Prodajem stari italijanski sat C.E.A. Jazz Band Clock, bež boje, dimenzija 285 x 240 x 80 mm Satni mehanizam Swiss Scholer quartz , zahteva 1 UM-2 bateriju, ispravan, manji tragovi korozije na kontaktima U donjem delu postoji radio, ali ne znam da li radi jer nemam odgovarajuću bateriju ili mali specifičan napojni kabl. Točkić `INT. VOLUME` lepo radi, čuje se zvuk, dok je točkić `SINTONIA` izgleda ispao iz svog ležišta sa unutrašnje strane. Za zadnje strane utisnut serijski model AS 79/3 Prodaja u viđenom stanju, fotografije odgovaraju predmetu prodaje Plaćanje lično ili uplata na tekući račun/postnetom + troškovi dostave Ne šaljem pouzećem, niti u inostranstvo Za sva pitanja stojim na raspolaganju

Materijal: troslojni nerđajući čelik sa 3D nelepljivim XYLAN premazom iznutra i ogledalo ispolirano spolja, šuplja drška ogledalo ispolirana. Materijal debljine 2,2mm, veličina 28x28x4,5cm. 5 godina garancije u skladu sa Uputstvom za upotrebu koje dobijate (1. pošto hrana može lako zagoreti kada koristite posuđe napravljeno od troslojnih materijala, obavezno prilagodite postupak kuvanja! Da biste izbegli bespotrebno trošenje energije, kao i mogućnosti da Vam hrana zagori, podesite na 1-2 nivoa nižu temperaturu nego kad kuvate u običnom posuđu iste kategorije i veličine), 2. U okviru plinskog šporeta obavezno koristite poklopac plinskog plamenika ispod posuđa, kako biste izbegli fokusirano i preintenzivno zagrevanje posuđa u njegovom centralnom delu, 3. nikada nemojte upotrebljavati pribore sa zašiljenim ivicama ili ivice kuhinjskih pribora, nikada nemojte seći namirnice (posebno nožem) na unutrašnjoj površini posuđa, kako biste izbegli oštećenje neprijanjajućeg sloja. NOVA TEHNOLOGIJA: PREMAZ OTPORAN NA GREBANJE ( 5 puta jači nego obični premazi), 18/10 telo od 3-slojnog čelika, Indukciono dno (2 puta brže kuvanje), bezbedno u rerni (do 220 stepeni sa poklopcem, do 260 stepeni bez poklopca).

Materijal: troslojni nerđajući čelik sa 3D nelepljivim XYLAN premazom iznutra i ogledalo ispolirano spolja, ručka i "dugme" od nerđajućeg čelika ogledalo ispolirana. Materijal debljine 2,2mm, veličina 24x11,5cm, 4,1l. 5 godina garancije u skladu sa Uputstvom za upotrebu koje dobijate (1. pošto hrana može lako zagoreti kada koristite posuđe napravljeno od troslojnih materijala, obavezno prilagodite postupak kuvanja! Da biste izbegli bespotrebno trošenje energije, kao i mogućnosti da Vam hrana zagori, podesite na 1-2 nivoa nižu temperaturu nego kad kuvate u običnom posuđu iste kategorije i veličine), 2. U okviru plinskog šporeta obavezno koristite poklopac plinskog plamenika ispod posuđa, kako biste izbegli fokusirano i preintenzivno zagrevanje posuđa u njegovom centralnom delu, 3. nikada nemojte upotrebljavati pribore sa zašiljenim ivicama ili ivice kuhinjskih pribora, nikada nemojte seći namirnice (posebno nožem) na unutrašnjoj površini posuđa, kako biste izbegli oštećenje neprijanjajućeg sloja. NOVA TEHNOLOGIJA: PREMAZ OTPORAN NA GREBANJE ( 5 puta jači nego obični premazi), 18/10 telo od 3-slojnog čelika, Indukciono dno (2 puta brže kuvanje), bezbedno u rerni (do 220 stepeni sa poklopcem, do 260 stepeni bez poklopca).

Materijal: troslojni nerđajući čelik sa 3D nelepljivim XYLAN premazom iznutra i ogledalo ispolirano spolja, šuplja drška ogledalo ispolirana. Materijal debljine 2,2mm, veličina 28x28x4,5cm. 5 godina garancije u skladu sa Uputstvom za upotrebu koje dobijate (1. pošto hrana može lako zagoreti kada koristite posuđe napravljeno od troslojnih materijala, obavezno prilagodite postupak kuvanja! Da biste izbegli bespotrebno trošenje energije, kao i mogućnosti da Vam hrana zagori, podesite na 1-2 nivoa nižu temperaturu nego kad kuvate u običnom posuđu iste kategorije i veličine), 2. U okviru plinskog šporeta obavezno koristite poklopac plinskog plamenika ispod posuđa, kako biste izbegli fokusirano i preintenzivno zagrevanje posuđa u njegovom centralnom delu, 3. nikada nemojte upotrebljavati pribore sa zašiljenim ivicama ili ivice kuhinjskih pribora, nikada nemojte seći namirnice (posebno nožem) na unutrašnjoj površini posuđa, kako biste izbegli oštećenje neprijanjajućeg sloja. NOVA TEHNOLOGIJA: PREMAZ OTPORAN NA GREBANJE ( 5 puta jači nego obični premazi), 18/10 telo od 3-slojnog čelika, Indukciono dno (2 puta brže kuvanje), bezbedno u rerni (do 220 stepeni sa poklopcem, do 260 stepeni bez poklopca).

Materijal: troslojni nerđajući čelik sa 3D nelepljivim XYLAN premazom iznutra i ogledalo ispolirano spolja, šuplja drška ogledalo ispolirana. Materijal debljine 2,2mm, veličina 24x6,5cm. 5 godina garancije u skladu sa Uputstvom za upotrebu koje dobijate (1. pošto hrana može lako zagoreti kada koristite posuđe napravljeno od troslojnih materijala, obavezno prilagodite postupak kuvanja! Da biste izbegli bespotrebno trošenje energije, kao i mogućnosti da Vam hrana zagori, podesite na 1-2 nivoa nižu temperaturu nego kad kuvate u običnom posuđu iste kategorije i veličine), 2. U okviru plinskog šporeta obavezno koristite poklopac plinskog plamenika ispod posuđa, kako biste izbegli fokusirano i preintenzivno zagrevanje posuđa u njegovom centralnom delu, 3. nikada nemojte upotrebljavati pribore sa zašiljenim ivicama ili ivice kuhinjskih pribora, nikada nemojte seći namirnice (posebno nožem) na unutrašnjoj površini posuđa, kako biste izbegli oštećenje neprijanjajućeg sloja. NOVA TEHNOLOGIJA: PREMAZ OTPORAN NA GREBANJE ( 5 puta jači nego obični premazi), 18/10 telo od 3-slojnog čelika, Indukciono dno (2 puta brže kuvanje), bezbedno u rerni (do 220 stepeni sa poklopcem, do 260 stepeni bez poklopca).

Kraljevina Srbija (1911) Originalni potpis Ljube Jovanovića na dokumentu, u funkciji Ministra prosvete i crkvenih dela. Ljubomir Jovanović (Kotor, 2/14. februar 1865 — Beograd, 10. februar 1928) je bio srpski istoričar i političar. Bio je redovni profesor Univerziteta u Beogradu od osnivanja 1905. godine, akademik SANU, ministar prosvete, ministar unutrašnjih dela, član Državnog saveta. Rođen je 1865. godine u Kotoru. Posle učestvovanja u Krivošijskom ustanku (1881—82) prešao je sa Danilom Živaljevićem i drugim omladincima u Srbiju, gde su kasnije bili među osnivačima časopisa Kolo. Prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta, 1905. godine: Sede, sleva Jovan Žujović, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas; stoje, sleva Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić Radovanović i Ljubomir Jovanović. Prilikom osnivanja Srpske književne zadruge 1892. godine izabran je za sekretara, Stojan Novaković za predsednika, a Jovan Jovanović Zmaj za potpredsednika. Za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1890, a za redovnog 1900. godine. U periodu 1901-1903 bio je upravnik Narodne biblioteke Srbije. Prilikom osnivanja Univerziteta u Beogradu 1905. godine bio je među prvih 8 redovnih profesora koji su birali ceo ostali nastavni kadar. Zajedno sa profesorom Ljubomirom Kovačevićem napisao je „Istoriju srpskog naroda“ (u dve knjige, 1893. i 1894) za period do 1020. godine. Bio je jedan od članova „Centralnog revolucionarnog tajnog odbora u Beogradu“. Zajedno je sa Golubom Janićem i Josifom Studićem osnovao udruženje „Srpska braća“ 23. januara 1905. Društvo je delovalo do 1918. i njegov predsednik je sve vreme bio Golub Janić. Bio je jedan od osnivača „Srpskog književničkog društva“ 26. maja 1905. kako se tada zvalo Udruženje književnika Srbije. Bio je ministar unutrašnjih poslova Kraljevine Srbije 1909-11 i 1914-18, ministar prosvete, član Državnog saveta. Prilikom proglašenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918. bio je jedan od šest članova odbora, kao predstavnik Vlade Kraljevine Srbije, koji je trebalo da utvrdi način kako da se ujedinjenje proglasi. Predstavnici Vlade Srbije bili su još i Stojan Protić i Momčilo Ninčić, a predstavnici narodnog veća Ante Pavelić, Svetozar Pribićević i Josip Smodlaka. Kao na fotografijama.

Katalog (knjiga) fotografija V Marinkovica Salon fotografije, Beograd 1979, str. 67, dim. 22 x 16 cm spisak radova Led je krenuo .... (1- 17) Po Evropi (18- 28) Selu u pohode (29 - 43) Zagrebacke impresije (44- 50) Afrika (51-59) Trazenja (60 - 67) Vojislav Marinković (Leskovac, 2. oktobar 1911 — Beograd, 31. oktobar 2004) je bio likovni umetnik fotografije, majstor fotografije, fotografski pisac i kritičar. Nosilac međunarodnog fotografskog zvanja Ekselencija FIAP (EFIAP}. Završio Trgovačku akademiju (1931), Ekonomski fakultet (1942) i Visoku školu spoljne trgovine (1947) u Beogradu. Radio u bankarstvu, spoljnoj trgovini, diplomatiji i kulturi. Bavio se fotografijom od 1936. najpre kao član Foto-sekcije Srpskog planinarskog društva (SPD), a od 1938. i kao član Foto kluba „Zagreb“. Jedan od osnivača Kluba foto amatera „Beograd“ (KFAB), 1939. Bio član ULUPUDS-a. Bio urednik časopisa Fotografija i Beogradski objektiv. Afirmaciju u fotografiji započeo 1938. kao član Foto kluba „Zagreb“, učešćem na izložbama. Formiran pod uticajem tzv. `zagrebačke škole“ fotografije, Marinković je, uz nekolicinu drugih, bio neka vrsta mosta između prekosavskog lirskog sfumata i beogradskog realizma. U prvim posleratnim danima doprineo je izgradnji fotografske organizacije; nalazio se i među prvim autorima na domaćim i stranim salonima fotografije, baš kao što se sreće i među prvim nosiocima visokih priznanja u Foto-savezu (jugoslovenskom i srpskom), ili međunarodnoj fotografskoj organizaciji FIAP. Tokom višedecenijskog delovanja u fotografiji uvek je bio okrenut jednoj temi – čoveku i njegovom okruženju. Za svoje motive odabirao je sam život: žanr-scene, folklorne motive, portrete u ambijentu. Fotografije je grupisao u cikluse: Moj mali Beograd (1952-1960); Po Evropi (1952-1990); Pariske uspomene (1952-1990); Srpsko selo (1956-1970); Traženja (1956-1970); i Afrika (1970-1980). Sredinom pedesetih godina, delimično pod uticajem evropskih strujanja u fotografiji, Marinković je uneo u već sačinjen pikturalni sklop svojih dela jedno tada sasvim novo fotografsko mišljenje stvarajući fotografske dokumente prožete duhom nostalgije. Karakteristična dela u kojima se najviše ogleda ta nova vrednost su Muftaši; Lapavica (1953), Marenda; Sa pijace (1954), ili nekoliko godina docnije nastale, Bacanje kamena i Pod kupolom (1958). Tim delom svoga opusa izvršio je ne mali uticaj, ne samo na svoje savremenike nego i na nastavljače. Izuzetan doprinos Marinkovićev ogledao se i u njegovom hroničarskom radu. Pisao je fotografske kritike, osvrte, prikaze izložbi. Prvi tekst objavio je 1940. godine, a zatim se brojem objavljenih priloga, i opsegom tema o kojima je raspravljao, svrstao među najplodnije srpske fotografske pisce, a po originalnosti pristupa i u osobene pojave u fotografskoj literaturi na srpskom jeziku. Znatan deo svoga radnog veka posvetio je fotografskoj organizaciji, saveznoj i republičkoj, baš kao što je i čest predstavnik jugoslovenske fotografije u svetu, na kongresima, simpozijumima, žirijima. Na celom jugoslovenskom prostoru M. ostaje uvažavan kao ličnost čije su aktivnost i delo – umetničko, hroničarsko, organizaciono – značajno obeležili jugoslovensku fotografsku istoriju druge polovine XX veka. Izlagao na više od 200 grupnih izložbi na gotovo svim kontinentima. Potpuna lista izložbi navedena je u katalogu retrospektivne izložbe „Vojislav Marinković“, Salon fotografije, Beograd, 1979. Samostalno je izlagao u Beogradu (1975, 1995), Varšavi (1979) (zajedno sa Goranom Malićem), Novom Sadu (1980), Zagrebu (1980), Pančevu (1981), Smederevu (1981), Kruševcu (1982) i Boru (1985).

Kraljevina Srbija (1913) Originalni Potpis Ljubomira Jovanovića na dokumentu, u funkciji Ministra prosvete i crkvenih poslova. Љубомир Јовановић (Котор, 2/14. фебруар 1865 — Београд, 10. фебруар 1928) је био српски историчар и политичар. Био је редовни професор Универзитета у Београду од оснивања 1905. године, академик СКА, министар просвете, министар унутрашњих дела, члан Државног савета. Као министар унутрашњих послова учествовао је у прогону Драгутина Димитријевића Аписа и Црне руке на Солунском процесу због наводног атентата на регента Александра. Пред крај живота постао је близак краљу Александру и велики ривал Николе Пашића, због чега је искључен из Народне радикалне странке. Биографија Рођен је 1865. године у Котору. Пореклом је из Рисна, одакле се његов отац Лазар Јовов преселио у Котор. После учествовања у Кривошијском устанку (1881—1882) прешао је са Данилом Живаљевићем и другим омладинцима у Србију, где су касније били међу оснивачима часописа Коло. Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, слева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић. Приликом оснивања Српске књижевне задруге 1892. године изабран је за секретара, Стојан Новаковић за председника, а Јован Јовановић Змај за потпредседника. За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1890, а за редовног 1900. године. У периоду 1901-1903 био је управник Народне библиотеке Србије. Приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године био је међу првих 8 редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар. Заједно са професором Љубомиром Ковачевићем написао је „Историју српског народа“ (у две књиге, 1893. и 1894) за период до 1020. године. Био је један од чланова „Централног револуционарног тајног одбора у Београду“. Заједно је са Голубом Јанићем и Јосифом Студићем основао удружење „Српска браћа“ 23. јануара 1905. Друштво је деловало до 1918. и његов председник је све време био Голуб Јанић. Био је један од оснивача „Српског књижевничког друштва“ 26. маја 1905. како се тада звало Удружење књижевника Србије. Био је министар унутрашњих послова Краљевине Србије 1909-11 и 1914-18, министар просвете, члан Државног савета. Као министар унутрашњих послова учествовао је у прогону Драгутина Димитријевића Аписа и Црне руке на Солунском процесу због наводног атентата на регента Александра. Приликом проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. био је један од шест чланова одбора, као представник Владе Краљевине Србије, који је требало да утврди начин како да се уједињење прогласи. Представници Владе Србије били су још и Стојан Протић и Момчило Нинчић, а представници Народног вијећа Анте Павелић, Светозар Прибићевић и Јосип Смодлака. Пред крај живота постао је велики Пашићев ривал и помогао је краљу Александру у Пашићевом сменивању 1926. Пашићева струја је била привремено успешна тако што је успела да искључи Јовановића из Главног одбора. Kao na fotografijama.