако угушиле.[23] Ипак, после овога побуне Срба не престају. Године 1609, против Османлија избијају побуне у северној Албанији, чиме се придружују и суседна српска племена Пипери, Кучи и Бјелопавлићи, али и он, и поред одређених неуспеха Османлија, бива брзо угушен.[21][24] Због поновних побуна Пипера, Бјелопавлића и других Брђана, Османлије сакупљају велику војску од 40,000 људи и нападају споменута племена, приликом чега су она тешко страдала.[21][24] Ипак, ни овај напад није успео да у потпуности умири Пипере и друге Брђане, те су они спорадично дизали побуне све до периода пред Кандијски рат половином 17. века.[24] Говорећи о Србима, као народу који живи од Арбаније до Дунава, споменути Лазар Соранцо 1599. године наводи за племена у Зети да су српска, а међу њима набраја Пипере, Куче, Бјелопавлиће и племена на подручју Плава, али и католичке Клименте.[25][26] Више детаља о самим племенима даје Которанин Маријан Болица (Mariano Bolizza), који 1614. године у свом документу Извештај и опис Скадарског санџака наводи Пипере као српско православно племе, чији вођа је Радослав Божидаров.[2][27] У току периода под османском окупацијом, осим сукоба са Османлијама, умели су да се дешавају и мањи окршаји између и унутар самих српских племена.[4] Године 1658, под утицајем Млетачке републике, Пипери, Кучи, Васојевићи, Братоножићи, Клименти, Хоти и Груда формирају такозвани Алај Барјак, односно савез тих седморо племена са Млетачком републиком против Османског царства.[28] Нешто касније, побуне против Османлија избијају у Пиперима, Ровцима, Бјелопавлићима, Братоножићима, Кучима и Васојевићима.[29] Млечани пружају подршку Црногорцима и Брђанима и касније, све док их Османлије нису поразиле и избациле из Старе Црне Горе.[24] У то време, скадарски паша Сулејман средином јула 1691. године, скупа знатну војску и напада Пипере и Бјелопавлиће, али се напад завршава поразом пашине војске.[24] Током 18. и 19. века, Пипери као једно од најратоборнијих брдских племена, воде многобројне битке против Османлија. У историји је познато више битака у којима су учествовали Пипери против турских везира међу којима су битке: против Осман-паше 1732, против Махмут-паше 1788, против Махмут-паше, битка на Мартинићима 1796, против Тахир-паше, око 1810. Због тога су опевани у бројним народним епским песама, међу којима су неке и у Његошевом делу Огледало српско. У писму послатом Русима из 1789. године које су саставили представници брдских племена, међу којима су били и Пипери, записано је да су сви они Брђани и српски кланови, односно племена, са православном вероисповести. Ово је био у складу са тадашњим виђењем, по чему су се Брђани раздвајали од Црногораца са подручја старе Црне Горе.[30] Машан Божовић Након битке на Мартинићима из 1796. године, Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе. Касније, 1847. године долазе у жесток сукоб са Данилом због његовог сламања племенске аутономије, те су у јулу 1854. године Пипери, Кучи и Бјелопавлићи себе прогласили независност. Ипак, књаз Данило је успео да угуши њихову побуну.[31] Упоредо са борбама у Србији за време Првог српског устанка, брдска племена су започела нападе на Османлије на територији данашње Црне Горе. Због активног учешћа, многе племенске војводе су добиле од вожда Карађорђа Петровића барјаке. Међу њима су биле и Пипери Тодор Перишин Аћимић и Токо Павићев Божовић са Стијене.[32] У књажевини Црној Гори, Пипери су имали своје сенаторе попут чувеног Јола Пилетића. Активно су учествовали у војсци те земље и заузимали добре положаје. У то време, велики српски правник из Цавтата Валтазар Богишић је обилазио брдска племена са циљем да прикупи информације о правним обичајима које би му служиле за доношење његовог Општега имовинског законика за Црну Гору из 1888. године. Његов информатор у Пиперима је био сенатор Јоле Пилетић.[33] У периоду до 19. века, али и надаље, због веома лоших економских услова и сталних сукоба са Османлијама, доста Пипера се расељава у Србију и Босну. Неке од тих исељених породица су дале познате личности и војне заповеднике, међу којима је и Узун Мирко Апостоловић коме су се преци управо из Пипера доселили у Руднички крај, а касније у околину Београда.[34][35] Такође, по предању Рајића из Гледића и из Гуче, рођацима Рајића из Страгара, позната породица Рајић која се у Шумадију доселила из Нове Вароши, је претходно дошла из Пипера веома рано, још током 17. века. Од њих, конкретно Рајића из Страгара, потичу Танаско Рајић, Карађорђев барјактар из Првог српског устанка и командант у Другом српском устанку, као и познати српски песник Велимир Рајић из 19. века.[36] Средином 18. века се из Пипера у Шумадију досељавају преци данашњих Вујића из Липовца, потомци Дмитра Петровића Пипера, одакле је и чувени гуслар Живан Вујић (20. век).[36] Јоле Пилетић Мијајло Вучинић Међуратни период и Други светски рат У периоду до Првог светског рата, дали су већи број истакнутих личности попут Мијајла Вучинића[37] који је био дивизијар, гувернер, војвода и судија, Машана Божовића који је био председник општине Цетиње, и Јола Пилетића, сердара и народног хероја, који је због сукоба са црногорским краљем Николом I Петровић напустио Црну Гору и отишао у Ниш. Пред крај Првог светског рата, након Подгоричке скупштине, у Црној Гори избија Божићна побуна. То је био сукоб између ткз. Бјелаша, присталица уједињења Црне Горе са Србијом под влашћу династије Карађорђевића и Зеленаша који су били противници таквог уједињења. Како су Пипери били веома окренути војсци и династији Петровић, велики број Пипера се нашао на страни Зеленаша. Након престанка побуне, већи део њих ће постати присталице Комунистичке партије.[38] За ширење подршке Комунистичкој партији у периоду 1927. године и даље у, Пиперима био је одговоран будући народни херој, Иван Милутиновић.[39] Што се тиче периода Краљевине Југославије, сем политичара и војних лица, Пипери су имали и своје чланове у спорту. Међу њима је и фудбалер Милан Бецић, који је играо за клубове по Југославији и репрезентацију Југославије, а затим играо за клубове по Француској и Швајцарској.[40] За време Другог светског рата, велики број Пипера је учествовао у борбама против Сила Осовина, где треба посебно истаћи Тринаестојулски устанак у коме је доста команданата било управо из Пипера. Већи број Пипера је подржавао Партизане.[41] Мањи број је припадао Југословенској војсци у отаџбини, углавном уз четнике Баје Станишића. Дешавало се да се исте породице поделе у ове две групације. Пипери су дали велики број истакнутих припадника Народноослободилачке борбе и народних хероја попут Ивана Милутиновића, Арса и Блаже Јовановића, Саве Брковића, Владимира Владе Ћетковића и многих других. Неки од њих, попут Божа Љумовића, су касније прихватили Резолуцију Информбироа, након чега су завршили на Голом отоку,[42] док је Арсо Јовановић, први начелник Генералштаба Југословенске армије након њеног прихватања покушао да побегне у Румунију те је убијен на граници.[43] Међу комунистима треба истаћи и Др Вукашина Марковића, учесник Октобарске револуције и близак сарадник и пријатељ Владимира Лењина. Рођен је у Стијенама Пиперским 1874. године.[44] На челу припадника Југословенске војске у отаџбини у Пиперима је био Јовица Бољевић, а међу њима треба истаћи Саво Божовића, Милована Бешића, Павла Бешића који је био бивши председник општине и Ђорђија Бецића, пешадијског капетана Пипера, који је са Бајом Станишићем и генералом Блажом Ђукановићем погинуо на Острогу у нападу Партизана 1943. године.[45][46] Пиперска братства и родови Пипере чине многобројна братства са разгранатим родовима. Као што је већ речено, Пипери се могу поделити на старији слој мешовито словенско-влашког порекла и новији бројнији слој придошао из Братоножића, са којима су Пипери веома блиски.[2][19] И поред мањег броја старовлашких топонима, у свим пописима масовно преовладавају словенска имена.[2][19] Као што је споменуто, постоји могућност да су лично име Пипер(и) донели Јужни Словени који су дошли у те крајеве, јер је код њих то име било распрострањено, а код староседелаца тада није забележено. Племе као формација се јавља тек после доласка Срба у те крајеве.[19] Елементи племена се јављају формирањем катуна у време када су Османлије заузеле те просторе, а потпуне одлике родовске организације и после племена се јављају у 16. веку.[2] Постоје различита народна предања о настанку Пипера. По једној верзији, оснивач племена је особа по имену војвода Пипо, брат Васојев, оснивача Васојевића.[19][47] Код појединих племена, предање говори да је тај заједнички њихов предак дошао из Херцеговине.[47] Постоје многобројне верзије овог предања, у коме се често укључују и друга племена попут Озринића који су од Озра, брата Пиповог, а дешава се да су у та предања укључена и поједина албанска племена попут Хота и Краснића. И она такође имају предања о заједничком пореклу, али укључују потпуно друга племена и имена, а упућују и на потпуно друго порекло тог претка.[47] Ипак, ова народна предања су веома непоуздана, а могуће је да се ради о измешаним предањима старијег становништва тих крајева.[47] Између осталог, поједина генетска истраживања су утврдила да већина ових предања суштински нису могућа, самим тиме и нетачна, те да се радило о накнадном орођавању породица из тих крајева, током периода саплемењавања.[47] Споменути старији слој чине стари Срби Лужани и друге групе, као и групе старовлашког порекла које су асимиловане и у 15. веку потпуно стопљене са Србима.[13] Међу њима су стари Пипери, Рогамљани, споменути Лужани, Мрке, Новичани, Мугоше и други. Током 15. века су на том подручју они јасно формирани у катуне, али у виду дружина, из којих ће се касније ф

Ugradna rerna BOS6737E06X Tehnički detalji Opšte Vrsta aparata: Ugradna rerna Vrsta rerne: Multisistemska Linija: Essential linija Energetski razred: A Boja aparata: Inox TouchFree Inox (otporan na otiske prstiju): Da Materijal unutrašnjosti rerne: Eco Emajl (rerna i plehovi) Šarka vrata: SoftOpen i GentleClose HomeMade Plus oblik rerne: Da Efikasnost Korisna zapremina rerne: 77 l Maksimalna temperatura rerne: 300 °C Najveća površina pleha za pečenje: 1360 cm² Upravljanje Upravljanje temperature: Mehaničko Tajmer: IconLed Oblik dizajn dugmeta: Neosvetljeno potapajuće dugme Načini zagrevanja Načini zagrevanja: FastPreheat - brzo zagrevanje rerne Načini zagrevanja: Gornji i donji grejač i ventialtor Načini zagrevanja: Veliki infra grejač sa ventilatorom Načini zagrevanja: AirFry Načini zagrevanja: Kružni grejač sa parom Načini zagrevanja: Gornji i donji grejač sa ulazom pare Načini zagrevanja: Veliki infra grejač Načini zagrevanja: GentleBake Načini zagrevanja: Pizza funkcija Načini zagrevanja: FrozenBake Načini zagrevanja: Defrost - odmrzavanje Načini zagrevanja: AquaClean - program samočišćenja Načini zagrevanja Osvetljenje rerne Karakteristike StepBake (pečenje u koracima): Ne Osvetljenje rerne: Na gornjem delu Glatka površina vrata rerne: Skidajuća Gornji grejač: Ne PerfectGrill: Da ExtraSteam: Da SuperSize: Da AutoBake: Ne Gratin: Da Oprema Vođice plehova za pečenje: Teleskopska vođica na jednom nivou sa delimičnim izvlačenjem Posude za pečenje - plehovi: 1 duboki emajlirani pleh za pečenje, 1 plitki emajlirani pleh za pečenje Rešetka za rernu: 1 Termosonda za meso: Ne Sigurnosni sistemi Zastakljena vrata: Dvostruko zastakljena vrata sa temperaturnom deflektorom, Temperatura vrata CompactDoor: DCS Dinamičko hlađenje rerne plus - DC+ Tehnički podaci Potrošnja energije (ventilatorska): 0.821 kWh Priključna snaga: 3.5 kW Širina proizvoda: 595 mm Visina proizvoda: 595 mm Dubina proizvoda: 564 mm Širina za ugradnju maksimalno: 564 mm Širina za ugradnju minimalno: 560 mm Visina za ugradnju maksimalno: 600 mm Visina za ugradnju minimalno: 590 mm Dubina za ugradnju minimalno: 550 mm Širina pakovanog proizvoda: 620 mm Visina pakovanog proizvoda: 660 mm Dubina pakovanog proizvoda: 675 mm Bruto težina aparata: 30.2 kg Neto težina aparata: 28.2 kg Napon: 220-240 V Frekvencija: 50-60 Hz Staklokeramička ploča ECT43X Tehnički detalji Opšte Vrsta aparata - Staklokeramička ploča Linija - Essential linija Boja aparata - Crna Vrsta ploče - Staklokeramička Materijal okvira - Inox Ivice ploče - Okvir Upravljanje Vrsta kontrole - Senzorsko upravljanje na dodir Tajmer Površina za kuvanje Zona kuvanja napred levo Dupli prosirivi Highlight grejač Ø napred levo (mm) 120/210 Snaga zone za kuvanje napred levo 800 W 2. snaga zone za kuvanje napred levo 2200 W Snaga zone za kuvanje napred desno Brzi highlight grejač Ø napred desno (mm) 145 Snaga zone za kuvanje napred desno 1200 W Zona za kuvanje nazad levo Brzi highlight grejač Ø levo iza (mm) 145 Snaga zone za kuvanje nazad levo 1200 W Zone za kuvanje nazad desno Ovalni highlight grejač Ø desno iza (mm) 170X265 Snaga zone za kuvanje nazad desno 1500 W 2. snaga zone za kuvanje nazad desno 2400 W Karakteristike StayWarm - održavanje temperature (70C) Zona za ribu Sigurnosni sistemi Sigurnosni uređaj Zaštita za decu - zaključavanje ploče Tehnički podaci Priključna snaga 7 kW Širina proizvoda 600 mm Visina proizvoda 54 mm Dubina proizvoda 525 mm Širina za ugradnju minimalno 560 mm Visina za ugradnju minimalno 70 mm Dubina za ugradnju minimalno 490 mm Širina pakovanog proizvoda 715 mm Visina pakovanog proizvoda 105 mm Dubina pakovanog proizvoda 640 mm Bruto težina aparata 8.2 kg Neto težina aparata 7.7 kg Napon 220-240 V

FUDBALSKA EKIPA RADNIKA FABRIKE AVIONA ROGOŽARSKI A.D. 9x6,5 cm. Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д. је формирана на основу одобрења Индустријске коморе у Београду 21. априла 1924. године. Оснивач фабрике је био Живојин Рогожарски. Историјат У свом раду „Мемоар о организацији ваздухопловства у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца“ генерал пилот Милан Узелац је поред свега осталог, истако значај развоја домаће ваздухопловне индустрије. Он у том свом раду на једном месту каже: `Према изложеном моћи ће се ваздухопловство, да у рату буде стално способно за акцију, само на домаћем производу аеронаутичког материјала основати, тј. у нашим сопственим фабрикама, које би нам осигурале исто тако допуну текућих губитака, као у свако доба неопходну нужну опрему најновијим типовима.` Не само искуство Србије него и осталих земаља учесница у Првом светском рату говоре у прилог ове тврдње. Стога је 1923. Министарство војске и морнарице расписало конкурс за избор домаћих предузећа, којима би се уз одговарајућу техничку, материјалну и организациону помоћ државе поверила израда авиона. На расписаном конкурсу се пријавило неочекивано велики број државних и приватних предузећа. У оштрој конкуренцији уговор су добиле две мале приватне фирме: Икарус из Новог Сада и Рогожарски из Београда. Рогожарски је првобитно била столарска радионица у Београду, али је давала наду да ће бити у могућности да организује производњу ваздухоплова, јер је њен власник Живојин Рогожарски у току Првог светског рата радио у Будимпешти као мајстор на изради аероплана. Фабрика Рогожарски је основана 21. априла 1924. године као Прва српска фабрика аероплана Рогожарски у Београду. Почетак производње У циљу провере, Одељење за ваздухопловство је код Рогожарског наручило израду двадесет и седам крила за авион Мали Бранденбург ШБ-1 (оригиналан назив Ханса Бранденбург Б1). Испорука првих фабрикованих крила за ШБ-1 је отпочела 1924. године., пошто је успешно обавила посао, фабрика Рогожарски је склопила уговор и за израду 10 комплетних авиона ШБ-1. ШБ-1 је био лаки школски авион-двокрилац са једним мотором Мерцедес снаге 100КС. Пробни лет првог серијског авиона ШБ-1 израђеног код Рогожарског је извршен на Бањици 10. маја 1925. године.[1] До краја 1926. године код Рогожарског је произведено 22 примерка авиона ШБ-1 и 24 примерака авиона типа Средњи Браденбург СБ-1 са моторима Аустро-Дајмлер снаге 160 КС и 185 КС. Фабрика је била охрабрена овим напретком и почела је да уговара нове послове. Крајем 1927. године Команда ваздухопловства на челу са генералом Станојловићем наручује 12 извиђачких авиона Физир-Мајбах од 260 KS. Осим серије од 12 Физир-Мајбаха, у фабрици Рогожарски је на основу исте концепције, у периоду од 1928. до 1931. године израђено више прототипа, као што су: једномоторним Физир Лорен 1928. године, са мотором снаге 450 KS, Физир Хиспано 1928. године, са мотором снаге 450 KS, једномоторни Физир-Рајт 1930. године, са мотором снаге 220 KS, Физир Ф1Г-Кастор 1930. године, са мотором снаге 220 KS и Физир Ф1Г-Титан 1930. године, са мотором снаге 230 KS. Израда овако великог броја прототипова је било проузроковано великим проблемом набавке авио мотора који су потицали из увоза, репарација или ратног плена јер домаће производње авио мотора у то време није било. У серијску производњу је ушао само прототип Физир-Рајт. Комплетну производњу ваздухоплова типа Физир је касније у потпуности преузела фабрика Змај из Земуна. Развојно - техничка функција Схватајући значај развојне функције у производњи авиона, Рогожарски је запослио инж. Виљема Шустера, формирао конструкциони биро и решио да осим лиценцне производње почне да реализује и домаће пројекте. Тада је (1929. године) покренуо израду сопственог тренажног авиона Рогожарски АЖР, са мотором Валтер Кастор снаге 240 КС. Овај авион у хоризонаталном лету могао је да постигне брзину од 240 km/h и ако је имао време пењања 38 минута на висину од 5000 m, због примедби на управљивост авиона Команда ваздухопловства није дозволила серијску производњу. Криза Рогожарски је у то време доста новца инвестирао у развој нових пројеката и производних погона, па је делом због тога али и због изостајања нових поруџбина изазваних светском економском кризом и неплаћених дугова доспео у стечај. Главни поверилац фабрике авиона Рогожарски је била Општа трговинска банка која је почетком 1934. године преузела контролу над предузећем. Исте године 1934. компанија је поново почела са радом, али као акционарско друштво под називом Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.. Управа предузећа је поверена млађој и способној екипи у којој је техничко руковођење фабриком преузео већ афирмисани конструктор авиона Сима Милутиновић. Доласком инж. Симе Милутиновић за техничког директора фабрике Рогожарски знатно је ојачана и развојна функција што доказује број прототипова и фабрикованих авиона у периоду од 1934. до 1941. године. Први посао који је направљен у трансформисаном предузећу Рогожарски био је израда прототипа школског ловачког авиона Рогожарски ПВТ. Војска је са своје стране помогла да се фирма извуче из дугова откупом авиона Рогожарски АЖР и поруџбином од 40 авиона Физир ФН у 1935. години. Поновни успон Од 1935. године долази до оживљавања привредних активности у Краљевини СХС па тиме и ваздухопловне индустрије. Фабрика авиона Рогожарски прати општи тренд развоја и овај период од 1935. до 1941. године представљају „златне године“ у пословању фабрике авиона Рогожарски. Вредност производње 1935. године износила је 4,5 милиона динара а 1939. преко 51 милион, што је повећање преко десет пута. То је пратило повећање производних капацитета и броја радника са 85 у 1935. на 899 крајем 1939. године. Пред рат, фабрика је имала око 1.000 запослених радника. У том периоду Рогожарски је произвео следеће авионе: школски авион Физир ФН, по пољској лиценци РВД-8, РВД-13 и РВД-13С, школскои ловачки авион Рогожарски ПВТ, тренажни авион једносед са ознаком Рогожарски Р-100, чувени југословенски ловац ИК-3, спортски авион Рогожарски СИМ-VI, школски тренажни Рогожарски СИМ-Х, акробатски авион Рогожарски СИМ-XI, хидроавионе Рогожарски СИМ-XII-Х и Рогожарски СИМ-XIV-Х, прототип школског авиона Рогожарски Бруцош, прототип вишенаменског борбеног авиона Рогожарски Р-313. Рогожарски је такође 1941. године, по енглеској лиценци израђивао и чувени британски ловачки авион Хокер харикен Мк-1.[2] Поред редовне производње (серијске и израде прототипова) у фабрици су вршене веће поправке авиона, оне које нису могле да обаве пуковске радионице, ревизије авиона властите и туђе производње и производња делова авиона по поруџбини. Други светски рат Априла месеца 1941. године након капитулације Краљевине Југославије, Немци су запленили сав материјал, делове и започете као и затечене авионе на оправци или ревизији у фабрици авиона Рогожарски у Београду, реквирирали фабрику која је наставила да ради за потребе немачких окупационих власти под именом Werwirtschaftsstab Südost und Verbindungsstelle der C.L. - Rogozarski. Савезничко бомбардовање Током рата тј. 16. и 17. априла 1944. године фабрика Рогожарски је оштећена у току савезничког бомбардовања Београда. Национализација Након ослобођења Београда и Земуна преостали производни капацитети фабрике Рогожарски су укључени у опште напоре за ослобођење земље. Фабрика Рогожарски је припојена заједно са делом фабрике Змај 1946. године Земунском Икарусу у новоформирану потпуно национализовану ваздухопловну индустрију (Државна Фабрика Авиона). Од тада је Рогожарски престао да ради као Прва српска фабрика аероплана Рогожарски. За 22 године свога постојања у погонима ове фабрике произведено је 305 авиона. Развијено је и израђено 15 прототипова авиона домаће конструкције а 5 типова авиона је произвођено на основу купљених лиценци. Касније је (1948. године) у погонима фабрике Рогожарски на простору оивичен улицама Далматинска, Станоје Главаша, Кнез Данилова и Старине Новака формирана Индустрија Котрљајућих Лежаја - ИКЛ Београд. Технологија производње авиона у фабрици авиона Рогожарски У време док је радила фабрика авиона Рогожарски доминантан конструкциони материјал за израду авион је било дрво. Дрво као конструкциони материјал за израду авиона има следеће добре особине: малу специфичну тежину, лако се и јефтино обрађује, висока отпорност на замор материјала, јефтина и лака поправка авиона направљених од дрвета, ниска цена дрвета у односу на остале конструктивне материјале и отпорност на рђу. Када се овоме дода још и то да у то време у нашој земљи није постојала развијена производња осталих конструктивних материјала као што су високо легирани челици, легуре алуминијума типа Дурал или остале лаке легуре на бази магнезијума, а дрвета свих могућих врста и квалитета смо имали у изобиљу природно је било очекивати да се производња авиона у нас углавном одвијала на бази дрвета као основног конструктивног материјала. Фабрика авиона Рогожарски је важила за најбољу фабрику авиона дрвених конструкција у тадашњој Југославији. Почела је као столарска радионица непосредно после Првог светског рата и развила се у првокласну фабрику авиона. Док су остале фабрике авиона као што су Икарус, Змај и Фабрика авиона у Краљеву, захваљујући лиценцама, прешле на производњу авиона металне или комбиноване конструкције, Рогожарски је остао везан за традиционалну производњу авиона дрвене конструкције све до почетка Другог светског рата. Производња авиона домаће конструкције Физир-Мајбах - школски (32 примерака 1927. до 1929. год.) Физир Лорен – школски (1 примерак конверзија - прототип 1928. год.) Физир Хиспано – школски / извиђач (1 примерак конверзија – прототип 1928. год.) Физир-Рајт – школски (1 примерак - прототип 1930. год.) Физир Ф1Г-Кастор – школски (1 примерак - прототип 1931. год.) Физир Ф1Г-Титан – школски (1 примерак - прототип 1931. год.) СИМ-VIII - спортско туристички авиона (3 примерка 1931. год.) Рогожарски АЖР- прелазни школски (1 примерак –прототип 1934. год.) Рогожарски ПВТ – (скраћеница од Прелазни Ваздухопловно Технички)-ловачки школски авион (61 примерак 1935—1941. год.) Физир ФН - школски (40 примерака 1935. год.) Рогожарски СИМ-VI - спортско-туристички (2 примерка-прототип 1936. и 1937. година) Рогожарски ПВТ-Х – прелазно школски хидроавион (1 примерак конверзија ПВТ +3 примерка 1937. год.) Рогожарски СИМ-Х – једномоторни школски авион двосед за почетну обуку и пилотажу (21 примерак 1937. год.) Рогожарски СИ-ЏИП – модификација СИМ-Х са мотором Џипси Мајор (1 примерак конверзија СИМ-Х 1940. год ) Рогожарски СИ-ЏИП – модификација СИМ-Х школски авион за ноћно летење (1 примерак конверзија СИМ-Х 1941. год) Рогожарски ИК-3 – ловац једносед (1 примерак – прототип 1937. год.) Рогожарски ИК-3 – ловац једносед (12 примерака – серијска производња 1940. год.) Рогожарски Р-100 – једномоторни авион, једносед за обуку у вишим пилотским школама (26 примерака 1938. и 1939. год.) Рогожарски СИМ-XI – акробатски авион, једносед намењен за обуку и тренажу пилота ловаца (1 примерак – прототип 1938. год.) Рогожарски СИМ-XII-Х – школски хидроплан (1 прототип +4 примерка 1938. + 4 примерка 1940. год.) Рогожарски СИМ-XIV-Х – обални извиђач (1 прототип 1938. + 6 примерака 1939. год.) Рогожарски СИМ-XIVБ–Х – бомбардер хидроавион (12 примерака 1940. год.) Рогожарски Бруцош (НМС)– школски авиона (1 прототип 1940. год.) Рогожарски Р-313 (првобитно назван СИМ-XV) – вишенаменски борбени авион –разарач (1 примерак – прототип 1940. год) Производња авиона по лиценци Мали Бранденбург - (школски двосед 22 примерака 1925—1928. год) Средњи Бранденбург - (школски двосед прелазни 24 примерака 1926—1928. год) РВД-8 – спортско туристички авион по пољској лиценци (3 примерак 1935. год.) РВД-13 – спортско туристички тросед по пољској лиценци (4 примерка 1939. год.) РВД-13С – санитетски авион по пољској лиценци (2 примерка 1939. год.) Хокер харикен Мк-1 - ловачки авион произведен по енглеској лиценци (18 примерака 1941. год)

NAJSTARIJI SRPSKI AUTOGRAM JEDNOG METAL BENDA!!! Ne verujem da postoji, makar nisam čuo ni video, ijedan stariji autogram nekog ovdašnjeg metal benda. Ovaj je star punih 39 godina!!! Autogram karta, jednostrana kolor štampa, 10 x 7,5 cm, gde su se na poleđini potpisali Zlatko (Manojlović), Čeda (Čedomir Petrović) i Sloba (Slobodan Svrdlan). Bio sam klinac od 14-15 godina, i tada sam jedini put u životu napisao pismo nekom rock bendu (eto koliko sam voleo GORDI). Našao sam Zlatkovu novobeogradsku adresu (to je bila adresa i navodnog `fan-kluba`) i obratio mu se sa željom da mi pošalju autograme, i podsetio ga sam mu na jednom od nastupa na Tašu (Hit nedelje 202 prišao i da smo malo ćaskali). Zlatko mi je veoma brzo odgovorio (moram da nađem i taj odgovor, znam da ga nisam bacio), i poslao mi uz njega ovu autogram kartu. Sudbina će odrediti da četvrt veka kasnije reizdam oba metal albuma grupe GORDI, da napišem biografiju benda (nalazi se na omotima, na srpskom i engleskom), da uradim intervju sa njim, da režiram i montiram spotove... Možda toga ne bi bilo da se kao klinac nisam opasno napalio na metal, i to me i dalje drži na neki, možda drugačiji, ali itekako i dalje jak način, o čemu svedoči i ovo silno trošenje vremena na opise oglasa na Kupindu. Znači, ovo je najstariji autogram jednog srpskog metal benda koji je snimio ploču. Definitivno stvar za rock muzej, ili za nekog pravog kolekcionara... p.s. inače, video koji sam prikačio kao ilustraciju ovog oglasa - sam ja lično uradio, editovao, osmislio, montiao - i naravno, niko me nije pomenuo na youtube u credits-ima. Nema veze... p.s.s. U ponudi imam LP i SP ploče grupe GORDI, i to one sa koje je skidan master za reizdanja CD-a, tako da i oni predstavljaju memorabiliju, pa ih potražite u mojoj ponudi ploča. ==================================================================== ROCK MEMORABILIA - ROCK MUZEJ - PROČITAJTE !!!!!!!!!!!!!!!! Na našem tržištu, kao jedan od mnogih nedostajućih segmenata u rock industriji, nedostaje i tržište memorabilia, artifakata prošlosti (ulaznice, flajeri, plakati, originalne fotke, autogrami i sve ostalo vezano za rock muziku, bendove i muzičare). Naravno, dok neko to ne prikupi, neće biti ni otvaranja pravog rock muzeja, mada je više nas o tome maštalo. O tome koliko kod nas nije razvijena svest o važnosti prikupljanja memorabilia, svedoči i to da smo jedina zemlja gde ploča sa autogramom muzičara ima nižu, manju cenu od običnog, dobro očuvanog primerka!!! U svetu, potpisane ploče mogu biti i 1000 puta skuplje od apsolutno novog `glanc` - MINT primerka. Pratite moje oglase na Kupindu. Trudiću se da ono malo što sam sačuvao, slikam i opišem sa svim potebnim informacijama, na način kako se to opisuje u svetu. Na žalost, na hiljade ovakvih stvarčica sam pobacao tokom godina. No, nešto sam i sačuvao. Već i te informacije i fotke će biti možda nekom inspiracija da se potrudi i izloži nam svoju kolekciju ovakvih stvari, a svima vama informacija iz prve ruke, o događajima u kojima sam učestvovao na ovaj ili onaj način, ili im makar bio savremenik, pa će i ta svedočenja jednog dana biti značajna za pisanje neke istorije rock muzike u Srbiji. Posebno su u prikupljanju ove istorijske građe bitni glavni urednici rock novina poput mene. Kod nas su se u najvećoj meri `ulivale` ne samo informacije i muzička izdanja, već i propusnice za koncerte, press-passovi i mnogo, mnogo toga zanimljivog (pisma čitalaca, pisma bendova i sl.). Vreme prolazi i te stvari se gube, bivaju uništene ili bačene. Potrudiću se da ih ovde ovekovečim u e-formi, a i da nekom kolekcionaru ponudim da ih uvrsti u svoju kolekciju. Cene su pažljivo proračunate i određene, u skladu sa raritetnošću, ali i nekim opštim pravilima koja vladaju u svetu za ovakve artifakte. Nisu jeftine jer ovakvo blago nigde u svetu nije jeftino, šta više. RAZMENA: ako imate neke ovako zanimljive stvari, javite mi se (preko Kupindo poruka, ili me nađite na FB), pa možemo da napravimo neku razmenu, za neka muzička izdanja koja ovde takođe nudim i polako ubacujem. USKORO MNOGO NOVIH ROCK MEMORABILIA!!! rokerski pozdrav, advokat Branko Rogošić nekadašnji vlasnik i glavni i odgovorni urednik (glodur) Rock Expressa, Metal Expressa, Muzičara, Metal Marketa, Rock Express Recordsa, vlasnik MORDOR shopa i Dreamworld Music Service-a i kolekcionar muzike i svega oko nje već 45 godina (od svoje 9-te) ==================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče iz diskografskog opusa ZLATKA MANOJLOVIĆA (sa grupama FLEŠ, DAH, LAND, GORDI, VOX i njegove solo projekte) I - VIS FLEŠ - kompletna vinilna diskografija: 1) VIS FLEŠ - `Ne laži, draga / Svet bez ljubavi` (1972, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77231817_SP-FLES-Ne-lazi-draga-Svet-bez-ljubavi-1972-VG- _____________________________________________________________________ II - grupa DAH - kompletna vinilna (SP i LP) hronološka diskografija: 1) SP DAH - `Ako poželiš / Noćna buka` (1973, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77232125_SP-DAH-Ako-pozelis-Nocna-buka-73-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77232129_SP-DAH-Ako-pozelis-Nocna-buka-1973-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/65767741_SP-DAH-Ako-pozelis-Nocna-buka-1973-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69669845_SP-DAH-Ako-pozelis-Nocna-buka-1973-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77232133_SP-DAH-Ako-pozelis-Nocna-buka-1973-VG-G- 2) SP DAH - `Samo jedna noć / Cvrčak` (1973, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77231301_SP-DAH-Samo-jedna-noc-Cvrcak-1973-VG-veoma-dobra 3) LP DAH - `Veliki cirkus` (1974, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/60776729_LP-DAH-Veliki-cirkus-1974-tanji-vinil-ultra-rare https://www.kupindo.com/Ploce/60776737_LP-DAH-Veliki-cirkus-1974-krut-vinil-retko 4) SP DAH - `Ti si ta / Gitareska` (1974, Studio B) https://www.kupindo.com/Ploce/77232173_SP-DAH-Ti-si-ta-Gitareska-1974-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77232169_SP-DAH-Ti-si-ta-Gitareska-1974-G- https://www.kupindo.com/Ploce/60873849_SP-DAH-Ti-si-ta-Gitareska-1974-G 5) SP DAH - `Mali princ / Ime` (1974, Studio B) https://www.kupindo.com/Ploce/77232157_SP-DAH-Mali-princ-Ime-1974-PERFEKTAN-PRIMERAK- https://www.kupindo.com/Ploce/77232161_SP-DAH-Mali-princ-Ime-1974-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/65767369_SP-DAH-Mali-princ-Ime-1974-MINT-omot-ploca-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69669793_SP-DAH-Mali-princ-Ime-1974-samo-ploca 6) SP ZLATKO & DAH - `Šošana` (1975, Diskos) https://www.kupindo.com/Ploce/69667953_SP-DAH-Sosana-1975-1-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77232181_SP-DAH-Sosana-1975-1-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/63666125_SP-DAH-Sosana-1975-1-pressing-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77232177_SP-DAH-Sosana-1975-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/65766805_SP-DAH-Sosana-1975-1-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/63666189_SP-DAH-Sosana-1975-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77232185_SP-DAH-Sosana-1975-1-press-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/69667969_SP-DAH-Sosana-1975-1-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69667997_SP-DAH-Sosana-1975-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77232193_SP-DAH-Sosana-1975-2-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/62585077_SP-DAH-Sosana-1975-4-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/62585129_SP-DAH-Sosana-1975-6-pressing-srebrna-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69668037_SP-DAH-Sosana-1975-7-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77232189_SP-DAH-Sosana-1975-8-press-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/69668113_SP-DAH-Sosana-1975-8-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77232197_SP-DAH-Sosana-1975-9-pressing-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77232201_SP-DAH-Sosana-1975-10-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/69668073_SP-DAH-Sosana-1975-11-pressing-VG-veoma-dobra 7) LP DAH - `Povratak` (1976, Diskos) https://www.kupindo.com/Ploce/77235401_LP-DAH-Povratak-1976-VG-VG-M-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/65768021_LP-DAH-Povratak-1976-VG-VG-M-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/60776701_LP-DAH-Povratak-1976-VG-VG-raritet- https://www.kupindo.com/Ploce/77235557_LP-DAH-Povratak-1976-G-G-retka-ploca 7a) LP DAH - `Povratak` (2021, Šareni dućan) - reizdanje 8) SP ZLATKO & DAH - `Žeđ / Misli` (1976, Diskos) ______________________________________________________________________ III - LAND - kompletna vinilna diskografija: 1) SP LAND - `Shoshana / Please Don`t Say Nothing` (1976, Polydor) - Germany 2) SP LAND - `Tomorrow / Under The Sky` (1977, Diskos) _____________________________________________________________________ IV - grupa GORDI - kompletna vinilna (SP, LP, intervju 2LP) hronološka diskografija: 1) LP GORDI - `Čovek` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73074541_LP-GORDI-Covek-1978-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77235933_LP-GORDI-Covek-1978-VG-veoma-dobar-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/69670673_LP-GORDI-Covek-1978-VG- 2) SP GORDI - `Duga noć / Idi sad` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/65775137_SP-GORDI-Duga-noc-1978-1-pressing-VG-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/65775313_SP-GORDI-Duga-noc-1978-1-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/69669753_SP-GORDI-Duga-noc-1978-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77232085_SP-GORDI-Duga-noc-1979-2-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77232093_SP-GORDI-Duga-noc-1979-2-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/69669705_SP-GORDI-Duga-noc-1979-3-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77232073_SP-GORDI-Duga-noc-1979-3-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/60763937_SP-GORDI-1979-UNIKAT-koriscen-za-master-za-CD 3) LP GORDI - `Gordi 2` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77236317_LP-GORDI-Gordi-2-1979-1-pressing-M-NM-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77236049_LP-GORDI-Gordi-2-1979-1-pressing-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77236337_LP-GORDI-Gordi-2-1979-1-pressing-VG-veoma-dobra 4) LP GORDI - `Gordi III` (1981, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/64095761_LP-GORDI-Gordi-III-1981-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77236553_LP-GORDI-Gordi-III-1981-NM-VG-ODLICNA 5) LP GORDI - `Pakleni trio` (1981, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/69670389_LP-GORDI-Pakleni-trio-1981-AUTOGRAMI-CLANOVA- https://www.kupindo.com/Ploce/60767257_LP-GORDI-Pakleni-trio-LP-sa-koga-je-skeniran-CD-omot https://www.kupindo.com/Ploce/77237665_LP-GORDI-Pakleni-trio-1981-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/64095941_LP-GORDI-Pakleni-trio-1981-vrlo-dobar-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/64095929_LP-GORDI-Pakleni-trio-1981-VG https://www.kupindo.com/Ploce/64095917_LP-GORDI-Pakleni-trio-1981-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77237633_LP-GORDI-Pakleni-trio-1981-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62558373_LP-GORDI-Pakleni-trio-1981-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/64095889_LP-GORDI-Pakleni-trio-1981-Jugoton 6) interview 2LP GORDI / ELEKTRIČNI ORGAZAM - `Jugoton Express` (1982, Jugoton) jex 60/61 7) LP GORDI - `Kraljica smrti` (1982, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/60766725_LP-GORDI-Kraljica-smrti-1982-koriscen-za-master-CDa https://www.kupindo.com/Ploce/60766813_LP-GORDI-Kraljica-1982-za-sken-omota-za-CD https://www.kupindo.com/Ploce/77237341_LP-GORDI-Kraljica-smrti-1982-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/64095809_LP-GORDI-Kraljica-smrti-1982-PROMO-RETKO https://www.kupindo.com/Ploce/61750685_LP-GORDI-Kraljica-smrti-1982-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77237297_LP-GORDI-Kraljica-smrti-1982-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69670409_LP-GORDI-Kraljica-smrti-1982-G-G ______________________________________________________________________ V - ZLATKO MANOJLOVIĆ solo - kompletna vinilna (SP i LP) hronološka diskografija: 1) SP ZLATKO (Manojlović) - `Ko te sada ljubi / Osećanja` (1976, Diskos) 2) 2SP ZLATKO MANOJLOVIĆ - `Ona je...` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77234581_2SP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Ona-je-1977-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77234841_2SP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Ona-je-1977-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77234853_2SP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Ona-je-1977-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77234869_2SP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Ona-je-1977-VG-vrlo-dobra 3) SP ZLATKO MANOJLOVIĆ - `Tvoja pesma / U sumrak` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77232153_SP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Tvoja-pesma-1978-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69670025_SP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Tvoja-pesma-1978-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69670069_SP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Tvoja-pesma-1978-VG-G- 4) LP ZLATKO MANOJLOVIĆ - `Zlatko i njegove gitare` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77237865_LP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Zlatko-i-njegove-gitare-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/65771517_LP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Zlatko-i-njegove-gitare-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77237889_LP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Zlatko-i-njegove-gitare-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77237921_LP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Zlatko-i-njegove-gitare-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69670657_LP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Zlatko-i-njegove-gitare-80-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64095649_LP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Zlatko-i-njegove-gitare-80-VG 5) LP ZLATKO MANOJLOVIĆ - `Jednoj ženi` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69670633_LP-ZLATKO-MANOJLOVIC-Jednoj-zeni-1983-VG-G- 6) LP ZLATKO MANOJLOVIĆ - `Zlatko` (`With You`), (1986, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/69670645_LP-ZLATKO-MANOJLOVIC-With-You-1986-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77238025_LP-ZLATKO-MANOJLOVIC-With-You-1986-NM-VG- 7) LP ZLATKO MANOJLOVIĆ - `Zlatko` (To One Woman), (1995, PGP RTS) https://www.kupindo.com/Ploce/69670605_LP-ZLATKO-MANOJLOVIC-To-One-Woman-1995-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/64095689_LP-ZLATKO-MANOJLOVIC-To-One-Woman-1995- 8) LP VOX (Zlatko & Izolda) - `Strela` (1996, PGP RTS) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - U kolekciji imam i ovaj redak Zlatkov CD, objavljen u Nemačkoj: CD ZLATKO MANOJLOVIĆ - Pure Life: https://www.kupindo.com/Audio-diskovi/61436233_CD-ZLATKO-MANOJLOVIC-Zedman-Pure-Life-2006- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - retka Zlatkova kaseta, koju je snimio sa suprugom Izoldom https://www.kupindo.com/Audio-kasete/60895065_MC-ZLATKO-I-IZOLDA-10-godina-SPS-2000-NOVO - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - memorabilia: AUTOGRAM KARTA sa potpisima benda GORDI iz 1981. godine !!! https://www.kupindo.com/Plakati-i-posteri/61119609_memorabilia-AUTOGRAM-GORDI-1981-raritet

Stanje kao na fotografijma ! 50cm x 70cm Harry Potter and the Deathly Hallows: Part 1 Hari Poter i relikvije Smrti: Prvi deo (engl. Harry Potter and the Deathly Hallows – Part 1) je britanski film iz 2010. godine, režisera Dejvida Jejtsa, snimljen po romanu Hari Poter i relikvije Smrti Dž. K. Rouling. To je sedmi deo serijala filmova o Hariju Poteru. Iako postoji sedam knjiga po kojima su filmovi snimani, odlučeno je da poslednja, zbog obimnosti radnje, bude podeljena u dva filmska dela.[2] Scenario je napisao Stiv Klouvs, a producenti su bili Dejvid Hejman, Dejvid Baron i Roulingova. U glavnoj ulozi je Danijel Radklif kao Hari Poter, dok Rupert Grint i Ema Votson repriziraju svoje uloge kao Ron Vizli i Hermiona Grejndžer. Nastavak je filma Hari Poter i Polukrvni Princ, a prati ga direktni nastavak Hari Poter i relikvije Smrti: Drugi deo. Priča prati Harija Potera, koga je Albus Dambldor zadužio da pronađe i uništi Horkrukse − tajnu Voldemorove besmrtnosti. Snimanje je počelo 19. februara 2009, a završeno je 12. juna 2010. godine. Film je realizovan u 2D bioskopima i IMAKS formatima širom sveta 19. novembra 2010. godine. Film je dobio pozitivne kritike, a naročito su hvaljeni gluma, kinematografija, vizuelni efekti, muzika i emocionalna dubina priče. Tokom premijernog vikenda, film je zaradio 330 miliona dolara, čime je postigao treći najuspešniji premijerni vikend u serijalu i najuspešniji u 2010. godini. Sa ukupnom zaradom od preko 976 miliona dolara, postao je treći najuspešniji film iz 2010. godine, iza filmova Priča o igračkama 3 i Alisa u zemlji čuda, kao i treći najuspešniji film iz serijala, iza filmova Relikvije Smrti: Drugi deo i Kamen mudrosti. Na 83. dodeli Oskara, film je bio nominovan za najbolju scenografiju i najbolje vizuelne efekte. Cast Further information: List of Harry Potter cast members Daniel Radcliffe as Harry Potter: A 17-year-old wizard. Rupert Grint as Ron Weasley: A young wizard and one of Harry`s best friends and ally. Emma Watson as Hermione Granger: A young witch and one of Harry`s closest friends and ally. Bonnie Wright as Ginny Weasley: Ron`s younger sister and Harry`s love interest. Helena Bonham Carter as Bellatrix Lestrange: A Death Eater, Sirius Black`s insane cousin and murderer, and the aunt of Draco. Robbie Coltrane as Rubeus Hagrid: Harry`s half-giant friend, and gamekeeper at Hogwarts. Warwick Davis as Griphook: A goblin and former employee at Gringotts Bank. Davis replaced Verne Troyer, who portrayed the character physically in the first film, though Davis had dubbed Griphook`s lines. Tom Felton as Draco Malfoy: a Death Eater and son of Lucius and Narcissa Malfoy. Ralph Fiennes as Lord Voldemort: An evil power-hungry wizard, and the leader of the Death Eaters. Michael Gambon as Professor Albus Dumbledore: Former headmaster of Hogwarts killed by Severus Snape in the previous film. Brendan Gleeson as Alastor `Mad-Eye` Moody: A member of the Order of the Phoenix. John Hurt as Garrick Ollivander: A wandmaker abducted by the Death Eaters. Rhys Ifans as Xenophilius Lovegood: The eccentric father of the trio`s friend Luna. Jason Isaacs as Lucius Malfoy: Draco Malfoy`s father and a disgraced Death Eater. Helen McCrory as Narcissa Malfoy: Draco`s mother and Bellatrix`s sister. Bill Nighy as Rufus Scrimgeour: The new Minister for Magic. Alan Rickman as Professor Severus Snape: A double agent to the Death Eaters and the new headmaster of Hogwarts. Jim Broadbent as Professor Horace Slughorn: The new Potions teacher at Hogwarts, who has secret knowledge regarding Lord Voldemort. Timothy Spall as Peter Pettigrew/Wormtail: The Death Eater who betrayed Harry`s parents to Voldemort. Imelda Staunton as Dolores Umbridge: Senior Undersecretary to the Minister for Magic and Head of the Muggle-born Registration Commission. David Thewlis as Remus Lupin: A member of the Order of the Phoenix and a former teacher at Hogwarts. Natalia Tena as Nymphadora Tonks: Remus Lupin`s wife and a member of the Order of the Phoenix. George Harris as Kingsley Shacklebolt: Another member of the Order of the Phoenix. Julie Walters as Molly Weasley: The Weasley matriarch and a mother figure to Harry. Mark Williams as Arthur Weasley: Ron Weasley`s father, an Auror at the Ministry of Magic. Domhnall Gleeson as Bill Weasley: Arthur and Molly`s eldest son who helps Harry to escape from Little Whinging and who is to marry Fleur. Clémence Poésy as Fleur Delacour: A French Witch of the Beauxbatons School who also helps Harry to escape from Little Whinging. Guy Henry as Pius Thicknesse: The puppet Minister of Magic installed by Voldemort. Peter Mullan as Corban Yaxley: A Death Eater at the Ministry of Magic. Carolyn Pickles as Charity Burbage: The Muggle Studies teacher at Hogwarts, tortured and killed by Voldemort David Ryall as Elphias Doge: An old schoolfriend of Albus Dumbledore who defends him in an obituary. Richard Griffiths as Vernon Dursley: Harry`s Muggle uncle. Fiona Shaw as Petunia Dursley: Harry`s Muggle aunt. Directed by David Yates Screenplay by Steve Kloves Based on Harry Potter and the Deathly Hallows by J. K. Rowling Produced by David Heyman David Barron J. K. Rowling Starring Daniel Radcliffe Rupert Grint Emma Watson Helena Bonham Carter Robbie Coltrane Warwick Davis Ralph Fiennes Michael Gambon Brendan Gleeson Richard Griffiths John Hurt Jason Isaacs Alan Rickman Fiona Shaw Timothy Spall Imelda Staunton David Thewlis Julie Walters Cinematography Eduardo Serra Edited by Mark Day Music by Alexandre Desplat Production companies Warner Bros. Pictures[1] Heyday Films Distributed by Warner Bros. Pictures Release dates 11 November 2010 (Odeon Leicester Square) 19 November 2010 (United Kingdom and United States) Running time 146 minutes[2] Countries United Kingdom United States Language English Budget $250 million (shared with Part 2)[3][4] Box office $977 million Originalan filmski plakat

434 Stanje kao na fotografijama! Hotel Moskva, nekadašnja Palata Rosija, je hotel i nekadašnja zgrada osiguravajućeg društva Rosija-Fonsier u Beogradu. Nalazila se nekada na uglu ulica Kralja Milana i Balkanske; to je sada na uglu Terazija i Balkanske ulice. Zgradu su projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.[1] Rok za podnošenja projekata gradnje bio je 15/28. januar 1905. godine, a predviđena cena gradnje nije trebala da prelazi iznos od 750.000 dinara. Ocenjivački sud koji je trebao da nadzire rad činilo je šest arhitekata: dva iz Rusije, dva iz Austrougarske i dva iz Kraljevine Srbije. To su bili srpski arhitekti, profesori beogradske Velike škole, Andra Stefanović i Nikola Nestorović. Gradnja palate je otpočela u proleće 1905. godine, a svečano je otvorena 14. januara 1908. godine. Bila je najveća privatna zgrada u Kraljevini Srbiji, nalazila se na stotinak metara od kraljevskog dvora, na Terazijama. Građevina je na svojim zidovima imala natpis Palata Rosija. Direktor Srpskog brodarskog društva Svetozar Vukadinović, koji je bio vlasnik gostionice Velika Srbija na Terazijama, otputovao je u Rusiju, u kojoj je ranije bio emigrant,[2] da nađe osiguravajuće društvo koje će na njegovom imanju da izgradi velelepno zdanje. Glavni direktor društva Rosija Roman Ivanovič Poicl je pristao na Vukadinovićevu ideju. Konkurs za zgradu osiguravajućeg društva Rosija bio je raspisan oktobra 1904. godine.[3] Prvu nagradu na konkursu dobio je zagrebački arhitekta Viktor Kovačić, dok je Jovan Ilkić dobio drugu nagradu. Ipak, direkcija osiguravajućeg društva Rosija odlučila se za Ilkićev projekat.[4] U zgradi na sprat, koja je tu ranije stajala, postojali su, sa strane Terazija, bakalska radnja sa delikatesima, u sredini je bila mala duvandžinica a na uglu do Balkanske kafana `Velika Srbija`. Lokacija je smatrana najlepšom u gradu ali i teškom za gradnju: prilikom kopanja temelja se naišlo na `naslage nepropustljive ilovače i na vodu`. Za vodu se mislilo da potiče od `zaostale žice nekog starog vodovoda`, kasnije je izvirala u betonskom podrumu i dalje se slivala propustima.[5] Gradnja palate je počela u martu 1905. godine. U temelje su postavljene 82 drvene grede duge po pet metara i debele po 30 centimetra, zatim 30 vagona varenog gvožđa u šipkama dugim po devet metara, 10 vagona tvrdog ripanjskog kamena. Preko toga postavljena je betonska ploča debela 2,2 metra. Zidanjem ciglama otpočelo je tek u proleće 1906. godine. Radove je izvodio građevinar Karlo Knol sa zidarima iz Crne Trave. Nadzorni inženjer bio je arhitekta Jovan Ilkić. Radovima za armirani beton rukovodio je arhitekta Matija Šnajder. Površina spoljašnjih zidova od prvog sprata do krova obložena je žućkastim pločicama a ukrašena ornamentima zelene boje.[6] Keramička obloga je doneta iz Pečuja, iz fabrike Žolnai u kojoj se i danas čuvaju kalupi pomoću kojih je izlivena. Zgrada je zidana u stilu secesije. Stepenište je bilo izrađeno od ripanjskog i švedskog granita. Ukupna vrednost zgrade iznosila je 2 miliona zlatnih dinara. Građevina je u potpunosti završena 1907. godine. Za ono vreme bio je to najveći hotel u Beogradu sa 50 postelja i sobama na sva tri sprata.U aprilu 1941. bila je jako oštećena bombardovanjem. Zgrada hotela Moskva[7] dostigla je visok stepen stilske emancipacije ovog perioda i približila se postavkama moderne arhitekture. Zidna platna oslobođena su horizontalnih podeonih venaca, plastike oko otvora, lizena i pilastera. Upotreba mermera, keramičkih pločica i fajansa za oplatu fasade označilo je prihvatanje secesijskih postavki o upotrebi novih, plemenitih i trajnijih materijala. Većim delom slobodne površine fasada obložene su zelenim keramičkim pločicama po čemu zgrada spada među retke u Beogradu sa hromatskom fasadom. Preokret u beogradskoj secesiji obeležila je zgrada osiguravajućeg društva Rosija, hotel Moskva. Otvaranje Svečano otvaranje je izvedeno iz dva dela. 14. januara 1908. godine uz dvorski orkestar, kralj Petar I Karađorđević je otvorio palatu Rosiju sa gostionicom Moskva. Svečano otvaranje i veselje obavljena su i 17. januara 1908. uz koncert Kraljeve garde. U palati Rosija je bio smešten hotel, kafana, restoran, stanovi za rentu i kancelarije beogradske filijale osiguravajućeg društva Rosija, za čijeg je direktora postavljen Svetozar Vukadinović. Izgradnja palate Rosija bila je velika ruska privredna, ali i politička investicija u Kraljevini Srbiji, što nije bilo po volji ostalim velikim silama. Osiguravajuće društvo „Rosija” prodalo je zgradu Građanskoj banci septembra 1921. za 11,5 miliona dinara - kuriozitet je da je na akt o prodaji moralo biti prilepljeno 6.500 taksenih markica od po 100 dinara, na 65 tabaka.[8] Građanska banka je bila fuzionisana sa Jugoslovenskom trgovačkom u Ujedinjenu banku, koja je prodala imanje (banka je pala u novembru 1923).[9] Kafana `Moskva` je u međuratnom Beogradu bila jedna od najvećih, bila je zatvorena jedno vreme 1939. radi preuređenja.[10] Renoviranje hotela je završeno 2013. godine, posle skoro četiri godine rada.

DelayStart - Aktiviranjem ove opcije moguće je odložiti početak ciklusa pranja i do 24h. Vremenski intervali zavise od modela. ChildLock - Funkcija za sigurnosno zaključavanje je tu da spreči neželjenu aktivaciju uređaja, na primer tokom dečije igre. 10 kompleta - Mašina za pranje sudova ima kapacitet pranja od 10 kompleta, ali njena fleksibilna unutrašnjost omogućava pranje različitih predmeta sa različitim rezultatima. QuickWash 30" - Brzi program od 30 minuta koji kombinuje pranje i ispiranje sudova na temperaturi od 40°. EcoWash - Opcija omogućava performanse pranja kada sudomašina nije puna, koristi se samo donja ili gornja korpa, u zavisnosti od modela. Ova tehnologija štedi energiju i vodu smanjujući njihovu potrošnju u odnosu na popunjenost mašine. HiddenHeater - Zahvaljujući inovativnoj tehnologiji za zaštitu grejača, sprečava se formiranje naslaga kamenca i na taj način se produžava njegov radni vek. OverFlowProtection - Specijalno dizajniran sistem registruje curenje, prekida rad i automatski izbacuje vodu iz mašine kako bi se sprečilo prelivanje. Treća korpa - Korpa pozicionirana u gornjem delu sudomašine predstavlja bezbedno mesto za pranje velikih količina escajga, i na taj način štedi prostor u donjoj korpi za pranje posuđa većih dimenzija. TripleFilter - Tri vrste filtera (mikro, grubi i metalni) koji prilikom procesa filtracije sprečavaju da ostaci hrane zapuše cev i kontrolišu oticanje vode. OSNOVNE INFORMACIJE Broj kompleta: 10 Boja: Bela Garancija: 5 godina Klasa energetske efikasnosti: E Tip kontrole: Mehanička TEHNIČKE KARAKTERISTIKE Broj programa: 4 Preostalo vreme pranja: Da Broj temperatura: 3 Potrošnja energije (na 100 ciklusa) (kWh): 76 Skriveni grejni element: Da Klasa vazdušne emisije akustične buke: C Korpa za escajg: Da Broj polica za šolje: 2 Podesiva gornja korpa: Da Napon / Frekvencija: 220V - 240V / 50Hz Osigurač: 10 A Indeks energetske efikasnosti: 55.9 Indeks performansi čišćenja: 1.13 Indeks performansi sušenja: 1.07 Potrošnja energije pri standardnom ciklusu (kWh): 0.755 Potrošnja vode pri standardnom ciklusu (L): 9 Sistem sušenja: Turbo Temperature (°C): 40-50-65 Trajanje programa (h:m): 03:42 PROGRAMI I FUNKCIJE Start / Pauza: Da Opcija za pola pranja: Da Indikator ciklusa pranja: Da Indikator nedostatka soli: Da Programi: Quick 30min/40°C, ECO, Super 50min/65°C, Intensive 65°C Odložen start: 1-24h Indikator nedostatka sredstva za ispiranja: Da Indikator završetka programa: Da Opcija za tablete: Da BEZBEDNA UPOTREBA Zaštita od izlivanja: Da DIMENZIJE I TEŽINA Neto težina: 40 kg Podešavanje visine: + 20 mm Bruto težina: 42 kg Dimenzije spakovanog uređaja (ŠxVxD): 494x891x661 mm Dimenzije uređaja (ŠxVxD): 448x850x598 mm Količina utovara (40ftHC kontejner): 216 kom

Ovde imate na jednom mestu najveci skup tih kartica iz American pro wrestling udruzenja (Smackdown,RAW,NXT,Tag Team,WWE plus objects),ukupno 81 razlicitu karticu (abecedno poredjanih),bez duplikata. Nagadjam da je u pitanju nesto na fazon Slam Attax Mayhem ili neceg slicnog,ali pozadi nista ne pise,samo 2012 trading cards. Ovo sto sledi NIJE spisak svih kartica u ponudi (posto nisam mogao da ga nadjem online),ali je PRIBLIZAN spisak koji su keceri u pitanju: 1 John Cena 2 Randy Orton 3 Beth Phoenix 4 Sheamus 5 Brock Lesnar 6 Daniel Bryan 7 Mick Foley 8 Cody Rhodes 9 Cameron 10 Christian 11 Kelly Kelly 12 Hornswoggle 13 Brodus Clay 14 Aksana 15 Epico 16 Mark Henry 17 Maxine 18 Jey Uso 19 Zack Ryder 20 Ricardo Rodriguez 21 JTG 22 Hunico 23 Kofi Kingston 24 Matt Striker 25 Kane 26 Jimmy Uso 27 Naomi 28 The Great Khali 29 Tyler Reks 30 Josh Matthews 31 Derrick Bateman 32 Camancho 33 Kharma 34 Heath Slater 35 Evan Bourne 36 Yoshi Tatsu 37 Big Show 38 Ryback 39 Percy Watson 40 Kaitlyn 41 The Miz 42 William Regal 43 Michael Cole 44 Wade Barrett 45 Rey Mysterio 46 Alicia Fox 47 Triple H 48 Layla 49 Chris Jericho 50 Jinder Mahal 51 Eve 52 Johnny Curtis 53 Lord Tensai 54 Titus O`Neil 55 Vickie Guerrero 56 Justin Gabriel 57 Primo 58 Booker T 59 Goldust 60 Natalya 61 Jack Swagger 62 Ezekiel Jackson 63 John Laurinaitis 64 Ted DiBiase 65 R-Truth 66 Trent Barreta 67 Jerry Lawler 68 Tyson Kidd 69 David Otunga 70 Rosa Mendes 71 Michael McGillicutty 72 Drew McIntyre 73 Alex Riley 74 Theodore Long 75 Dolph Ziggler 76 Sin Cara 77 Justin Roberts 78 Alberto Del Rio 79 Curt Hawkins 80 Tamina Snuka 81 Mason Ryan 82 Darren Young 83 Scott Stanford 84 Lilian Garcia 85 Santino Marella 86 Antonio Cesaro 87 The Rock 88 A.J. 89 CM Punk 90 Undertaker Ima ih mnogo,ne mogu sad da popisujem sve.Neki od njih su prikazani i u albumu WW Superstars Uncovered.Mozda neki i fali na ovoj listi (viska ima sigurno).Zato sam ih sve slikao (to sa slika sve dobijate). Cena je za sve. Polovno,odlicno i vrlo dobro ocuvano.

329 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nekoliko listova se odvojilo od tabaka, znaci nije pocepano samo se odvojilo. Simpsonovi (engl. The Simpsons) je američka je animirana komedija situacije tvorca Meta Grejninga za mrežu Fox Broadcasting Company. Postala jedna od prvih uspešnih serija ove kuće, a takođe i jedna od najuspešnijih i najcenjenijih u istoriji medija. „Simpsonovi“ su u stvari spin-of serije kratkih animiranih filmova prvobitno emitovanih u emisiji „Trejsi Ulman šou“[1]. Serija je satirična parodija načina života američkog srednjeg staleža, predstavljenog kroz život porodice iz naslova. Bavi se raznim aspektima čovekovog života, baš kao i američkom kulturom, društvom u celini, ali i samim fenomenom televizije, a najpoznatija je po samokritičkom humoru te po metareferencama. I sama porodica iz serije imala je značajan upliv u pop-kulturu, pa su u svakodnevnu upotrebu ušle razne fraze iz serije, a uzvik nezadovoljstva „dou!“ (d`oh!) uvršten je i u rečnik engleskog jezika. Navodi se da je nastanak mnogih animiranih serija za odrasle bio pod uticajem „Simpsonovih“, pri čemu se naročito misli na serije „Kralj brda“, „Saut Park“ i „Porodični čovek“. Iako je tokom poslednjih nekoliko godina, po nekima, došlo do pada kvaliteta, serija je još uvek veoma gledana i dalje dobija pozitivne kritike. „Simpsonovi“ su do danas najdugotrajniji američki sitkom i najdugotrajnija animirana serija uopšte. Od dana emitovanja prve epizode (17. decembra 1989) pa do kraja 33. sezone proizvedeno je i emitovano 707 epizoda. Dana 27. jula 2007. bila je premijera dugometražnog filma Simpsonovih. Nastanak Grejning je ideju za Simpsonove dobio u hodniku kancelarije Džejmsa Bruksa. Bruks ga je pozvao na dogovor o stvaranju kratke animirane serije, a Grejning je došao s idejom da predstavi svoj strip „Život u paklu“ (engl. Life in Hell). Kada je shvatio da bi animiranje njegovog stripa zahtevalo da se odrekne autorskog prava nad svojim životnim delom, Grejning je odlučio da krene u drugom smeru[2]. Na brzinu je skicirao svoju verziju disfunkcionalne porodice. Likove je oblikovao po članovima vlastite porodice, zamenivši svoje ime sa „Bart“ Simpsonovi su se prvi put pojavili u nizu kratkih animiranih filmova u emisiji „Trejsi Ulman šou“, a prva epizoda „Laku noć“ emitovana je 19. aprila. 1987[1]. Porodica je bila prilično grubo nacrtana budući da je Grejning animatorima predao samo skice verujući da će ih oni doraditi, međutim, animatori su te skice samo precrtali[2]. Simpsonovi su 1989. prilagođeni u niz polučasovnih epizoda za TV kuću Foks. Prva emitovana epizoda bila je „Simpsons Roasting on an Open Fire“ umesto planirane prve epizode „Baš začarano veče“. Ta je epizoda morala biti ponovno nacrtana nakon što su autori uočili loš kvalitet animacije i bila je emitovana kao poslednja epizoda prve sezone. Simpsonovi je bila prva Foksova serija koja je dospela među trideset najgledanijih u sezoni[3]. Trejsi Ulman podnela je tužbu protiv Foksa, tvrdeći da je njena emisija razlog uspeha Simpsonovih i da joj stoga sleduje deo zarade serije. Slučaj je na kraju završen u korist TV kuće[4]. Serija je od samog početka izazivala kontroverzu - Bart Simpson je bio buntovnik i često se izvlačio bez posledica, što je dovelo do toga da ga neka roditeljska udruženja i konzervativni glasnogovornici smatraju lošim uzorom deci. Džordž H. V. Buš je jednom prilikom rekao: „Nastavićemo da se trudimo da osnažimo američku porodicu. Da učinimo da bude više nalik porodici Volton, a manje porodici Simpson“. Majice sa likovima iz serije, kao i druga roba sa Simpsonima kao zaštitnim znakom su zabranjeni u nekim školama u pojedinim delovima Sjedinjenih Država. Međutim, proizvodi su se i dalje odlično prodavali. U prvih 14 meseci prodaje ukupna zarada širom sveta je iznosila oko dve milijarde dolara... Panini je italijansko preduzeće sa sedištem u Modeni, nazvano po braći Panini koja su ga osnovala 1961. godine.[1] Proizvodi knjige, stripove, časopise, nalepnice, sličice i druge artikle preko svojih kolekcionarskih i izdavačkih podružnica.[2][3] Distribuira sopstvene proizvode i proizvode trećih dobavljača. Održava Odeljenje za licenciranje za kupovinu i preprodaju licenci i pružanje agencija za pojedince i novine koji žele da kupe prava i licence za strip.[4] Preko svoje podružnice, preduzeće koristi softver koji se aktivira glasom za snimanje fudbalske statistike, koja se zatim prodaje agentima, timovima, medijskim kućama i proizvođačima video-igara.[5] New Media upravlja aplikacijama na internetu ovog preduzeća i ostvaruje prihod od prodaje sadržaja i podataka.[6] Udruživši se sa FIFA-om 1970. godine, Panini je objavio svoj prvi album sa samolepljivim sličicama za Svetsko prvenstvo u fudbalu za Svetsko prvenstvo 1970. godine.[7] Od tada, prikupljanje i razmena sličica i nalepnica postalo je deo iskustva Svetskog prvenstva, posebno za mlađe generacije. Godine 2017. album sa samolepljivim sličicama za Svetsko prvenstv iz 1970. koji je potpisao Pele prodat je za rekordnih 10.450 funti.[8][9] Panini je do 2015. proizvodio sličice i nalepnice za UEFA Ligu šampiona. Od 2019. ima licencna prava za međunarodna takmičenja u fudbalu kao što su FIFA Svetsko prvenstvo, UEFA Liga nacija i Kopa Amerika, kao i domaće lige uključujući Premijer ligu (od sezone 2019/2020), špansku La ligu,[10] italijansku Seriju A[11] i argentinsku prvu ligu....

Opis Jedinstven Samsung sistem čišćenja sa Twin Chamber TM posudom svu prašinu odvaja u dva odeljka, čime je čišćenje poboljšano, a snaga usisavanja trajnija. Snagom usisavanja delići prašine prolaze kroz ciklonski vrtlog vazduha formiran u unutrašnjem delu posude, a nečistoća i komadići koji se u vazduhu nalaze se odvajaju. Rezultat toga je da se veći komadi iz prašine filtriraju u spoljašnju posudu, odakle se kasnije izbacuju. Ovo, dakle, znači i da Samsung usisivač sa Twin Chamber posudom ne koristi bespotrebne, prljave i skupe kese za prašinu. Ekonomično i lako Jedan od većih problema običnih usisiača sa kesama za prašinu je i taj što se za njih moraju kupovati i menjati kese. Kod Twin Chamber System™ usisivača taj problem sa pronalaženjem i plaćanjem baš odgovarajućih kesa za usisivač više ne postoji. Lakše se diše. Bukvalno. Samsung koristi HEPA filtriranje da bi izduvni vazduh tokom usisavanja bio što čistiji. Zadržavajući mikroskopski male komadiće prašine i ostalih alergena kao što su polen ili buđ, HEPA filteri obezbeđuju da vazduh bude mnogo čistiji i zdraviji. U stvari, kvalitet izbačenog vazduha i karakteristike HEPA filtera su već potvrđene u kompaniji SLG, renomiranom nemačkom institutu za ispitivanje i izdavanje sertifikata. A filtriranje kućnih grinja i alergena je potvrđeno. Dovoljno je da napraviš samo tri pokreta. Pražnjenje posude nakon usisavanja može da predstavlja najmanje prijatan deo kućnih poslova. Ali ne i sa Samsung posudom za prašinu koja se lako prazni. Posao je gotov u tri poteza. Pritisni dugme, povuci posudu i istresi prašinu. Nema prosipanja i neprijatnosti, a sve je sa lakoćom očišćeno. Specifikacije Kapacitet prikupljanja prašine – 1,3 ℓ Maksimalna potrošnja energije – 1800 W Dimenzije kompleta (ŠxVxD) – 280x238x395 mm Težina kompleta – 4,3 kg Detalji o specifikacijama Skupljanje prašine – Tip Twin Chamber Kapacitet prikupljanja prašine – 1,3 ℓ Performanse Maksimalna potrošnja energije – 1800 W Snaga usisavanja – 360 W Opšte informacije Kontrola napajanja – Podešavanje na kućištu Boja – Plava Eko Klasa energetske efikasnosti – D Klasa učinka pri čišćenju tepiha – G Klasa učinka pri čišćenju tvrdih podova – G Klasa ponovne emisije prašine – G Buka – 86 dBA Godišnja potrošnja energije – 82 kWh/year Nazivna ulazna snaga – 1600 W Četka Glavna (dvostepena) – NB250 Dodatna oprema Dodatak 1 – Uzani nastavak Dodatak 2 – Četka za sakupljanje prašine Praktične funkcije Automatsko namotavanje kabla – Da Filter Izduvavanje – Da Pre-motor – Da Crevo Crevo sa okretanjem 360° – Da Fizičke specifikacije Dužina kabla za napajanje – 6 m Radni poluprečnik – 9.2 m Dimenzije kompleta (ŠxVxD) – 280x238x395 mm Ukupne dimenzije (ŠxVxD) – 310x316x502 mm Težina kompleta – 4,3 kg Ukupna težina – 6.8 kg

Dve posude, dvostruko čistije. Jedinstven Samsung sistem čišćenja sa Twin Chamber TM posudom svu prašinu odvaja u dva odeljka, čime je čišćenje poboljšano, a snaga usisavanja trajnija. Snagom usisavanja delići prašine prolaze kroz ciklonski vrtlog vazduha formiran u unutrašnjem delu posude, a nečistoća i komadići koji se u vazduhu nalaze se odvajaju. Rezultat toga je da se veći komadi iz prašine filtriraju u spoljašnju posudu, odakle se kasnije izbacuju. Ovo, dakle, znači i da Samsung usisivač sa Twin Chamber posudom ne koristi bespotrebne, prljave i skupe kese za prašinu. Ekonomično i lako Jedan od većih problema običnih usisiača sa kesama za prašinu je i taj što se za njih moraju kupovati i menjati kese. Kod Twin Chamber System™ usisivača taj problem sa pronalaženjem i plaćanjem baš odgovarajućih kesa za usisivač više ne postoji. Lakše se diše. Bukvalno. Samsung koristi HEPA filtriranje da bi izduvni vazduh tokom usisavanja bio što čistiji. Zadržavajući mikroskopski male komadiće prašine i ostalih alergena kao što su polen ili buđ, HEPA filteri obezbeđuju da vazduh bude mnogo čistiji i zdraviji. U stvari, kvalitet izbačenog vazduha i karakteristike HEPA filtera su već potvrđene u kompaniji SLG, renomiranom nemačkom institutu za ispitivanje i izdavanje sertifikata. A filtriranje kućnih grinja i alergena je potvrđeno. Dovoljno je da napraviš samo tri pokreta. Pražnjenje posude nakon usisavanja može da predstavlja najmanje prijatan deo kućnih poslova. Ali ne i sa Samsung posudom za prašinu koja se lako prazni. Posao je gotov u tri poteza. Pritisni dugme, povuci posudu i istresi prašinu. Nema prosipanja i neprijatnosti, a sve je sa lakoćom očišćeno. Specifikacije Kapacitet prikupljanja prašine - 1,3 ℓ Maksimalna potrošnja energije - 1800 W Dimenzije kompleta (ŠxVxD) - 280x238x395 mm Težina kompleta - 4,3 kg Detalji o specifikacijama Skupljanje prašine - Tip Twin Chamber Kapacitet prikupljanja prašine - 1,3 ℓ Performanse Maksimalna potrošnja energije - 1800 W Snaga usisavanja - 360 W Opšte informacije Kontrola napajanja - Podešavanje na kućištu Boja - Plava Eko Klasa energetske efikasnosti - D Klasa učinka pri čišćenju tepiha - G Klasa učinka pri čišćenju tvrdih podova - G Klasa ponovne emisije prašine - G Buka - 86 dBA Godišnja potrošnja energije - 82 kWh/year Nazivna ulazna snaga - 1600 W Četka Glavna (dvostepena) - NB250 Dodatna oprema Dodatak 1 - Uzani nastavak Dodatak 2 - Četka za sakupljanje prašine Praktične funkcije Automatsko namotavanje kabla - Da Filter Izduvavanje - Da Pre-motor - Da Crevo Crevo sa okretanjem 360° - Da Fizičke specifikacije Dužina kabla za napajanje - 6 m Radni poluprečnik - 9.2 m Dimenzije kompleta (ŠxVxD) - 280x238x395 mm Ukupne dimenzije (ŠxVxD) - 310x316x502 mm Težina kompleta - 4,3 kg Ukupna težina - 6.8 kg

Stanje kao na fotografijama. Ima dve crtice u levom donjem delu, nista strasno! 49cm x 69cm Scalawag je film iz 1973. godine koji je režirao Kirk Douglas, njegov prvi od dva režirana filma, a drugi je Posse. Film je vestern repriziranja Otoka blaga Roberta Louisa Stevensona. Kirk Douglas as Peg Mark Lester as Jamie Neville Brand as Brimstone / Mudhook George Eastman as Don Aragon Don Stroud as Velvet Lesley-Anne Down as Lucy-Ann Danny DeVito as Fly Speck Mel Blanc as Barfly the Parrot (voice) Phil Brown as Sandy Davor Antolic as Rooster Stole Arandelovic as Beanbelly Fabijan Sovagovic as Blackfoot Shaft Douglas as Beau Directed by Kirk Douglas Written by Sid Fleischman Albert Maltz Starring Kirk Douglas Mark Lester Neville Brand Music by John Cameron Cinematography Jack Cardiff Edited by John C. Howard Antonietta Zita Production company The Bryna Company Distributed by Paramount Pictures Release date 1973 Country United Kingdom Language English Film je temeljen na originalnoj priči Alberta Maltza. Najavljeno je 1966. godine i bit će koprodukcija između produkcije Joel Production Kirka Douglasa i Coldwater Productions Malcolma Stuarta. Douglas bi glumio. To bi bilo prvi put da je Maltz dobio ekranski kredit u 19 godina. [1] Snimanje je odgođeno. Douglas je osnovao vlastitu tvrtku koja je to stvorila i prikupio novac. Zaposlio je suprugu kao producenta, sina kao fotografa, a drugog sina kao uredskog dječaka. `Dakle, ako ovaj film zaudara, krivnju imamo za cijelu obitelj Douglas`, rekao je Douglas. Dodao je, `Moj telefon više ne zvoni. Moram pronaći vlastiti posao.` [2] 1972. Douglas je rekao da će ga producirati i režirati, kao i glumiti, a scenarij je napisao Sid Fleischman. Snimanje je trebalo započeti u Jugoslaviji u lipnju 1972. [3] Do svibnja u glumačkoj su postavi bili Mark Lester, Lesley Ann Down i Danny DeVito. [4] Douglas je rekao da je prepisao scenarij. [5] `Htio sam vratiti stari osjećaj filmova koje sam proživio kao dijete`, rekao je Douglas, `gusari, glupavi, ljudi ubijaju, ali ne vidite krv.` [6] `To je verzija Otoka blaga smještenog na starom zapadu na konju`, rekao je Douglas. `Postoje avantura, nasilje, a ima i romantike - djevojka pjeva romantičnu pjesmu dok sanja o dobrom momku. Da, to je staromodno, ali to je ono što sam voljela kao dijete. Pretpostavljam da nisam izgubila ljubav prema romantici ili moj osjećaj nevinosti. `[7] Douglas je rekao, `Nije bilo pretencioznosti` oko snimanja. `Živjeli smo u primitivnim uvjetima bez zahoda i naučili jednu jugoslavensku frazu da spasimo život -` Bex bela luka `. To znači` bez češnjaka `. U kasnoj emisiji vidite stare filmove i svi pitaju zašto ne snimaju filmove Kritičari su učinili modernim pretencioznost i nesuvislost. ` Inex Film

100% original 18 x 13 cm signature, autograph, signed photo Džoun Kraford (engl. Joan Crawford) je bila američka glumica rođena 23. marta 1904. godine u San Antoniju (Teksas), a preminula 10. maja 1977. godine u Njujorku. Počevši kao plesačica u putujućim pozorišnim kompanijama pre nego što je debitovala na Brodveju, Krofordova je potpisala filmski ugovor sa Metro-Goldvin-Mejerom 1925. U početku frustrirana veličinom i kvalitetom svojih uloga, Krofordova je započela kampanju samo-publiciteta i postala je nacionalno poznata kao flaperka do kraja 1920-ih. Tridesetih godina prošlog veka, Krofordova slava je konkurirala koleginicama iz MGM-a Normi Širer i Greti Garbo. Krofordova se udavala četiri puta. Njena prva tri braka završila su se razvodom; poslednji se završio smrću muža Al Stila. Usvojila je petoro dece, od kojih je jedno povratila njegova biološka majka. Krofordovi odnosi sa njenoh dvoje starije dece, Kristinom i Kristoferom, bili su ogorčeni. Krofordova ih je ostavila bez nasledstva i, nakon smrti Krofordove, Kristina je napisala memoare „ispričati sve” pod nazivom Mommie Dearest. Rođena Lusil Fej Lesuer, francusko-hugenotskog, engleskog, holandskog i irskog porekla u San Antoniju, Teksas, bila je drugo, mlađe dete Tomas E. Lesuera, rođenog u Tenesiju (2. januara 1867.-1. januar 1938), građevinskog radnika, i Ane Bel Džonson rođene u Teksasu (29. novembar 1884-15. avgust 1958), a kasnije i gospođa Ana Kasin. Prema popisnim podacima, moguće je da je ona bila starija. Očigledno je imala manje od 20 godina kada je njenih prvih dvoje dece rođeno. Krofordova je imala jednu polusestru, Dejzi Makonel (1901 - 1904), iz prvog braka svoje majke sa novinarkom K. Edgar Makonelom (1873 - 1902), i brata Hala Lesuera. Tomas Lesuer napustio je porodicu kada je Lusil imala deset meseci, na kraju se preselivši u Abilin, Teksas, radeći kao građevinski radnik. Njena majka se udala za Henrija J. Kasina, međutim, brak je u popisnim podacima naveden kao njen prvi. Oni su živeli su u Lotonu, Oklahoma, gde je Kasin vodio Remzi opersku kuću; on je uspevao da rezerviše raznovrsne i zapažene izvođače poput Ane Pavlove i Ive Tangej. Kao dete, Krofordova je više volela nadimak „Bili“ i uživala je gledajući izvođenja vodviljskih dela na sceni pozorišta svog očuha. U to vreme, Krofordova zapravo nije bila svesna da Kasin, koga je nazvala „tata“, nije njen biološki otac sve dok joj brat Hal nije rekao istinu. Kasin je navodno počeo da je seksualno zlostavlja kada je imala jedanaest godina, i nastavio je sve dok je nisu poslali u Akademiju St. Agnes, katoličku žensku školu. Počev od detinjstva, njena ambicija je bila da postane plesač. Jednog dana, u pokušaju da pobegne sa časova klavira, skočila je sa prednjeg trema svoje kuće i teško posekla stopalo na slomljenoj flaši za mleko. Kao rezultat toga, prošla je kroz tri operacije kako bi se popravila štetu. Nije mogla da pohađa osnovnu školu, niti da nastavi sa časovima plesa tokom 18 meseci. U junu 1917. porodica se preselila u Kanzas Siti, Misuri, nakon što je Kasin optužen za proneveru; iako je oslobođen, bio je na crnoj listi u Latonu. Nakon njihovog preseljenja, Kasin, katolik, upisao je Krofordovu na Akademiju St. Agnes u Kansas Sitiju. Kada su se njena majka i očuh razdvojili, ostala je u školi kao studentkinja, gde je mnogo više vremena provodila radeći, pre svega kuvajući i čisteći, nego učeći. Kasnije je pohađala Rokingamsku Akademiju, takođe kao student. Dok je bila tamo, počela je da se zabavlja i imala je prvu ozbiljnu vezu sa trubačem po imenu Raj Sterling, koji ju je navodno inspirisao da se ozbiljnije posveti akademskim aktivnostima. Godine 1922, registrovala se na Stivens koledžu u Kolambiji, Misuri, navodeći svoju godinu rođenja kao 1906. Pohađala je Stivens samo nekoliko meseci pre nego što se povukla shvativši da nije spremna za koledž. Nestabilnost njene porodice negativno je uticala na Krofordovu i njeno školovanje nikada nije formalno napredovalo dalje od osnovnog obrazovanja.

Rapido' Candy Rapido' je najbrža i najprostranija mašina za pranje sudova na tržištu. Opremljena je setom brzih ciklusa za sve potrebe, pojednostavljujući svakodnevnu upotrebu zahvaljujući MAXI-TUB kadi, najprostranijoj kadi standardne veličine u kojoj ćete moći da operete čak i najveće sudove. Više prostora, manje vremena potrebnog za pranje. Speed-Drive Inverter Motor Ove sudomašine pokreće novi SPEED-DRIVE INVERTER motor, najinovativniji i najizdržljiviji motor bez četkica, koji može da maksimizuje performanse čišćenja uz istovremeno smanjenje potrošnje energije. POWER WASH - Dodatna prskalica u donjem delu mašine, za intenzivno pranje šerpe sa do 60% većim protokom vode. FLEX TREĆA KORPA - Za escajg i sitno posuđe, moguće je sklopiti je sa leve ili desne strane radi otvaranja prostora SPEED-DRIVE INVERTER motor - Duži radni vek i poboljšane performanse, čak i kod brzih programa pranja MAXI TUB - 3,5 cm viša kada u odnosu na prethodne modele, u nepromenjenim standardnim spoljašnjim dimenzijama! SMART DOOR - Automatsko otvaranje vrata na kraju ciklusa, za uštedu energije i poboljšane rezultate sušenja pomoću prirodne cirkulacije vazduha SMART TXT EKRAN - Prikaz vremena pranja i opisa programa, dostupno i na srpskom jeziku SNAP & WASH - Automatski izbor programa putem slike napunjene gornje i donje korpe (hOn Aplikacija) SPECIFIKACIJE Osnovne specifikacije Ugradna / Samostojeća: Ugradna Kompleta: 16 Boja ( samo za ugradne proizvode): Antracit Podesive nožice: Da 5 temperatura Tehničke karakteristike Povezanost: Napredna tehnologija povezivanja i daljinske kontrole (Wi-Fi + Bluetooth) Iot Aplikacija: hOn aplikacija IOT app available: hOn Automatsko otvaranje vrata: Da Treća korpa: Da Podesiva gornja korpa: Yes with easy-click Bezbednosno zaustavljanje donje korpe: Da Sistem sušenja: Kondenzatorsko Sklopive police: 1°+2° Rows from Right- Lower Elektronska kontrola dugmićima: 4 Digit Šarke: Duple, mogu da se pomeraju Maksimalna temperatura ulazne vode (°C): 60 Vrsta utikača: Schuko Trenutno (A): 10 Napon (V): 220-240 8 PROGRAMA: Brzi Wash&Dry 35' (pranje i sušenje pola kapaciteta posuđa na 60°C, za samo 35 minuta!) MAXI Wash&Dry 59' (pranje i sušenje punog kapaciteta posuđa na 65°C, za samo 59 minuta) Intenzivan 75° (za uklanjanje najtvrdokornije masti) Universal 60° (za normalno zaprljano posuđe) Auto Wash 55-65° (automatski određuje najefikasnije trajanje ciklusa i temperaturu, u zavisnosti od zaprljanosti i količine posuđa) Eco 45° (pranje A klase sa najnižom potrošnjom vode i struje) Osetljivo staklo 45° (blago čišćenje za osetljivo posuđe i predmete od kristala) Pretpranje (za sudove koji će biti prani kasnije) DODATNE FUNKCIJE: Pola punjenja (ubrzava pranje i smanjuje potrošnju energije za manju količinu sudova) Easy Click sistem jednostavne promene visine gornje korpe Silikonski dodatak za nežno držanje vinskih čaša Tabs (prilagođava program multifunkcionalnim tabletama) Odloženi start do 23 h Zaštita od prekomernog izlivanja vode hOn - Mogućnost bežične kontrole mašine putem interaktivne Candy hOn aplikacije (putem WiFi i Bluetooth mreže) Saveti i trikovi za efikasnije pranje, uštedu vremena i energije, tretman posebnih sudova... Lako i podešavanje tvrdoće vode, zvučnog signala i sl. Podsetnik o količini tableta i vreme za kupovinu novih Smart Checkup autodijagnostika mašine putem aplikacije za brže i efikasnije servisiranje Performanse i potrošnja Klasa energetske efikasnosti: C Klasa buke: B Nivo buke (dB (A) re 1 pW: 44 Potrošnja energije (100 ciklusa): 76 Potrošnja vode [po ciklusu]: 9,5 Dimenzije Visina sa gornjom pločom (mm): 0 Visina bez gornje ploče (mm): 818 Širina (mm): 597 Dubina (mm): 555 Visina upakovanog uređaja (mm): 896 Širina upakovanog uređaja (mm): 640 Dubina upakovanog proizvoda (mm): 676 Neto težina (kg): 35,3 Bruto težina (kg): 37 GARANCIJA - 5 godina 11 godina garancije na Inverter motor Akcija traje od 01.04.2024. do 30.09.2024. Produžena garancija samo uz registracju na sajtu: registracija.candy.rs/ do 30 dana od kupovine.

Prvo sto izgleda mocno, drugo sto je to nesto za neciji radni sto, desk, vitrinu, orman, krevet. Lik Cara Putina na originalnoj, validnoj i pravoj pravcatoj americkoj novcanici odnosno banknoti od U$ 2 dolara. Zamislite POKLON OBOZAVOCU LIKA I DELA V.V. PUTINA. U igri asocijacije odrednice bi bile Putin - Valuta - Dolar. Drugim recima, ova dva dolara koja je legalna upotrebljiva novcanica, sa sertifikatom autenticnosti, koja se doista mozete potrositi bilo gde u Sjedinjenim americkim drzavama, nosi lik ruskog predsednika Putina i ta dorada plus nabavka kosta razliku izmedju U$ 2 dolara i sume koju placate. Iako bi je mogli potrositi da platite Vas racun u iznosu od dva dolara njeno pravo mesto je na radnom stolu, desku, vitrini,...t.j. treba da bude izlozena negde. Serijski broj novcanice koju kupujete nije isti kao na novcanici sa snimka - sve ostalo jeste - uz nju dobijate sertifikat o originalnosti. 100% pravi dolari!!! Владимир Владимирович Путин (рус. Влади́мир Влади́мирович Пу́тин; Лењинград, 7. октобар 1952) руски је политичар и актуелни председник Руске Федерације. За председника Русије изабран је 26. марта 2000. године, у првом кругу председничких избора. Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. године, по декрету председника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужности председника Русије. За други мандат је изабран 2004. године који је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008. године. На председничким изборима одржаним 4. марта 2012. победио је у првом кругу, освојивши 63,7% гласова.[1] Садржај 1 Детињство и образовање 2 Служба у КГБ-у 3 Политичка каријера 3.1 Први пут премијер (1999) 3.2 Први пут председник 3.3 Путиново обнављање Русије 3.4 Други пут премијер (2008) 3.5 Други пут председник (2012) 4 Популарност 5 Приватни живот 6 Галерија 7 Види још 8 Референце 9 Литература 10 Спољашње везе Детињство и образовање Родитељи Владимира Путина Владимир Спиридонович Марија Ивановна Путин је рођен у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 7. октобра 1952. Његова мајка Марија Ивановна Путина је била радник у фабрици, а отац Владимир Спиридонович Путин је био регрутован у Совјетску морнарицу да служи на подморници почетком 1930-их, а касније је служио у НКВД-у у саботерској групи током Другог светског рата.[2] Владимир Путин је имао још два брата који су рођени средином 1930-их; један је умро неколико месеци након рођења, а други је подлегао дифтерији током опсаде Лењинграда. Деда Владимира Путина, Спиридон Путин, је био лични кувар Владимира Лењина и Јосифа Стаљина.[3] Путин је у младости волео да имитира обавештајце које су у филмовима глумили глумци попут Вјачеслава Тихонова и Георгија Жижонова[4] Основну школу је уписао 1958. године и био је № 193. ученик те године. По завршетку основне школе 1966. уписује средњу хемијску школу као № 281 ученик коју је завршио 1970. године. По завршетку средње школе уписао је 1970. године Правни факултет. Дипломирао је 1975. године, међународно право на Правном факултету Лењинградском државном универзитету, а тема димпломског рада је био Принцип најповлашћеније нације (рус. Принцип наиболее благоприятствуемой нации).[5] На универзитету је такође постао члан Комунистичке партије Совјетског Савеза и остао је њен члан све до њеног распуштања децембра 1991.[6][4] Служба у КГБ-у Путин као официр КГБ. Након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Лењинградске области, где је упознао Сергеја Иванова.[7] Године 1975. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда. 1977. године радио је у контра-обавештајној служби Лењинградског КГБ-а.[8] 1979. године заршава шестомесечни курс у Московској вишој школи КГБ-а а 1984. године са чином мајора студирао је постдипломске студије на КГБ институту Јуриј Андропов, где је стекао 1985. године диплому специјалисте контраобавештајне службе. У том периоду је изучавао немачки језик који течно говори. Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, враћен је у Совјетски Савез. У Дрездену је 1989. сам одбранио зграду КГБ.[9] Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током државног удара који је предводио КГБ против совјетског председника Михаила Горбачова. У то време имао је чин пуковника. Политичка каријера Почетком 1990. године Путин је радио као асистент на матичном универзитету на ком је дипломирао. У јуну 1991. је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету, где је вице-ректор био Јуриј Молчанов а ректор Станислава Меркурњева. Градоначелник Лењинграда у то време је био Анатолиј Собчак, асистент на Лењиградском државном универзитету из Путинових студентских дана и његов предавач. Меркурњев је касније преложио Анатолију Собчаку да ангажује Путина као помоћника за правна питања. Маја 1990. године Собчак ангажује Путина на место саветника председника Лењинградског Градског већа.[10] По избору Анатолиј Собчака, на место градоначелника Санкт Петербурга 12. јуна 1991. године, Путин постаје Председник Одбора за спољне послове града Санкт Петербурга чији је задатак био да као шеф комисије буде укључен за сва питања привлачење инвестиција у Санкт Петербургу, сарадње са страним компанијама и заједничка улагања. Путин је био домаћин у организацији прве берзе у Санкт Петербургу и помогао улазак неколико великих немачких компанија, међу којима је једна од првих банака са страним капиталом у Русији - БНП-Дрезднен банка. Такође је био један од организатора руско-америчких `Игара Добре Воље`, када се састао са великим америчким медијиским бизнисменом Тедом Тарнером.[10] Године 1993. због својих честих путовања по иностранству Собчак именује Путина за свог заменика.[11] У марту 1994. године, постављен је за првог заменика градоначелника Санкт Петербурга, задржавајући свој положај шефа Комитета за спољне односе. Дужности Путина као заменика председника Владе Санкт Петербурга, укључивали су координацију и сарадњу са регионалним телима већничке безбедности и са агенцијама за спровођење закона (полиција, Министарство одбране, Федерална служба безбедности, тужилаштво, судови и царински одбор), као и политичке и друштвене организације. Под надлежношћу Путина су били Регистрација градске коморе и менаџмент градске већнице: правда, односи са јавношћу, административне агенције и хотели.[11] Године 1995. постао је регионални лидер партије Наш дом - Русија.[12] У августу 1996. године се сели у Москву где постаје члан администрације председника Бориса Јељцина. Био је шеф руске обавештајне службе ФСБ (једне од наследница КГБ) од јула 1998. до августа 1999. године, а такође је радио као секретар у служби безбедности од марта до августа 1999. године. Први пут премијер (1999) Путина је Борис Јељцин поставио на место премијера у Влади Русије у августу 1999. године. Путин је постао пети руски премијер у мање од 18 месеци. Тада нико није очекивао да ће, јавности непознати, Путин на том месту остати дуже од његових претходника. Јељцинов главни опонент градоначелник Москве Јуриј Лушков и бивши премијер Јевгениј Примаков, су већ били у кампањи за председничке изборе. Тада нико није могао претпоставити да ће већ у септембру Путин постати најпопуларнији политичар у Русији. Иако није члан ни једне партије, Путин је подржао партију Јединство која је на изборима за Думу у децембру 1999. године освојила највећи број гласова. Индекс раста руске економије од распада Совјетског Савеза до данас. Први пут председник Борис Јељцин је 31. децембра 1999. године неочекивано поднео оставку и именовао Путина за привременог председника. Председнички избори су одржани 26. маја 2000, а Путин је победио у првом кругу, када је остварио убедљиву победу са 52,94 % победивши у већини гувернија осим у Чеченији. У неким гувернијама Путин је освојио и преко 80% гласова. После истека свог првог мандата Путин се поново кандидовао на изборима 2004. године и победио са 71,34 % гласова. Путиново обнављање Русије Владимир Путин радио је на препороду Русије, за време његове власти економија Русија расла је у просеку за 7% сваке године. Путин је радио и на учвршћивању централне власти у свим гувернијама. Тако је смањио ризик од отцепљења далеких области побуњених сепаратистичким осећањима. Други пут премијер (2008) Владимир Путин са Димитријем Медведевим. По завршетку свог другог мандата 2008. године Путин је подржао Дмитрија Медведева на изборима, притом је рекао да намерава да задржи важну политичку улогу у држави (уз додатак да ће то урадити само ако Медведев победи на изборима). После победе Медведева, Путин је изабран за премијера у новој влади. Он је 2008. прихватио да постане председник Јединствене Русије, владајуће странке у Русији. Други пут председник (2012) Владимир Путин је изабран за председника на изборима 2012. Наследио је Дмитрија Медведева који је њега након инаугурације наследио на месту премијера. Популарност Владимир Путин је први носилац Ордена Републике Србије на великој огрлици. Путин ужива популараност широм Русије и у многим државама света, нарочито у земљама у развоју [13], а у Русији он се сматра симболом оживљеног патриотизма.[14] У многим земљама са већински православним становништвом Путин се цени због својих дела учињених на рехабилитацији положаја православне цркве у Русији. Путин је популаран и у Србији, Републици Српској и Црној Гори због принципијелног става Русије у одбрани суверенитета Србије. Он је проглашен за почасног грађанина више српских градова: Новог Сада, Сомбора, Врњачке Бање, Рашке, Апатина, Врбаса, Пожаревца, Љубовије, Оџака, Свилајнца и Лознице.[15] Године 2007. проглашен је за „личност године“ у избору америчког часописа „Тајм“.[16] У очекивању посете Владимира Путина Републици Србији 2007. године, у својству председника Руске Федерације, тадашњи патријарх СПЦ Павле је предложио, а Свети архијерејски синод прихватио, да се Владимиру Путину додели највише црквено одликовање, Орден Светог Саве првог реда, у знак дубоке захвалности за љубав према тој цркви и за драгоцену подршку у настојању да Косово и Метохија остану у саставу Републике Србије. Овај орден је Владимиру Путину уручио патријарх Иринеј у Храму Светог Саве, 23. марта 2011. године. Одликован је и Орденом Републике Србије Првог степена. Орден му је свечано уручен 16. октобра 2014. године, приликом државне посете Републици Србији, поводом 70 година од ослобођења Београда и 100 година од почетка Првог светског рата.[17][18] Путин је вешт и у џудоу, Токио 2000. Приватни живот Био је ожењен Људмилом Путин са којом има две кћерке. Развели су се у јуну 2013. Верник је Руске православне цркве и често истиче заслуге своје мајке за своје верско опредељење.[19][20] Тренира бокс, самбо и џудо (црни појас 6. дан) и бави се скијањем. Воли животиње и имао је женку црног лабрадора ретривера звану Кони (Полгрејв).

Stanje kao na fotografijama 49cm x 69cm Butch Cassidy and the Sundance Kid, 1969 g. Butch Cassidy i Sundance Kid američki je zapadnjački film iz 1969. godine koji je režirao George Roy Hill, a napisao ga je William Goldman. Labavo zasnovan na činjenicama, film govori o divljem zapadu odmetnicima Robertu LeRoyu Parkeru, poznatom kao Butch Cassidy (Paul Newman), i njegovom partneru Harryju Longabaughu, `Sundance Kidu` (Robert Redford), koji su u bijegu od ispucati američku posjed nakon niza pljački vlakova. Par i Sundanceova ljubavnica, Etta Place (Katharine Ross), bježe u Boliviju u potrazi za uspješnijom kriminalnom karijerom. 2003. godine Kongresna knjižnica izabrala je film za Državni filmski registar Sjedinjenih Država kao `kulturno, povijesno ili estetski važan`. [5] [6] Američki filmski institut ocijenio je Butcha Cassidyja i Sundance Kida kao 73. najveći američki film na popisu `AFI-jevih 100 godina ... 100 filmova (izdanje 10. obljetnice)`. Butch Cassidy i Sundance Kid svrstani su na 20. mjesto najvećih heroja u `AFI-jevih 100 godina ... 100 heroja i zlikovaca`. Butch Cassidy i Sundance Kid izabrani su od strane Američkog filmskog instituta za sedmog najvećeg vesterna svih vremena na AFI-jevoj listi 10 najboljih 10 u 2008. godini. Directed by George Roy Hill Produced by John Foreman Written by William Goldman Starring Paul Newman Robert Redford Katharine Ross Strother Martin Jeff Corey Henry Jones Music by Burt Bacharach Cinematography Conrad Hall Edited by John C. Howard Richard C. Meyer Production companies Campanile Productions Newman-Foreman Company Distributed by 20th Century Fox Release date September 23, 1969 (Premiere) September 24, 1969 (New York City) [1] Running time 110 minutes[2] Country United States Language English Budget $6 million[3] Box office $102.3 million (North America) Paul Newman as Butch Cassidy Robert Redford as the Sundance Kid Katharine Ross as Etta Place Strother Martin as Percy Garris Henry Jones as Bike Salesman Jeff Corey as Sheriff Bledsoe George Furth as Woodcock Cloris Leachman as Agnes Ted Cassidy as Harvey Logan Kenneth Mars as Marshal Donnelly Rhodes as Macon Timothy Scott as `News` Carver Charles Dierkop as Flat Nose Curry Paul Bryar as Card Player #1 Sam Elliott as Card Player #2 Jody Gilbert as Large Woman on Train William Goldman prvi je put naišao na priču o Butchu Cassidyju krajem 1950-ih i istraživao s prekidima osam godina prije nego što je počeo pisati scenarij. [7] Goldman kaže da je priču napisao kao originalni scenarij jer nije želio istraživati ​​kako bi bila autentična poput romana. [8] Goldman je kasnije izjavio: Cijeli razlog zašto sam napisao ... stvar, postoji ona poznata rečenica koju je napisao Scott Fitzgerald, koji je bio jedan od mojih junaka, `U američkim životima nema drugih djela.` Kad čitam o Cassidyju i Longabaughu i superposseu koji dolazi nakon njih - to je fenomenalan materijal. Otrčali su u Južnu Ameriku i tamo živjeli osam godina i to me oduševilo: imali su drugi čin. U Južnoj Americi bili su legendarniji nego na starom Zapadu ... To je sjajna priča. Ta dva tipa i ona lijepa djevojka koja odlazi u Južnu Ameriku i sve te stvari. Čini mi se da je to prekrasan materijal. [8] Let junaka prema Južnoj Americi natjerao je jednog rukovoditelja da odbaci scenarij, jer je tada bilo neobično u zapadnjačkim filmovima da glavni junaci bježe. [9] Razvoj Prema Goldmanu, kad je prvi put napisao scenarij i poslao ga na razmatranje, samo ga je jedan studio želio kupiti - i to pod uvjetom da dva glavna lika nisu pobjegla u Južnu Ameriku. Kad je Goldman prosvjedovao da se to dogodilo, šef studija odgovorio je, `Nije me briga. Znam samo da John Wayne ne bježi.` [10] Goldman je napisao scenarij, `nije ga promijenio više od nekoliko stranica, a naknadno je otkrio da ga želi svaki studio.` [10] Uloga Sundancea ponuđena je Jacku Lemmonu, čija je producentska kuća JML producirala film Cool Hand Luke (1967) u kojem je Newman glumio. Lemmon je, međutim, odbio ulogu jer nije volio jahati konje i osjećao je da je već ranije igrao previše aspekata lika Sundance Kida. [11] Ostali glumci koji su razmatrani za ulogu Sundancea bili su Steve McQueen i Warren Beatty, koji su obojicu odbili, a Beatty je tvrdila da je film previše sličan Bonnie i Clydeu. Prema Goldmanu, McQueen i Newman istovremeno su čitali scenarije i dogovorili se da će raditi film. McQueen se na kraju povukao iz filma zbog neslaganja s Newmanom. Dvojica glumaca na kraju bi se udružila u filmu katastrofe The Towering Inferno 1974. godine. Jacqueline Bisset bila je glavna kandidatkinja za ulogu Ette Place. [12] Otpustite Premijere Svjetska premijera filma bila je 23. rujna 1969. u kazalištu Roger Sherman, u New Havenu, Connecticut. Premijeri su između ostalih prisustvovali Paul Newman, njegova supruga Joanne Woodward, Robert Redford, George Roy Hill, William Goldman i John Foreman. [13] Otvoren je sljedeći dan u New Yorku [1] u kazalištima Penthouse i Sutton. Originalan filmski plakat Morava Film

Pokemon 2020. (Pokemon/Nintendo/Creatures/Game Freak) - sitna su slova,jedva uspevam da procitam.Na nekim karticama pise godina (2020.) i proizvodjac,na nekim ne pise (samo stoji npr. Nintendo 1996.),dok na onima gde je oznaka `V Evolution` pise 2021-2022. Kartice su reljefne (pod prstima se oseti reljef na povrsini kartice,nije samo ravna i glatka povrsina kao kod drugih kartica). Cena je za 1 karticu sa spiska dole. Zajednicki opis za ovu gomilu: Nazad: Logo Pokemona, u zlatnoj boji (neka vas ne zavara to sto se mozda delom vidi crna boja,to je samo od prelamanja svetlosti,pozadina je u potpunosti zlatna). Napred: Sve su zlatne.Kod nekih je slika all-over (preko cele prednje strane),dok je kod drugih u gornjoj polovini slika i naziv,u donjoj polovini je opis.Nemaju onaj mirror effect (efekat da se presijavaju). Opste stanje: OK,kartice su uglavnom lepo ocuvane (odlicno),osim ako je pored naznaceno drugacije. U ponudi su kartice (ime i u zagradi attribute): Blastoise Vmax (Vmax) (nema drugu oznaku) Centiskorch Vmax (Vmax) SV109/SV122 Charizard (no attribute) 4/102 Charizard GX (Stage 2) SV49/SV94 Charizard GX (Stage 2) 150/147 Charizard V (V Evolution) (nema drugu oznaku,sem SM 26-43) - razlicit je od drugih sa istom oznakom Charizard V (V Evolution) (nema drugu oznaku,sem SM 26-43) - razlicit je od drugih sa istom oznakom Charizard V (V Evolution) (nema drugu oznaku,sem SM 26-43) - razlicit je od drugih sa istom oznakom Charizard V (V Evolution) (nema drugu oznaku,sem SRL 07-03) Charizard V (Basic) 079/073 - razlicit je od drugih sa istom oznakom Charizard V (Basic) 079/073 - razlicit je od drugih sa istom oznakom Charizard Vmax (V Evolution) (nema drugu oznaku,sem SMP 26-44) Charizard Vmax (Vmax) SV107/SV122 x2 Charizard Vmax (Vmax) (nema drugu oznaku) Charizard Vmax (Vmax) 020/189 Charizard Vmax (Vmax) 143/293 Charmander,Bulbasaur & Squirtle GX (Basic) 3/99 Charmander,Charmeleon & Charizard GX (Evolution) (nema drugu oznaku) Flareon V (Basic) 169/203 Galarian Darmanitan Vmax (Vmax) 037/195 (mozda i 037/185,ne vidi se jasno) Gardevoir & Sylveon GX (Basic) 130/234 Grimmsnarl Vmax (Vmax) 115/189 Lapras Vmax (Vmax) SV111/SV122 Magikarp & Wailord GX (Basic) 161/181 Shining Charizard (no attribute) 107/105 Shining Charizard GX (Stage 2) (nema drugu oznaku) ***** Slikana je cela gomila (grupa),a takodje i jedna kartica (tj. njeno lice i nalicje),karakteristicna/prosecna za celu ovu gomilu primera radi (mozda je ta vec prodata,proverite spisak),da bi mogli da uporedite da li je to to izdanje koje vam treba (posto izgleda postoji vise razlicitih izdanja;zato i imam vise ovakvih grupa/gomila,pogledajte moje ostale ponude ovih kartica).Otprilike,kako ona izgleda,tako i vecina drugih kartica iz ove grupe izgleda (sto se tice ocuvanosti i izgleda - gde je sta i kako napisano). Ono sto sam primetio da malo vise odstupa od zajednickog opisa,to sam i naveo posle naziva te kartice.Imam preko 1000 (ako ne i par hiljada) razlicitih kartica,nemojte mi zameriti ako sam slucajno preskocio u opisu neku crticu ili tackicu (manu),ne mogu sve da vidim,moguce su neke omaske (nenamerne).Mozda sam i ja napravio neku typing mistake u imenu,raspao sam se od kucanja (vec danima em sortiram em prekucavam imena ovih kartica),ne zamerite. Grupe kartica su formirane na osnovu izgleda i velicine (primecujem da razlicita izdanja imaju razlicite velicine kartica).Sve kartice iz ove grupe su iste velicine,osim ako nije naznaceno drugacije. Ako posle naziva kartice pise npr. `x2` (ili x3,x4,x5...) to znaci da imam dva,tri,cetiri... takva ista primerka,u slucaju da vam treba vise istih kartica. Takodje,ne razumem se u to sta je original,a sta nije (ni iz kog deka su kartice).Jedino mogu da opisem ono sto vidim (kako izgleda kartica) i to je to.Pa mozete iskoristiti to moje neznanje (tj. ovakvu povoljnu ponudu) ako mislite da je ovo original. U svakom slucaju,ovo dobro dodje za zabavu/igru sa prijateljima.Ne morate da kupujete neke kartice koje su po par stotina dinara,kad su ovde MNOGO jeftinije. Iskoristite to!

Stanje kao na fotografijma 49cm x 69cm 0 Rillington Place (sh. Ulica Rillington Place br. 10), u Jugoslaviji prikazan i pod naslovom Ubica sa Rillington Squarea, je britanski kriminalistički film snimljen 1971. godine u režiji Richarda Fleischera. Temelji se na istoimenoj knjizi novinara i aktivista Ludovica Kennedyja kojom su opisani stvarni događaji koji su doveli do jedne od najzloglasnijih sudskih nepravdi u britanskoj historiji te potakli ukidanje smrtne kazne u Velikoj Britaniji 1967. godine. Protagonist, koga tumači Richard Attenborrough, je sredovječni poštanski službenik koji početkom 1950-ih živi u londonskoj četvrti Notting Hill, pri čemu nitko, pa ni njegova supruga (koju tumači Pat Heywood), ne zna da je on serijski ubica koji davi žene kako bi zadovoljio svoju nekrofilsku pohotu. Radnja prikazuje kako njegova nova meta postaje mlada susjeda (čiji lik tumači Judy Geeson), a koju još prikladnijom čini njen naivni muž Tim (koga tumači John Hurt) kome će biti lako namjestiti dokaze za ubistvo. Fleischeru je 10 Rillington Place bio jedan od nekoliko filmova u karijeri koji su se temeljili na stvarnim kriminalističkim slučajevima. Kao i u Bostonskom davitelju snimljenom nekoliko godina ranije, Fleischer se odlučio za tehniku dokudrame nastojeći biti što vjerniji službenim dokumentima; osim toga se inzistiralo na snimanju na autentičnim lokacijama, a kao tehnički savjetnik je angažiran i službeni krvnik Albert Pierrepoint, koj je u stvarnom životu izveo vješanje rekonstruirano u filmu. Sam Attenborrough, glumac poznat po ulogama dobroćudnih likova, je kasnije tvrdio da je ulogu monstruoznog ubice prihvatio sa velikom nelagodom, ali da ga je u potpunosti prožela s obzirom da zaplet predstavlja `razornu osudu prakticiranja smrtne kazne`. Nakon premijere su kritičari bili podijeljeni. Sa jedne strane su hvalili Fleischerovo inzistiranje na detaljima, ali su isto tako smatrali da ono film čini nimalo atraktivnim, a ni intrigantnim, odnosno da scenario uopće nije objasnio niti natuknuo razloge koji su Christieja potakli da počini tako monstruozna djela. Režija Richard Fleischer Producent Leslie Linder Martin Ransohoff Scenario Clive Exton Predložak Ten Rillington Place; autor: Ludovic Kennedy Uloge Richard Attenborough Judy Geeson John Hurt Muzika John Dankworth Fotografija Denys Coop Montaža Ernest Walter Studio Filmways Genesis Productions Distribucija Columbia Pictures Datum(i) premijere 10. februar 1971 Trajanje 111 min. Zemlja Ujedinjeno Kraljevstvo Jezik engleski Richard Attenborough ... John Reginald Christie John Hurt ... Timothy John Evans Judy Geeson ... Beryl Evans Pat Heywood ... Ethel Christie Isobel Black ... Alice Phyllis MacMahon ... Muriel Eady Ray Barron ... Workman Willis Douglas Blackwell ... Workman Jones Gabrielle Daye ... Mrs. Lynch Jimmy Gardner ... Mr. Lynch Edward Evans ... Detektiv inspektor Tenniel Evans ... Detektiv narednik David Jackson ... Policajac George Lee ... Policajac Richard Coleman ... Policajac koji hapsi Christieja André Morell ... Sudac Lewis Robert Hardy ... Malcolm Morris Geoffrey Chater ... Christmas Humphreys Basil Dignam ... Član medicinskog odbora Edward Burnham ... Član medicinskog odbora Edwin Brown ... Krvnik Sam Kydd ... Trgovac namještajem Rudolph Walker ... Čovjek iz Zapadne Indije br. 1 Tommy Ansah ... Čovjek iz Zapadne Indije br. 2 Reg Lye ... Skitnica Norma Shebbeare ... žena u kavani Originalan filmski plakat Avala Genex

434 Stanje kao na fotografijama! Karlovac (nem. Karlstadt, mađ. Károlyváros) je grad u Hrvatskoj i administrativno središte Karlovačke županije. Prema rezultatima popisa iz 2011. u gradu je živelo 55.705 stanovnika, a u samom naselju je živelo 46.833 stanovnika.[1] Geografija Karlovac je grad u središnjoj Hrvatskoj, 56 km jugozapadno od Zagreba i 130 km istočno od Rijeke. Smješten je na dinarskom rubu Panonske nizine, a upravo s karlovačkog područja počinje bregoviti i planinski dio prema Mediteranu. Nalazi se na raskršću važnih saobraćajnih i željezničkih pravaca iz Zagreba prema Rijeci i Splitu. Uz mnogobrojne parkove i zelene prostore, specifičnost Karlovca su čak četiri rijeke koje prolaze kroz grad — Korana, Kupa, Dobra i Mrežnica. Istorija Karlovac, srpska pravoslavna crkva „Sv. Nikola“ U međurječju četiri rijeke podignut je u 16. vijeku idealni renesansni grad u obliku šestokrake zvijezde, podijeljene u 24 pravilna prostorna bloka. Zbog odbrane od turskih osvajača, započela je 13. jula 1579. godine izgradnja karlovačke tvrđave. Bilo je to na posjedu vlastelinske porodice Zrinskih, pod samim starim gradom Dubovcem. Gradnjom je upravljao tada poznati graditelj Martin Gambon. Samo ime Karlovac (Carlstadt) grad je dobio u čast svoga osnivača austrijskog nadvojvode Karla Habsburškog.[2] Tvrđava je pravi biser onovremenog graditeljskog i fortifikacijskog umijeća. Grade se bedemi i bastioni, a unutar tvrđave, u samom geometrijskom središtu starog gradskog jezgra, prvo su izgrađeni vojni i sakralni objekti. Tako je na središnjem renesansnom trgu još 1580. godine podignuta prvobitna crkva Svete Trojce. Tokom 16. i 17. vijeka tvrđava i vojska upravljaju gradom koji malo po malo mijenja svoje lice. Ugrožavale su ga poplave, pustošili ga požari. U velikom požaru 1594. godine izgorio je cijeli grad. Karlovcem su harale epidemije kuge, od kojih je najteža bila 1773. godine, kada je pomrla gotovo polovina stanovništva. Turci su ukupno sedam puta opsjedali Karlovac, ali ga nisu uspjeli zauzeti. Posljednja osmanlijska opsada dogodila se 1672. godine. Karlovačka je tvrđava, zbog plavljenog i prostorno ograničenog terena polako ali neizbježivo gubila svoju strategijsku važnost. Već u prvim decenijama 18. vijeka traže se rješenja izvan granica njenog prostora. Počinje obnova bedema i bastiona stare renesansne tvrđave i izgradnja kuća od čvršće građe, koje će odoljevati čestim požarima. Grad Karlovac, koji je izgrađen kao tvrđava za odbranu od Turaka, bio je pod vojnom upravom. Kruti vojni propisi bili su kočnica ekonomskog razvitka grada budući da su onemogućavali slobodan razvoj trgovine. Nezadovoljni takvim ograničenim položajem građani Karlovca zahtevali su od kraljice Marije Tereze da Karlovac proglasi slobodnim gradom i u njemu uvede civilnu upravu. Nakon učestalih molbi građana u Karlovcu je 1693. godine uveden Magistrat s ograničenom samoupravom. Ubrzo se, međutim, pokazalo da ovakva ograničena samouprava i zavisnost od vojne uprave ograničava razvoj trgovine. Stoga su građani Karlovca i dalje tražili da Marija Tereza Karlovac izuzme od vojne vlasti i proglasi ga slobodnim i kraljevskim gradom. Nakon dugogodišnjih zahtijevanja građana Karlovca, hrvatski sabor je na zasjedanju održanom 1770. godine tražio je da se hrvatsko primorje vrati Hrvatskoj, a Karlovac proglasi slobodnim i kraljevskim gradom i pripoji civilnoj Hrvatskoj. Poslije dugih rasprava kraljica Marija Tereza je svojim otpisom od 1776. godine odlučila da se grad i luka Rijeka, zajedno s onim dijelom bakarskih komorskih dobara koji se nalaze na desnoj strani Karolinskog puta, vrate Kraljevini Hrvatskoj, te da se za ta područja osnuje nova Severinska županija. Istim je otpisom određeno i da se Karlovcu daje položaj slobodnog grada. Severinska županija osnovana je 1777. godine. Imenovano je i kraljevsko povjereništvo koje je Karlovac i predjele nove županije trebalo da preda civilnim gradskim vlastima. Poslovi su povjereni riječkom gubernatoru i županu nove Severinske županije Josipu Majlatu de Sekelju, Nikoli Škrlecu Lomničkom i generalu Basenu. S vremenom, grad koji raste i razvija se, raskida s vojnim vlastima. Godine 1763. izabran je prvi gradski magistrat, a dvije godine kasnije osnovana je i karlovačka Gimnazija. Carica Marija Tereza proglašava Karlovac slobodnim kraljevskim gradom, a car Josip II izdaje 1781. godine Povelju o privilegijama slobodnog kraljevskog grada s grbom. U 18. vijeku i u većem dijelu 19. vijeka. Karlovac će postati najvažniji trgovački grad između Jadranskog mora i Podunavlja. Grade se putevi: Karolinski put Karlovac – Rijeka, Jozefinski put Karlovac – Senj i Lujzinski put Karlovac – Rijeka. Krajem 18. vijeka Karlovac je proživljavao svoje prvo „zlatno doba“ ekonomskog razvoja, a sredinom 19. vijeka. svoje drugo „zlatno doba“ procvatom lađarstva na Kupi. Na samom početku 20. vijeka Karlovac je po broju stanovnika i ekonomskom potencijalu bio treći grad u Hrvatskoj. Za vrijeme Drugog svjetskog rata u Karlovcu su ustaše pobile mnoge Srbe. To se ponovilo i za vrijeme posljednjeg rata kada su mnogi Srbi stradali. Tada je u Karlovcu porušen i hram Svetog Nikole, izgrađen 1785. godine.

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Detaljno stanje Odlično Originalnost Original Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine ,, OZNAKE POLICIJE SRBIJE - MLAĐI VODNIK ,, - SERBIAN POLICE RANK INSIGNIAS ČINOVI POLICIJE SRBIJE LINKS LINKOVI MINISTRY's OFFICIAL WEBSITE EMERGENCY MANAGEMENT SECTOR MINISTRY of JUSTICE POLICE ACADEMY OFFICIAL WEBSITE RULE FROM YEAR 2002 PRAVILO IZ 2002. GODINE Član 28. Oznake činova uniformisanih pripadnika policije su u obliku pravilnog trapeza, duže osnovice 65 mm, kraće osnovice 50 mm i visine 70 mm. Izrađene su od materijala i u boji bluze, osim za pripadnike protivpožarne policije, gde su crvene. Oznake činova za kadete, pitomce, podoficire i zastavnike su jednobojne. Oznake potporučnika, poručnika i kapetana (osim pripadnika protivpožarne policije), imaju po sredini, uzduž, našivenu traku srebrnobele boje širine 10 mm. Oznake potporučnika, poručnika i kapetana – pripadnika protivpožarne policije imaju po sredini, uzduž, našivenu traku tamnocrvene boje, širine 10 mm. Oznake majora, potpukovnika i pukovnika (osim pripadnika protivpožarne policije) imaju po sredini, uzduž, našivene dve srebrnobele trake, širine 10 mm, međusobno rastavljene 8 mm. Oznake majora, potpukovnika i pukovnika – pripadnika protivpožarne policije imaju po sredini, uzduž, našivene dve tamnocrvene trake širine 10 mm, međusobno rastavljene 8 mm. Oznake generala su u obliku epolete, sa krajem prema kragni koji se završava špicem pod uglom od 45°. Ivice epolete obrubljene su zlatnožutom trakom sa hrastovim lišćem. Oznake činova uniformisanih pripadnika policije su: kombinacije oznaka izrađenih od tekstila sa zlatnožutim i srebrnobelim metalnim četvorokrakim zvezdicama maksimalnog raspona krakova 18 mm, zlatnožutim vezenim šestokrakim zvezdicama maksimalnog raspona 22 mm, zlatnožutim vezenim ukrštenim hrastovim grančicama, srebrnobelim, metalnim, radiranim ugaonicima širine 5 mm, savijenim pod uglom od 90°, sa maksimalnim rasponom krakova 30 mm, pravim metalnim srebrnobelim radiranim pločicama širine 5 mm i dužine 30 mm, pravim metalnim srebrnobelim pločicama dimenzija 50x10 mm, pravim metalnim srebrnobelim pločicama dimenzija 50x5 mm i srebrnobelim metalnim rimskim brojevima, visine 20 mm. Pravilnik o uniformi i oznakama, "Službeni glasnik RS", broj 40 od 6. 12. 2002. Član 31. Oznake činova i pripravnika uniformisanih pripadnika policije nose se na naramenicama uniforme (u daljem tekstu: epolete), tako što se navlače na epoletu do dela ušivenog u rukav. Ako određeni deo uniforme nema epolete, ili je ovim pravilnikom određeno da se na epoletama nose druge oznake, oznake činova nose se na mestu utvrđenom za značku uniformisanih pripadnika policije. Pravilnik o uniformi i oznakama, "Službeni glasnik RS", broj 40 od 6. 12. 2002. Mlađi vodnik Mlađi vodnik prve klase Vodnik Млађи водник Млађи водник прве класе Водник Član 29. Oznake činova uniformisanih pripadnika policije su: 1) mlađi vodnik – jedan ugaonik na sredini oznake, vrhom okrenut ka kragni; 2) mlađi vodnik prve klase – prava pločica dužine 30 mm na 15 mm od donje ivice oznake i iznad nje jedan ugaonik vrhom okrenut ka kragni; 3) vodnik – dva ugaonika vrhom okrenuti ka kragni, s tim što su kraci nižeg ugaonika 15 mm udaljeni od donje ivice oznake; Pravilnik o uniformi i oznakama, "Službeni glasnik RS", broj 40 od 6. 12. 2002. Vodnik prve klase Stariji Vodnik Stariji vodnik prve klase Водник прве класе Старији водник Старији водник прве класе Član 29. 4) vodnik prve klase – prava pločica dužine 30 mm na 10 mm od donje ivice oznake i iznad nje dva ugaonika vrhovima okrenuti ka kragni; 5) stariji vodnik – tri ugaonika, raspoređeni po sredini oznake i vrhovima okrenuti ka kragni; 6) stariji vodnik prve klase – prava pločica dužine 30 mm na 3 mm od donje ivice oznake i iznad nje tri ugaonika okrenuta vrhovima ka kragni; međusobno rastojanje vrhova ugaonika od pločice i između njih je 3 mm; Pravilnik o uniformi i oznakama, "Službeni glasnik RS", broj 40 od 6. 12. 2002. Mlađi zastavnik Zastavnik Stariji zastavnik Млађи заставник Заставник Старији заставник Član 29. 7) mlađi zastavnik – jedna srebrnobela zvezdica na sredini oznake; 8) zastavnik – dve srebrnobele zvezdice na sredini oznake, raspoređene paralelno sa horizontalnim ivicama, sa rastojanjem između vrhova krakova 5 mm; 9) stariji zastavnik – tri srebrnobele zvezdice na sredini oznake, raspoređene u kupu čiji je vrh okrenut ka kragni; Pravilnik o uniformi i oznakama, "Službeni glasnik RS", broj 40 od 6. 12. 2002. Potporučnik Poručnik Kapetan Потпоручник Поручник Каапетан Član 29. 10) potporučnik i major – jedna zlatnožuta četvorokraka zvezdica na sredini oznake; 11) poručnik i potpukovnik – dve zlatnožute četvorokrake zvezdice, isto raspoređene kao i za zastavnika; 12) kapetan i pukovnik – tri zlatnožute četvorokrake zvezdice, isto raspoređene kao i za starijeg zastavnika; Pravilnik o uniformi i oznakama, "Službeni glasnik RS", broj 40 od 6. 12. 2002. Major Potpukovnik Pukovnik Мајор Потпуковник Пуковник --- 2024-01-24 20:47:34 prodavac je promenio načine slanja ---

Letak kojim je Dragoljub Aleksic izmedju dva rata reklamirao svoj cuveni poduhvat, u kome je nadletao Beograd drzeci se zubima za avion. Prirodno, leci su izbacivani iz aviona. EKSTREMNO RETKO! Dragoljub Aleksić (Vina kod Knjaževca, 9. avgust 1910 — Beograd, 4. novembar 1985), bio je srpski i jugoslovenski filmski scenarista, reditelj, producent, akrobata i glumac, poznat u jugoslovenskim, evropskim i svetskim okvirima. Osnovni biografski podaci Nakon završene osnovne škole i kovačkog zanata napušta rodno selo, Vinu i odlazi u Beograd gde formira sopstvenu akrobatsku artističku trupu i ubrzo postaje jedna od najslavnijih domaćih ličnosti svog doba. Umro je u Beogradu u domu za stare, na Bežanijskoj kosi, u krajnjem siromaštvu. Od tada do danas, lik Dragoljuba Aleksića predstavlja značajnu tačku interesovanja u umetničkim i teorijskim krugovima naše zemlje. Aleksić je u periodu između dva svetska rata nastupao širom čitave Jugoslavije i Evrope. Tokom 1931. godine nastupao je u Kruševcu, tom prilikom je bio uhapšen.[1] Septembra 1936. pojavio se u Beogradu sa topom za ispaljivanje ljudi.[2] Piše scenario, režira, producira i igra glavnu ulogu u prvom srpskom filmu sa snimljenim filmskim dijalogom Nevinost bez zaštite, priču o junaku koji pomaže i spašava od nasilja sirotu, nezaštićenu devojku. U produkciji su mu pomogli saradnici Ivan Mišković, producent i Stevan Živković, snimatelj.[3] Film je videlo oko 80.000 Beograđana.[4] Zbog ovog, u amaterskim uslovima snimljenog filma, Aleksić ima problema sa Nemcima, ali i sa novim vlastima nakon oslobođenja. Nemačka okupaciona vlast ga sumnjiči za podrivanje trećeg rajha i pobunu protiv okupacione vlasti, jer projekcija njegovog filma izaziva ovacije koje su, po pričama Beograđana onog vremena, nadjačale ton u susednom, nemačkom bioskopu. Komunistička partija ga, nakon završetka drugog svetskog rata, proglašava kolaboracionistom i izvodi pred sud, zbog sumnje da je filmski materijal, kamere i ostalu tehniku dobio od Nemaca, kao njihov saradnik. U oba procesa koji su vođeni protiv njega Aleksić dobija oslobađajuću presudu. Film Nevinost bez zaštite je sačuvan samo u fragmentima. Njih, uz komentare samog Aleksića, možete videti u istoimenom filmu Dušana Makavejeva snimljenom 1968. godine. Osim tumačenja glavne uloge u sopstvenom filmu Aleksić igra i u filmu Desant na Drvar Fadila Hadžića (1963). Ulogu Dragoljuba Aleksića Čoveka od čelika tumači Nenad Jezdić u filmu Čarlston za Ognjenku, Uroša Stojanovića (2008).[5] Danas u beogradskom naselju Zemun Polje postoji Ulica akrobate Aleksića. Sahranjen je na Centralnom groblju u Beogradu. Aleksićeva akrobatska atrakcija, Maribor 1958 Humanitarni rad i akrobatske atrakcije Osim velike hrabrosti i artističke veštine, ono što Aleksića čini još većim herojem sopstvenog i današnjeg vremena je velika humanost koju je iskazivao tokom svoje karijere, donirajući velika novčana sredstva različitim humanitarnim, sportskim i drugim udruženjima građana. Njegov evropski značaj i slavu potvrđuju brojni dokumenti, zahvalnice, priznanja kao i novinski članci koji veličaju Aleksićev lik i delo. Javno je izvodio neverovatne poduhvate: savijanje gvozdene šipke, kidanje lanca zubima, hodanje po žici razapetoj između vrhova zgrada, bez zaštitne mreže... Leteo je iznad Kalemegdana, prvi put 21. aprila 1940[6], ali i ostalih evropskih gradova, držeći se samo zubima za uže ispod avionskog trupa. Retki sačuvani filmski snimci svedoče o nesvakidašnjim podvizima ovog jedinstvenog čoveka. Nakon leta iznad Kalemegdana, `konkurenti` su proneli glas da je poginuo. Da bi dokazao da je živ, početkom jula 1940. je ispred `Šumatovca` kidao zubima lanac.[7] Filmografija Nevinost bez zaštite (1942) Dragoljub Aleksić , Ivan Mišković Desant na Drvar (1963) Fadil Hadžić tags: dragoljub aleksic, covek od celika, nevinost bez zastite, akrobata aleksic...

Više prostora unutra – ista dubina spolja SpaceMax™ tehnologija Ekstraveliki frižider od 385 litara sa svojih 600 mm dubine odgovara standardima kuhinjskih elemenata i u ravni je sa njima. Njegova prednost su izuzetno tanki zidovi u koje je SpaceMax™ tehnologijom ugrađena veoma efikasna izolacija. Na taj način stvoreno je više prostora u unutrašnjosti, a frižider prati liniju radnih elemenata. Hladi ravnomerno po svim ćoškovima Sveobuhvatno hlađenje Ono što se pouzdano zna jeste da će hrana biti odlično rashlađena, gde god da se nalazi. Sistem za sveobuhvatno hlađenje ravnomerno rashlađuje svaku pregradu i svaki ćošak. On neprekidno proverava temperaturu i kroz strateški postavljene otvore ubacuje hladan vazduh. Tako će svaka namirnica, gde god da se nalazi, biti dobro rashlađena i sveža. Bez leda tamo gde ne treba No Frost Ne gubi vreme i snagu na odleđivanje frižidera. Tehnologija No Frost povećava cirkulaciju vazduha i održava stabilnu temperaturu, čime se sprečava formiranje leda. Na taj način se mnogo brže dostiže željena temperatura. A sistem za hlađenje je manje opterećen, pa frižider traje duže. Brzo hlađenje i zamrzavanje kad zatreba Power Cool / Power Freeze Uživaj u performansama brzog hlađenja. Pritiskom na dugme, aktivira se funkcija Power Cool i izuzetno hladan vazduh počinje da prodire unutar frižidera kako bi brzo rashladio sve tvoje namirnice ili omiljene napitke. Funkcija Power Freeze omogućava brzo ubacivanje hladnog vazduha u zamrzivač. Izvanredna opcija za zamrzavanje ili učvršćivanje zamrznute hrane i pravljenje leda. Tih i energetski efikasan rad Tehnologija Digital Inverter Uživaj u manje buke i većoj energetskoj efikasnosti. Digitalni inverter kompresor nakon primljenog zahteva za hlađenjem automatski podešava brzinu. Pored njega je tiše nego u čitaonici, jer proizvodi samo 35 dB (B) buke. S obzirom na to da, u skladu sa novim energetskim propisima, troši do 50% manje energije, on čuva i tvoj novac. SPECIFIKACIJE Kapacitet Bruto ukupno (litara): 341 ℓ Bruto za zamrzivač (litara): 114 ℓ Bruto za frižider (litara): 227 ℓ Fizičke specifikacije Neto širina (cm): 595 mm Neto visina kućišta sa šarkom (cm): 1853 mm Neto visina kućišta bez šarke (cm): 1853 mm Neto dubina bez ručke za vrata (cm): 658 mm Neto dubina bez vrata (cm): 595 mm Širina pakovanja (cm): 637 mm Visina pakovanja (cm): 1935 mm Dubina pakovanja (cm): 740 mm Neto težina: 66 kg Težina pakovanja (kg): 69 kg Karakteristike hlađenja No Frost tehnologija: Da Tip hlađenja: Sveobuhvatno hlađenje Karakteristike frižidera Broj polica (ukupno): 4 EA Rešetka za vino: Da Broj pregrada u vratima: 3 EA Pregrada za jaja (Posuda za jaja): Da Unutrašnje LED svetlo: LED u gornjem delu Materijal za police: Zaštitno staklo Broj fioka za povrće i voće: 1 EA Power Cool funkcija: Da Karakteristike zamrzivača Broj fioka: 3 EA Power Freeze funkcija: Da Posuda za led: Da Opšte karakteristike Reverzibilna vrata: Da Alarm na vratima: Da Sredstvo za hlađenje: R600a Autonomno vreme rada (povećanje temperature): 9 h Karakteristike spoljašnosti Dozator za vodu: Da Tip ekrana: Spoljašnji Ručka na vratima: Udubljenje Boje: Srebrna Performanse Klasa energetske efikasnosti: E Potrošnja energije: 254 kWh/year Nivo buke: 35 dBA Klimatska klasa: SN, N, ST, T Kapacitet hlađenja (kg/24h): 8 kg/24hr Kategorija Tip frižidera: BMF Smart Ugrađen WiFi: Da GARANCIJA: 2 + 3 godine produžene garancije Promotivni period: 15.02.2024. - 31.12.2024. Da bi se ostvarila produžena garancija, neophoda je registracija najkasnije 30 dana od datuma na računu i kratak utisak o samom uređaju na samsung.com/rs/microsite/5-godina-garancija-za-samsung-proizvode/ .

Više prostora unutra – ista dubina spolja SpaceMax™ tehnologija Ekstraveliki frižider od 385 litara sa svojih 600 mm dubine odgovara standardima kuhinjskih elemenata i u ravni je sa njima. Njegova prednost su izuzetno tanki zidovi u koje je SpaceMax™ tehnologijom ugrađena veoma efikasna izolacija. Na taj način stvoreno je više prostora u unutrašnjosti, a frižider prati liniju radnih elemenata. Hladi ravnomerno po svim ćoškovima Sveobuhvatno hlađenje Ono što se pouzdano zna jeste da će hrana biti odlično rashlađena, gde god da se nalazi. Sistem za sveobuhvatno hlađenje ravnomerno rashlađuje svaku pregradu i svaki ćošak. On neprekidno proverava temperaturu i kroz strateški postavljene otvore ubacuje hladan vazduh. Tako će svaka namirnica, gde god da se nalazi, biti dobro rashlađena i sveža. Bez leda tamo gde ne treba No Frost Ne gubi vreme i snagu na odleđivanje frižidera. Tehnologija No Frost povećava cirkulaciju vazduha i održava stabilnu temperaturu, čime se sprečava formiranje leda. Na taj način se mnogo brže dostiže željena temperatura. A sistem za hlađenje je manje opterećen, pa frižider traje duže. Brzo hlađenje i zamrzavanje kad zatreba Power Cool / Power Freeze Uživaj u performansama brzog hlađenja. Pritiskom na dugme, aktivira se funkcija Power Cool i izuzetno hladan vazduh počinje da prodire unutar frižidera kako bi brzo rashladio sve tvoje namirnice ili omiljene napitke. Funkcija Power Freeze omogućava brzo ubacivanje hladnog vazduha u zamrzivač. Izvanredna opcija za zamrzavanje ili učvršćivanje zamrznute hrane i pravljenje leda. Tih i energetski efikasan rad Tehnologija Digital Inverter Uživaj u manje buke i većoj energetskoj efikasnosti. Digitalni inverter kompresor nakon primljenog zahteva za hlađenjem automatski podešava brzinu. Pored njega je tiše nego u čitaonici, jer proizvodi samo 35 dB (B) buke. S obzirom na to da, u skladu sa novim energetskim propisima, troši do 50% manje energije, on čuva i tvoj novac. SPECIFIKACIJE Kapacitet Bruto ukupno (litara): 341 ℓ Bruto za zamrzivač (litara): 114 ℓ Bruto za frižider (litara): 227 ℓ Fizičke specifikacije Neto širina (cm): 59.5 Neto visina kućišta sa šarkom (cm): 185.3 Neto visina kućišta bez šarke (cm): 185.3 Neto dubina bez ručke za vrata (cm): 65.8 Neto dubina bez vrata (cm): 59.5 Širina pakovanja (cm): 63.7 Visina pakovanja (cm): 193.5 Dubina pakovanja (cm): 74.0 Neto težina: 66 kg Težina pakovanja (kg): 69 kg 20/40/40H (Posuda): 27/54/72 Karakteristike hlađenja No Frost tehnologija: Da Tip hlađenja: Sveobuhvatno hlađenje Karakteristike frižidera Broj polica (ukupno): 4 EA Rešetka za vino: Da Broj pregrada u vratima: 3 EA Pregrada za jaja (Posuda za jaja): Da Unutrašnje LED svetlo: LED u gornjem delu Materijal za police: Zaštitno staklo Broj fioka za povrće i voće: 1 EA Power Cool funkcija: Da Karakteristike zamrzivača Broj fioka: 3 EA Power Freeze funkcija: Da Posuda za led: Da Opšte karakteristike Reverzibilna vrata: Da Alarm na vratima: Da Sredstvo za hlađenje: R600a Autonomno vreme rada (povećanje temperature): 9 h Karakteristike spoljašnosti Dozator za vodu: Da Tip ekrana: Spoljašnji Ručka na vratima: Udubljenje Boje: Srebrna Performanse Klasa energetske efikasnosti: E Potrošnja energije: 254 kWh/year Nivo buke: 35 dBA Klimatska klasa: SN, N, ST, T Kapacitet hlađenja (kg/24h): 8 kg/24hr Kategorija Tip frižidera: BMF Smart Ugrađen WiFi: Da GARANCIJA: 2 + 3 godine produžene garancije Promotivni period: 15.02.2024. - 31.12.2024. Da bi se ostvarila produžena garancija, neophoda je registracija najkasnije 30 dana od datuma na računu i kratak utisak o samom uređaju na https://www.samsung.com/rs/microsite/5-godina-garancija-za-samsung-proizvode/ . 20 godina garancije na motor, SpaceMax™ , All Around Cooling, rešetka za vino, dispenzer