Jadran film 69x49 zacepljen na 2 mesta, vidi slike Fall of the Mohicans (Spanish: Uncas, el fin de una raza, Italian: L`ultimo dei Mohicani) is a 1965 Spanish-Italian Spaghetti Western film directed by Mateo Cano.[1] The film is based on James Fenimore Cooper`s novel The Last of the Mohicans. 1n 1757 French troops take Fort William. British Colonel Munro and his two daughters are captured by the Marques of Montcalm and offered to the Huron chief Cunning Fox. Cast Jack Taylor as Duncan Edward Paul Muller as Colonel Munro Sara Lezana as Cora Munro Daniel Martín as Uncas José Manuel Martín as Cunning Fox Barbara Loy as Barbara Lloyd as Alice Munro Luis Induni as Hawkeye José Marco as Chingachgook Carlos Casaravilla as Tamerind Rufino Inglés as a barman Modesto Blanch Pedro Rodríguez de Quevedo Alfonso del Real José Riesgo Lorenzo Robledo Pedro Fenollar Pastor Serrador

PRODATO Proizvod je rasprodat. Aktuelne proizvode iz ove kategorije možete pogledati klikom na dugme ispod: Vidi proizvode Opis i namena proizvoda Masažer za vrat i ledja oPillow C1 Naipo Jastuk za masažu imitira stvarne pokrete ruku masera. Japanska tehnika tačkaste masaže – Šijacu. Postoji funkcija grejanja. Pogodno za vrat, leđa, noge. Lepa baršunasta navlaka. Kompaktan, pogodan za upotrebu na putu, postoji adapter za automobil. Nakon napornog dana u kancelariji, za volanom ili duge vožnje autobusom vrat utrne, boli i gori i bukvalno moli za masažu i opuštanje. Ali svakodnevne posete masera ne može da si priušti svako. Postoji još jedno rešenje – Naipo masažni jastuk. Pričvrstite ga na svoju fotelju ili sedište od automobila i uživajte u masaži. Obratite pažnju! Ukoliko patite od osteohandroze, radikulopatije (išijasa) ili drugih ozbiljnih zdravstvenih problema nemojte samostalno započinjati terapiju masažom. Posavetujete se sa vašim lekarom pre upotrebe masažera. Futrola je napravljena od dva tipa tekstila. Zadnji i bočni delovi su napravljeni od čvrstog i otpornog na habanje materijala. Prednji deo je napravljen od mekog i prozračnog materijala. Jastuk je kompaktnog i ergonomskog oblika. Masažni čvorovi po 18 mm podržavaju kičmu a izvrnut oblik drži vrat pod uglom od 35 – 45 °– optimalno za cervikalnu krivinu kičme. Unutra 2 čvora (4 rolera za masažu) i grejni element. Roleri se okreću, imitirajući prave pokrete ruku masera a grejanje pojačava efekat masaže. U kompletu dolazi i jastuk za pričvršćivanje na fotelju. Masažer ima čičak traku za pričvršćivanje ka jastuku. Možete podesiti visinu masažera, gore ili dole. Kompatibilan je sa bilo kojim stolicama i kancelarijskim foteljama bez naslona za glavu. Na kauču, mekoj fotelji ili krevetu koristite masažer bez jastuka. Masažer se uključuje u utičnicu uz pomoć punjača koji dobijate uz uređaj. Upravljanje je veoma lako, na 2 dugmeta: Pritisnite dugme napajanja za početak masaže. Podrazumevano se uključuju roleri za masažu i grejanje. Pritisnite dugme grejanja da bi ste ga isključili. Pritisnite dugme napajanja da zaustavite masažu samostalno. Masažer se automatski isključuje nakon 20 minuta. Zagrevanje dodatno opušta mišice i pojačava masažni efekat. Jastuk se zagreva na 40°. Ovako se sprovodi ne samo površinsko zagrevanje kože, već se poboljšava i snabdevanje krvlju dubokih tkiva i mišića. Redovna masaža masažnim ogrtačem će: Smanjiti bol kod radikulitisa i reume. Normalizovati cirkulaciju krvi i krvni pritisak. Osloboditi od glavobolja. Sprečiti osteohandrozu. Smanjiti iskrivljenje kičme kod dece ili ga potpuno eleminisati. Navikavajte se na masažu postepeno. Za početak je dovoljna samo jedna masaža dnevno u trajanju od 10-15 minuta. Ako vas muče samo prekomerni umor i glavobolje, preporučujemo vama da se ograničite samo time. Da bi masaža bila samo korisna nemojte koristiti masažer ukoliko imate neke od kontra indikacija: Ozbiljne kardiovaskularne bolesti i visoki krvni pritisak. Onkološke bolesti. Povrede kičme i osteoporoza. Kožne bolesti (ekcemi, psorijaza) – ne bi trebalo masirati u pogođenom području. Proširene vene. Pogoršanje hroničnih bolesti i prisustvo zapaljenskih procesa u organizmu. Period trudnoće. Karakteristike proizvoda Faktor oblika: jastuk Materijal navlake: mrežica koja propušta vazduh. Primarna namena: masaža vrata Dodatne funkcije: masaža gornjeg dela leđa, donjeg dela leđa, butina, potkolenica Tip masaže: Šijacu masaža 4 rotirajuća 3D rolera Infracrveno grejanje: do 40° Upravljanje: 1 dugme Dimenzije: 310 x 195 x 105 mm Težina: 1200 g

nije putovala kao na slikama ne znam tacnu godinu, procenjeno po izgledu Vasilije „Vasa” Eškićević (Irig, 1/13. januar 1867 — Novi Sad, 21. januar/3. februar 1933) je bio srpski slikar i nastavnik crtanja. Sadržaj 1 Biografija 2 Reference 3 Vidi još 4 Spoljašnje veze Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u Irigu, 1/13. januara 1867. godine, od oca Koste ratara i majke Ljube rođ. Lazić iz Bukovca.[1] Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, učio je berberski zanat, ali ga je napustio zbog umetnosti. Posle toga je otišao u Beč i upisao jednu privatnu slikarsku školu. U Beču je pohađao i večernji kurs crtanja pri Akademiji likovnih umetnosti. Posle tri godine školovanja u Beču otišao je u Rusiju gde je završio petorazrednu umetničku školu, kao pitomac ruske države.[2] Posle te škole pohađao je još tri godine privatni institut kneginje Tenišove u Petrogradu pod vođstvom čuvenog ruskog realiste Ilje Rjepina, a 1900. godine primljen je kao Rjepinov đak u Imperatorsku akademiju umetnosti, koju je završio 1908. dobivši diplomu za konkursnu sliku „Zabajkalski kozaci u mandžurskim klancima“.[3] Do Prvog svetskog rata ostao je u Rusiji kao nastavnik crtanja i izlagao u Moskvi i Petrogradu. Kad je počeo Prvi svetski rat došao je u Srbiju i postao dobrovoljac, ratni slikar Prve srpske armije. Kao dobrovoljac u vojsci je proveo pet godina i prošao golgotu Albanije, boravak na Krfu i proboj Solunskog fronta. Posle toga se vratio u Irig. Nedugo zatim prešao je u Novi Sad, u kome je nastavio da živi sve do smrti, 1933. godine.[2] Najveći deo njegovih starijih slika ostao je u Petrogradu. Osim slika koje se nalaze u Rusiji, opus mu sačinjavaju uglavnom portreti ratnika, scene i položaji iz rata i, ređe, pejzaži. Radio je u stilu akademskog realizma. Prema novijim stavovima likovne kritike, u njegovim delima ima elemenata ekspresionizma. Bavio se i književnim radom i prevođenjem. Bio je član književnog odeljenja Matice srpske. Pesme, članke i prevode objavljivao je u „Otadžbini“ (1892), „Luči“ (1896—99), „Braniku“ (1898-99 i 1904), „Srbadiji“ (1923—24), „Severnoj Srbiji“ (1925—26). Njegova autobiografija, skice i ostali rukopisi čuvaju se u Rukopisnom odeljenju Matice srpske. Njegova porodica je najvredniji deo umetničke zaostavštine poklonila Galeriji Srpske čitaonice i knjižnice u Irigu. Najveći privatni kolekcionar njegovih slika sa motivima iz Prvog svetskog rata bio je Željko Ražnatović Arkan. Umro je u Novom Sadu, 21. januara/2. februara 1933. godine.[2]

Kao na slikama Retko u ponudi Ne znam tačno iz kojih su godina Verovatno sedamdesete ili osamdesete Paul Kle (nem. Paul Klee; Minhense kod Berna, 18. decembar 1879 — Muralto, 29. jun 1940) bio je nemačko-švajcarski slikar, član umetničke grupe Plavi jahač (nem. Der Blaue Reiter).[1][2][3] Na njegovo stvaralaštvo uticalo je nekoliko pravaca savremene umetnosti: ekspresionizam, kubizam i nadrealizam. Kle i njegov prijatelj Vasilij Kandinski poznati su po svom pedagoškom radu u školi Bauhaus. Paul Kle Paul Klee 1911.jpg Autoportret Paula Klea naslikan 1922. Datum rođenja 18. decembar 1879. Mesto rođenja Minhense kod Berna Švajcarska Datum smrti 29. jun 1940. (60 god.) Mesto smrti Muralto Švajcarska Paul Kle- autoportret Centar Paul Kle u Bernu Biografija Uredi Rodio se 1879. godine u Švajcarskoj, otac mu je bio učitelj muzike a majka švajcarska pevačica. Detinjstvo je proveo u Švajcarskoj, a pošto je po ocu dobio nemačko državljanstvo, odselio se posle mature 1898. u Minhen. Posle dvoumljenja između muzike (bio je izvanredan i talentovan violinista), literature i likovne umetnosti, ipak se opredelio za slikarstvo. Prvo je studirao grafiku na privatnoj školi Henrika Knira i u to doba sticao ne samo umetnička već i seksualna iskustva. Iz jedne takve kratkotrajne veze rodio mu se sin koji je posle nekoliko nedelja umro. U oktobru 1900. posećivao je časove slikarstva kod Franca fon Štika na Minhenskoj akademiji, gde je studirao i Vasilij Kandinski sa kojim se mnogo kasnije upoznao. Godine 1901, je napustio akademiju. Posle puta po Italiji bio je u Berlinu kod roditelja gde je slikao aktove i svirao u orkestru i pisao pozorišne kritike. Godine 1900. oženio se sa klaviristkinjom Lili Štrumpf i sledeće godine im se rodio sin Feliks. Naredne godine je proveo u domaćinstvu i posvetio se vaspitavanju svoga sina, dok je Lili zarađivala za život i tada se Kleov slikarski život sporo razvijao. Plavi jahač i put za Tunis Uredi Godine 1911, upoznao je Augusta Makea i Vasilija Kandinskog. Skupa sa njima upoznao je i Franc Marka, Gabrijelu Minterl, Aleksej Javlenskog i druge, svi su se zajedno interesovali za gotiku, primitivnu umetnost i nove savremene likovne pravce fovizam i kubizam. S njima je Kle našao zajednički jezik i delio poglede na umetnost. Kandinski i Mark u to doba rade na almanahu `Der Blaue Reiter` - Plavi jahač, koji je postao jedno od najvažnijih dela u savremenoj umetnosti 20. veka. Prva njihova izložba bila je otvorena krajem 1911. godine u modernoj galeriji Tanhojzer u Minhenu. Tu Kle nije učestvovao ali je za jedan časopis napisao recenziju. Na drugoj njihovoj izložbi je učestvovao i Kle, a posle izložbi u Minhenu izlagali su i u drugim gradovima kao na primer u Kelnu i Berlinu. Godine 1914, godine Paul Kle je sa Franc Markom i Lujom Moajeom posetio Tunis. Na ovom putu Kle nalazi pristup ka boji i u svoj dnevnik upisuje: ` ... ja i boja smo jedno. Ja sam slikar“. Bauhaus Uredi Tokom Prvog svetskog rata Kle je pozvan u nemačku armiju, ali kao slikar imao je sreće i nije raspoređen za front već je radio na maskirnim uzorcima za avione. U ratu je izgubio prijatelje August Makea i Franc Marka. I u armiji je Kle imao privilegije da izlaže, pa je u galeriji Šturm u Berlinu izlagao više apstraktnih akvarela. Iz armije je otpušten 1918. godine. Godine 1920, je bila njegova retrospektivna izložba u Minhenu i tada postaje priznat slikar. Tako je dobio ponudu da predaje slikarstvo u Bauhausu u Vajmaru- školi koju je osnovao Valter Gropijus. Primio je ponudu i osvanuo je sa Kandinskim na ravnom i akademskom nivou, prvo je radio kao rukovodilac radionica a posle su obojica vodili vlastita predavanja slikarstva. Bauhaus je bila progresivna škola i morala je da se bori protiv konzervativnih shvatanja nacional- socijalista. Bauhaus se preselio u Desau u zgradu koju je projektovao sam Valter Gropijus i u kojoj su bili i stanovi za pedagoge i gde je i Paul Kle stanovao. Obojica (Kle i Kandinski) intenzivno predaju na Bauhausu. Posle kratkog premeštanja u Berlin 1932. godine Bauhaus je ukinut. Kle je na Bauhausu ostao do 1930. godine i posle je primio profesuru na diseldorfskoj akademiji. Posle nastupa nacizma kao `degenerisani umetnik“ on je otpušten. Umro je 29. juna 1940. godine u Lokarno-Muratu. Njegova dela su posle njegove smrti prikazivana na Dokumentima 1 godine 1955. Dokumentima 2 godine 1959. i Dokumantima 3 1964. godine u Kaselu. Edgar Dega Avangarda Razglednice umetnost

BEOGRAD SRPSKA /BEOGRADSKA/ RAZGLEDNICA TURISTIKA BEOGRAD SRPSKA /BEOGRADSKA/ RAZGLEDNICA U KOLORU R e f e r e n c e ...LOGO HRAMA SVETOG SAVE 1. POZLAĆENI KRST NA KUPOLI HRAMA SV. SAVE 2. BANKA U STAKLU 3. PALATA `BEOGRAĐANKA` 4. ULICA SRPSKIH VLADARA U ZELENILU 5. SRUŠENI (SADA) DEO ZGRADA U UL. SRPSKIH VLADARA NA SLAVIJI 6. HOTEL `HILTON` 7. KUPOLE CRKVE SVETOG MARKa 8. U DALJINI NOVI BEOGRAD ...................................................... ... Ovo je najveći krst na Centralnoj kupoli na Hramu Svetog Save, visok je 12 metara, težine 4 tone, podignut na Hram 1989. godine. Izradio ga je znameniti srpski vajar NEBOJŠA MITRIĆ, koji je posle 20 dana izvršio samoubistvo, pucajući iz pištolja u sebe u svojoj kući u ul. Koste Stojanovića br. 3, podno Svetogorske ulice u Beogradu! Njegov život je u detinjstvu bio tragičan. 1940. godina stradala mu je cela porodica u Holokaustu. Nemački nacisti i nemačko svetsko ZLO celu porodicu su odveli na Staro Sajmiše gde su svi pobijeni, u toku kretanja na Sajmište njegova majka uspela je da ga u Brankovoj ulici gurne iz kolone Jevreja u obućarnicu `Mitrić` i tako mu spase život. Vlasnik obućarnice MITRIĆ prihvatio ga je i podigao kao svoga sina, a on je uzeo njegovo prezime - MITRIĆ. Završio JE Akademiju za primenjenu umetnost U Beogradu i postao jedno od najpoznatijih imena srpskog vajarstva, ali nije mogao da izbegne pakosne i otrovne komentare beogradske čaršije u vezi njegovog dela. Govorilo se da njegov Krst previše savremen i da ne odgovara crkvenim kanonima! Posle njegove smrti, kada se slegla politička prašina, Krst je prihvaćen i postao je simbol Hrama Svetog Save. Ušao je u brojne svetske enciklopedije vajarstva, smatra se REMEK DELOM vajarske umetnosti !!! (Mihajlo Grušić) ! .................................................................. APSOLUTNO NOVO NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT FORMAT 16 cm KOLEKCIONARSKI PRIMERAK (Vidljive SRUŠENE zgrade na Slaviji u ul. Srpskih vladara) EKSTRA ********* dsp19ljk33

411 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 81 % Popunjen 152 od 187, fali 35 slicica Tolkinove fantastične povesti Srednjeg sveta nastale su kada je on, kao i mnogi očevi, počeo da izmišlja priče za svoje sinove, priče koje su polako izrastale u stvarnost čitavog jednog nepostojećeg sveta. A onda se, leta 1930, desilo nešto presudno za rođenje jedne od najvećih knjiga XX veka. „Sedeo sam i pregledao školske testove. Jedan učenik milostivo je ostavio jednu stranicu praznu, što je najbolja stvar koja se može dogoditi onome ko pregleda radove. Na tom praznom listu ja sam naškrabao: ’U jednoj rupi u zemlji živeo je Hobit’. Niti sam tada znao niti sad znam zašto. U mom slučaju uvek su prvo nastajala imena, i ona su pokretala priču u mojoj glavi. Na kraju sam samo pomislio da bi bilo dobro da saznam šta je to Hobit, i šta on radi u toj rupi u zemlji.” Ubrzo je Tolkin nacrtao i mapu sveta u kojem obitavaju Hobiti (tzv. Trorovu mapu), ispisao toponime, a onda se sve to dugo, dugo krčkalo u njemu. Nekoliko godina potom priča je počela da se raspliće sama od sebe, a pisac je imao osećaj ne da izmišlja nego da objavljuje priču koja „negde” već postoji. Bilo kako bilo, objašnjenje ko su i čime se bave Hobiti stiglo je pred engleske čitaoce 1937. godine, u romanu pod nazivom Hobit. Obimnu trilogiju Gospodar Prstenova - Družina Prstena, Dve kule i Povratak kralja – Tolkin je pisao od 1936. do 1949. godine. Prva dva dela izašla su tek 1954. godine, a treći godinu kasnije. Tolkin postaje jedan od najčitanijih pisaca svog vremena, a zanimanje za Gospodara Prstenova ne jenjava. Mnogo je rasprava napisano o tome šta je Tolkin hteo da kaže svojim delom, i da li je, s obzirom na vreme nastanka romana, stvarajući likove zlih Orka mislio na naciste ili na komuniste. Osim u političkom, Gospodara Prstenova tumačili su mnogi i u filozofskom, religijskom, kulturološkom, pa čak i ezoteričnom ključu. Tolkin, ratni veteran Prvog svetskog rata koji je u bici na Somi izgubio sve svoje prijatelje, odgovarao im je kako ne podnosi alegoriju niti ga zanimaju knjige „s tezom”. Džon Ronald Ruel Tolkin (engl. John Ronald Reuel Tolkien; Blumfontejn, 3. januar 1892 — Oksford, 2. septembar 1973) bio je profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. [1] Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu. Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova“, zatim njegovog prethodnika, „Hobita“, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne epske fantastike. Što se tiče naučnih krugova, bio je cenjeni leksikograf i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Bio je član udruženja pisaca The Inklings i blizak prijatelj K. S. Luisa. Tolkin je rođen u Blumfontejnu u današnjoj Južnoafričkoj Republici, kao sin Artura Tolkina (Arthur Tolkien), engleskog bankara, i Mejbel Tolkin, rođene Safild (Mabel Tolkien, neé Suffield). Većina Tolkinovih predaka po ocu, koliko je poznato, bili su zanatlije. Porodica Tolkin potiče iz Saksonije u Nemačkoj, ali u 18. veku su se morali iseliti iz Saksonije zbog Sedmogodišnjeg rata. Prezime Tolkin je anglicizirano Tollkiehn od nemačkog tollkühn, ludo odvažan. Lik pod imenom Profesor Rašbold (Professor Rushbold) u The Notion Club Papers je aluzija na ovo ime. Tolkin je imao samo jednog brata, Hilarija Artura Ruela Tolkina (Hillary Arthur Reuel Tolkien), rođenog 17. februara 1894. godine.[2] Tolkin se sa svojom majkom, koja se teško nosila sa afričkom klimom, vratio u Englesku u trećoj godini – otac mu je umro u Južnoj Africi od teškog krvarenja u mozgu pre nego što im se mogao pridružiti. Pošto je on bio jedini član porodice koji je bio zaposlen, živeli su sa Mejbelinim roditeljima u Birmingemu neko vreme, ali su uskoro, već 1896, prešli u Serhol (Sarehole), tada selo u Vorikširu, a danas deo Birmingema. Mejbel je podučavala svoja dva sina i Džon je bio predan učenik. Naučila ga je mnogo o botanici, ali najviše su ga zanimali jezici – majka ga je naučila osnovama latinskog vrlo rano. Naučio je da čita u četvrtoj godini, a ubrzo je znao i dobro da piše. Pohađao je Školu kralja Edvarda (King Edward’s School), Akademiju kralja Filipa (King Phillip’s Academy) i studirao je na Egzeter koledžu u Oksfordu (Exeter College, Oxford). Njegova majka je prešla u rimokatoličku veru, uprkos oštrim protestima njene porodice. Umrla je od dijabetesa 1904, kada je Tolkinu bilo dvanaest godina, a on je ceo život smatrao da je postala mučenik za svoju veru, što će imati veliki uticaj na njegova katolička uverenja. Tolkinova predana vera je bila značajni faktor u prevođenju K. S. Luisa u hrišćanstvo, a njegova dela sadrže dosta hrišćanske simbolike i vrednosti. Budući siroče, odgajio ga je otac Frensis Morgan (Father Francis Morgan) iz Birmingemskog oratorijuma, u delu Birmingema zvanom Edžbaston (Edgbaston), gde je dalje i odrastao. Tamo je upoznao i zaljubio se u Edit Brat (Edith Bratt) (koja će kasnije poslužiti kao model za Lutijenu). Uprkos mnogim preprekama, on uspeva da se oženi njome, svojom prvom i najiskrenijom ljubavi u životu. Tolkin se priključio britanskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. U tom periodu je video mnoge sadrugove, od kojih su neki bili njegovi najbliži prijatelji, kako ginu, a on sam je uskoro završio u bolnici zbog rovovske groznice. Tokom oporavka, počinje da piše seriju bajki, zasnovanih na proučavanju mitologije i folklora, koje naziva „Knjiga izgubljenih priča“ (The Book of Lost Tales). Proučavaoci njegovih dela kažu da je rat uticao na njegovo pisanje i to tako što je kroz fantaziju nalazio put da pobegne od okrutne realnosti fabrika, mašina, pušaka i bombi 20. veka. Njegovo prvo civilno zaposlenje nakon rata bilo je na Oksfordskom rečniku engleskog jezika (Oxford English Dictionary), u kojem je, među mnogim drugim, reč morž (engl. walrus) njegov unos. 1920. godine postaje docent za engleski jezik na Univerzitetu u Lidsu (University of Leeds), ali se 1925. vraća u Oksford kao profesor anglosaksonskog jezika. 1945. godine prelazi na oksfordski koledž Merton (Merton College, Oxford), gde postaje profesor engleskog jezika i književnosti, što ostaje sve do penzionisanja 1959. godine. Džon i Edit Tolkin imaju četvoro dece: Džona Fransisa Ruela (John Francis Reuel) (1917.), Majkla Hilarija Ruela (Michael Hilary Reuel) (1920), Kristofera Ruela (Christopher Reuel) (1924.) i Prisilu Anu Ruel (Priscilla Anne Reuel) (1929.). Tolkin je umro u Oksfordu 1973. godine, i sahranjen je na groblju Volverkot (Wolvercote Cemetery) kraj svoje žene Edit, a na nadgrobnom spomeniku su uz njihova imena uklesana i imena Berena i Lutjene, upoređujući njihovu ljubav sa najvećom ljubavnom pričom Srednje zemlje. Njegova dela Tolkin je uživao u izmišljanju priča da bi zabavio decu. Svake godine je za njih pisao pisma od Božić Bate i slao im ih za Božić. Ona su sakupljena i izdata u knjizi pod imenom „Pisma od Božić Bate“ (The Father Christmass Letters). Tolkin nikada nije očekivao da će njegove priče postati popularne. Na nagovor bivšeg studenta, izdao je knjigu koju je napisao za svoju decu pod naslovom „Hobit“ (The Hobbit) 1937. godine. Iako namenjena deci, postala je popularna i kod odrasle čitalačke publike, i to dovoljno popularna da izdavačka kuća „Allen & Unwin“ zatraži od Tolkina da napiše nastavak. Ovo je rezultovalo njegovim najpoznatijim delom, koje će postati trotomni roman „Gospodar prstenova“ (The Lord of the Rings) (izdat u periodu 1954 — 1955). Tolkinu je trebalo skoro deset godina da napiše svoju sagu, tokom kojih je imao svesrdnu podršku prijatelja iz The Inklings, posebno K. S. Luisa, autora poznate serije knjiga o zemlji Narniji. „Gospodar prstenova“ je ubrzo postao veoma popularna knjiga kod mlađe populacije 1960-ih, i do danas je ostao u vrhu čitanosti kao jedno od najpopularnijih dela fantastike XX veka, i prema prodaji i prema ispitivanjima čitatelja. Tolkin je u početku nameravao da ispriča dečju priču sličnu „Hobitu“, ali ona je ubrzo prerasla u mračnije i ozbiljnije delo. Iako direktan nastavak Hobita, obraća se starijoj publici, opisujući mnogo dublju i veću istoriju Srednje zemlje, čija će se veličina i sjaj pokazati tek u posthumno skupljenim rukopisima izdatim u knjizi „Silmarilion“ (The Silmarillion) i drugim knjigama. Tolkin je bio profesionalni filolog i jezici i mitologije koje je proučavao ostavili su veliki trag u njegovim delima. Tako su imena Patuljaka iz „Hobita“ potiču iz mitova Voluspa (Völuspá) i Eda (Edda), dok su neki zapleti (npr. krađa pehara iz zmajevog legla) uzeti iz epa „Beovulf“ (Beowulf). Tolkin je nastavio da se bavi istorijom Srednje zemlje do svoje smrti. Njegov sin Kristofer Tolkin je uz pomoć pisca fantastike Gaja Gavrijela Keja (Guy Gavriel Kay) sredio deo tog materijala i izdao ga u jednom delu pod imenom „Silmarilion“ 1977. godine. Kristofer je nastavio da sređuje i izdaje materijal vezan za nastanak Srednjeg sveta, odnosno dela kao što su „Istorija Srednje zemlje“ (The History of Middle-earth)` u dvanaest tomova i „Nedovršene priče“ (Unfinished Tales). Ona sadrže nedovršene, napuštene, alternativne i često kontradiktorne verzije priča na kojima je Tolkin radio decenijama, često ih prerađujući, prepisujući i proširujući. Samo je „Silmarilion“ u skladu sa prethodno izdatim romanima, i to samo zahvaljujući Kristoferovoj preradi – iako i on sam kaže da i dalje ostaju neke nesuglasice. Čak je i „Hobit“ ostao delimično neusaglašen sa „Gospodarom prstenova“ nakon njegovog izdavanja, iako je mnogo toga izmenjeno i čak jedno celo poglavlje prerađeno u drugom izdanju iz 1951. Tolkina je njegov prijatelj K. S. Luis predložio kao jednog od kandidata za Nobelovu nagradu za književnost, 1961. godine, ali je taj predlog bio odbijen zbog njegove proze i `njegov način pripovedanja nije na najvišem nivou`, kako je rekao jedan od članova žirija Anders Osterling. Te godine nagradu je osvojio Ivo Andrić.[3] U univerzitetu Market (Marquette University) u Milvokiju, Viskonsin, SAD čuvaju se originalni rukopisi „Gospodara prstenova“ i „Hobita“, dok su u Oksfordu rukopis „Silmariliona“ i Tolkinovih naučnih radova (među kojima i najbolji prevod epa „Beovulf“ na engleski jezik, koji je nađen tek nedavno, ali je već postao obavezna literatura za studente engleskog jezika i književnosti u Oksfordu). Jezici Filologija, nauka o jezicima, ostala je Tolkinova najveća ljubav tokom celog života. Budući lingvista, stvorio je čak petnaest veštačkih jezika, od kojih su napoznatija dva vilovnjačka iz „Gospodara prstenova“ : kvenija i sindarin. Kasnije je razvio čitavu kosmogoniju i istoriju Srednje zemlje kao pozadinu za te jezike. Uz ogromno poznavanje anglosaksonskog i drevnog norveškog jezika, Tolkin je govorio ili razumeo dosta evropskih jezika, od velškog i gelskog do romanskih (francuski, španski i italijanski), germanskih (rani oblici nemačkog i holandskog kao što je stari saksonski) i baltičkih i slovenskih (kao što su litvanski i ruski, a sa razumevanjem je čitao i srpski). Od svih jezika koje je znao, najviše je voleo finski, koji je naučio da bi u originalu mogao pročitati finski ep Kalevala (Kalevala); govorio je da mu zvuk finskog najviše prija. Bibliografija Imena dela su data u originalu, uz naslov na srpskom jeziku, ako je delo prevedeno i izdato na njemu. Naučni radovi A Middle-English Vocabulary (1922) Sir Gawain and the Green Knight (1924) – sa E. V. Gordonom, anonimno remek-delo srednjoengleske književnosti Some Contributions to Middle-English Lexicography (1925) The Devil’s Coach Horses (1925) Anacrene Wisse and Hali Meiohad (1929) Sigelwara Land – I & II (1932/1935) The Reeve’s Tale (1934) The Monsters and the Critics (1936) – predavanje, revolucionarna savremena kritika „Beovulfa“ Songs for the Philologistis (1936) On Fairy-Stories (1939) Sir Orfeo (1944) – izdanje srednjovekovne pesme On Fairy-Stories (1947) – esej Ofermod (1953) – uz pesmu The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm’s Son Ancrene Wisse: The English Text of Ancrene Riwle (1962) English and Welsh (1963) Jerusalem Bible (1966) – pomoćni prevodilac i leksikograf Proza The Hobbit or There and Back Again (1937) – Hobit ili Tamo i opet natrag The Leaf by Niggle (1945) – Mazalov list – kratka priča Farmer Giles of Ham (1949) – Farmer Gil od Buta The Lord of the Rings - Gospodar prstenova The Fellowship of the Ring (1954) – Družina Prstena The Two Towers (1954) – Dve kule The Return of the King (1955) – Povratak kralja Tree and Leaf (1964) – Drvo i List (O Vilinskim pričama i Mazalov List uz pesmu Mitopeja) Tolkien on Tolkien (1966) – autobiografija Smith of Wotton Major (1967) – Kovač iz Velikog Vutona Poezija Godine označavaju vreme nastanka, osim ako nije drugačije napomenuto. The Battle of the Eastern Field (1911) From the many-willow`d margin of the immemorial Thames (1913) Goblin Feet (1915) The Happy Mariners (1920) The Clerke`s Compleinte (1920) Iumonna Gold Galdre Bewunden (1923) The City of the Gods (1923) The Eadigan Saelidan (1923) Why the Man in the Moon Came Down Too Soon (1923) Enigmala Saxonic - a Nuper Inventa Duo (1923) The Cat and the Fiddle: A Nursery-Rhyme Undone and its Scandalous secret Unlocked (1923) An Evening in Tavrobel (1924) The Lonely Isle (1924) The Princess Ni (1924) Light as Leaf on Lindentree (1925) The Nameless Land (1926) Adventures in Unnatural History and Medieval Metres, being the Freaks of Fisiologus (1927) Progress in Bimble Town (1931) Errantry (1933) Fíriel (1934) The Adventures of Tom Bombadil (1934) Songs for the Philologists sa E. V. Gordonom i dr., izdato 1936. The Dragon`s Visit (1937) Knocking at the Door: Lines induced by sensations when waiting for an answer a the door of an Exalted Academic Person (1937) The Lay of Aotrou and Itroun (1945) The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm`s Son (1953) Imram (1955) Zbirka The Adventures of Tom Bombadil and Other Verses from the Red Book – Avanture Toma Bombadila i drugi stihovi iz Crvene knjige (1962) Bilbo`s Last Song (1966) Zbirka The Road Goes Ever On izdata (1967) Once upon a time (1965) For W. H. A. (1967) Lay of the Children of Húrin – štampana u The Lays of Beleriand (1985) The Lay of Leithian – štampana u The Lays of Beleriand (1985) Posthumno izdata dela Prevodi pesama Pearl i Sir Orfeo (1975) The Father Christmas Letters (1976) The Silmarillion – Silmarilion (1977) Pictures by J. R. R. Tolkien (1979) Unfinished Tales of Númenor and Middle-earth – Nezavršene priče Numenora i Srednjeg sveta (1980) The Letters of J.R.R. Tolkien (priredili Kristofer Tolkin i Hamfri Karpenter [Humphrey Carpenter]) (1981) The Old English Exodus Text (1981) Finn and Hengest: The Fragment and the Episode (1981) Mr. Bliss (1982) The Monsters and the Critics – zbirka eseja (1983) The History of Middle-Earth: (1983—1996) I The Book of Lost Tales 1 (1983) II The Book of Lost Tales 2 (1984) III The Lays of Beleriand (1985) IV The Shaping of Middle-earth (1986) V The Lost Road and Other Writings (1987) VI The Return of the Shadow (The History of The Lord of the Rings vol. 1) (1988) VII The Treason of Isengard (The History of The Lord of the Rings vol. 2) (1989) VIII The War of the Ring (The History of The Lord of the Rings vol. 3) (1990) IX Sauron Defeated (The History of The Lord of the Rings vol. 4) (1992) X Morgoth`s Ring (The Later Silmarillion vol. 1) (1993) XI The War of the Jewels (The Later Silmarillion vol. 2) (1994) XII The Peoples of Middle-earth (1996) Index (2002) J. R. R. Tolkien: Artist and Illustrator – zbirka Tolkinove umetnosti (1995) Roverandom – [?] (1998) The Children of Húrin - Deca Hurinova (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2007) The Legend of Sigurd and Gudrún (2009) The Fall of Arthur (2013) The Story of Kullervo (2015) The Tale of Beren and Luthien — Priča o Berenu i Lutijeni (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2017) The Fall of Gondolin — Pad Gondolina (Priredio Kristofer Tolkin, ilustrovao Alan Li) (2018) Knjige o Tolkinu i njegovom svetu Mali izbor od knjiga koje su napisane o Dž. R. R. Tolkinu i njegovom svetu: J. R. R. Tolkien - A Biography – biografija autora Hamfrija Karpentera [Humphrey Carpenter] (1977) The Complete Guide to Middle-earth – enciklopedijska knjiga Roberta Fostera [Robert Foster] (1978) Journeys of Frodo – atlas „Gospodara prstenova“ autora Barbare Streči [Barbara Strachey] (1981) The Atlas of Middle-earth – atlas „Gospodara prstenova“, „Hobita“, „Silmariliona“ i „Nezavršenih priča“ autora Keren Vin Fonstad [Karen Wynn Fonstad] (1991) J. R. R. Tolkien - Author of the Century – T. A. Šipi [T. A. Shippey] (2000) The Complete Tolkien Companion - 3rd edition – enciklopedijska knjiga, koja pokriva „Gospodara prstenova“, „Hobita“, „Silmarilion“ i „Nezavršene priče“, znatno dopunjeno izdanje od prethodna dva, autora Dž. E. A. Tajler [J. E. A. Tyler] Filmovi zasnovani na Tolkinovim knjigama „Gospodar prstenova“ je adaptiran u film iz tri dela (2001, 2002. i 2003), koji je režirao novozelandski reditelj Piter Džekson [Peter Jackson]. 1978. godine je Ralf Bakši [Ralph Bakshi] režirao animirani film (sniman u rotoskop tehnici) koji pokriva otprilike polovinu romana, a čiji nastavak nije nikada snimljen. 1980. je drugi reditelj, Rankin-Bas [Rankin-Bass], snimio dečji animirani film koji se ugrubo nastavlja na Bakšijev, pod nazivom Povratak kralja, a isti reditelj je nešto ranije (1977) snimio i animirani TV film prema „Hobitu“. „Hobit“ je adaptiran u filmu iz tri dela: „Neočekivano putovanje“ (2012), „Šmaugova pustošenja“ (2013) i „Bitka pet armija“ (2014), koji je režirao Piter Džekson. Tolkin je prava za film, scenu i robu „Hobita“ i „Gospodara prstenova“ prodao firmi United Artists 1968. godine, ali oni nikada nisu snimili film, tako da su 1976. prodali prava firmi Tolkien Enterprises. Prava za „Silmarilion“ i dalje pripadaju firmi The J.R.R. Tolkien Estate ltd., koja je u vlasništvu njegovih potomaka. Umetnici Umetnici koji su inspiraciju našli u Tolkinovim delima, kao i umetnici koji su oslikali izdanja njegovih dela na srpskom jeziku: Polina Bejns [Pauline Bayens] – Tolkinova omiljena umetnica Inger Edelfeld [Inger Edelfeldt] Rodžer Garland [Roger Garland] Majkl Hejg [Michael Hague] Tim i Greg Hildebrant [Tim and Greg Hildebrant] Džon Hau [John Howe] – učestvovao u vizuelnom oblikovanju Džeksonovog „Gospodara prstenova“ Alan Li [Alan Lee] – učestvovao u vizuelnom oblikovanju Džeksonovog „Gospodara prstenova“ Angus MakBrajd [Angus McBride] Ted Nasmit [Ted Nasmith] Dobrosav Bob Živković, slike za srpsko izdanje Gospodara prstenova Vladimir Vesović, slike za Avanture Toma Bombadila i drugi stihovi iz Crvene knjige Petar Meseldžija, slike Gandalf i Shadow comes Bojana Dimitrovski, strip „Hobit“ Boban Savić - Geto, slike za Farmer Gil od Buta...

cena: 9.990,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 2,000 kg Deklaracija Kol: Saobraznost: 2 Godine Opis i namena proizvoda Masažer za glavu i ledja oPillow C1 Naipo Nakon napornog dana u kancelariji, za volanom ili duge vožnje autobusom vrat utrne, boli i gori i bukvalno moli za masažu i opuštanje. Ali svakodnevne posete masera ne može da priušti svako. Postoji još jedno rešenje – Naipo masažni jastuk. Pričvrstite ga na svoju fotelju ili sedište od automobila i uživajte u masaži. Redovna masaža masažnim ogrtačem će: Smanjiti bol kod radikulitisa i reume. Normalizovati cirkulaciju krvi i krvni pritisak. Osloboditi od glavobolja. Sprečiti osteohandrozu. Smanjiti iskrivljenje kičme kod dece ili ga potpuno eleminisati. Navikavajte se na masažu postepeno. Za početak je dovoljna samo jedna masaža dnevno u trajanju od 10-15 minuta. Ako vas muče samo prekomerni umor i glavobolje, preporučujemo vama da se ograničite samo time. Masažer sadrži 4 rolera za masažu i grejanje. Futrola je napravljena od dva tipa tekstila. Zadnji i bočni delovi su napravljeni od čvrstog i otpornog materijala na habanje. Prednji deo je napravljen od mekog i prozračnog materijala. Jastuk je kompaktnog i ergonomskog oblika. Masažni čvorovi po 18 mm podržavaju kičmu a izvrnut oblik drži vrat pod uglom od 35 – 45 °– optimalno za cervikalnu krivinu kičme. Unutar masažera se nalaze 2 čvora (4 rolera za masažu) i grejni element. Roleri se okreću, imitirajući prave pokrete ruku masera a grejanje pojačava efekat masaže. Masažer ima ugrađen pojas za pričvršćivanje na telu. Zakopčava se na čičak traku. Masažer je bežičan, radi uz pomoć ugrađene baterije. Jedno punjenje je dovoljno za 60 – 80 min autonomnog rada. Za punjenje uključite masažer u utičnicu uz pomoć punjača koji dobijate uz uređaj. Vreme punjenja je 2.5 sata. Upravljanje masažerom je veoma lako, sa 3 dugmeta: Pritisnite dugme napajanja da započnete masažu. Podrazumevano se uključuju roleri za masažu i grejanje. Pritisnite dugme grejanja da bi ste ga isključili. Pritisnite dugme za promenu brzine da bi izabrali željenu brzinu masaže. Uređaj poseduje 3 brzine: niska, srednja i visoka. Pritisnite dugme napajanja da bi zaustavili masažu samostalno. Masažer se automatski isključuje nakon 15 minuta. Naipo ogrtač masira biološki aktivne tačke na vratu i okovratniku sporo i nežno, takva vrsta masaže obnavlja mišiće, ublažava umor i napetost, eliminiše osećaj bola i vraća harmoniju vašem umu. Infracrveno grejanje Zagrevanje dodatno opušta mišice i pojačava masažni efekat. Jastuk se zagreva na 40°. Ovako se sprovodi ne samo površinsko zagrevanje kože, već se poboljšava i snabdevanje krvlju dubokih tkiva i mišića. Zahvaljujući svom anatomskom obliku i kompaktnoj veličini ovaj jastuk je univerzalni masažer. Postavite jastuk ispod lopatica da bi ste masirali gornji deo leđa. Birate poklon? Sigurno biste i sami želeli da dobijete masažer na poklon. Štaviše, ovo nije samo poklon, već́ najbolji način da iskažete svoju brigu o dragoj osobi. Masažer pruža opuštanje, poboljšanje zdravlja i raspoloženja. Ovo je najbolji poklon za nekoga ko radi u kancelariji, provodi puno vremena u sedećem položaju ili za volanom. Masažer Naipo će se koristiti svakodnevno sa zadovoljstvom, spominjući vas sa zahvalnošću. Obratite pažnju! Ukoliko patite od osteohandroze, radikulopatije (išijasa) ili drugih ozbiljnih zdravstvenih problema nemojte samostalno započinjati terapiju masažom. Posavetujete se sa vašim lekarom pre upotrebe masažera. Da bi masaža bila samo korisna nemojte koristiti masažer ukoliko imate neke od kontra indikacija: Ozbiljne kardiovasdkularne bolesti i visoki krvni pritisak. Onkološke bolesti. Povrede kičme i osteoporoza. Kožne bolesti (ekcemi, psorijaza) – ne bi trebalo masirati u pogođenom području. Proširene vene. Pogoršanje hroničnih bolesti i prisustvo zapaljenskih procesa u organizmu. Period trudnoće. Karakteristike proizvoda Oblik: jastuk Materijal navlake: mrežica koja propušta vazduh. Primarna namena: masaža vrata Dodatne funkcije: masaža gornjeg dela leđa, donjeg dela leđa, butina, potkolenica Tip masaže: Šijacu masaža 4 rotirajuća 3D rolera Infracrveno grejanje: do 40° Upravljanje: 1 dugme Dimenzije: 335 x 200 x 110 mm Težina: 1700 g Obim isporuke punjač 230 V

Filter za vodu, RO uređaj TSRO-50/REM RO uređaji TSRO-50/REM namenjeni su prvenstveno za prečišćavanje vode za piće. Uređaji rade na principu revers osmoze koja je najefikasnija tehnologija prečišćavanja vode, a uklanja do 96% rastvorenih soli u vodi. Uređaj šestostepenom filtracijom uklanja i eventualne mirise, ukuse, kao i bakterije i viruse. Uređaji TSRO-50 su najekonomičnije rešenje za obezbeđivanje hemijski i mikrobiološki ispravne vode za piće. Uređaj TSRO-50/REM radi na pritisku vode u instalaciji. 1. PP 10", 20 µm - polipropilenski filter uložak 10" 2. CB 10" - ugljeni blok filter uložak 10" 3. PP 10", 5 µm - polipropilenski filter uložak 10" 4. RO membrana 50 gpd RO membrana je osnovni element sistema koji uklanja iz vode do 99,8% rastvorenih soli. Napojnu vodu deli na prečišćenu (permeat) i deo vode koji se odbacuje u kanalizaciju (koncentrat). 5. kapsulirani post filter sa aktivnim ugljem 6. remineralizator U kompletu se pored uređaja, svih navedenih filtera i membrane nalaze i: ključ za odvijanje kućišta, rezervoar, priključak napojne vode, priključna creva, ventil rezervoara, slavina za istakanje prečišćene vode, uputstvo (videti na slici). Uz kupovinu uređaja dobijate i kompletnu tehničku podršku oko montaže i održavanja uređaja. Garancija na uređaj iznosi godinu dana, garancija se ne odnosi na filtere. i RO membranu. Zagarantovana nabavka rezervnih delova i filtera.

Katalog (knjiga) fotografija V Marinkovica Salon fotografije, Beograd 1979, str. 67, dim. 22 x 16 cm spisak radova Led je krenuo .... (1- 17) Po Evropi (18- 28) Selu u pohode (29 - 43) Zagrebacke impresije (44- 50) Afrika (51-59) Trazenja (60 - 67) Vojislav Marinković (Leskovac, 2. oktobar 1911 — Beograd, 31. oktobar 2004) je bio likovni umetnik fotografije, majstor fotografije, fotografski pisac i kritičar. Nosilac međunarodnog fotografskog zvanja Ekselencija FIAP (EFIAP}. Završio Trgovačku akademiju (1931), Ekonomski fakultet (1942) i Visoku školu spoljne trgovine (1947) u Beogradu. Radio u bankarstvu, spoljnoj trgovini, diplomatiji i kulturi. Bavio se fotografijom od 1936. najpre kao član Foto-sekcije Srpskog planinarskog društva (SPD), a od 1938. i kao član Foto kluba „Zagreb“. Jedan od osnivača Kluba foto amatera „Beograd“ (KFAB), 1939. Bio član ULUPUDS-a. Bio urednik časopisa Fotografija i Beogradski objektiv. Afirmaciju u fotografiji započeo 1938. kao član Foto kluba „Zagreb“, učešćem na izložbama. Formiran pod uticajem tzv. `zagrebačke škole“ fotografije, Marinković je, uz nekolicinu drugih, bio neka vrsta mosta između prekosavskog lirskog sfumata i beogradskog realizma. U prvim posleratnim danima doprineo je izgradnji fotografske organizacije; nalazio se i među prvim autorima na domaćim i stranim salonima fotografije, baš kao što se sreće i među prvim nosiocima visokih priznanja u Foto-savezu (jugoslovenskom i srpskom), ili međunarodnoj fotografskoj organizaciji FIAP. Tokom višedecenijskog delovanja u fotografiji uvek je bio okrenut jednoj temi – čoveku i njegovom okruženju. Za svoje motive odabirao je sam život: žanr-scene, folklorne motive, portrete u ambijentu. Fotografije je grupisao u cikluse: Moj mali Beograd (1952-1960); Po Evropi (1952-1990); Pariske uspomene (1952-1990); Srpsko selo (1956-1970); Traženja (1956-1970); i Afrika (1970-1980). Sredinom pedesetih godina, delimično pod uticajem evropskih strujanja u fotografiji, Marinković je uneo u već sačinjen pikturalni sklop svojih dela jedno tada sasvim novo fotografsko mišljenje stvarajući fotografske dokumente prožete duhom nostalgije. Karakteristična dela u kojima se najviše ogleda ta nova vrednost su Muftaši; Lapavica (1953), Marenda; Sa pijace (1954), ili nekoliko godina docnije nastale, Bacanje kamena i Pod kupolom (1958). Tim delom svoga opusa izvršio je ne mali uticaj, ne samo na svoje savremenike nego i na nastavljače. Izuzetan doprinos Marinkovićev ogledao se i u njegovom hroničarskom radu. Pisao je fotografske kritike, osvrte, prikaze izložbi. Prvi tekst objavio je 1940. godine, a zatim se brojem objavljenih priloga, i opsegom tema o kojima je raspravljao, svrstao među najplodnije srpske fotografske pisce, a po originalnosti pristupa i u osobene pojave u fotografskoj literaturi na srpskom jeziku. Znatan deo svoga radnog veka posvetio je fotografskoj organizaciji, saveznoj i republičkoj, baš kao što je i čest predstavnik jugoslovenske fotografije u svetu, na kongresima, simpozijumima, žirijima. Na celom jugoslovenskom prostoru M. ostaje uvažavan kao ličnost čije su aktivnost i delo – umetničko, hroničarsko, organizaciono – značajno obeležili jugoslovensku fotografsku istoriju druge polovine XX veka. Izlagao na više od 200 grupnih izložbi na gotovo svim kontinentima. Potpuna lista izložbi navedena je u katalogu retrospektivne izložbe „Vojislav Marinković“, Salon fotografije, Beograd, 1979. Samostalno je izlagao u Beogradu (1975, 1995), Varšavi (1979) (zajedno sa Goranom Malićem), Novom Sadu (1980), Zagrebu (1980), Pančevu (1981), Smederevu (1981), Kruševcu (1982) i Boru (1985).

cena: 11.339,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 4,600 kg Deklaracija Kol: Opis i namena proizvoda GOURMETMAXX Mesoreznica GOURMETMAXX Mesoreznica pruža precizno, tanko, i ujednačeno seckanje, čineći je nezamenljivim kuhinjskim pomagačem Ova svestrana mesoreznica sa oštricom od nerđajućeg čelika donosi praktičnost u svakodnevnu pripremu hrane, bez obzira da li se radi o hlebu, kobasicama, siru, povrću ili mesu Metalna konstrukcija mesoreznice je blago nagnuta i stabilna, obezbeđujući bezbednost tokom upotrebe Podesiva debljina sečiva od 1 do 15mm omogućava vam prilagođavanje sečenja prema vašim potrebama Plastični dodatak obezbeđuje sigurno seckanje sitne hrane, pružajući dodatnu zaštitu tokom korišćenja uređaja Snaga ovog uređaja dolazi od snažnog motora od 150W, osiguravajući efikasno seckanje različitih namirnica Oštrice od nerđajućeg čelika sa zupcima obezbeđuju precizno seckanje, a lako se uklanjaju radi čišćenja Noge protiv klizanja pružaju dodatnu bezbednost, sprečavajući mesoreznicu da klizi sa glatkih površina tokom upotrebe Sa prečnikom sečiva od približno 190mm, GOURMETMAXX Mesoreznica je idealna za brzo i bezbedno sečenje suhomesnatih proizvoda, hleba ili sira, prilagođavajući se vašim preferencijama Ovaj uređaj čini proces seckanja jednostavnim i učinkovitim, čineći ga neizostavnim delom vaše kuhinje za brzu i preciznu pripremu različitih jela Karakteristike proizvoda Motor od 150w Sečivo od nerđajućeg čelika Debljina podesiva od 1-15 mm Plastična zaštita Nož je moguće skinuti Boja siva Dimenzije: 30 × 41 × 30 cm

W.H. GRINDLEY & Co - Set za doručak `Homeland` Za 4 osobe. Set se sastoji od 13 delova: 1 čajnik sa poklopcem (visina: 25 cm, dužina: 20,5 cm, širina: 10 cm, zapremina: 1 l) 4 šoljice (visina: 6,5 cm, širina: 10,5 cm, širina otvora: 8 cm) 4 tacne za šoljice (prečnik: 14 cm, visina: 2 cm) 4 dezertna tanjira (prečnik: 20 cm, visina: 1,5 cm) Ukupna težina: 3,7 kg Bez ikakvih tragova upotrebe. Žig na dnu: Homeland (iznad cvetnog venca) Grindley W.M. GRINDLEY & CO. LTD. STAFFORDSHIRE ENGLAND PERMANENT COLOURS A GENUINE HAND ENGRAVED Na šoljicama podglazurno utisnuto: Grindley England Fabrika „W H Grindley & Co (Ltd)“ proizvodila je predmete s dekorom `Homeland` (Domovina) od oko 1950. do oko 1980. godine. Kompaniju „W H Grindley & Co (Ltd)“ osnovali su 1880. godine William Harry Grindley (Viliam Heri Grindli) i Alfred Meakin (Alfred Miken, povezan sa kompanijom “J. & G. Meakin“). Proizvodila je posuđe, velikim delom za tržište Kanade, SAD, Južne Amerike i Australije. Partnerstvo je raskinuto 1884. godine i Grindley je nastavio sam. 1960. fabriku je otkupila kompanija “Alfred Clough Ltd”. 1978. preimenovana je u “Grindley of Stoke (ceramics) Ltd.” Otkupio ju je “Federated Potteries Co. Ltd.” 1982. godine, a 1988. ponovo je prešla u vlasništvo “W. H. Grindley”. 1991. godine fabrika je pala u stečaj, i preuzeta je od strane “Woodlands Pottery”. (124/34-48/pod-kp/1496)

Aroma difuzer u obliku kamina - ovlaživač vazduha kamin Difuzor u obliku kamina sa efektom plamena Aroma difuzer dizajniran je u obliku kamina sa svetlećim prednjim delom. Paru koju izbacuje difuzer osvetljava tako da simulira vatru. Kapacitet rezervoara je 270 ml. Po želji u difuzer možete staviti i po koju kap esencijalnog ulja. 1. Moderan ukras: Visokokvalitetni ABS + materijal elektronskih komponenti i efekat ovlaživača plamena se koriste za stvaranje realistične atmosfere plamena, sa šik oblikom, koji se može koristiti kao dekoracija. Dok pruža umirujuću maglu, stvara mirnu atmosferu. 2. Inteligentna sigurnost: Uz pomoć ugrađenog pametnog čipa, ovlaživač automatski prestaje da radi kada mu nedostaje vode, što je veoma bezbedno i pouzdano. Pročišćavajući vazduh, mirisno disanje, fina magla nivoa nanometara, tiha aroma i magla se prirodno mešaju i uživajte u mirisnom životu u svakom trenutku. 3. Bezbedan za upotrebu: Možete dodati eterično ulje u vodu da biste ublažili umor i pritisak, očistili i hidratizirali vazduh. 4. Prenosiva i raznovrsna upotreba: Sa kompaktnim, praktičnim, malim i prenosivim dizajnom, ovaj ovlaživač za spavaću sobu je super lak za nošenje, može poboljšati kvalitet vazduha kod kuće, a istovremeno čini spavaću sobu manje suvom, savršen za kuću, kancelariju, jogu, teretanu , i divan poklon za prijatelje, porodicu ili voljene osobe. Mogućnost ličnog preuzimanja na Voždovcu i Novom Beogradu.

Spoljašnjost kao na fotografijama Plakat: Kros takmicenje trudbenika N.P. Srbije Mart - April 1949 god. Veoma retko!!! Dimenzje: 70cm x 100cm Stampa: Ofsetstampa `Propaganda` Novi Sad Umetnik: Bogosav Živkovic Bogosav Živković (Leskovac kod Lazarevca, 3. mart 1920 – Beograd, 28. oktobar 2005), bio je vajar i slikar, svetski klasik naivne umetnosti. Rođen je 1920. godine u selu Leskovac kod Lazarevca. Kao mladić izučava kožarski zanat pa već rano upoznaje različite alate: dleta, šila, igle kojima radi kožuhe, krznene prsluke, ukrašavajući ih floralnim i geometrijskim ažuriranjem obruba.[1] Krznarski zanat napušta 1945. usled slabog zdravlja i odlazi u Beograd gde se zapošljava kao portir. Vajarstvom se bavio od 1957. godine, a samostalno je izlagao već od 1960. [2] Umro je 2005. u Beogradu. Stil Pokretački motiv bio mu je neobičan san, koji je usnio - ogromna zmija jurila je livadom ostavljajući za sobom vlažan trag a zatim sustigla i stegla svojim repom nepoznatog čoveka sa kaluđerskom kapom na glavi i u ogrtaču. Za svoje ideje Živković koristi prirodni oblik stabla, deblo sa granama, ili bez njih, zatim manje i tanje delove grana i grančica, koren bršljana. Prirodne izbočine, ulegnuća, raznovrsni čvorovi, sama masa materije podstiču umetnika u stvaranju najrazličitijih formi. [3] Njegovo dleto prati prirodnu konfiguraciju drveta te iz njega oslobađa, reže, teše, oblikuje antropomorfne i zoomorfne figure, ređe biljke i arhitektonske oblike. Izražava se uglavnom reljefom, kojim opervažuje monumentalne stubove. [4] Mekom modelacijom organskih formi, koje ne poznaju oštre uglove, poput jedinstvenih bestijarijuma briše granice između materijala i same forme, između stvarnog i nestvarnog stvarajući jedinstvenu atmosferu. Izložbe i nagrade Izlagao je širom sveta, samostalno i grupno. Njegove samostalne izložbe organizovane su u mnogim gradovima – u Beogradu, Novom Sadu, Jagodini, Zagrebu, Beču, Parizu, Bratislavi, Varšavi, Biselu, Stokholmu, Minhenu, Amsterdamu, u Meksiku, u Kalifoniji i u Južnoj Americi. Sa svojim delima je učestvovao na najznačajnijim međunarodnim izložbama. Više puta je nagrađivan u zemlji i inostranstvu. Između ostalog, dobitnik je Velike nagrade na Drugom bijenalu jugoslovenske naivne umetnosti 1983, kao i Nagrade za životno delo 1991, u MNMU, Jagodina. [5] Veliki broj njegovih monumentalnih skulptura nalazi se u galerijama i muzejima širom sveta. Njegove skulpture se nalaze u Hrvatskom muzeju naivne umetnosti, a veći broj dela je pohranjen u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. O njemu su pisali Oto Bihalji-Merin, Mišel Tevo, Rodžer Kardinal i drugi. O njegovoj umetnosti ipak najbolje svedoči tzv. Začarani vrt - hram njegove umetnosti u njegovom zavičaju, koji obiluje skulpturama u kamenu i drvetu, reljefima izrezbarenih predmeta, oslikanim pomoćnim prostorijama itd. U Lazarevcu je podignut ambijentalna celina Kamengrad, autora Bogosava Živkovića i arhitekte Dragana Vukmirovića, u kojoj su predstavljeni elementi etno nasleđa mlinski kamenovi, žrvanj, ognjište, kamene klupe.

Izuzetna figura / bista nemackog velikana. Visina oko 18cm Sirina ok 9cm Tezina preko 1 kg Stara figura, antikvitet Blago napuknut nos. Tragovi zuba vremena vidljivi na slikama. Johan Volfgang fon Gete (nem. Johann Wolfgang von Goethe;[1][2][3] Frankfurt na Majni, 28. avgust 1749 — Vajmar, 22. mart 1832) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. i početkom 19. veka. Autor „Fausta“ i „Teorije boja“ širio je svoj uticaj širom Evrope, a tokom narednog veka njegova dela nadahnula su mnoge muzičke i dramske komade. Stekavši književnu slavu do svoje 25. godine, Gete je postao pripadnik plemstva zahvaljujući vojvodi Saksen-Vejmara, Karlu Avgustu 1782. godine u čijoj oblasti je obitavao od novembra 1775, nakon uspeha njegovog prvog romana, Stradanja mladog Vertera. On je bio rani učesnik u Šturm und drang književnom pokretu. Tokom njegovih prvih deset godina u Vejmaru, Gete je bio član vojvodinog državnog saveta, bio je član komisija za pitanja rata i drumskog saobraćaja, nadgledao je ponovno otvaranje rudnika srebra u obližnjem Ilmenau, i implementirao je seriju administrativnih reformi Jenskog univerziteta. On je isto tako doprineo planiranju Vejmarskog botaničkog parka i ponovnoj izgradnji vojvodske palate, koji su je 1998. godine zajedno imenovani Uneskovom lokacijom svetske baštine.[4] Njegov prvi veći naučni rad, Metamorfoza biljaka, je objavljen nakon njegovog povratka sa ture u Italiji 1788. Godine 1791, on je bio izvršni direktor pozorišta u Vejmaru, a 1794. godine je započeo prijateljstvo sa dramaturgom, istoričarem, i filozofom Fridrihom Šilerom, čije predstave je premijerno prikazivao do Šilerove smrti 1805. Tokom ovog perioda, Gete je objavio svoj drugi roman, Godine učenja Vilhelma Mejstera, epske stihove Herman i Dorotea, i 1808. godine, prvi deo svoje najpoznatije drame, Faust. Njegove konverzacije i razni zajednički poduhvati tokom 1790-ih sa Šilerom, Johanom Gotlibom Fihteom, Johanom Gotfridom fon Herderom, Aleksandrom fon Humboltom, Vilhelmom fon Humboltom, Augustom i Fridrihom fon Šlegelom su u kasnijim godinama zajednički nazvani Vajmarskim klasicizmom. Artur Šopenhauer navodi Godine učenja Vilhelma Mejstera kao jednu od četiri najbolje novele ikad napisane, zajedno sa Tristram Šandijem, La Nouvelle Héloïse, i Don Kihotom,[5] a Ralf Voldo Emerson je odabrao Getea kao jednog od šest „reprezentativnih ljudi” u svom istoimenom radu, zajedno sa Platonom, Emanuelom Svedenborgom, Mišelom de Montenjom, Napoleonom, i Vilijamom Šekspirom. Geteovi komentari i opservacije formiraju bazu nekoliko biografskih radova, najzapaženiji od kojih su Razgovori sa Geteom Johana Petera Ekermana.[6] Po njemu je nazvan Geteov univerzitet u Frankfurtu.

Stanje kao na fotografijama, ostecen malo u gornjem desnom delu. 49cm x 69cm NAnisanu snajpera je neo-noir triler film iz 1977, u kojem glume Gene Hackman, Candice Bergen, Mickey Rooney i Richard Widmark. Film se temelji na istoimenom romanu, a za ekran ga je prilagodio njegov autor Adam Kennedy. Režirao ga je i producirao Stanley Kramer. [2] Kramer je u svojim memoarima napisao da se `ne bi iznenadio` da Hackman, Bergen i Widmark `više vole ostati anonimni kao zavjerenici` u filmu, dodajući `ako sam u pravu, to je osjećaj koji dijelim`. Directed by Stanley Kramer Produced by Stanley Kramer Screenplay by Adam Kennedy Based on novel by Adam Kennedy Starring Gene Hackman Candice Bergen Mickey Rooney Richard Widmark Music by Billy Goldenberg Cinematography Fred J. Koenekamp Ernest Laszlo Edited by John F. Burnett Production company ITC Entertainment[1] Distributed by AVCO Embassy Pictures Release date March 23, 1977 Running time 97 minutes Country United States Language English Budget $6 million Gene Hackman as Tucker Candice Bergen as Ellie Richard Widmark as Tagge Mickey Rooney as Spiventa Edward Albert as Ross Pine Eli Wallach as General Reser Ken Swofford as Ditcher Neva Patterson as Gaddis Jay Novello as Captain Ruiz Joseph V. Perry as Bowkemp Majel Barrett as Mrs. Schnaible Originalan filmski plakat Morava Film

ovalni coskovi,inace u dobrom stanju Golubački grad ili Golubac je srednjovekovna tvrđava, spomenik kulture od izuzetnog značaja.[1] Nalazi se u Nacionalnom parku Đerdap, na desnoj obali Dunava, 4 km nizvodno od današnjeg naselja. Smeštena je na visokim liticama, na mestu na kom se reka sužava, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru.[2][3] Tvrđava je građena lepezasto i sastoji se od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom). Čini ga ukupno 10 kula i dve velike kolske kapije. Ispred tvrđave je bilo civilno naselje, o čemu danas svedoče samo neki delimično istraženi objekti. Golubac je imao burnu istoriju. Tokom srednjeg veka, vodile su se mnoge bitke oko njega, naročito između Osmanskog carstva i kraljevine Ugarske. 1867. godine, turska posada je napustila Golubački grad, koji je predat srpskom knezu Mihailu Obrenoviću. U savremeno doba Golubac je popularna turistička atrakcija na Dunavu. Tokom 2012. godine je započet projekat revitalizacije tvrđave u okviru kojeg je izgrađena obilaznica i tunel, a do kraja 2017. se prvobitno očekivala kompletna obnova.[4] Golubačkom tvrđavom upravlja Javno preduzeće „Golubački grad-tvrđava”. Tvrđava je potpuno obnovljena i svečano otvorena 29. marta 2019. godine. Golubački grad-tvrđava se nalazi na desnoj obali Dunava, u opštini Golubac, na ulazu u područje Nacionalnog parka „Đerdap”. Ulazna kapija tvrđave predstavlja i glavni ulaznu tačku u nacionalni park za zapadne strane, a istočno od bedema tvrđave se nalazi strogi prirodni rezervat „Golubački grad”. Osnova Golubačkog grada je nepravilna, dosledno prilagođena konfiguraciji terena. Usečen u stenu svakako da je predstavljao jednu od najtežih prepreka upadu neprijatelja sa severa. Najvišim tačkama utvrđenja, istočnim i južnim, teško je bilo prići zbog stenovitog terena, a najlakši mogući pristup je sa zapadne strane. Između zidova i kula je postojala veza, a iz svake kule moglo se izaći na odbrambeni zid (Simić, 1983). Golubac je bio opasan sa devet kula uglavnom četvrtastog oblika. Ispred najnižeg dela utvrđenja nalazio se vodeni rov, preko koga se mostom, kroz kapiju, ulazilo u grad. U gradu je postojalo unutrašnje i spoljašnje utvrđenje. Golubac je građen lepezasto i sastoji se od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom). Čini ga ukupno 10 (9+1) kula i dve velike kolske kapije. Kule su kasnije Turci ojačali otvorima za topove i dodavanjem još jedne kule (10.) oko 1480. godine. Ispred grada se nalazi prednji zid (I) koji čini spoljni zid šanca, a koji je verovatno bio pun vode jer je povezan sa Dunavom koji ga je verovatno punio. Grad je teškim lancem povezan sa stenom Babakaj (koja i danas viri iz vode usred Dunava), tako da je u potpunosti kontrolisao kako drumski, tako i rečni saobraćaj kroz Đerdapsku Klisuru. Ispred tvrđave je bilo civilno naselje, o čemu danas svedoče samo neke, delimično istražene građevine. Prednji grad se sastoji od gornjeg i donjeg dela koje je delio zid koji povezuje 4. i 7. kulu. U donjem delu se nalazi ulaz (II), koji su čuvaju 9. i 8. kula, koja je pojačana otvorom za top. Na kraju grada se nalazi 10. kula, koju su dogradili Turci, kao nisku artiljerisku kulu. Ona kontroliše prolaz Dunavom i prilaz gradskoj luci (koja se verovatno nalazila između 5. i 10. kule), a sa 9. kulom je vezana niskim zidom. Niski zid vezuje 5. i 9. kulu, dok su krak ka 10. kuli dodali Turci. Nasuprot ulazu nalazila se kolska kapija koja je vodila u zadnji grad. U ovom delu nije bilo građevina sa izuzetkom ostataka koji se nadovezuju na 8. kulu i koji su verovatno bili sa njom povezani u jednu celinu. Uz sam put, paralelno sa njim, se nalazi kanal širine 0,5 i dubine 0,75 metara, od koga počinje strma padina. Na zidu koji deli gornji od donjeg dela je smeštena kapija (III) kroz koju se ide ka gornjem gradu. U gornjem delu nema građevina i tu se nalazi putić koji ide ka kapiji (IV) koja vodi u gornji grad i nalazi se u zidu, na visini 2 metra od zemlje do koje vode stepenice, uz samu 3. kulu. Na zid koji povezuje 6. i 7. kulu penje se stepenicama (V), dok se na zid između 6. i 3. kule penje kroz 6. kulu. Zadnji grad od gornjeg odvajaju zid (koji povezuje 2. i 4. kulu) i oštra stena visine 3 do 4 metra. Na zid, nad kolskom kapijom, penje se stepenicama (VI). Uz samu 5. kulu nalazi se zgrada (VII)(koja je verovatno bila magacin i vojna baraka) iz koje se izlazilo na zid koji se od 5. kule prostire paralelno sa rekom i vodi skoro do stene na kojoj je smeštena 2. kula. U gornji grad se ulazi kroz kapiju (IV) i odatle putić vodi, paralelno sa zidom između 1. i 3. kule, do ulaza (VIII) u citadelu. Ispod tog putića se nalazi nekoliko zgrada, između kojih se staza spušta kroz kapiju (X) ka 2. i 4. kuli i zidu nad zadnjim gradom. U steni na kojoj se nalazi 1. kula urezan je rezervoar (IX) za vodu koji se punio kišnicom. Na zidu, između 4. kule i kapije (IV), nalazi se isturena terasica. Sama citadela je pravougaonične, skoro kvadratne osnove kroz koju se, između spoljašnjeg zida i stene na kojoj se nalazi 1. kula, provlači putić ka poslednjem uporištu utvrđenja Donžon kuli (1. kula). Poslednji deo putića (XI), širok nepun metar, oivičen je oštrim liticama, koje se sa jedne strane obrušavaju u unutrašnjost citadele nekih 5 do 6 metara ispod, dok se sa druge obrušavaju nekoliko desetina metara niže skoro do nivoa Dunava. Posebnu čar tom prelazu daje vetar koji stalno duva, jer je okrenut ka Đerdapskoj klisuri, pogotovo kad iz klisure izleti košava. Kule u tvrđavi su sa drvenim spratovima i stepenicama u unutrašnjosti, dok su stepenice koje vode do njih kamene. Širina stepenika je nepunih 60 santimetara. Polovina kula je sa svih strana od kamena (1,2,4,5,10), dok su ostale sa tri strane kamene, a četvrtu stranu, koja je okrenuta ka unutrašnjosti, nemaju (3,6,7,8,9,). kula je Donžon. Ima osmostranu osnovu iz koje se izdiže kružni vrh u čijem se središtu nalazi kvadratna unutrašnjost. Ulazi se kroz vrata (XII) koja vode do terase zaštićene grudobranima, sa koje se ulazi (XIII) u ogrugli deo kule. Kroz kulu, oko kvadratne unutrašnjosti, vode kamene stepenice koje vode na vrh. kula ima kružni oblik i sa svih strane je kamena. kula ima kvadratnu osnovu, dok joj je slaba strana okrenuta ka Donžon kuli, a na poslednjem spratu ima terasicu koja gleda ka Đerdapu. kula ima kvadratnu osnovu. Ima ulaz u ravni tla, dok se sa jednog od njenih viših spratova izlazi na zid koji je povezuje sa 3. kulom, u kom se nalazi kapija (IV). U prizemlju je smeštena pravoslavna kapelica o čemu svedoče niše za oltar, đakonikon i proskomidija koji su okrenuti ka istoku, a izgrađeni su sa kulom tj. nisu kasnije dozidane. kula je pravilnog kvadratnog oblika. Jedina vrata koja vode u nju smeštena su na zidu, koji je spaja sa 4. kulom, do koga vode kamene stepenice (VI). kula ima kvadratnu osnovu, ali je sa spoljašnje strane ojačana nepravilnom šestostranom osnovom. Kroz nju vode stepenice ka zidu koji je povezuje sa 3. kulom. kula ima kvadratnu osnovu ali je spolja pojačana u obliku kruga. kula ima nepravilnu četvorostranu osnovu i nešto je niža od ostalih. kula ima kvadratnu osnovu, dok spolja ima osmostrano pojačanje. kula je niska (ima samo jedan sprat), sa otvorima za topove. Osnova joj je osmostrana i gotovo je istovetna trima kulama koje su, sa istom namenom (kao artiljerijske kule), dodate Smederevskoj tvrđavi. Srednjovekovni Golubac nastao je na ostacima starijeg rimskog utvređenja. Od 803. godine, do 1018. godine, područje je pripadalo Prvom Bugarskom carstvu, Vizantijskom carstvu od tada do 1193. godine, a Drugom Bugarskom carstvu do 1257. godine. Dobar strateški položaj prepoznali su i srednjovekovni graditelji, te su iskoristili osnove starijih utvrđenja za izgradnju novih tvrđava. Sagrađen je na obali Dunava na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na liticama uzvišenja Radana. Na ovom mestu nalazila se rimska tvrđava Vico Cuppae, a u srednjem veku ovde je podignuto novo utvrđenje kao vojna tvrđava za borbu hladnim oružjem i važno strateško uporište. Na osnovu istorijskih, arhitektonskih i arheoloških podataka smatra se da je grad nastao u drugoj polovini 13. i početkom 14. veka i da su ga gradili Srbi. Vremenom je osnovni izgled tvrđave menjan, pošto je mnogo puta dograđivana i prilagođavana potrebama artiljerije, ali svoj današnji izgled dobila je krajem 15. veka. Golubac se prvi put pominje u ugarskim izvorima datiranim u 1335., 1337., odnosno 1342. godinu (Deroko, 1950). Prema ovim izvorima, tvrđava se vezuje za ugarskog kralja Ludvika I. Ipak, ne zna se kada i ko ga je podigao, ali je njegovu osnovu tj. „Gornji grad” podigao srpski odnosno pravoslavni velikaš, o čemu svedoči i pravoslavna kapelica u sastavu četvrte kule. Grad je potom proširen (na „zadnji” i „prednji grad”) tokom srpske ili ugarske vlasti, iako nije isključeno da je u samom početku izgrađen u ovoj veličini. Poslednju fazu u gradnji sproveli su Turci ojačavši šestu, sedmu, osmu i devetu kulu i dodavši u produžetku spoljašnjeg bedema nisku artiljerijsku kulu (10.) koja je nadzirala Dunav i štitila pristanište za šajke, koje se uz nju nalazilo. Golubački grad se nalazio se u sastavu države kneza Lazara, koji je sela u okolini davao kao metohe manastirima. Odmah nakon Kosovskog boja, 1389. godine, u njega ulazi Bajazit I. Ugarski kralj Sigismund preuzima 1392. godine (Katanić, 1971). Ugari grad 1403. godine predaju despotu Stefanu, kada je on postao ugarski vazal. Grad je trebalo, prema ugovoru iz 1426. godine, da po despotovoj smrti (Stefan umire 1427. godine), zajedno sa Beogradom, bude predat Ugarima. Međutim, komandant grada vojvoda Jeremija ga, iz nepoznatih razloga, predaje Turcima. Prema Segedinskom miru, iz 1444. godine, između Ugara i Turaka, Srpska despotovina biva obnovljena i u njen sastav ulazi i Golubac. Nakon smrti despota Đurđa 1456. godine, Turci ga osvajaju 1458. godine (Srejović, 1994). Ugari na čelu sa kraljem Matijom Korvinom uspevaju da ga osvoje 1481. godine, ali ga vrlo brzo napuštaju (Simić, 1983; Deroko, 1951). Turci vladaju tvrđavom više vekova. Tokom ovog razdoblja ispred tvrđave vremenom se razvilo civilno naselje, a u 18. veku Golubac se opisuje kao napredan grad. Od tada pa do 19. veka Turci vladaju Golupcem. Za kratko su ga držali Austrijanci (1688—1690) i srpski ustanici tokom Kočine krajine i Prvog srpskog ustanka. Srbi Golubac osvajaju ponovo u Drugom srpskom ustanku. Ipak, Golubački grad je konačno predat Srbima na upravu tek 1868. godine. Tada, sa još nekim gradovima u Srbiji, Turci konačno predaju knezu Mihailu Golubac. Neposredno posle Prvog svetskog rata kroz stenu, na kojoj se tvrđava nalazi, probijen je magistralni put koji prolazi kroz tvrđavu, koristeći obe kolske kapije u utvrđenju. Glavna ulazna kapija je srušena bez prethodno urađene dokumentacije. Ovaj put je najkraća veza Srbije sa istočnim delovima Balkanskog poluostrva, tako da su se neretko kroz tvrđavu provlačili šleperi, koji su jedva da mogu proći kroz kapije. Neposredno pred obnovu tvrđave, napravljen je novi tunel 20-30 metara dalje i izvan tvrđave, dok je postojeći zatvoren za korišćenje u saobraćajne svrhe. Izgradnjom HE na Dunavu, njegov nivo kod Golupca se podigao, tako da su najniži delovi grada potopljeni. U godinama velikih suša ili kada zbog poplavnog talasa HE ispuste veću količinu vode, moguće ja uploviti stojeći na čamcu u zgradu u zadnjem gradu (VII), dok se pri normalnom vodostaju čamac jedva provuče kroz lučne ostatke zgrade. Potopljeni delovi zidina, zajedno sa desetom kulom, pružaju sjajne mogućnosti pasioniranim ljubiteljima pecanja, kojih uvek ima u najnižim delovima tvrđave. Zbog svog istorijskog značaja i izuzetne arhitektonske vrednosti, Golubačka tvrđava je proglašena za spomenik od izuzetnog značaja 1979. godine (Spomeničko nasleđe Srbije, 2009). Istraživački i konzervatorski radovi započeti su 1969. godine, a završeni 1987. godine, zbog nedostatka finansijskih sredstava. Početkom 21. veka svi delovi utvrđenja iznad puta, uključujući i šanac, su bili skroz obrasli koprivama, kupinama, šipkom i sličnim rastinjem koje je skoro u potpunosti onemogućavalo kretanje kroz gornje delove utvrđenja, osim po malom uskom putiću koji je vodio do Donžon (1.) kule. Tokom proleća 2005, izvršena je akcija uklanjanja tog rastinja iz šanca i prednjeg grada. U samom šancu je obnovljena česma (koju je do tad skrivalo visoko rastinje) podignuta u čast poljskog viteza Zaviše Crnog koji je ostavio svoj život u Golupcu. U samoj se citadeli, uz kupine, smestilo i nekoliko stabala smokve. Tvrđava je višestruko ugrožena radom kamenoloma, uticajem uspora Dunava i rastinjem koja razara bedeme kula. U još nepovoljnijoj situaciji je podgrađe koje je nemoguće istraživati bez dislokacije magistralnog puta i zatvaranja kamenoloma (Simić, 2000). Do 2010-ih Golubačka tvrđava je bila zapuštena, unutrašnji drveni prilazi kulama su truli i opasni, pa je posmatranje tvrđave bilo bezbedno samo sa spoljne strane, a ulaz u tvrđavu, iako je moguć penjanjem uz zidine, nije bio preporučljiv iz bezbednosnih razloga. Stanje pre obnove se može opisati kroz sledeći navod: Zidine, kule i kamena stepeništa su u dosta dobrom stanju, ali su drveni spratovi i stepenice odavno istrulele i pretvorile se u prah. U 5. kuli su naknadno postavljena vrata, koja su u dobrom stanju, kao i spratovi sa stepenicama kojima se moglo izaći na njen vrh ili sići u tminu nižih spratova. Danas su viši spratovi skroz urušeni, dok su daske koje čine pod i grede koje ih drže, u nivou ulaznih vrata trule i potpuno nebezbedne za kretanje. Uz stepenice (VI) ima ostataka drvene ograde, koja je skroz istrulela, na kojoj se vide buketi cveća ostavljeni u spomen na devojku koja je poginula kada se ograda, na koju se oslonila, polomila. Slična nesreća se dogodila i 27.09. 2008. godine, kada se, tokom đačkog izleta učenika Mladenovačke gimnazije, pod jednom učenicom odvalio deo građe tvrđave na kome je stajala, nakon čega je pala sa vrha glavne kapije (II) na magistralni put koji kroz nju prolazi. Ona je nakon toga prevežena u Požarevačku bolnicu, a zatim i u beogradski Urgentni centar, a lekari su njeno stanje ocenili kao veoma teško, ali su napomenuli da se devojka nalazi van životne opasnosti.

Stanje kao na fotografijama 49cm x 69cm Jacobove lestvice američki je psihološki horor iz 1990. godine [4] u režiji Adriana Lynea, producent Alan Marshall, scenarist Bruce Joel Rubin, a u glavnim ulogama Tim Robbins, Elizabeth Peña i Danny Aiello. U filmu iskustva Jacoba Singera prije i za vrijeme službe u Vijetnamu rezultiraju čudnim, fragmentarnim vizijama i bizarnim halucinacijama koje ga i dalje progone. Kako se muke pogoršavaju, Jacob očajnički pokušava dokučiti istinu. Ljestve Jacoba izradio je Carolco Pictures deset godina nakon što ih je napisao Rubin. Iako je tek umjereno uspješan po izlasku, film je stekao kultnu sljedbu, a radnja i specijalni efekti postali su izvor utjecaja na razna druga djela poput serije videoigara Silent Hill. Remake, također naslovljen Jacobove ljestve, objavljen je 2019. Directed by Adrian Lyne Produced by Alan Marshall Mario Kassar Written by Bruce Joel Rubin Starring Tim Robbins Elizabeth Peña Danny Aiello Music by Maurice Jarre Cinematography Jeffrey L. Kimball Edited by Tom Rolf Production company Carolco Pictures Distributed by Tri-Star Pictures Release date November 2, 1990 Running time 113 minutes[1] Country United States Language English Budget $25 million[2] Box office $26.1 million Tim Robbins as Jacob `Professor` Singer - Vietnam vet Elizabeth Peña as Jezebel `Jezzie` Pipkin - Girlfriend Danny Aiello as Louis `Louie` Denardo - Chiropractor Matt Craven as Michael Newman - Chemist Pruitt Taylor Vince as Paul Gruneger - Fellow vet Jason Alexander as Mr. Geary, the lawyer Patricia Kalember as Sarah - Ex-wife Eriq La Salle as Frank - Fellow vet Ving Rhames as George - Fellow vet Brian Tarantina as Doug Anthony Alessandro as Rod Brent Hinkley as Jerry S. Epatha Merkerson as Elsa Kyle Gass as Tony Lewis Black as Jacob`s doctor Perry Lang as Jacob`s assailant Macaulay Culkin (uncredited) as Gabe Singer - Deceased son Originalan filmski plakat

cena: 11.999,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Deklaracija Kol: Saobraznost: 2 Godine Opis i namena proizvoda Masažer za ledja i ramena oCuddle C-1 Naipo Masažer Naipo oCuddle C-1 za duboku opuštajuću Šijacu masažu smanjuje umor i ublažava bol. 8 rotirajućih rolera imitira masažne pokrete profesionalnog masera. 3 nivoa intenziteta rada i infracrveni grejač poboljšava cirkulaciju. Može se koristi u automobilu. Torba za čuvanje i prenošenje u pakovanju. Ko nije sanjao o opuštajućoj masaži posle napornog dana u kancelariji ili za volanom? A nakon treninga, masaža mišića zvuči kao nezaobilazna potreba. Ali svakodnevne posete masera ne može da priušti svako. Postoji još jedno rešenje – Naipo maser. Stavite ga na ramena i uživajte u masaži. Ukoliko patite od osteohandroze, radikulopatije(išijasa) ili drugih ozbiljnih zdravstvenih problema nemojte samostalno započinjati terapiju masažom. Posavetujete se sa vašim lekarom pre upotrebe masažera Masažer poseduje 8 masažnih 3D rolera i grejanje. Masažer je napravljen u obliku ogrtača za ramena i ima anatomski oblik u obliku slova U, koji prati konture tela. Spoljna strana futrole masažera napravljena je od veštačke kože – prijatne na dodir, izdržljive i otporne na habanje. Na prednjoj strani se nalaze otvori za ruke za držanje masažera tokom rada. Visina držača je podesiva. Unutrašnja strana napravljena od prozračnog materijala. Futrola se raskopčava i skida i može se prati. Unutar masažera se nalaze 2 masažne glave. Svaki ima 4 rolera: 2 velika i 2 mala. Roseri se Rotiraju i na taj način imitiraju pokrete ruku masera Masažer se priključuje na utičnicu ili upaljač za automobil pomoću adaptera koji je uključen u komplet. Korišćenje masaažera je veoma jednostavno sa 4 dugmeta. Dugme za uključivanje. Dugme za promenu smera masaže: u smeru kretanja kazaljke na satu, u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu. Dugme za aktiviranje infracrvenog grejanja. Postoje 2 nivoa. Zagrevanje dodatno opušta mišiće leđa i pojačava masažni efekat. Dugme za izbor intenziteta masaže. Postoje 3 nivoa: nizak, srednji, visok. Masažer će se automatski isključiti nakon 20 minuta. U prevodu sa japanskog “ ši „- palac i „acu“ – pritisak. To je masaža biološki aktivnih tačaka, koja pripada manuelnoj terapiji. Šijatsu tehnika dobila svoju popularnost na kraju 40-ih godina XX. veka, kada je doktor Takohiro Namikoši započeo proučavanje terapeutskih tehnika koje koriste učitelji japanskih borilačkih veština. Ove tehnike su lečile povrede, stimulisale sposobnosti učenika i eliminisale bolove u zglobovima i kičmi. Namikošija je iznenadila ne samo efikasnost ove tehnike, već i brzina kojom je dolazilo do poboljšanja. Naipo ogrtač masira biološki aktivne tačke na vratu i okovratniku sporo i nežno, takva vrsta masaže obnavlja mišiće, ublažava umor i napetost, eliminiše osećaj bola i vraća harmoniju vašem umu. Mišljenje lekara je da Redovna masaža masažerom za vrat će: Smanjiti bol kod radikulitisa i reume. Normalizovati cirkulaciju krvi i krvni pritisak. Osloboditi od glavobolja. Sprečiti osteohandrozu. Smanjiti iskrivljenje kičme kod dece ili ga potpuno eleminisati. Navikavajte se na masažu postepeno. Za početak je dovoljna samo jedna masaža dnevno u trajanju od 10-15 minuta. Ako vas muče samo prekomerni umor i glavobolje, preporučujemo vama da se ograničite samo time. Zahvaljujući svom fleksibilnom i anatomskom obliku Naipo masažer može da se koristi ne samo za masažu vrata i predela oko vrata već i za druge delove tela. Masažer možete koristiti na stomaku radi opuštanja trbušnih/abdominalnih mišića nakon intenzivnog treninga. Postavite masažer na leđa da bi ste smanjili napetost i ublažili umor u donjem delu leđa. Masažer možete koristiti za masiranje potkolenice kako bi ste se opustili nakon napornog dana stajanja na nogama. Birate poklon? Sigurno biste i sami želeli da dobijete masažer na poklon. Štaviše, ovo nije samo poklon, već́ najbolji način da iskažete svoju brigu o dragoj osobi. Masažer pruža opuštanje, poboljšanje zdravlja i raspoloženja. Ovo je najbolji poklon za nekoga ko radi u kancelariji, provodi puno vremena u sedećem položaju ili za volanom. Masažer Naipo će se koristiti svakodnevno sa zadovoljstvom, spominjući vas sa zahvalnošću. VAŽNO Da bi masaža bila samo korisna nemojte koristiti masažer ukoliko imate neke od kontra indikacija: Ozbiljne kardiovasdkularne bolesti i visoki krvni pritisak. Onkološke bolesti. Povrede kičme i osteoporoza. Kožne bolesti (ekcemi, psorijaza) – ne bi trebalo masirati u pogođenom području. Proširene vene. Pogoršanje hroničnih bolesti i prisustvo zapaljenskih procesa u organizmu. Period trudnoće. Karakteristike proizvoda Oblik: ogrtač Materijal: PU koža, prozračni tekstil. Podesiva visina držača Primarna namena: masaža zone vrata i okovratnika Dodatne funkcije: masaža stomaka, donjeg dela leđa, potkolenica Tip masaže: Šijacu masaža 2 masažne glave: 8 rolera 3 nivoa intenziteta masaže: nizak, srednji, visok Infracrveno grejanje: 2 nivoa Upravljanje: 4 tastera Automatsko isključivanje: nakon 20 min Ulazni napon i struja: 12V, 2,5A Dimenzije: 300 x 135 x 130 mm Snaga: 30V Težina: 1300 g Obim isporuke Punjač Punjač za automobil Torba sa ručkama za čuvanje i prenošenje

Predsednik Skupstine grada Beograda Branko Pesic moli ________ da izvoli prisustvovati Svecanom prijemu koji priredjuje povodom Dana oslobodjenja Beograda u sredu 20. oktobra 1971. godine u 20.00 casova u zgradi Skupstine grada Beograda Dolazak do 19.45 casova Ulaz iz Pionirskog parka Kljucne reci za pretragu E Series Italian republic Ministry of Education General Directorate of Antiquities and Fine Arts Entrance ticket Lire 250 Full Rate No tip Серија Е Италијанска република Министарство за образовање Генерална управа за старине и ликовне уметности Улазница Лире 250 Укупна цена Нема напојнице Serija E Italijanska republika Ministarstvo za obrazovanje Generalna uprava za starine i likovne umetnosti Ulaznica Lire 250 Ukupna cena Nema napojnice Serie E Republica Italiana Ministero Dela Publica Istruzione Direzione Generale Dele Antichita E Bele Arti Biglietto Dingresso D ingresso Lira 250 Tarifa Intera Nesvna Mancia Italia italija italy italijanske italijanski italijansko tickets ulaznica ulaznice starina starine lepa lepo umetnost umetnosti art arts kolekcionarstvo kolekcionarski primerak zbirka ulaznica za zbirku karata karta karte lira lire pozivnica pozivnice ulaynica ulaynice serija serije a antika antikvitet antikviteti antikvarni 1 2 3 4 kec dvojka trojka cetvorka golf kais kaisa rebrastog zupcastog rebrasti zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri lenjir kljucne reci za pretragu bitumen bitulit brosura brosure katalog katalozi industrija bitumenskih proizvoda beograd bulevar jna broj br 67-69 izolacione mase izolaciona masa bitumeni bituliti kraberoid 120 blank industrija bitumenskih i sintetickih proizvoda proizvod proizvodi hidroizolacione kiselootporne i druge mase masa vinaz-vinil azbestnih ploca azbestne ploce nacin primene tehnicke karakteristike svojstva osobine rugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri - Prve savezne radne akcije omladine Jugoslavije prva savezna randa akcija omladina jugoslavije ra radna akcija radne akcije Kolekcija 8 beograd beograda branka pesica gradonacelnik belgrade pozivnica pozivnice na grb pionirski park skupstina grada beograda grad beograd dan svecani prijem

PRODATO Proizvod je rasprodat. Aktuelne proizvode iz ove kategorije možete pogledati klikom na dugme ispod: Vidi proizvode Opis i namena proizvoda Jastuk za masažu imitira stvarne pokrete ruku masera. Japanska tehnika tačkaste masaže – Šijacu. Postoji funkcija grejanja. Pogodno za vrat, leđa, noge. Lepa baršunasta navlaka. Kompaktan, pogodan za upotrebu na putu, postoji adapter za automobil. Nakon napornog dana u kancelariji, za volanom ili duge vožnje autobusom vrat utrne, boli i gori i bukvalno moli za masažu i opuštanje. Ali svakodnevne posete masera ne može da si priušti svako. Postoji još jedno rešenje – Naipo masažni jastuk. Pričvrstite ga na svoju fotelju ili sedište od automobila i uživajte u masaži. Jastuk anatomskog oblika, u obliku broja 8, koji prati obline tela. Navlaka je napravljena od velura, mekane i prijatne na dodir tkanine, a ujedno čvrste i izdržljive. Pozadi se nalazi elastični kaiš sa čičak trakom, za pričvršćivanje jastuka za stolicu. Masažna zona je prekrivena mrežom. Unutra se nalazi 2 čvora (4 masažna 3D rolera) i grejni element. Roleri se okreću u svim pravcima, imitirajući stvarne pokrete ruku masera, a zagrevanje pojačava efekat masaže. Jastuk se povezuje sa utičnicom ili upaljačem u automobilu pomoću adaptera koji dobijate u kompletu. Upravljanje je veoma jednostavno samo sa jednim dugmetom. Kratki pritisak da uključite jastuk, duži pritisak (3 sekunde) da isključite masažer. Takođe, kratkim pritiskom se uključuje / isključuje infracrveno grejanje, koje dodatno opušta mišice leđa i pojačava masažni efekat. U prevodu sa japanskog “ ši „- palac i „acu“ – pritisak. To je masaža biološki aktivnih tačaka, koja pripada manuelnoj terapiji. Šijatsu tehnika dobila svoju popularnost na kraju 40-ih godina XX. veka, kada je doktor Takohiro Namikoši započeo proučavanje terapeutskih tehnika koje koriste učitelji japanskih borilačkih veština. Ove tehnike su lečile povrede, stimulisale sposobnosti učenika i eliminisali bolovi u zglobovima i kičmi. Namikošija je iznenadila ne samo efikasnost ove tehnike, već i brzina kojom je dolazilo do poboljšanja. Zagrevanje dodatno opušta mišice i pojačava masažni efekat. Jastuk se zagreva na 40°. Ovako se sprovodi ne samo površinsko zagrevanje kože, već se poboljšava i snabdevanje krvlju dubokih tkiva i mišića. Zahvaljujući svom anatomskom obliku i kompaktnoj veličini ovaj jastuk je univerzalni masažer. Postavite jastuk ispod lopatica da bi ste masirali gornji deo leđa. Birate poklon? Sigurno biste i sami želeli da dobijete masažer na poklon. Štaviše, ovo nije samo poklon, već́ najbolji način da iskažete svoju brigu o dragoj osobi. Masažer pruža opuštanje, poboljšanje zdravlja i raspoloženja. Ovo je najbolji poklon za nekoga ko radi u kancelariji, provodi puno vremena u sedećem položaju ili za volanom. Masažer Naipo će se koristiti svakodnevno sa zadovoljstvom, spominjući vas sa zahvalnošću. Obratite pažnju! Ukoliko patite od osteohandroze, radikulopatije (išijasa) ili drugih ozbiljnih zdravstvenih problema nemojte samostalno započinjati terapiju masažom. Posavetujete se sa vašim lekarom pre upotrebe masažera. Redovna masaža masažnim ogrtačem će: Smanjiti bol kod radikulitisa i reume. Normalizovati cirkulaciju krvi i krvni pritisak. Osloboditi od glavobolja. Sprečiti osteohandrozu. Smanjiti iskrivljenje kičme kod dece ili ga potpuno eleminisati Navikavajte se na masažu postepeno. Za početak je dovoljna samo jedna masaža dnevno u trajanju od 10-15 minuta. Ako vas muče samo prekomerni umor i glavobolje, preporučujemo vama da se ograničite samo time. Da bi masaža bila samo korisna nemojte koristiti masažer ukoliko imate neke od kontra indikacija: Ozbiljne kardiovasdkularne bolesti i visoki krvni pritisak. Onkološke bolesti. Povrede kičme i osteoporoza. Kožne bolesti (ekcemi, psorijaza) – ne bi trebalo masirati u pogođenom području. Proširene vene. Pogoršanje hroničnih bolesti i prisustvo zapaljenskih procesa u organizmu. Period trudnoće. Karakteristike proizvoda Oblik masažera: jastuk Materijal navlake: velur, mrežica koja propušta vazduh. Primarna namena: masaža vrata Dodatne funkcije: masaža gornjeg dela leđa, donjeg dela leđa, butina, potkolenica Tip masaže: Šijacu masaža 4 rotirajuća 3D rolera Infracrveno grejanje: do 40° Upravljanje: 1 dugme Kaiš za pričvršćivanje ka naslonu za glavu Dimenzije: 350 x 250 x 85 mm Težina: 1500 g Obim isporuke punjač 230 V Punjač za auto 12 V

Brže od metle, praktičnije od usisivača! Karcher akumulatorske metle su idealne za povremeno čišćenje tepiha i tvrdih podova. Ove metle su dobrodošle uvek kada je čišćenje usisivačem suviše komplikovano, a metlom suviše nepraktično. Valjak sa metlom na baterije brzo uklanja prljavštinu - bez nepraktičnog kabla i bez nepotrebnog saginjanja. Za efikasno uklanjanje životinjske dlake Karcher nudi specijalnu četku za životinjsku dlaku sa jednostavnom tehnikom četkanja. Plus na čistoći: Kärcher akumulatorska metla K 55 plus je najbolje namenjena za povremeno čišćenje i stavra čistoću jednim obrtom ruke. Pored standardne četke uređaj raspolaže specijalnom četkom od životinjske dlake. Tako životinjske dlake bez muke i efikasno možete da uklonite sa svih podova, naročito sa tepiha. Oko četke za životinjsku dlaku se nalazi mrežasti deo koji za čišćenje jednostavno skida. Dlaka ostaje da visi na ovom mrežastom delu te se tako može vrlo jednostavno da odstrani. Standardna četka omogućuje metenje do samog ruba na razmaku od 1 mm. Rezervoar za đubre možete komforno da ispraznite, a da ne dođete u dodir sa nečistoćom. Zahvaljujući zidnom držaču i punjaču akumulatorske baterije uređaj je stalno spreman za primenu. Skidivu akumulatorsku bateriju možete da napunite u uređaju i izvan njega. Preko nožnog prekidača akumulatorsku bateriju ugodno uključujete i isključujete. Individualno podesiva teleskopska drška omogućuje prijatno telesno držanje. Sa otprilike 2 kg težine uređaj je lak za transportovanje i njime možete da manevrišete na najbolji način. Zahvaljujući maloj visini uređaj možete da primenjujete takođe i ispod nameštaja. Zidni držač Punjač za bateriju Dugovečna aku-baterija Standardna četka Četka za životinjsku dlaku

Opis proizvoda • KAPACITET: Esperanza kuhinjska vaga EKS007 ima kapacitet do 5 kg, što ti omogućava da precizno izmeriš sastojke za tvoje kulinarske avanture. • PRECIZNOST: Sa preciznošću od 1g, ova vaga garantuje tačnost u merenju, što je ključno za uspeh u pripremi recepata. • TARE FUNKCIJA: Jednostavno postavljanje tare omogućava da izmeriš neto težinu sastojaka bez težine posude. • INDIKATORI: Ugrađeni indikator preopterećenja i indikator prazne baterije osiguravaju da uvek znaš stanje tvoje vage i sprečavaju neželjene prekide u kuvanju. • NAPAJANJE: Vaga koristi 2 x 1,5V AA baterije, što je čini praktičnom za upotrebu u bilo kojem delu kuhinje. Esperanza EKS007 kuhinjska vaga je savršen dodatak tvojoj kuhinji. Sa svojim elegantnim belim dizajnom, ne samo da je funkcionalna, već i doprinosi estetici prostora. Preciznost od 1 gram omogućava ti da pratiš recepte sa najvećom tačnošću, dok kapacitet od 5 kg znači da možeš meriti i veće količine sastojaka bez problema. Tare funkcija je izuzetno korisna kada želiš da izmeriš težinu proizvoda bez dodatne težine posude. To ti omogućava da budeš brz i efikasan u kuhinji, bez potrebe za dodatnim matematičkim izračunavanjima. Indikatori za preopterećenje i praznu bateriju su tu da ti pruže informacije o stanju vage, tako da možeš da izbegneš bilo kakve neugodnosti tokom kuvanja. Zahvaljujući jednostavnom napajanju pomoću AA baterija, Esperanza EKS007 je uvek spremna za upotrebu. Ne moraš da brineš o kablovima ili traženju utičnice, što znači da možeš da je postaviš gde god ti je potrebno u kuhinji. Ukoliko tražiš pouzdanog pomoćnika u kuhinji, Esperanza EKS007 kuhinjska vaga je pravi izbor za tebe. Otkrij preciznost i praktičnost koju pruža i učini svoje kulinarsko iskustvo još boljim. Dodaj je u svoju kolekciju kuhinjskih alata danas!

Opis proizvoda • KAPACITET: Esperanza kuhinjska vaga EKS007 ima kapacitet do 5 kg, što ti omogućava da precizno izmeriš sastojke za tvoje kulinarske avanture. • PRECIZNOST: Sa preciznošću od 1g, ova vaga garantuje tačnost u merenju, što je ključno za uspeh u pripremi recepata. • TARE FUNKCIJA: Jednostavno postavljanje tare omogućava da izmeriš neto težinu sastojaka bez težine posude. • INDIKATORI: Ugrađeni indikator preopterećenja i indikator prazne baterije osiguravaju da uvek znaš stanje tvoje vage i sprečavaju neželjene prekide u kuvanju. • NAPAJANJE: Vaga koristi 2 x 1,5V AA baterije, što je čini praktičnom za upotrebu u bilo kojem delu kuhinje. Esperanza EKS007 kuhinjska vaga je savršen dodatak tvojoj kuhinji. Sa svojim elegantnim belim dizajnom, ne samo da je funkcionalna, već i doprinosi estetici prostora. Preciznost od 1 gram omogućava ti da pratiš recepte sa najvećom tačnošću, dok kapacitet od 5 kg znači da možeš meriti i veće količine sastojaka bez problema. Tare funkcija je izuzetno korisna kada želiš da izmeriš težinu proizvoda bez dodatne težine posude. To ti omogućava da budeš brz i efikasan u kuhinji, bez potrebe za dodatnim matematičkim izračunavanjima. Indikatori za preopterećenje i praznu bateriju su tu da ti pruže informacije o stanju vage, tako da možeš da izbegneš bilo kakve neugodnosti tokom kuvanja. Zahvaljujući jednostavnom napajanju pomoću AA baterija, Esperanza EKS007 je uvek spremna za upotrebu. Ne moraš da brineš o kablovima ili traženju utičnice, što znači da možeš da je postaviš gde god ti je potrebno u kuhinji. Ukoliko tražiš pouzdanog pomoćnika u kuhinji, Esperanza EKS007 kuhinjska vaga je pravi izbor za tebe. Otkrij preciznost i praktičnost koju pruža i učini svoje kulinarsko iskustvo još boljim. Dodaj je u svoju kolekciju kuhinjskih alata danas!

Stanje kao na fotografijma, u donjem delu iskrzan i malo po sredini gde je savijan 49cm x 69cm Retko u ponudi !!! Vrata ostaju otvorena je jugoslavenski crno-bijeli igrani film snimljen 1959. godine u režiji Františeka Čapa po scenariju Vladimira Paskaljevića. Protagonist, čiji lik tumači Rade Vergović, je Petar, maloljetni delinkvent koji bježi iz popravnog doma te, nastojeći pronaći utočište, odgovara na oglas porodice koja traži unuka nestalog u Drugom svjetskom ratu. Radnja prikazuje kako njegove planove da ih prevari i opljačka poremeti to što prvi put u životu bude dočekan ljubavlju i pažnjom, kao i to da se zaljubio u svoju `sestru`, čiji lik tumači Milena Dravić. Vrata ostaju otvorena su kasnijim kritičarima postala zanimljiva zbog sadržaja koji se smatrao `subverzivnim` za tadašnje stadnarde jugoslavenske kinematografije, pri čemu se prije svega navodi motiv incesta, isto kao što dio kritičara u nekim scenama pronalazi homoerotski sadržaj.[1] Široj javnosti je, međutim, daleko poznatiji po tome što je u njemu tada mlada i relativno nepoznata Milena Dravić prvi put tumačila glavnu žensku ulogu, a što joj je omogućilo da sljedeće decenije postane najveća zvijezda jugoslavenske kinematografije. Godine 2014. je u Trebinju, koje je služilo kao jedna od lokacija filma, film prikazan na 2. Trebinjskom filmskom festivalu, čime je svečano obilježena 55. obljetnica rada Milene Dravić, koja je bila posebni gost. Režija František Čap Producent Bosna film Scenario Vladimir Paskaljević Uloge Rade Vergović Teodora Arsenović Milena Dravić Dušan Janićijević Montaža Marija Fuks Datum(i) premijere 1959 Trajanje 100 min. Zemlja SFR Jugoslavija Jezik srpskohrvatski Originalan filmski plakat Kinema Sarajevo

cena: 1.834,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Težina za isporuku: 1,000 kg Deklaracija Kol: Saobraznost: 25 Meseci Opis i namena proizvoda ISKRA cediljka za citruse 40W 1lit CJ-8007-GY Predstavljamo "ISKRA cediljku za citruse 40W 1lit CJ-8007-GY", savršen alat za brzu i laku pripremu ukusnih, osvežavajućih i zdravih napitaka. Sa ovom cediljkom, možete uživati u svežem soku od citrusa u samo nekoliko minuta, idealno za brze doručke, osvežavajuće pauze ili zdrave sokove bilo kada tokom dana. ISKRA cediljka za citruse je dizajnirana da udovolji potrebama svakog domaćinstva. Sa posudom zapremine 1 litra, ova cediljka je idealna za pripremu veće količine soka, što je savršeno za porodične doručke ili zabave. Dva različita umetka za ceđenje omogućavaju prilagođavanje uređaja različitim vrstama citrusa - manji umetak je savršen za limunove ili limete, dok je veći umetak idealan za veće plodove poput pomorandži ili grejpfruta. Ova funkcionalnost čini cediljku izuzetno praktičnom i svestranom za svakodnevnu upotrebu. Ova cediljka radi na napajanje od 220-240 V~ i frekvenciji od 50-60 Hz, sa snagom od 40 W, što je čini efikasnom u radu, a istovremeno štedi energiju. Kompaktna veličina i dužina kabla od 90 cm omogućavaju lako postavljanje i korišćenje cediljke u bilo kojem delu kuhinje. Uz masu od samo 0,75 kg, cediljka je lagana i jednostavna za premestanje, čišćenje i skladištenje, što je čini idealnom za svaku kuhinju, bez obzira na veličinu. ISKRA cediljka za citruse 40W 1lit CJ-8007-GY je savršen izbor za sve koji traže praktičnost, efikasnost i kvalitet u jednom uređaju. Njena sposobnost da brzo i lako priprema širok spektar citrusnih sokova čini je neophodnom u svakom domu. Dodajte svakodnevnoj rutini zdravu dozu svežine i uživajte u blagodatima prirodnih sokova sa ovom izuzetnom cediljkom. Karakteristike proizvoda Napajanje 220-240 V~ / 50-60 Hz Snaga 40 W Zapremina 1 l Dužina kabela 90 cm Masa 0.75 kg