Cena kombinacije: 7150 din (dostava je 1000din. ) (otkup + poštarina = 8150din) KOMBINACIJA SADRŽI: šipke za 20kg – 2kom šipka duzine 160cm – 1kom- diskovi / tegovi od 1,5kg - 4kom - diskovi / tegovi od 2 kg - 4kom - diskovi / tegovi od 3,5kg - 4kom - diskovi / tegovi od 5kg - 4kom (ukupna masa diskova 48kg) / diskovi mogu da se skidaju ! Ako želite da Vam dvoručna šipka bude sa krupnim navojem i zvezdastom navrtkom, umesto dvoručne šipke sa kontra oprugama, doplata je +600din. Za dostavu i račun potrebni: Ako ste građanin (fizičko lice): GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI Ako ste firma, udruženje ili klub: NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI (nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke) dodatni telefoni za informacije: 023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291 Viber telefon: +381(0)62/269-193 Cenovnik preporučenih kombinacija tegova i 2+1 šipki Tegovi i šipke (set od 36kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5450din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 48kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7150din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 50kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7300din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 44kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6990din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 56kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8150din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 64kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8900din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 70kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9650din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 76kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10250din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 84kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11300din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 90kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11700din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 96kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12700din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 118kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14700din. (dostava 1000din. ) (dostava je uračunata u cenu) DETALJNIJE O SVIM "IRON" DISKOVIMA - Diskovi su izrađeni od ojačanog polipropilena iz jednog dela (industrijska plastika), otporni su na padove sa manjih visina, ne grebu parket, punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni su čepom. Prečnik rupe diska je 33mm, debljina je 6cm, a prečnik diska je 27cm (za 5kg i 3.5kg) i 14cm (za 2kg i 1.5kg). Boje diskova mogu da variraju. DETALJNIJE O SVIM "IRON" ŠIPKAMA - Dvoručne šipke su napravljene od lake i jake metalne legure. Dvoručne šipke na sebi imaju 2 gumena rukohvata širine 25cm (svaki) a jednoručne šipke imaju pvc rukohvat dužine 14cm. Po 2 kontraopruge se dobijaju besplatno uz svaku kupljenu dvoručnu šipku. Nova serija jednoručnih šipki je napravljena od čelika, pvc-a i industrijske plastike. Nove jednoručne šipke imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku koja se lako odvija i zavija, armirane su čelikom i čvrsto drže diskove čak i prilikom naginjanja ( ove nove jednoručne šipke su zamena za sve prethodne verzije šipki ). Prečnik svih šipki jednoručnih i dvoručnih je 32mm. Dvoručne šipke se proizvode za 30kg, 50kg, 70kg i 90kg diskova a jednoručne za 20kg i 30kg diskova. Za vežbanje nisu neophodne rukavice jer šipke imaju rukohvate sa linijaturom koja sprečava klizanje tokom korišćenja. CENOVNIK SVIH "IRON" ŠIPKI I DISKOVA Disk od 5kg . . . . .500din. /kom Disk od 3.5kg . . . 350din. /kom Disk od 2kg . . . . .200din. /kom Disk od 1.5kg . . . 150din. /kom Jednoručne šipke za 20kg krupan navoj sa navrtkom (dužina 42.5cm) max. 4 diska. . 600din. /kom Jednoručne šipke za 30kg krupan navoj sa navrtkom (dužina 52.5cm) max. 6 diska. . 700din. /kom Dvoručne šipke za 30kg diskova sa 2 kontraopruge (dužina 135cm) max. 6 diska . . .1350din. /kom Dvoručne šipke za 50kg diskova sa 2 kontraopruge (dužina 160cm) max. 10 diska. . 1550din. /kom Dvoručne šipke za 70kg diskova sa 2 kontraopruge (dužina 180cm) max. 14 diska . . 1750din. /kom Dvoručne šipke za 90kg diskova sa 2 kontraopruge (dužina 205cm) max. 18 diska. . 1950din. /kom Ez šipke sa 2 kontraopruge: za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din. Triceps šipke sa 2 kontraopruge: za 30kg=2050din. / za 50kg=2200din. / za 70kg=2350din. / za 90kg=2490din. Dvoručna aerobik šipka za 30kg (max 6 diska) navoj+navrka (dužina 135cm). . . . . . .1950din. /kom Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2500din. /set O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Cena kombinacije: 7100 din (dostava je 1000din. ) (otkup + poštarina = 8100din)KOMBINACIJA SADRŽI:- diskovi / tegovi od 5kg – 4 kom- diskovi / tegovi od 3.5kg - 4 kom- diskovi / tegovi od 2kg - 4 kom- diskovi / tegovi od 1.5 kg - 4 kom- jednoručna šipka za 20kg diskova - 2 kom- Dvoručna EZ šipka za bicepse za 70kg tegova – 1 kom(ukupna masa diskova 48 kg) / diskovi mogu da se skidaju !Cenovnik preporučenih kombinacija tegova / diskova sa EZ krivom šipkom za bicepseEZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 37kg _____________5350din. (dostava 500din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 48kg _____________7100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 58kg _____________7550din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 68kg ____________11100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 73kg ____________11000din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 88kg ____________15500din. (dostava 2000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 98kg ____________16500din. (dostava 2000din) Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Prvo sto izgleda mocno, drugo sto je to nesto za neciji radni sto, desk, vitrinu, orman, krevet. Lik Cara Putina na originalnoj, validnoj i pravoj pravcatoj americkoj novcanici odnosno banknoti od U$ 2 dolara. Zamislite POKLON OBOZAVOCU LIKA I DELA V.V. PUTINA. U igri asocijacije odrednice bi bile Putin - Valuta - Dolar. Drugim recima, ova dva dolara koja je legalna upotrebljiva novcanica, sa sertifikatom autenticnosti, koja se doista mozete potrositi bilo gde u Sjedinjenim americkim drzavama, nosi lik ruskog predsednika Putina i ta dorada plus nabavka kosta razliku izmedju U$ 2 dolara i sume koju placate. Iako bi je mogli potrositi da platite Vas racun u iznosu od dva dolara njeno pravo mesto je na radnom stolu, desku, vitrini,...t.j. treba da bude izlozena negde. Serijski broj novcanice koju kupujete nije isti kao na novcanici sa snimka - sve ostalo jeste - uz nju dobijate sertifikat o originalnosti. 100% pravi dolari!!! Владимир Владимирович Путин (рус. Влади́мир Влади́мирович Пу́тин; Лењинград, 7. октобар 1952) руски је политичар и актуелни председник Руске Федерације. За председника Русије изабран је 26. марта 2000. године, у првом кругу председничких избора. Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. године, по декрету председника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужности председника Русије. За други мандат је изабран 2004. године који је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008. године. На председничким изборима одржаним 4. марта 2012. победио је у првом кругу, освојивши 63,7% гласова.[1] Садржај 1 Детињство и образовање 2 Служба у КГБ-у 3 Политичка каријера 3.1 Први пут премијер (1999) 3.2 Први пут председник 3.3 Путиново обнављање Русије 3.4 Други пут премијер (2008) 3.5 Други пут председник (2012) 4 Популарност 5 Приватни живот 6 Галерија 7 Види још 8 Референце 9 Литература 10 Спољашње везе Детињство и образовање Родитељи Владимира Путина Владимир Спиридонович Марија Ивановна Путин је рођен у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 7. октобра 1952. Његова мајка Марија Ивановна Путина је била радник у фабрици, а отац Владимир Спиридонович Путин је био регрутован у Совјетску морнарицу да служи на подморници почетком 1930-их, а касније је служио у НКВД-у у саботерској групи током Другог светског рата.[2] Владимир Путин је имао још два брата који су рођени средином 1930-их; један је умро неколико месеци након рођења, а други је подлегао дифтерији током опсаде Лењинграда. Деда Владимира Путина, Спиридон Путин, је био лични кувар Владимира Лењина и Јосифа Стаљина.[3] Путин је у младости волео да имитира обавештајце које су у филмовима глумили глумци попут Вјачеслава Тихонова и Георгија Жижонова[4] Основну школу је уписао 1958. године и био је № 193. ученик те године. По завршетку основне школе 1966. уписује средњу хемијску школу као № 281 ученик коју је завршио 1970. године. По завршетку средње школе уписао је 1970. године Правни факултет. Дипломирао је 1975. године, међународно право на Правном факултету Лењинградском државном универзитету, а тема димпломског рада је био Принцип најповлашћеније нације (рус. Принцип наиболее благоприятствуемой нации).[5] На универзитету је такође постао члан Комунистичке партије Совјетског Савеза и остао је њен члан све до њеног распуштања децембра 1991.[6][4] Служба у КГБ-у Путин као официр КГБ. Након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Лењинградске области, где је упознао Сергеја Иванова.[7] Године 1975. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда. 1977. године радио је у контра-обавештајној служби Лењинградског КГБ-а.[8] 1979. године заршава шестомесечни курс у Московској вишој школи КГБ-а а 1984. године са чином мајора студирао је постдипломске студије на КГБ институту Јуриј Андропов, где је стекао 1985. године диплому специјалисте контраобавештајне службе. У том периоду је изучавао немачки језик који течно говори. Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, враћен је у Совјетски Савез. У Дрездену је 1989. сам одбранио зграду КГБ.[9] Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током државног удара који је предводио КГБ против совјетског председника Михаила Горбачова. У то време имао је чин пуковника. Политичка каријера Почетком 1990. године Путин је радио као асистент на матичном универзитету на ком је дипломирао. У јуну 1991. је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету, где је вице-ректор био Јуриј Молчанов а ректор Станислава Меркурњева. Градоначелник Лењинграда у то време је био Анатолиј Собчак, асистент на Лењиградском државном универзитету из Путинових студентских дана и његов предавач. Меркурњев је касније преложио Анатолију Собчаку да ангажује Путина као помоћника за правна питања. Маја 1990. године Собчак ангажује Путина на место саветника председника Лењинградског Градског већа.[10] По избору Анатолиј Собчака, на место градоначелника Санкт Петербурга 12. јуна 1991. године, Путин постаје Председник Одбора за спољне послове града Санкт Петербурга чији је задатак био да као шеф комисије буде укључен за сва питања привлачење инвестиција у Санкт Петербургу, сарадње са страним компанијама и заједничка улагања. Путин је био домаћин у организацији прве берзе у Санкт Петербургу и помогао улазак неколико великих немачких компанија, међу којима је једна од првих банака са страним капиталом у Русији - БНП-Дрезднен банка. Такође је био један од организатора руско-америчких `Игара Добре Воље`, када се састао са великим америчким медијиским бизнисменом Тедом Тарнером.[10] Године 1993. због својих честих путовања по иностранству Собчак именује Путина за свог заменика.[11] У марту 1994. године, постављен је за првог заменика градоначелника Санкт Петербурга, задржавајући свој положај шефа Комитета за спољне односе. Дужности Путина као заменика председника Владе Санкт Петербурга, укључивали су координацију и сарадњу са регионалним телима већничке безбедности и са агенцијама за спровођење закона (полиција, Министарство одбране, Федерална служба безбедности, тужилаштво, судови и царински одбор), као и политичке и друштвене организације. Под надлежношћу Путина су били Регистрација градске коморе и менаџмент градске већнице: правда, односи са јавношћу, административне агенције и хотели.[11] Године 1995. постао је регионални лидер партије Наш дом - Русија.[12] У августу 1996. године се сели у Москву где постаје члан администрације председника Бориса Јељцина. Био је шеф руске обавештајне службе ФСБ (једне од наследница КГБ) од јула 1998. до августа 1999. године, а такође је радио као секретар у служби безбедности од марта до августа 1999. године. Први пут премијер (1999) Путина је Борис Јељцин поставио на место премијера у Влади Русије у августу 1999. године. Путин је постао пети руски премијер у мање од 18 месеци. Тада нико није очекивао да ће, јавности непознати, Путин на том месту остати дуже од његових претходника. Јељцинов главни опонент градоначелник Москве Јуриј Лушков и бивши премијер Јевгениј Примаков, су већ били у кампањи за председничке изборе. Тада нико није могао претпоставити да ће већ у септембру Путин постати најпопуларнији политичар у Русији. Иако није члан ни једне партије, Путин је подржао партију Јединство која је на изборима за Думу у децембру 1999. године освојила највећи број гласова. Индекс раста руске економије од распада Совјетског Савеза до данас. Први пут председник Борис Јељцин је 31. децембра 1999. године неочекивано поднео оставку и именовао Путина за привременог председника. Председнички избори су одржани 26. маја 2000, а Путин је победио у првом кругу, када је остварио убедљиву победу са 52,94 % победивши у већини гувернија осим у Чеченији. У неким гувернијама Путин је освојио и преко 80% гласова. После истека свог првог мандата Путин се поново кандидовао на изборима 2004. године и победио са 71,34 % гласова. Путиново обнављање Русије Владимир Путин радио је на препороду Русије, за време његове власти економија Русија расла је у просеку за 7% сваке године. Путин је радио и на учвршћивању централне власти у свим гувернијама. Тако је смањио ризик од отцепљења далеких области побуњених сепаратистичким осећањима. Други пут премијер (2008) Владимир Путин са Димитријем Медведевим. По завршетку свог другог мандата 2008. године Путин је подржао Дмитрија Медведева на изборима, притом је рекао да намерава да задржи важну политичку улогу у држави (уз додатак да ће то урадити само ако Медведев победи на изборима). После победе Медведева, Путин је изабран за премијера у новој влади. Он је 2008. прихватио да постане председник Јединствене Русије, владајуће странке у Русији. Други пут председник (2012) Владимир Путин је изабран за председника на изборима 2012. Наследио је Дмитрија Медведева који је њега након инаугурације наследио на месту премијера. Популарност Владимир Путин је први носилац Ордена Републике Србије на великој огрлици. Путин ужива популараност широм Русије и у многим државама света, нарочито у земљама у развоју [13], а у Русији он се сматра симболом оживљеног патриотизма.[14] У многим земљама са већински православним становништвом Путин се цени због својих дела учињених на рехабилитацији положаја православне цркве у Русији. Путин је популаран и у Србији, Републици Српској и Црној Гори због принципијелног става Русије у одбрани суверенитета Србије. Он је проглашен за почасног грађанина више српских градова: Новог Сада, Сомбора, Врњачке Бање, Рашке, Апатина, Врбаса, Пожаревца, Љубовије, Оџака, Свилајнца и Лознице.[15] Године 2007. проглашен је за „личност године“ у избору америчког часописа „Тајм“.[16] У очекивању посете Владимира Путина Републици Србији 2007. године, у својству председника Руске Федерације, тадашњи патријарх СПЦ Павле је предложио, а Свети архијерејски синод прихватио, да се Владимиру Путину додели највише црквено одликовање, Орден Светог Саве првог реда, у знак дубоке захвалности за љубав према тој цркви и за драгоцену подршку у настојању да Косово и Метохија остану у саставу Републике Србије. Овај орден је Владимиру Путину уручио патријарх Иринеј у Храму Светог Саве, 23. марта 2011. године. Одликован је и Орденом Републике Србије Првог степена. Орден му је свечано уручен 16. октобра 2014. године, приликом државне посете Републици Србији, поводом 70 година од ослобођења Београда и 100 година од почетка Првог светског рата.[17][18] Путин је вешт и у џудоу, Токио 2000. Приватни живот Био је ожењен Људмилом Путин са којом има две кћерке. Развели су се у јуну 2013. Верник је Руске православне цркве и често истиче заслуге своје мајке за своје верско опредељење.[19][20] Тренира бокс, самбо и џудо (црни појас 6. дан) и бави се скијањем. Воли животиње и имао је женку црног лабрадора ретривера звану Кони (Полгрејв).

originalni potpisi, autogram, potpis RADOMIR LUKIC, DUSAN KANAZIR i PAVLE SAVIC Radomir D. Lukić (Miloševac, 31. avgust 1914 — Beograd, 31. maj 1999) je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, teoretičar pravnih nauka, osnivač katedre za filozofiju i sociologiju prava. Rođen je i odrastao u skromnoj seljačkoj porodici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1937. godine, na koji je, po sopstvenoj priči, zbog manjka novca dolazio samo na ispite. Dve godine kasnije doktorirao je na pariskoj Sorboni odbranivši disertaciju Obavezna snaga pravne norme - problem objektivnog prava. Zanimljivo je da se Lukić na odbrani doktorske disertacije pojavio u srpskoj, šumadijskoj, narodnoj nošnji, što je izazvalo čuđenje kod članova komisije, a nakon toga je usledilo Lukićevo pitanje „Da li želite da branim rad na francuskom ili engleskom jeziku?` Pred Drugi svetski rat, 1940. godine, izborom u docentsko zvanje započinje univerzitetsku karijeru na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta. Bio je predavač i u Grenoblu, Parizu, Nici, Varšavi, Moskvi i Kelnu. U SANU ulazi 1971. godine kao dopisni član. Među studentima je slovio za strogog profesora koji su se više od petice pribojavali njegovih vrcavih dosetki. Retko se pojavljivao u javnosti. Sahranjen je u rodnom Miloševcu, gde osnovna škola nosi njegovo ime. Radomir D. Lukić je napisao prvi jugoslovenski udžbenik sociologije. Sabrana dela akademika Lukića objavljena 1995. godine obuhvataju 11 tomova ili 4.600 stranica. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu dodeljuju se stipendije iz fondacije „Radomir D. Lukić“. Takođe na pomenutom fakultetu najveći amfiteatar (popularna petica) nosi ime „Radomir Lukić“. U rodnom selu Miloševcu osnovna škola od 2000. godine nosi njegovo ime, a ispred zgrade suda u Velikoj Plani postavljena je njegova spomen bista. 3. oktobra 2016. dobio je bistu u Malom Tašmajdanu u Beogradu. ---------------------------------------- Dušan Kanazir (Mošorin, 28. jun 1921 — Beograd, 19. septembar 2009) je bio molekularni biolog, akademik SANU. Rođen u Mošorinu 28. juna 1921. kao sin Todora–Toše, berberina. Roditelji su 1925. prešli u Novi Sad, gde je otac dobio posao u Banskoj upravi i Ženskoj učiteljskoj školi. Dušan se školovao u Novom Sadu i maturirao 1940. u II muškoj gimnaziji. Posle rata prešao je u Beograd. Studirao je medicinu u Parizu (1945–49), a diplomirao je u Beogradu 1949. godine. Doktorirao je 1955. godine u Briselu u oblasti fizioloških nauka. Postdoktorske studije obavio je u SAD. Dušan Kanazir je bio profesor po pozivu u Americi, Belgiji i Japanu. Kao ugledan naučnik biran je u mnoge značajne forume i obavljao je više odgovornih funkcija. Bio je ministar za nauku i tehnologiju republike Srbije od 1996–1998. godine. Kao akademik biran je za potpredsednika (1971–81) i predsednika (1981–94) SANU. Bio je član mnogih najuglednijih međunarodnih asocijacija. Objavio je preko 200 naučnih radova u zemlji i svetu. Dobitnik je mnogih nagrada i odlikovanja za svoj rad: Sedmojulske nagrade, Nagrade AVNOJ-a, Ordena rada III reda, Ordena rada sa crvenom zastavom, Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva, kao i francuskim Ordenom komandira Legije časti. Preminuo je 19. septembra 2009. --------------------------------------- Pavle Savić (Solun, 10. januar 1909 — Beograd, 30. maj 1994) je bio srpski fizičar i hemičar, koji je svetski renome stekao kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. To dovodi Ota Hana i Frica Štrasmana do otkrića nuklearne fisije-cepanja uranovog jezgra. Sa Irenom Žolio bio je predložen za Nobelovu nagradu, ali je nju dobio samo Han. Od 1947. je rukovodio izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. bio direktor Instituta. Pavle Savić se kao prvi direktor smatra osnivačem Instituta „Vinča“, koji je tada zvan Institut „Boris Kidrič“. Bio je dugogodišnji šef Katedre za fizičku hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beorgadu, danas Fakulteta za fizičku hemiju. Od 1971. do 1981. godine je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Rođen je 10. januara 1909. godine u Solunu, koji je tada bio deo Osmanskog carstva. Pavlov otac Petar, ubeđeni socijalista, studirao je u Francuskoj u jeku Drajfusove afere, bio veliki simpatizer Žoresa i prijatelj sa Duškom Popovićem. Zbog svojih naprednih ideja Petar Savić je izgubio državnu stipendiju i bio proteran iz Francuske. Prevodio je Bodlera, Mopasana, Dodea i bio čovek bogate kulture. Majka Ana, nesuđena glumica i pesnička duša, bila je izvanredno privržena svojoj deci.[1] Diplomirao je fizičku hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1932. Nakon diplomiranja, zbog ličnih sukoba sa jednim profesorom, nije ostao na Katedri za fizičku hemiju, već kao odličan student izabran za asistenta na katedri za fiziku na Medicinskom fakultetu, kod profesora Dragoljuba K. Jovanovića, nekadašnjeg saradnika Marije Kiri. Savić je sa profesorom Jovanovićem je objavio svoj prvi naučni rad o kalorimetrijskom merenju apsorpcije gama-zračenja radijuma. Zahvaljujući profesoru Jovanoviću, Savić je 1935. dobio šestomesečnu stipendiju francuske vlade za naučno usavršavanje na poznatom Institutu za radijum, čiji je osnivač bila Marija Kiri. Po dolasku je zaključeno da mu nedostaje velik deo osnovnih znanja koje nije stekao na Beogradskom univerzitetu, kao što su otkriće veštačke radioaktivnosti, neutrona i pozitrona, što je sve uspeo da brzo nadoknadi. Marijina kćerka Irena Žolio-Kiri je predložila Saviću da radi sa njom na problemu porekla radioaktivnosti koje nastaju neutronskim ozračenjem urana, koje je godinu dana pre toga zapazio italijanski fizičar Enriko Fermi sa saradnicima. Savićeva šestomesečna stipendija se na kraju protegla na skoro pet godina. Po dotadašnjim znanjima, trebalo je da budu stvoreni na Zemlji nepostojeći transuranski elementi, atomskih brojeva 93 i 94, koji bi na osnovu Mendeljejevljeve periodne tablice elemenata trebalo da budu slični renijumu odnosno osmijumu. Među poznatim stvorenim radioaktivnostima, otkrivena je dotad nepoznata, s vremenom poluraspada od 3,5 sata, nazvanu R3.5h, koja je zbog svog prodornijeg zračenja mogla da se meri, a da ostale ne smetaju. Izgledalo je da se R3.5h ponaša slično aktinijumu (atomski broj 89), ali je tokom istraživanja nađeno da ova radioaktivnost po svojim hemijskim osobinama gotovo potpuno odgovara homologu aktinijuma, elementu lantanu, koji je za 35 mesta ispod urana. Ovaj je rezultat objavljen septembra 1938. godine. Jedna nemačka grupa koja se bavila istim problemom i koju je u Berlinu vodio Oto Han, renomirani radiohemičar je napisao pismo nobelovcu Frederiku Žoliou, Ireninom suprugu, gde ga moli da nagovori autore da demantuju ove „nemoguće i pogrešne rezultate“, jer će u suprotnom „biti prinuđen da ih opovrgne, a to bi mu bilo neprijatno“. Autori svoje rezultate nisu demantovali. U pokušaju da rezultate opovrgne, Han i njegov saradnik Štrasman morali su januara 1939. priznati da su oni ispravni i da je radioaktivnost od 3,5 sata stvarno jedan izotop lantana. Pored ovoga ustanovili su da jedna druga radioaktivnost u potpunosti pripada susednom elementu barijumu .[2] Ovo je bilo otkriće nuklearne reakcije koja je ubrzo dobila naziv fisija. Januara 1939. Savić je pokušao da eksperimentalno proveri da li se raspadom urana pored barijuma (atomski broj 56) dobija plemeniti gas kripton (atomski broj 36). Eksperimentom je pokazao da se prilikom neutronskog ozračivanja urana, zaista oslobađa gasovit radioaktivni proizvod s vremenom poluraspada od 20 minuta. Očekivalo se da će Irena Žolio-Kiri i Savić dobiti Nobelovu nagradu, ali je izbio Drugi svetski rat pa nekoliko godina nagrada nije dodeljivana. Nagrada za otkriće fisije dodeljena je tek 1944. godine, ali je pripala samo Otu Hanu, koji je dokazao njihovu pretpostavku da je radioaktivnost poticala od lantana. Savić je početkom 1939. u Institutu učestvovao i u merenju neutronskog efikasnog preseka za fisiju urana, što je kasnije postala osnova za proračun lančanih reakcija u nuklearnim reaktorima i nuklearnom oružju. Nakon početka Drugog svetskog rata, Francuzi su Savića kao stranca proterali iz zemlje i pored toga što se bio prijavio kao dobrovoljac za front. Vratio se u Beograd na Medicinski fakultet, gde je postao profesor fizičke hemije na Farmaceutskom odseku Fakulteta. Levičarskom studentskom pokretu pristupio je sredinom tridesetih godina, a član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1939. godine. Pored raznih partijskih zadataka, po Titovom nalogu instalirao je, uoči rata, radio-stanicu za vezu sa Moskvom, ali je zgrada u kojoj se nalazila radio-stanica porušena prilikom bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941. godine. Kasnije je instalirao novu radio-stanicu, koja je bila prva u partizanima. U Narodnooslobodilačkoj borbi učestvuje, zajedno sa suprugom Brankom, od 1941. godine. U toku rata je bio rukovodilac za šifru Vrhovnog štaba NOV i POJ, potpredsednik AVNOJ-a i član Vojne misije NOVJ u Moskvi. Tokom rata, kao ilegalka je poginula njegova sestra Slobodanka Danka Savić. Posle oslobođenja se nalazio na raznim odgovornim dužnostima. Bio je predsednik Privrednog saveta Srbije, član Saveta federacije i dr. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su Orden junaka socijalističkog rada i Orden narodnog oslobođenja. Bio je jedan od prvih predlagača ideje o izgradnji Instituta za nuklearne nauke u Vinči. Bio je direktor Instituta za nuklearne nauke „Boris Kidrič“ od 1960. do 1966. godine. Bio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Bio je aktivan skoro do kraja života. Poslednji naučni rad je objavio nekoliko meseci pre smrti, u 85. godini. Umro je u Beogradu 1994. godine.