Format: 24x17 cm. Broj strana: 842+548 Izdavač i godina izdanja: Sloboda 1971 Tvrd povez Dobro očuvano. Visina poštarine je za slanje putem paketa. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

ŠPANJOLSKI GRAĐANSKI RAT 1-2: Hugh Thomas Naslov Španjolski građanski rat. Sv. 1 / Hugh Thomas ; s engleskog preveo Omer Lakomica Jedinstveni naslov The Spanish civil war. hrv Vrsta građe stručna monog. Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Rijeka : `Otokar Keršovani`, 1980 Fizički opis 403 str., [8] listova s tablama : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Lakomica, Omer, 1921-1997 = Lakomica, Omer, 1921-1997 Kljaković, Vojmir, 1916-1986 = Kljaković, Vojmir, 1916-1986 Zbirka Ratni romani i kronike ISBN (Karton sa omotom) Napomene Prevod dela: The Spanish civil war Str. 5-16: Tragična pouka povijesti / Vojmir Kljaković Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Građanski rat 1936-1939 -- Španija Španija -- Istorija -- 1936-1939 Naslov Španjolski građanski rat. Sv. 2 / Hugh Thomas ; s engleskog preveo Omer Lakomica Jedinstveni naslov The Spanish civil war. hrv Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Rijeka : `Otokar Keršovani`, 1980 Fizički opis 471 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Lakomica, Omer, 1921-1997 = Lakomica, Omer, 1921-1997 Zbirka Ratni romani i kronike ISBN (Karton sa omotom) Napomene Prevod dela: ǂThe ǂSpanish civil war Bibliografske bilješke: str. 385-396 Izbor iz bibliografije: str. 397-419 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Španija -- Građanski rat 1936-1939 Ivice listova su požutele, ostalo je odlično očuvano. ts

Nezaobilazan vodič za Tursku, knjiga za sve koji žele da upotpune svoja znanja ovog dela sveta…

ALOJZ ŠMAUS NJEGOŠEVA LUČA MIKROKOZMA - prilog proučavanju Njegoševog religioznog pesništva Izdavač - Štamparija Jedinstvo, Beograd Godina - 1927 118 strana 20 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor `Luča Mikrokozma` u krugu ostalih dela Njegoševih I. DEO `Luča Mikrokozma` i njene paralele u svetskoj književnosti 1 Njegoš i Milton 2 Njegoš i Dante 3 Njegoš i Lamartin 4 Njegoš i Klopštok II. DEO Pesnička i filozofska koncepcija `Luče Mikrokozma` 1 Pesnička koncepcija 2 Filozofska koncepcija `Ova knjiga je samo prilog proučavanju Njegoševog religiozno-filozofskog speva. Njen je glavni zadatak da utvrdi i odvoji tudje uticaje, ukoliko je to uopšte moguće, i da na osnovu detaljniejg uporedjivanja dokaže da je Njegošev spev u velikoj meri originalan, ne samo svojom pesničkom kompozicijom, već takodje svojim idejnim sklopom, i da Njegoš, zbog toga, zaslužuje svoje mesto u istoriji religiozne poezije, gde blistaju najsvetlija imena svetske književnosti, kao Dante, Milton, Klopštok i dr., čija su dela možda lebdela pred oočima crnogorskom usamljeniku kao ideal i podstrek za stvaranje.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Petar Petrović Njegoš

Lav Šestov. 1. `Duša i egzistencija / Lav Šestov ; priredila i prevela Ljiljana Jovanović ; predgovor Milan Petrović.` Tajinska sfera. 11, Budva: Mediteran, 1989. 257 str. ; 20 cm. 2. `Na terazijama Jova : (lutanja po dušama).` Logos / Izabrana dela Lava Šestova. 4, Beograd: Brimo, 2006. 414 str. ; 22 cm. NOVA!

ALEKSANDAR KOSTIC,,, PETAR MILIN jako lepo ocuvane ,,Zrenjanin 2005,,tvrde korice sa omotom todor manojlovic izabrana dela todora manojlovica f-2

Autor - osoba Ducrot, Oswald, 1930- = Dikro, Osvald, 1930- Todorov, Cvetan Naslov Enciklopedijski rečnik nauka o jeziku. 1 / Osvald Dikro, Cvetan Todorov ; preveli sa francuskog Sanja Grahek i Mihajlo Popović Jedinstveni naslov ǂDictionnaire encyclopedique ǂdes sciences du langage Vrsta građe priručnik ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1987 (Novi Sad : Prosveta-Novi Sad) Fizički opis 287 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Grahek, Sanja, 1946- Popović, Mihailo, 1950- = Popović, Mihailo, 1950- Zbirka ǂBiblioteka ǂXX vek ; 65/1 ISBN 86-07-00239-2 (Zbirka) Napomene Prevod dela: Dictionnaire encyclopedique des sciences du langage / Oswald Ducrot, Tzvetan Todorov Tiraž 3.000. Predmetne odrednice Lingvistika – Priručnici Autor - osoba Ducrot, Oswald, 1930- = Dikro, Osvald, 1930- Todorov, Cvetan Naslov Enciklopedijski rečnik nauka o jeziku. 2 / Osvald Dikro, Cvetan Todorov ; preveli sa francuskog Sanja Grahek i Mihajlo Popović Jedinstveni naslov ǂDictionnaire encyclopédique ǂdes sciences du langage. scc Vrsta građe priručnik ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1987 (Novi Sad : Prosveta-Novi Sad) Fizički opis 368 str. : graf. prikazi, tabele ; 17 cm Drugi autori - osoba Grahek, Sanja, 1946- Popović, Mihailo, 1950- = Popović, Mihailo, 1950- Zbirka ǂBiblioteka ǂXX vek ; 65/2 ISBN 86-07-00240-6 (broš.) 86-07-00238-4 (Zbirka) Napomene Prevod dela: Dictionnaire encyclopédique des sciences du langage / Oswald Ducrot, Tzvetan Todorov Tiraž 3000 Registri. Predmetne odrednice Lingvistika – Priručnici MG105 (N)

IZBOR IZ RETORIČKIH I FILOZOFIJSKIH DJELA M. TULIJA CICERONA Priredio dr Julije Golik (Zagreb, 1909, tvrd povez, XVIII+220 str.) 1. De oratore 2. Tusculanarum disputationum Tekst na latinskom sa predgovorom i pojašnjenjima na hrvatskom jeziku. Knjiga je mestimično podvlačena običnom olovkom i mastilom.

Josip Broz Tito Izbor iz djela 1-5 komplet grupa izdavača,1977. 1. Referati sa Kongresa KPJ i SKJ 2. Radnička klasa i Savez komunista Jugoslavije 3. Nacionalno pitanje i revolucija 4. Samoupravljanje 5. Jugoslavija u borbi za nezavisnost i nesvrstanost udruzeni izdavaci SARAJEVO, 1977. tvrd povez strana 571+623+578+496+528

knjige su dobro očuvane.jedino jedna strana bila zacepljena i zalepljena je belom providnom trakom . NOLIT,1974. ,,Najveće priče svih vremena se nalaze ovde - Heraklova dela, putovanje Argonauta, Tezej i Minotaur, kralj Mida i njegov zlatni dodir, Trojanski rat i Odisejev povratak kući. Grčki mitovi su značajno i obimno delo u kome Robert Grevs maštovito i poetično pripoveda grčke mitove. U poslednjih pedest godina, ova knjiga koja besprekorno i detaljno predstavlja grčke mitove modernim čitaocima, smatra se kao sveobuhvatna i konačna verzija. Svojom naratorskom veštinom i pesničkim senzibilitetom, na temeljima drevne književnosti, Grevs spaja elemente svih mitova u jedinstvenu epsku i nezaboravnu priču. Knjiga je odličan izbor za one koji se prvi put upoznaju sa grčkim mitovima i može se čitati kao pripovedačko štivo, dok detaljni komentari, reference, interpretacije, varijante, objašnjenja, kao i obiman indeks pojmova, služe kao vredan akademski materijal za sve one koji traže stručan i detaljan opis bogova, heroja i neobičnih događaja koji predstavljaju kamen temeljac književnosti zapadne civilizacije. Grčki mitovi su klasik svih klasika, riznica neverovatnih priča i vrhunsko književno delo.``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bez očiju kano i s očima Marija Kleut Nataša Polovina Svetlana Tomin Ljiljana Pešikan-Ljuštanović Bez očiju kano i s očima Knjiga Bez očiju kano i s očima sastoji se iz dva osnovna dela: 1) sistema studija posvećenih usmenom stvaralaštvu slepih pevačica i 2) folklorne zbirke koja obuhvata narodne pesme za koje se pouzdano zna ili za koje se s dosta osnova pretpostavlja da su zapisane od slepih pevačica. Iako čvrsto povezani temom (slepe pevačice) i ograničenim korpusom, ovi ogledi četiri autorke, Marije Kleut, Ljiljane Pešikan-Ljuštanović, Nataše Polovine i Svetlane Tomin, veoma su dragoceni i disperzivni u pogledu analitičkih pristupa. Njima je pokriveno široko polje istraživanja od akribičnog traganja za svedočanstvima o usmenom pevanju u Sremu od XVI do XIX veka i elementima koji se uklapaju u – silom prilika fragmentarne – pesničke biografije, preko komparativnih razmatranja u kontekstu biblijskog predanja i srednjovekovne srpske književnosti, do sagledavanja konkretnih dela i opusa u odnosu prema istorijskom predlošku ili sa stanovišta imanentne poetike i osobene pesničke ideologije. Folklorna zbirka obuhvata tekstove osam pevačica (Živane Antonijević/Slepe Živane, Jelisavete Jovanović/Slepe Jece, Slepice iz Grgurevaca, Slepe Stepanije, Slepice iz Vranjeva, Jele Slepice, Slepe Pave i Joke Jezdimirović) i već po tome što je najvećim delom preuzeta iz Vukovog antologijskog, bečkog izdanja – predstavlja reprezentativan izbor iz tradicije. – Iz recenzije Lidije Delić

1. Fridrih Engels, i Karl Marks. `Izabrana dela u dva toma. Tom 2 (Kritika gotskog programa; Poreklo porodice).` Beograd: Kultura, 1950. 527 str. ; 23 cm. 2. Ogist Korni. `Karl Marx i Friedrich Engels : njihov život i njihovo djelo. Sv. 1, Godine dječaštva i mladosti, Hegelovska ljevica, 1818/1820-1884 / Auguste Cornu ; [preveo Milivoj Mezulić].` Filozofska biblioteka. Zagreb: Naprijed, 1958. 387 str. ; 21 cm. 3. Karl Marks. `Beda filozofije : odgovor na `Filozofiju bede` G. Proudhona `. Zagreb: Naprijed, 1959. 225 str. ; 18 cm. 4. Karl Marks. `Građanski rat u Francuskoj.` Beograd: Kultura, 1960. 107 str. ; 19 cm. 5. Karl Marks. `Klasne borbe u Francuskoj `. Beograd: Kultura, 1960. 166 str. ; 19 cm. 6. Karl Marks. `Osamnaesti brimer Luja Bonaparte.` Beograd: Kultura, 1960. 150 str. ; 19 cm. 7. Karl Marks, i Fridrih Engels. `Rani radovi / Karl Marx, Friedrich Engels ; preveo Stanko Bošnjak.` Filozofska biblioteka. Zagreb: Naprijed, 1961. 441 str. ; 20 cm. 8. Predrag Vranicki. `Historija marksizma.` Filozofska biblioteka. Zagreb: Naprijed, 1961. 633 str. ; 22 cm. 9. Fridrih Engels. `Anti-Diring.` Marksizam i njegovi izvori. 13-14, Beograd: Kultura, 1964. 396 str. ; 18 cm. 10. Fridrih Engels, i Karl Marks. `Sveta porodica.` Marksizam i njegovi izvori. 19, Beograd: Kultura, 1964. XLVII, 285 str. ; 17 cm.

Nova, nekorišćena Izabrani spisi / Čarls Sanders Pers : o pragmatizmu i pragmaticizmu ; izbor, predgovor i prevod Radoslav Konstantinović Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1993 Izdavanje i proizvodnja Beograd : BIGZ, 1993 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 307 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Konstantinović, Radoslav Velika filozofska biblioteka Tiraž 2.000 Prevod dela: Collected Papers / Charles Sanders Peierce. Predgovor: str. 7-45. Bibliografija: str.277-282. Registri. Predmetne odrednice Pers, Čarls Sanders Pragmatizam Peirce, Charles Sanders, 1839-1914 = Pirs, Čarls Sanders, 1839-1914 VELIKA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA Pragmatizam, SADRŽAJ Reč priređivača Radoslav Konstantinović: Predgovor 1.Pitanja o izvesnim sposobnostima koje se pripisuju čoveku 2.Neke posledice četiri nesposobnosti 3.Kritičko razmatranje dela Džordža Barklija 4.Učvršćivanje verovanja 5.Kako učiniti naše ideje jasnim 6.Šta pragmatizam jeste 7.Posledice pragmatizma 8.Razmatranje pragmaticizma, Odabrana bibliografija Indeks pojmova Indeks imena Čarls Sanders Pers (engl. Charles Sanders Peirce; 10. septembar 1839 — 19. april 1914) je bio američki filozof, osnivač pragmatizma, pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms. Verovao je da ideje najbolje mogu biti ispitane istraživanjem posledica koje izazivaju. Nije imao univerzitetsku karijeru - uglavnom je radio u državnoj službi, a njegovi uticajni Sabrani spisi objavljeni su posthumno. Čarls Sanders Pirs x2

1.Branislav M.Nedeljković, Dva testamenta iz Dubrovačkog arhiva 2.Vasilije Krestić, Memoari Stefana Stevče Mihailovića (1861-1878) 3.Galib Šljivo, Izvještaji anonimnog korespondenta iz Livna sredinom XIX vijeka (1845-1852.) 4.Barbara Jelavić, Ignjatijev u Carigradu 1876.god 5.Alba M.Kuntić, Iz istorije bačkih Bunjevaca -Bački Bunjevci u Somboru i značaj dela Martina Matića za njegovu istoriju -Uloga Albe Malagurskog Ćurčića (1881-1927) u preporodu i životu bačkih Bunjevaca SANU Spomenik CXXXII 1991 240 strana očuvanost 5-

JAZU 350 primeraka Zagreb Odlično stanje Retko Urednik Vlado Buzančić Katalog Edo Murtić (Velika Pisanica, 4. maj 1921 – Zagreb, 2. januar 2005) je hrvatski slikar, grafički dizajner, poozorišni scenograf i akademik.[1] Edo Murtić Datum rođenja 4. maj 1921. Mesto rođenja Velika Pisanica Datum smrti 2. januar 2005. (83 god.) Mesto smrti Zagreb Delo Ede Murtića Rođen je u Velikoj Pisarnici kraj Bjelovara. Njegova se porodica 1925. godine, seli u Zagreb, gde završava srednju i osnovnu školu. Studirao je na akademiji primenjene umetnosti. Profesori su mu bili Petar Dobrović i Ljubo Babić.[1] Prvo samostalnu izložbu imao je 1935. u Zagrebu. Od 1941. učestvuje u Drugom svetskom ratu, a 1943. se uključuje u pokret otpora protiv fašista.[1] Puno je putova tokom života a posećivao je i Francusku, SAD i Italiju. Njegovi radovi dobili su međunarodna priznanja. Ostvario je 150 samostalnih i oko 300 drugih izložbi na raznim kontinentima.[1] Njegova se dela obično nalaze u privatnom vlašništvu svuda po svetu. Takođe je radio i pozorišnu scenografiju, murale i mozaike. Bio je član „Hrvatske akademije nauke i umetnosti“, a proglašen je i počasnim građaninom Bjelovara. Umro je u bolnici u Zagrebu.

Mek povez, veci format, br.strana 16 + 36, Gradski sahovski Odbor, Skoplje 1967.god. Stanje - vrlo dobro 4 (solidno ocuvani, u prvom biltenu zadnja strana pri dnu malo zacepljena, u drugom na 2-3 mesta mali trag hemijske - vidljivo na strani broj 5 koja je prikazana na jednoj od fotografija) MEDJUNARODNI SAHOVSKI TURNIR SOLIDARNOSTI, SKOPLJE-KRUSEVO-OHRID 06-30 avgust 1967 god Bilteni 1 i 2 (komplet) Ucesnici turnira Fiser, Geler, Matulovic, Holmov, Bukic, Maric, Minic, Damjanovic, Popov, Knezevic, Sofreski, Deli, Sos, Janosevic, Nicevski, Ilijevski, Panov i Danov. U Biltenu br.1 je uvod o turniru U Biltenu br.2 je opsirnije o turniru sa prikazanim svim partijama (ukupno 153 partija) Pobednik turnira je Bobi Fiser sa 13,5 poena iz 17 partija. Drugo mesto podelili Ruski velemajstor Efim Geler i Jugoslovenski velemajstor Milan Matulovic koji su imali po 13 poena. Fiser je na ovom turniru pored 12 ostvarenih pobeda i 3 remija, doziveo i dva neprijatna poraza i to od velemajstora Gelera i Jugoslovenskog velemajstora Dragoljuba Gane Janosevica veoma retko za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo.

Kalendar za 1980.godinu,sa delima iz Narodnog muzeja Beograda.1.Januar/Rubens-Dijana se vraca iz lova 2.Februar/Glava svetitelja-Studenica 3.Mart/Raspece 4.April/Paja Jovanovic-portret umetnikove supruge muni 5.Maj/Kapitel-Stobi 6.Jun/Ogist Renoar-Kupacica 7.Jul/Zlatna maska-Trebeniste kod Ohrida 8.Avgust/Miroslavljevo jevandjenje 9.Septembar/Sava Sumanovic-Jesenji put 10.Oktobar/Katarina Ivanovic-Autoportret 11.Novembar/Votivna kolica-Dupljaja-Bela Crkva 12.Decembar/Lorenco di Kredi-Poklonjenje

MUHAMED - ALAH JE VELIK Esad Bej Reprint izdanje prema izdanju Geca Kon A. D. 1940. Beograd Biblioteka Ljudi i događaji Izdavač: Novo delo, Beograd Povez: tvrd Broj strana: 477 MUHAMED: Postanak i širenje Islama 1. deo - Svet pre Muhameda 2. deo - Poslanstvo 3. deo - Božja država 4. deo - Svet posle božjeg poslanika ALAH JE VELIK: Propadanje i novi polet Islama od Abdul Hamida do Ibn Sauda 1. deo - Od nomada do svetske države 2. deo - Propadanje Islama 3. deo - Novi polet Islama 4. deo - Evropa u opasnosti

1. Vasilij Vasilјevič Rozanov. `Poslednje lišće ; Tavni lik ; Hristos - Sudija sveta : o Isusu Najslađem i gorkim plodovima sveta.` Ruski bogotražitelјi. 47, Beograd: Logos, 2002. 154 str. ; 21 cm. 2. Ivan Vasilјevič Kirejevski. `Filosofski spisi.` Alef. 56, Čačak: Gradac, 2003. 89 str. ; 23 cm. 3. Boris Petrovič Višeslavcev. `Srce u hrišćanskoj i indijskoj mistici.` Reč. Beograd: Logos, 2008. 60 str. ; 17 cm. 4. Grigorij Skovoroda. `Alfavit ili Bukvar mira : (izbor iz dela).` Beograd: Logos, 2011. 277 str. ; 22 cm. Lepo očuvano.

Fridrih Šiler. 1. `O lepom.` Eseji i studije. Beograd: Kultura, 1967. Zaštitni omot kao na slici. Na desetak stranica podvlačeno crvenom grafitnom olovkom. 2. `Razbojnici ; Spletka i ljubav.` Džepna biblioteka izabranih djela. Sarajevo: Svjetlost, 1966.

VELIKA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA Pragmatizam, SADRŽAJ: - Reč priređivača - Radoslav Konstantinović: Predgovor 1.Pitanja o izvesnim sposobnostima koje se pripisuju čoveku 2.Neke posledice četiri nesposobnosti 3.Kritičko razmatranje dela Džordža Barklija 4.Učvršćivanje verovanja 5.Kako učiniti naše ideje jasnim 6.Šta pragmatizam jeste 7.Posledice pragmatizma 8.Razmatranje pragmaticizma - Odabrana bibliografija - Indeks pojmova - Indeks imena ____________________________ Čarls Sanders Pers (engl. Charles Sanders Peirce; 10. septembar 1839 — 19. april 1914) je bio američki filozof, osnivač pragmatizma, pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms. Verovao je da ideje najbolje mogu biti ispitane istraživanjem posledica koje izazivaju. Nije imao univerzitetsku karijeru - uglavnom je radio u državnoj službi, a njegovi uticajni Sabrani spisi objavljeni su posthumno. Čarls Sanders Pers Izabrani spisi, O pragmatizmu i pragmaticizmu Filozofska biblioteka, BIGZ, Beograd 1993 godine Tvrd povez sa zaštitnim omotom. Knjiga u odličnom stanju!

Alehandro Hodorovski - Od psihomagije do psihotransa : put mašte top lista - najbolje od najboljih ⋅ psihologija i popularna psihologija Izdavač ARETE Pismo Latinica Povez Broširano Godina 2023 Format 20 x 14 cm Strana 296 NOVA knjiga!!! „Od psihomagije do psihotransa” Alehandra Hodorovskog - rekapitulacija terapijskih pravila koja je razvio autor. Od psihomagije preko tarota do psihomagijskih radnji zvanih PSIHOTRANS. Ova knjiga biće korisna i značajna kako onima koji su već upoznati sa radom Alehandra Hodorovskog, tako i svima koji su novi u ovoj temi. Psihomagija je pristup metaforičkom cinu koji nam omogućava da delujemo na stvarnost i da je transformišemo. Čitanje Tarota nije prosto tumačenje koje ostavlja osobu zatocenu u pseudovidovitosti, oslobađajući je od svake odgovornosti za akciju. Tumačenje Tarota povezuje sva otvaranja karata u individualnu slagalicu psihološke strukture klijenta. U izrazu ovih karata krije se čitav tajni jezik reči koje otvaraju, zatvaraju, skrivaju i otkrivaju „neizrečeno”, što će biti prvi korak čitanja koje će se završiti predlaganjem psihomagijskog čina koji izvire direktno iz dubine klijentovog nesvesnog. Kada se ovaj čin izvrši, da bi njegovo delovanje trajalo, klijent mora da mi pošalje pismo koje se sastoji iz četiri dela: 1) Ovo je bio moj problem. 2) Ovo je bio psihomagijski čin koji sam morao da izvedem do kraja, a da ništa ne dodam niti oduzmem. 3) Ovako sam izvršio čin, sa svim nepredvidenim incidentima koji su se desili. 4) Ovo su promene koje je čin doneo.

Prilog istoriji američkog (neo)imperijalizma Izdavači: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića / Akademija za diplomatiju i bezbednost Biblioteka Posebna izdanja Povez: broširan Broj strana: 254 Pečatirana, veoma dobro očuvana. Savremeni svetski analitičari projektovanja modela za XXI vek i novih oblika ideološkog inženjeringa polaze od jedne nesporne činjenice: čovečanstvo je ušlo u treći milenijum sa mnoštvom nerešenih problema, bez jasne perspektive u pogledu mogućnosti njihovog rešenja. I dok jedni krajnje pesimistički gledaju na budućnost, pribegavajući povremeno biblijskim proročanstvima, poput, primera radi, Umberta Eka, koji smatra da se svet kreće jednom jedinom cilju, a to je – pakao, drugi, s nepouzdanim optimizmom, najavljuju novu ovozemaljsku ideologiju u vidu Novog svetskog poretka. Pisac ove studije Saša Marković argumentovano odbacuje oba navedena pristupa, smatrajući ih izlišnim i nerealnim. Pri tom, njega nisu povela, još manje zanela, velika imena savremene političke misli; on ih je temeljito proučio, ali je smelo krenuo sopstvenim putem, opredeljujući se za empirijski postupak u analizi savremenog sveta i njegove budućnosti. Po njegovom mišljenju, promene koje su se odigrale u društvu i u prirodi, i to na planetarnom nivou, zahtevaju novu logiku i novu naučnu metodologiju. U epicentar svoje knjige autor smelo postavlja američku neoimperijalnu politiku, koja planirano, kontinuirano i sistematično „proizvodi“ i istovremeno primenjuje političko nasilje koje vodi samo jednom cilju, a to je – apokalipsa. To je ideja vodilja koju pisac znalački razrađuje kroz tri dela svoje studije: 1. Imperijalni karakter republike; 2. Poreklo angloameričke dominacije, i 3. Multipolarnost ili izolacija Amerike. (K-162)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Đorđe Petrović (Viševac, 14. novembar 1762/16. novembar 1768. — Radovanjski lug, 26. jul [po julijanskom 14. jul] 1817.), poznat kao Karađorđe odnosno Crni Đorđe, bio je vožd (vođa) Prvog srpskog ustanka i rodonačelnik dinastije Karađorđevića. Rođen u siromašnoj srpskoj porodici u Šumadiji u Smederevskom sandžaku (Beogradskim pašaluku), Đorđe se istakao tokom Austrijsko-turskog rata (1788—1791) kao pripadnik srpskih frajkora, habzburške milicije sačinjene od Srba. U strahu od odmazde nakon austrijskog poraza 1791, sa porodicom je prebegao u Austriju, gde su živeli do 1794, kada je proglašena opšta amnestija. Đorđe se vratio u Šumadiju i postao trgovac stokom. Odmetnuti upravnik Vidinskog sandžaka, Osman Pazvanoglu, napao je Smederevski sandžak, a Đorđe se zajedno sa Stankom Arambašićem borio u pokušaju zaustavljanja napada. Nakon Seče knezova početkom 1804, koju su izvršili odmetnuti osmanski janičari poznati kao dahije, Srbi Beogradskog pašaluka su podigli ustanak. Karađorđe je jednoglasno izabran za vođu ustanka na skupu preživelih uglednih Srba u februaru 1804. godine. Za šest meseci, ustaničke snage su zarobile i pogubile većinu dahija, a do 1805. uništeni su i poslednji ostaci dahijskog otpora. Karađorđe i njegovi sledbenici zahtevali su dalekosežnu samoupravu, koju je sultan Selim protumačio kao prvi korak ka potpunoj nezavisnosti. Selim je odmah proglasio džihad protiv ustanika i naredio vojsci da krene na Pašaluk. Osmanlije su pretpele niz poraza od ustaničkih snaga. Ustanici su do 1806. zauzeli sve veće gradove u Pašaluku, uključujući Beograd i Smederevo, a proterali su njihove muslimanske stanovnike. Opterećen zahtevima Rusko-turskog rata (1806—1812), Selim je Srbima ponudio opsežnu samoupravu, ali je Karađorđe ponudu odbio zbog ruskog priznanja da će pomoći ustanicima ako nastave borbu. Česti međusobni sukobi, zajedno sa Napoleonovom invazijom na Rusiju 1812, oslabili su ustanike, a Osmanlije su uspele da preokrenu situaciju. Karađorđe je primoran da pobegne iz Srbije u oktobru 1813, a Beograd je kasnije tog meseca pao, čime je Prvi srpski ustanak slomljen. On i njegovi sledbenici su potražili utočište u Austriji, ali su uhapšeni i pritvoreni. Uprkos osmanskim zahtevima za njegovo izručenje, Austrijanci su Karađorđa predali Rusima, koji su mu ponudili utočište u Besarabiji. Tu se pridružio grčkom tajnom društvu Filiki heterija, koje je planiralo da pokrene panbalkanski ustanak protiv Osmanlija. Karađorđe se tajno vratio u Srbiju 1817, ali su ga ubrzo ubili agenti Miloša Obrenovića, suparničkog vođe ustanika, zbog straha da će Karađorđevo ponovo pojavljivanje dovesti do osmanskog odustajanje od ustupaka na koje su pristali poslije Drugog srpskog ustanka 1815. godine. Karađorđe se smatra osnivačem dinastije Karađorđević, koja je tokom 19. i 20. veka vlada Srbijom u nekoliko perioda. Njegovo ubistvo rezultiralo je nasilnim, višedecenijskim sukobom njegovih potomaka i Obrenovića, pri čemu je vlast nad Srbijom nekoliko puta prelazila sa jednih na druge. Đorđe Petrović oženio se 1786. godine Jelenom Jovanović iz Masloševa. Iz tog braka rodilo se sedmoro dece – ćerke Sava, Sara, Poleksija i Stamenka, i sinovi Sima (umro po rođenju), Aleksa (umro u 29. godini u Kišinjevu, Rusija) i Aleksandar.Ubrzo po zasnivanju porodice Karađorđe je prešao u Srem, gde je kao dobrovoljac učestvovao u austrijsko-turskom ratu 1787-1791, pod komandom Radiča Petrovića. Za iskazanu hrabrost dobio je Zlatnu medalju i podoficirski čin. Poreklo Spomenik Karađorđu u rodnom selu Viševcu. Karađorđe potiče iz siromašne porodice, koja se ranije u Viševac doselila iz Crne Gore — „od Podgorice[1] ispod Crne Gore”. Po drugom izvoru, narodnom predanju koje je 1940. godine objavio praunuk Rame Kuča — Alil, Karađorđev otac je živeo u mestu Žabren na Pešterskoj visoravni. To su znali svi Karađorđevići, a kralj Petar je zvao u Beograd, kod sebe u goste, svog kuma Alila Kuča. U tom muslimanskom selu sa tada 40 porodica jedina hrišćanska kuća bila je Petrova, i taj deo naselja se zvao „Petrovo polje”. Petar je zbog ubistva dvojice napadača kačaka, morao da se odseli sa porodicom u Šumadiju. Preveo ga je preko Kolena na Goliji, njegov zaštitnik i kum, musliman Ramo Kuč iz Žabrena.[2] Andrija Luburić spominje Župu Nikšićku kao kraj odakle su potekli Karađorđevići, a otimanje za slavne ličnosti je karakteristika i drugih krajeva. Tako Ivan Jastrebov navodi podatak da u selu Mačitevu (Kosovo i Metohija) pričaju da je Karađorđe rodom iz tog sela. Pobegao je jer je u planini pored sela ubio četiri Turčina, a pokazivali su mu ta četiri groba.[3] Ubrzo po selidbi roditelja iz Peštera, Đorđe je rođen u selu Viševcu, u Kragujevačkom okružju, ali je odrastao u obližnjoj Topoli. Majka Marica Živković rodom iz Masloševa u Šumadiji, bila je sposobna i otresita žena koju su zbog „muškog karaktera” zvali „Marica Katana” (konjanik). Njegov otac Petronije[1] zbog nesnalaženja i siromaštva (bio je toliko siromašan da nije mogao da plaća porez pa bi ostali stanovnici sela u kojem je živeo morali da preuzmu ovu obavezu umesto njega[4]) često je menjao spahije i mesto boravka, budući da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod mnogo imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala. Dan Karađorđevog rođenja nije zabeležen niti je kasnije, od njegovih savremenika, zapisan. Čudno je da se ni godina ne zna, odnosno u određivanju njegovog godišta se luta čitavih osamnaest godina, od 1752. do 1770. godine. Takođe je čudno da se vezan uz rođenje ne pominje ni jedan verski datum, što je tada bilo uobičajeno. Pogotovo što je on bio u pesmama opevani junak i vođa naroda, u njegovoj blizini su bili skoro svi pismeni Srbi tog vremena a ni svetske enciklopedije se ne slažu oko pretpostavljenog datuma. Istoričar Radoš Ljušić navodio da se Karađorđe rodio 14. novembra 1762. godine.[5] Tako se 1766. godina, odnosno 3. septembar 1752. godine pojavljuju u zapadnoevropskim enciklopedijama.[6][7], u sovjetskoj 1752. godina[8], u američkoj 1752/1762.[9] a u domaćim izvorima kao najverovatnija se pominje 1768. godina[10] Prema Janićiju Đuriću, Karađorđevom ličnom sekretaru, Karađorđe je rođen 1752. godine. Nemac Flamenstern (1813) navodi u svom delu da je Crni-Đorđe rođen 1767. godine i to slučajno u Beogradu.[11] Međutim, uz ime Karađorđa se pre vezuju priče o nebeskim pojavama kada je rođen. Tako se pominje svetlost na nebu i duga preko neba usred noći. Jedini pisani trag za vremena Karađorđevog života u kome se pominje dan rođenja je pismo ruskog poslanika u Beogradu Rodofinikina kada obaveštava svog pretpostavljenog da ga je „… Crni Đorđe pozvao u selo udaljeno sto vrsta na Đurđic da proslavimo dan njegovog rođenja i imendan”.[12] Naime, često je detetu davano ime po prazniku na koje je rođeno. Đurđic je po julijanskom kalendaru 3. novembra, odnosno u 18. veku po gregorijanskom 14. novembra. Upoređivanjem datuma prolazaka pojedinih kometa preko neba Srbije tih godina, postoji nekoliko kandidata. Međutim, Halejeva kometa jeste bila najsjajnija 13. marta 1759. godine, ali to nije blizu Đurđica već pre Đurđevdana. Jedna kometa je bila čak i sjajnija od Halejeve, ali se pojavila 11. juna 1758. godine što takođe ne odgovara Đurđicu. U svakom slučaju i u 1758. i u 1759. godini se na nebu pojavila kometa koja je mogla privući pažnju svedoka rođenja Đorđa.[13] Podizanje ustanka u Orašcu 1804 Fizički opis i karakter Đorđe Petrović Karađorđe bio je izrazito visok čovek, tamne kose i tamnije puti. Neki izvori navode da je bio visok oko dva metra. Bio je malo poguren i imao je povređenu levu ruku koju mu je povredio neki Turčin u boju na Jelenči. Memoari Prote Mateje Nenadovića navode drukčije, da je Karađorđe ranjen u dlan ruke tokom puškaranja sa momcima Alekse Nenadovića, dok je hajdukovao, nešto pre ustanka.[14] Takođe je imao ožiljak na obrazu, koji mu je napravio iguman manastira Bogovađe Žarko, kad su Srbi izašli iz Laudanovog šanca na Vračar 1804 godine da odu kod Turaka na pregovore. Žarko je tada zbog svađe sa Stanojem Glavašem oko žute ćorbatle (sekirice) hteo udariti Stanoja sabljom, pa ga je promašio i posekao Karađorđa po obrazu, na šta su Glavaš i drugi ustanici ubili Žarka plotunskom vatrom, što je uzbunilo vojsku koja je pošla u tvrđavu kod Turaka, pa su se vratili i izbegli zasedu, a Žarka su posle hvalili da ih je svojom pogibijom spasao[15] Vuk Karadžić navodi da je imao veliki nos po kome ga je bilo lako prepoznati. Vuk takođe navodi da je srpski vožd imao visok, piskutav i baršunast glas, koji je vrlo verovatno uništio konzumacijom rakije. Postoji anegdota da su Rusi pri prvom susretu bili oduševljeni njegovom visokom pojavom i telesnom građom, a da su se razočarali kada je progovorio. Sam ruski komandant u Varvarinskoj bici grof Orurk nije baš bio oduševljen Karađorđem i po voždovom odsustvu više puta ga je kod Mladena Milovanovića i drugih starešina vređao, nazivajući ga krmačom.[16] Po prirodi bio je strog i preke naravi, spreman da ubije za prestup, čak i najbližu rodbinu. Najčuveniji slučajevi su Karađorđevo ubistvo oca Petra, kneza Teodosija Marića i brata Marinka. Vuk Karadžić navodi da je vožd bio ćudljiv, da bi danima sedeo sam i grickao nokte, a kada bi ga neko upitao nešto, odmahnuo bi rukama. Kada bi popio malo rakije ili vina, postajao bi pričljiviji. Neki izvori navode da je Rodofinikin videvši voždovu sklonost ka konzumaciji alkohola, kao i kod ostalih starešina, probao Karađorđa da odvikne od pića, dajući mu čaj sa rumom, a da je Karađorđe kada je nestalo ruma odbio da pije čaj. Po karakteru bio je škrt čovek. U odevanju bio je neuredan. Čak su njegove starešine bile bogatije odevene od njega. Jednom prilikom Turci su poslali pregovarače posle boja. Kada su se našli među ustaničkim starešinama i pitali da govore sa Crnim Đorđem, Karađorđe se pojavio u prljavoj odeći, dok su ostale ustaničke vođe bile lepo odevene. Turci su pri odlasku ne verujući da su se sreli sa Karađorđem poručili ostalim vođama da pozdrave Crnog Đorđa. Izvori navode da je svoj orden svete Ane koji su mu dali Rusi iskrivio popravljajući neko bure. U poslednjim godinama ustanka, Karađorđe je tokom svađe sa Mladenom Milovanovićem doživeo nervni slom, što je značajno uticalo na njegovo prisustvo na frontu.[17] Posle sloma ustanka, Karađorđe je u emigraciji bio teško pogođen. Dane je provodio plačući. Ruski slikar Borikovski je naslikao portret Karađorđa tokom njegovog boravka u Rusiji 1816. Na portretu se vidi po tužnom pogledu da je Karađorđe posle sloma ustanka patio od melanholije.[18] Takođe se navodi da je Borikovski zamolio Karađorđa da oboji kosu u crno, što navodi da je vožd u kasnijim godinama bio sed.[traži se izvor] Uroš Knežević je uradio Karađorđev portret, skoro kopiju Borikovskog, a u Muzeju kneza Pavla se nalazio još jedan portret, nepoznatog autora, koji ga je prikazivao iz poluprofila.[19] Ženidba i emigracija u Austriju Devetnaestogodišnji Đorđe Petrović se 1785/1786. godine ženi Jelenom Jovanović sirotom devojkom, rodom iz sela Masloševa. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali ju je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Po drugom, verovatnijem izvoru, Đorđe je devojku u koju se zagledao na silu oteo iz mesta Jagnjila, gde je ona kod sestre boravila, jer su bili u zavadi mladići Topole i Jagnjila.[1] Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, jer je navodno ubio Turčina. Po Davidoviću, Đorđe je ubio tri Arnautina koji su mu došli u kuću i nasilje činili. Izbegao je zbog toga u Srem sa svojom porodicom, gde se nastanio 1787. godine u manastiru Krušedolu i počeo da radi kao šumar. U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima — oceubistvo. Najverovatnija priča je da je njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petronija dotukao momak iz pratnje — Đorđe Ostojić.[1] Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. Godine 1796. po povratku u Srbiju, Karađorđe se navodno ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva dobio. Karađorđe je ubio ne samo svog oca već i još jednog člana svoje porodice. Kada je ustanak počeo, sredinom 1806. obesio je brata Marinka jer je bio optužen da je silovao jednu Srpkinju u Topoli. Ta Karađorđeva prekost i surovost ulivala je strah svim Srbima, koji su pomislili da se mire sa Osmanlijama, i primoravala ih na poslušnost vođi ustanka.[20][21] Austro-turski rat i povratak u Srbiju Na početku Austrijsko-turskog rata, 1788. godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka, pod komandom Radiča Petrovića. Iz Srema gde su živeli, stupio je on prvo u Mihaljevićev frajkor, i ubrzo postao stražmešter. Tu je naučio „egzircir i zapt” vojni. Za iskazanu hrabrost dobio je Zlatnu medalju i podoficirski čin. Kao podoficir ratovao je ne oklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake.[22] Sredinom 1791. zaključuje se Svištovski mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost. Sa porodicom 1791. godine prelazi u Topolu, gde je i ranije živeo. Po povratku odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. Do opadanja hajdučije dolazi 1793/1794. godine i Đorđe se povukao i skrasio uz porodicu, u Topoli. Počeo je da se bavi trgovinom stoke, trgujući preko granice sa Habzburškom monarhijom....

Životi i mišljenja istaknutih filozofa / Diogen Laertije Beograd 1985. Tvrd povez, zaštitni omot, XX + 411 strana. Napomena: na dve strane tragovi olovke (obeležen tekst); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. V6 Sadržaj: Branko Bošnjak: Diogen Laertije doksografski historičar filozofije Život i djelo KNJIGA 1 Predgovor Glava 1. — Tales Glava 2. — Solon Glava 3. — Hilon Glava 4. — Pitak Glava 5. — Bijant Glava 6. — Kleobul Glava 7. — Periandar Glava 8. — Anaharsis Glava 9. — Mison Glava 10. — Epimenid Glava 11. — Ferekid KNJIGA II Glava 1. — Anaksimandar Glava 2. — Anaksimen Glava 3. — Anaksagora Glava 4. — Arhelaj Glava 5. — Sokrat Glava 6. — Ksenofon Glava 7. — Eshin Glava 8. — Aristip Glava 9. — Fedon Glava 10. — Euklid Glava 11. — Stilpon Glava 12. — Kriton Glava 13. — Simon Glava 14. — Glaukon Glava 15. — Simija Glava 16, — Kebes Glava 17. — Menedem KNJIGA III Glava 1. — Platon KNJIGA IV Glava 1. — Speusip Glava 2. — Ksenokrat Glava 3. — Polemon Glava 4. — Krates Glava 5. — Krantor Glava 6. — Arkesilaj Glava 7. — Bion Glava 8. — Lakid Glava 9. — Karnead Glava 10. — Klitomah KNJIGA V Glava 1. — Aristotel Glava 2. — Teofast Glava 3. — Straton Glava 4. — Likon Glava 5. — Demetrije Glava 6. — Heraklid KNJIGA VI Glava 1. — Antisten Glava 2. — Diogen Glava 3. — Monim Glava 4. — Onesikrit Glava 5. — Krates Glava 6, — Metrokle Glava 7. — Hiparhija Glava 8. — Menip Glava 9. — Menedem