Deutsche Telekom Speech AB Ovim telefonom možete pozivati druge korisnike samo putem glasa ili i klasično birajući brojeve. Telefon nema indentifikaciju pozivaoca. Takođe možete njegove druge komande i setovanaj pozivati glasom. Telefon ima asekretaricu i brojne druge mogućnosti koje su delom navedene u tekstu dole koji je na nemačkom i engleskom kao i u prevodu na srpski koji je urađen pomoću `Google translate` --------------------------------------------------------- NEMAČKI: Telekom Speech AB - Wählen per Sprachbefehl Taste drücken - Teilnehmer nennen - und los geht’s.... Telefonmerkmale • Komfort-Telefon mit Sprachbedienung • Telefonbuch für 100 Einträge mit Name, Rufnummer und Sprachbefehl • Sprachwahl (mündliche Aktivierung der Wahl aus dem Telefonbuch) nach Betätigung der Sprachtaste • Termin-/Weckfunktion • Freisprechen in ausgezeichneter Qualität • Wahlwiederholung der letzten 5 Rufnummern innerhalb der Funktion Wahlvorbereitung • Menü geführte Bedienung über 2zeiliges alphanumerisches Display • Einheiten-/Endgeldanzeige bei geschaltetem Zählimpuls oder Gesprächsdaueranzeige Anrufbeantworter • Sprachbedienbare Fernabfrage - auch ohne Codesender möglich • 1 Ansage vorprogrammiert, 2 Ansagen frei aufsprechbar, davon 1 Ansage mit Musik unterlegbar • Digitale Aufzeichnung ca. 20 • Mailbox-Funktion/Diktiergerät • Mithören und Mitschneiden von Telefongesprächen • Kostenlose Fernabfrage -------------- ENGLESKI: Telekom Speech AB - Dial with a Voice Press - call participants - and there you go .... Phone Features • Comfort-telephone with voice control • Phone book for 100 entries with name, phone number and voice command • Language (oral activation of choice from the phone book) after pressing the voice button • Appointment / alarm • Handsfree in excellent quality • Redial the last 5 numbers inside the function dial preparation • Menu-assisted operation via 2-line alphanumeric display • Unit / Endgeldanzeige when switched count or call duration display Answering machine • Voice Accessible remotely - without code transmitter possible Preprogrammed • 1 announcement, 2 announcements free aufsprechbar, 1 announcement with music unterlegbar • Digital recording 20 • Mailbox role / voice recorder • Monitoring and recording of telephone conversations • Free remote access -------------- СРПСКИ: Телеком Говор АБ - Диал са Воице Пресс - позовите учесника - и ето .... Карактеристике телефона • Комфорт-телефон са гласовном контролом • Телефонски именик за 100 уноса са именом, бројем телефона и гласовном командом • Језик (орални активирање избора из телефонског именика) након што притиснете тастер за глас • Именовање / аларма • Слушалице у одличног квалитета • Поновно последњих 5 бројева у припреми главни прекидач • Мени уз помоћ операције преко 2 линије алфанумеричком дисплеју • Јединица / Ендгелданзеиге када се укључи датотека или позовите трајања приказ Секретарица • Глас приступачна на даљину - без код предајника могуће Препрограмирани • 1 најава, 2 најаве бесплатно ауфспрецхбар, 1 најава витх мусиц унтерлегбар • Дигитално снимање 20 • сандуче улога / диктафон • Праћење и снимање телефонских разговора • Бесплатан даљински приступ

МУЗЕЙ-УСАДЬБА Л. Н. Толстого ЯСНАЯ ПОЛЯНА 24 открытки Foto: Е. Стоналова Izdavač: Издательство Планета, Москва 1976. Set od 24 razglednice, 21x9cm Dobro očuvano (omot iskrzan, vidite foto) - LAV TOLSTOJ I JASNAJA POLJANA Odavno se stvorila neraskidiva veza između imena velikog ruskog pisca Lava Tolstoja i tog kutka Rusije, Jasne Poljane, gde je rođen i živeo poslednje godine svog života. Jasna Poljana za Tolstoja nosi utiske srećnog, poetskog vremena detinjstva, i prvo upoznavanje sa prirodom, i prva osećanja neraskidive veze sa ljudima. Evo dnevničkog zapisa za 10. jun 1891: `Skoro je leto. Ivan i Marija, miris trulog meda od kamilice, različka i tišina u šumi, samo pčele i insekti neprestano bruje u krošnjama drveća. Danas sam ga pokosio, dobro` Ali čak iu selu, u svojoj voljenoj Jasnoj Poljani, Leva Nikolajeviča je neprestano mučila svest o nepravdi društvene strukture carske Rusije. „Glavno je bolno osećanje siromaštva, ne siromaštva, već poniženja, potlačenosti naroda“, piše on u svom dnevniku 11. juna 1909. godine. Tolstoj je toplo odgovarao na sve što je zabrinjavalo ljude njegove epohe. Srca miliona ljudi privukla su Tolstoja kao pobornika istine, visokih moralnih i društvenih ideala. Značaj umetničkog stvaralaštva pisca, njegova svetska slava kao mislioca učinili su Jasnu Poljanu dragom i bliskom celom progresivnom čovečanstvu. Desetine hiljada pisama povezivalo je Jasnu Poljanu sa svim zemljama sveta. Odavde je, po rečima A. M. Gorkog, „zvučao strog i istinit glas“. Carska vlast nije želela da ga nadživi slava pisca. Ništa nije učinjeno da se njegovo ime ovekoveči. Zbog toga je, nakon Tolstojeve smrti, imanje Jasna Poljana propadalo. Godine 1910. V. I. Lenjin je napisao: „Umetnik Tolstoj je poznat neznatnoj manjini čak i u Rusiji. Da bi njegova velika dela bila zaista dostupna svima potrebna je borba i borba protiv takvog društvenog sistema. koja je osudila milione i desetine miliona na tamu, ugrožene uslove, teški rad i siromaštvo, potrebna je socijalistička revolucija.” Pobeda Velike oktobarske socijalističke revolucije otkrila je Tolstoja pisca mnogim milionima radnih ljudi. Rezolucijom Prezidijuma Sveruskog centralnog izvršnog komiteta od 10. juna 1921. godine, Jasna Poljana je proglašena državnim muzejom-rezervatom. Tokom godina postao glavni centar za istraživački rad na proučavanju stvaralačkog nasleđa Lava Nikolajeviča Tolstoja i centar za promociju njegovih književnih dela. Na pedesetu godišnjicu postojanja, Muzej Jasnaja Poljana dočekao je svog tromilionog posetioca. Svi koji su jednom imali priliku da posete ovo prelepo zaštićeno područje Tulske oblasti jednoglasni su da je bez Jasne Poljane nemoguće u potpunosti razumeti i doživeti Tolstojevo delo. Ovde sve, počev od čuvenih kula na ulazu u imanje, breze „Prešpekt“, aleja lipa parka „Klini“, donosi ljudima radost prepoznavanja slika prirode i života koje smo voleli od mladosti. Jasnaja Poljana kao da nas približava velikom piscu i pomaže nam da razumemo mnogo toga u njegovom delu. ___V. Lebedeva 1. Вид на усадьбу 2. Въезд в усадьбу Большой пруд 3. Березовый мостик на Нижнем пруду Клен в Нижнем парке 4. Уголок зала и гостиной в доме Толстого 5. Уголок зала в доме Толстого Портрет Л. Н. Толстого 6. Вид из кабинета на гостиную и зал Гостиная в доме Л. Н. Толстого 7. Кабинет Л. Н. Толстого Бюст Л. Н. Толстого 8. Дорога между Старым Заказом и яблоневым садом Кабинет Л. Н. Толстого. Уголок с «рогатым» креслом 9. Спальня Л. Н. Толстого Дорога через луг по левому берегу реки Воронки 10. Калиновый луг «Любимая скамейка» Л. Н. Толстого в «Елочках» 11. Спуск к реке Воронке 12. Тропинка в зимнем лесу Ясеневая аллея 13. Дуб и береза Вид на «широкую» поляну 14. Абрамовская посадка Калиновый луг 15. Лесные засечные массивы 16. Левый берег реки Воронки. Опушка Засеки 17. Березовая роща 18. Лесное пастбище 19. Деревня Грумант 20. Река Воронка возле деревни Грумант 21. Лесная дорога через «косую» поляну Вид на деревню Грумант 22. Весна в лесу. Дорога вдоль реки Воронки 23. Кучерская изба 24. Могила Л. Н. Толстого g51

Ne znam iz koje godine su tačno Očuvane su kao na slikama Cena je za sve zajedno Pablo Ruiz Pikaso (šp. Pablo Ruiz Picasso,[2] Malaga, 25. oktobar 1881 — Mužin, 8. april 1973) bio je svestrani španski umetnik, jedan od vodećih i najpoznatijih slikara, vajara, crtača i grafičara 20. veka, koji je najveći deo svoje karijere proveo živeći i radeći u Francuskoj.[3] Bio je dominantna ličnost u likovnim umetnostima prve polovine prošlog veka i pokrenuo je inicijative za mnoge revolucionarne promene u modernoj umetnosti. Mada se njegovo delo obično deli na više perioda, te podele su donekle arbitrarne, pošto je njegova stvaralačka energija i mašta bila takva da je često istovremeno radio na bogatom repertoaru tema i u različitim stilovima. Sam Pikaso je to ovako objasnio: „Mnoge različite načine koje sam koristio u mojoj umetnosti ne treba smatrati evolucijom, niti koracima prema nekom nepoznatom idealu slikarstva. Kada sam imao nešto da izrazim, to sam radio bez razmišljanja o prošlosti ili budućnosti. Ne verujem da sam koristio radikalno različite elemente u različitim načinima moga slikarstva. Ako je predmet kojim sam se u datom trenutku bavio sugerisao drukčije tipove izraza, nisam oklevao da ih usvojim.” Pablo Pikaso[1] Pablo picasso 1.jpg Puno ime Pablo Diego José Francisco de Paula Juan Nepomuceno María de los Remedios Cipriano de la Santísima Trinidad Clito Ruiz y Picasso Datum rođenja 25. oktobar 1881. Mesto rođenja Malaga Španija Datum smrti 8. april 1973. (91 god.) Mesto smrti Mužin Francuska Pravac/tradicija Kubizam Uticao na Apstraktne ekspresioniste Uticaji od Fransisko Goja • Velaskez • El Greko Najvažnija dela Gernika (slika) • Gospođice iz Avinjona • Dečak sa lulom Signatur Pablo Picasso Portret Pabla Pikasa koji je naslikao Huan Gris (1912) Violon, verre, pipe et encrier, Pablo Pikaso, 1912. Rodna kuća Pikasa u Malagi Pikasova skulptura kod Krisinehama (Švedska) Uz Žorža Braka, jedan je od osnivača likovnog pravca kubizam.[4][5] Pikaso je demonstrirao izuzetni umetnički talenat tokom svojih ranih godina, slikajući u naturalističkom maniru tokom svog detinjstva i mladosti. Tokom prve dekade 20. veka, njegov stil se promenio dok je eksperimentisao sa različitim teorijama, tehnikama i idejama. Nakon 1906, fovistički rad nešto starijeg umetnika Anrija Matisa je motivisao Pikasa da istraži radikalnije stilove, čime je započelo plodno rivalstvo dva umetnika. Njih su naknadno kritičari često upoređivali kao vođe moderne umetnosti.[6][7][8][9] Pikasov rad se često karakteriše po periodima. Dok su nazivi mnogih njegovih kasnih perioda predmet debata, najšire prihvaćeni periodi njegovog rada su plavi period (1901–1904), ružičasti period (1904–1906), period afričkog uticaja (1907–1909), analitički kubizam (1909–1912), i sintetički kubizam (1912–1919), koji se isto tako naziva i kristalnim periodom. Znatan deo Pikasovog rada tokom ranih 1910-ih i ranih 1920-ih je u neoklasičnom stilu, kok je njegov rad sredinom 1920-ih često karakterisan nadrealizmom. Njegovi kasniji radovi su često kombinacija elemenata njegovih ranijih stilova. Izuzetno plodan tokom celog svog života, Pikaso je ostvario univerzalni ugled i ogromno bogatstvo za svoja revolucionarna umetnička dostignuća, i postao je jedna od najpoznatijih figura u umetnosti 20. veka. Biografija Pacifizam Pikasovo delo Uredi Pikasovo delo se svrstava u nekoliko faza i ako su pojedina razdoblja u njegovom delu predmet sporova. Može se uzimati da su to bila: plavo razdoblje (1901–1904), ružičasto razdoblje (1905–1907), doba pod uticajem afričke primitivne umetnosti (1908–1909), analitički kubizam (1909—1912), sintetički kubizam (1912—1919).[7][11][12][13] Između godina 1939. i 1940. se u Njujorku održavala velika retrospektivna izložba Pikasovog dela i tom prilikom se pokazao celokupan raspon njegovog dela i mnogi teoretičari umetnosti su ispravili svoja mišljenja o njegovom delu. Pre 1901. godine Uredi Pikaso je učio od svog oca pre 1880. godine slikarstvu i na njegovim prvim delima se može zapaziti akademski realizam a naročito na slikama oko 1896. godine i slici na kojoj je njegova sestra Lola. Godine 1897. je slikao pod uticajem simbolizma. Posle toga je nastalo doba koje se po nekada zove `modernističko“. Plavo razdoblje Uredi Plavi period je termin koji se koristi za definisanje dela španskog slikara Pabla Pikasa između 1901. i 1904. kada je slikao u suštini monohromatske slike u nijansama plave i plavo-zelene, samo povremeno zagrejane drugim bojama. Ovi mračni radovi, inspirisani Španijom, ali slikani u Parizu, sada su neke od njegovih najpoznatijih dela. Početak ovog perioda je neizvestan, možda u Španiji u proleće 1901, odnosno u Parizu u drugoj polovini godine. Čest je izbor asketskih boja i tužanih subjekta- prostitutke, prosjaci i pijanci. Pikaso je bio pod uticajem putovanja kroz Španiju i samoubistva svog prijatelja Karlos Kasagemasa. Iako se Pikaso sam kasnije prisećao: Počeo sam da slikam plavom bojom kada sam saznao za smrt Kasagemas , istoričar umetnosti Elen Sekel je napisala: ne smemo izgubiti iz vida hronologiju događaja:. Pikaso nije bio tu kada je Kasagemas izvršio samoubistvo u Parizu ... Kada se Pikaso vratio u Pariz, u maju, on je ostao u studiju svog prijatelja, gde je radio za još nekoliko nedelja da se pripremi za svoju izložbu za Vollard. radovi koje je Pikaso slikao za svoju izložbu u galeriji Ambroise Vollarda, tog leta, su generalno okarakterisani „blistavim paletama i bujnim predmetima“. U drugoj polovini 1901, plavi tonovi su počeli da dominiraju na njegovim slikama. On je naslikao nekoliko posmrtnih portreta Kasagemaka, što je kulminiralo u sumornom alegorijsku sliku La Vije, naslikanu 1903. Isto raspoloženje prožima poznatu grafiku „Skroman obrok“ (1904), koja prikazuje slepog čoveka i ženu koja vidi- oboje izgladneli, sedeći za golim stolom. Slepilo je stalna tema u Pikasovim delima ovog perioda, takođe zastupljene u „Obrok slepca“ i u portretu „Celestina“ (1903). Drugi česti predmeti uključuju ženske aktove i majke sa decom. Verovatno njegov najpoznatiji rad iz ovog perioda je „Stari gitarista“. Pikasov plavi period je usledio njegov roze period. Ružičasto razdoblje Uredi Za ružičasto razdoblje (1905–1907) je karakterističan veseliji prilaz i izraz sa toplim naranžastim i ružičastim bojama a kao motiv se opet javlja arlekin. Godine 1904, upoznao je Fernandu Olivije i ona kao i francuski slikari dali su pečat njegovom delu u ovo doba. Afričko doba Uredi Na početku Pikasovog afričkog doba (1907–1912) stoji njegova poznata slika „Gospođice iz Avinjona“ koja je inspirisana predmetima koji su doneseni iz Afrike (naročito na dve figure te slike) i ovo delo vodi ravno ka dobu i stilu kubizma. Analitički kubizam Uredi Analitički kubizam (1909–1912) je stil koji je razradio Pikaso zajedno sa Žorž Brakom. Oba slikara upotrebljavaju tamne braon tonove i oba slikara slikaju tako kao da posmatraju predmete iz više uglova odjedanput. Radi se o kretanju očne tačke koja je do tada u umetnosti uvek bila nepokretna. U to su doba slike Pikasa i Braka jako slične. Analitički kubizam se odlikuje dekompozicijom- razlaganjem realnosti u pojedine poglede koji su simultano predstavljeni u jednoj površini. Ka svojim eksperimentima su se odlučivali za jednostavne oblike predmeta koji su omogućavali poglede sa strane, odozgo i slično. Sintetički kubizam Uredi Sintetički kubizam (1912–1919) je dalji stepen u razvoju kubizma. Umetnik na slike lepi komade papira, često i tapete, novinsku hartiju i to je pojava prvog kolaža u umetnosti. Sintetički kubizam se odlikovao slobodnim komponovanjem realnih oblika u ravni slike i težnjom da se razviju kolaži. To je bila reakcija na početne tokove nefigurativne umetnosti, koja je rušila kompozicioni red slike a takođe i na fovizam i njegovu dekorativnost. Klasicizam i nadrealizam Uredi Posle Prvog svetskog rata Pikaso stvara u neoklasicizmu i ovaj povretak „ka redu“ se opaža kod mnogih umetnika dvadesetih godina 20. veka i njegova dela toga doba crpe iz dela Engra, francuskog klasiciste. U tridesetim godinama 20. veka njegovog arlekina je zamenio minotaur, što se smatra sponom između nadrealizma, kao u slici Gernika, jedne od njegovih najpoznatijih slika, koja je obeležila bombardovanje španske Gernike od strane Nemaca. Pozno delo Uredi Pikasov muzej u Malagi Pikaso je bio jedan od 250 skulptora koji su izlagali u Filadelfiji 1949. godine. U pedesetim godinama 20. veka se Pikasov stil opet promenio, kada je stvorio interpretacije po delima starih majstora slikarstva, Velaskeza, Goje, Pusena, Manea, Kurbea i Delakroa. Pikasovo kasno delo je smesa različitih stilova slikarstva i on se menjao do kraja svoga života. Njegovi radovi u njegovo doba nisu bili priznavani i on je doživeo priznanje kao umetnika koji je bio daleko iznad svoga vremena tek kasnije. Pikaso je najplodniji slikar svih vremena. Prema Ginisovoj knjizi rekorda napravio je oko 13.500 slika, 100.000 grafika, 34.000 ilustracija za knjige, i 300 skulptura. Ukupna vrednost njegovog rada je 1973. godine procenjena na 750 miliona dolara.

SPECIFIKACIJE Inverterski motor AutoOff funkcija Panel sa simbolima Opcija odložen start od 1 do 24 sata Korpa za escajg Senzor detektuje nivo zaprljanosti posuđa i koriguje potrošnju vode Indikator za so i tečnost za ispiranje Visinski podesiva gornja korpa čak i kada je puna Gornja korpa sa Foldable cup shelves, Plastic handle Donja korpa sa 2 foldable tines, Plastic hand Mašina za pranje sudova 300 AirDry 60 cm 13 kompleta Potrošnja 9,9 l STOP sistem za vodu Dimenzije u cm: 85 V x 60 Š x 57 DEnergetska klasa E BELI ravni dizajn vrata, kontrolne ploče i donjeg dela Elektronske kontrole napred s dugmadima, trocifreni displej prikaz: trajanje / preostalo, prikaz simbola AirDry prirodno sušenje – automatsko otvaranje vrata, 2 prskalice, 3 nivoa prskanja, 2 korpe – velika, mala FlexiLift, korpa za pribor, 8 programa, 4 temperature 45 °C – 70 °C, AutoSense 45⁰–70⁰ određivanje trajanja i temperature prema količini i zaprljanosti, Eco, Machine Care, 160 minuta, 60 minuta, 90 minuta, Quick 30 minuta, Rinse & Hold, ExtraHygiene, GlassCare, XtraPower, Autoisključivanje, Odlaganje početka 1 č – 24 č PREDNOSTI I KARAKTERISTIKE Tri puta bolje sušenje uz AirDry Nova tehnologija AirDry koristi prirodno strujanje vazduha za kraj sušenja i ima tri puta bolji učinak u poređenju sa sistemima sa zatvorenim vratima. Vrata se pri kraju ciklusa otvaraju za 10 cm i puštaju davazduh cirkuliše radi boljih rezultata sušenja. QuickLift vam omogućava da promenite visinu korpe čak i kad je napunjena do vrha Bilo da ubacujete ili vadite posuđe, učinite to na udoban način uz korpu QuickLift. Čak i kada je gornja korpa napunjena do vrha, sistem QuickLift vam omogućava da brzo podignete i spustite pregradu tako da možete lako ubaciti posude ili escajg različitih oblika i veličina. Brzo i efikasno Novi način uštede vremena. Kada imate malu količinu posuđa za pranje, naš program za brzo pranje od 30 minuta nudi savršeno rešenje. Sve to bez ugrožavanja rezultata. Brzo ćete dobiti savršen rezultat pranja. Postignite najbolje performanse, uz negu mašine Održavajte mašinu za pranje posuđa u najboljem redu sa ciklusom nege mašine. Posebno osmišljeni program i deterdžent rade zajedno kako bi sprečili stvaranje kamenca i masti, tako da možete duže uživati u boljim rezultatima pranja posuđa. AutoSense, pametan izbor Uz program AutoSense možete svaki put da uživate u potpuno prilagođenom ciklusu mašine za pranje posuđa. Pametni senzori automatski prilagođavaju vreme, temperaturu i korišćenje vode u zavisnosti od toga koliko pranja je potrebno za svaku turu. Efikasno pranje daje najbolje rezultate. PRODUŽENA GARANCIJA - 5 godina garancije 2 + 3 godine garancije na AEG i Electrolux ugradne aparate bele tehnike, šporete, sudo mašine, mašine za veš, sušilice za veš i mašine za pranje i sušenje veša koja traje od 01.09. do 31.12.2023. uz obaveznu online registraciju na rs.regulus-elux.eu/warranty/acx koju je moguće izvršiti najkasnije do 31.01.2024.

Jadran film 69x49 zacepljen na 2 mesta, vidi slike Fall of the Mohicans (Spanish: Uncas, el fin de una raza, Italian: L`ultimo dei Mohicani) is a 1965 Spanish-Italian Spaghetti Western film directed by Mateo Cano.[1] The film is based on James Fenimore Cooper`s novel The Last of the Mohicans. 1n 1757 French troops take Fort William. British Colonel Munro and his two daughters are captured by the Marques of Montcalm and offered to the Huron chief Cunning Fox. Cast Jack Taylor as Duncan Edward Paul Muller as Colonel Munro Sara Lezana as Cora Munro Daniel Martín as Uncas José Manuel Martín as Cunning Fox Barbara Loy as Barbara Lloyd as Alice Munro Luis Induni as Hawkeye José Marco as Chingachgook Carlos Casaravilla as Tamerind Rufino Inglés as a barman Modesto Blanch Pedro Rodríguez de Quevedo Alfonso del Real José Riesgo Lorenzo Robledo Pedro Fenollar Pastor Serrador

Kao na slikama Retko u ponudi Ne znam tačno iz kojih su godina Verovatno sedamdesete ili osamdesete Paul Kle (nem. Paul Klee; Minhense kod Berna, 18. decembar 1879 — Muralto, 29. jun 1940) bio je nemačko-švajcarski slikar, član umetničke grupe Plavi jahač (nem. Der Blaue Reiter).[1][2][3] Na njegovo stvaralaštvo uticalo je nekoliko pravaca savremene umetnosti: ekspresionizam, kubizam i nadrealizam. Kle i njegov prijatelj Vasilij Kandinski poznati su po svom pedagoškom radu u školi Bauhaus. Paul Kle Paul Klee 1911.jpg Autoportret Paula Klea naslikan 1922. Datum rođenja 18. decembar 1879. Mesto rođenja Minhense kod Berna Švajcarska Datum smrti 29. jun 1940. (60 god.) Mesto smrti Muralto Švajcarska Paul Kle- autoportret Centar Paul Kle u Bernu Biografija Uredi Rodio se 1879. godine u Švajcarskoj, otac mu je bio učitelj muzike a majka švajcarska pevačica. Detinjstvo je proveo u Švajcarskoj, a pošto je po ocu dobio nemačko državljanstvo, odselio se posle mature 1898. u Minhen. Posle dvoumljenja između muzike (bio je izvanredan i talentovan violinista), literature i likovne umetnosti, ipak se opredelio za slikarstvo. Prvo je studirao grafiku na privatnoj školi Henrika Knira i u to doba sticao ne samo umetnička već i seksualna iskustva. Iz jedne takve kratkotrajne veze rodio mu se sin koji je posle nekoliko nedelja umro. U oktobru 1900. posećivao je časove slikarstva kod Franca fon Štika na Minhenskoj akademiji, gde je studirao i Vasilij Kandinski sa kojim se mnogo kasnije upoznao. Godine 1901, je napustio akademiju. Posle puta po Italiji bio je u Berlinu kod roditelja gde je slikao aktove i svirao u orkestru i pisao pozorišne kritike. Godine 1900. oženio se sa klaviristkinjom Lili Štrumpf i sledeće godine im se rodio sin Feliks. Naredne godine je proveo u domaćinstvu i posvetio se vaspitavanju svoga sina, dok je Lili zarađivala za život i tada se Kleov slikarski život sporo razvijao. Plavi jahač i put za Tunis Uredi Godine 1911, upoznao je Augusta Makea i Vasilija Kandinskog. Skupa sa njima upoznao je i Franc Marka, Gabrijelu Minterl, Aleksej Javlenskog i druge, svi su se zajedno interesovali za gotiku, primitivnu umetnost i nove savremene likovne pravce fovizam i kubizam. S njima je Kle našao zajednički jezik i delio poglede na umetnost. Kandinski i Mark u to doba rade na almanahu `Der Blaue Reiter` - Plavi jahač, koji je postao jedno od najvažnijih dela u savremenoj umetnosti 20. veka. Prva njihova izložba bila je otvorena krajem 1911. godine u modernoj galeriji Tanhojzer u Minhenu. Tu Kle nije učestvovao ali je za jedan časopis napisao recenziju. Na drugoj njihovoj izložbi je učestvovao i Kle, a posle izložbi u Minhenu izlagali su i u drugim gradovima kao na primer u Kelnu i Berlinu. Godine 1914, godine Paul Kle je sa Franc Markom i Lujom Moajeom posetio Tunis. Na ovom putu Kle nalazi pristup ka boji i u svoj dnevnik upisuje: ` ... ja i boja smo jedno. Ja sam slikar“. Bauhaus Uredi Tokom Prvog svetskog rata Kle je pozvan u nemačku armiju, ali kao slikar imao je sreće i nije raspoređen za front već je radio na maskirnim uzorcima za avione. U ratu je izgubio prijatelje August Makea i Franc Marka. I u armiji je Kle imao privilegije da izlaže, pa je u galeriji Šturm u Berlinu izlagao više apstraktnih akvarela. Iz armije je otpušten 1918. godine. Godine 1920, je bila njegova retrospektivna izložba u Minhenu i tada postaje priznat slikar. Tako je dobio ponudu da predaje slikarstvo u Bauhausu u Vajmaru- školi koju je osnovao Valter Gropijus. Primio je ponudu i osvanuo je sa Kandinskim na ravnom i akademskom nivou, prvo je radio kao rukovodilac radionica a posle su obojica vodili vlastita predavanja slikarstva. Bauhaus je bila progresivna škola i morala je da se bori protiv konzervativnih shvatanja nacional- socijalista. Bauhaus se preselio u Desau u zgradu koju je projektovao sam Valter Gropijus i u kojoj su bili i stanovi za pedagoge i gde je i Paul Kle stanovao. Obojica (Kle i Kandinski) intenzivno predaju na Bauhausu. Posle kratkog premeštanja u Berlin 1932. godine Bauhaus je ukinut. Kle je na Bauhausu ostao do 1930. godine i posle je primio profesuru na diseldorfskoj akademiji. Posle nastupa nacizma kao `degenerisani umetnik“ on je otpušten. Umro je 29. juna 1940. godine u Lokarno-Muratu. Njegova dela su posle njegove smrti prikazivana na Dokumentima 1 godine 1955. Dokumentima 2 godine 1959. i Dokumantima 3 1964. godine u Kaselu. Edgar Dega Avangarda Razglednice umetnost

nije putovala kao na slikama ne znam tacnu godinu, procenjeno po izgledu Vasilije „Vasa” Eškićević (Irig, 1/13. januar 1867 — Novi Sad, 21. januar/3. februar 1933) je bio srpski slikar i nastavnik crtanja. Sadržaj 1 Biografija 2 Reference 3 Vidi još 4 Spoljašnje veze Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u Irigu, 1/13. januara 1867. godine, od oca Koste ratara i majke Ljube rođ. Lazić iz Bukovca.[1] Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, učio je berberski zanat, ali ga je napustio zbog umetnosti. Posle toga je otišao u Beč i upisao jednu privatnu slikarsku školu. U Beču je pohađao i večernji kurs crtanja pri Akademiji likovnih umetnosti. Posle tri godine školovanja u Beču otišao je u Rusiju gde je završio petorazrednu umetničku školu, kao pitomac ruske države.[2] Posle te škole pohađao je još tri godine privatni institut kneginje Tenišove u Petrogradu pod vođstvom čuvenog ruskog realiste Ilje Rjepina, a 1900. godine primljen je kao Rjepinov đak u Imperatorsku akademiju umetnosti, koju je završio 1908. dobivši diplomu za konkursnu sliku „Zabajkalski kozaci u mandžurskim klancima“.[3] Do Prvog svetskog rata ostao je u Rusiji kao nastavnik crtanja i izlagao u Moskvi i Petrogradu. Kad je počeo Prvi svetski rat došao je u Srbiju i postao dobrovoljac, ratni slikar Prve srpske armije. Kao dobrovoljac u vojsci je proveo pet godina i prošao golgotu Albanije, boravak na Krfu i proboj Solunskog fronta. Posle toga se vratio u Irig. Nedugo zatim prešao je u Novi Sad, u kome je nastavio da živi sve do smrti, 1933. godine.[2] Najveći deo njegovih starijih slika ostao je u Petrogradu. Osim slika koje se nalaze u Rusiji, opus mu sačinjavaju uglavnom portreti ratnika, scene i položaji iz rata i, ređe, pejzaži. Radio je u stilu akademskog realizma. Prema novijim stavovima likovne kritike, u njegovim delima ima elemenata ekspresionizma. Bavio se i književnim radom i prevođenjem. Bio je član književnog odeljenja Matice srpske. Pesme, članke i prevode objavljivao je u „Otadžbini“ (1892), „Luči“ (1896—99), „Braniku“ (1898-99 i 1904), „Srbadiji“ (1923—24), „Severnoj Srbiji“ (1925—26). Njegova autobiografija, skice i ostali rukopisi čuvaju se u Rukopisnom odeljenju Matice srpske. Njegova porodica je najvredniji deo umetničke zaostavštine poklonila Galeriji Srpske čitaonice i knjižnice u Irigu. Najveći privatni kolekcionar njegovih slika sa motivima iz Prvog svetskog rata bio je Željko Ražnatović Arkan. Umro je u Novom Sadu, 21. januara/2. februara 1933. godine.[2]

Opis Jednostavno očisti različite vrste podova laganim, ali jakim bežičnim štapnim usisivačem. Digitalni inverter motor stvara usisnu snagu do 150 W. Aerodinamički dizajn vazdušnog sistema optimizuje i protok vazduha, dok multiciklonska filtracija vazduha zadržava sitne čestice prašine. Akumulatorski štapni usisivač Ulazna snaga: 410 W Snaga usisavanja: 150 W Posuda za prašinu: 0,8 l (potpuno periva) Multi ciklon Motor sa digitalnim inverterom Nivo buke: 86 dB Vreme korišćenja (min): 5 min Vreme rada (srednje): 20 min Vreme korišćenja (max): 40 min Baterija: Li-ion, napon: 21,6 V, odvojiva baterija, charging station: punjač 2 u 1 (montaža na zidu) Višeslojni sistem za 99,999% filtracije Filteri: filter za sitnu prašinu, pre-motor Četka Jet Fit: okretanje glave za 180°, lako se skida Dodatna oprema: kombinovani nastavak, uzani produžetak Dimenzije (ŠxVxD): 250 x 1120 x 203 mm Težina neto/bruto: 2,3/5,2 kg Boja: tirkizno-zelena/crna GARANCIJA: 2+1 godine Promotivni period: 15.02.2024. – 31.12.2024. Da bi se ostvarila produžena garancija, neophoda je registracija najkasnije 30 dana od datuma na računu i kratak utisak o samom uređaju na https://www.samsung.com/rs/microsite/5-godina-garancija-za-samsung-proizvode/ . Naprednije performanse čišćenja Jednostavno očisti različite vrste podova laganim, ali jakim bežičnim štapnim usisivačem. Digitalni inverter motor stvara usisnu snagu do 150 W*. Aerodinamički dizajn vazdušnog sistema optimizuje i protok vazduha, dok multiciklonska filtracija vazduha zadržava sitne čestice prašine. Digitalni inverter motor Očisti ceo stan mnogo efikasnije koristeći usisnu snagu do 150 W*. Digitalni inverter motor velike ulazne snage od 410 W** održava visok nivo energetske efikasnosti i stvara moćnih 150 W* usisne snage, pa je čišćenje tepiha i tvrdih podova jednako efikasno. Mlazni ciklon Uživaj u čistijem vazduhu i izvanrednoj usisnoj snazi sa visokoefikasnom i multiciklonskom strukturom mlaznog ciklona. Optimalni vazdušni put smanjuje otpor vazduha, a njegovih 9 ciklona sa 27 otvora za vazduh svode gubitak usisavanja na minimum. Zadržava i najsitniju prašinu uvučenu u usisivač. Četka Jet Fit Jet Fit četkom pokupićeš sitne čestice prašine iz tepiha, ali i sa tvrdog poda. Okretanje glave za 180 stepeni omogućava ti da lako promeniš smer i očistiš svaki ugao. Četka se lako skida kako bi se skinula nakupljena prašina i usisavanje nastavilo higijenski čistom četkom. Višeslojni sistem za 99,999% filtracije Izlazni vazduh je čist zahvaljujući višeslojnom sistemu filtracije koji zadržava 99,999% prašine*. Glavni ciklon i metalni mrežasti filter odvajaju krupne čestice prašine. Mlazni ciklon i mikrofilter zatim prikupljaju sitnu prašinu, a ultrafini filter za prašinu zadržava sve mikročestice**. Stanica za punjenje 2 u 1 Mnogo je zgodnije da svoj usisivač čuvaš i puniš na stanici za punjenje 2 u 1 koja se jednostavno uklapa u svaki prostor. Ako ne želiš da njime zauzimaš mesto, možeš ga zakačiti na zid. Ili ga možeš koristiti kao samostojeći punjač, pa skinutu bateriju možeš puniti bilo gde. Potpuno periva kanta Održavaj posudu za prašinu higijenski čistom i lako isprazni usisivač. Cela posuda za prašinu od 0,8 l, uključujući multiciklonski sistem, u potpunosti se može prati kako bi uvek bila čista i spremna. Osim toga, lako se skida i bez skidanja cevi, tako da možeš jednostavno da istreseš prašinu. Čišćenje bez napora Očisti svoj dom bez napora uz lako upravljanje i kretanje. Lagan dizajn osigurava maksimalnu upotrebljivost i smanjuje opterećenje zgloba. Težina ručnog dela usisivača je samo 1,48 kg, što je za 21% manje* od klasičnih Samsung usisivača. Tako možeš lako očistiti celu kuću. Jet AR iskustvo korak | Skeniraj QR kod i instaliraj SAMSUNG HA AR aplikaciju s Google Play prodavnice 2. korak | Otvori aplikaciju i odaberi Jet za preuzimanje 3. korak | Skeniraj AR marker za isprobavanje Jet tehnologije

!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! !!! JEDINSTVENA PONUDA !!! U ponudi su dve stare sportske fotografije - FK Partizan Pobednik kupa marsala Tita i fudbalera - Zlatko Cajkovski, generalno odlicno ocuvane i kao takve predstavljaju pravi kolekcionarski primerak svoje vrste. Naredni deo opisnog dela je preuzet sa bloga crno-bela nostalgija, autora teksta Aleksandar Pavlovic; Kup Jugoslavije, odnosno Kup Maršala Tita, bio je najmasovnije fudbalsko takmičenje u Jugoslaviji. Karakteristika tih prvih sezona u Kupu Jugoslavije bila je da se takmičenje igralo u jednoj kalendarskoj godini - počinjalo je krajem avgusta, a završavalo se za Dan Republike, oko 29. novembra. Svoj drugi trofej u tom takmičenju, fudbaleri Partizana su osvojili 1952. godine. Do trofeja ih je vodio trener Toni Pogačnik. U kvalifikacijama igranim od 17. do 23. avgusta 1952. godine, Partizan je prvo savladao Radnički u Kragujevcu sa 5-4, a zatim i ekipu BSK-a sa 2-1. Naravno, reč je o tzv. `novom` BSK-u, klubu nastalom od beogradskog Metalca, koji sa slavnim i predratnim BSK-om nema nikakve veze. Partizan je nastupio protiv BSK-a i pobedio sa 2-1,. Naravno, to su godine kada je Partizan nosio svoju prvobitnu klupsku boju, crveno-plavu. Na ovoj utakmici Partizan je nastupio u crvenim dresovima i plavim šorcevima. Usledila je osmina finala i pobeda Partizana na Cetinju protiv Lovćena, od 3-0, a onda i duel u četvrtfinalu, na Stadionu JNA, protiv Hajduka. Ta utakmica je odigrana 5. oktobra 1952. godine, a Partizan je savladao velikog rivala sa 5-0! U polufinalu, Partizan je odmerio snage sa niškim Radničkim i pobedio 4-1, 2. novembra 1952. na Čairu. Veliko finale, odigrano 29. novembra 1952. godine, za Dan republike. Partizan je naneo pravu katastrofu Crvenoj zvezdi i slavio sa 6-0! Pred 50.000 gledalaca utakmicu je sudio Vasa Stefanović, a Partizan je nastupio u sastavu Stojanović, Belin, Čolić, Čajkovski, Stefanović, Jovanović, Valok, Veselinović, Bobek, Atanacković, Zebec. Golove za Partizan su postigli Valok u 13.minutu, Zebec u 25, opet Valok u 35, pa opet Zebec u 49, Bobek u 80. i na kraju Veselinović u 84.minutu. Posle ove veličanstvene pobede, fudbaleri Partizana - tadašnji beogradski `crveno-plavi` su prigrabili drugi trofej nacionalnog kupa! Dimenzije fotografije FK Partizan je 13.3 x 9.8cm Dimenzije fotografije fotografije Cajkovskog je 11.8 x 8.1cm Prava prilika za sve iskonske kolekcionare da po zaista extra ceni upotpune svoje kolekcije. taqgovi - stara fotografija, fudbal, football, sport, jugoslavija, autogrami, kolekcionarstvo, crvena zvezda, partizan, radnicki nis, cajkovski zlatko ... Objektivno stanje fotografija je prikazano na slikama. Za sve dodatne informacije, slobodno pitajte. Ostale moje aukcije i predmete možete pogledati http://www.limundo.com/Clan/PeleAFC/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/PeleAFC/SpisakPredmeta Srećna kupovina :)

Samo naši najinovativniji i najmoćniji proizvodi nose potpis tehnološkog pionira i osnivača kompanije Alfreda Kerhera. Ovo čini novi VC 7 SIGNATURE LINE trenutno prepoznatljivim kao najbolji uređaj u svojoj kategoriji. Ističe se senzorom prašine, aktivnom podnom papučom i dvostepenom kontrolom snage, što postavlja nove standarde u rezultatima čišćenja i vremenu rada. Zahvaljujući drugoj bateriji, VC 7 SIGNATURE LINE je uvek spreman za upotrebu da brzo očisti put u velikim domaćinstvima. BATERIJA I PUNJAČ UKLJUČENI SU U OBIM ISPORUKE. UZ OVAJ MODEL DOBIJA SE +1 GODINA DODATNE GARANCIJE. PRENOSTI MODELA VC 7 SIGNATURE LINE: Usisna papuča za tepih i tvrde podove - Optimalno sakupljanje nečistoća pomoću motorizovanog valjka. Lako odlaganje bežičnog usisivača - Zahvaljujući zidnom držaču usisivač se brzo i lako može odložiti i dopuniti. Širok raspon primene - Opcija za postavljanje dodatnog pribora za idealno čišćenje svakog dela stana. Dvostepena regulacija snage - Minimalni režim za duži period rada (50 minuta), maksimalni režim "BOOST" za veću usisnu snagu (12 minuta rada). Akumulatorski pogon - Najveći stepen slobode pokreta zahvaljujući odsustvu kabla. Tehnologija Real Time sa LCD ekranom prikazuje status punjenja baterije. Senzor za prašinu - Automatska detekcija prašine i kontrola snage. Inteligentno podešavanje snage za duže vreme rada. Prednosti Signature Line-a - Potpis osnivača kompanije Alfreda Kerhera označava proizvod kao najbolji Karcher uređaj u svojoj kategoriji. TEHNIČKI PODACI Zapremina rezervoara (l): 0,8 Tip baterije: Litijum-jonska Vreme rada baterije (min.): 8 (drugi režim), 60 (prvi režim) Vreme punjenja baterije sa standardnim punjačem (h): 4 Napon baterije (V): 25,2 Kapacitet baterije (Ah): 2,5 Nivo buke (dbA): 78 Materijal rezervoara: Plastika Dimenzije (D x Š x V) (mm): 235 x 266 x 1130 STANDARDNA OPREMA Usisna teleskopska plastična cev Usisna mini turbo četka Usisna papuča sa čekinjama 2 u 1 Usisna pljosnata papuča za fuge Usisna papuča za tepih i tvrde podove, LED Adapter za čišćenje filtera Filter, 2kom. HEPA 12 filter Zidni držač sa funkcijom punjenja Punjač Litijum-jonska baterija BELA, 25,2V - 2,5Ah, 2kom Dvostepena regulacija snage Senzor za prašinu

Marko A. Kovačič - Naprej v preteklost Brizgni tisk, 1994. Marko A. Kovačič - Napred u prošlost štampa, 1994. 20x15cm. Na samoj grafici nema potpisi, vec samo potpis na poledjini nekadasnjeg rama. Vidi slike! MARKO A. KOVAČIČ Rojen 13. oktobra 1956 v Ljubljani. Diplomiral na Akademiji za likovno umetnost v Ljubljani, 1988 končal specialko za kiparstvo. Ustanovni član Gledališča Ane Monro (1981–1991), skupine R IRWIN S (1983–1985) in skupine Zlati kastrioti (od 2000). Kot samostojni polimedijski in interdisciplinarni umetnik se ukvarja s performansom, skulpturo, z instalacijami, videom, glasbo, s filmom in teatrom. Za svoje delo je leta 1987 prejel nagrado Zlata ptica in leta 1994 Zupančičevo nagrado mesta Ljubljane. Mednarodno združenje ICAN, International Contemporary Art Network s sedežem v Amsterdamu, je razglasilo razstavni projekt Civilizacija plastosov za Delo meseca (februar 2003). Samostojni projekti 1994–2006 Performansi 1996 The Drug of the Natyon (z/with 2227, Fourklor, etc.), Ljubljana, Lutkovno gledališče > Kopenhagen, Kronborg For Your Eyes Only, Varšava / Warsaw, The Centre for Contemporary Art, Ujazdowski Castle 1998 Zvezda? / Star?,Ljubljana, Metelkova mesto, Galerija Alkatraz Markov kot iz zbirke Katastropolisa, Metelkova mesto, Sot 24 1999 Preživelo mesto, Ljubljana, Galerija Kapelica Katastropolis 2227 (This Is Your Shadow on My Wall), ARTileria, Kluže Katastropolis 2227, Maribor, Razstavni salon Rotovž; Ljubljana, Galerija Škuc; Ljubljana, Galerija Gornji trg; Ljubljana, Galerija Kapelica Katastropolis 2227, Limerick, City Gallery of Art 2000 Plastos: Paleontropološki muzej, Ljubljana, Galerija Kapelica Preživela civilizacija, Novo mesto, Knjižnica Jožeta Mazovca 2001 Preživelo mesto: Katastropolis, Beograd, Galerija Studentskog kulturnog centra Ruska utopija (predavanje), Ljubljana, Trubarjev antikvariat 2002 Nejeverni Tomaž (Zlati kastrioti), Ljubljana KUD France Prešeren > Maribor, Pekarna 2002/2003 Dr. Skavčenko vodi po razstavi Civilizacija plastosov, Ljubljana, Narodni muzej 2005 Zlati res (Zlati kastrioti), Ljubljana, KUD France Prešeren > Ljubljana, Ana Desetnica Street Theatre Festival > Metelkova mesto, Menza pri koritu Video Naprej v preteklost / Forward to the Past, Beta SP, Digital D3 mastering, V.S. Video / Forum Ljubljana & VPK, Ljubljana 1995, 10’ Plastosi / Plastoses, Beta SP, Digital D3 mastering, V.S. Video / Forum Ljubljana, 2000, 10’ Lab Party, Mini DV, Digital D3 mastering, Forum Ljubljana/Zwiks, 2002, 4’ Dosje 83:03. Video rekonstrukcija / Dossier 83:03. Video Reconstruction, DVD, 2003, 48’ Svetla prihodnost: Plastos Fedor pomaga / Bright Future: Plastos Fedor Assists, Mini DV, stop-motion animacija, Forum Ljubljana, 2003, 6’ Zlati res, DVD, Zlati Kastrioti/SCCA–Ljubljana, 2004, 31’ Samostojne razstave 1994 Naprej v preteklost / Forward to the Past, Ljubljana Galerija Škuc > Celje, Galerija sodobne umetnosti; Maribor, Razstavni salon Rotovž 1995 Laterna magica, Ljubljana, Moderna galerija: Mala galerija Stolovid (Urbanaria – drugi del) / Chair-View (Urbanaria – Part Two), Ljubljana Katastropolis 2227, Koper, Galerija Loža 1996 Zatišje pred viharjem / The Lull Before the Storm, Ljubljana, Bežigrajska galerija Disinfected for Your Protection (For Your Eyes Only), Varšava / Warsaw, The Centre for Contemporary Art, Ujazdowski Castle 1997 Izgubljeni horizont / The Lost Horizon, Ljubljana, Galerija Kapelica Fragmenti pozabe / Fragments of Oblivion, Škofja Loka, Galerija Ivana Groharja 1998 Fiziognomika plastosa / Physiognomy of Plastos, Ljubljana, Informacijski center Moderne galerije Zvezda? / Star?,Ljubljana, Metelkova mesto, Galerija Alkatraz Markov kot iz zbirke Katastropolisa, Metelkova mesto, Sot 24 Med bližnjiki in sorodniki (z/with Žiga Koritnik & Miha Krivic), Ljubljana, Galerija Kapelica 1999 Izgubljeno vrijeme, Rovinj, Galerija Sv. Toma Preživelo mesto, Ljubljana, Galerija Kapelica 2000 Sije zvezda petokraka, Ljubljana, Galerija Dvorni trg Plastos: Paleontropološki muzej, Ljubljana, Galerija Kapelica 2001 Plastos: Paleontropološki muzej II, Maribor, Razstavni salon Rotovž Plastosi potujejo, ICS vlaki Ljubljana–Maribor–Ljubljana, Mestni avtobusi Ljubljana in Maribor Preživela civilizacija, Beograd, Studentski kulturni centar 2002 Civilizacija plastosov, Ljubljana, Narodni muzej 2003 Pri 3D ekranu, Ljubljana, Metelkova mesto, umetnikov atelje / artist’s studio Dosje 83:03, Likovni salon Celje > Zagreb, Galerija Studentskog centra 2004 Prestop, Ljubljana, Peterokraki stolp na Ljubljanskem gradu Nazaj v prihodnost, Škofja Loka, Galerija Ivana Groharja Plastoratorij, Ljubljana, Galerija Kapelica 2005 Dosje 83:03, Ljubljana, Metelkova mesto, Klub Gromka In memoriam Metelkovi 93–98. Pozabljena petletka, Ljubljana, Metelkova mesto, Jalla, Jalla Plastosi, Ljubljana, Galerija Art.si Flash Back, Maribor, Kibla, Kibela Izguba želje, Ljubljana, Projektna soba SCCA 2006 Ljubeči pogled, Ljubljana, Mestna galerija Skupinske razstave in festivali (izbor) 1994 Best of Ostranenie 93, New York, Knitting Factory > Ljubljana, Moderna galerija > Zagreb, Umjetnički paviljon > Berlin, Czech Cultural Center > Bonn (Europa–Europa), Exhibition Hall of the Federal Republic of Germany •• A Past Memorized – A Future Conceived: Video From Slovenia, Rotterdam, Zaal die Unie > Amsterdam, Netherlands Film Museum > Dunaj/Vienna, Medienwerkstatt > Gradec/Graz, ESC > München, Marstal, Bayerischer Staatscheuspiel > Iowa, School of Art and Art History > Kassel •• Slovenački video danas, Beograd, Bitef teatar •• Monumental Propaganda, Ljubljana, Moderna galerija •• Od alternativne scene do avtorskega videa: Video produkcija v Sloveniji (1992–94) / From Alternative Scene to Art Video: Video Production in Slovenia (1992–1994), Rijeka, Moderna galerija > Maribor, Media Nox > Ljubljana, KUD France Prešeren > Skopje, Muzej na sovremenata umetnost > Videm/Udine (Videokids ’94), Sala Video Cinema Ferroviario > Portogruaro •• Von uns aus... Neue Kunst aus Slowenien, Marburg, Universitätsmuseum für bildende Kunst > Wiesbaden > Bonn > Brussels > Göttingen > Hamburg > Darmstadt > Stuttgart •• Cetinjski bienale, Cetinje, Plavi dvorac •• 22. Festival der Nationen, Ebensee, Kino Ebensee •• U3, 1. trienale sodobne slovenske umetnosti, Ljubljana, Moderna galerija •• Urbanaria – prvi del/ Urbanaria – Part One (SCCA–Ljubljana), Ljubljana, NUK 1995 The Collection of the P.A.R.A.S.I.T.E. Museum: Slovene Art of the 1990s, Budimpešta/Budapest, Mücsarnok > Bochum, Museum Bochum •• Tunel (Dan planeta Zemlje ‘95), Zagreb, Tunel pod Gričem •• Mikulići ‘95, Zagreb, Pongračev dvorac •• Arte a Pordenone, Pordenone •• From Alternative Scene to Art Video: Video Production in Slovenia (1992–1994), Moskva/Moscow, Centre for Contemporary Arts > St. Peterburg, Soros Center for Contemporary Arts – St. Petersburg •• Cash & Carry, Ljubljana, Galerija Škuc •• 5. slovenski filmski maraton, Portorož, Avditorij •• International symposium de sculpture (Luxembourg Ville Européenne de la Culture), Esch-sur-Alzette 1996 Najnowsza sztuka video ze Slowenii, Varšava/Warsaw, The Centre for Contemporary Art, Ujazdowski Castle •• Alpe Adria Cinema, Trst/Trieste, Cinema Excelsior •• Videoformes 96, Clermont Ferrand, Maison des Congres, Salle Multimedia •• Tanz-Geschichten 24, Köln, Cinemathek Köln •• From Alternative Scene to Art Video: Video Production in Slovenia (1992–1994), Los Angeles, CalArts > LACE Gallery •• 24. Festival der Nationen, Ebensee, Kino Ebensee •• Senzatitolo – Eventi, Azioni, Esposizioni, Rovereto, Auditorium R. Zandonai •• Trnfest, Ljubljana, KUD France Prešeren •• Immaginario altro, Trst, Sala Franco •• Pepelkova – Gromki festival, Ljubljana, Metelkova mesto •• LUR, Mostar, Kulturni dom •• Monumental Propaganda, Fullerton, Muckenthaler Art Center > Miami Beach, Bass Museum of Art > Kansas City, Kemper Museum of Contemporary Art and Design •• Cybersalon akvarij, Celje, Likovni salon Celje •• Študentski kulturni dnevi, Ljubljana, Slovenska kinoteka •• 6e Mondial de la video – 18e Festival International du Film Super 8 et Video, Bruselj, Centre culturel Jacques Franck •• 5e Biennale Internationale du Film sur l’Art, Paris, Centre Georges Pompidou •• Hi-Tech umeni, Brno, Dum umeni 1997 Medij v mediju (SCCA–Ljubljana), Ljubljana, Mestna galerija •• Kabinet najdenih predmetov, Koper, Galerija Loža •• Monumental Propaganda, Helsinki, Helsinki City Art Museum > Uppsala, Uppsala Konstmuseum •• Videospotting (Evropski mesec kulture), Ljubljana, Klub Metropol •• Modra roka – Majski salon ‘97, Ljubljana, Galerija Riharda Jakopiča •• 3. Sarajevo film festival, Sarajevo, Kinoteka BIH •• Hicetnunc, San Vito al Tagliamento, Pordenone, Ex Essiccatoio Bozzoli •• LUR, Sarajevo, Collegium artisticum, Euro Club •• This Art is Recycled, Ljubljana, Galerija Škuc •• Interstanding 2, Tallinn, Eesti Kunstakadeemia > Tartu, Eesti Rahva Museum •• Slovenski plakat devetdesetih let, Ljubljana, Galerija Riharda Jakopiča •• Iskanje izgubljenega časa, 15 let Forumove video produkcije, Ljubljana, Slovenska kinoteka •• Fiat – festival internacionalnog alternativnog teatra, Podgorica, Dom omladine Budo Tomović, pozorište Dodest •• Tzara Marathon Night (Tzara Rerum Novara), Chisinau 1998 Iskanje izgubljenega časa, 15 let Forumove video produkcije, Maribor, Pekarna > Koper, Mladinski kulturni center > Postojna, Mladinski kulturni delovni center > Črnomelj, Mladinski kulturni klub > Železniki, Kulturno društvo Rov Železniki > Krško, Atrij Valvasorjeve hiše •• Avant-garde Films and Videos from Central Europe (Festival of Central European Culture), London, Cinema Lux •• Body and the East, Ljubljana, Moderna galerija •• Intra muros – Med zidovi, ARTileria, Kluže •• Permanent Instability (Onufri’98), Tirana, National Gallery 1999 Art from a Rucksack, Limerick City Gallery of Art & Belfast, Catalyst Arts Gallery •• Art in Slovenia, Koper, Galerija Loža •• This Is Your Shadow on My Wall, ARTileria, Kluže •• Eastern Europe After The Berlin Wall, St. Peterburg, Marble Palace, State Russian Museum •• ‘Beyond Time’ Shelter, Novosibirsk •• European Art Avant-garde, Budimpešta/Budapest, Balazs Bela Studio •• Campo video, Benetke/Venice, IUAV – Tolentini 2000 American Dreams, Maribor, Umetnostna galerija •• Homo.sapiens.3000, Maribor, Kibla, Kibela •• Basel, Videoszene Slowenien, Kunsthalle Basel •• Videodokument, Ljubljana, Metelkova mesto, Teater Gromki & Galerija Alkatraz •• Crossing Over 4, Ljubljana, Ljudmila •• Dreamwatcher, Kiev •• East West Video, Novosibirsk •• Communication, Almaty •• Film Video Monitor:Video Gong, Gorica/Gorizia •• Video Medea, Novi Sad •• Media.art.theory.week, Labin •• Co-operation, Dubrovnik 2001 Oko in njegova resnica, Ljubljana, Moderna galerija •• Slovene Way, Bologna, Galleria Neon •• Konverzacija, Beograd, Muzej savremene umetnosti •• Vulgata: U3 – Trienale sodobne slovenske umetnosti, Ljubljana, Moderna galerija •• Vulgata: Kunst aus Slowenien, Berlin, Neuer Berliner Kunstverein •• Becoming digital,Zagreb, net.center Mama •• Black Box Recorder, Maribor, Razstavni salon Rotovž •• Salon mladih, Zagreb •• Beograjska izkušnja, Beograd,Škola za istoriju i teoriju umetnosti •• 4 International Film festival: PAC Multimedia center, Skopje, New Media Space 2002 Sao Paolo Biennial, San Paulo •• Izbrana dela slovenskih avtorjev iz zbirk Moderne galerije (1950–2000), Ljubljana, Moderna galerija •• Metelkova v San Paulu, Ljubljana, Bežigrajska galerija 2 •• Utopia Travel, Kairo – Beirut – Istanbul – Sofia – Skopje – Beograd – Sarajevo – Zagreb – Ljubljana – Dunaj/Venna •• Videodokument, Nova Gorica, Mestna galerija 2003 Do roba in naprej: Slovenska umetnost 1975–1985, Ljubljana, Moderna galerija •• European Photography Projects I – Parallel Avantgardes, Dunaj/ Wien, Artspace •• Video Art From Slovenia, Erevan, NPAK, Armenian Center for Contemporary Experimental Art •• Animateka, Ljubljana, Slovenska kinoteka •• Retrospektiva: Celje po Celju – dokumentarni filmi, Ljubljana, Slovenska kinoteka •• Metelkova mesto: Praznovanje obletnice, Ljubljana, Metelkova mesto •• Z novimi animacijami v novo leto, Ljubljana, Slovenska kinoteka •• Videodokument, Stazione Topolo/Postaja Topolovo •• Borderphonics, IRC: irc.indymedia.org – Webradio •• Beyond the Map – Deconstructing Narratives, Bourges cedex, La Box 2004 Demistifikacija medijev, Sarajevo, Pro.ba (SCCA) •• Dotik, Udine/Videm, podzemni bunker/shelter •• Arteria – simpozij o sodobni umetnosti, Škofja Loka, Atelje CLOBB •• Obrazi kiparstva, Ljubljana, Magistrat •• Razširjeni prostori umetnosti, Slovenska umetnost 1985–1995, Ljubljana, Moderna galerija •• Sopotniki premoderne, Sp. Hotič, Muzej premoderne umetnosti •• Slovenski filmski festival, Ljubljana, Cankarjev dom •• Home made marmelade, 3rd International Video Art Fest, Priština, Centre for Contemporary Arts •• Sedem grehov: Ljubljana–Moskva / Seven Sins: Ljubljana–Moscow, Arteast razstava, Ljubljana, Moderna galerija 2005 Towards Zero Gravity – Težnost v slovenski likovni umetnosti 20. in 21. stoletja, Ljubljana, Moderna galerija, svetovni splet/www •• Hevreka 05, Ljubljana, Gospodarsko razstavišče •• Festival stalne grožnje – Poletje v Mali šoli, Ljubljana, Metelkova mesto, Klub Gromka •• 9. kolonija Iveta Šubica, Škofja Loka, Galerija Ivana Groharja •• PostsovkhoZ 5 (mednarodni simpozij), Mooste, MoKS •• Teritoriji, identitete, mreže, Slovenska umetnost 1995–2005, Ljubljana, Moderna galerija •• Materika, Grad Kromberk in Gorica, Castello di Gorizia •• Prva linija, 26. grafični bienale, Ljubljana, MGLC •• Kiparske krajine, Ljubljana, Bežigrajska galerija 2 •• Proces Metelkova, Ljubljana, Metelkova mesto, Galerija Alkatraz •• Visages francophones/Obrazi Slovenije, Cahors, Quenze Donadieu •• Zvezdni prah, 60 let prve slovenske Akademije za likovno umetnost, Ljubljana, Galerija Kresija •• Essence of Life/Art, Budimpešta/Budapest Ludwig Muzeum – Palace of Arts > Moskva/Moscow, The State Tretyakov Gallery 2006 Prostor mesta. Predstavitev likovnih ustvarjalcev AKC Metelkova mesto, Ljubljana, Galerija Kresija •• Essence of Life/Art, St.Petersburg, State Russian Museum, The Marble Palace Publikacije in katalogi Programiranje pogleda (Barbara Borčić), Galerija Škuc, Ljubljana, 1988 Kralj Matjaž in Winetoujevi dediči (Barbara Borčić), Center IDCO, Ljubljana, 1990 Kabinet M, (Barbara Borčić), Prešernova hiša, Kranj, 1990 Fragmenti / Fragments (Goran Tomčić, Barbara Borčić), Likovni salon Celje, 1990 No More Heroes Any More (Bogdan Lešnik, Barbara Borčić), Forum Ljubljana, 1992 Marko A. Kovačič. Thing. Short History - Part One / Stvar. Kratka zgodovina - prvi del, 1981-1994 (ur./ed. Barbara Borčić), Studia humanitatis, Ljubljana, 1994 Laterna magica (Nadja Zgonik), Moderna galerija Ljubljana, 1995 For Your Eyes Only: Disinfected for Your Protection (ur./ed. Nevenka Šivavec), Likovni salon Celje, 1995 Katastropolis 2227 (Nadja Zgonik), Obalne galerije Piran, 1995 Zatišje pred viharjem / The Lull before the Storm (Bogdan Lešnik), Bežigrajska galerija, Ljubljana, 1996 Izgubljeni horizont / The Lost Horizon (Jurij V. Krpan), Galerija Kapelica, Ljubljana, 1998 Izgubljeno vrijeme / Tempo perduto, Zavičajni muzej grada Rovinja, 1999 Sije zvezda petokraka (Mišo Alkalaj), Galerija Dvorni trg, Ljubljana, 2000 Plastos - časopis / newspaper (ur. Marko A. Kovačič), Forum Ljubljana, 2001 Dosje 83:03 / Dossier 83-03 (Irena Čerčnik), Likovni salon Celje, 2003 Prestop (Petra Skaberne), DLU, Ljubljana, 2004 Nazaj v prihodnost (Barbara Sterle Vurnik), Galerija Ivana Groharja, Škofja Loka, 2004 STVAR 2. Kratka zgodovina. Drugi del (1994-2006) / THING 2. Short History. Part Two (1994-2006), (ur./ed. Barbara Borčić), Mestna galerija Ljubljana, 2006 Obsežni intervjuji z avtorjem Bogdan Lešnik in Barbara Borčić, Ujeti gledalca, Problemi-razprave »Podoba-kristal«, Ljubljana, 1988, št. 9 Barbara Borčić, Pesem mesa in podoba je telo postala, Likovne besede »Umetnost je močnejša od smrti«, Ljubljana, 1992, št. 21/22 Nadja Zgonik, Marko A. Kovačič: Dve zgodbi / Marko A. Kovačič: Two Stories, M`ARS, Časopis Moderne galerije Ljubljana, 1993, letnik V/št. 3,4 Zoran Srdić, Marko Kovačič, Obnašam se kot arheolog, Likovne besede, Ljubljana, 2003, št. 63, 64 Lilijana Stepančič, Creative Trickster, Essence of Life/Art, Adamo, Ljubljana, 2005 Lukan Blaž: Sto triindvajset značk z likom Lenina. Delo, Ljubljana, 10.6.2006 Televizijske oddaje o avtorju Zemira Alajbegović in Neven Korda, Podoba št. 5, A Kanal, december 1992 Igor Vrtačnik, TV Slovenija 1: Izzivi, oktober 2001 Amir Muratovič, TV Slovenija 1: Evropski kulturni magazin Alica, marec 2003 Saša Šavel, TV Slovenija 1, Osmi dan, 8. 6. 2006 Sunčica Ostoić, HTV 1, Transfer, 29. 7. 2006 Publikacije in katalogi skupinskih razstav (izbor po letu 1994) Urbanaria - prvi del / Urbanaria - Part One (ur. B. Borčić, H. Pivec, L. Stepančič), SCCA-Ljubljana, Ljubljana, 1994 Interregnum, Notice o sodobni slovenski umetnosti / Interregnum, Notes on Contemporary Slovene Art, U3 - Trienale sodobne slovenske umetnosti (Tomaž Brejc), Ljubljana 1994 Meta Gabršek Prosenc, Die Slowenische Kunst der Neunziger Jahre, katalog Von uns aus... Neue Kunst aus Slowenien, Marburg, 1994 Od alternativne scene do avtorskega videa: video produkcija v Sloveniji 1992–1994 (Barbara Borčić), Moderna galerija, Rijeka, 1994 > Muzej sodobne umetnosti Skopje, 1994 The Collection of the P.A.R.A.S.I.T.E. Museum: Slovene Art of the 1990s (ur. Mika Briški), Moderna galerija, Ljubljana, 1995 Barbara Borčić, Od alternative do autorstva (separat Ljubljana u Beogradu), Vreme, št. 232, Beograd, 3. 4. 1995 Andrej Medved, Skrivnostna nadčasovna alkimija, Primorske novice, Koper, 22. 12. 1995 Letni katalog Galerije Škuc 1994 / 1994 Annual Catalogue of the Škuc Gallery (ur. Alenka Pirman), Galerija Škuc, Ljubljana, 1996 Immaginario altro (Maria Campitelli), Trieste 1996 Kabinet najdenih predmetov (ur. Nadja Zgonik), Obalne galerije Piran, 1997 Realisation: Kunst in der leipziger Messe. The Blurring of the Public Sphere: Working in Interstices (ur. B. Oetker, Ch. Schneider), Oktagon, Köln, 1997 Modra roka (ur. J. Krivec Dragan, N. Zgonik), ZDSLU, Ljubljana, 1997 Zbornik Svet umetnosti. This Art Is Re This Art is Recycled (ur. L. Klančar, L. Stepančič, I. Španjol), Galerija Škuc, Ljubljana, 1997 Urbanaria – drugi del / Urbanaria – Part Two (ur./eds. B. Borčić, H. Pivec, L. Stepančič), OSI-Slovenia (SCCA-Ljubljana), Ljubljana, 1997 Medij v mediju / Media in Media (ur./eds. B. Borčić, V. Cvahte, L. Stepančič), OSI-Slovenia (SCCA-Ljubljana), Ljubljana, 1997 Campo video - videoarte slovena / Campo video – Slovenian videoart, Castelvecchi editoria, Rome, 1999 Art from a Rucksack (ur. Nevenka Šivavec), Likovni salon Celje, 1999 Interstanding 2 (ur. Sirje Helme), SCCA-Tallinn, 1999 (Barbara Borčić, Škuc-Forum Video Production & Creatures) Eastern Europe After The Berlin Wall, Marble Palace, State Russian museum, St. Peterburg Videodokument. Video umetnost v slovenskem prostoru 1969-1998 / Video Art in Slovenia1969-1998 (ur. Barbara Borčić), OSI-Slovenia (SCCA-Ljubljana), Ljubljana, 1999 Slovene Way (ur. A. Fonda, M. Gabršek Prosenc), PatagoniaArt, Benetke, 2000 American Dreams. 6. mednarodni trienale Ekologija in umetnost / 6th Intenational Triennial The Ecology and the Art, Umetnostna galerija Maribor, 2000 Konverzacija / A Short Notice Show, Muzej savremene umetnosti & CCA- Beograd, 2001 Vulgata: U3 - Trienale sodobne slovenske umetnosti (Gregor Podnar), Moderna galerija Ljubljana, 2001 Izbrana dela slovenskih avtorjev iz zbirk Moderne galerije (1950-2000), Moderna galerija Ljubljana, 2002 Do roba in naprej - Slovenska umetnost 1975-1985 (ur. Igor Španjol, Igor Zabel), Moderna galerija Ljubljana, 2003 Impossible Histories: Historical Avant-Gardes, Neo-Avant-Gardes, and Post-Avant-Gardes in Yugoslavia, 1918-1991, (ur. Dubravka Djurić, Miško Šuvaković), MIT Press, Massachussetts, 2003 (Barbara Borčić, Video Art from Conceptualism to Postmodernism) Razširjeni prostori umetnosti - Slovenska umetnost 1985-1995 (ur. Igor Španjol, Igor Zabel), Moderna galerija Ljubljana, 2004 Arteria - simpozij o sodobni umetnosti (ur. Tomaž Furlan), zbornik, Atelje CLOBB, Škofja Loka, 2004 (Barbara Borčić, Raba videa na primeru projekta Videodokument) Miško Šuvaković, Pojmovnik suvremene umetnosti, Horetzky, Zagreb, 2005 Teritoriji, identitete, mreže - Slovenska umetnost 1995-2005 (ur. Igor Španjol, Igor Zabel), Moderna galerija Ljubljana, 2003 Sedem grehov: Ljubljana-Moskva / Seven Sins: Ljubljana-Moscow, Moderna galerija Ljubljana, 2004 Materika (ur. Dario Cimorelli), Silvana Editoriale, Milano, 2005 Kiparske pokrajine (ur. Miloš Bašin), Mestna galerija Ljubljana, 2005 Prva linija, 26. grafični bienale (ur. Lilijana Stepančič), MGLC, Ljubljana, 2005 Towards Zero Gravity - Težnost v slovenski likovni umetnosti 20. in 21. stoletja (Igor Zabel), Moderna galerija Ljubljana, 2005 Essence of Life/Art (ur. Jadran Adamović), Adamo, Ljubljana, 2005 Članki (izbor po letu 1994) Aleksandra Kostić, Naprej v preteklost, M’zin, št. 28/29, april/maj 1994 •• Jaša K. Kacin, Kovačičevo kukalo, Mladina, št. 12, 1994 •• Nadja Zgonik, Pogled v drobovje vizualnosti, Delo, 31. 3. 1994 •• Tomislav Vignjević, Parodija množičnih medijev, Razgledi, 1. 4. 1994 •• Zdenka Badovinac, The Art Scene in Slovenia during a Time of Political and Social Change in the Balkans, Artworld Europe, št. 4, Largo, 1994 •• Tanja Lesničar Pučko, Kdo potrebuje kip(arja)?, Dnevnik, 22. 12. 1995 •• Barbara Borčić, To ni muzej / This Is Not a Museum, M’Ars, št.VII/1, 2, 1995 •• Marjetica Potrč, Slovenska umetnost in Amerika: kraji in predmeti / Slovenian Art and America: Places and Objects, M’Ars, št. 3/4, 1995 •• Nadja Zgonik, Catastropolis, The SCCA Quaterly, No. 1, Tallinn 1996 •• Aldo Milohnić, Što je alternativa?, Frakcija, št. 3, Zagreb 1996 •• John O’Brian, Ljubljana Goes International, Art in America, No. 6, New York, June 1996 •• Barbara Borčić, From Alternative Scene to Art Video, Video Production in Slovenia, Reader V2_East Meeting, No. 1, Rotterdam 1996 •• Alenka Pirman, Urbanaria v Ljubljani / Urbanaria in Ljubljana, M’Ars, št. 1/2, 1996 •• Nancy Buchanan, Smisel za kulturno zgodovino, Slovenski video v ameriških očeh, Delo, 24. 3. 1997 •• Vesna Teržan, Telefonirati konstrukcijo, Razgledi, 1997, št. 12, 11 •• Lilijana Stepančič, Slovenia, Flash Art, Milan, April/May 1997 •• Barbara Borčić, Marko Kovačič: Organizacija prostora, Ars Vivendi, št. 32, 1997 •• Jaša K. Kacin, Ko niti televizija ne pomaga več, Mladina, 14. 2. 1997 •• Vesna Teržan, Modulator No. 1, Mladina, 26. 10. 1998 •• Barbara Sterle, Čudesa iz leta 2227, Dnevnik, 23. 12. 1999 •• Blaž Lukan, Naseljene komore, Delo, 24. 12. 1999 •• Jure Aleksič, Plastosologija, mlada znanost, Mladina, 27. 12. 2000 •• Nataša Petrešin, Konstrukt možne realnosti, Delo, 21.12.2000 •• Sašo Schrott, Ko (znova) zasije petokraka, SP Panorama, 27.7.2000 •• Jaša K. Kacin, Izsledki plastosologov zamajali temelje znanosti, Mladina, št. 49, 4.12.2000 •• Jelka Šutej Adamič, Ali je ključ do sožitja v katastrofi? (pogovor), Delo, 1.10.2001•• Simona Vidmar, Skrivnost civilizacije Plastos, Večer - kultura, 4. 9. 2001 •• Jolanda Gosak, Vlak kot umetniška galerija. Pogled v 23.stoletje na InterCity Slovenia, Nova proga, oktober 2001, št. 9 •• Danijela Purešević, Plastosi, Beorama, Beograd, marec 2001 •• Zora Dorin, Umetnik Marko A. Kovačič o novi civilizaciji: Kdo so Plastosi?, PIL PLUS, št. 19, 2002 •• Esad Babačić, Marko Kovačič: inženir človeških duš, Glamur – Panorama, 2002 •• Jelka Šutej Adamič, Plastosi, nori na zvezde, Delo, 24. 12. 2002 •• Urša Dolinšek, Arheološko kopanje po prihodnosti, Dnevnik, 27. 12 2002 •• Zoran Srdić, Močnejši od katastrof, Delo, 22. 1. 2003 •• Semira Osmanagić, Z belo brado in belo haljo v muzej (intervju), Nedelo, 16. 2. 2003 •• Danijel Nikola Popović, Video muzej zvan »Dosje 83 – 03«, Vjesnik, 18. 12. 2003 •• Rastko Močnik, EastWest, Maska, letnik XIX, št. 3-4 (86-87), poletje 2004 •• Barbara Sterle Vurnik, Zabrisane meje realnosti, Finance, 26. 4. 2004 •• Petja Grafenauer, Marko Kovačič na ljubljanskem gradu, Radio Študent: Art-area, 4. 5. 2004 •• Peter Karba, Marko Kovačič.Izguba želje, Radio Študent: Art-area, št. 63, 27. 12. 2005 •• Brulc Matjaž: Recikliranje spomina. Polet, Ljubljana, 29.6.2006, št. 25, str. 37, ilustr. •• Menaše Lev: Ideje na razprodaji. Delo,Ljubljana, 30.6.2006, št. 149, str. 14, ilustr. •• Osmanagić Semira: Pregledna iskrivost. Nedelo, Ljubljana, 25.6.2006, št. 25, str. 20, ilustr. •• Sterle Vurnik Barbara: Povabilo v galerijo: Fantastični prostori čudes. Finance, 20.6.2006, št. 116, ilustr. •• Zrinski Božidar: Pritisni in poglej. Dnevnik, Ljubljana, 22.6.2006, št. 167, str. 16, ilustr. •• RTV Portal, `Polidisciplinarni Marko A. Kovačič. 23 let sprehajanja med umetniškimi žanri`, ilustr. http://www.rtvslo.si/kultura (pripravila Polona Balantič), 29. 5. 2006 •• Miha Colner (Miha Colner se je sprehajal po razstavi Marka Kovačiča v Mestni galeriji) Radio Študent: Fine umetnosti, Ljubljana, 22.6.2006. tags: avangarda, irwin, laibach, grupa oho, konceptuala, konceptualna umetnost, neoavangarda, marko pogacnik, Iztok Geister Plamen, Marjan Ciglič, Milenko Matanovic, Andraž Šalamun, Tomaž Šalamun, David Nez, Matjaž Hanšek, Naško Križnar, Vojin Kovač Chubby, Aleš Kermavner, Franci Zagoričnik, Marika Pogačnik, Zvona Ciglič, Nuša i Srečo Dragan, a saradnici Ivo Volarič-Feo, Slavoj Žižek, Braco Rotar, Bojan Brecelj, Drago Dellabernardina, Dimitrije Rupel, Rudi Šeligo...

BEOGRAD SRPSKA /BEOGRADSKA/ RAZGLEDNICA TURISTIKA BEOGRAD SRPSKA /BEOGRADSKA/ RAZGLEDNICA U KOLORU R e f e r e n c e ...LOGO HRAMA SVETOG SAVE 1. POZLAĆENI KRST NA KUPOLI HRAMA SV. SAVE 2. BANKA U STAKLU 3. PALATA `BEOGRAĐANKA` 4. ULICA SRPSKIH VLADARA U ZELENILU 5. SRUŠENI (SADA) DEO ZGRADA U UL. SRPSKIH VLADARA NA SLAVIJI 6. HOTEL `HILTON` 7. KUPOLE CRKVE SVETOG MARKa 8. U DALJINI NOVI BEOGRAD ...................................................... ... Ovo je najveći krst na Centralnoj kupoli na Hramu Svetog Save, visok je 12 metara, težine 4 tone, podignut na Hram 1989. godine. Izradio ga je znameniti srpski vajar NEBOJŠA MITRIĆ, koji je posle 20 dana izvršio samoubistvo, pucajući iz pištolja u sebe u svojoj kući u ul. Koste Stojanovića br. 3, podno Svetogorske ulice u Beogradu! Njegov život je u detinjstvu bio tragičan. 1940. godina stradala mu je cela porodica u Holokaustu. Nemački nacisti i nemačko svetsko ZLO celu porodicu su odveli na Staro Sajmiše gde su svi pobijeni, u toku kretanja na Sajmište njegova majka uspela je da ga u Brankovoj ulici gurne iz kolone Jevreja u obućarnicu `Mitrić` i tako mu spase život. Vlasnik obućarnice MITRIĆ prihvatio ga je i podigao kao svoga sina, a on je uzeo njegovo prezime - MITRIĆ. Završio JE Akademiju za primenjenu umetnost U Beogradu i postao jedno od najpoznatijih imena srpskog vajarstva, ali nije mogao da izbegne pakosne i otrovne komentare beogradske čaršije u vezi njegovog dela. Govorilo se da njegov Krst previše savremen i da ne odgovara crkvenim kanonima! Posle njegove smrti, kada se slegla politička prašina, Krst je prihvaćen i postao je simbol Hrama Svetog Save. Ušao je u brojne svetske enciklopedije vajarstva, smatra se REMEK DELOM vajarske umetnosti !!! (Mihajlo Grušić) ! .................................................................. APSOLUTNO NOVO NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT FORMAT 16 cm KOLEKCIONARSKI PRIMERAK (Vidljive SRUŠENE zgrade na Slaviji u ul. Srpskih vladara) EKSTRA ********* dsp19ljk33

411 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 81 % Popunjen 152 od 187, fali 35 slicica Tolkinove fantastične povesti Srednjeg sveta nastale su kada je on, kao i mnogi očevi, počeo da izmišlja priče za svoje sinove, priče koje su polako izrastale u stvarnost čitavog jednog nepostojećeg sveta. A onda se, leta 1930, desilo nešto presudno za rođenje jedne od najvećih knjiga XX veka. „Sedeo sam i pregledao školske testove. Jedan učenik milostivo je ostavio jednu stranicu praznu, što je najbolja stvar koja se može dogoditi onome ko pregleda radove. Na tom praznom listu ja sam naškrabao: ’U jednoj rupi u zemlji živeo je Hobit’. Niti sam tada znao niti sad znam zašto. U mom slučaju uvek su prvo nastajala imena, i ona su pokretala priču u mojoj glavi. Na kraju sam samo pomislio da bi bilo dobro da saznam šta je to Hobit, i šta on radi u toj rupi u zemlji.” Ubrzo je Tolkin nacrtao i mapu sveta u kojem obitavaju Hobiti (tzv. Trorovu mapu), ispisao toponime, a onda se sve to dugo, dugo krčkalo u njemu. Nekoliko godina potom priča je počela da se raspliće sama od sebe, a pisac je imao osećaj ne da izmišlja nego da objavljuje priču koja „negde” već postoji. Bilo kako bilo, objašnjenje ko su i čime se bave Hobiti stiglo je pred engleske čitaoce 1937. godine, u romanu pod nazivom Hobit. Obimnu trilogiju Gospodar Prstenova - Družina Prstena, Dve kule i Povratak kralja – Tolkin je pisao od 1936. do 1949. godine. Prva dva dela izašla su tek 1954. godine, a treći godinu kasnije. Tolkin postaje jedan od najčitanijih pisaca svog vremena, a zanimanje za Gospodara Prstenova ne jenjava. Mnogo je rasprava napisano o tome šta je Tolkin hteo da kaže svojim delom, i da li je, s obzirom na vreme nastanka romana, stvarajući likove zlih Orka mislio na naciste ili na komuniste. Osim u političkom, Gospodara Prstenova tumačili su mnogi i u filozofskom, religijskom, kulturološkom, pa čak i ezoteričnom ključu. Tolkin, ratni veteran Prvog svetskog rata koji je u bici na Somi izgubio sve svoje prijatelje, odgovarao im je kako ne podnosi alegoriju niti ga zanimaju knjige „s tezom”. Džon Ronald Ruel Tolkin (engl. John Ronald Reuel Tolkien; Blumfontejn, 3. januar 1892 — Oksford, 2. septembar 1973) bio je profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. [1] Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu. Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova“, zatim njegovog prethodnika, „Hobita“, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne epske fantastike. Što se tiče naučnih krugova, bio je cenjeni leksikograf i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Bio je član udruženja pisaca The Inklings i blizak prijatelj K. S. Luisa. Tolkin je rođen u Blumfontejnu u današnjoj Južnoafričkoj Republici, kao sin Artura Tolkina (Arthur Tolkien), engleskog bankara, i Mejbel Tolkin, rođene Safild (Mabel Tolkien, neé Suffield). Većina Tolkinovih predaka po ocu, koliko je poznato, bili su zanatlije. Porodica Tolkin potiče iz Saksonije u Nemačkoj, ali u 18. veku su se morali iseliti iz Saksonije zbog Sedmogodišnjeg rata. Prezime Tolkin je anglicizirano Tollkiehn od nemačkog tollkühn, ludo odvažan. Lik pod imenom Profesor Rašbold (Professor Rushbold) u The Notion Club Papers je aluzija na ovo ime. Tolkin je imao samo jednog brata, Hilarija Artura Ruela Tolkina (Hillary Arthur Reuel Tolkien), rođenog 17. februara 1894. godine.[2] Tolkin se sa svojom majkom, koja se teško nosila sa afričkom klimom, vratio u Englesku u trećoj godini – otac mu je umro u Južnoj Africi od teškog krvarenja u mozgu pre nego što im se mogao pridružiti. Pošto je on bio jedini član porodice koji je bio zaposlen, živeli su sa Mejbelinim roditeljima u Birmingemu neko vreme, ali su uskoro, već 1896, prešli u Serhol (Sarehole), tada selo u Vorikširu, a danas deo Birmingema. Mejbel je podučavala svoja dva sina i Džon je bio predan učenik. Naučila ga je mnogo o botanici, ali najviše su ga zanimali jezici – majka ga je naučila osnovama latinskog vrlo rano. Naučio je da čita u četvrtoj godini, a ubrzo je znao i dobro da piše. Pohađao je Školu kralja Edvarda (King Edward’s School), Akademiju kralja Filipa (King Phillip’s Academy) i studirao je na Egzeter koledžu u Oksfordu (Exeter College, Oxford). Njegova majka je prešla u rimokatoličku veru, uprkos oštrim protestima njene porodice. Umrla je od dijabetesa 1904, kada je Tolkinu bilo dvanaest godina, a on je ceo život smatrao da je postala mučenik za svoju veru, što će imati veliki uticaj na njegova katolička uverenja. Tolkinova predana vera je bila značajni faktor u prevođenju K. S. Luisa u hrišćanstvo, a njegova dela sadrže dosta hrišćanske simbolike i vrednosti. Budući siroče, odgajio ga je otac Frensis Morgan (Father Francis Morgan) iz Birmingemskog oratorijuma, u delu Birmingema zvanom Edžbaston (Edgbaston), gde je dalje i odrastao. Tamo je upoznao i zaljubio se u Edit Brat (Edith Bratt) (koja će kasnije poslužiti kao model za Lutijenu). Uprkos mnogim preprekama, on uspeva da se oženi njome, svojom prvom i najiskrenijom ljubavi u životu. Tolkin se priključio britanskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. U tom periodu je video mnoge sadrugove, od kojih su neki bili njegovi najbliži prijatelji, kako ginu, a on sam je uskoro završio u bolnici zbog rovovske groznice. Tokom oporavka, počinje da piše seriju bajki, zasnovanih na proučavanju mitologije i folklora, koje naziva „Knjiga izgubljenih priča“ (The Book of Lost Tales). Proučavaoci njegovih dela kažu da je rat uticao na njegovo pisanje i to tako što je kroz fantaziju nalazio put da pobegne od okrutne realnosti fabrika, mašina, pušaka i bombi 20. veka. Njegovo prvo civilno zaposlenje nakon rata bilo je na Oksfordskom rečniku engleskog jezika (Oxford English Dictionary), u kojem je, među mnogim drugim, reč morž (engl. walrus) njegov unos. 1920. godine postaje docent za engleski jezik na Univerzitetu u Lidsu (University of Leeds), ali se 1925. vraća u Oksford kao profesor anglosaksonskog jezika. 1945. godine prelazi na oksfordski koledž Merton (Merton College, Oxford), gde postaje profesor engleskog jezika i književnosti, što ostaje sve do penzionisanja 1959. godine. Džon i Edit Tolkin imaju četvoro dece: Džona Fransisa Ruela (John Francis Reuel) (1917.), Majkla Hilarija Ruela (Michael Hilary Reuel) (1920), Kristofera Ruela (Christopher Reuel) (1924.) i Prisilu Anu Ruel (Priscilla Anne Reuel) (1929.). Tolkin je umro u Oksfordu 1973. godine, i sahranjen je na groblju Volverkot (Wolvercote Cemetery) kraj svoje žene Edit, a na nadgrobnom spomeniku su uz njihova imena uklesana i imena Berena i Lutjene, upoređujući njihovu ljubav sa najvećom ljubavnom pričom Srednje zemlje. Njegova dela Tolkin je uživao u izmišljanju priča da bi zabavio decu. Svake godine je za njih pisao pisma od Božić Bate i slao im ih za Božić. Ona su sakupljena i izdata u knjizi pod imenom „Pisma od Božić Bate“ (The Father Christmass Letters). Tolkin nikada nije očekivao da će njegove priče postati popularne. Na nagovor bivšeg studenta, izdao je knjigu koju je napisao za svoju decu pod naslovom „Hobit“ (The Hobbit) 1937. godine. Iako namenjena deci, postala je popularna i kod odrasle čitalačke publike, i to dovoljno popularna da izdavačka kuća „Allen & Unwin“ zatraži od Tolkina da napiše nastavak. Ovo je rezultovalo njegovim najpoznatijim delom, koje će postati trotomni roman „Gospodar prstenova“ (The Lord of the Rings) (izdat u periodu 1954 — 1955). Tolkinu je trebalo skoro deset godina da napiše svoju sagu, tokom kojih je imao svesrdnu podršku prijatelja iz The Inklings, posebno K. S. Luisa, autora poznate serije knjiga o zemlji Narniji. „Gospodar prstenova“ je ubrzo postao veoma popularna knjiga kod mlađe populacije 1960-ih, i do danas je ostao u vrhu čitanosti kao jedno od najpopularnijih dela fantastike XX veka, i prema prodaji i prema ispitivanjima čitatelja. Tolkin je u početku nameravao da ispriča dečju priču sličnu „Hobitu“, ali ona je ubrzo prerasla u mračnije i ozbiljnije delo. Iako direktan nastavak Hobita, obraća se starijoj publici, opisujući mnogo dublju i veću istoriju Srednje zemlje, čija će se veličina i sjaj pokazati tek u posthumno skupljenim rukopisima izdatim u knjizi „Silmarilion“ (The Silmarillion) i drugim knjigama. Tolkin je bio profesionalni filolog i jezici i mitologije koje je proučavao ostavili su veliki trag u njegovim delima. Tako su imena Patuljaka iz „Hobita“ potiču iz mitova Voluspa (Völuspá) i Eda (Edda), dok su neki zapleti (npr. krađa pehara iz zmajevog legla) uzeti iz epa „Beovulf“ (Beowulf). Tolkin je nastavio da se bavi istorijom Srednje zemlje do svoje smrti. Njegov sin Kristofer Tolkin je uz pomoć pisca fantastike Gaja Gavrijela Keja (Guy Gavriel Kay) sredio deo tog materijala i izdao ga u jednom delu pod imenom „Silmarilion“ 1977. godine. Kristofer je nastavio da sređuje i izdaje materijal vezan za nastanak Srednjeg sveta, odnosno dela kao što su „Istorija Srednje zemlje“ (The History of Middle-earth)` u dvanaest tomova i „Nedovršene priče“ (Unfinished Tales). Ona sadrže nedovršene, napuštene, alternativne i često kontradiktorne verzije priča na kojima je Tolkin radio decenijama, često ih prerađujući, prepisujući i proširujući. Samo je „Silmarilion“ u skladu sa prethodno izdatim romanima, i to samo zahvaljujući Kristoferovoj preradi – iako i on sam kaže da i dalje ostaju neke nesuglasice. Čak je i „Hobit“ ostao delimično neusaglašen sa „Gospodarom prstenova“ nakon njegovog izdavanja, iako je mnogo toga izmenjeno i čak jedno celo poglavlje prerađeno u drugom izdanju iz 1951. Tolkina je njegov prijatelj K. S. Luis predložio kao jednog od kandidata za Nobelovu nagradu za književnost, 1961. godine, ali je taj predlog bio odbijen zbog njegove proze i `njegov način pripovedanja nije na najvišem nivou`, kako je rekao jedan od članova žirija Anders Osterling. Te godine nagradu je osvojio Ivo Andrić.[3] U univerzitetu Market (Marquette University) u Milvokiju, Viskonsin, SAD čuvaju se originalni rukopisi „Gospodara prstenova“ i „Hobita“, dok su u Oksfordu rukopis „Silmariliona“ i Tolkinovih naučnih radova (među kojima i najbolji prevod epa „Beovulf“ na engleski jezik, koji je nađen tek nedavno, ali je već postao obavezna literatura za studente engleskog jezika i književnosti u Oksfordu). Jezici Filologija, nauka o jezicima, ostala je Tolkinova najveća ljubav tokom celog života. Budući lingvista, stvorio je čak petnaest veštačkih jezika, od kojih su napoznatija dva vilovnjačka iz „Gospodara prstenova“ : kvenija i sindarin. Kasnije je razvio čitavu kosmogoniju i istoriju Srednje zemlje kao pozadinu za te jezike. Uz ogromno poznavanje anglosaksonskog i drevnog norveškog jezika, Tolkin je govorio ili razumeo dosta evropskih jezika, od velškog i gelskog do romanskih (francuski, španski i italijanski), germanskih (rani oblici nemačkog i holandskog kao što je stari saksonski) i baltičkih i slovenskih (kao što su litvanski i ruski, a sa razumevanjem je čitao i srpski). Od svih jezika koje je znao, najviše je voleo finski, koji je naučio da bi u originalu mogao pročitati finski ep Kalevala (Kalevala); govorio je da mu zvuk finskog najviše prija. Bibliografija Imena dela su data u originalu, uz naslov na srpskom jeziku, ako je delo prevedeno i izdato na njemu. Naučni radovi A Middle-English Vocabulary (1922) Sir Gawain and the Green Knight (1924) – sa E. V. Gordonom, anonimno remek-delo srednjoengleske književnosti Some Contributions to Middle-English Lexicography (1925) The Devil’s Coach Horses (1925) Anacrene Wisse and Hali Meiohad (1929) Sigelwara Land – I & II (1932/1935) The Reeve’s Tale (1934) The Monsters and the Critics (1936) – predavanje, revolucionarna savremena kritika „Beovulfa“ Songs for the Philologistis (1936) On Fairy-Stories (1939) Sir Orfeo (1944) – izdanje srednjovekovne pesme On Fairy-Stories (1947) – esej Ofermod (1953) – uz pesmu The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm’s Son Ancrene Wisse: The English Text of Ancrene Riwle (1962) English and Welsh (1963) Jerusalem Bible (1966) – pomoćni prevodilac i leksikograf Proza The Hobbit or There and Back Again (1937) – Hobit ili Tamo i opet natrag The Leaf by Niggle (1945) – Mazalov list – kratka priča Farmer Giles of Ham (1949) – Farmer Gil od Buta The Lord of the Rings - Gospodar prstenova The Fellowship of the Ring (1954) – Družina Prstena The Two Towers (1954) – Dve kule The Return of the King (1955) – Povratak kralja Tree and Leaf (1964) – Drvo i List (O Vilinskim pričama i Mazalov List uz pesmu Mitopeja) Tolkien on Tolkien (1966) – autobiografija Smith of Wotton Major (1967) – Kovač iz Velikog Vutona Poezija Godine označavaju vreme nastanka, osim ako nije drugačije napomenuto. The Battle of the Eastern Field (1911) From the many-willow`d margin of the immemorial Thames (1913) Goblin Feet (1915) The Happy Mariners (1920) The Clerke`s Compleinte (1920) Iumonna Gold Galdre Bewunden (1923) The City of the Gods (1923) The Eadigan Saelidan (1923) Why the Man in the Moon Came Down Too Soon (1923) Enigmala Saxonic - a Nuper Inventa Duo (1923) The Cat and the Fiddle: A Nursery-Rhyme Undone and its Scandalous secret Unlocked (1923) An Evening in Tavrobel (1924) The Lonely Isle (1924) The Princess Ni (1924) Light as Leaf on Lindentree (1925) The Nameless Land (1926) Adventures in Unnatural History and Medieval Metres, being the Freaks of Fisiologus (1927) Progress in Bimble Town (1931) Errantry (1933) Fíriel (1934) The Adventures of Tom Bombadil (1934) Songs for the Philologists sa E. V. Gordonom i dr., izdato 1936. The Dragon`s Visit (1937) Knocking at the Door: Lines induced by sensations when waiting for an answer a the door of an Exalted Academic Person (1937) The Lay of Aotrou and Itroun (1945) The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm`s Son (1953) Imram (1955) Zbirka The Adventures of Tom Bombadil and Other Verses from the Red Book – Avanture Toma Bombadila i drugi stihovi iz Crvene knjige (1962) Bilbo`s Last Song (1966) Zbirka The Road Goes Ever On izdata (1967) Once upon a time (1965) For W. H. A. (1967) Lay of the Children of Húrin – štampana u The Lays of Beleriand (1985) The Lay of Leithian – štampana u The Lays of Beleriand (1985) Posthumno izdata dela Prevodi pesama Pearl i Sir Orfeo (1975) The Father Christmas Letters (1976) The Silmarillion – Silmarilion (1977) Pictures by J. R. R. Tolkien (1979) Unfinished Tales of Númenor and Middle-earth – Nezavršene priče Numenora i Srednjeg sveta (1980) The Letters of J.R.R. Tolkien (priredili Kristofer Tolkin i Hamfri Karpenter [Humphrey Carpenter]) (1981) The Old English Exodus Text (1981) Finn and Hengest: The Fragment and the Episode (1981) Mr. Bliss (1982) The Monsters and the Critics – zbirka eseja (1983) The History of Middle-Earth: (1983—1996) I The Book of Lost Tales 1 (1983) II The Book of Lost Tales 2 (1984) III The Lays of Beleriand (1985) IV The Shaping of Middle-earth (1986) V The Lost Road and Other Writings (1987) VI The Return of the Shadow (The History of The Lord of the Rings vol. 1) (1988) VII The Treason of Isengard (The History of The Lord of the Rings vol. 2) (1989) VIII The War of the Ring (The History of The Lord of the Rings vol. 3) (1990) IX Sauron Defeated (The History of The Lord of the Rings vol. 4) (1992) X Morgoth`s Ring (The Later Silmarillion vol. 1) (1993) XI The War of the Jewels (The Later Silmarillion vol. 2) (1994) XII The Peoples of Middle-earth (1996) Index (2002) J. R. R. Tolkien: Artist and Illustrator – zbirka Tolkinove umetnosti (1995) Roverandom – [?] (1998) The Children of Húrin - Deca Hurinova (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2007) The Legend of Sigurd and Gudrún (2009) The Fall of Arthur (2013) The Story of Kullervo (2015) The Tale of Beren and Luthien — Priča o Berenu i Lutijeni (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2017) The Fall of Gondolin — Pad Gondolina (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2018) Knjige o Tolkinu i njegovom svetu Mali izbor od knjiga koje su napisane o Dž. R. R. Tolkinu i njegovom svetu: J. R. R. Tolkien - A Biography – biografija autora Hamfrija Karpentera [Humphrey Carpenter] (1977) The Complete Guide to Middle-earth – enciklopedijska knjiga Roberta Fostera [Robert Foster] (1978) Journeys of Frodo – atlas „Gospodara prstenova“ autora Barbare Streči [Barbara Strachey] (1981) The Atlas of Middle-earth – atlas „Gospodara prstenova“, „Hobita“, „Silmariliona“ i „Nezavršenih priča“ autora Keren Vin Fonstad [Karen Wynn Fonstad] (1991) J. R. R. Tolkien - Author of the Century – T. A. Šipi [T. A. Shippey] (2000) The Complete Tolkien Companion - 3rd edition – enciklopedijska knjiga, koja pokriva „Gospodara prstenova“, „Hobita“, „Silmarilion“ i „Nezavršene priče“, znatno dopunjeno izdanje od prethodna dva, autora Dž. E. A. Tajler [J. E. A. Tyler] Filmovi zasnovani na Tolkinovim knjigama „Gospodar prstenova“ je adaptiran u film iz tri dela (2001, 2002. i 2003), koji je režirao novozelandski reditelj Piter Džekson [Peter Jackson]. 1978. godine je Ralf Bakši [Ralph Bakshi] režirao animirani film (sniman u rotoskop tehnici) koji pokriva otprilike polovinu romana, a čiji nastavak nije nikada snimljen. 1980. je drugi reditelj, Rankin-Bas [Rankin-Bass], snimio dečji animirani film koji se ugrubo nastavlja na Bakšijev, pod nazivom Povratak kralja, a isti reditelj je nešto ranije (1977) snimio i animirani TV film prema „Hobitu“. „Hobit“ je adaptiran u filmu iz tri dela: „Neočekivano putovanje“ (2012), „Šmaugova pustošenja“ (2013) i „Bitka pet armija“ (2014), koji je režirao Piter Džekson. Tolkin je prava za film, scenu i robu „Hobita“ i „Gospodara prstenova“ prodao firmi United Artists 1968. godine, ali oni nikada nisu snimili film, tako da su 1976. prodali prava firmi Tolkien Enterprises. Prava za „Silmarilion“ i dalje pripadaju firmi The J.R.R. Tolkien Estate ltd., koja je u vlasništvu njegovih potomaka. Umetnici Umetnici koji su inspiraciju našli u Tolkinovim delima, kao i umetnici koji su oslikali izdanja njegovih dela na srpskom jeziku: Polina Bejns [Pauline Bayens] – Tolkinova omiljena umetnica Inger Edelfeld [Inger Edelfeldt] Rodžer Garland [Roger Garland] Majkl Hejg [Michael Hague] Tim i Greg Hildebrant [Tim and Greg Hildebrant] Džon Hau [John Howe] – učestvovao u vizuelnom oblikovanju Džeksonovog „Gospodara prstenova“ Alan Li [Alan Lee] – učestvovao u vizuelnom oblikovanju Džeksonovog „Gospodara prstenova“ Angus MakBrajd [Angus McBride] Ted Nasmit [Ted Nasmith] Dobrosav Bob Živković, slike za srpsko izdanje Gospodara prstenova Vladimir Vesović, slike za Avanture Toma Bombadila i drugi stihovi iz Crvene knjige Petar Meseldžija, slike Gandalf i Shadow comes Bojana Dimitrovski, strip „Hobit“ Boban Savić - Geto, slike za Farmer Gil od Buta...

Kao na slikama pozivnica za izložbu u originalnoj koverti Retkost Pozivnica za izložbu Az Új Symposion irodalmi, művészeti folyóirat volt, amelyet 1965-ben, az Ifjúság című újvidéki lap mellékleteként alapítottak jugoszláviai magyar irodalmárok. A folyóirat a balkáni háborúk második évében, 1992-ben elhalt; egykori szerkesztői 1993-ban Veszprémben megalapították az Ex Symposion című folyóiratot, amely az Új Symposion örökségét őrzi. A lap szerkesztői, munkatársai közé tartozott Tolnai Ottó, Domonkos István, Sziveri János, Fenyvesi Ottó, Végel László, valamint Balázs Attila, Losoncz Alpár, Csorba Béla, Thomka Beáta, Szombathy Bálint, Kontra Ferenc, Radics Viktória, Fekete J. József, Bicskei Zoltán és még sokan mások. 2018. február 10-én kiállítás nyílt[1] a folyóirat [2] történetéről a szentendrei Ferenczy Múzeumi Centrum Irodalmi Osztályának szervezésébenː Újvidéki Orfeuszok. A vajdasági Új Symposion folyóirat (1965–1992) címmel[3][4][5][6] (kurátorː Szilágyi Zsófia Júlia).[7] 2018. március 8-án konferenciát rendeztek a folyóirat történetéről[8][9] [Szét]tördelt hagyományok – Szövegszervező vizualitás az Új Symposionban címmel.[10] A konferencián előadást tartott – többek között – Orcsik Roland, Petőcz András, Radics Viktória, az előadók foglalkoztak az Új Symposion történetével, korszakaival, valamint a hatástörténetével[11] is. Irodalom[szerkesztés] Bosnyák István: Politikai symposion a Délvidéken; JMMT, Újvidék, 2003 Szerbhorváth György: Vajdasági lakoma. Az Új Symposion történetéről; Kalligram, Pozsony, 2005 Losoncz Alpár: A hatalom (nélküliség) horizontja. Hommage à Új Symposion; Forum, Újvidék, 2018 (Szét)tördelt hagyományok. Szövegszervező vizualitás az Új Symposionban; szerk. Szilágyi Zsófia Júlia szerk.; Ferenczy Múzeumi Centrum, Szentendre, 2019 mađarska avangarda katalin ladik balint sombati slavko matkovic vlada kopicl grupa kod miroslav mandić ... slobodan tišma judita šalgo oto horvat postmoderna tribina mladih novi sad Új Symposion, a Hungarian-language journal published in Yugoslavia, maintained a courageous critical stance and a deliberate spontaneity. The creative community that grew around the editorial team and all but turned into a movement created a literary and artistic milieu in Vojvodina that was marked by a proclivity for experimenta-tion. Struggling with the minority status of the Hungarian language, while enjoying an access to cultural knowledge that was fresher in Yugoslavia than in Hungary, the consecutive editorial teams and the associated generations of artists shaped the periodical with different emphases on literature, visual culture and social criticism, and vary-ing degrees of readiness to comply with the demands of the cultural authorities. Though the history of Új Symposion may appear uninterrupted, it was constantly hampered by bans, lawsuits, and in 1983 by the dismissal of the editors, right up to the Yugoslav war, when it could no longer be maintained. Besides the literature, this exhibition focuses on the exceptionally strong visual impact of the journal. The display outlines the look characteristic of each editorial team, introduces the key actors associated with the periodical, and illustrates some of its many links with Hungary. Novi Sad Orpheuses allows us to take stock of what is a still relevant literary-artistic achievement of cultural historical significance. Slavko Matković bio je jugoslovenski i srpski avangardni umetnik. a bavio se konceptualnom umetnošću, vizuelno-poetskim istraživanjima, eksperimentalnim filmom, intervencijama u prostoru, performansom, telesnim akcijama, siromašnom umetnošću, selotejp tekstovima, instalacijama, (konceptualnim) slikarstvom, mentalnim skulpturama, autorskim stripom, književnošću, poezijom i mejl artom.[1] Po smatranju istoričara umetnosti Nebojše Milenkovića, bio je jedan od najznačajnijih inovatora i eksperimentatora u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti 20. veka.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] Rodio se i život proveo u Subotici, gde je završio osnovnu, srednju i višu školu. Pisao je pesme i prozu, a bavio se i slikarstvom u različitim formama; raspon umetničkog stvarateljstva i zahvata mu je bio vrlo širok. U svojim pesmama koristio je moderni pesnički izraz i oblik[2], a bavio se i vizuelnom, konkretnom i tipografskom poezijom[3]. Uz ovo, bavio se i autorskim filmom, performansom, konceptualnom umetnošću, intervencijama u prostoru i na sopstvenom telu, `arte poveera`, mejl-artom, stripom (u časopisu `Uj Symposium` je objavljivao signalističke stripove 1971.972.) itd. Ni multimedijalna umetnost mu nije bila nepoznata. Bavio se i teorijom umetnosti. Zbog tog svog širokog umetničkog raspona, `najizrazitiji je predstavnik strategije umetničkog nomadizma`[3]) u srbijanskoj umetnosti u 20. veku, a jedan je od značajnih predstavnika eksperimenta u jugoslovenskoj umetnosti 1970-ih godina. U svom likovnom stvalaštvu, ostavio je trag i kao utemeljitelj avangardne umetničke skupine `Bosch+Bosch` 27. avgusta 1969. godine (članovi su bili, uz Matkovića, i Balint Sombati, Laslo Salma i Laslo Kerkeš)[4]. Godine 1972. je pokrenuo časopis Kontaktor 972, čiji je bio i urednik. Dve godine posle, zajedno s Balintom Sombatijem, pokrenuo je Wow, međunarodnu reviju za umetnost. Zajedno s Petrom Vukovim, zaslužan je za spašavanje od zaborava subotičkog dela životopisa poznate filmske scenariskinje i novinarke Ilone Filop. Matković i Vukov su istraživali život i rad ove umetnice, a biobibliografske podatke je Matković otkrio godinu dana pre svoje smrti, i to na osnovu Iloninog pisma Josi Šokčiću iz 1953. godine).[5] Dela[uredi | uredi izvor] Autor je većeg broja knjiga i grafičkih svezaka. 5112/a, vizuelna poezija (u saradnji s Laslom Salmom), 1971. Knjiga, vizuelna poezija, 1979. Selotejp tekstovi, vizuelna poezija, 1987. Cvetovi saznanja, pesme, 1973. Mi smo mali šašavi potrošači, pesme, 1976. Antigraf, pesme, 1983. Fotobiografija, pesme, 1985. Ušao je i u međunarodnu antologiju poezije `West-East`, antologiju Milana Živanovića `Sto godina sto pesnika - Vojvodina 20. vek`. Neka dela su mu prevedena i na mađarski jezik, a preveo ih je bački hrvatski književnik Matija Molcer. Tags; Mađarska vojvođanska novosadska avangarda bosch+bosch balint sombati slavko matkovic katalin ladik Balint Szombathy Sombati Katalin Ladik vladimir kopicl slobodan tisma neoavangarda tribina mladih judita salgo konceptualna umetnost OHO MARKO POGAČNIK ATTILA CSERNIK BOSCH+BOSCH LÁSZLÓ KEREKES bada tibor

Maksimalna sloboda kretanja i maksimalni komfor: VC 4 bežični usisivač miHome sa vremenom rada do 30 minuta štedi korisnika od potrebe da vuče po velikoj jedinici. Njegove mnoge inteligentne funkcije čine usisavanje užitkom: pražnjenje posude za prašinu jednim klikom, funkcija pojačanja, tihi rad, ergonomski dizajn i aktivna podna mlaznica koja garantuje pouzdano sakupljanje prljavštine na tvrdim podovima i tepisima. Praktična Power Lock uklanja potrebu za stalnim držanjem dugmeta za napajanje. Njegov pažljivo osmišljen dizajn takođe znači da može očistiti teško dostupna mesta, kao što su duž sofe ili ispod nameštaja. Karakteristike Tip: Štapni usisivač Vrsta usisivača: Sa posudom Nivo buke: 78dB Baterija: Integrisana litijum-jonska 21.6V / 2,5Ah Min. nivo (30 min.) / Boost nivo (18 min.) Ostalo Napomena: Usisava tepihe, parket, linoleum i ostale površine Dodatna oprema: 2 u 1 četka za prašinu Filter vazduha Mlaznica za šupljine Penasti filter Univerzalna podna četka Zidni nosač Fizičke karakteristike Boja: Belo-crna Dimenzije: 1115mm x 236mm x 230mm Težina: 2.4kg Zapremina: 0.65l (posuda) Reklamacioni period: 24 meseca Precizna tehnologija Snažna baterija od 21,6 V, savršeno uklopljena sa aktivnom podnom papučicom. Optimizovano vreme rada od 30 minuta u normalnom režimu.Akumulatorski usisivač VC 4 Cordless myHome: Dvostepena regulacija snage Dvostepena regulacija snage Dovoljno vremena za čišćenje malih domaćinstava. Opcioni režim za pojačanje snage. Do 18 minuta vremena za rad pri najvećem stepenu snage.Akumulatorski usisivač VC 4 Cordless myHome: Jednostavno se koristi Jednostavno se koristi Snaga se brzo i lako može podesiti prema zahtevima trenutne primene. Jednostavno pražnjenje filtera jednim klikom. Obuhvata Power Lock za jednostavan rad. Praktično dizajniran sistem filtera Trostruki sistem filtera sa ciklonskim filterom, filterom za ulazni vazduh i sunđerastim filterom. Nema potrebe za kupovinom zamenskih filterskih kesa. Jednostavno pražnjenje filtera jednim klikom. Aktivna podna papučica Optimalno sakupljanje nečistoća pomoću motorizovanog valjka. Pruža pouzdano čišćenje površina. Izuzetna upravljivost značajno olakšava kretanje ispod nameštaja. Lako odlaganje bežičnog usisivača Zahvaljujući zidnom držaču uređaj se brzo i lako može odložiti. Dizajn koji štedi prostor, uvek spreman. Praktično punjenje u fiksnoj poziciji. Širok raspon primene Opcija za postavljanje dodatnog pribora za idealno čišćenje svakog dela stana. Tehnički podaci Baterijski uređaj Napon napajanja (Ph/V/Hz) 1 / 100 - 240 / 50 - 60 Nivo jačine zvuka (dB(A)) < 78 Zapremina posude (ml) 650 Tip baterije Litijum-jonska baterija Napon (V) 21,6 Zapremina (Ah) 2,5 Vreme rada po punjenju baterije (/min) Normalan mod: / cca. 30 min Pojačani mod: / cca. 18 min Vreme punjenja baterije na standardnom punjaču (min) 345 Napajanje punjača baterije (V/Hz) 100 - 240 / 50 - 60 Težina bez pribora (kg) 2,4 Težina sa ambalažom (kg) 4,4 Dimenzije (D x Š x V) (mm) 230 x 236 x 1115 Baterija: Baterija 21,6 V / 2,5 Ah (1 komad) Penasti filter Filter za ulazni vazduh: 1 Kom Univerzalna podna papučica Uski nastavak Nastavak za tapacire i meka četka za prašinu (2-u-1) Usisna cev: Plastika Mali zidni držač PODRUČJA PRIMENE Za sve tvrde podove, poput parketa, laminata, plute, kamena, linoleuma i PVC-a Tepih Pribor olakšava nežno čišćenje i tekstilnih površina Pouzdani rezultati čišćenja čak i teško dostupnih prostora, poput stepeništa

Karakteristike Maksimalna sloboda kretanja susreće maksimalnu udobnost. VC 6 CORDLESS usisivač na baterijski pogon sa vremenom rada do 50 minuta (prvi režim) i 12 minuta (drugi režim "BOOST"). Uz mnoge napredne funkcije, usisavanje postaje užitak. Pražnjenje rezervoara za prašinu jednim klikom, funkcija pojačanja, tihi rad, ergonomski dizajn i aktivna podna usisna papuča koja jamči pouzdano usisavanje nečistoće na tvrdim podovima i tepisima. Praktično dugme za zaključavanje snage "Power Lock" eliminiše potrebu za neprekidnim držanjem dugmeta za uključivanje. Dizajn osmišljen da se njime mogu dohvatiti teško dostupna područja, poput onih uz krevet ili ispod nameštaja. BATERIJA I PUNJAČ UKLJUČENI SU U OBIM ISPORUKE. PRENOSTI MODELA VC 6 CORDLESS: Usisna papuča za tepih i tvrde podove - Optimalno sakupljanje nečistoća pomoću motorizovanog valjka. Lako odlaganje bežičnog usisivača - Zahvaljujući zidnom držaču usisivač se brzo i lako može odložiti i dopuniti. Širok raspon primene - Opcija za postavljanje dodatnog pribora za idealno čišćenje svakog dela stana. Dvostepena regulacija snage - Minimalni režim za duži period rada (50 minuta), maksimalni režim "BOOST" za veću usisnu snagu (12 minuta rada). Akumulatorski pogon - Najveći stepen slobode pokreta zahvaljujući odsustvu kabla. Tehnologija Real Time sa LCD ekranom prikazuje status punjenja baterije. TEHNIČKI PODACI Zapremina rezervoara (l): 0,8 Tip baterije: Litijum-jonska Vreme rada baterije (min.): 12 (drugi režim "BOOST"), 50 (prvi režim) Vreme punjenja baterije sa standardnim punjačem (h): 4 Napon baterije (V): 25,2 Kapacitet baterije (Ah): 2,5 Nivo buke (dbA): 78 Materijal rezervoara: Plastika Dimenzije (D x Š x V) (mm): 235 x 266 x 1130 STANDARDNA OPREMA Usisna teleskopska plastična cev Usisna papuča sa čekinjama 2 u 1 Usisna pljosnata papuča za fuge Usisna papuča za tepih i tvrde podove Adapter za čišćenje filtera Filter HEPA 12 filter Zidni držač sa funkcijom punjenja Punjač Litijum-jonska baterija ŽUTA, 25,2V - 2,5Ah Dvostepena regulacija snage

Filter za vodu, RO uređaj TSRO-50/REM RO uređaji TSRO-50/REM namenjeni su prvenstveno za prečišćavanje vode za piće. Uređaji rade na principu revers osmoze koja je najefikasnija tehnologija prečišćavanja vode, a uklanja do 96% rastvorenih soli u vodi. Uređaj šestostepenom filtracijom uklanja i eventualne mirise, ukuse, kao i bakterije i viruse. Uređaji TSRO-50 su najekonomičnije rešenje za obezbeđivanje hemijski i mikrobiološki ispravne vode za piće. Uređaj TSRO-50/REM radi na pritisku vode u instalaciji. 1. PP 10", 20 µm - polipropilenski filter uložak 10" 2. CB 10" - ugljeni blok filter uložak 10" 3. PP 10", 5 µm - polipropilenski filter uložak 10" 4. RO membrana 50 gpd RO membrana je osnovni element sistema koji uklanja iz vode do 99,8% rastvorenih soli. Napojnu vodu deli na prečišćenu (permeat) i deo vode koji se odbacuje u kanalizaciju (koncentrat). 5. kapsulirani post filter sa aktivnim ugljem 6. remineralizator U kompletu se pored uređaja, svih navedenih filtera i membrane nalaze i: ključ za odvijanje kućišta, rezervoar, priključak napojne vode, priključna creva, ventil rezervoara, slavina za istakanje prečišćene vode, uputstvo (videti na slici). Uz kupovinu uređaja dobijate i kompletnu tehničku podršku oko montaže i održavanja uređaja. Garancija na uređaj iznosi godinu dana, garancija se ne odnosi na filtere. i RO membranu. Zagarantovana nabavka rezervnih delova i filtera.

VISOKOKVALITETNI SREDSTVO ZA ČIŠĆENJE I SUŠENJE ŠINKOVA: Ricris sredstvo za čišćenje četkica za šminku je napravljeno od vrhunskih materijala za dugotrajan rad, preciznost i sigurnost. naš električni čistač četkica za šminkanje čisti vaše četke do 99% radi boljeg učinka nanošenja šminke. OČISTITE I OSUŠITE 2U 1 SREDSTVO ZA ČIŠĆENJE ČETKICA ZA ŠMINKU: Pomoću automatskog čistača četkica za šminku možete savršeno očistiti i osušiti četke za manje od jednog minuta. Ovo će učiniti nanošenje šminke mnogo brže i prijatnije. Nemojte se iznenaditi ako imate malo više vremena za još jednu šoljicu kafe pre nego što krenete na posao. odlično električno sredstvo za čišćenje četkica za šminku. ČIŠĆAČ ZA ŠMINKU SA 8 KRUGNIKA UKLJUČENIH za smeštaj četkica svih veličina pošto čist i suv automatski čistač četkica uključuje ergonomski električni prekidač za lak intuitivan rad. Svi delovi kompleta su precizno izrađeni za čvrsto pristajanje i otpornost na curenje. Posuda je napravljena od higijenske plastike i neće se slomiti ako padne. jednostavno korišćenje automatskog čistača i sušača četkica za šminku. LAGANO ZA KORIŠĆENJE SREDSTVA ZA ČIŠĆENJE ŠMINKE: Samo 3 koraka lako da koristite ovaj električni čistač i sušač za šminku. 1. Pričvrstite četkicu na spiner. 2. Sipajte vodu i sapun u činiju. 3. Uronite i zavrtite da biste očistili, podignite i okrenite da se osuši, ovaj automatski čistač četkica za šminku će vam osloboditi ruke i uštedeti vam mnogo vremena. Za naše automatsko čišćenje četkica za šminku, osigurava da će vam ovo brzo postati omiljena kupovina. Mnogi ljudi zalihe sa 2 ili 3 od njih kako bi mogli da ih drže u više kupatila i spavaćih soba i dele sa članovima porodice. Ovo je odličan rođendanski poklon, poklon za praznike ili poklon za godišnjicu. Takođe divno za prijatelje, porodicu i saradnike A11

Mihajlo Paunovic Paun Portret Branka Copica, 1975 Rad je originalan, potpisan je i datiran, videti sliku materijal: bronza, precnik ~ 16 cm Branko Ćopić Biografske informacije Rođenje 1. januar 1915. Hašani, Bosna i Hercegovina (tada Austro-Ugarska) Smrt 26. mart 1984. (dob: 69) Beograd, Srbija (tada SFR Jugoslavija) Obrazovanje Zanimanje pisac, učitelj Opus Književne vrste proza, poezija Jezik srpskohrvatski jezik Znamenita djela Ježeva kućica Orlovi rano lete Branko Ćopić (Hašani kraj Bosanske Krupe, 1. januara 1915. – Beograd, 26. marta 1984.), jugoslovenski književnik. Učiteljsku školu je završio u Banja Luci, a Filozofski fakultet u Beogradu. Već kao student Ćopić se afirmiše kao pisac od dara, skreće na sebe pažnju književne kritike i dobija zasluženo priznanje dodeljivanjem nagrade Milana Rakića. Wikiquote „Nadahnut i spontan u svom književnom radu, dobar opservator i poznavalac živog narodnog govora, a uz to vedra duha i sa istančanim smislom za humor, Ćopić je lako i brzo osvojio najšire slojeve naše čitalačke publike. On je pisao pripovijetke i romane i njegovao pjesničko stvaralaštvo za djecu. Bio je dobar pisac humorističkih priča, a u toku Drugog svetskog rata i patriotskih pjesama.“ 1 Biografija 2 Bibliografija 2.1 Pripovijetke 2.2 Romani 2.3 Pjesme 2.4 Djela za djecu 3 Pripovedač 4 Romansijer 5 Humorista 6 Pjesnik 7 Dječiji pisac Biografija Uoči Drugog sv. rata nalazio se đačkom bataljonu u Mariboru. U danima aprilske katastrofe on je, sa grupom svojih drugova, pokušao da pruži otpor neprijatelju kod Mrkonjić grada. Posle toga je otišao u svoj rodni kraj, a kad je planula prva oslobodilačka puška, stupio je u redove ustanika i među njima ostao tokom cijele narodnooslobodilačke borbe. Sve vrijeme rata bio je ratni dopisnik zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom, takođe veoma poznatim književnikom, Skenderom Kulenovićem. Djela su mu prevođena na ruski, engleski, francuski, njemački, ukrajinski, poljski, češki, bugarski, slovenački i mađarski jezik. Cijeli radni i životni vijek nakon Drugog svijetskog rata Branko Ćopić je proveo u Beogradu, ali je vrlo često putovao po Jugoslaviji i drugim evropskim državama. Mnogi su za njega govorili da je najveći dječiji pisac svih vremena rođen na prostorima bivše Jugoslavije. Iako je pripadao narodnooslobodilačkom pokretu Branko Ćopić je, kao čovjek velikog obrazovanja, bistrog uma, osjećaja za pravdu i pravednost i kritičkog posmatranja stvarnosti koja ga je okruživala veoma rano počeo da iznosi sopstvena mišljenja o nekim pojavama. Radio je to ili otvoreno ili u literaturi kao pisac. Dana 26. marta 1984. je izvršio samoubistvo skočivši sa mosta. Bibliografija Ćopićevo književno djelo je obimno i raznovrsno. Najpoznatija su mu djela: Pripovijetke Pod Grmečom (1938), Bojovnici i bjegunci (1939), Planinci (1940), Rosa na bajonetima (1947), Surova škola (1948), Odabrane ratne pripovjetke (1950), Izabrane humorističke priče (1952), Dragi likovi (1953), Dožvljaji Nikoletine Bursaća (1955 ), Bašta sljezove boje (1969); Romani Prolom (1952), Gluvi barut (1957), Ne tuguj bronzana stražo (1962); Orlovi rano lete(1959) Pjesme Ognjeno rađanje domovine (1944), Pjesme (1945) i Patnikovo proljeće (1947); Djela za djecu Priče partizanke (1944), Pjesme pionirke (1945), Vratolomne priče (1947), Sunčana republika (1948), Armija, odbrana tvoja (1949), Priče ispod zmajevih krila (1950), Pijetao i mačka (1952) i romani Orlovi rano lete (1959), Slavno vojevanje (1960) Magareće godine (1962) Bitka u zlatnoj dolini – poznate kao „Pionirska trilogija“. Ježeva Kućica - pjesma za najmađe, koja je veliku popularnost doživjela nakon ploče koju je izdao Jugoton 1975[1] Pripovedač Teren sa koga je Ćopić pretežno crpeo građu za svoje pripovjedačko stvaralaštvo bio je njegov zavičaj, vučaran podgrmečki kraj. Ćopića su doratnim pripovjetkama najviše zanimali siromašni seljaci, sanjari i prosjaci, djeca, skitnice i nadničari, i on je o svima njima pričao miloštom i brižnim, zaštitničkim razumevanjem. Ti njegovi junaci su svijet zaboravljenih, usamljenih i odbačenih ljudi koji bezglasno tuguju zbog zla kome ne mogu i ne umiu da se suprostave. U toku rata Jovanče je sa tim svojim junacima učestvovao u oružanom ustanku i pratio ih u napornim marševima i ljutim okršajima. Posmatrao je kako se njegovi mrgodni ljudi kale u vatri ustanka i preobražavaju u revolucionare. Iskreno oduševljen tim junaštvom i pregalaštvom, on je postao pjesnik i tumač njihovih srdaca. U takvom nadahnuću je nastala njegova ratna proza, njegova poema o malom čoveku koji je srcem krenuo u boj protiv nepravde i nasilja. U tim lirskim intoniranim pripovjetkama Ćopić je prikazivao herojske podvige i junačka pregaranja, primere mučeništva, samopregora i svesnog žrtvovanja za ideale slobode i jednakosti. Romansijer Branko Ćopić se sa uspjehom ogledao i na romanu, iako su prirodi njegovog talenta više odgovarale pripovjetke i novele. Romani Prolom i Gluvi barut slikaju učešće seljaka Bosanske krajine u ustanku, a roman Ne tuguj, bronzana stražo prilagođavanje kolonista novim uslovima života u Vojvodini. Humorista Dobar dio svog stvaralaštva u prozi Ćopić je humoristično intonirao. Humor se nalazi u prirodu i mentalitetu njegovih junaka, koji i u najtežim životnim trenucima znaju da sačuvaju vedrinu i da se nasmiju čak i vlastitoj nevolji. Osim toga, Ćopić je od onih pisaca čija se opservacija naročito manifestovala u otkrivanju sitnih ljudskih mana i nedostataka. Tako se i desilo da je ovaj naš vrsni pripovjedač o mirnim vremenima pripovjedao s tugom, a o ratnim – vedro i nasmijano. Pjesnik Branko Ćopić je pretežno epski pisac, i to pisac sa urođenim darom pripovedača, vještog pejzažiste i duhovitog humoriste. Ali u njegovoj prirodi je isto tako vidna i jedna lirska žica, koja se nije pokazivala samo u opisima bosanskih pejzaža već i u portretisanju ljudskih likova koji su mu bili bliski i dragi. U burnom vremenu narodnog ustanka iz te lirske niti Ćopićevog talenta potekla je njegova borbena lirska poezija. Sudbonosni događaju narodne revolucija nužno su odredili izraz i sadržaj ove lirike, koja zato i nosi naziv Ognjeno rađanje domovine. NotCommons-emblem-copyrighted.svg Postoji sumnja da ovaj članak ili njegov dio krše autorska prava, a time i politiku Wikipedije o radovima u javnom vlasništvu i GFDL licencu. Prilikom postavljanja ovog šablona obavezno treba navesti dokaze temeljem kojih se dokazuje kršenje aurotskih prava. Za više informacija pogledajte stranicu za razgovor članka. Dječiji pisac On se sa uspjehom ogledao i u stvaralaštvu za djecu. Sa živom maštom i darom za spretno uobličavanje svojih inspiracija, a uz to i odličan humorista, on je našoj dječjoj književnosti dao više dragocijenih priloga. Preko petnaest knjiga za djecu, među kojima su i dva romana, živi su dokaz njegove aktivnosti u ovoj književnoj oblasti. Jedna od najpoznatijih njegovih djela za djecu su svakako Magareće godine i Ježeva kućica.

Katalog (knjiga) fotografija V Marinkovica Salon fotografije, Beograd 1979, str. 67, dim. 22 x 16 cm spisak radova Led je krenuo .... (1- 17) Po Evropi (18- 28) Selu u pohode (29 - 43) Zagrebacke impresije (44- 50) Afrika (51-59) Trazenja (60 - 67) Vojislav Marinković (Leskovac, 2. oktobar 1911 — Beograd, 31. oktobar 2004) je bio likovni umetnik fotografije, majstor fotografije, fotografski pisac i kritičar. Nosilac međunarodnog fotografskog zvanja Ekselencija FIAP (EFIAP}. Završio Trgovačku akademiju (1931), Ekonomski fakultet (1942) i Visoku školu spoljne trgovine (1947) u Beogradu. Radio u bankarstvu, spoljnoj trgovini, diplomatiji i kulturi. Bavio se fotografijom od 1936. najpre kao član Foto-sekcije Srpskog planinarskog društva (SPD), a od 1938. i kao član Foto kluba „Zagreb“. Jedan od osnivača Kluba foto amatera „Beograd“ (KFAB), 1939. Bio član ULUPUDS-a. Bio urednik časopisa Fotografija i Beogradski objektiv. Afirmaciju u fotografiji započeo 1938. kao član Foto kluba „Zagreb“, učešćem na izložbama. Formiran pod uticajem tzv. `zagrebačke škole“ fotografije, Marinković je, uz nekolicinu drugih, bio neka vrsta mosta između prekosavskog lirskog sfumata i beogradskog realizma. U prvim posleratnim danima doprineo je izgradnji fotografske organizacije; nalazio se i među prvim autorima na domaćim i stranim salonima fotografije, baš kao što se sreće i među prvim nosiocima visokih priznanja u Foto-savezu (jugoslovenskom i srpskom), ili međunarodnoj fotografskoj organizaciji FIAP. Tokom višedecenijskog delovanja u fotografiji uvek je bio okrenut jednoj temi – čoveku i njegovom okruženju. Za svoje motive odabirao je sam život: žanr-scene, folklorne motive, portrete u ambijentu. Fotografije je grupisao u cikluse: Moj mali Beograd (1952-1960); Po Evropi (1952-1990); Pariske uspomene (1952-1990); Srpsko selo (1956-1970); Traženja (1956-1970); i Afrika (1970-1980). Sredinom pedesetih godina, delimično pod uticajem evropskih strujanja u fotografiji, Marinković je uneo u već sačinjen pikturalni sklop svojih dela jedno tada sasvim novo fotografsko mišljenje stvarajući fotografske dokumente prožete duhom nostalgije. Karakteristična dela u kojima se najviše ogleda ta nova vrednost su Muftaši; Lapavica (1953), Marenda; Sa pijace (1954), ili nekoliko godina docnije nastale, Bacanje kamena i Pod kupolom (1958). Tim delom svoga opusa izvršio je ne mali uticaj, ne samo na svoje savremenike nego i na nastavljače. Izuzetan doprinos Marinkovićev ogledao se i u njegovom hroničarskom radu. Pisao je fotografske kritike, osvrte, prikaze izložbi. Prvi tekst objavio je 1940. godine, a zatim se brojem objavljenih priloga, i opsegom tema o kojima je raspravljao, svrstao među najplodnije srpske fotografske pisce, a po originalnosti pristupa i u osobene pojave u fotografskoj literaturi na srpskom jeziku. Znatan deo svoga radnog veka posvetio je fotografskoj organizaciji, saveznoj i republičkoj, baš kao što je i čest predstavnik jugoslovenske fotografije u svetu, na kongresima, simpozijumima, žirijima. Na celom jugoslovenskom prostoru M. ostaje uvažavan kao ličnost čije su aktivnost i delo – umetničko, hroničarsko, organizaciono – značajno obeležili jugoslovensku fotografsku istoriju druge polovine XX veka. Izlagao na više od 200 grupnih izložbi na gotovo svim kontinentima. Potpuna lista izložbi navedena je u katalogu retrospektivne izložbe „Vojislav Marinković“, Salon fotografije, Beograd, 1979. Samostalno je izlagao u Beogradu (1975, 1995), Varšavi (1979) (zajedno sa Goranom Malićem), Novom Sadu (1980), Zagrebu (1980), Pančevu (1981), Smederevu (1981), Kruševcu (1982) i Boru (1985).

W.H. GRINDLEY & Co - Set za doručak `Homeland` Za 4 osobe. Set se sastoji od 13 delova: 1 čajnik sa poklopcem (visina: 25 cm, dužina: 20,5 cm, širina: 10 cm, zapremina: 1 l) 4 šoljice (visina: 6,5 cm, širina: 10,5 cm, širina otvora: 8 cm) 4 tacne za šoljice (prečnik: 14 cm, visina: 2 cm) 4 dezertna tanjira (prečnik: 20 cm, visina: 1,5 cm) Ukupna težina: 3,7 kg Bez ikakvih tragova upotrebe. Žig na dnu: Homeland (iznad cvetnog venca) Grindley W.M. GRINDLEY & CO. LTD. STAFFORDSHIRE ENGLAND PERMANENT COLOURS A GENUINE HAND ENGRAVED Na šoljicama podglazurno utisnuto: Grindley England Fabrika „W H Grindley & Co (Ltd)“ proizvodila je predmete s dekorom `Homeland` (Domovina) od oko 1950. do oko 1980. godine. Kompaniju „W H Grindley & Co (Ltd)“ osnovali su 1880. godine William Harry Grindley (Viliam Heri Grindli) i Alfred Meakin (Alfred Miken, povezan sa kompanijom “J. & G. Meakin“). Proizvodila je posuđe, velikim delom za tržište Kanade, SAD, Južne Amerike i Australije. Partnerstvo je raskinuto 1884. godine i Grindley je nastavio sam. 1960. fabriku je otkupila kompanija “Alfred Clough Ltd”. 1978. preimenovana je u “Grindley of Stoke (ceramics) Ltd.” Otkupio ju je “Federated Potteries Co. Ltd.” 1982. godine, a 1988. ponovo je prešla u vlasništvo “W. H. Grindley”. 1991. godine fabrika je pala u stečaj, i preuzeta je od strane “Woodlands Pottery”. (124/34-48/pod-kp/1496)

Slusni aparat punjiv Najbolji BTE slušni aparat koji se puni kao telefon Slušni aparat za uši za starije osobe Poboljšajte sluh Mozete staviti vasu olivu. Lako se cisti. Ima vazdusnu cev koja omogucava lako ciscenje. Uz kupljeni artikal dobijate fiskalni racun Sifra artikla 3. Prednost: 1) Sa vazdušnim kanalom, prilagođena dužina, udobno za nošenje 2) Četiri režima slušanja Pojačalo zvuka, pomagala za gubitak sluha Litijum bateriju ima tako da nema potrebe za dosadnim menjanjem baterije, vec jednostavno samo napunite Vas slusni aparat kao sto punite mobilni. Kada se baterija isprazni samo je ponovo napunite i koristite slusni aparat. Baterija se napuni za 4-6h 40h rada dok se baterija ne isprazni. Kada je baterija pri kraju slusni aparat ce vam dati signal DiDi sto je znak da je pozeljno staviti aparat da se napuni Kompatibilan za oba uha levo i desno. Rotirajuca glava. Stavite ga na ono koje vi zelite. Nekoliko razlicite velicine gumica za usi i udobnost Kada ga prikljucite na punjenje dok god zelena lampica svetli znaci da se puni, kada lampica prestane da svetli znaci da je baterija puna Na taster M se podesava smanjenje buke zavisno od vaseg okruzenja. Ako aparat pisti (zuji) to znaci da ga niste lepo ubacili u uvo, tako vas opominje da bi dobili najbolje od njega Digitalni slusni aparat Digitalni cip Japanski zvucnik i mikrofon Slusni aparat redovno cistite kako vam se ne bi natalozile naslage iz uveta na njemu i smanjilo mu efikasnost * 【Inteligentni programski čip】 Naš čip proizveden u Nemačkoj sadrži poboljšane karakteristike koje smanjuju statiku i odjek u velikoj meri. Slušni aparat dolazi sa 4 različita frekventna režima i 4 kanala sa osnovnim režimom za normalan diskurs i napredni režim za glasno i bučno okruženje. * 【Višekanalna analiza】 Naš digitalni slušni aparat pomaže Vam da čujete zvukove za koje niste ni znali da vam nedostaju. Pametan čip deli zvukove na različite frekvencije kanala poboljšavajući obradu, poništavanje buke, potiskivanje povratnih informacija i značajno uklanjanje pozadinske buke. Karakteristike: 1. Mini dizajn 2. Velika snaga sa smanjenjem buke čipa 3. 4 režima rada, multifunkcionalni dizajn 4. USB punjivi (nema potrebe da se menja baterija) 5. Punjenje 4-6 sati, 40-45h rada dok se baterija ne isprazni Opis: Materijal: slušnog aparata ABS/ Čepići za uši silikonski gel Boja: bež / plava Tezina: oko 6g Veličina: 47x38x9mm Ukupna harmonijska distorzija: 1-3% Mak-OSPL90: ≤130dB+3dB HFA-SSPL90: 120dB±4dB Peak Gain: 35dB HFA Full-on Gain: 30dB Frekvencijski opseg: 300 Hz~4000 Hz THD at: 500 Hz: 3% , 800 Hz: 3% , 1600 Hz: 1% Ek. Nivo ulazne buke: 28dB Molimo vas da podsetite: 1. Podesite jačinu zvuka na minimum pre nošenja. 2. Izaberite malo veći čep za uši da biste izbegli zviždanje. 3. Postepeno povećavajte jačinu zvuka da biste izbegli naglo povećanje jačine zvuka. 4. Ako čujete zavijanje, proverite da li je uvo odgovarajuće i da je veličina čepa čvrsta, odgovarajući izbor čepića za uši i začepljen, uverite se da nema curenja vazduha. 5. Održavajte čep za uši čistim. Preporuke: 1. Koristite odgovarajući punjač za punjenje proizvoda, inače se proizvod može oštetiti. NE GURATI NA SILU pinjac u slusni aparat kako ga ne bi ostetili. Iskljucivo nezno, fino i polako!!! 2. Ako treba da koristite zamenski punjač, koristite punjač koji odgovara proizvodu. Ako se za punjenje proizvoda koristi neodgovarajući punjač, to će oštetiti proizvod Saveti za kupce: Uzrok zavijanja/buke: Unutrašnje pojačalo i mikrofon su blizu jedan drugom slušnom aparatu, a zvuk se neprekidno prima i širi, tako da ima određenu sposobnost da proizvede zavijanje nakon uključivanja. Trenutno, mali slušni aparati i slušni aparati velike snage na tržištu teško mogu da izbegnu zavijanje, a samo potpuno digitalni slušni aparati mogu da izbegnu zavijanje. Načini da se izbegne zavijanje/buka: 1. Kada je snaga visoka (pojačani zvuk je visok), veća je verovatnoća da će se javiti zavijanje. Stoga, postepeno povećanje jačine zvuka sa niskog nivoa može efikasno izbeći zavijanje. 2. Kada je ušni kanal potpuno zapečaćen, nema zvuka cviljenja. Zato koristite slušne aparate nakon čišćenja ušnog kanala i testirajte čepiće za uši od velikih do malih da biste pronašli najprikladnije čepiće za uši. SAVETI: 1. To je USB punjiva slušna pomoć bez česte zamene baterije. 2. Molimo izaberite čep za uši koji odgovara ušnom kanalu, jer praznine mogu izazvati buku. 3. Čepići za uši su napravljeni od mekog silikonskog materijala, koji dugo vremena neće povrediti vaše uši. Kuka za uši se može rotirati 360°, a mogu se koristiti i levo i desno uvo. Molimo vas da koristite ispravan način nošenja kako biste osigurali da sluh blisko odgovara ušnog kanala kako biste izbegli zvučne povratne informacije i zavijanje. 4. Kada se prvi put koriste slušni aparati, buka je neizbežna. Preporuke za korisnika koji prvi put nosi slusni aparat: 1. Birajte niskofrekventni režim u prvih nedelju ili dve i prilagođava ga na najprikladniju jačinu zvuka za prilagođavanje navici nošenja slušnog aparata. 2. Ne nosite ga predugo tokom dana. Skinite ga i odmorite svakih 30 minuta. 3. Nakon perioda adaptacije, pokušajte da promenite režime ili nosite uređaj kada razgovarate sa ljudima i nastavite da pokušavate u različitim scene dok ne nađete najudobnije iskustvo. 4. Posle tri nedelje, verujemo da ćete biti veoma zadovoljni proizvodom. Želim vam prijatan dan! Pribor: 1 x Slušni uređaj 3 x čepići za uši 1 x četkica za čišćenje 1 x kabal za punjenje 1 x utikac za punjenje 1 x uputstva 1 x kutija za skladištenje 2 x kanali za zapreminu 1 x adapter

Slusni aparat punjiv Najbolji BTE slušni aparat koji se puni kao telefon Slušni aparat za uši za starije osobe Poboljšajte sluh Mozete staviti vasu olivu. Lako se cisti. Ima vazdusnu cev koja omogucava lako ciscenje. Uz kupljeni artikal dobijate fiskalni racun Sifra artikla 3. Prednost: 1) Sa vazdušnim kanalom, prilagođena dužina, udobno za nošenje 2) Četiri režima slušanja Pojačalo zvuka, pomagala za gubitak sluha Litijum bateriju ima tako da nema potrebe za dosadnim menjanjem baterije, vec jednostavno samo napunite Vas slusni aparat kao sto punite mobilni. Kada se baterija isprazni samo je ponovo napunite i koristite slusni aparat. Baterija se napuni za 4-6h 40h rada dok se baterija ne isprazni. Kada je baterija pri kraju slusni aparat ce vam dati signal DiDi sto je znak da je pozeljno staviti aparat da se napuni Kompatibilan za oba uha levo i desno. Rotirajuca glava. Stavite ga na ono koje vi zelite. Nekoliko razlicite velicine gumica za usi i udobnost Kada ga prikljucite na punjenje dok god zelena lampica svetli znaci da se puni, kada lampica prestane da svetli znaci da je baterija puna Na taster M se podesava smanjenje buke zavisno od vaseg okruzenja. Ako aparat pisti (zuji) to znaci da ga niste lepo ubacili u uvo, tako vas opominje da bi dobili najbolje od njega Digitalni slusni aparat Digitalni cip Japanski zvucnik i mikrofon Slusni aparat redovno cistite kako vam se ne bi natalozile naslage iz uveta na njemu i smanjilo mu efikasnost * 【Inteligentni programski čip】 Naš čip proizveden u Nemačkoj sadrži poboljšane karakteristike koje smanjuju statiku i odjek u velikoj meri. Slušni aparat dolazi sa 4 različita frekventna režima i 4 kanala sa osnovnim režimom za normalan diskurs i napredni režim za glasno i bučno okruženje. * 【Višekanalna analiza】 Naš digitalni slušni aparat pomaže Vam da čujete zvukove za koje niste ni znali da vam nedostaju. Pametan čip deli zvukove na različite frekvencije kanala poboljšavajući obradu, poništavanje buke, potiskivanje povratnih informacija i značajno uklanjanje pozadinske buke. Karakteristike: 1. Mini dizajn 2. Velika snaga sa smanjenjem buke čipa 3. 4 režima rada, multifunkcionalni dizajn 4. USB punjivi (nema potrebe da se menja baterija) 5. Punjenje 4-6 sati, 40-45h rada dok se baterija ne isprazni Opis: Materijal: slušnog aparata ABS/ Čepići za uši silikonski gel Boja: bež / plava Tezina: oko 6g Veličina: 47x38x9mm Ukupna harmonijska distorzija: 1-3% Mak-OSPL90: ≤130dB+3dB HFA-SSPL90: 120dB±4dB Peak Gain: 35dB HFA Full-on Gain: 30dB Frekvencijski opseg: 300 Hz~4000 Hz THD at: 500 Hz: 3% , 800 Hz: 3% , 1600 Hz: 1% Ek. Nivo ulazne buke: 28dB Molimo vas da podsetite: 1. Podesite jačinu zvuka na minimum pre nošenja. 2. Izaberite malo veći čep za uši da biste izbegli zviždanje. 3. Postepeno povećavajte jačinu zvuka da biste izbegli naglo povećanje jačine zvuka. 4. Ako čujete zavijanje, proverite da li je uvo odgovarajuće i da je veličina čepa čvrsta, odgovarajući izbor čepića za uši i začepljen, uverite se da nema curenja vazduha. 5. Održavajte čep za uši čistim. Preporuke: 1. Koristite odgovarajući punjač za punjenje proizvoda, inače se proizvod može oštetiti. NE GURATI NA SILU pinjac u slusni aparat kako ga ne bi ostetili. Iskljucivo nezno, fino i polako!!! 2. Ako treba da koristite zamenski punjač, koristite punjač koji odgovara proizvodu. Ako se za punjenje proizvoda koristi neodgovarajući punjač, to će oštetiti proizvod Saveti za kupce: Uzrok zavijanja/buke: Unutrašnje pojačalo i mikrofon su blizu jedan drugom slušnom aparatu, a zvuk se neprekidno prima i širi, tako da ima određenu sposobnost da proizvede zavijanje nakon uključivanja. Trenutno, mali slušni aparati i slušni aparati velike snage na tržištu teško mogu da izbegnu zavijanje, a samo potpuno digitalni slušni aparati mogu da izbegnu zavijanje. Načini da se izbegne zavijanje/buka: 1. Kada je snaga visoka (pojačani zvuk je visok), veća je verovatnoća da će se javiti zavijanje. Stoga, postepeno povećanje jačine zvuka sa niskog nivoa može efikasno izbeći zavijanje. 2. Kada je ušni kanal potpuno zapečaćen, nema zvuka cviljenja. Zato koristite slušne aparate nakon čišćenja ušnog kanala i testirajte čepiće za uši od velikih do malih da biste pronašli najprikladnije čepiće za uši. SAVETI: 1. To je USB punjiva slušna pomoć bez česte zamene baterije. 2. Molimo izaberite čep za uši koji odgovara ušnom kanalu, jer praznine mogu izazvati buku. 3. Čepići za uši su napravljeni od mekog silikonskog materijala, koji dugo vremena neće povrediti vaše uši. Kuka za uši se može rotirati 360°, a mogu se koristiti i levo i desno uvo. Molimo vas da koristite ispravan način nošenja kako biste osigurali da sluh blisko odgovara ušnog kanala kako biste izbegli zvučne povratne informacije i zavijanje. 4. Kada se prvi put koriste slušni aparati, buka je neizbežna. Preporuke za korisnika koji prvi put nosi slusni aparat: 1. Birajte niskofrekventni režim u prvih nedelju ili dve i prilagođava ga na najprikladniju jačinu zvuka za prilagođavanje navici nošenja slušnog aparata. 2. Ne nosite ga predugo tokom dana. Skinite ga i odmorite svakih 30 minuta. 3. Nakon perioda adaptacije, pokušajte da promenite režime ili nosite uređaj kada razgovarate sa ljudima i nastavite da pokušavate u različitim scene dok ne nađete najudobnije iskustvo. 4. Posle tri nedelje, verujemo da ćete biti veoma zadovoljni proizvodom. Želim vam prijatan dan! Pribor: 1 x Slušni uređaj 3 x čepići za uši 1 x četkica za čišćenje 1 x kabal za punjenje 1 x utikac za punjenje 1 x uputstva 1 x kutija za skladištenje 2 x kanali za zapreminu 1 x adapter

Aroma difuzer u obliku kamina - ovlaživač vazduha kamin Difuzor u obliku kamina sa efektom plamena Aroma difuzer dizajniran je u obliku kamina sa svetlećim prednjim delom. Paru koju izbacuje difuzer osvetljava tako da simulira vatru. Kapacitet rezervoara je 270 ml. Po želji u difuzer možete staviti i po koju kap esencijalnog ulja. 1. Moderan ukras: Visokokvalitetni ABS + materijal elektronskih komponenti i efekat ovlaživača plamena se koriste za stvaranje realistične atmosfere plamena, sa šik oblikom, koji se može koristiti kao dekoracija. Dok pruža umirujuću maglu, stvara mirnu atmosferu. 2. Inteligentna sigurnost: Uz pomoć ugrađenog pametnog čipa, ovlaživač automatski prestaje da radi kada mu nedostaje vode, što je veoma bezbedno i pouzdano. Pročišćavajući vazduh, mirisno disanje, fina magla nivoa nanometara, tiha aroma i magla se prirodno mešaju i uživajte u mirisnom životu u svakom trenutku. 3. Bezbedan za upotrebu: Možete dodati eterično ulje u vodu da biste ublažili umor i pritisak, očistili i hidratizirali vazduh. 4. Prenosiva i raznovrsna upotreba: Sa kompaktnim, praktičnim, malim i prenosivim dizajnom, ovaj ovlaživač za spavaću sobu je super lak za nošenje, može poboljšati kvalitet vazduha kod kuće, a istovremeno čini spavaću sobu manje suvom, savršen za kuću, kancelariju, jogu, teretanu , i divan poklon za prijatelje, porodicu ili voljene osobe. Mogućnost ličnog preuzimanja na Voždovcu i Novom Beogradu.

Slusni aparat punjiv Najbolji BTE slušni aparat koji se puni kao telefon Slušni aparat za uši za starije osobe Pojačalo zvuka, pomagala za gubitak sluha Uz kupljeni artikal dobijate fiskalni racun Sifra artikla 1. Litijum bateriju ima tako da nema potrebe za dosadnim menjanjem baterije, vec jednostavno samo napunite Vas slusni aparat kao sto punite mobilni. Kada se baterija isprazni samo je ponovo napunite i koristite slusni aparat. Baterija se napuni za 4-6h 80h rada dok se baterija ne isprazni. Toliko garantuje proizvodjac, inace baterija traje i do 100h. Zivotni vek baterije je do 5 godina. Kada je baterija pri kraju slusni aparat ce vam dati signal DiDi sto je znak da je pozeljno staviti aparat da se napuni Kompatibilan za oba uha levo i desno. Rotirajuca glava. Stavite ga na ono koje vi zelite. 5 razlicite velicine gumica za usi i udobnost Na taster M se podesava smanjenje buke zavisno od vaseg okruzenja. Ako aparat pisti (zuji) to znaci da ga niste lepo ubacili u uvo, tako vas opominje da bi dobili najbolje od njega Digitalni slusni aparat Slusni aparat redovno cistite kako vam se ne bi natalozile naslage iz uveta na njemu i smanjilo mu efikasnost * Zvucnik i mikrofon proizvedeni u Japanu cip u Nemackoj * 【Inteligentni programski čip】 Naš čip proizveden u Nemačkoj sadrži poboljšane karakteristike koje smanjuju statiku i odjek u velikoj meri. Slušni aparat dolazi sa 4 različita frekventna režima i 4 kanala sa osnovnim režimom za normalan diskurs i napredni režim za glasno i bučno okruženje. * 【Višekanalna analiza】 Naš digitalni slušni aparat pomaže Vam da čujete zvukove za koje niste ni znali da vam nedostaju. Pametan čip deli zvukove na različite frekvencije kanala poboljšavajući obradu, poništavanje buke, potiskivanje povratnih informacija i značajno uklanjanje pozadinske buke. Karakteristike: 1. Mini dizajn 2. Velika snaga sa smanjenjem buke čipa 3. 4 režima rada, multifunkcionalni dizajn 4. USB punjivi (nema potrebe da se menja baterija) 5. Punjenje 4-6 sati, rad do 80 sati Specifikacije: Proizvod naziv : Punjivi slušni aparat Boja: bež / plava Punjač: DC 5V150mA-1A Težina: App. 6,5g Veličina: 15*40*10mm Maksimalni izlaz: 129 + 4dB Maksimalni dobitak: 38 + 5dB Peak Gain: 40dB HFA Full-on Gain: 38dB Frekvencijski opseg: 500Hz~3200Hz THD at: 500 Hz: 3% , 800 Hz: 3% , 1600 Hz: 1% Ek. Nivo ulazne buke: 28dB U paketu se nalazi: 1 x Slušni aparat 4 x Čepići za uši različitih velicina 1 x Uputstvo za upotrebu 1 x Kutija za skladištenje 1 x USB kabl za punjenje 1 x Utikac za zid Molimo vas da podsetite: 1. Podesite jačinu zvuka na minimum pre nošenja. 2. Izaberite malo veći čep za uši da biste izbegli zviždanje. 3. Postepeno povećavajte jačinu zvuka da biste izbegli naglo povećanje jačine zvuka. 4. Ako čujete zavijanje, proverite da li je uvo odgovarajuće i da je veličina čepa čvrsta, odgovarajući izbor čepića za uši i začepljen, uverite se da nema curenja vazduha. 5. Održavajte čep za uši čistim. Publikacija ULAZ punjača: AC100-240V, 50-60Hz / 0.15A IZLAZ punjača: 5V, 1000mA 1. Koristite odgovarajući punjač za punjenje proizvoda, inače se proizvod može oštetiti. NE GURATI NA SILU punjac u slusni aparat kako ga ne bi ostetili. Iskljucivo nezno, fino i polako!!! 2. Ako treba da koristite zamenski punjač, koristite punjač koji odgovara proizvodu. Ako se za punjenje proizvoda koristi neodgovarajući punjač, to će oštetiti proizvod Saveti za kupce: Uzrok zavijanja/buke: Unutrašnje pojačalo i mikrofon su blizu jedan drugom slušnom aparatu, a zvuk se neprekidno prima i širi, tako da ima određenu sposobnost da proizvede zavijanje nakon uključivanja. Trenutno, mali slušni aparati i slušni aparati velike snage na tržištu teško mogu da izbegnu zavijanje, a samo potpuno digitalni slušni aparati mogu da izbegnu zavijanje. Načini da se izbegne zavijanje/buka: 1. Kada je snaga visoka (pojačani zvuk je visok), veća je verovatnoća da će se javiti zavijanje. Stoga, postepeno povećanje jačine zvuka sa niskog nivoa može efikasno izbeći zavijanje. 2. Kada je ušni kanal potpuno zapečaćen, nema zvuka cviljenja. Zato koristite slušne aparate nakon čišćenja ušnog kanala i testirajte čepiće za uši od velikih do malih da biste pronašli najprikladnije čepiće za uši. 3. Nakon što slušni aparat uđe u ušni kanal, preporučuje se da gurnete i držite slušni aparat prstima 1-2 sekunde, a zatim ga otpustite da biste u potpunosti izvukli čepić za uši. SAVETI: 1. To je USB punjiva slušna pomoć bez česte zamene baterije. 2. Molimo izaberite čep za uši koji odgovara ušnom kanalu, jer praznine mogu izazvati buku. 3. Čepići za uši su napravljeni od mekog silikonskog materijala, koji dugo vremena neće povrediti vaše uši. Kuka za uši se može rotirati 360°, a mogu se koristiti i levo i desno uvo. Molimo vas da koristite ispravan način nošenja kako biste osigurali da sluh blisko odgovara ušnog kanala kako biste izbegli zvučne povratne informacije i zavijanje. 4. Ne dodirujte rukama mali zvučnik koji se koristi za prijem tokom upotrebe, inače će stvarati buku. 5. Kada se prvi put koriste slušni aparati, buka je neizbežna. Preporuke za korisnika koji prvi put nosi slusni aparat: 1. Birajte niskofrekventni režim u prvih nedelju ili dve i prilagođava ga na najprikladniju jačinu zvuka za prilagođavanje navici nošenja slušnog aparata. 2. Ne nosite ga predugo tokom dana. Skinite ga i odmorite svakih 30 minuta. 3. Nakon perioda adaptacije, pokušajte da promenite režime ili nosite uređaj kada razgovarate sa ljudima i nastavite da pokušavate u različitim scene dok ne nađete najudobnije iskustvo. 4. Posle tri nedelje, verujemo da ćete biti veoma zadovoljni proizvodom. Želim vam prijatan dan!