- Plan i program : Deutschland, Olympische Spiele Berlin 1936 1.-16. August, Zeitubersichtsplan und program, presmotano na 4 dela, dim: 22x10 cm, K SS O 1 2

Olimpijske igre u Berlinu: plan i program (2 kom), raspored takmičenja, dnevni program za 05. avgust, brošura: - Plan i program: na nemačkom: Deutschland, Olympische Spiele Berlin 1936 1.-16. August. Die XI. Olympiade in Berlin 1936, Zeitübersichtsplan und Programm. 20 str. dim: 20,5x22,5 cm, 2 kom, 3.000,00 komad - Raspored takmičenja, Deutschland, Olympische Spiele Berlin 1936 1.-16. August, Zeitplan, presmotano na 4 dela, dim: 22x10 cm, 5.000,00 - Dnevni program za 5. avgust : Tages Programm XI. Olympische Spiele Berlin 1936 - 5.August, 3.500,00 - Raspored Olimpijske igre mladih : Olympische jugend festspiel, 42 str. dim: 15x22 cm, 8000,00 - Plan i program : Deutschland, Olympische Spiele Berlin 1936 1.-16. August, Zeitubersichtsplan und program, presmotano na 4 dela, dim: 22x10 cm, 10.000,00 - Brošura: XI. Olympiade Belin 1936 : Turnen (2 kom : na nemačkom i francuskom): Brochure „Reportage Photographique Distribution Internationale,“ published by Organising Committee in French, 32 str. Dim: 13x18,5 cm, 12.000,00 komad Može pojedinačna prodaja K SS O 1 2

Hermann / Tornjevi Boa Morija; Safir; 1985/1991.god.; mek povez; kolor; 46 strana; ( U ponudi je pet albuma `Tornjevi Boa Morija` u izdanju izdavačke kuće `Safir` - Strip Art Features, koji su izlazili od 1985.god. do 1991.god. U ponudi su brojevi 1,2,3,4,6. Epizoda pod brojem 5 (Alda) nije izašla u ovoj edicije, već u reviji `Comicon` u dva dela, u koloru,brojevi 4/5); 1. Babet 2. Eloiz Montgri 3. Žermen 4. Rajnhard 6. Sigurd

Prelep porcelanski češki servis za ručavanje, dezert i kafu , star preko 40 godina. Servis za ručavanje MZ czechoslovakia, 72 dela. Servis sadrži: - 12 plitkih tanjira - 12 dubokih tanjira - 12 malih tanjira - 1 činija za supu sa poklopcem - 1 veliki elepsasti tanjir za serviranje - 2 činije - 2 velika ovalna tanjira - komplet za sos (sa malim tanjirićem) - 12 šoljica za kafu sa tacnama - čajnik sa poklopcem - posuda za mleko, šećer- sa poklopcem

Sva 3 dela. Glanceri. Stanje: Novo, nekorišćeno Posle inkala, Poslije Inkala Alexandro Jodorowsky Jose Omar Ladrönn | Moebius Završni Inkal mnogi smatraju jednim od najznačajnijih dela u istoriji francusko-belgijskog stripa. Generacije ljubitelja stripa uživale su u maštovitom pripovedanju Žodorovskog i u Mebijusovoj likovnoj čaroliji. Sada, dve i po decenije nakon završetka originalnog serijala, pred nama je njegov nastavak, finalni deo priče, s novom misijom Džona Difula na spasavanju univerzuma. Žodorovski će vas još jednom uvući u svoj magični univerzum, a prelepi Landonovi crteži opet će oživeti nezaboravnu strip-mitologiju. Strip je objavljen u saradnji sa DARKWOODOM.

ANTIKVITET: “ARPO” SERVIS ZA RUČAVANJE VINTAGE ROMANIA ARPO Curtea De Arges Set: Za 12 osobe. Servis se sastoji od 42 dela: 36 tanjira (12 dubokih, 12 plitkih, 12 dezertnih), 1 supijera sa poklopcem, 2 činije za salatu i za prilog, 1 ovalna tacna za pečenje, 1 sosijera sa postoljem. Proizvodnja: ARPO Curtea De Arges Porcelain Made in Romania Godina: oko 1965. Tehnički podaci: Dimenzije: Supijera sa poklopcem (visina: 12 cm, R 24 cm, R sa drškom 30 cm), 2 Činije za salatu i prilog (R 23 cm, visina 6 cm), Plitki tanjiri ( R 22 cm), Duboki tanjiri (R 22 cm), Dezertni tanjir (R 19 cm), Ovalni pradla ( Dužina 36 cm, širina 24 cm), Sosijera ( visina 12 cm, otvor 10 cm x 20 cm, postolje 17 x 24 cm) Boja: Bela sa zlatnim linijom po obodu Motiv: Naglašena zlatna linija po obodu Na dnu svakog dela servisa je utisnut žig fabrike, kao i broj Status: Antikvitet (oko 60 godina) Detaljno stanje: Odlično, Servis je kompletan, kao i kada je bilo novo, svi delovi su sačuvani, bio je u upotrebi u svečanim prilikama. Vrlo vredan servis. Opis: Starinski servis izrađen od kvalitetnog porcelana u čuvenoj rumunskoj predratnoj fabrici porcelana ARPO Curtea De Arges. Izuzetno kvalitetan i lep servis od belog porcelana sa zlatnim okvirom po rubu. Ima svoj žig, a svaki deo svoj broj

*** Pokušao sam da slikama dočaram stanje stripova. Ukoliko vam nešto nije jasno slobodno pitajte! *** ZENIT revija: Po formatu i izgledu razlikuju se prvih 26 brojeva, koji su osetljiviji, od ostatka. Tako se ova revija može podeliti na dva dela: 1. 1-26; nedostaju brojevi 7 i 11. *** Broj 1 je najlošije očuvan, korice loše unutrašnjost u redu što se dobro vidi na slikama. Ocena je 3.*** *** Zatim brojevi 12 i 26 lošiji, ostatak je odlično očuvan. *** 2. 26-143; Redom su nadalje upisani lošije očuvani brojevi: 69,71,79,101,102,118,134,139 i 143 *** UKUPNO 12 lošije očuvanih, uglavnom 4-, 4, 4+ *** ***** Nedostaju brojevi: 7 i 11! ***** ***** NAJVEĆI DEO, SVE ŠTO NIJE NAVEDENO KAO LOŠIJE, ODLIČNO OČUVANO - 129 BROJEVA! *****

Spisak brojeva koji su u ponudi: 1 (486/1), 2 (488/1), 3 (494/1), 5 (500/1), 6 (502/1), 7 (503/1), 8 (505/1), 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 25, 26, 27, 31, 32, 34. Za komplet nedostaje još sedam brojeva i to: 4 (498/1), 24, 28, 29, 30, 33, 35. Očuvanost: Brojevi 8 (505/1), 12, 13, 14, 15, 16, 17, 19, 20, 21, 22, 25, 26 i 34 su očuvani za 5-. Smatram da se bolje očuvani teško mogu pronaći. Brojevi 1 (486/1) i 9 su očuvani za 4+. Brojevi 2 (488/1), 3 (494/1), 6 (502/1), 7 (503/1), 11 i 18 su očuvani za 4. Broj 18 ima trag hemijske na prednjoj korici. Brojevi 10, 23, 27, 31 i 32 su očuvani za 4-. Broju 10 nedostaje mali deo prednje korice pri vrhu; 23 ima trag flomastera na prednjoj korici, zadnja korica malo zacepljena na dva mesta; 27 podvijen pri čitanju; korica broja 31 je bila presavijena uzduž pa je ostao trag, ima i relativno mali trag flomastera na dva lista; 32 podvijen pri čitanju, ima i dve trakice selotejpa na donjem delu sastava korica. Broj 5 (500/1) je očuvan za 3-. Korice su zacepljene na nekoliko mesta, poneki delić prednje korice i nedostaje, pa su dobro ojačane selotejpom kako bi se sprečilo dalje uništavanje; stranice su požutele, neke su i pohabane.

Dve stare ulaznice Stanje odlicno Serie E Repubblica Italiana Ministero Della Pubblica Istruzione Direzione Generale Delle Antichita E Belle Arti Biglietto D`ingresso Lire 250 Tariffa Intera Nessvna Mancia Kljucne reci za pretragu E Series Italian republic Ministry of Education General Directorate of Antiquities and Fine Arts Entrance ticket Lire 250 Full Rate No tip Серија Е Италијанска република Министарство за образовање Генерална управа за старине и ликовне уметности Улазница Лире 250 Укупна цена Нема напојнице Serija E Italijanska republika Ministarstvo za obrazovanje Generalna uprava za starine i likovne umetnosti Ulaznica Lire 250 Ukupna cena Nema napojnice Serie E Republica Italiana Ministero Dela Publica Istruzione Direzione Generale Dele Antichita E Bele Arti Biglietto Dingresso D ingresso Lira 250 Tarifa Intera Nesvna Mancia Italia italija italy italijanske italijanski italijansko tickets ulaznica ulaznice starina starine lepa lepo umetnost umetnosti art arts kolekcionarstvo kolekcionarski primerak zbirka ulaznica za zbirku karata karta karte lira lire pozivnica pozivnice ulaynica ulaynice serija serije a antika antikvitet antikviteti antikvarni 1 2 3 4 kec dvojka trojka cetvorka golf kais kaisa rebrastog zupcastog rebrasti zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri lenjir

Set u kožnoj futroli. 1) Pelikan 20 Silvexa crno/srebrno nalivpero / pero od 14-karatnog zlata Proizvođeno je između 2/1965. i 8/1970. Boja tela: crna Boja poklopca: `silvexa` (srebrna) Boja prstena na telu: srebrna Engleski: Pelikan 20 Silvexa Fountain Pen / Black / Nib: 14 ct gold (M20 Silvexa Black) 2) Pelikan 20 Silvexa crno/srebrna mehanička olovka / mine od 1,18mm Proizvođeno 1970-tih. Engleski: Pelikan 20 Silvexa Mechanical Pencil / Black/Silver / 1.18mm Leads Obeleženo je da je komplet polovan bez oštećenja ali najverovatnije je samo par puta korišćen. Odlično je očuvan. Stajao je u futroli i samo se na donjem delu futrole vide male bele tačkice, a unutar futrole su na dva mesta ispisani inicijali. Nalivpero je poređeno radi potvrde serije na sledećem sajtu: https://www.pelikan-collectibles.com/en/Pelikan/Models/Revised-Piston-Fillers/P1-Other/index.html Nema takvih podataka i o mehaničkim olovkama. Dimenzije nalivpera: dužina 131mm, duzina tela: 115mm, dužina poklopca 61mm Težina: 16g Dimenzije mehaničke olovke: dužina 132mm Težina: 18g Težina seta sa futrolom: 78g Pogledajte fotografije. Mogu fotografisati i dodatno po zahtevu.

Brojevi 2,5,6,7,8 su potpuno novi Broj 1 ima sitno okrznuće po ivici (ništa strašno(kao na slici)) Broj 3 izgreban pozadi (kao na slici) Broj 4 ima neznatno ulubljenje pri (ništa strašno(kao na slici)) Broj 9 ima neznatno ulubljenje pri (ništa strašno(kao na slici)) Broj 10 okrzan malo sa strane (kao na slici) U suštini 1,4,9,10 su untra skroz novi Poručnik Bluberi 1 1. FORT NAVAHO 2. GRMLJAVINA NA ZAPADU 3. USAMLJENI ORAO Poručnik Bluberi 2 4. IZGUBLJENI KONJANIK 5. TRAGOM NAVAHOSA 6. ČOVEK SA SREBRNOM ZVEZDOM Poručnik Bluberi 3 7. GVOZDENI KONJ 8. ČOVEK SA ČELIČNOM ŠAKOM 9. STAZA SIJUKSA Poručnik Bluberi 4 10. GENERAL ŽUTA GLAVA 11. RUDNIK LUDOG NEMCA 12. DUH SA ZLATNIM MECIMA Poručnik Bluberi 5 13. BISER ČIUVAVE 14. ČOVEK VREDAN 500.000 DOLARA 15. BALADA O KOVČEGU Poručnik Bluberi 6 16. ODMETNIK 17. ANĐEOSKO LICE 18. SLOMLJENI NOS Poručnik Bluberi 7 19. DUGI MARŠ 20. FANTOMSKO PLEME 21. POSLEDNJA KARTA Poručnik Bluberi 8 22. NA KRAJU PUTA 23. ARIZONA LOVE 24. MISTER BLUBERI Poručnik Bluberi 9 25. SENKE NAD TOMBSTONOM 26. DŽERONIMO APAČ 27. OK KORAL Poručnik Bluberi 10 28. DAST 29. APAČI ,,Majkl Stiv Donovan Bluberi je čovek sklon ispadima i upadanju u nevolje. Sin je bogatog južnjačkog plantažera, ali sticajem dramatičnih okolnosti završava u američkoj vojsci, gde brzo dolazi do čina poručnika. Bluberi je osobenjak nemirnog duha, znatiželjan i smeo, sklon avanturi i kocki, često grub i beskompromisan, ali, kad zatreba, pravičan i častan... Dosledan je u izvrdavanju autoriteta i vođenju ličnih ratova, i u svojim avanturama – često u društvu prijatelja, među kojima su Džimi Maklur i Red Nek – susreće se s raznim zloćudnim revolverašima i indijanskim pljačkašima, ali i sa istorijskim ličnostima: Vajatom Erpom, Dokom Holidejom, Džeronimom, Kočizom i drugima. Bluberi je remek-delo francusko-belgijske škole stripa i, po mišljenju mnogih, najbolji je vestern strip svih vremena. Kroz uzbudljive epizode, koje je većim delom napisao slavni belgijski scenarista Žan-Mišel Šarlije, pratimo kreativni razvoj Žana Žiroa, jednog od najznačajnijih svetskih crtača stripa, od njegove rane faze, u kojoj je još tragao za pravim likovnim izrazom, do vizuelno raskošnih zrelih radova. Nastao davne 1963, Bluberi i dalje postavlja veoma visoka merila u svom žanru i stripu uopšte.``

!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! !!! JEDINSTVENA PONUDA !!! U ponudi su dve stare sportske fotografije - FK Partizan Pobednik kupa marsala Tita i fudbalera - Zlatko Cajkovski, generalno odlicno ocuvane i kao takve predstavljaju pravi kolekcionarski primerak svoje vrste. Naredni deo opisnog dela je preuzet sa bloga crno-bela nostalgija, autora teksta Aleksandar Pavlovic; Kup Jugoslavije, odnosno Kup Maršala Tita, bio je najmasovnije fudbalsko takmičenje u Jugoslaviji. Karakteristika tih prvih sezona u Kupu Jugoslavije bila je da se takmičenje igralo u jednoj kalendarskoj godini - počinjalo je krajem avgusta, a završavalo se za Dan Republike, oko 29. novembra. Svoj drugi trofej u tom takmičenju, fudbaleri Partizana su osvojili 1952. godine. Do trofeja ih je vodio trener Toni Pogačnik. U kvalifikacijama igranim od 17. do 23. avgusta 1952. godine, Partizan je prvo savladao Radnički u Kragujevcu sa 5-4, a zatim i ekipu BSK-a sa 2-1. Naravno, reč je o tzv. `novom` BSK-u, klubu nastalom od beogradskog Metalca, koji sa slavnim i predratnim BSK-om nema nikakve veze. Partizan je nastupio protiv BSK-a i pobedio sa 2-1,. Naravno, to su godine kada je Partizan nosio svoju prvobitnu klupsku boju, crveno-plavu. Na ovoj utakmici Partizan je nastupio u crvenim dresovima i plavim šorcevima. Usledila je osmina finala i pobeda Partizana na Cetinju protiv Lovćena, od 3-0, a onda i duel u četvrtfinalu, na Stadionu JNA, protiv Hajduka. Ta utakmica je odigrana 5. oktobra 1952. godine, a Partizan je savladao velikog rivala sa 5-0! U polufinalu, Partizan je odmerio snage sa niškim Radničkim i pobedio 4-1, 2. novembra 1952. na Čairu. Veliko finale, odigrano 29. novembra 1952. godine, za Dan republike. Partizan je naneo pravu katastrofu Crvenoj zvezdi i slavio sa 6-0! Pred 50.000 gledalaca utakmicu je sudio Vasa Stefanović, a Partizan je nastupio u sastavu Stojanović, Belin, Čolić, Čajkovski, Stefanović, Jovanović, Valok, Veselinović, Bobek, Atanacković, Zebec. Golove za Partizan su postigli Valok u 13.minutu, Zebec u 25, opet Valok u 35, pa opet Zebec u 49, Bobek u 80. i na kraju Veselinović u 84.minutu. Posle ove veličanstvene pobede, fudbaleri Partizana - tadašnji beogradski `crveno-plavi` su prigrabili drugi trofej nacionalnog kupa! Dimenzije fotografije FK Partizan je 13.3 x 9.8cm Dimenzije fotografije fotografije Cajkovskog je 11.8 x 8.1cm Prava prilika za sve iskonske kolekcionare da po zaista extra ceni upotpune svoje kolekcije. taqgovi - stara fotografija, fudbal, football, sport, jugoslavija, autogrami, kolekcionarstvo, crvena zvezda, partizan, radnicki nis, cajkovski zlatko ... Objektivno stanje fotografija je prikazano na slikama. Za sve dodatne informacije, slobodno pitajte. Ostale moje aukcije i predmete možete pogledati http://www.limundo.com/Clan/PeleAFC/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/PeleAFC/SpisakPredmeta Srećna kupovina :)

Spoljašnjost kao na fotografijama Plakat: Kros takmicenje trudbenika N.P. Srbije Mart - April 1949 god. Veoma retko!!! Dimenzje: 70cm x 100cm Stampa: Ofsetstampa `Propaganda` Novi Sad Umetnik: Bogosav Živkovic Bogosav Živković (Leskovac kod Lazarevca, 3. mart 1920 – Beograd, 28. oktobar 2005), bio je vajar i slikar, svetski klasik naivne umetnosti. Rođen je 1920. godine u selu Leskovac kod Lazarevca. Kao mladić izučava kožarski zanat pa već rano upoznaje različite alate: dleta, šila, igle kojima radi kožuhe, krznene prsluke, ukrašavajući ih floralnim i geometrijskim ažuriranjem obruba.[1] Krznarski zanat napušta 1945. usled slabog zdravlja i odlazi u Beograd gde se zapošljava kao portir. Vajarstvom se bavio od 1957. godine, a samostalno je izlagao već od 1960. [2] Umro je 2005. u Beogradu. Stil Pokretački motiv bio mu je neobičan san, koji je usnio - ogromna zmija jurila je livadom ostavljajući za sobom vlažan trag a zatim sustigla i stegla svojim repom nepoznatog čoveka sa kaluđerskom kapom na glavi i u ogrtaču. Za svoje ideje Živković koristi prirodni oblik stabla, deblo sa granama, ili bez njih, zatim manje i tanje delove grana i grančica, koren bršljana. Prirodne izbočine, ulegnuća, raznovrsni čvorovi, sama masa materije podstiču umetnika u stvaranju najrazličitijih formi. [3] Njegovo dleto prati prirodnu konfiguraciju drveta te iz njega oslobađa, reže, teše, oblikuje antropomorfne i zoomorfne figure, ređe biljke i arhitektonske oblike. Izražava se uglavnom reljefom, kojim opervažuje monumentalne stubove. [4] Mekom modelacijom organskih formi, koje ne poznaju oštre uglove, poput jedinstvenih bestijarijuma briše granice između materijala i same forme, između stvarnog i nestvarnog stvarajući jedinstvenu atmosferu. Izložbe i nagrade Izlagao je širom sveta, samostalno i grupno. Njegove samostalne izložbe organizovane su u mnogim gradovima – u Beogradu, Novom Sadu, Jagodini, Zagrebu, Beču, Parizu, Bratislavi, Varšavi, Biselu, Stokholmu, Minhenu, Amsterdamu, u Meksiku, u Kalifoniji i u Južnoj Americi. Sa svojim delima je učestvovao na najznačajnijim međunarodnim izložbama. Više puta je nagrađivan u zemlji i inostranstvu. Između ostalog, dobitnik je Velike nagrade na Drugom bijenalu jugoslovenske naivne umetnosti 1983, kao i Nagrade za životno delo 1991, u MNMU, Jagodina. [5] Veliki broj njegovih monumentalnih skulptura nalazi se u galerijama i muzejima širom sveta. Njegove skulpture se nalaze u Hrvatskom muzeju naivne umetnosti, a veći broj dela je pohranjen u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. O njemu su pisali Oto Bihalji-Merin, Mišel Tevo, Rodžer Kardinal i drugi. O njegovoj umetnosti ipak najbolje svedoči tzv. Začarani vrt - hram njegove umetnosti u njegovom zavičaju, koji obiluje skulpturama u kamenu i drvetu, reljefima izrezbarenih predmeta, oslikanim pomoćnim prostorijama itd. U Lazarevcu je podignut ambijentalna celina Kamengrad, autora Bogosava Živkovića i arhitekte Dragana Vukmirovića, u kojoj su predstavljeni elementi etno nasleđa mlinski kamenovi, žrvanj, ognjište, kamene klupe.

U ponudi je šezdesetak DUPLIKATA iz edicije CRTANI ROMANI. Najradije bih se menjao za one koji mi fale,čak i za 1, ali ako neko BAŠ mora - neka ih kupi. Različite su očuvanosti, nema puno `glancera, nemaju neku ogromnu kolekcionarsku vrednost, ali svako ko ima smisla, prepoznaće, naročito u prvih 150-ak brojeva, majstore kao što su Salinas, Breča, Renco, Kastiljo... Na slici su sledeći brojevi: 3 6 12 13 16 17.17 20 37 38 39 45 46 49 50 52 53 54 57 58 59 60 62 65 66 68 69 70 71 74.74 77 79 80 85 86 88 89 90 97 98 99 104 106 115 117 119 121 124 130 138 139.139 141.141.141 143.143 170 176 184 207. Meni lično fale ovi brojevi: 23 27 36 43 78 81 84 100 103 107 109 118 123 125 127 133 144 147 150 151 154 155 158… ..166 174 182 183 185 187 188 192 194.....204 206 208 210 211 214 215 216 217 218: Имам 219 232 237 239 259. 19. maj 2020. Javite da korigujemo spiskove i cene... GoTzE Joseph BuchBerger са Фејсбука* `Crtani romani` je edicija koju je 1962. godine, započelo novinsko preduzeće Forum iz Novog Sada. Ona je predstavljala reprint serije `Cowboy picture library` engleskog izdavača Fleetway publications. Redakcija `Crtanih romana` ponašala se shodno tadašnjem vremenu i mogućnostima. Dizajn izdanja je bio replika engleskih sveski, ali zbog tehničkih (ne)mogućnosti (prenošenja punog kolora sa slajdova), originalne kolor ilustracije zamenjene su litografski bojenim scenama iz sadržaja sveske. Prevodi su često bili na visokom nivou, daleko bolji od današnji amaterskih prevoda i redak je bio slučaj da se mogla uočiti improvizacija. Forum se nije držao Flitvejevog redosleda, a još manje se trudio da naslove prevede makar po smislu originala. Suštinski, to i nije bilo bitno, jer priče nisu bile povezane. Od 468 Flitvejevih sveski kod nas je objavljena polovina, nakon toga, iz nekog razloga redakcija je počela da štampa reprinte sopstvenih izdanja pod drugim naslovom. Reprinte ne treba brkati sa drugim izdanjem izvesnog broja svesaka. СПисак комплета (преузет) Crtani Romani 1.divlji vetar(kit karson) reprint: Lale extra#391/II: divlji vetar reprint:mini west#32, divlji vetar reprint:bestseler#26, lovcev mesec 2.tajanstveni došljak(roj renk); jesus blasco reprint:mini west#73, tajanstveni došljak 3.bitka za ranc, rej karson reprint: lale#375 pravda je pobedila 4.napad iz svemira, znanstvena fantastika reprint:zlatna serija#29, teror iz kosmosa 5.okean gori, vojni 6.zamka za ubicu(kanzas kid) reprint: CR#229, begunac reprint: strip west#5, zamka za ubicu reprint:zvitorepcev roman v stripu#35 crna maska 7.crna lisica(roj renk); alberto breccia reprint:CR#231 lov na coveka reprint: lale extra#319/II: crna lisica reprint:strip west#7, crna lisica 8.klopka(larigan); arturo del castillo reprint:mini west#49,50,51, klopka reprint:bestseler#1, klopka reprint: strip west#8, klopka reprint:zvitorepcev roman v stripu#60 umri namesto mene 9.zlato apaca(rej karson); jesus blasco reprint:zlato apaca (mini strip west#44) reprint:CR#248 zlatna groznica reprint:zvitorepcev roman v stripu#94, zlata mrzlica 10.obracun u teksasu reprint:CR#335, postaja forti majls reprint:zvitorepcev roman v stripu#101 vaba 11.beli poglavica(rej karson); jose-luis salinas reprint: mini west#62, beli poglavica 12.posao za karsona(rej karson) reprint:bestseler#25, slucaj za karsona reprint:strip west#3, slucaj za karsona 13.akcija severozapad(dik dering) reprint:mini west#34, akcija severozapad 14.zaseda u kanjonu(roj renk) alberto breccia reprint:mini west#31, zaseda u kanjonu reprint:CR#225, zakon linca 15.do poslednjeg reprint:mini west#49, do poslednjeg 16.napad na diližansu(kanzas kid) reprint:mini west#50, napad na diližansu reprint:bestseler#13, napad na diližansu reprint:lale extra#405/II tajna stražarskog vrha 17.suncani ranc(larigan) reprint: CR#235, teror skenlon sitija reprint:mini west#46, suncani ranc 18.Čiroki sol(kanzas kid); sergio tarquinio reprint:zamka za kida (mini strip west#64) 19.nemirna granica(rej karson) reprint:bestseler#2, nemirna granica reprint:zvitorepcev roman v stripu#98, konec miru 20.suparnici( kanzas kid) reprint:mini west#45,suparnici reprint:zvitorepcev roman v stripu#61 spor reprint:super strip western#11 zavađene obitelji 21.dimni signali(rej karson); jose-luis salinas reprint: Zvitorepčev roman v stripu #97 izazivanje reprint: mini west #40,41,42, plava strela 22.prepad reprint:bestseler#3, pobuna u ganstoku 23.mladic s koltom reprint: lale#381 loše društvo 24.rio grande (roj renk) alberto breccia reprint:CR#238 el bordero reprint:mini west#48, keganova banda 25.prerija gori(rej karson) jesus blasco reprint:mini west#71, prerija gori 26.panika u gradu(larigan); arturo del castillo reprint: CR#250 kralj revolveraša reprint:mini west#40, kralj revolveraša 27.hrabri kadet reprint:bestseler#6, hrabri kadet reprint:mini west#55, južno od misurija 28.tragom nasilja(roj renk); alberto breccia reprint: CR#254, tajna šotgan sitija 29.put u kaliforniju(rej karson); jesus blasco reprint:mini west#77, vodja karavana 30.stampedo(kanzas kid); sergio tarquinio reprint:mini west#58, stampedo reprint:bestseler#4, stampedo reprint:zvitorepcev roman v stripu#20, pogon reprint:super strip, western#8 gonici stoke 31.lov na stranca; jose-luis salinas reprint:mini west#29, covek s koltom reprint:bestseler#5, lov na stranca 32.izdajnik(rej karson); sergio tarquinio reprint: Lale br.395: otpadnici reprint:mini west#59, na ratnoj stazi reprint:bestseler#8, izdajnik reprint:zvitorepcev roman v stripu#105 odpadniki 33.revolveraš; alberto breccia reprint:mini west#54, revolveraš reprint:bestseler#9, revolveraš 34.izvidnik i cejeni(rej karson); jesus blasco 35.plašljivi šerif(kanzas kid); sergio tarquinio 36.nemirna prerija, jesus blasco reprint: strip west#26: nemirna prerija 37.zadatak na severu reprint:mini west#52,53,54, nemirna granica reprint:zvitorepcev roman v stripu#63 vojne je konec reprint:super strip western#12 izvan zakona 38.zakon kolta reprint:mini west# zakon kolta 39.covek iz montane(roj renk) jesus blasco reprint:kauboj iz montane(mini west#36) 40.bili u akciji(bili kid);sergio tarquinio -zlatna groznica(bili kid); sergio tarquinio reprint:strip west#34,bili kid u akciji reprint:strip west#34, zlatna groznica 41.kolorado kid(roj renk) reprint lale extra#399/II: zloglasna braca reprint:mini west#38, kolorado kid reprint:bestseler#15, kolorado kid 42.osvetnici(rej karson); jesus blasco reprint:CR#322 kapetan iz tvrdjave vilogbi reprint:mini west#39, cejenski rat reprint:bestseler#21, izazov 43.la kukaraca(srecko munja alias talicni tom) 44.potera (srećko munja alias talični tom) reprint brojeva 43,44: denis#93(22.2.1978), denis#94(1.3.1978),denis#95(8.3.1978): čuvaj se plave noge reprint brojeva 43,44:stripoteka#130 la kukaračin pokeraški dvoboj;stripoteka#131 plava stopala na ratnoj stazi reprint brojeva 43,44: zov strip# 45.crni jahac(bili kid) reprint: CR#227, jahac skitnica reprint:mini west#37,38,39, crni jahac reprint:bestseler#22, crni jahac 46.avetinjski grad(larigan); reprint:mini west#60, avetinjski grad reprint:bestseler#12, avetinjski grad reprint:zvitorepcev roman v stripu#75, grožnje reprint:super strip western#13 mrtvi grad 47.pacifik ekspres(srecko munja alias talicni tom) 48.zlatni ekser(srecko munja alias talicni tom) reprint brojeva 47, 48: denis#137(27.12.1978), denis#138(3.1.1979), denis#139(10.1.1979): pruga kroz preriju reprint brojeva 47,48: stripoteka#128 transkontinentalna, stripoteka#129:voz ide na zapad reprint: pruga kroz preriju, izdanje politikinog zabavnika, talicni tom br.2.(1996), meki uvez, kolor 49.roj renk i provalnici(roj renk); reg bunn reprint:zvitorepcev roman v stripu#22, doolanova tolpa 50.poslednji od džemsovih(bili kid); sergio tarquinio bili kid, sergio tarquinio reprint:bestseler#30, poslednji od džemsovih reprint:bestseler#30, bili kid reprint: west strip#34, poslednji od džemsovih reprint:west strip#34,bili kid 51.daltoni dolaze(srecko munja alias talicni tom) 52.obracun u kanzasu(srecko munja alias talicni tom) -narednik keli(rej karson) jesus blasco reprint brojeva 51,52 (daltoni dolaze, obracun u kanzasu) stripoteka#20 pakao u oklahomi 53.poni ekspres(rej karson) reprint:mini west#79, pony express 54.kaguar(kanzas kid) reprint:mini west#52, wels fargo reprint:bestseler#32 kaguar reprint:zvitorepcev roman v stripu#18, smrt iz zasede reprint:super strip western#12 opljackana poštanska kola 55.tajna starog kolta reprint: lale#373: obracun reprint:mini west#57, balada o starom koltu reprint:bestseler#16, tajna starog kolta reprint:zvitorepcev roman v stripu#72 pomota 56.povratnik iz jume(bili kid) -kanzas kid i hitra ruka(kanzas kid) jesus blasco reprint:CR#259 kanzas kid i crvena pesnica 57.strah vlada gradom(larigan) arturo del castillo reprint. CR #219, zakon kolta reprint:mini west#30, strah vlada gradom 58.lažni indijanci(rej karson) reprint:CR#328 pobuna u tvrdjavi blejn 59.lovac na ucene reprint:mini west#83, lovac na ucene reprint: zvitorepcev roman v stripu#1, lovec ljudi 60.otmicari(kanzas kid) 61.poslednji voz iz gan hila; sergio tarquinio reprint:mini west#61, obracun u gan hilu reprint:bestseler#18, poslednji voz iz gan hila reprint: zvitorepcev roman v stripu#103 dolga pot 62.put u senku 63.rat rancera reprint: lale extra 417/II: veliki obracun reprint:mini west#42, rio grande 64.desperadosi; jose-luis salinas reprint: CR#332, crveni sombrero reprint:mini west#56, ustani i bori se 65.tajanstveni lombard reprint:mini west#63, kocija za pekos reprint:zvitorepcev roman v stripu#57 razbojnikov brat 66.sablasne kocije(rej karson) 67.obod od zmijske kože(bili kid) reprint:mini west#69, obod od zmijske kože 68.maske u dolini(kanzas kid) -osveta starog blua(kanzas kid) jesus blasco 69.usamljeni jahac, carlos v. roume reprint:CR#222, revolveraš iz montane reprint:mini west#74, usamljeni jahac 70.dvoboj u pustinji reprint:biblioteka lale#369, sa mržnjom u srcu 71. teksašanin 72.tragom ubice; carlos v. roume reprint:mini west#35, tragom ubice 73.miran grad(larigan) reprint:mini strip#76, brzoruki larigan 74.napad na voz reprint:strip west#3 napad na voz 75.na ratnoj stazi 76.požar na jugu; carlos v. roume reprint:mini strip#72, tragom zla reprint:bestseler#20, požar na jugu 77.pustinjski saputnici(roj renk) reprint: biblioteka lale#367: dugo putovanje reprint:strip west#1,pustinjski saputnici reprint:zvitorepcev roman v stripu#70 dolgo potovanje 78.komancerosi; sergio tarquinio reprint:strip west#1, komancerosi 79.bitka za dakotu; carlos v.roume reprint:mini west#29,30,31, džordanova mamuza 80.šerif bez znacke reprint:mini west#67, šerif bez znacke 81.uzvodno od kalgarija(dik dering) reprint:mini west#2 uzvodno od kalgarija 82.misterija u rudniku(dik dering) reprint:mini west#2 misterija u rudniku 83.palikuce; carlos v. roume reprint:CR#327.šerif iz doline muerte reprint:mini west#41, pakao u muerti 84.kanjon komanca 85.brod za meksiko 86.cek na sto dolara; alberto breccia reprint:mini west#37, put za brazito 87.agent za omahu; carlos v.roume reprint:mini west#70, agent za omahu 88.zlato ontarija(dik dering) reprint: mini west#104 zlato ontarija 89.kauboj sa gitarom reprint:mini west#65, slomljena zvezda reprint:CR#354, slomljena zvezda 90.reka smrti reprint:mini west#75, reka smrti 91.zamka(dik dering)carlos v.roume 92.teror na granici(larigan); carlos v. roume reprint: biblioteka lale#393: preki sud reprint:mini west#82, teror na granici 93.srebrno sedlo; alberto breccia reprint:mini west#33, srebrno sedlo 94.sin poglavice alberto breccia reprint:mini west#80, sin poglavice 95.krv i zlato(dik dering) sergio tarqiunio -sakriveno zlato(dik dering) -begunac(dik dering) sergio tarquinio reprint:strip west#17 krv i zlato reprint:strip west#18 sakriveno zlato reprint:strip west#21 begunac 96.dvostruka klopka(bili kid) sergio tarquinio -n/a (bili kid) carlos v. roume 97.dinamitaši; carlos v. roume reprint:mini west#78, dinamitaši reprint:zvitorepcev roman v stripu#33 dinamit 98.nocu se puca; carlos v. roume reprint:mini west#81, nocu se puca reprint:zvitorepcev roman v stripu#13 ukradeno zlato 99.maskirani jahac 100.karson na tragu(rej karson) glad (rej karson) 101.grad bezakonja reprint:lale#383 dobar posao 102.rat dejvi kroketa(dejvi kroket); sergio tarquinio 103.kanzas deli pravdu(kanzas kid) -zlatni ukras poglavice kiova(kanzas kid) 104.kidnaperi reprint:mini west#46,47,48 kidnaperi 105.karson i vrac(rej karson) reprint:mini west#84, karson i vrac 106.konjokradice(dik dering) -reprint:strip west#19 konjokradice kidnaperi(dik dering) -reprint:strip west#22 kidnaperi žedj za zlatom(dik dering) 107.patrola na pekosu reprint:mini west#66,patrola na pekosu 108.stranac u sedlu 109.pobuna u meksiku; carlos v. roume reprint:mini west#68, dafijev bic 110.dejvi kroket i pirati(dejvi kroket); sergio tarquinio 111.kanzas proti samsona 112.hrabri narednik; carlos v. roume reprint:zvitorepcev roman v stripu#88 roganova skala 113.napad na banku 114.sijuksi napadaju; sergio tarquinio 115.po cenu života(dik dering) -dik dering hvata zlocinca -pljacka(dik dering) 116.jahac iz arizone 117.fantom visokih brda maskirani konjanici(dik dering) carlos v. roume 118.dejvi kroket u opasnosti(dejvi kroket) sergio tarquinio -najbrži revolveraš 119.šerif se vraca 120.ucenjivaci(dik dering) carlos v. roume reprint:mini west#47,narednik dering 121.unakrsna vatra, kradljivci 122.tajna misija(roj renk); carlos v. roume reprint:mini west#51, desperados 123.stranci na rancu(kanzas kid) -tajna planinskog vrha(kanzas kid) 124.ko je ubica?(dik dering); sergio tarquinio -bitka na kaguarovoj reci(dik dering), -sve u rok službe 125.misuri u plamenu reprint:mini west#14 misuri u plamenu reprint:CR#356 misuri u plamenu 126.ratnicki prolaz(kanzas kid) jesus blasco 127.znacka za hrabrost(roj renk); carlos v. roume reprint:CR#346 obracun u trejl sitiju 128.pljackaši(bili kid) don lawrence -begunci(bili kid) 129.diližansa za hjuston(kanzas kid) -bufalo bil(2 epizode) reprint:zvitorepcev roman v stripu#136 buffalo bill(2 epizode) 130.poslednji lov(dejvi kroket); sergio tarquinio 131.prolaz karibu(dik dering); sergio tarquinio, -skriveno blago(bili kid); sergio tarquinio 132.brži od najbržeg 133.osvetnik(roj renk) reprint: zvitorepcev roman v stripu#11 vražji šerif 134.salun 135.mocvara(dik dering), bez naslova(dik dering); carlos v. roume -bez naslova(dik dering) 136.zemlja komanca 137.cejen, bez naslova(kanzas kid); sergio tarquinio 138.žedj za zlatom(dik dering) -bez naslova(dik dering); sergio tarquinio, -bez naslova(dik dering) 139.rukavica smrti reprint:zvitorepcev roman v stripu#230 rokavica reprint:denis#40(16.2.1977) rukavica smrti 140.banditova osveta(dik dering) -bez naslova(dik dering); sergio tarquinio, -bez naslova(dik dering) sergio tarquinio 141.nasilje 142. rancerov sin 143.bekstvo iz jume(kanzas kid) -bez naslova(kanzas kid) sergio tarquinio 144.covek s koltom reprint:CR#350 dvoboj u podne 145.ovcar 146.vodja karavana 147. indijanski borac(kit karson; jesus blasco - bez naslova(kit karson) 148.dug casti(larigan); arturo del castillo reprint:panorama# 149.zakon kolta(kit karson) 150.poslednji metak 151.zaseda kod litl neka(kit karson) 152.kockar iz alama(kanzas kid) 153.duh rudnika srebra(dik dering) -bez naslova(dik dering)sergio tarquinio -bez naslova(dik dering) 154.bandit s maskom(roj renk), bez naslova, roj renk) 155.žig srama(roj renk) reprint:CR#362 dolina nasilja 156.kalamiti džejn(kit karson) 157.san francisco(kanzas kid) reprint:zvitorepcev roman v stripu#14,najeti morilci reprint:super strip, western#14 opet kansas kid! 158.šerif bandit(kanzas kid) reprint:CR#364 crni konjanik 159.zaseda u rinkonu 160.srebrni kolt(dik dering) sergio tarquinio 161.farma na red riveru(kanzas kid), carlos v. roume, -bez naslova(kanzas kid) sergio tarquinio 162.lovci bufala(kit karson), bez naslova(kit karson) 163.levoruki revolveraš(roj renk), bez naslova(roj renk) 164.šerif iz glenhorna 165.poglavica komanca(kanzas kid) 166.grad bez zakona(kanzas kid) reprint:zvitorepcev roman v stripu#68 spopad v san leandru 167. na ratnoj stazi 168: bekstvo sa vešala 169. karavan reprint:CR#349 planina apaca 170. balada o koltu 171. prognanik lu 172. begunac 173. smrt u preriji(kit karson) 174. do pakla i natrag 175. osvetnik 176. povratak u grin bes 177. pohod na atlantu 178: covek bez imena 179. slomljena mamuza(kanzas kid) 180.smrt na rio grande 181. izvidnik 182. krvavo jutro 183.šerifova tajna 184.najamnik kel 185. u gnezdu rastlera 186. ranc u teksasu 187. salun u almendoru 188. apacko zlato(kendal)arturo del castillo reprint: plavi vjesnik# 189.osvetnik sa koltom 190.duel u kanzasu(ralf o`konor) arturo del castillo reprint:CR#355 nepomirljivi džoe klajd reprint:stripoteka#595(22.4.1980) crni džon 191: masakr kod tvrdjave karni 192. braca dalton(ralf o`konor) arturo del castillo reprint: strip west#30 sudbonosni metak reprint:CR#357 daltoni više ne jašu reprint:plavi vjesnik 193: za dolar više(kanzas kid) 194: osveta velikog groma(ralf o`konor) arturo del castillo 195. plen brace gelt(bili kid) sergio tarquinio -odmetnici plemena cejena(kanzas kid) reprint:super strip biblioteka, edicija western#15 željezna ruka 196. pravda u sliver sitiju( ralf o`konor) arturo del castillo reprint:strip west#31 visi umesto mene 197. stranac sa dva kolta 198. šerif dodž sitija(ralf o`konor) arturo del castillo reprint:stripoteka#585(12.2.1980) dragoceni serum 199. revolverašev dug 200. najduži poker(ralf o`konor) arturo del castillo reprint:stripoteka#618(30.10.1980) velika igra reprint:CR#365 potegni prvi 201. lovac ucenjenih 202. tajna dugog kolta(ralf o,konor) arturo del castillo reprint:stripoteka#639, pljacka poštanskih kola reprint:CR#363, begunac 203. jedan mora da umre reprint: zvitorepcev roman v stripu#126 smrt na preži 204. potera u zoru(ralf o,konor) arturo del castillo 205. smireni grad 206. kockarev dug 207. nepomirljivi 208. voz za tuson reprint:super western strip#42 vlak za tucson 209. placenik iz san damiana 210. zapadnjak, bufalo bil 211.banditovo blago 212.visi umesto mene reprint:super western strip#26 teška odluka 213. 214. 215. 216.zlatna mamuza 217. van zakona, obracun 218. brzoruki, carlos v. roume reprint:strip west#9, brzoruki 219. zakon kolta (larigan) arturo del castillo reprint: CR#57, strah vlada gradom 220. rendžer i komacerosi 221. totem zlatnog medveda(kanzas kid) 222. revolveraš iz montane, carlos v. roume reprint: CR#69 usamljeni jahac 223. prokleti novac 224. pošiljka za sedl siti(bronko vest) reprint:zvitorepcev roman v stripu#26 morilcem na sledi reprint:super strip, western#15 lov na ubojicu 225. zakon linca (roj renk) alberto breccia reprint: CR#14,zaseda u kanjonu reprint:mini west#31, zaseda u kanjonu 226. zov divljine, roj renk reprint: zlatna serija br.30,zov šerifske zvezde reprint:mini west#11 zov divljine reprint: zvitorepcev roman v stripu#16 klic divjine 227. jahac skitnica (bili kid) reprint: CR#45, crni jahac reprint:mini west#37,38,39, crni jahac reprint:bestseler#22, crni jahac 228. zaseda kod tombstouna 229. begunac (kanzas kid) reprint CR#6 zamka za ubicu reprint:zvitorepcev roman v stripu#35 crna maska reprint: strip west#5, zamka za ubicu 230. naslednica iz midvesta 231. lov na coveka (roj renk) alberto breccia reprint: CR#7 crna lisica reprint: lale extra#319/II crna lisica 232. dug je isplacen 233. teksas u plamenu 234. klopka za ubicu 235. teror skenlon sitija (larigan) reprint: CR#17, suncani ranc reprint:mini west#46, suncani ranc 236. konjanik u sivom 237. trag zlocina 238. el bordero (roj renk) alberto breccia reprint:mini west#48, keganova banda reprint:CR#24 rio grande 239. lovac mustanga 240. 241.obracun u kaktus sitiju 242. 243. šerif alkali sitija (roj renk) 244. izvidnik 245. 246. 247. 248. zlatna groznica(kit karson) jesus blasco reprint:zvitorepcev roman v stripu#94, zlata mrzlica reprint:CR#9.zlato apaca reprint:zlato apaca (mini strip west#44) 249. balada o zlatnoj zvezdi 250. kralj revolveraša (larigan) arturo del castillo reprint: CR#26, panika u gradu reprint:mini west#40, kralj revolveraša 251. kocka u život 252. 253. vodja karavana 254. tajna šotgan sitija (roj renk) alberto breccia reprint: CR#28, tragom nasilja 255. osvetnik iz san markosa 256. omca za nevinog 257. 258. teror crnog vuka 259. sudbonosni metak(kanzas kid) -kanzas kid i crvena pesnica(kanzas kid) jesus blasco reprint:CR#56 kanzas kid i hitra ruka 260. mrtvi ne govore 261. pekos bil 262. dug put do dodž sitija 263. došao je iz jume 264. kadet izvidnik 265. zvezda tularose(kanzas kid) 266. hitac u ledja 267. prica o džesi džemsu reprint:zvitorepcev roman v stripu#298 jesse james reprint:eks,hit special#121/1 džesi džejms(8.6.1978) 268. grad bezakonja(kanzas kid) 269.revolveraševa prošlost 270.varalice 271.lovac ucenjenih(pekos bil) 272.osvetnik sa hit hila 273.potera za zlatom(pekos bil) 274.poslednji apac 275. 276.ukus nasilja 277.zovem se bil 278.šerifov sin 279.ustani i bori se 280.zlatni dolar 281.trgovac oružjem 282. 283.žigosan 284.prolaz red rok 285.divlja reka 286.progonjen 287.šerif iz larega reprint:super western strip#29 drhtavi johnny 288.lovac mustanga 289.putovanja 290.nepomirljivi džos riskin 291. 292. 293. 294. 295.lula mira 296.stranac neka ode 297.nepoznati je došao 298.dolari vestern pacifika 299.revolveraševa sudbina 300.bredijev duh 301. 302.van zakona 303.usamljeni jahac 304.viski džek 305.suša u montani 306.sastanak u pet 307.dendijeva osveta 308.život o koncu 309.cetiri druga 310.diližansa za samervil 311. 312. 313. 314. 315.prica o staroj farmi 316.saucesnik 317. 318. 319. 320. 321. 322.kapetan iz tvrdjave vilogbi(kit karson)jesus blasco reprint. CR:42, osvetnici reprint:mini west#39, cejenski rat 323.zagonetni putovodja 324.osumnjiceni 325.paradizo(larigan) reprint:CR#73, miran grad 326.šerifov sin 327.šerif iz doline muerte, carlos v. roume reprint:mini west#41, pakao u muerti reprint:CR#83 palikuce 328.pobuna u tvrdjavi blejn(kit karson) reprint:CR #58, lažni indijanci 329.jahaci bez milosti 330. 331. 332.crveni sombrero, jose luis salinas reprint: CR# 64,desperadosi reprint:mini west#56, ustani i bori se 333.metalna zvezda 334. 335.postaja forti majls reprint:CR#10, obracun u teksasu reprint:zvitorepcev roman v stripu#101 vaba 336.zlatna pecina 337. 338.pod žigom kukavice 339.u vatrenom obrucu 340. 341. 342. 343. 344.vodja karavana 345.lovac mustanga 346.obracun u trejl sitiju(roj renk) carlos v. roume reprint:CR:127 znacka za hrabrost 347. 348.velika akcija 349.planina apaca reprint:CR#169 karavan 350.dvoboj u podne 351.u klopci 352. 353. 354.slomljena zvezda(kanzas kid) reprint:mini west#65, slomljena zvezda reprint:CR#89, kauboj sa gitarom 355.nepomirljivi džoe klajd(ringo) arturo del castillo reprint:CR#190 duel u kanzasu reprint:stripoteka#595(22.4.1980) crni džon 356.misuri u plamenu reprint:CR#125 misuri u plamenu reprint:mini west#14 misuri u plamenu 357.daltoni više ne jašu(ringo)arturo del castillo reprint:CR#192, braca dalton reprint:strip west#30, sudbonosni metak 358.najbolji od najgorih 359. 360. 361. 362.dolina nasilja(roj renk) reprint:CR#155 žig srama reprint: 363.begunac(ringo)arturo del castillo reprint:CR#202, tajna dugog kolta reprint:stripoteka#639, pljacka poštanskih kola(ringo) 364.crni konjanik(kanzas kid) reprint:CR#158 šerif bandit 365.potegni prvi(ringo)arturo del castillo reprint:CR#200, najduži poker reprint: stripoteka#618(30.10.1980)velika igra

K256 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prva cetiri dela su na Srpskom, peti je na Engleskom jeziku, dve knjige imaju posvetu R.M. Guere 1. Indijanska Zemlja 2. Mrtve Majke, IMA POSVETU R. M. GUERE 3. Izjedanje 4. Rez Bluz 5. Scalped, The Deluxe Edition, Book Five, IMA POSVETU R. M. GUERE Knjiga 1 Izdavač: Darkwood Naslovna strana: Rajko Milošević Gera Scenario: Jason Aaron Crtež: Rajko Milošević Gera Naslov originala: Scalped Deluxe Edition Book One Broj originala: 1-11 Format: 170 x 260 mm Povez: tvrdi Boja: kolor Broj strana: 276 Indijanski rezervat Prerijska ruža svojevrsna je „zemlja trećeg sveta u srcu Amerike”. Njegovi stanovnici žive na rubu egzistencije, obespravljeni i zaboravljeni. Nadu pak uliva projekat izgradnje savremenog kazina koji bi trebalo da donese veliki priliv novca u siromašnu zajednicu. Međutim, umesto oaze blagostanja, rezervat će postati poprište kriminalnih sukoba, političkih igara i raspleta ličnih drama čiji koreni sežu u mladost glavnih aktera. Serijal Skalpirani Džejsona Arona i Rajka Miloševića Gere, autentična je mešavina trilera i vesterna koja istovremeno evocira antičke tragedije i najbolje holivudske filmove. Skalpirani prema nepodeljenom mišljenju čitalaca i kritičara spadaju u najbolje što nam savremeni američki strip nudi. Naše izdanje sadržajem prati američko Deluxe pakovanje i ceo serijal biće objavljen u 5 knjiga. U ovoj, prvoj, imaćete priliku da pročitate uvodnik r.m.Gere, napisan specijalno za ovu priliku, a u kom nam autor otkriva ponešto o ljudima s kojima je sarađivao i okolnostima u kojima je strip-serijal nastajao! Knjiga 2 Izdavač: Darkwood Naslovna strana: Rajko Milošević Gera Scenario: Jason Aaron Crtež: Rajko Milošević Gera Naslov originala: Scalped Deluxe Edition Book Two Broj originala: 12-24 Format: B5 Povez: tvrdi Boja: kolor Broj strana: 320 Crtež Rajka Miloševića Gere odvešće vas u Južnu Dakotu tako samouvereno da ćete moći da osetite pesak u svojoj kosi i neumoljivi prerijski vetar kako vam šamara lice. Sa besprekorno kadriranih stranica moći ćete da osetite vonj lošeg viskija i prigušeni vapaj i režanje ljudi sa margine. Gerina stilizacija nasilnih scena ravna je onoj Sema Pekinpoa. U tako vizuelno ubedljivom svetu, zašavši u srce noara, scenarista Džejson Aron pripoveda priču koja se zapravo sastoji od brojnih priča sa zajedničkim krajem. Povremeno nam se čini kako naslućujemo kakav će biti taj kraj, ali stvar je u tome da to uopšte nije važno. Okretaćete stranice možda još i brže, želeći da saznate kako je svaki od likova pronašao put do iste završnice. Knjiga 3 Izdavač: Darkwood Naslovna strana: Rajko Milošević Gera Scenario: Jason Aaron Crtež: Rajko Milošević Gera Naslov originala: Scalped Deluxe Edition Book Three Broj originala: 25-34 Format: B5 Povez: tvrdi Boja: kolor Broj strana: 260 Nalik Vilijamu Fokneru, koji je oživeo okrug Joknapatafa, nakon svega nekoliko stranica Skalpiranih bićete uvučeni u svet – indijanski rezervat Prerijska ruža – koji je tako unikatan da može biti samo Aronov. Naravno, ništa od toga ne bi bilo moguće bez odgovarajućeg, očaravajućeg crteža r.m.Gere, Davidea Furnoa i Frančeska Frankavile. Poput ajkule, kriminalistički žanr mora da nastavi da se kreće napred težeći inovacijama ili će odumreti. Nadajmo se da će izdavačka industrija prepoznati glad publike za drugačijim pripovedanjem i da će savremena kriminalistička književnost dočekati zoru novog dana. U međuvremenu – čitajte Skalpirane i otkrijte izvrstan dokaz za tvrdnju da se najbolje kriminalističke priče danas nalaze u stripovima. Knjiga 4 Izdavač: Darkwood Naslovna strana: Rajko Milošević Gera Scenario: Jason Aaron Crtež: Rajko Milošević Gera Naslov originala: Scalped Deluxe Edition Book Four Broj originala: 35-49 Format: B5 Povez: tvrdi Boja: kolor Broj strana: 352 U Prerijskoj ruži stvari se bliže tački ključanja. Tenzija raste i akteri priče skidaju maske! Jason Aaron (rođen 28. siječnja 1973.) [1] američki je pisac stripova, poznat po svojim kreatorskim serijama Scalped i Southern Bastards, kao i po radu na Marvel serijama Ghost Rider, Wolverine, PunisherMAX, Thor i The Osvetnici. Jason Aaron je rođen u Jasperu, Alabama.[2][3][4] Njegov rođak Gustav Hasford, koji je napisao poluautobiografski roman The Short-Timers (1979.), na kojem se temelji igrani film Full Metal Jacket (1987.), imao je veliki utjecaj na Aarona. Aaron je odlučio da želi pisati stripove kao dijete, i premda je njegov otac bio skeptičan kada ga je Aaron obavijestio o toj težnji, njegova majka je odvela Aarona u drogerije, gdje bi kupovao stripove na policama, od kojih je neke još uvijek posjedovao kao iz 2012. godine.[5] Aaron je završio srednju školu Shelby County. Zatim je pohađao Sveučilište Alabama u Birminghamu, gdje je diplomirao na engleskom jeziku.[6] Karijera Aaronova karijera u stripu započela je 2001. kada je pobijedio na natjecanju za traženje talenata u Marvel Comicsu sa scenarijem priče o Wolverineu od osam stranica.[7] Priča, koja je objavljena u Wolverineu #175 (lipanj 2002.), dala mu je priliku da predstavi svoje ideje urednicima.[5] Godine 2006. Aaron se naslijepo prijavio za DC Comicsov impresum Vertigo, što je postalo njegovo prvo veliko djelo, priča o Vijetnamskom ratu Druga strana.[5] Druga strana je nominirana za Eisnerovu nagradu za najbolju miniseriju, [8] a Aaron to smatra `drugim putom` da je probio u industriju.[5][9] Nakon toga, Vertigo ga je zamolio da iznese druge ideje, što je dovelo do Scalpeda, serije u vlasništvu kreatora s umjetnikom R. M. Guérom koja je smještena u izmišljeni indijanski rezervat Prairie Rose.[5][9][10] Godine 2007. Aaron je napisao Ripclaw: Pilot Season for Top Cow Productions.[11] Kasnije te godine, Marvelov urednik Axel Alonso, koji je bio impresioniran The Other Side i Scalpedom, unajmio je Aarona da napiše izdanja Wolverinea, Black Panthera i na kraju, produljene serije Ghost Ridera koja je započela u travnju 2008..[12] U siječnju 2008. potpisao je ekskluzivni ugovor s Marvelom, iako to neće utjecati na njegov rad na Scalpedu.[12][13] U srpnju te godine napisao je Penguin izdanje Joker`s Asyluma.[14][15] Nakon četiri izdanja na Wolverineu 2007., Aaron se vratio tom liku s tekućom serijom Wolverine: Weapon X, koja je pokrenuta kako bi se poklopila s igranim filmom X-Men Origins: Wolverine. Aaron je komentirao: `Uz Wolverine: Weapon X pokušat ćemo tako izmiješati stvari od luka do luka, tako da je prvi luk tipična vrsta priče o crnim operacijama, ali drugi luk će skočiti točno u sredinu potpunog drugačiji žanr.`[16] Godine 2010. serija je ponovno pokrenuta kao jednostavno Wolverine.[17] Slijedio je to ponovnim pokretanjem The Incredible Hulka 2011. [18] i Thor: God of Thunder 2012. godine.[19] Aaron i umjetnik Mike Deodato surađivali su na ograničenoj seriji Original Sin 2014. godine.[20] Godine 2018. Aaron je ponovno pokrenuo Thora s Mikeom del Mundom[21] i Osvetnike s Edom McGuinnessom.[22] Uz svoj rad na Marvelovim likovima, Aaron je napisao jednogodišnju seriju Conan the Barbarian nakon što je Marvel povratio licencna prava za lik 2019. godine.[23] Na Comic Conu u San Diegu 2019. najavljeno je da će Aaronova priča o Thoru koja prikazuje Jane Foster kako stječe plašt Boga groma biti osnova za film Thor: Love and Thunder iz 2022.... Rajko Milošević poznat i kao Gera i R. M. Guéra (rođen 24. novembra 1959. u Beogradu) je srpski stripar i likovni umetnik. Od 1991. živi u Barseloni, Španija. Biografija Debitovao je u jugoslovenskom stripu kasnih 1970-ih u časopisu Tik-Tak, ali je prvi veći uspeh doživeo 1982, u časopisu Ju strip, serijalom „Elmer Džons“, vesternom čiji je scenarista bio Dragan Savić. Autori su sarađivali i na serijalu „Teksaški jahači“ (1984). Milošević objavljuje u Španiji, Francuskoj i SAD. Trenutno radi za američki `Vertigo Comics` serijal „Skalpirani“ (`Scalped`), sa scenaristom Džejsonom Aronom (Jason Aaron), visoko ocenjen i od publike i od kritike.

kao na slikama Lunov magnus strip[а] (skr. LMS) je bila strip edicija koja je izlazila na području bivše Jugoslavije. Prvi broj stripa izašao je u martu 1968. godine.[1] Izdavač je bio Dnevnik iz Novog Sada.[2] Strip je izlazio do 1993. godine, zaključno sa 997. brojem. Lunov magnus strip Lunov Magnus Strip broj 1.jpg Naslovna strana prvog broja Tip Strip Format A5 (prvih nekoliko brojeva izašlo je u formatu A4) Izdavač Dnevnik, Novi Sad Osnivanje 1968. Jezik Srpski (tada srpskohrvatski) Ukidanje 1993. Садржај Istorija Уреди Prvi broj Lunovog magnus stripa izašao je u martu 1968. godine, dva meseca nakon prvog broja Zlatne serije (januar 1968). U početku je izgledao kao specijalno izdanje svog prethodnika jer su u njemu izlazili isti junaci, samo na većem formatu. Prvi broj je sadržavao i tekstualne priloge, uključujući i kompletan roman o Lunu kralju ponoći, u to vreme veoma popularnom junaku koji je pod pseudonimom Frederik Ešton pisao Mitar Milošević, jedan od urednika stripa. Pretpostavlja se da je tada bilo u planu da se u LMS redovno izdaju epizode ovog junaka i da je jednim delom edicija po njemu dobila ime (Lunov), a da reč magnus (lat. veliki) označava veliki format stripa.[1] Ipak, samo prva četiri broja izašla su u velikom formatu, da bi format nakon toga bio promenjen u format Zlatne serije. LMS je prve dve godine izlazio ređe, otprilike jedan broj na šest brojeva Zlatne serije. Kako su obe edicije počele da izlaze na istom formatu i da objavljuju iste junake, čitaoci su ih često poistovećivali. Način izdavanja stripova Уреди Izgleda kao da u prvim godinama izlaženja Dnevnik nije imao definisanu strategiju u izdavanju različitih junaka.[1] Stripovi nisu imali određeni redosled izlaženja, a pojedine epizode često nisu bile celovite (iz stripova bi se izbacivale pojedine originalne stranice). Današnji strip kolekcionari imaju zamerke na ova izdanja, kao što su kvalitet papira i poveza, deljenje priča na više svezaka i nepridržavanje hronologije u odnosu na originalne stripove. Najveća zamerka uglavnom je izbacivanje originalnih stranica. Stripovi su često bili cenzurisani. Sličice sa ideološkim i verskim obeležjima bile su retuširane. Ponekad bi se izbacivali i noževi, pa čak i vampiri.[1] Vremenom, redosled i ritam izlaženja se stabilizovao i broj grešaka se smanjivao.[1] U početku su sveske izlazile sporadično (1968-1970). Potom jednom, pa dva puta mesečno (1971-1974), da bi se od 1975. godine dinamika izlaženja stabilizovala na jednu svesku nedelju, koja se obično na kioscima pojavljivala petkom. Naslovne strane Уреди Osim retuširanja i docrtavanja originalnih naslovnih strana, urednici su u početku pravili kolaže od više originalnih naslovnica ili pak od kadrova iz epizode (LMS-460, LMS-481). Dešavalo se i da uz neku epizodu izađe naslovnica neke druge epizode. Drastičniji primeri su da se dešavalo da čak izađe naslovnica nekog drugog junaka, a nekada bi se ista naslovna strana upotrebila za dve različite epizode (npr. LMS 78 — Okrutni Ramok i LMS 94 — Ranjeni jelen). Kako su originalne epizode često cepklane u odnosu na izvornik, pojavljivao bi se manjak originalnih naslovnih strana. U tom slučaju bi izrada bivala prepuštena lokalnim novosadskim autorima.[1] Poslednje godine Уреди U vreme raspada SFRJ, Dnevnikovi stripovi su, kao i ostala srpska izdanja, prestali da se pojavljuju u zapadnim delovima ove bivše republike. Zbog drastično smanjenog tržišta, međunarodnih sankcija i hiperinflacije došlo je i do drastičnog opadanja tiraža, kome je doprinela i nestašica papira.[1] Svi ti stripovi koji nisu izašli u bivšim jugoslovenskim republikama (u Hrvatskoj poznati kao neobjavljeni) danas su teško nabavljivi i među kolekcionarima dostižu relativno visoke cene. Glavni strip junaci Уреди U LMS su se u početku, između ostalih, pojavljivali Zagor i Teks Viler i Komandant Mark — junaci koji se danas vezuju za Zlatnu seriju, da bi nakon 127. broja prestali da se pojavljuju u ovom izdanju. Nakon ovog broja najčešće objavljivani junaci bili su Veliki Blek, Kit Teler, Mister No i Ken Parker. Od ostalih junaka objavljivani su Kočiz, Bil Adams, Tim i Dasti, Zoro i Džudas.[3] Glavni LMS strip junaci (izlazili praktično do kraja serijala): Kit Teler (1970) Veliki Blek (1974) Ken Parker (1978) Mister No (1982) Sporedni junaci (kasnije se preselili u Zlatnu seriju ili se više nisu nigde objavljivali): Teks Viler (1968-1973) Zagor (1969-1974) Džudas (1980-1982) Karabina Slim (1977-1978) Tim i Dasti (1970-1972, 1979-1980) Kočiz (1971) Zoro (1974) Bil Adams (1972, 1979-1980, 1991-1993) Urednici Уреди Sve do 207. broja Zlatne serije i stotog broja Lunovog magnus stripa za ove edicije se navodio samo odgovorni urednik (Mitar Milošević do 78. broja Zlatne serije i 29. broja Lunovog magnus stripa, a nakon njega Dušan Stanojev, uz informaciju da brojeve uređuje kolegijum). Nakon toga kao urednici izdanja navode se Sreten Drašković, Milica Korošec, Dušan Stanojev i Olivera Kovačević.[4] Dnevnikov pokušaj obnavljanja LMS Уреди Sa obnovom LMS-a pokušalo se 1996. godine (isto kao i sa Strip zabavnikom i Zlatne serije). Izašlo je pet brojeva, kao i dva specijalna broja Zlatne serije – klasici u stripu. Urednica je bila Mirjana Zamurović.[4] Golcondin pokušaj obnavljanja LMS Уреди Ponovo pokretanje LMS pokušala je izdavačka kuća Golconda sa idejom da se nastavi tamo gde se stalo 1993. godine, kada je izašao br. 997. Ona je 2. juna 2022. kao br. 999 objavila epizodu Velikog Bleka pod nazivom Kavez. Spisak epizoda Уреди Glavni članak: Spisak epizoda Lunovog magnus stripa Vidi još Уреди Zlatna serija Napomene Уреди ^ Korišćena literatura piše svaku reč u nazivu velikim početnom slovom.

100% original 18 x 13 cm signature, autograph, signed photo Džoun Kraford (engl. Joan Crawford) je bila američka glumica rođena 23. marta 1904. godine u San Antoniju (Teksas), a preminula 10. maja 1977. godine u Njujorku. Počevši kao plesačica u putujućim pozorišnim kompanijama pre nego što je debitovala na Brodveju, Krofordova je potpisala filmski ugovor sa Metro-Goldvin-Mejerom 1925. U početku frustrirana veličinom i kvalitetom svojih uloga, Krofordova je započela kampanju samo-publiciteta i postala je nacionalno poznata kao flaperka do kraja 1920-ih. Tridesetih godina prošlog veka, Krofordova slava je konkurirala koleginicama iz MGM-a Normi Širer i Greti Garbo. Krofordova se udavala četiri puta. Njena prva tri braka završila su se razvodom; poslednji se završio smrću muža Al Stila. Usvojila je petoro dece, od kojih je jedno povratila njegova biološka majka. Krofordovi odnosi sa njenoh dvoje starije dece, Kristinom i Kristoferom, bili su ogorčeni. Krofordova ih je ostavila bez nasledstva i, nakon smrti Krofordove, Kristina je napisala memoare „ispričati sve” pod nazivom Mommie Dearest. Rođena Lusil Fej Lesuer, francusko-hugenotskog, engleskog, holandskog i irskog porekla u San Antoniju, Teksas, bila je drugo, mlađe dete Tomas E. Lesuera, rođenog u Tenesiju (2. januara 1867.-1. januar 1938), građevinskog radnika, i Ane Bel Džonson rođene u Teksasu (29. novembar 1884-15. avgust 1958), a kasnije i gospođa Ana Kasin. Prema popisnim podacima, moguće je da je ona bila starija. Očigledno je imala manje od 20 godina kada je njenih prvih dvoje dece rođeno. Krofordova je imala jednu polusestru, Dejzi Makonel (1901 - 1904), iz prvog braka svoje majke sa novinarkom K. Edgar Makonelom (1873 - 1902), i brata Hala Lesuera. Tomas Lesuer napustio je porodicu kada je Lusil imala deset meseci, na kraju se preselivši u Abilin, Teksas, radeći kao građevinski radnik. Njena majka se udala za Henrija J. Kasina, međutim, brak je u popisnim podacima naveden kao njen prvi. Oni su živeli su u Lotonu, Oklahoma, gde je Kasin vodio Remzi opersku kuću; on je uspevao da rezerviše raznovrsne i zapažene izvođače poput Ane Pavlove i Ive Tangej. Kao dete, Krofordova je više volela nadimak „Bili“ i uživala je gledajući izvođenja vodviljskih dela na sceni pozorišta svog očuha. U to vreme, Krofordova zapravo nije bila svesna da Kasin, koga je nazvala „tata“, nije njen biološki otac sve dok joj brat Hal nije rekao istinu. Kasin je navodno počeo da je seksualno zlostavlja kada je imala jedanaest godina, i nastavio je sve dok je nisu poslali u Akademiju St. Agnes, katoličku žensku školu. Počev od detinjstva, njena ambicija je bila da postane plesač. Jednog dana, u pokušaju da pobegne sa časova klavira, skočila je sa prednjeg trema svoje kuće i teško posekla stopalo na slomljenoj flaši za mleko. Kao rezultat toga, prošla je kroz tri operacije kako bi se popravila štetu. Nije mogla da pohađa osnovnu školu, niti da nastavi sa časovima plesa tokom 18 meseci. U junu 1917. porodica se preselila u Kanzas Siti, Misuri, nakon što je Kasin optužen za proneveru; iako je oslobođen, bio je na crnoj listi u Latonu. Nakon njihovog preseljenja, Kasin, katolik, upisao je Krofordovu na Akademiju St. Agnes u Kansas Sitiju. Kada su se njena majka i očuh razdvojili, ostala je u školi kao studentkinja, gde je mnogo više vremena provodila radeći, pre svega kuvajući i čisteći, nego učeći. Kasnije je pohađala Rokingamsku Akademiju, takođe kao student. Dok je bila tamo, počela je da se zabavlja i imala je prvu ozbiljnu vezu sa trubačem po imenu Raj Sterling, koji ju je navodno inspirisao da se ozbiljnije posveti akademskim aktivnostima. Godine 1922, registrovala se na Stivens koledžu u Kolambiji, Misuri, navodeći svoju godinu rođenja kao 1906. Pohađala je Stivens samo nekoliko meseci pre nego što se povukla shvativši da nije spremna za koledž. Nestabilnost njene porodice negativno je uticala na Krofordovu i njeno školovanje nikada nije formalno napredovalo dalje od osnovnog obrazovanja.

Prvo sto izgleda mocno, drugo sto je to nesto za neciji radni sto, desk, vitrinu, orman, krevet. Lik Cara Putina na originalnoj, validnoj i pravoj pravcatoj americkoj novcanici odnosno banknoti od U$ 2 dolara. Zamislite POKLON OBOZAVOCU LIKA I DELA V.V. PUTINA. U igri asocijacije odrednice bi bile Putin - Valuta - Dolar. Drugim recima, ova dva dolara koja je legalna upotrebljiva novcanica, sa sertifikatom autenticnosti, koja se doista mozete potrositi bilo gde u Sjedinjenim americkim drzavama, nosi lik ruskog predsednika Putina i ta dorada plus nabavka kosta razliku izmedju U$ 2 dolara i sume koju placate. Iako bi je mogli potrositi da platite Vas racun u iznosu od dva dolara njeno pravo mesto je na radnom stolu, desku, vitrini,...t.j. treba da bude izlozena negde. Serijski broj novcanice koju kupujete nije isti kao na novcanici sa snimka - sve ostalo jeste - uz nju dobijate sertifikat o originalnosti. 100% pravi dolari!!! Владимир Владимирович Путин (рус. Влади́мир Влади́мирович Пу́тин; Лењинград, 7. октобар 1952) руски је политичар и актуелни председник Руске Федерације. За председника Русије изабран је 26. марта 2000. године, у првом кругу председничких избора. Од 31. децембра 1999. до 7. маја 2000. године, по декрету председника у оставци Бориса Јељцина, вршио је дужности председника Русије. За други мандат је изабран 2004. године који је трајао до 7. маја 2008. када је га је на тој функцији наследио Дмитриј Медведев. Путин је изабран за други мандат на месту премијера, 8. маја 2008. године. На председничким изборима одржаним 4. марта 2012. победио је у првом кругу, освојивши 63,7% гласова.[1] Садржај 1 Детињство и образовање 2 Служба у КГБ-у 3 Политичка каријера 3.1 Први пут премијер (1999) 3.2 Први пут председник 3.3 Путиново обнављање Русије 3.4 Други пут премијер (2008) 3.5 Други пут председник (2012) 4 Популарност 5 Приватни живот 6 Галерија 7 Види још 8 Референце 9 Литература 10 Спољашње везе Детињство и образовање Родитељи Владимира Путина Владимир Спиридонович Марија Ивановна Путин је рођен у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург) 7. октобра 1952. Његова мајка Марија Ивановна Путина је била радник у фабрици, а отац Владимир Спиридонович Путин је био регрутован у Совјетску морнарицу да служи на подморници почетком 1930-их, а касније је служио у НКВД-у у саботерској групи током Другог светског рата.[2] Владимир Путин је имао још два брата који су рођени средином 1930-их; један је умро неколико месеци након рођења, а други је подлегао дифтерији током опсаде Лењинграда. Деда Владимира Путина, Спиридон Путин, је био лични кувар Владимира Лењина и Јосифа Стаљина.[3] Путин је у младости волео да имитира обавештајце које су у филмовима глумили глумци попут Вјачеслава Тихонова и Георгија Жижонова[4] Основну школу је уписао 1958. године и био је № 193. ученик те године. По завршетку основне школе 1966. уписује средњу хемијску школу као № 281 ученик коју је завршио 1970. године. По завршетку средње школе уписао је 1970. године Правни факултет. Дипломирао је 1975. године, међународно право на Правном факултету Лењинградском државном универзитету, а тема димпломског рада је био Принцип најповлашћеније нације (рус. Принцип наиболее благоприятствуемой нации).[5] На универзитету је такође постао члан Комунистичке партије Совјетског Савеза и остао је њен члан све до њеног распуштања децембра 1991.[6][4] Служба у КГБ-у Путин као официр КГБ. Након дипломирања, Путин је примљен у КГБ. Радио је у Директорату КГБ Лењинграда и Лењинградске области, где је упознао Сергеја Иванова.[7] Године 1975. завршио је курс КГБ-а у Окти код Лењинграда. 1977. године радио је у контра-обавештајној служби Лењинградског КГБ-а.[8] 1979. године заршава шестомесечни курс у Московској вишој школи КГБ-а а 1984. године са чином мајора студирао је постдипломске студије на КГБ институту Јуриј Андропов, где је стекао 1985. године диплому специјалисте контраобавештајне службе. У том периоду је изучавао немачки језик који течно говори. Од 1985. до 1990. Путин је био на дужности у Дрездену, Источна Немачка. Након пада Берлинског зида, враћен је у Совјетски Савез. У Дрездену је 1989. сам одбранио зграду КГБ.[9] Путин је званично дао отказ у државној безбедности 20. августа 1991. током државног удара који је предводио КГБ против совјетског председника Михаила Горбачова. У то време имао је чин пуковника. Политичка каријера Почетком 1990. године Путин је радио као асистент на матичном универзитету на ком је дипломирао. У јуну 1991. је преузео место у Одсеку за међународна питања на Лењинградском државном универзитету, где је вице-ректор био Јуриј Молчанов а ректор Станислава Меркурњева. Градоначелник Лењинграда у то време је био Анатолиј Собчак, асистент на Лењиградском државном универзитету из Путинових студентских дана и његов предавач. Меркурњев је касније преложио Анатолију Собчаку да ангажује Путина као помоћника за правна питања. Маја 1990. године Собчак ангажује Путина на место саветника председника Лењинградског Градског већа.[10] По избору Анатолиј Собчака, на место градоначелника Санкт Петербурга 12. јуна 1991. године, Путин постаје Председник Одбора за спољне послове града Санкт Петербурга чији је задатак био да као шеф комисије буде укључен за сва питања привлачење инвестиција у Санкт Петербургу, сарадње са страним компанијама и заједничка улагања. Путин је био домаћин у организацији прве берзе у Санкт Петербургу и помогао улазак неколико великих немачких компанија, међу којима је једна од првих банака са страним капиталом у Русији - БНП-Дрезднен банка. Такође је био један од организатора руско-америчких `Игара Добре Воље`, када се састао са великим америчким медијиским бизнисменом Тедом Тарнером.[10] Године 1993. због својих честих путовања по иностранству Собчак именује Путина за свог заменика.[11] У марту 1994. године, постављен је за првог заменика градоначелника Санкт Петербурга, задржавајући свој положај шефа Комитета за спољне односе. Дужности Путина као заменика председника Владе Санкт Петербурга, укључивали су координацију и сарадњу са регионалним телима већничке безбедности и са агенцијама за спровођење закона (полиција, Министарство одбране, Федерална служба безбедности, тужилаштво, судови и царински одбор), као и политичке и друштвене организације. Под надлежношћу Путина су били Регистрација градске коморе и менаџмент градске већнице: правда, односи са јавношћу, административне агенције и хотели.[11] Године 1995. постао је регионални лидер партије Наш дом - Русија.[12] У августу 1996. године се сели у Москву где постаје члан администрације председника Бориса Јељцина. Био је шеф руске обавештајне службе ФСБ (једне од наследница КГБ) од јула 1998. до августа 1999. године, а такође је радио као секретар у служби безбедности од марта до августа 1999. године. Први пут премијер (1999) Путина је Борис Јељцин поставио на место премијера у Влади Русије у августу 1999. године. Путин је постао пети руски премијер у мање од 18 месеци. Тада нико није очекивао да ће, јавности непознати, Путин на том месту остати дуже од његових претходника. Јељцинов главни опонент градоначелник Москве Јуриј Лушков и бивши премијер Јевгениј Примаков, су већ били у кампањи за председничке изборе. Тада нико није могао претпоставити да ће већ у септембру Путин постати најпопуларнији политичар у Русији. Иако није члан ни једне партије, Путин је подржао партију Јединство која је на изборима за Думу у децембру 1999. године освојила највећи број гласова. Индекс раста руске економије од распада Совјетског Савеза до данас. Први пут председник Борис Јељцин је 31. децембра 1999. године неочекивано поднео оставку и именовао Путина за привременог председника. Председнички избори су одржани 26. маја 2000, а Путин је победио у првом кругу, када је остварио убедљиву победу са 52,94 % победивши у већини гувернија осим у Чеченији. У неким гувернијама Путин је освојио и преко 80% гласова. После истека свог првог мандата Путин се поново кандидовао на изборима 2004. године и победио са 71,34 % гласова. Путиново обнављање Русије Владимир Путин радио је на препороду Русије, за време његове власти економија Русија расла је у просеку за 7% сваке године. Путин је радио и на учвршћивању централне власти у свим гувернијама. Тако је смањио ризик од отцепљења далеких области побуњених сепаратистичким осећањима. Други пут премијер (2008) Владимир Путин са Димитријем Медведевим. По завршетку свог другог мандата 2008. године Путин је подржао Дмитрија Медведева на изборима, притом је рекао да намерава да задржи важну политичку улогу у држави (уз додатак да ће то урадити само ако Медведев победи на изборима). После победе Медведева, Путин је изабран за премијера у новој влади. Он је 2008. прихватио да постане председник Јединствене Русије, владајуће странке у Русији. Други пут председник (2012) Владимир Путин је изабран за председника на изборима 2012. Наследио је Дмитрија Медведева који је њега након инаугурације наследио на месту премијера. Популарност Владимир Путин је први носилац Ордена Републике Србије на великој огрлици. Путин ужива популараност широм Русије и у многим државама света, нарочито у земљама у развоју [13], а у Русији он се сматра симболом оживљеног патриотизма.[14] У многим земљама са већински православним становништвом Путин се цени због својих дела учињених на рехабилитацији положаја православне цркве у Русији. Путин је популаран и у Србији, Републици Српској и Црној Гори због принципијелног става Русије у одбрани суверенитета Србије. Он је проглашен за почасног грађанина више српских градова: Новог Сада, Сомбора, Врњачке Бање, Рашке, Апатина, Врбаса, Пожаревца, Љубовије, Оџака, Свилајнца и Лознице.[15] Године 2007. проглашен је за „личност године“ у избору америчког часописа „Тајм“.[16] У очекивању посете Владимира Путина Републици Србији 2007. године, у својству председника Руске Федерације, тадашњи патријарх СПЦ Павле је предложио, а Свети архијерејски синод прихватио, да се Владимиру Путину додели највише црквено одликовање, Орден Светог Саве првог реда, у знак дубоке захвалности за љубав према тој цркви и за драгоцену подршку у настојању да Косово и Метохија остану у саставу Републике Србије. Овај орден је Владимиру Путину уручио патријарх Иринеј у Храму Светог Саве, 23. марта 2011. године. Одликован је и Орденом Републике Србије Првог степена. Орден му је свечано уручен 16. октобра 2014. године, приликом државне посете Републици Србији, поводом 70 година од ослобођења Београда и 100 година од почетка Првог светског рата.[17][18] Путин је вешт и у џудоу, Токио 2000. Приватни живот Био је ожењен Људмилом Путин са којом има две кћерке. Развели су се у јуну 2013. Верник је Руске православне цркве и често истиче заслуге своје мајке за своје верско опредељење.[19][20] Тренира бокс, самбо и џудо (црни појас 6. дан) и бави се скијањем. Воли животиње и имао је женку црног лабрадора ретривера звану Кони (Полгрејв).

Kao na slikama Lepo očuvano Vjesnik Retko u ponudi Alan Ford je italijanski strip, koji su stvorili scenarista Lučano Seki (pseudonim Maks Bunker) i crtač Roberto Raviola (pseudonim Magnus). Strip je politička satira koja kao osnovu radnje koristi parodiju na glamurozne tajne agente poput Džejmsa Bonda. Lik Alana Forda Magnus je nacrtao po uzoru na britanskog glumca Pitera O`Tula, dok je u liku Boba Roka dao sopstvenu karikaturu. Alan Ford Alan Ford br. 1 (1969) Priča Maks Bunker Crtež Magnus Prva publikacija maj 1969. god.; pre 54 godine Izdavanje uredi Prvi broj Alana Forda izašao je u Italiji u maju 1969. Nakon samo nekoliko brojeva strip je stekao veliku popularnost. Nakon broja 75. Magnusa kao crtača zamenjuje Paolo Pifarerio. Nakon toga dolazi do postepenog ali stalnog pada kvaliteta stripa. Alan Ford izlazi u Italiji u redovnim mesečnim epizodama i danas. U bivšoj Jugoslaviji Alan Ford je od 1972. izdavao zagrebački Vjesnik. Strip je izlazio na dve nedelje. Vjesnikovo izdanje karakteriše izuzetno duhoviti prevod Nenada Briksija (1922—1984)[1][2], a mnogobrojni citati iz Briksijevog prevoda su postali deo popularne kulture na čitavom srpskohrvatskom govornom području. Uspeh koji je imao u Jugoslaviji, Alan Ford nije zabeležio ni u jednoj drugoj zemlji, pa čak ni u Italiji. U pojedinim zemljama kao što su Francuska i Brazil, izdato je tek nekoliko brojeva, a u Grčkoj nekoliko desetina. Do raspada Jugoslavije, doživeo je čak tri reizdanja. Stare epizode su zbog velikog interesovanja ponovo izdavane uporedo sa novima. Nakon raspada SFRJ u Srbiji nakratko Alan Ford izdavala kraljevačka kuća Maverik. U Srbiji Alan Ford redovno izlazi jednom mesečno u izdanju izdavačke kuće Color Press Group iz Novog Sada. Urednici izdanja za Srbiju bili su Dimitrije Banjac i Mladen Urdarević, danas poznati kao učesnici popularnog sitkoma `Državni posao`. [3] Danas je glavni urednik redovnog izdanja Aleksandar Andrić [4], a specijalnog izdanja `Priče Broja Jedan` Jasen Kundalić. [5] Mesto radnje, glavni i sporedni likovi uredi Centrala grupe TNT se nalazi u Njujorku, mada se sa vremenom otvara i „podružnica“ (filijala) u Los Anđelesu, koju vodi Veliki Cezar (prije sukoba sa ostatkom grupe) i mister Lamp (poslije sukoba sa Velikim Cezarom). U njoj su i braća Boba Roka. Iako većina epizoda počinje i završava se u „cvjećarnici“, radnja velikog broja epizoda se događa i na drugim mjestima, stvarnim ili izmišljenim. Npr. u Iraku (epizoda „Pustinjski blesak“), Brazilu (čitav ciklus), Paradoru (parodiji na latinoameričke banana države). Čuvena izjava Boba Roka Grupa TNT uredi Alan Ford je siromašni plavokosi mladić koji je odrastao u sirotištu. Vrlo je naivan i dobrodušan, pa ga često iskorištavaju. Igrom slučaja i zamene identiteta postaje tajni agent i član grupe TNT. Ova grupa, koju čine najrazličitiji likovi, rešava brojne tajne zadatke, redovno rizikujući sopstveni život. Međutim, od toga nemaju neke velike finansijske koristi, već su stalno gladni i obučeni u dronjke. Sedište grupe TNT je cvećara na Petoj aveniji, a mesto radnje grad Njujork. Ostali članovi grupe TNT: Vođa grupe TNT je Broj 1, starac u kolicima i sa dugačkom bradom. O njemu lično se ne zna gotovo ništa. On, međutim, ima malu crnu knjižicu u kojoj se nalaze podaci i gresi iz prošlosti o svemu i svakome. Broj 1 je izuzetno škrt, pa sve finansijske uspehe grupe zadržava za sebe, a svojim ljudima daje tek mrvice. Često zna i ispričati poneku istorijsku priču gde se uz poznate istorijske ličnosti, pa čak i iz davne prošlosti, pojavljuje i on lično. Broj jedan je jako lukav, hladnokrvan, podmukao i narcisoidan. Svoje potčinjene iz grupe TNT tretira sa izuzetnom strogoćom, a u nekim epizodama ume da bude beskrupulozan i neurotično- agresivan ka njima. Uporedo sa tim, Broj 1 je veoma inteligentna, proračunata i analitična osoba, kao i efikasan organizator svega što mu ide u interes. Dešava se i da pokaže humane osobine, kao i emotivne momente, što ga čini još kompleksnijim likom. Robert Bob Rok je niskog rasta i ima veliki nos. Zbog toga je vrlo iskompleksiran i tankih živaca. U večnoj je svađi sa svima. Ima tri brata, Tima, Toma i Tumba, koji su ranije bili kriminalci. Njihov otac je poginuo u pljački banke, a majka je pogubljena na električnoj stolici. Ser Oliver je Englez i uvek je u odelu, sa polucilindrom. Najsposobniji je član grupe posle Broja 1, ali ima nezgodnu naviku da ukrade sve što mu dođe pod ruku. Grunf (Oto fon Grunt) je pronalazač koji je u stanju da za neverovatno malo novca stvori najrazličitije naprave. Ti izumi gotovo uvek rade, ali skoro nikada onako kako bi trebalo. Grunf je nemačkog porekla, a njegovi preci su se prezivali Grunt. Kada su doselili u Ameriku, onda su to prezime „... iz temelja promenili u Grunf“. Grunf često nosi majice sa najrazličitijim natpisima npr. Tko leti vrijedi, tko vrijedi leti, tko ne leti ne vrijedi ili Bolje častan uzmak nego nečastan poraz. Šef je nekada bio zamenik Broja 1, a sada samo spava u cvećari. Jeremija je čovek koji boluje od svih mogućih bolesti i neprestano kuka kako će umreti. Najbolja mu je izjava: Imam čir na dvanaestercu koji će uskoro prijeći na trinaesterac! Minuet Makon je verenica Alana Forda koja sa njim radi u grupi TNT (u cvećari). Lepa je i to koristi kao svoj adut, ali je vrlo hrabra, odvažna i realna. Uvek ohrabruje Alana i izbavlja ga iz raznih nevolja u koje upadne tokom tajnih zadataka. Pojavljuje se u kasnijim brojevima. Postoje i brojne životinje koje dele sudbinu članova grupe TNT. To su pas Nosonja, brbljivi papagaj Klodovik, mačka Prudi ... Sporedni likovi uredi Uz članove grupe TNT postoje i niz sporednih likova koji se uvek iznova pojavljuju: Njihov komšija je stari penzioner koji se stalno svađa sa njima jer u životu nema pametnijeg posla. Brok je ne previše sposoban policijski inspektor. General Vor (Rat) poverava Broju 1 zadatke od nacionalne važnosti koji su, naravno, dobro plaćeni... Samoubica koji se stalno pokušava ubiti i kada mu to ne pođe za rukom kaže da nije sposoban ni da se ubije Pochita je bivša žena Velikog Cezara. Sposobna je da zavede svakog člana grupe TNT Pochito je brat Pochite Negativci uredi Tromb* je glavni negativac ranih epizoda Alana Forda. On je ludak koji želi da uništi svet, debeljko sa manijakalnim namerama, parodija na negativce serijala o Džejmsu Bondu. Superhik je najveći neprijatelj Grupe TNT. On krade od siromašnih i nemoćnih da bi dao bogatima; poređenje sa Robinom Hudom je neizbežno. Po danu je čistač ulica i zbog toga ne voli siromašne ljude, jer oni bacaju smeće posvuda. Doživeo je nesreću u kojoj se zamalo utopio u hiljadama litara alkohola iz neke fabrike. Tada je dobio veliku moć i u stanju je svakoga savladati svojim alkoholnim zadahom. Bepa Džozef je ženski lik (velika Superhikova ljubav) - takođe neprijatelj grupe TNT. Krasi je impozantna veličina, bradavica na nosu i trodnevna brada. Bela Džozef ima i svoj alter-ego, pevačicu Morganu, koja je uvedena u epizodi „Ljepotica iz Rija“ kao misteriozni neprijatelj grupe TNT u koju je zaljubljen Broj 1. Tek epizoda „Morganina tajna“ otkriva da je Morgana u stvari Bela Džozef koju je Superhik prodao u Brazilu, pa ju je otkupilo neko brazilsko pleme koje je htelo da je žrtvuje. Ipak, izbavio ju je vrač protivničkog plemena i dao joj zanosan izgled koji ona želi da iskoristi protiv grupe TNT. Gumifleks je bitno opasniji, uporniji i efikasniji neprijatelj grupe TNT. Tajanstvena osoba gumenog lica, koja neverovatnom lakoćom menja izgled i identitet. Baron Vurdalak je vampir, lik koji se takođe pojavljuje u stripu Satanik, takođe kreaciji Magnusa i Bunkera. On se sa svojim grbavim pomoćnicima i vampirskom družinom može shvatiti i kao parodija na grofa Drakulu. Zanimljivosti uredi Godine 2012. objavljeno je prvo izdanje knjige Lazara Džamića, `Cvjećarnica u kući cveća`. Knjiga se sa sociološkog i istorijskog aspekta bavi fenomenom popularnosti Alana Forda u Jugoslaviji, koja je bila veća nego i u matičnoj Italiji i svim drugim zemljama u kojima je ovaj strip izlazio. Autor u jednom intervjuu objašnjava da je jedno od njegovih tumačenja ove popularnosti sledeće: `Postojala je jedna interesantna dihotomija između autentičnog verovanja da živimo u jednoj od najboljih država u svetu i istovremeno shvatanje da tu mnogo šta ne valja i ne funkcioniše i da je mnogo šta privid. To jeste jedna vrsta alanfordovske poetike, što je stripu davalo dodatnu oštricu`.

48 x 68 cm 2 x presavijen, IVICE SECENE i RUPICE movie poster, AFFICHE de FILM Ivan Grozni (sh. Иван Грозный) je sovjetski crno-beli istorijski film u dva dela, sniman od 1942. do 1946. godine u režiji Sergeja Ejzenštejna, poznat kao posljednji u njegovoj filmografiji. U njemu je prikazan život i vladavina ruskog cara Ivana IV Groznog, čiji lik tumači Nikolaj Čerkasov. Film je nastao za vreme drugog svetskog rata, odnosno u vreme kada se Ejzenštejn, kao i mnogi drugi sovjetski filmaši, zbog nemačke invazije sklonio u Alma Atu u današnjem Kazahstanu. Temu za film je predložio sovjetski vođa Staljin koji je Ivana Groznog smatrao jednim od svojih istorijskih uzora, odnosno priču o njegovoj vladavini prikazati kao alegoriju na vlastiti režim. Film se originalno trebao snimiti u tri dela. Prvi deo, koji prikazuje rane godine Ivanove vladavine, njegove ratne uspehe i podršku među ruskim seljacima, je prikazan krajem 1944. godine i dobio je Staljinovu nagradu. Drugi deo, u kome se prikazuju Ivanovi obračuni za boljarima, ali i njegova sve veća okrutnost i paranoja, su, pak, od režimskih cenzora prepoznati kao implicitna kritika Staljinovih metoda vladavine. Zbog toga je drugi dio filma završio u bunkeru, te je prikazan tek nakon Staljinove smrti 1958. godine. Treći deo je, sprečila Ejzenštejnova smrt. Usprkos toga, Ivan Grozni se smatra jednim od najvažnijih i najzanimljivijih Ejzenštejnovih filmova. Drugi deo takođe sadrži nekoliko sekvenci snimljenih u boji, što je bio prvi takav slučaj u istoriji sovjetske kinematografije. Godine 1962. je ušao u izbor 10 najboljih filmova svih vremena u prestižnoj anketi britanskog filmskog časopisa Sight & Sound. --------------------------------------------- Sergej Mihailovič Ejzenštajn (23. januar 1898. — 11. februar 1948) je sovjetski reditelj i filmski teoretičar. Najpoznatiji filmovi su mu: „Oklopljača Potemkin“, „Oktobar“, „Aleksandar Nevski“. Njegovi filmovi pripadaju žanru politički angažovanih filmova. Među istoričarima filma postoji uverenje da je upravo Sergej Ejzenštajn doprineo najviše razvoju montaže, kao ne samo tehničkog postupka povezivanja kadrova, nego kao i načina da se filmski jezik bitno izmeni i unapredi. Sa Lavom Kulješevim razvio je izuzetno značajan teoretski rad na polju razvoja montaže. Svo delo Sergeja Ejzenštajna karakteriše inovativna upotreba montaže, ritma, odabira dominantnih motiva, vrste osvetljenja, u poslednjem filmu i upotreba boja. Ove je bila inovacija u filmskom rečniku svoga doba. Potiče iz porodice u kojoj je dominantno religijsko uverenje bilo pravoslavlje, iako mu je otac, po nacionalnosti bio Jevrejin koji je prihvatio pravoslavlje, a majka Ruskinja. U svojim prvim filmovima nije koristio glumce profesionalce. Bavio se pitanjima klasnih konflikta u kojima su glumci imali stereotipne uloge. Ejzenštajn je bio odan idejama komunizma u vreme Staljina koji je odlično shvatao značaj filma kao propagandnog oružja. Popularnost i značaj Sergeja Ejzenštajna je rastao i opadao u funkciji uspeha njegovih filmova. Godine 1925, stvorio je film „Oklopnjača Potemkin“. Čuvenu scenu sa kolicima koja padaju niz stepenište u Odesi snimio je 22. septembra. Centralni komitet KPSS je organizovao obeležavanje jubileja revolucije iz 1905, a narodni komesari Lunačarski i Maljevič su angažovali Ejzenštajna da napravi film posvećen ovoj komemoraciji. Od mnoštva događaja, Sergej je odabrao pobunu na oklopnjači kao centralni motiv filma. U jesen 1928. godine napušta Sovjetski Savez i odlazi na dvogodišnje studijsko putovanje po Evropi sa saradnicima Edvardom Tiseom i Grigorijem Aleksandrovim. Tamo ih je poslala komunistička partija da bi usavršili saznanja o tehnici zvučnog filma. Tu je napravio jedan film u Francuskoj (Sentimentalna romanasa iz 1930). Studio Paramaunt ga 1930. poziva u SAD i nudi ugovor na 100.000 dolara. Ejzenštajn stiže u Njujork 20. maja. Trebalo je da ekraznizuje jedan od romana Teodora Drajzera, ali se od tog projekta odustalo zbog sukoba reditelja i producenata. Time dolazi u poziciju da ga prijatelji Epton Sinkler i Čarli Čaplin spašavaju od neke vrste progona. Odlazi u Meksiko da snima film za bračni par Sinkler, ali se i tu njegova umetnička priroda susreće sa, za njega u to vreme neprihvatljivim uslovima stvaranja. Film o Meksiku nije dovršen, a Staljin ga u međuvremenu poziva nazad u SSSR. Od snimljenog materijala je 1933. izmontirana verzija filma „Gromovi nad Meksikom“, kasnije poznatog kao „Živeo Meksiko!“ (¡Que Viva México!). Godine 1938. prikazan je prvi Ejzenštajnov zvučni film, „Aleksandar Nevski“. On opisuje istorijsku bitku Rusa i tevtonskih vitezova iz 13. veka na zaleđenom Čudskom jezeru. Filmom dominira ideja patriotizma i stoga je intenzivno korišćen kao propaganda u SSSR-u tokom Drugog svetskog rata. Ejzenštajnov boravak na zapadu ga je učinio sumnjivim u očima Staljina i komunističke nomenklature. Rad na nekim filmovima je otkazan, a rad na filmu „Ivan Grozni“ je često ometan. Prvi deo ovog filma iz 1944. primljen je sa simpatijama i nagrađen je, dok je drugi deo bio cenzurisan i nije prikazan do 1958. U nastavku filma, Ivan nije prikazan kao heroj već kao paranoični tiranin. Neki delovi su snimljeni u koloru, zahvaljujući nemačkim kolor kamerama zaplenjenim u bici kod Staljingrada. Treći deo filma, iz 1946, konfiskovala je komunistička partija. Sergej Ejzenštajn je umro od srčanog udara, 11. februara 1948. u Moskvi. ----------------------------------------------------------- Sergei Mikhailovich Eisenstein (22 January [O.S. 10 January] 1898 – 11 February 1948) was a Soviet film director and film theorist, a pioneer in the theory and practice of montage. He is noted in particular for his silent films Strike (1925), Battleship Potemkin (1925) and October (1928), as well as the historical epics Alexander Nevsky (1938) and Ivan the Terrible (1944, 1958). In its 2012 decennial poll, the magazine Sight & Sound named his Battleship Potemkin the 11th greatest movie of all time. ----------------------------- Ivan the Terrible (Russian: Иван Грозный, Ivan Grozniy) is a two-part historical epic film about Ivan IV of Russia, written and directed by the filmmaker Sergei Eisenstein. It was commissioned by Soviet Premier Joseph Stalin, who admired and identified himself with Ivan. Part I was released in 1944; Part II was not released until 1958, as it was banned on the order of Stalin, who became incensed over the depiction of Ivan therein. Eisenstein had developed the scenario to require a third part to finish the story but, with the banning of Part II, filming of Part III was stopped; after Eisenstein`s death in 1948, what had been completed of Part III was destroyed. PART 1 In the prologue Ivan`s mother and her lover are murdered by the boyars. Later Ivan is enthroned as Grand Prince of Moscow. Part I begins with Ivan`s coronation as Tsar of all the Russians, amid grumbling from the boyars. Ivan makes a speech proclaiming his intent to unite and protect Russia against the foreign armies outside her borders and the enemies within – a reference to the boyars, who are already seen as discontented with his coronation. Shortly after, Ivan marries Anastasia Romanovna and there is a wedding celebration. This causes him to lose the friendship of his two best friends, Prince Andrei Kurbsky and Fyodor Kolychev. The latter receives Ivan`s permission to retire to a monastery, while Kurbsky attempts to resume his romance with the Tsarina, who repels his advances. The marriage feast is interrupted by news of the burning of several boyar palaces, carried into the Tsar`s palace by a mob of the common people who also complain that the Tsar is being led astray by the Tsarina`s family (the Romanovs), the Glinskys and the Zakharins. Ivan calms the crowd, but is interrupted by envoys from the khanate of Kazan, who send him a ceremonial knife with the suggestion that he do himself a favor by using it to commit suicide. Ivan immediately proclaims that his kingdom is at war with Kazan. The next scene shows the siege of Kazan, in which Ivan`s army digs saps underneath the city and fills them with gunpowder. Kurbsky, nominally in command, is reprimanded by Ivan for senseless brutality (he ties Tartar prisoners to palisades within earshot of the walls of Kazan and tells them to shout to the city to surrender; the defending archers immediately shoot the prisoners). The city of Kazan falls to the Russian army. During his return from Kazan, Ivan falls seriously ill and is thought to be on his deathbed; Orthodox priests come to give him the last rites before he dies. Ivan sends for his relatives and orders them to swear allegiance to his son, the infant Dmitri, reminding them of the need for a single ruler to keep Russia united. They demur, with Ivan`s aunt, Efrosinia Staritskaya, openly urging the others to swear allegiance to her son, Vladimir, instead. Emotionally overwrought, Ivan collapses and is thought dead. The relatives, celebrating, all begin to swear allegiance to Vladimir, the `boyar tsar` they have hoped for; meanwhile, Kurbsky is uncertain of his own loyalty, trying to decide between the two sides. However, when the Tsarina says, `Do not bury a man before he is dead,` Kurbsky realizes that Ivan is still alive, and hurriedly swears his allegiance to Ivan`s infant son, Dmitri. He is sent, as a reward, to the western border of the kingdom to defend against the Livonians and Poles. At the same time, Ivan dispatches Alexei Basmanov, a commoner he likes, to the south to take care of the Crimean border. The fact that Ivan promotes a commoner over them creates more discontent amongst the boyars. The Tsarina now falls ill, and while Ivan is receiving bad news from all fronts, the boyars plot to kill her. Efrosinia comes into the palace with a cup of wine hidden in her robes, in which she has put poison. Just as the royal couple receive word that Kurbsky has defected to the Livonians, Efrosinia slips the cup of wine into the room and listens from behind a wall. The news that Kurbsky is a traitor gives the Tsarina a convulsion and Ivan, looking around for a drink to calm her, takes the poisoned wine and gives it to her. The scene changes to show the dead Tsarina lying in state in the cathedral, with Ivan mourning beside her bier. While a monk reads biblical verses over the body, Ivan questions his own justifications and ability to rule, wondering if his wife`s death is God`s punishment on him. However, he pulls himself out of it, and sends for Kolychev. At this point, Alexei Basmanov arrives, suggesting that Ivan surround himself with men he can trust – common people, `iron men,` the Oprichniki – and offers his (rather startled) son, Fyodor, for service. Ivan accepts, and sets about recouping his losses. He abdicates and leaves Moscow, waiting until the people beg him to return, saying that he now rules with absolute power by the will of the people. PART 2 Part II opens in the court of King Sigismund of Poland, to whom Kurbsky swears allegiance. Sigismund promises to make Kurbsky ruler of Ivan`s territories, once he exploits the tsar`s absence by conquering them. The plan is foiled when an emissary announces that Ivan has returned to Moscow. Ivan begins by reforming the land distribution: he takes the boyars` lands, then reinstalls them as managers, increasing his own power at their expense. His friend, Kolychev, arrives, now the monk Philip; after a heated debate, Philip agrees to become metropolitan of Moscow, if Ivan gives him the right to intercede for condemned men. This is mutually agreed upon. But as soon as it is settled, Ivan, propelled by his lieutenant Malyuta Skuratov, finds a way around this: he executes condemned men quickly, before Philip can use his right. In this way he has three of Philip`s kinsmen executed. Fyodor Basmanov, the first of the Oprichniki, helps Ivan figure out that the Tsarina was poisoned, and both suspect Efrosinia of poisoning the cup of wine. Ivan orders Fyodor not to say anything about it until he (Ivan) is certain beyond doubt of her guilt. The boyars, close to desperation, plead their case to Philip and eventually win him over. He vows to block Ivan`s abuse of power, and confronts him in the cathedral while a miracle play is being presented. As the argument heats up, Ivan, angry, proclaims that he will be exactly what the boyars call him – terrible – and has Philip seized. The boyars now decide that their only option is to assassinate Ivan, and the novice Pyotr is selected to wield the knife. Ivan, now certain of Efrosinia`s guilt, invites Vladimir, her son, to a banquet with the Oprichniki. (From here, the film is in colour.) Ivan gets Vladimir drunk while the Oprichniki sing and dance around them; Vladimir mentions that there is a plot to kill Ivan, and he, Vladimir, is to replace him as Tsar. Fyodor Basmanov notices the assassin leaving, and signals to Ivan, who, pretending surprise at Vladimir`s revelation, suggests Vladimir try being Tsar for a while, and has the Oprichniki bring throne, orb, scepter, crown and royal robes, and they all bow down to `Tsar Vladimir.` Then Ivan tells Vladimir to lead them to the cathedral in prayer, as a Tsar should lead. (Back to black-and-white.) Hesitantly, Vladimir does. In the cathedral, the assassin runs up, stabs the mock Tsar and is immediately seized by Fyodor and Malyuta. Efrosinia arrives, jubilant at the apparent death of Ivan, until she sees Ivan alive; rolling the corpse over, she realizes it is her own son. Ivan orders Fyodor and Malyuta to release Pyotr, the assassin, and thanks him for killing not only “a fool”, but “the tsar`s worst enemy”. He sentences Efrosinia, who is holding the crown her son was wearing and is singing over his dead body as if deranged. (Back to colour.) At the end, Ivan is seen proclaiming that all his enemies within Moscow are ruthlessly vanquished and he can now turn his attention to those outside.

Izuzetno retko!!! Odlično očuvano. Izdavački centar Rijeka izložba stripa, mali salon Rijeka 1978, od 15. IX do 30. IX Naslov Novi kvadrat : Devlić, Marušić, Ilić, Zimonić, Kordej, Kunc : [izložba stripa, Mali salon, Rijeka, 15. IX - 30. IX 1978. / [predgovor Slavenka Drakulić-Ilić] Vrsta građe katalog Jezik hrvatski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Rijeka : Izdavački centar Rijeka, 1978 (Rijeka : Tipograf) Fizički opis [36] str. : ilustr. ; 40 cm Drugi autori - osoba Drakulić-Ilić, Slavenka = Drakulić-Ilić, Slavenka (Broš.) Predmetne odrednice Devlić, Radovan, 1950- -- Strip -- Izložbeni katalozi Puljak, Ivan, 1953- -- Strip -- Izložbeni katalozi Marušić, Joško, 1954- -- Strip -- Izložbeni katalozi Ilić, Mirko, 1956- -- Strip -- Izložbeni katalozi Kordej, Igor, 1957- -- Strip -- Izložbeni katalozi Kunc, Ninoslav, 1957- -- Strip -- Izložbeni katalozi Zimonić, Krešimir, 1956- -- Strip -- Izložbeni katalozi Strip -- Hrvatska -- Izložbeni katalozi PREDGOVOR Ova kultura, u kojoj dominira verbalizam i u kojoj stvari opstoje, pošto ih je Bog izrekao – imenovao – uobličio („I Bog reče...“), kao da pomalo odumire. Riječi danas više nemaju živototvornu moć. Jednostavno su devalvirale. Teško im je vjerovati, „ofucale“ su se i izgubile težinu – kao da su postale nekakva lepršava moneta, neko blabla koje ni mene ni tebe ne obavezuje na djelovanje. Zamorila su nas dugačka predavanja, još duži politički govori, impotentna intelektualistička objašnjavanja, površne novinske vijesti... a ni parole nisu više u modi. Slabo čitamo novine, slabo slušamo radio – radije gledamo televiziju. Za pola sata doznamo sve važno što se na svijetu zbiva. A što da kažemo za književnost? Tko još čita pjesme, tko ima vremena za romane, osim onih koji su za to plaćeni? Tu i tamo zagolica nas nekih četiri-pet prstiju i neki strah od letenja – i to je gotovo sve. Riječi su se srozale i na nivou međuljudskih odnosa i na nivou informiranja – kao oblik komunikacije uopće. Međutim, devalvacija jednog otvara mogućnost izražavanja drugim medijima, prije svega vizualnim: filmu, televiziji, stripu... Pogledajmo, na primjer, karikature: često jedan jedini crtež izražava oštriju kritiku nego desetak kartica teksta. Ali, u tradicionalno verbalističkoj kulturi, prema karikaturama imamo stav: ha, ha, sličice – a, sličice, molim lijepo, nisu toliko uvažene. Da je kojim slučajem Aristotel crtao stripove, možda bi situacija bila obrnuta. Ista je stvar i sa stripom. To je masovni medij koji prvenstveno služi za razbibrigu, što znači da mu je funkcija reducirana a priori. On spada u industriju zabave, u dokolicu (ili, kako bi se to moglo precizirati), u manipulaciju dokolicom. Šezdesetih se godina u zapadnom svijetu javlja fenomen kontrakulture, u čijem okviru su ljudi pokušavali razviti drugačije oblike komunikacije: pogledom, dodirom, tišinom, oblačenjem, muzikom, načinom ishrane, voljenjem i bijelim šumom. Ponajmanje riječima. U umjetnosti su najbolja djela stvorili na području muzike i stripa. Strip je postao, kako to kaže jedan od njegovih tvoraca Denis Kitchen, „više od književnosti i više od slikarstva“, on ih sintetizira i nadilazi i to tako da se u tom procesu gubi elitizam i jedne i druge umjetnosti kao i njihove zasebne osobine. S novom vrstom stripa rađa se i novi odnos prema stripu – on se emancipira od industrije zabave i poprima drugačiju funkciju. Jedan opći trend demistifikacije društvenih fenomena i odnosa i angažirane kritike društva javio se već ranije na području društvenih nauka. Demistificira se sama nauka, mit objektivne svijesti i racionalnosti, tehničke revolucije... razotkriva se proces birokratizacije društva i upozorava na opasnost od tehnokracije i totalitarizma. Dovode se u pitanje i same pretpostavke kulture koja tako očigledno ide ka samouništenju. U novoj vrsti stripa koja se pojavljuje u općoj klimi radikalizacije i bunta, očigledno je bavljenje tabu temama, prije svega seksom. Kršćanske dogme o čovjekovom biću kao dobrom ili zlom, dušom ili tijelom pretvorili su se u kulturnu stigmu koja prožima moral, ponašanje, vrijednosti – čitav način mišljenja i doživljavanja. Strip prodire kroz tu stigmu, zadaje ni¬ske udarce, razobličava građanski moral — grubo, groteskno, ponekad perverzno, uz hipertrofiranie anatomskih osobina i opsesivno ponavljanje nekih detalja – ali ipak uspješno. Osim rušenja seksualnih tabua, očigledna je i otvorena politizacija stripa (posebno u Francuskoj) izravnom i angažiranom kritikom ili pak bijegom u SF teme. U posljednje dvije godine pojavila se i kod nas grupa mladih strip-autora koji su afirmirali, za naše podneblje novu vrstu stripa pod nazivom „Novi kvadrat“ (Devlić, Marušić, Kune, Zimonić, Ilić, Puljak, Kordej). Nova vrsta stripa kod nas ne pojavljuje se paralelno sa undergroundom na zapadu ili neposredno nakon njega, a ni u okviru nečega što bi se moglo nazvati kontrakulturom. On se pojavljuje preko deset godina nakon vrhunca underground-stripa u Americi onda, kada je nova funkcija stripa već sasvim očigledna. Što ovdje znači pridjev „novi“? Taj strip je nov i nije nov. Nije nov ukoliko se nastavlja na našu strip tradiciju „prve“ i „druge“ generacije (Maurović, Lobačev, Neugebauer, Beker, Radilović itd.), ali je bitno nov upravo po funkciji. Što se konteksta tiče, to je strip koji se nastavlja i na domaće i na svjetsko strip-nasljeđe. Naprosto, nemoguće je predvidjeti razvitak nekih fenomena samo zato, jer su s onu stranu granica naše zemlje. Razvitak komunikacijskih sistema doprinosi svakodnevnoj „univerzalizaciji“ kulture, tako da američki underground strip može biti dio kulturnog nasljeđa naših strip-autora, pored elemenata nacionalne kulture. Pojava nove vrste stripa kod nas na svoj način govori o tome da su sazreli društveni i kulturni uvjeti da se tako što pojavi, naime, da strip otvori sebi prostor za moguće kritičko djelovanje. Ima neka tajna veza između devalvacije vrijednosti riječi i pojave ovakve vrste stripa koji tekst reducira na minimum, a često ga i eliminira – ima, po onoj logici „ha, ha, sličice“ po kojoj će proteći dosta vode dok postane sasvim jasno da te sličice imaju moć razbijanja klišeja, reza u stvarnost... Te stripove nikada nećemo „uhvatiti“, ako pokušavamo odvojiti formu od sadržaja. Oni djeluju kao zen-budistički koani: u pravilu su kratki, ne objašnjavaju, ne podučavaju, ne tumače, ne „popuju“... u njima nema vremena za fabulu, za dramatizirani tok događaja. Djeluju kao udarac u solarni pleksus: momentalno razotrivajući nutrinu. Njihovi crtači ne posjeduju samo znanje stvari, već slutnju njene biti. Kao koan, taj strip sažima stvarnost, zatvoren u svoju vlastitu, najčešće paradoksalnu, unutarnju logiku. Oni stripovima barataju kao štapom kojim nas tuče po glavi, nakon čega nas ili boli glava, ili se prosvijetlimo. Važno je da reagiramo, da ne ostanemo ravnodušni. Snaga i izazovnost tih stripova potencirana je samim temama; osjeća se zabrinutost, preispitivanje vrednota. Sada strip progovara o problemima smisla i besmisla, života i smrti, o stvarima o kojima su do sada govorili uglavnom filozofija i književnost. No, treba spomenuti i jedan problem drugačije prirode. Naime, valja se upitati o jednoj očiglednoj činjenici, toliko očiglednoj da bi je suptilne analize mogle i zanemariti, a one manje suptilne i zlonamjerne, mogle bi joj dati previše značenja. Radi se o tome da se većina stripova sastoji samo od jedne table, odnosno jedne stranice u novinama. Podatak, koji nas ponajmanje može navesti da zaključimo, kako forma uvjetuje sadržaj: ako su autori izborili vlasititi prostor od jedne stranice u štampi, onda su bili prisiljeni da na tu stranicu zbiju sve ono što im se činilo važnim da kažu. To može biti i dobro i loše; loše ukoliko se pretvori u maniru. Za sada, može se reći da nisu imali ni vremena ni prilike da se razvodne u dužem stripu. Proročanstva ćemo napustiti, međutim, ostaje činjenica da su, izborivši makar i ograničeni prostor, u njemu postigli ovakve domete. Čini se, da slobodno možemo zaboraviti ležerno izrugavanje sa superiornih intelektualističkih visina: ni strip nije samo ono što je nekad bio – razonoda, odmor, obrisač naše umorne i rastočene duše, smetište umjetnosti... Sada ga se treba pomalo pribojavati. Ovakav kakav postaje, on je sve drugo do udoban. Jednostavno, ne možeš ga više čitati ni na zahodu, ni za doručkom. A možda je upravo to i bilo važno postići, barem jednim dijelom strip-produkcije. Oni, koje ovaj tok događaja zabrinjava, ne trebaju paničariti – još uvijek ostaje dovoljno stripova koji ne zaslužuju bolju sudbinu nego da ih se čita na gore spomenutim mjestima . . . Slavenka Narodni neprijatelj za 3 soma Još bi malo žlabirali, ako nije kasno Žeđ Predskazanje Kako su nastali istok i zapad Strogo zabranjeno, 1, 2 naređujem ja ... Novi kvadrat, naziv skupine mladih zagrebačkih crtača stripova okupljenih uglavnom oko tjednika Polet u drugoj polovici 1970-ih. Autori Radovan Devlić (1950–2000), Krešimir Skozret (r. 1951), Joško Marušić (r. 1952), Mirko Ilić (r. 1956), Krešimir Zimonić (r. 1956) i Igor Kordej (r. 1957) uvodili su u područje stripa niz grafičkih, tematskih i ikonografskih inovacija kojima su pridonijeli podizanju općega zanimanja za hrvatski strip. Skupina se potkraj 1970-ih raspala. KC (N)

originalni potpisi, autogram, potpis RADOMIR LUKIC, DUSAN KANAZIR i PAVLE SAVIC Radomir D. Lukić (Miloševac, 31. avgust 1914 — Beograd, 31. maj 1999) je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, teoretičar pravnih nauka, osnivač katedre za filozofiju i sociologiju prava. Rođen je i odrastao u skromnoj seljačkoj porodici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1937. godine, na koji je, po sopstvenoj priči, zbog manjka novca dolazio samo na ispite. Dve godine kasnije doktorirao je na pariskoj Sorboni odbranivši disertaciju Obavezna snaga pravne norme - problem objektivnog prava. Zanimljivo je da se Lukić na odbrani doktorske disertacije pojavio u srpskoj, šumadijskoj, narodnoj nošnji, što je izazvalo čuđenje kod članova komisije, a nakon toga je usledilo Lukićevo pitanje „Da li želite da branim rad na francuskom ili engleskom jeziku?` Pred Drugi svetski rat, 1940. godine, izborom u docentsko zvanje započinje univerzitetsku karijeru na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta. Bio je predavač i u Grenoblu, Parizu, Nici, Varšavi, Moskvi i Kelnu. U SANU ulazi 1971. godine kao dopisni član. Među studentima je slovio za strogog profesora koji su se više od petice pribojavali njegovih vrcavih dosetki. Retko se pojavljivao u javnosti. Sahranjen je u rodnom Miloševcu, gde osnovna škola nosi njegovo ime. Radomir D. Lukić je napisao prvi jugoslovenski udžbenik sociologije. Sabrana dela akademika Lukića objavljena 1995. godine obuhvataju 11 tomova ili 4.600 stranica. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu dodeljuju se stipendije iz fondacije „Radomir D. Lukić“. Takođe na pomenutom fakultetu najveći amfiteatar (popularna petica) nosi ime „Radomir Lukić“. U rodnom selu Miloševcu osnovna škola od 2000. godine nosi njegovo ime, a ispred zgrade suda u Velikoj Plani postavljena je njegova spomen bista. 3. oktobra 2016. dobio je bistu u Malom Tašmajdanu u Beogradu. ---------------------------------------- Dušan Kanazir (Mošorin, 28. jun 1921 — Beograd, 19. septembar 2009) je bio molekularni biolog, akademik SANU. Rođen u Mošorinu 28. juna 1921. kao sin Todora–Toše, berberina. Roditelji su 1925. prešli u Novi Sad, gde je otac dobio posao u Banskoj upravi i Ženskoj učiteljskoj školi. Dušan se školovao u Novom Sadu i maturirao 1940. u II muškoj gimnaziji. Posle rata prešao je u Beograd. Studirao je medicinu u Parizu (1945–49), a diplomirao je u Beogradu 1949. godine. Doktorirao je 1955. godine u Briselu u oblasti fizioloških nauka. Postdoktorske studije obavio je u SAD. Dušan Kanazir je bio profesor po pozivu u Americi, Belgiji i Japanu. Kao ugledan naučnik biran je u mnoge značajne forume i obavljao je više odgovornih funkcija. Bio je ministar za nauku i tehnologiju republike Srbije od 1996–1998. godine. Kao akademik biran je za potpredsednika (1971–81) i predsednika (1981–94) SANU. Bio je član mnogih najuglednijih međunarodnih asocijacija. Objavio je preko 200 naučnih radova u zemlji i svetu. Dobitnik je mnogih nagrada i odlikovanja za svoj rad: Sedmojulske nagrade, Nagrade AVNOJ-a, Ordena rada III reda, Ordena rada sa crvenom zastavom, Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva, kao i francuskim Ordenom komandira Legije časti. Preminuo je 19. septembra 2009. --------------------------------------- Pavle Savić (Solun, 10. januar 1909 — Beograd, 30. maj 1994) je bio srpski fizičar i hemičar, koji je svetski renome stekao kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. To dovodi Ota Hana i Frica Štrasmana do otkrića nuklearne fisije-cepanja uranovog jezgra. Sa Irenom Žolio bio je predložen za Nobelovu nagradu, ali je nju dobio samo Han. Od 1947. je rukovodio izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. bio direktor Instituta. Pavle Savić se kao prvi direktor smatra osnivačem Instituta „Vinča“, koji je tada zvan Institut „Boris Kidrič“. Bio je dugogodišnji šef Katedre za fizičku hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beorgadu, danas Fakulteta za fizičku hemiju. Od 1971. do 1981. godine je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Rođen je 10. januara 1909. godine u Solunu, koji je tada bio deo Osmanskog carstva. Pavlov otac Petar, ubeđeni socijalista, studirao je u Francuskoj u jeku Drajfusove afere, bio veliki simpatizer Žoresa i prijatelj sa Duškom Popovićem. Zbog svojih naprednih ideja Petar Savić je izgubio državnu stipendiju i bio proteran iz Francuske. Prevodio je Bodlera, Mopasana, Dodea i bio čovek bogate kulture. Majka Ana, nesuđena glumica i pesnička duša, bila je izvanredno privržena svojoj deci.[1] Diplomirao je fizičku hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1932. Nakon diplomiranja, zbog ličnih sukoba sa jednim profesorom, nije ostao na Katedri za fizičku hemiju, već kao odličan student izabran za asistenta na katedri za fiziku na Medicinskom fakultetu, kod profesora Dragoljuba K. Jovanovića, nekadašnjeg saradnika Marije Kiri. Savić je sa profesorom Jovanovićem je objavio svoj prvi naučni rad o kalorimetrijskom merenju apsorpcije gama-zračenja radijuma. Zahvaljujući profesoru Jovanoviću, Savić je 1935. dobio šestomesečnu stipendiju francuske vlade za naučno usavršavanje na poznatom Institutu za radijum, čiji je osnivač bila Marija Kiri. Po dolasku je zaključeno da mu nedostaje velik deo osnovnih znanja koje nije stekao na Beogradskom univerzitetu, kao što su otkriće veštačke radioaktivnosti, neutrona i pozitrona, što je sve uspeo da brzo nadoknadi. Marijina kćerka Irena Žolio-Kiri je predložila Saviću da radi sa njom na problemu porekla radioaktivnosti koje nastaju neutronskim ozračenjem urana, koje je godinu dana pre toga zapazio italijanski fizičar Enriko Fermi sa saradnicima. Savićeva šestomesečna stipendija se na kraju protegla na skoro pet godina. Po dotadašnjim znanjima, trebalo je da budu stvoreni na Zemlji nepostojeći transuranski elementi, atomskih brojeva 93 i 94, koji bi na osnovu Mendeljejevljeve periodne tablice elemenata trebalo da budu slični renijumu odnosno osmijumu. Među poznatim stvorenim radioaktivnostima, otkrivena je dotad nepoznata, s vremenom poluraspada od 3,5 sata, nazvanu R3.5h, koja je zbog svog prodornijeg zračenja mogla da se meri, a da ostale ne smetaju. Izgledalo je da se R3.5h ponaša slično aktinijumu (atomski broj 89), ali je tokom istraživanja nađeno da ova radioaktivnost po svojim hemijskim osobinama gotovo potpuno odgovara homologu aktinijuma, elementu lantanu, koji je za 35 mesta ispod urana. Ovaj je rezultat objavljen septembra 1938. godine. Jedna nemačka grupa koja se bavila istim problemom i koju je u Berlinu vodio Oto Han, renomirani radiohemičar je napisao pismo nobelovcu Frederiku Žoliou, Ireninom suprugu, gde ga moli da nagovori autore da demantuju ove „nemoguće i pogrešne rezultate“, jer će u suprotnom „biti prinuđen da ih opovrgne, a to bi mu bilo neprijatno“. Autori svoje rezultate nisu demantovali. U pokušaju da rezultate opovrgne, Han i njegov saradnik Štrasman morali su januara 1939. priznati da su oni ispravni i da je radioaktivnost od 3,5 sata stvarno jedan izotop lantana. Pored ovoga ustanovili su da jedna druga radioaktivnost u potpunosti pripada susednom elementu barijumu .[2] Ovo je bilo otkriće nuklearne reakcije koja je ubrzo dobila naziv fisija. Januara 1939. Savić je pokušao da eksperimentalno proveri da li se raspadom urana pored barijuma (atomski broj 56) dobija plemeniti gas kripton (atomski broj 36). Eksperimentom je pokazao da se prilikom neutronskog ozračivanja urana, zaista oslobađa gasovit radioaktivni proizvod s vremenom poluraspada od 20 minuta. Očekivalo se da će Irena Žolio-Kiri i Savić dobiti Nobelovu nagradu, ali je izbio Drugi svetski rat pa nekoliko godina nagrada nije dodeljivana. Nagrada za otkriće fisije dodeljena je tek 1944. godine, ali je pripala samo Otu Hanu, koji je dokazao njihovu pretpostavku da je radioaktivnost poticala od lantana. Savić je početkom 1939. u Institutu učestvovao i u merenju neutronskog efikasnog preseka za fisiju urana, što je kasnije postala osnova za proračun lančanih reakcija u nuklearnim reaktorima i nuklearnom oružju. Nakon početka Drugog svetskog rata, Francuzi su Savića kao stranca proterali iz zemlje i pored toga što se bio prijavio kao dobrovoljac za front. Vratio se u Beograd na Medicinski fakultet, gde je postao profesor fizičke hemije na Farmaceutskom odseku Fakulteta. Levičarskom studentskom pokretu pristupio je sredinom tridesetih godina, a član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1939. godine. Pored raznih partijskih zadataka, po Titovom nalogu instalirao je, uoči rata, radio-stanicu za vezu sa Moskvom, ali je zgrada u kojoj se nalazila radio-stanica porušena prilikom bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941. godine. Kasnije je instalirao novu radio-stanicu, koja je bila prva u partizanima. U Narodnooslobodilačkoj borbi učestvuje, zajedno sa suprugom Brankom, od 1941. godine. U toku rata je bio rukovodilac za šifru Vrhovnog štaba NOV i POJ, potpredsednik AVNOJ-a i član Vojne misije NOVJ u Moskvi. Tokom rata, kao ilegalka je poginula njegova sestra Slobodanka Danka Savić. Posle oslobođenja se nalazio na raznim odgovornim dužnostima. Bio je predsednik Privrednog saveta Srbije, član Saveta federacije i dr. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su Orden junaka socijalističkog rada i Orden narodnog oslobođenja. Bio je jedan od prvih predlagača ideje o izgradnji Instituta za nuklearne nauke u Vinči. Bio je direktor Instituta za nuklearne nauke „Boris Kidrič“ od 1960. do 1966. godine. Bio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Bio je aktivan skoro do kraja života. Poslednji naučni rad je objavio nekoliko meseci pre smrti, u 85. godini. Umro je u Beogradu 1994. godine.

OVO JE ORIGINALNI PLAKAT ZIMSKE OLIMPIJADE u SARAJEVU 1984 62 x 85 cm urolan samo srbija ovaj plakat ne saljem u inostranstvo XIV Zimske olimpijske igre su održane 1984. godine u Sarajevu, tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Ostali gradovi kandidati za Olimpijske igre su bili Saporo, Japan i Falun/Geteborg, Švedska. Ovo su bile prve zimske i druge zaredom igre generalno održane u Istočnoj Evropi, na govornom području slovenskih jezika i u socijalističkoj zemlji, kao i prve i za sada jedine Olimpijske igre održane u državi iz Pokreta nesvrstanih i u većinski muslimanskom gradu. Takođe, ovo je bilo prvi put da se Olimpijske igre organizuju na Balkanskom poluostrvu nakon prvih u modernom dobu u Atini. Sarajevo je organizaciju zimskih olimpijskih medalja dobilo u konkurenciji s japanskim Saporom i zajedničkom kandidaturom švedskih gradova Falun i Geteborg. MOK se pri tome delimično vodio političkim razlozima - kao nesvrstana zemlja, tadašnja Jugoslavija je davala manje prilike za hladnoratovske bojkote - ali glavni je motiv ipak bila želja da se Igre, kao simbol svjetskog mira i bratstva među ljudima - održe u gradu koji je dotada obično bio vezivan za izbijanje Prvog svjetskog rata. Za vlasti Jugoslavije sarajevske Olimpijske igre su bile sjajna prilika da državu svetu predstave u najboljem mogućem svetlu, i u tom nastojanju ih nije omela ni velika ekonomska kriza koja je SFRJ bila pogodila početkom 1980-ih. U Igre su utrošena velika sredstva, te sagrađen veliki broj impozantnih građevina i ostale infrastrukture. U tome su vlasti imale podršku Sarajlija, a već pre samog održavanja su Igre dovele do povećanja interesa za zimske sportove, dotada gotovo nepoznate u tom delu Jugoslavije. ------------------------------------------------ this is an original poster by EMILIO GRECO print - offset lithography 62 x 85 cm, 24,4 x 33,5 in serbia only I do not send this poster abroad The poster has the official Yugoslavian Olympic logo in the lower left corner along with the 1984 official logo and is an official Olympics poster. The 1984 Winter Olympics, officially known as the XIV Olympic Winter Games (French: XIVes Jeux olympiques d`hiver; Serbo-Croatian: XIV. zimske olimpijske igre / XIV Зимске олимпијске игре; Macedonian: XIV Зимски олимписки игри; Slovene: XIV olimpijske zimske igre), was a winter multi-sport event which took place from 8–19 February 1984 in Sarajevo, Yugoslavia, in what is now Bosnia and Herzegovina. Other candidate cities were Sapporo, Japan; and Gothenburg, Sweden. It was the first Winter Olympic Games held in a socialist state and in a Slavic language-speaking country. It was also the second Olympics overall, as well as the second consecutive Olympics, to be held in a socialist and in a Slavic language-speaking country after the 1980 Summer Olympics were held in Moscow, Soviet Union. Furthermore, it was the first Olympics held in the Balkans after the first modern Games in Athens. The Sarajevo games have also been the only Olympics so far to be hosted by a Non-Aligned Movement member. The host city for the XIV Winter Olympics was announced on 18 May 1978 during an 80th session of the International Olympic Committee in Athens, Greece. Sarajevo was selected over Sapporo, Japan (which hosted the games 12 years earlier) by a margin of three votes. Gothenburg was the first city in Sweden to lose a Winter Olympics bid, as other Swedish cities such as Falun and Östersund would later lose their consecutive bids to Calgary, Albertville, Lillehammer, Nagano, and Salt Lake City respectively. Sarajevo, capital of present-day Bosnia and Herzegovina, was part of the united Yugoslavia at the time. The torch relay for the 1984 Winter Olympics started in Olympia and then proceeded by airplane to Dubrovnik. The total distance of the torch relay through Yugoslavia was 5,289 kilometres (3,286 mi) (plus 2,879 kilometres (1,789 mi) of local routes). There were two main routes – one in the west (Split – Ljubljana – Zagreb – Sarajevo with 2,602 kilometres (1,617 mi) of length) and the other in the east (Skopje – Novi Sad – Belgrade – Sarajevo with 2,687 kilometres (1,670 mi) of length). The final torchbearer, from a total of 1600, was figure skater Sanda Dubravčić, who received the torch from skier runner Ivo Čarman. Today one of the two original torches is in Slovenia in a private collection in Žalec, Slovenia. Also 20 more torches are in Greece owned by individual athletes, who were the torchbearers from Ancient Olympia to the nearby military airport and from Athens Domestic Airport to the Panathinaikon Stadium where the Ceremony of handing over the Olympic Flame to the Sarajevo Olympic Games Committee occurred. ---------------------------------------- Emilio Greco (11 October 1913 in Catania, Sicily – 5 April 1995) was an Italian sculptor, engraver and medallist.[1] He is best known for his monumental bronze sculptures which are located around the world in Museums - Tate Modern (London), Hermitage (Saint Petersburg), Puskin Museum (Moscow), GNAM (Rome), Hirshhorn Museum (Washington D.C.), Hakone Open-Air Museum (Japan), Museu Coleção Berardo (Lisbon), Royal Museums of Fine Arts of Belgium (Bruxelles), Kröller-Müller-Museum (Otterlo), Storm King Art Center (New Windsor, NY), Hawke`s Bay Museum (New Zealand), Museo Novecento (Florence) - and public works of art in London, Rome, Tokyo, Osaka, Orvieto, Sendai, Tarquinia, Vatican, Antwerp and Marl/Germany. He moved to Rome. He was drafted and served in Albania. Beginning in 1947, he had a studio in Villa Massimo. In 1958, he had a solo show at the Palazzo Barberini, and in 1959 a solo show at the Stadtische Galerie, Munich.[2] His most important exhibitions: in 1961 the Musée Rodin in Paris, and a one-man show at the Shirokjia Foundation in Tokyo; 1962 Musée d`Art Moderne, Paris; 1963 Fondaçao Calouste Goubelkian, Lisbon, and Palazzo delle Esposizioni, Rome; 1965 `XXIV Biennale Nazionale d`Arte` Milan; 1966 National Gallery of Victoria Melbourne and National Gallery of South Australia; 1970 Palazzo dei Diamanti, Ferrara; 1971 a one-man show at the `Italienische Kulterinstitut` in Vienna, repeated at the Musée Rodin in Paris; 1972 Gendai Chokokusenta in Osaka, then to the Modern Art Museums of Kobe, to Yamaguchi, Hiroshima, Kyoto and Mitsukoshi. In 1991 the Museo Emilio Greco was inaugurated in Orvieto at the Palazzo Soliano. It contains his principal works. Since July 1992 the Museo Nazionale d`Abruzzo of L`Aquila has a room dedicated to Greco. In 2013 the Estorick Collection in London, Palazzo Braschi Museum in Rome and Fondazione Carichieti in Chieti, at Palazzo de’ Mayo, organised a solo exhibition to mark the centenary of Emilio Greco`s birth. Emilio Greco died in Rome, Italy. Establishing an international reputation, Greco went on to exhibit extensively and also received very important commissions during his career. His notable works include Monument to Pinocchio, 1953, at Collodi, the monumental doors for Orvieto Cathedral, 1962-64, and Nereid (Crouching Figure No.4), 1973. The drawings for his Pinocchio are in the collection of the Tate Gallery. Throughout his career, his sculptures tended to be refined, with elongated forms in the Italian Mannerist tradition. La grande bagnante (`Large Bather`, 1956) won the sculpture prize at the 18th Venice Biennale. Laura, 1973, is a typical example of his mature sculpture. A major work, “Nereid”, is also on permanent public display in Carlos Place, Mayfair, London

vrlo retko intervju lenona sa samim sobom. pita i odgovara. str. 54, kompletno stanje : LOŠE samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Endi Vorhol (6. avgust, 1928. – 22. februar, 1987.) bio je američki umetnik, koji se smatra tipičnim predstavnikom pop arta. Bio je slikar, filmski reditelj, pisac i zvezda. Osnivač je časopisa Interview. Rođen je kao Andrew Warhola u Pittsburghu u Pennsylvaniji. Njegov otac Andrej Warhola (prezime se pisalo Varhola u Evropi, ali je promenjeno na Warhola kada je emigrirao u SAD) i majka Ulja Justina Zavacka bili su imigranti radničke klase, rusinkog porekla iz sela Mikó, Ugarska. (Danas Slovačka: Miková). Porodica je pripadala Rusinskoj katoličkoj crkvi istočnog obreda. U trećem razredu Worhol se razboleo od horeje, koja izaziva bezvoljne trzaje mišića. Ova bolest je dovela i do promena u pigmentaciji kože, a kasnije je razvio i hipohondriju i strah od lekara i bolnica. Pošto je bio vezan za krevet kao mali, bio je isključen od društva svojih vršnjaka i veoma je postao vezan za majku. Kada je bio u krevetu voleo je da crta, sluša radio i skuplja sličice filmskih zvezda, koje je lepio oko kreveta. Warhol je kasnije svoje bolešljivo detinjstvo opisao kao veoma važno za razvoj njegove ličnosti i njegovih sposobnosti. Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na Carnegie Mellon University u Pittsburghu. Godine 1949. preselio se u New York City i počeo je uspešnu karijeru u magazinu, baveći se ilustracijom i advertisingom. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u New Yorku u galeriji Bodley. Tokom 1960-ih Warhol je od ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike. Na mnogo načina su Warhol i krug ljudi okupljeni oko njega definisali ovu deceniju. Tokom ove decenije Warhol je počeo da slika poznate američke proizvode, kao što su Campbell’s Soup Cans i Coca-Cola, kao i poznate popularne ikone, kao Marilyn Monroe, Troy Donahue i Elizabeth Taylor. Godine 1963. osnovao je „The Factory“ na Midtown Manhattnu i oko sebe je skupio slikare, pisce, muzičare i poznate underground ličnosti. Počeo je da se bavi štampom na tkanini i slike je radio u serijama, postižući time ne samo da se bavi umetnošću masovne proizvodnje, već i da sama umetnost postaje masovni produkt. Izjavljujući da želi da bude mašina i umanjujući značaj svoje kreativnosti u produkovanju svoje umetnosti, Warhol je načinio revoluciju u umetnosti. Njegov rad veoma brzo postaje kontroverzan i popularan. Od ovog perioda njegov rad se kreće oko američke pop (popularne) kulture. Štampao je slike novčanica, zvezda, brendiranih proizvoda i slike iz novina. Teme njegove umetnosti bile su prepoznatljive i dostupne masi – ovaj aspekt ga je najviše interesovao. Na primer, Warhol komentariše dostupnost Coca-Cole: Odlična stvar u vezi sa ovom zemljom je to da je Amerika započela tradiciju u kojoj najbogatiji ljudi kupuju suštinski iste stvari kao i najsiromašniji. Možete da gledate TV i vidite Coca-Colu i znate da i predsednik pije Colu, Liz Taylor poje Colu i, zamislite, i vi možete da pijete Colu. Cola je Cola i ne postoje pare kojima možete kupiti bolju Colu od one koju pije propalica na uglu. Sve Cole su iste i sve Cole su dobre. Liz Taylor to zna, Predsednik to zna, propalica to zna i vi to znate. Tokom 1950-ih Warhol je, kao ilustrator, koristio asistente da bi povećao svoju produktivnost. Sarađivanje sa drugima će ostati prepoznatljiv (i kontroverzan) aspekt njegovog načina rada tokom cele karijere, a posebno tokom 1960-ih. Jedan od njegovih najvažnijih saradnika iz ovog perioda je Gerard Malanga, koji mu je pomagao u štampi, snimanju filmova, skulpturi i drugim radovima. Među drugima koji su činili njegovu grupu bili su i Freddie Herko, Ondine, Ronald Tavel, Mary Woronov, Brigid Berlin (od koje je dobio ideju da snima svoje telefonske razgovore). Tokom decenije Warhol je negovao boemsku ekscentričnost sa kojom je prezentovao svoje „Superstars“, među kojima su Edie Sedgwick, Viva, Nico, Candy Darling, Ultra Violet, Jackie Curtis, Holly Woodlawn i dr. Ovi ljudi su učestvovali u snimanju filmova u Factory-u i neki su, kao Berlin, ostali Warholovi prijatelji do njegove smrti. Vazne ličnosti iz njujorškog underground umetničkog i filmskog sveta (kao pisac John Giorno i reditelj Jack Smith) pojavljivale su se u njegovim filmovima, što ukazuje na Warholovu povezanost sa različitim umetničkim krugovima u tom periodu. Krajem decenije Warhol je već i sam bio zvezda i pojavljivao se često u štampi zajedno sa svojim Superstarovima iz Factory-a, kao što je Sedgwick. Valerie Solanas se 3. juna, 1968. pojavila u Factory-u i pucala u Warhola. Mario Amaya je takođe bio meta. Pre ovoga Solanas je bila marginalna ličnost u Factory-u. Osnovala je „grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. - Society for Cutting Up Men (Društvo za sečenje muškaraca) i napisala je S.C.U.M Manifest, radikalno feministički napad na patrijarhat. Solanas se pojavljuje u Warholovom filmu iz 1968. godine I, A Man. Nešto ranije tog dana Solana je tražila da joj vrate scenario koji je dala Factory-u, ali joj nisu vratili. Scenario je bio, zapravo, zaturen. Warhol je bio ozbiljno ranjen i jedna je preživeo (lekari su morali da mu otvore grudni koš i masirali su mu srce da bi ga stimulisali). Fizičke posledice je trpeo do kraja života (morao je, recimo, da nosi korset, koji mu je držao abdomen). Pokušaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov život i umetnost. Solanas je uhapšena narednog dana. Tokom ispitivanja izjavila je: „Imao je preveliku kontrolu nad mojim životom.“ Posle pokušaja ubistva Factory je postao krući zbog kontrole i mera opreza. Ovo je za mnoge značio kraj Factory-a 60-ih. U poređenju sa uspehom i skandalima iz 1960-ih, nova decenija je bila mnogo mirnija. Warhol je sada počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, među kojima su Mick Jagger, Liza Minnelli, John Lennon, Diana Ross, Brigitte Bordot i Michael Jackson, koje je portretisao. Njegov čuveni portret Mao Zedonga napravljen je 1973. zajedno sa Malangom osniva magazin Interview i objavljuje knjigu The Philosophy of Andy Warhol (1975). U knjizi prezentuje ideje o prirodi umetnosti: Pravljenje para je umetnost i rad je umetnost i dobar biznis je najbolja umetnost. Warhol je izlazio u Serendipity 3, a kanije u Studio 54, poznate noćne klubove na Manhattanu. Opisan je kao povučen, stidljiv i kao posmatrač koji uviđa detalje. Umetnički kritičar Robert Hughes ga naziva „bela krtica Union Square-a“ Tokom 1980-ih Warhol je ponovo doživljavao uspeh kod kritičara i u finansijama, delom i zbog njegovih novih prijateljstava sa mladim umetnicima, među kojima su Jean-Michel Basquiat, Julian Schnabel, David Salle, kao i sa takozvanim neo-ekspresionistima: Francesco Clemente, Enzo Cucchi i članovima Transavanrguardia grupe, koji su tada postali uticajni. Warhol je, takođe, cenio intenzivan hollywoodski glamur. Jednom je rekao: „Volim Los Angeles. Volim Hollywood. Tako su lepi. Sve je plastično, ali ja volim plastiku. Želim da budem plastičan.“ Warhol je bio jedan od prvih vodećih gej američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti. Mnogi su o njemu mislili kao o aseksualnoj osobi ili tek voajeru. To je međutim odbačeno od strane njegovih biografa (kao što je Victor Bockris), kao i članova scene Factory-a, poput Boba Colacella (u njegovoj knjizi Holy Terror: Andy Warhol Up Close) i akademaca, poput istoričara umetnosti Richarda Meyera. Pitanje kako je njegova seksualnost uticala na njegovu umetnost i oblikovala njegov odnos prema umetničkom svetu je glavna tema istoričara umetnosti, kao i pitanje koje je Warhol sam postavljao u intervjuima, u razgovorima sa savremenicima i u publikacijama (na primer: Popism: The Warhol Sixties). Tokom karijere Warhol je pravio erotske fotografije i crteže golih muškaraca. Mnogi njegovi čuveni radovi (poput portreta gej ikona, kao što su Liza Minnelli, Judy Garland, Elizabeth Taylor i fimovi kao My Hustler, Blow Job i Lonesome Cowboys) crpe snagu iz gej kulture i/ili otvoreno ispituju složenost seksualnosti i seksualne želje. Mnogi njegovi filmovi su premijerno pokazani u gej porno bioskopima. Neke od najinteresantnijih priča o njegovom razvoju kao umetnika jesu u vezi sa preprekama koje je njegova seksualnost u početku predstavljala dok se trudio da pokrene svoju karijeru. Prvi radovi koje je podneo galeriji bili su homoerotski crteži koji su odbijeni jer su bili isuviše otvoreno gej[1]. U Popism-u Warhol se seća svog razgovora sa rediteljem Emile de Antoniom o teškoćama koje je imao da bude prihvaćen od umetnika, kao što su Jasper Johns i Robert Rauschenberg, koji su takođe bili gejevi, ali ne outovani u to vreme. De Antonio objašnjava da je Warhol bio isuviše „swich“ (da je lako bilo pretpostaviti da je gej) i da ih je to plašilo. Warhol odgovara: „Nisam ništa mogao da kažem na to. Bio je isuviše istinito. Samo sam odlučio da ne brinem, jer su sve to bile stvari koje ionako nisam želeo da menjam, za koje sam mislio da ne treba da menjam... Drugi ljudi mogu da menjaju svoj stav o meni[2]. Ispitujući njegovu biografiju, mnogi definišu ovaj period – kasne 1950-e i početak 1960-ih – kao ključni za razvoj njegove ličnosti. Neki tvrde da njegovo često odbijanje da komentariše svoj rad i da priča o sebi (odgovarajući na pitanja novinara u intervjuima sa „Uhm, Yes“ i „Uhm, No“ i dozvoljavajući drugima da pričaju o njemu), pa i razvoj njegovog pop stila mogu da se prate do godina kada je Warhol odbijen od strane unutrašnjih krugova njujorškog umetničkog sveta. Warhol je praktikovao Katoličanstvo istočnog obreda. Redovno je volontirao u skloništima za beskućnike i opisivao je sebe kao religioznu osobu. Mnogi njegovi kasniji radovi sadrže skrivene religijske teme. Redovno je posećivao liturgije, a sveštenik crkve Saint Vincent Ferrer na Manhattnu je rekao da je Warhol u crkvu odlazio gotovo svakog dana. Na njegov rad je uticala ikonografska tradicija istočnog Hrišćanstva. Warholov brat je rekao da je Warhol bio „istinski religiozan, ali da nije želeo da ljudi to znaju, jer je to bila privatna stvar“. Warhol umire relativno rano, u svojoj 58. godini, 22. februara, 1987. godine u 6:32 u New Yorku. Prema novinskim izveštajima, Warhol se dobro oporavljao posle rutinske operacije žučne kese u uglednoj New York Hospital pre nego što je umro u snu od iznenadnog infarkta. Bolničko osoblje nije dobro pratilo njegovo stanje i posle operacije su ga „napunili“ tečnošću, zbog čega je došlo do hiperhidratacije, zbog čega je Warholov advokat podneo tužbu. Warhol je sahranjen na grkokatoličkom groblju u Bethel Parku, predgrađu Pittsburgha. Među ljudima koji su održali posmrtni govor bila je i Yoko Ono. Bilo je toliko puno predmeta koje je Warhol posedovao da je Sotheby’s devet dana izlagao njegove stvari na aukciji. Aukcijom se prikupilo više od 20 miliona dolara. Do početka 1960-ih Warhol je bio uspešni reklamni ilustrator. Warhol je bio toliko uspešan kao komercijalni ilustrator, da ga niko nije shvatao kao umetnika. Koristeći istu tehniku koju je koristio u ilustracijama, Warhol je uradio seriju crteža i podneo ih galeriji, koja ga je odbila. Počeo je da promišlja odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti i umesto da ih vidi kao suprotnosti (što je bio slučaj sa ostalim umetnicima) počeo je da ih spaja stvarajući pop art. Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja. Neki od njih, kao što je Roy Lichtenstein kasnije će postati sinonimi za ovaj pokret. Warhol koji će postati poznat kao „Papa popa“ („Pope of Pop“) prihvatio je ovaj stil. Njegove prve slike prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama, koje je radio ručno. Kasnije, Warhol svoje teme traži u samim ikonama popa – brendovima, zvezdama i dolarima – i isključuje svaki trag „ruke“. Warhol je tražio svoje teme, koje bi ga razlikovale od drugih pop-artista. Prijatelji su mu rekli da slika stvari koje najviše voli. Na sebi svojstven način da stvari shvata bukvalno počeo je da slika svoje omiljene stvari. Za svoju prvu veliku izložbu slikao je konzerve Campbell’s Soup, koje je jeo za ručak tokom celog života. Warhol je voleo novac, pa je slikao novčanice. Voleo je zvezde, pa je slikao i njih. Od ovakvih početaka razvio je svoj kasniji stil. Umesto da bira teme po kojima će biti prepoznatljiv, birao je prepoznatljiv stil, iz koga je polako istiskivao ruku u procesu stvaranja. Slike je počeo da radi kao štampu na tkanini. Od slikara Warhol je postao dizajner slike. U vrhuncu svoje slave, Warhol je imao nekoliko asistenata koji su radili po njegovim instrukcijama. Warhol se bavio i komičnim i ozbiljnim temama, birajući predmete od konzerve supe do električne stolice. Koristio je istu tehniku – tekstilna štampa, serijska reprodukcija i upotreba svetlih boja – bez obzira na to da li slika glamurozne zvezde, predmete iz svakodnevnog života ili slike samoubistava, saobraćajnih nesreća i sl. Slike iz serije „Dead and Disaster“ (1962-1963), kao što su „Red Car Crach“, „Purple Jumping Man“, „Orange Disaster“, transformišu ličnu tragediju u javnu spektakl i opominje medije da stalno prikazivanje ovakvih slika u medijima otupljuje publiku. Jedinstveni element njegovog rada je njegov keatonski stil – potpuna bezizražajnost. Ovo se ogledalo i u njegovom ponašanju – često se „pravio glup“ u medijima i odbijao je da objašnjava svoj rad. Poznat je po tome što je rekao da sve što treba da se zna o njemu i njegovom radu je već tu – na površini. U takvoj površnosti, bez oznaka iskrenosti, posmatrač je ostavljen da se pita i otkriva šta „pravi Andy“ misli. Da li je Andy užasnut smrću ili mu je ona smešna? Da li su njegove konzerve supe cinična primedba o bezvredosti popularne kulture, ili su „homage“ jednostavne udobnosti doma? Bez želje da odgovara na ova pitanja, njegov rad postaje interesantniji – ostavlja publici da interpretiraju njegovo značenje. Warhol je radio u mnogim medijima – slikarstvo, fotografija, crtež i skulptura. Pored toga, pravio je i filmove. Između 1963. i 1968. snimio je preko 60 filmova. Jedan od najpoznatijih filmova, Sleep (1963.) prati šestočasovno spavanje pesnika Johna Giorna. Film Blow Job (1963.) 41 minut prati izraz lica Toma Bakera kome Willard Maas čini felacio (kamera, međutim, prikazuje samo Tomovo lice). Film Empire sastoji se od osmočasovnog snimanja zgrade Empire States Building u sumrak. Njegov najpopularniji film koji je dobio i najbolje kritike je Chelsea Girls (1966). Film prikazuje dva filma istovremeno, sa različitim pričama. Posle pokušaja ubistva Warhol, koji je sada živeo povučenije, odustao je od snimanja filmova. Njegov asistent, reditelj Paul Morrissay nastavio je da pravi filmove za Factory, usmeravajući filmsku produkciju sa warholovske na više mainstream i filmove sa narativom, kao što su Flesh, Trash, Heat. Ovi filmovi, uključujući i Andy Warhol’s Dracula i Andy Warhol’s Frankenstein bili su više mainstream od bilo čega što je Warhol režirao. U ovim filmovima pojavljivao se Joe Dallesandro, koji je bio više Morrisseyeva nego Warholova zvezda. Warhol je prihvatio bend Velvet Underground kao jedan od svojih projekata tokom 1960-ih, „producirajući“ njihov prvi album The Velvet Underground and Nico i praveći naslovne slike. Njegova „produkcija“ ovog albuma se sastojala samo u plaćanju vremena u studiju. Posle ovog albuma Warhol i Lou Reed su počeli da se sukobljavaju oko ideje u kom pravcu bend treba da se razvija i konačno su prekinuli kontakt. Warhol je dizajnirao omote za dva albuma The Rolling Stones: Sticky Fingers (1971) i Love You Live (1977). Godine 1975. Warhol je uradio nekoliko portreta Mick Jaggera. Godine 1990. Lou Reed snima album Sons for Drella (jedan od Warholovih nadimaka bio je Drella, kao kombinacija imena Drakula i Cinderella (Pepeljuga)) sa John Caleom. Na albumu Reed se izvinjava Warholu zbog sukoba. Warhol je bio prijatelj sa mnogim muzičarima, uključujući Bob Dylana i John Lennona. Warhol je dizajnirao omot za Lennonov album Menlove Avenue, koji je posthumno izdat 1986. godine. Warhol se pojavljuje kao barmen u spotu pesme „Hello Again“ grupe The Cars i u spotu za singl „Mistif“ grupe Curiosity Killed the Cat. Warhol je imao veoma veliki uticaj na new wave/punk rock bend Devo, kao i na David Bowiea, koji je snimio i pesmu pod nazivom „Andy Warhol“ za album Hunky Dory (1971). Andy Warhol Museum u Pittsbughu je najveći američki muzej posvećen samo jednom umetniku. Čuva zbirku sa više od 12.000 umetničkih predmeta. Warholov brat, John Warhol i Warhol Foundation iz New Yorka osnovali su 1992. Warholov porodični muzej moderne umetnosti u Slovačkoj u mestu Medzilaborce, pored koga su rođeni Warholovi roditelji. U filmu The Doors (1991) Olivera Stona Warhola glumi Crispin Glover. David Bowie ga je glumio u filmu Basquiat Juliana Schnabela. U filmu I Shot Andy Warhol (1996), rediteljke Mary Harron glumio ga je Jared Harris, a Sean Gregory Sullivan u filmu 54. Poslednji film u kome se pojavljuje lik Andy Warhola je Factory Girl (2007) u kome ga glumi Guy Pearce. In Novermber (?) 1974, John Lennon interviewed himself for Andy Warhol’s Interview Magazine. The interview, as the title in the pictures say, is conducted by/on John Lennon, and/or Dr Winston O’boogie. For those who don’t know, Dr Winston O’boogie is a pseudonym John used to use. Here, John talks about Walls And Bridges, seeing UFO’s in New York, producing other artists’ albums, Klein and how “he was unfaithful”,the other beatles, and sex with men… Andy Warhol`s Interview Magazine November 1974. CONTENTS VOL. IV No. 10 Bette Midler 4 John Lennon 10 Elsa Peretti 14 Bryan Pitts 16 Butterfly McQueen 18 Louis Malle 20 Aurore Clement 22 Tab Hunter 24 Bruce Lee 30 Yvette Mimieux 32 John Springer 34 Dina Merrill 37 Meet Your Maker 38 Carol Charming 41 Making Faces 43 Good News 45 Out .46 Smalltalk 49 I Cover The Waterfront 54 EDITORS: Andy Warhol Paul Morrissey Fred Hughes PUBLISHER: Peter M. Brant COVER PHOTO: Berry Berenson

str. 47, kompletno stanje : LOŠE samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Endi Vorhol (6. avgust, 1928. – 22. februar, 1987.) bio je američki umetnik, koji se smatra tipičnim predstavnikom pop arta. Bio je slikar, filmski reditelj, pisac i zvezda. Osnivač je časopisa Interview. Rođen je kao Andrew Warhola u Pittsburghu u Pennsylvaniji. Njegov otac Andrej Warhola (prezime se pisalo Varhola u Evropi, ali je promenjeno na Warhola kada je emigrirao u SAD) i majka Ulja Justina Zavacka bili su imigranti radničke klase, rusinkog porekla iz sela Mikó, Ugarska. (Danas Slovačka: Miková). Porodica je pripadala Rusinskoj katoličkoj crkvi istočnog obreda. U trećem razredu Worhol se razboleo od horeje, koja izaziva bezvoljne trzaje mišića. Ova bolest je dovela i do promena u pigmentaciji kože, a kasnije je razvio i hipohondriju i strah od lekara i bolnica. Pošto je bio vezan za krevet kao mali, bio je isključen od društva svojih vršnjaka i veoma je postao vezan za majku. Kada je bio u krevetu voleo je da crta, sluša radio i skuplja sličice filmskih zvezda, koje je lepio oko kreveta. Warhol je kasnije svoje bolešljivo detinjstvo opisao kao veoma važno za razvoj njegove ličnosti i njegovih sposobnosti. Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na Carnegie Mellon University u Pittsburghu. Godine 1949. preselio se u New York City i počeo je uspešnu karijeru u magazinu, baveći se ilustracijom i advertisingom. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u New Yorku u galeriji Bodley. Tokom 1960-ih Warhol je od ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike. Na mnogo načina su Warhol i krug ljudi okupljeni oko njega definisali ovu deceniju. Tokom ove decenije Warhol je počeo da slika poznate američke proizvode, kao što su Campbell’s Soup Cans i Coca-Cola, kao i poznate popularne ikone, kao Marilyn Monroe, Troy Donahue i Elizabeth Taylor. Godine 1963. osnovao je „The Factory“ na Midtown Manhattnu i oko sebe je skupio slikare, pisce, muzičare i poznate underground ličnosti. Počeo je da se bavi štampom na tkanini i slike je radio u serijama, postižući time ne samo da se bavi umetnošću masovne proizvodnje, već i da sama umetnost postaje masovni produkt. Izjavljujući da želi da bude mašina i umanjujući značaj svoje kreativnosti u produkovanju svoje umetnosti, Warhol je načinio revoluciju u umetnosti. Njegov rad veoma brzo postaje kontroverzan i popularan. Od ovog perioda njegov rad se kreće oko američke pop (popularne) kulture. Štampao je slike novčanica, zvezda, brendiranih proizvoda i slike iz novina. Teme njegove umetnosti bile su prepoznatljive i dostupne masi – ovaj aspekt ga je najviše interesovao. Na primer, Warhol komentariše dostupnost Coca-Cole: Odlična stvar u vezi sa ovom zemljom je to da je Amerika započela tradiciju u kojoj najbogatiji ljudi kupuju suštinski iste stvari kao i najsiromašniji. Možete da gledate TV i vidite Coca-Colu i znate da i predsednik pije Colu, Liz Taylor poje Colu i, zamislite, i vi možete da pijete Colu. Cola je Cola i ne postoje pare kojima možete kupiti bolju Colu od one koju pije propalica na uglu. Sve Cole su iste i sve Cole su dobre. Liz Taylor to zna, Predsednik to zna, propalica to zna i vi to znate. Tokom 1950-ih Warhol je, kao ilustrator, koristio asistente da bi povećao svoju produktivnost. Sarađivanje sa drugima će ostati prepoznatljiv (i kontroverzan) aspekt njegovog načina rada tokom cele karijere, a posebno tokom 1960-ih. Jedan od njegovih najvažnijih saradnika iz ovog perioda je Gerard Malanga, koji mu je pomagao u štampi, snimanju filmova, skulpturi i drugim radovima. Među drugima koji su činili njegovu grupu bili su i Freddie Herko, Ondine, Ronald Tavel, Mary Woronov, Brigid Berlin (od koje je dobio ideju da snima svoje telefonske razgovore). Tokom decenije Warhol je negovao boemsku ekscentričnost sa kojom je prezentovao svoje „Superstars“, među kojima su Edie Sedgwick, Viva, Nico, Candy Darling, Ultra Violet, Jackie Curtis, Holly Woodlawn i dr. Ovi ljudi su učestvovali u snimanju filmova u Factory-u i neki su, kao Berlin, ostali Warholovi prijatelji do njegove smrti. Vazne ličnosti iz njujorškog underground umetničkog i filmskog sveta (kao pisac John Giorno i reditelj Jack Smith) pojavljivale su se u njegovim filmovima, što ukazuje na Warholovu povezanost sa različitim umetničkim krugovima u tom periodu. Krajem decenije Warhol je već i sam bio zvezda i pojavljivao se često u štampi zajedno sa svojim Superstarovima iz Factory-a, kao što je Sedgwick. Valerie Solanas se 3. juna, 1968. pojavila u Factory-u i pucala u Warhola. Mario Amaya je takođe bio meta. Pre ovoga Solanas je bila marginalna ličnost u Factory-u. Osnovala je „grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. - Society for Cutting Up Men (Društvo za sečenje muškaraca) i napisala je S.C.U.M Manifest, radikalno feministički napad na patrijarhat. Solanas se pojavljuje u Warholovom filmu iz 1968. godine I, A Man. Nešto ranije tog dana Solana je tražila da joj vrate scenario koji je dala Factory-u, ali joj nisu vratili. Scenario je bio, zapravo, zaturen. Warhol je bio ozbiljno ranjen i jedna je preživeo (lekari su morali da mu otvore grudni koš i masirali su mu srce da bi ga stimulisali). Fizičke posledice je trpeo do kraja života (morao je, recimo, da nosi korset, koji mu je držao abdomen). Pokušaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov život i umetnost. Solanas je uhapšena narednog dana. Tokom ispitivanja izjavila je: „Imao je preveliku kontrolu nad mojim životom.“ Posle pokušaja ubistva Factory je postao krući zbog kontrole i mera opreza. Ovo je za mnoge značio kraj Factory-a 60-ih. U poređenju sa uspehom i skandalima iz 1960-ih, nova decenija je bila mnogo mirnija. Warhol je sada počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, među kojima su Mick Jagger, Liza Minnelli, John Lennon, Diana Ross, Brigitte Bordot i Michael Jackson, koje je portretisao. Njegov čuveni portret Mao Zedonga napravljen je 1973. zajedno sa Malangom osniva magazin Interview i objavljuje knjigu The Philosophy of Andy Warhol (1975). U knjizi prezentuje ideje o prirodi umetnosti: Pravljenje para je umetnost i rad je umetnost i dobar biznis je najbolja umetnost. Warhol je izlazio u Serendipity 3, a kanije u Studio 54, poznate noćne klubove na Manhattanu. Opisan je kao povučen, stidljiv i kao posmatrač koji uviđa detalje. Umetnički kritičar Robert Hughes ga naziva „bela krtica Union Square-a“ Tokom 1980-ih Warhol je ponovo doživljavao uspeh kod kritičara i u finansijama, delom i zbog njegovih novih prijateljstava sa mladim umetnicima, među kojima su Jean-Michel Basquiat, Julian Schnabel, David Salle, kao i sa takozvanim neo-ekspresionistima: Francesco Clemente, Enzo Cucchi i članovima Transavanrguardia grupe, koji su tada postali uticajni. Warhol je, takođe, cenio intenzivan hollywoodski glamur. Jednom je rekao: „Volim Los Angeles. Volim Hollywood. Tako su lepi. Sve je plastično, ali ja volim plastiku. Želim da budem plastičan.“ Warhol je bio jedan od prvih vodećih gej američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti. Mnogi su o njemu mislili kao o aseksualnoj osobi ili tek voajeru. To je međutim odbačeno od strane njegovih biografa (kao što je Victor Bockris), kao i članova scene Factory-a, poput Boba Colacella (u njegovoj knjizi Holy Terror: Andy Warhol Up Close) i akademaca, poput istoričara umetnosti Richarda Meyera. Pitanje kako je njegova seksualnost uticala na njegovu umetnost i oblikovala njegov odnos prema umetničkom svetu je glavna tema istoričara umetnosti, kao i pitanje koje je Warhol sam postavljao u intervjuima, u razgovorima sa savremenicima i u publikacijama (na primer: Popism: The Warhol Sixties). Tokom karijere Warhol je pravio erotske fotografije i crteže golih muškaraca. Mnogi njegovi čuveni radovi (poput portreta gej ikona, kao što su Liza Minnelli, Judy Garland, Elizabeth Taylor i fimovi kao My Hustler, Blow Job i Lonesome Cowboys) crpe snagu iz gej kulture i/ili otvoreno ispituju složenost seksualnosti i seksualne želje. Mnogi njegovi filmovi su premijerno pokazani u gej porno bioskopima. Neke od najinteresantnijih priča o njegovom razvoju kao umetnika jesu u vezi sa preprekama koje je njegova seksualnost u početku predstavljala dok se trudio da pokrene svoju karijeru. Prvi radovi koje je podneo galeriji bili su homoerotski crteži koji su odbijeni jer su bili isuviše otvoreno gej[1]. U Popism-u Warhol se seća svog razgovora sa rediteljem Emile de Antoniom o teškoćama koje je imao da bude prihvaćen od umetnika, kao što su Jasper Johns i Robert Rauschenberg, koji su takođe bili gejevi, ali ne outovani u to vreme. De Antonio objašnjava da je Warhol bio isuviše „swich“ (da je lako bilo pretpostaviti da je gej) i da ih je to plašilo. Warhol odgovara: „Nisam ništa mogao da kažem na to. Bio je isuviše istinito. Samo sam odlučio da ne brinem, jer su sve to bile stvari koje ionako nisam želeo da menjam, za koje sam mislio da ne treba da menjam... Drugi ljudi mogu da menjaju svoj stav o meni[2]. Ispitujući njegovu biografiju, mnogi definišu ovaj period – kasne 1950-e i početak 1960-ih – kao ključni za razvoj njegove ličnosti. Neki tvrde da njegovo često odbijanje da komentariše svoj rad i da priča o sebi (odgovarajući na pitanja novinara u intervjuima sa „Uhm, Yes“ i „Uhm, No“ i dozvoljavajući drugima da pričaju o njemu), pa i razvoj njegovog pop stila mogu da se prate do godina kada je Warhol odbijen od strane unutrašnjih krugova njujorškog umetničkog sveta. Warhol je praktikovao Katoličanstvo istočnog obreda. Redovno je volontirao u skloništima za beskućnike i opisivao je sebe kao religioznu osobu. Mnogi njegovi kasniji radovi sadrže skrivene religijske teme. Redovno je posećivao liturgije, a sveštenik crkve Saint Vincent Ferrer na Manhattnu je rekao da je Warhol u crkvu odlazio gotovo svakog dana. Na njegov rad je uticala ikonografska tradicija istočnog Hrišćanstva. Warholov brat je rekao da je Warhol bio „istinski religiozan, ali da nije želeo da ljudi to znaju, jer je to bila privatna stvar“. Warhol umire relativno rano, u svojoj 58. godini, 22. februara, 1987. godine u 6:32 u New Yorku. Prema novinskim izveštajima, Warhol se dobro oporavljao posle rutinske operacije žučne kese u uglednoj New York Hospital pre nego što je umro u snu od iznenadnog infarkta. Bolničko osoblje nije dobro pratilo njegovo stanje i posle operacije su ga „napunili“ tečnošću, zbog čega je došlo do hiperhidratacije, zbog čega je Warholov advokat podneo tužbu. Warhol je sahranjen na grkokatoličkom groblju u Bethel Parku, predgrađu Pittsburgha. Među ljudima koji su održali posmrtni govor bila je i Yoko Ono. Bilo je toliko puno predmeta koje je Warhol posedovao da je Sotheby’s devet dana izlagao njegove stvari na aukciji. Aukcijom se prikupilo više od 20 miliona dolara. Do početka 1960-ih Warhol je bio uspešni reklamni ilustrator. Warhol je bio toliko uspešan kao komercijalni ilustrator, da ga niko nije shvatao kao umetnika. Koristeći istu tehniku koju je koristio u ilustracijama, Warhol je uradio seriju crteža i podneo ih galeriji, koja ga je odbila. Počeo je da promišlja odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti i umesto da ih vidi kao suprotnosti (što je bio slučaj sa ostalim umetnicima) počeo je da ih spaja stvarajući pop art. Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja. Neki od njih, kao što je Roy Lichtenstein kasnije će postati sinonimi za ovaj pokret. Warhol koji će postati poznat kao „Papa popa“ („Pope of Pop“) prihvatio je ovaj stil. Njegove prve slike prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama, koje je radio ručno. Kasnije, Warhol svoje teme traži u samim ikonama popa – brendovima, zvezdama i dolarima – i isključuje svaki trag „ruke“. Warhol je tražio svoje teme, koje bi ga razlikovale od drugih pop-artista. Prijatelji su mu rekli da slika stvari koje najviše voli. Na sebi svojstven način da stvari shvata bukvalno počeo je da slika svoje omiljene stvari. Za svoju prvu veliku izložbu slikao je konzerve Campbell’s Soup, koje je jeo za ručak tokom celog života. Warhol je voleo novac, pa je slikao novčanice. Voleo je zvezde, pa je slikao i njih. Od ovakvih početaka razvio je svoj kasniji stil. Umesto da bira teme po kojima će biti prepoznatljiv, birao je prepoznatljiv stil, iz koga je polako istiskivao ruku u procesu stvaranja. Slike je počeo da radi kao štampu na tkanini. Od slikara Warhol je postao dizajner slike. U vrhuncu svoje slave, Warhol je imao nekoliko asistenata koji su radili po njegovim instrukcijama. Warhol se bavio i komičnim i ozbiljnim temama, birajući predmete od konzerve supe do električne stolice. Koristio je istu tehniku – tekstilna štampa, serijska reprodukcija i upotreba svetlih boja – bez obzira na to da li slika glamurozne zvezde, predmete iz svakodnevnog života ili slike samoubistava, saobraćajnih nesreća i sl. Slike iz serije „Dead and Disaster“ (1962-1963), kao što su „Red Car Crach“, „Purple Jumping Man“, „Orange Disaster“, transformišu ličnu tragediju u javnu spektakl i opominje medije da stalno prikazivanje ovakvih slika u medijima otupljuje publiku. Jedinstveni element njegovog rada je njegov keatonski stil – potpuna bezizražajnost. Ovo se ogledalo i u njegovom ponašanju – često se „pravio glup“ u medijima i odbijao je da objašnjava svoj rad. Poznat je po tome što je rekao da sve što treba da se zna o njemu i njegovom radu je već tu – na površini. U takvoj površnosti, bez oznaka iskrenosti, posmatrač je ostavljen da se pita i otkriva šta „pravi Andy“ misli. Da li je Andy užasnut smrću ili mu je ona smešna? Da li su njegove konzerve supe cinična primedba o bezvredosti popularne kulture, ili su „homage“ jednostavne udobnosti doma? Bez želje da odgovara na ova pitanja, njegov rad postaje interesantniji – ostavlja publici da interpretiraju njegovo značenje. Warhol je radio u mnogim medijima – slikarstvo, fotografija, crtež i skulptura. Pored toga, pravio je i filmove. Između 1963. i 1968. snimio je preko 60 filmova. Jedan od najpoznatijih filmova, Sleep (1963.) prati šestočasovno spavanje pesnika Johna Giorna. Film Blow Job (1963.) 41 minut prati izraz lica Toma Bakera kome Willard Maas čini felacio (kamera, međutim, prikazuje samo Tomovo lice). Film Empire sastoji se od osmočasovnog snimanja zgrade Empire States Building u sumrak. Njegov najpopularniji film koji je dobio i najbolje kritike je Chelsea Girls (1966). Film prikazuje dva filma istovremeno, sa različitim pričama. Posle pokušaja ubistva Warhol, koji je sada živeo povučenije, odustao je od snimanja filmova. Njegov asistent, reditelj Paul Morrissay nastavio je da pravi filmove za Factory, usmeravajući filmsku produkciju sa warholovske na više mainstream i filmove sa narativom, kao što su Flesh, Trash, Heat. Ovi filmovi, uključujući i Andy Warhol’s Dracula i Andy Warhol’s Frankenstein bili su više mainstream od bilo čega što je Warhol režirao. U ovim filmovima pojavljivao se Joe Dallesandro, koji je bio više Morrisseyeva nego Warholova zvezda. Warhol je prihvatio bend Velvet Underground kao jedan od svojih projekata tokom 1960-ih, „producirajući“ njihov prvi album The Velvet Underground and Nico i praveći naslovne slike. Njegova „produkcija“ ovog albuma se sastojala samo u plaćanju vremena u studiju. Posle ovog albuma Warhol i Lou Reed su počeli da se sukobljavaju oko ideje u kom pravcu bend treba da se razvija i konačno su prekinuli kontakt. Warhol je dizajnirao omote za dva albuma The Rolling Stones: Sticky Fingers (1971) i Love You Live (1977). Godine 1975. Warhol je uradio nekoliko portreta Mick Jaggera. Godine 1990. Lou Reed snima album Sons for Drella (jedan od Warholovih nadimaka bio je Drella, kao kombinacija imena Drakula i Cinderella (Pepeljuga)) sa John Caleom. Na albumu Reed se izvinjava Warholu zbog sukoba. Warhol je bio prijatelj sa mnogim muzičarima, uključujući Bob Dylana i John Lennona. Warhol je dizajnirao omot za Lennonov album Menlove Avenue, koji je posthumno izdat 1986. godine. Warhol se pojavljuje kao barmen u spotu pesme „Hello Again“ grupe The Cars i u spotu za singl „Mistif“ grupe Curiosity Killed the Cat. Warhol je imao veoma veliki uticaj na new wave/punk rock bend Devo, kao i na David Bowiea, koji je snimio i pesmu pod nazivom „Andy Warhol“ za album Hunky Dory (1971). Andy Warhol Museum u Pittsbughu je najveći američki muzej posvećen samo jednom umetniku. Čuva zbirku sa više od 12.000 umetničkih predmeta. Warholov brat, John Warhol i Warhol Foundation iz New Yorka osnovali su 1992. Warholov porodični muzej moderne umetnosti u Slovačkoj u mestu Medzilaborce, pored koga su rođeni Warholovi roditelji. U filmu The Doors (1991) Olivera Stona Warhola glumi Crispin Glover. David Bowie ga je glumio u filmu Basquiat Juliana Schnabela. U filmu I Shot Andy Warhol (1996), rediteljke Mary Harron glumio ga je Jared Harris, a Sean Gregory Sullivan u filmu 54. Poslednji film u kome se pojavljuje lik Andy Warhola je Factory Girl (2007) u kome ga glumi Guy Pearce. fellini, man ray, josephina baker, mick jager, david bowie ... Rare Vintage Andy Warhol`s INTERVIEW Magazine, June 1973, featuringFellini by Andy Warhol & Pat HackettUschiTommy NutterCharles LudlumJosephine BakerRobert Aldrich`Fabulous Fruits`Lots of photos by ScavulloMAN RAY: Many full page photos!Antonio, fashion illustrator with several full page illustrations Hollywood Headstones Fran Lebowitz (`THE BEST OF THE WORST` column) Bad movies Patti Labelle Jonathan Richmond with funny photo booth photo series!Johnny Nash Mati, the painter DAVID BOWIE AND MICK JAGGER AND LOU REED kissing each other in party picsFull page Warhol color ad for Pioneer Stereo.