Kavezi - kavez za crossfit +3 vrste vratila, + deo za propadanje i trbušnjake . . . . . . . . . 41700dinCena kombinacije: 41700din (dostava je 2000din)(otkup + poštarina = 43700din)KOMBINACIJA SADRŽI:Vertikalni stub 2m (sa 2 stope) . . 4kom.Deo za spajanje duži 110cm . . . . . . . 1kom.Deo za spajanje 110 cm + vratilo. . 1kom.Deo za spajanje kraći 60cm . . . . . . . 2kom.Nosač za dvoručnu šipku . . . . . . . . . . 2kom.Dodaci za propadanje i trbušnjake. 1par.Za dostavu i račun potrebni potvrda kupovine i podataka: GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI(nakon ostavljanja kupovine i potvrde podataka porukom Vas obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 Pitanja vezano za kaveze za vežbanje ima mnogo i najčešća pitanja su: šta su to kavezi za vežbanje ? , ili zašto kupiti kaveze a ne neke druge sprave ? , koja je prednost kaveza u odnosu na bench klupu ? . . . Treba reći da su kavezi za vežbanje / kavezi za crossfit / multifunkcionalne sprave na kojima uz odgovarajuće dodatke možete raditi veliki spektar vežbi. Iron Sport je na tržište izbacio kaveze za crossfit namenjene za hoby, poluprofy pa čak i profy vežbanje. Kavezi za cross fit `iron` proizvodnje su namenjeni za kućne uslove, mini teretane i male sportske klubove. Profil nosećih stubova multifunkcionalnih kaveza je 5x5cm. Uz dodatak koji sadrži 3 vrste vratila možete raditi uski, srednji i široki hvat. Uz dodatak za propadanje i trbušnjake možete raditi vežbe propadanja i vežbe za trbušne mišiće. Razlika izmedju kaveza za vežbanje ( Crossfit Cage ) i bendž klupe je u tome što kavezi imaju pomerljivi deo za odlaganje šipke sa tegovima , dok većina bendž klupa ima fiksni deo za odlaganje šipki sa tegovima. Kavezi imaju dve bočne kraće paralelne šipke koje prilikom spajanja kaveza treba postaviti tako da budu ispod nosača šipke sa tegovima a opet iznad glave i u slučaju `nužde` možete šipku privremeno bezbedno spustiti na bočne nosače kaveza. Prilikom odabira odredjene kombinacije kaveza sa dodacima kupac može po istoj ceni izabrati i varijantu koja se tipla u zid. Varijanta koja se tipla u zid sadrži sve dodatke koje ima i običan kavez jedino se razlikuju zadnje dve vertikale koje umesto stopa imaju 2 dodatka koja se montiraju u zid. Cene preporučenih kombinacija kaveza su u prilogu:- Kavez za vežbanje osnovni set (4 stuba, 2+2 dela za spajanje, 2 nosača šipke) 34.100Din- Kavez za vežbanje + 3 vrste vratila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38.700Din- Kavez za vežbanje +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci. . . . . . . . . . . . . . . .41.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci + ravna klupa. . . . . . . . . . . . . . 47.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje&trbušnjaci + univerzalna klupa. . . . . . . . . 55.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/64kg tegova. . . . . . . 55.900Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/98kg tegova. . . . . . . 61.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/98kg tegova. . . . . 69.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 71.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/128kg tegova . . . . .  64.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 74.000Din Osim preporučenih kombinacija kupci mogu dokupiti i odredjene delove kaveza: ,- Kraći deo za spajanje 60cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm sa 3 vrste vratila (+šrafovi) - 5.300Din/kom- Ručke za propadanje &trbušnjake (+šrafovi) - 3.300Din/par- Držač alke (+šrafovi) - 1.170Din/kom- Držač / nosač za šipku - 1.700Din/par Cene diskova: / 5kg=500din. / 3.5kg=350din. / 2kg=200din. / 1.5kg=150din. /Cene konfor šipki: za 30kg=1600din/za 50kg=1800din/za 70kg=2000din/za 90kg=2200dinCena ravne klupe: 3900din. /kom. ; Cena univerzalne klupe: 8900din. /kom. (bez dostave). Neka od uputstava za sklapanje i upotrebe:1. ) Potrebno je što bolje dotegnuti šrafove.2. ) Kad koristite deo za propadanje i trbušnjake ledja treba da su okrenuta ka spravi,takodje iznad mora da postoji vertikalna duža spojka od 110cm3. ) Deo sa 3 vrste vratila postaviti tako da širi i srednji hvat budu sa unutrašne stranesprave a uski hvat spolja. Takodje ovaj deo montirati na unutrašnji deo vertikale4. ) Kraći deo za spajanje od 60cm montirati tako da bude iznad glave prilikom dizanjategova (benc pres).5. ) Ne savetujemo korišćenje dodatka za elastične gume ako kavez nije utiplan u podili u zid.

Kavezi - kavez za crossfit set sa +3 vrste vratila (10 delova) . . . . . . . . . 38700DinCena kombinacije: 38700Din (dostava je 2000din)(otkup + poštarina = 40700Din)KOMBINACIJA SADRŽI:Vertikalni stub 2m (sa 2 stope) . . . 4kom.Deo za spajanje duži 110cm . . . . . . . . 1kom.Deo za spajanje 110 cm + vratilo. . . 1kom.Deo za spajanje kraći 60cm . . . . . . . . 2kom.Nosač za dvoručnu šipku . . . . . . . . . . . 2kom.Za dostavu i račun potrebni potvrda kupovine i podataka: GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI(nakon ostavljanja kupovine i potvrde podataka porukom Vas obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 Pitanja vezano za kaveze za vežbanje ima mnogo i najčešća pitanja su: šta su to kavezi za vežbanje ? , ili zašto kupiti kaveze a ne neke druge sprave ? , koja je prednost kaveza u odnosu na bench klupu ? . . . Treba reći da su kavezi za vežbanje / kavezi za crossfit / multifunkcionalne sprave na kojima uz odgovarajuće dodatke možete raditi veliki spektar vežbi. Iron Sport je na tržište izbacio kaveze za crossfit namenjene za hoby, poluprofy pa čak i profy vežbanje. Kavezi za cross fit `iron` proizvodnje su namenjeni za kućne uslove, mini teretane i male sportske klubove. Profil nosećih stubova multifunkcionalnih kaveza je 5x5cm. Uz dodatak koji sadrži 3 vrste vratila možete raditi uski, srednji i široki hvat. Uz dodatak za propadanje i trbušnjake možete raditi vežbe propadanja i vežbe za trbušne mišiće. Razlika izmedju kaveza za vežbanje ( Crossfit Cage ) i bendž klupe je u tome što kavezi imaju pomerljivi deo za odlaganje šipke sa tegovima , dok većina bendž klupa ima fiksni deo za odlaganje šipki sa tegovima. Kavezi imaju dve bočne kraće paralelne šipke koje prilikom spajanja kaveza treba postaviti tako da budu ispod nosača šipke sa tegovima a opet iznad glave i u slučaju `nužde` možete šipku privremeno bezbedno spustiti na bočne nosače kaveza. Prilikom odabira odredjene kombinacije kaveza sa dodacima kupac može po istoj ceni izabrati i varijantu koja se tipla u zid. Varijanta koja se tipla u zid sadrži sve dodatke koje ima i običan kavez jedino se razlikuju zadnje dve vertikale koje umesto stopa imaju 2 dodatka koja se montiraju u zid. Cene preporučenih kombinacija kaveza su u prilogu:- Kavez za vežbanje osnovni set (4 stuba, 2+2 dela za spajanje, 2 nosača šipke) 34.100Din- Kavez za vežbanje + 3 vrste vratila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38.700Din- Kavez za vežbanje +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci. . . . . . . . . . . . . . . .41.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci + ravna klupa. . . . . . . . . . . . . . 47.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje&trbušnjaci + univerzalna klupa. . . . . . . . . 55.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/64kg tegova. . . . . . . 55.900Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/98kg tegova. . . . . . . 61.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/98kg tegova. . . . . 69.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 71.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/128kg tegova . . . . . 64.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 74.000Din Osim preporučenih kombinacija kupci mogu dokupiti i odredjene delove kaveza: ,- Kraći deo za spajanje 60cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm sa 3 vrste vratila (+šrafovi) - 5.300Din/kom- Ručke za propadanje &trbušnjake (+šrafovi) - 3.300Din/par- Držač alke (+šrafovi) - 1.170Din/kom- Držač / nosač za šipku - 1.700Din/par Cene diskova: / 5kg=500din. / 3.5kg=350din. / 2kg=200din. / 1.5kg=150din. /Cene konfor šipki: za 30kg=1600din/za 50kg=1800din/za 70kg=2000din/za 90kg=2200dinCena ravne klupe: 3900din. /kom. ; Cena univerzalne klupe: 8900din. /kom. (bez dostave). Neka od uputstava za sklapanje i upotrebe:1. ) Potrebno je što bolje dotegnuti šrafove.2. ) Kad koristite deo za propadanje i trbušnjake ledja treba da su okrenuta ka spravi,takodje iznad mora da postoji vertikalna duža spojka od 110cm3. ) Deo sa 3 vrste vratila postaviti tako da širi i srednji hvat budu sa unutrašne stranesprave a uski hvat spolja. Takodje ovaj deo montirati na unutrašnji deo vertikale4. ) Kraći deo za spajanje od 60cm montirati tako da bude iznad glave prilikom dizanjategova (benc pres).5. ) Ne savetujemo korišćenje dodatka za elastične gume ako kavez nije utiplan u podili u zid.

Predstavljamo Vam novu vrstu decijih Playtime komfornih tricikala, tricikli “Twins” sa dva sedista , predvidjen za blizance ili dvoje dece uzrasta od 1.5 do 5 godina starosti. Za dva deteta Rotirajuće prednje sedište Točkovi - puna guma Aluminijumske felne Kočnica Petostepeni sigurnosni pojas Preporuceno maksimalno opterećenje do 50kg Težina tricikla 16 kg Dimenzije tricikla 1.2×0.55×1.1m Težina upakovanog proizvoda 17 kg Karakteristike ovog modela su sledece: 1.Tricikl Playtime 412 “Twins ” 2.Prednje sediste se moze rotirati, tako da se deca voze jedno nasuprot drugog (vidi sliku ispod): 3.Kako deca rastu, tako ovaj “Twins” tricikl prilagodjavate njihovom uzrasnom dobu .Prakticno, mozete ga koristiti vise godina.Vremenom, uklanjate delove tricikla (mekano sediste, drzac za noge, tendu ) koji su tu da deci pruze maksimalnu sigurnost i udobnost. 4.Dva para drzaca za noge, jedni u nivou sedista, i drugi, koji su sklopivi, nalaze se ispod sedalnog dela. 5.Zastitna tenda sa visestepenim podesavanjem i posebnom UV- zastitom od sunca: -zadnji deo ove viseslojne tende je od mrezastog materijala da bi se omogucio vizuelni kontakt sa detetom , kao i zbog strujanja vazduha -mekana tenda pruza deci dobru zastitu od vetra i sunca -moze se zglobno sklopiti u zavisnosti od vremenskih uslova -moze se i potpuno demontirati 6.Mekano sediste , izradjeno od debelog i mekanog sundjerastog materijala, obezbedjuje komfornu voznju . Dodatnu bezbednost dobijamo koriscenjem zastitnog pojasa. 7.Zastitni pojas sa petostepenom kopcom obezbedjuje sigurnost pre svega. Na vertikalnim kaisevima imamo ojacanje od sundjerastog materijala u cilju zastite nezne decije koze. 8.Ukoliko je teren po kome vozite svoje dete pod nagibom , mozete prilikom zaustavljanja koristiti kocnice koje se nalaze na zadnjim tockovima. 9.Rucica za roditeljsko upravljanje je oblozena mekom gumom i moze se postaviti u vise polozaja. 10.I jos, pozadi je korpa za odlaganje sitnica, bas ispod same rucice za upravljanje. U interesu sigurnosti vašeg deteta, vaše sigurnosti i sigurnosti drugih, treba da u potpunosti razumete preporučene smernice za ovaj tip dečijih igračaka. Ovo vozilo na pedala se ne sme koristiti na bilo kojim javnim putevima ili trotoarima. Vozilo bi trebalo koristiti samo na privatnom posedu uz dozvolu vlasnika. Deca moraju biti pod nadzorom odrasle osobe u svakom trenutku kada se koristi tricikl. To je od suštinskog značaja za bezbednost vašeg deteta. Da bi proizvod dugo trajao sledite uputstva o održavanju i upotrebi istog. Ove i ostale navode mozete naci u "Korisnickom uputstvu".Ako ste i dalje u nedoumici – kontaktirajte nas. Proizvod se isporučuje u kutiji, nenamontiran Za montažu proizvoda potrebno je oko 30 min. Od alata su vam potrebni šrafciger i klešta, alat nije deo seta Baterije tipa AA koje se kod pojedinih modela stavljaju u volan vozila, nisu deo seta Proizvod nije za profesionalnu upotrebu Uputsvo za montiranje mozete skinuti OVDE Tricikl se isporučuje u transportnom pakovanju i potrebno je montiranje po principu uradi sam.

Predstavljamo Vam novu vrstu decijih Playtime komfornih tricikala, tricikli “Twins” sa dva sedista , predvidjen za blizance ili dvoje dece uzrasta od 1.5 do 5 godina starosti. Za dva deteta Rotirajuće prednje sedište Točkovi na naduvavanje Aluminijumske felne Predviđeno za uzrast od 3 do 5 godina Preporuceno maksimalno opterećenje do 50kg Težina tricikla 16 kg Dimenzije tricikla 1.2×0.55×1.1m Težina upakovanog proizvoda 17 kg Karakteristike ovog modela su sledece: 1.Tricikl Playtime 412 “Twins ” 2.Prednje sediste se moze rotirati, tako da se deca voze jedno nasuprot drugog (vidi sliku ispod): 3.Kako deca rastu, tako ovaj “Twins” tricikl prilagodjavate njihovom uzrasnom dobu .Prakticno, mozete ga koristiti vise godina.Vremenom, uklanjate delove tricikla (mekano sediste, drzac za noge, tendu ) koji su tu da deci pruze maksimalnu sigurnost i udobnost. 4.Dva para drzaca za noge, jedni u nivou sedista, i drugi, koji su sklopivi, nalaze se ispod sedalnog dela. 5.Zastitna tenda sa visestepenim podesavanjem i posebnom UV- zastitom od sunca: -zadnji deo ove viseslojne tende je od mrezastog materijala da bi se omogucio vizuelni kontakt sa detetom , kao i zbog strujanja vazduha -mekana tenda pruza deci dobru zastitu od vetra i sunca -moze se zglobno sklopiti u zavisnosti od vremenskih uslova -moze se i potpuno demontirati 6.Mekano sediste , izradjeno od debelog i mekanog sundjerastog materijala, obezbedjuje komfornu voznju . Dodatnu bezbednost dobijamo koriscenjem zastitnog pojasa. 7.Zastitni pojas sa petostepenom kopcom obezbedjuje sigurnost pre svega. Na vertikalnim kaisevima imamo ojacanje od sundjerastog materijala u cilju zastite nezne decije koze. 8.Tricikl ima tockove promera 30cm i 24cm, sa gumama na naduvavanje i aluminijumskim felnama 9.Ukoliko je teren po kome vozite svoje dete pod nagibom , mozete prilikom zaustavljanja koristiti kocnice koje se nalaze na zadnjim tockovima. 10.Rucica za roditeljsko upravljanje je oblozena mekom gumom i moze se postaviti u vise polozaja. 11.I jos, pozadi je korpa za odlaganje sitnica, bas ispod same rucice za upravljanje. U interesu sigurnosti vašeg deteta, vaše sigurnosti i sigurnosti drugih, treba da u potpunosti razumete preporučene smernice za ovaj tip dečijih igračaka. Ovo vozilo na pedala se ne sme koristiti na bilo kojim javnim putevima ili trotoarima. Vozilo bi trebalo koristiti samo na privatnom posedu uz dozvolu vlasnika. Deca moraju biti pod nadzorom odrasle osobe u svakom trenutku kada se koristi tricikl. To je od suštinskog značaja za bezbednost vašeg deteta. Da bi proizvod dugo trajao sledite uputstva o održavanju i upotrebi istog. Ove i ostale navode mozete naci u "Korisnickom uputstvu".Ako ste i dalje u nedoumici – kontaktirajte nas. Proizvod se isporučuje u kutiji, nenamontiran Za montažu proizvoda potrebno je oko 30 min. Od alata su vam potrebni šrafciger i klešta, alat nije deo seta Baterije tipa AA koje se kod pojedinih modela stavljaju u volan vozila, nisu deo seta Proizvod nije za profesionalnu upotrebu

Cena kombinacije: 71000Din (dostava je 2000din) (otkup + poštarina = 73000Din) KOMBINACIJA SADRŽI: Vertikalni stub 2m (sa 2 stope) . . . 4kom. Deo za spajanje duži 110cm . . . . . . . . 1kom. Deo za spajanje 110 cm + vratilo. . . 1kom. Deo za spajanje kraći 60cm . . . . . . . . 2kom. Nosač za dvoručnu šipku . . . . . . . . . . . 2kom. Dodaci za propadanje i trbušnjake. . 1par. Univerzalna klupa - 1kom. - diskovi / tegovi od 15kg - 2kom. - diskovi / tegovi od 10kg - 4kom. - diskovi / tegovi od  5kg - 8kom. - diskovi / tegovi od  2kg - 4kom. Šipka 230cm konfor - 1kom. Mala šipka za 20kg tegova - 2kom. Za dostavu i račun potrebni potvrda kupovine i podataka: GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI (nakon ostavljanja kupovine i potvrde podataka porukom Vas obaveštavamo o danima isporuke) dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193Pitanja vezano za kaveze za vežbanje ima mnogo i najčešća pitanja su: šta su to kavezi za vežbanje ? , ili zašto kupiti kaveze a ne neke druge sprave ? , koja je prednost kaveza u odnosu na bench klupu ? . . . Treba reći da su kavezi za vežbanje / kavezi za crossfit / multifunkcionalne sprave na kojima uz odgovarajuće dodatke možete raditi veliki spektar vežbi. Iron Sport je na tržište izbacio kaveze za crossfit namenjene za hoby, poluprofy pa čak i profy vežbanje. Kavezi za cross fit `iron` proizvodnje su namenjeni za kućne uslove, mini teretane i male sportske klubove. Profil nosećih stubova multifunkcionalnih kaveza je 5x5cm. Uz dodatak koji sadrži 3 vrste vratila možete raditi uski, srednji i široki hvat. Uz dodatak za propadanje i trbušnjake možete raditi vežbe propadanja i vežbe za trbušne mišiće. Razlika izmedju kaveza za vežbanje ( Crossfit Cage ) i bendž klupe je u tome što kavezi imaju pomerljivi deo za odlaganje šipke sa tegovima , dok većina bendž klupa ima fiksni deo za odlaganje šipki sa tegovima. Kavezi imaju dve bočne kraće paralelne šipke koje prilikom spajanja kaveza treba postaviti tako da budu ispod nosača šipke sa tegovima a opet iznad glave i u slučaju `nužde` možete šipku privremeno bezbedno spustiti na bočne nosače kaveza. Prilikom odabira odredjene kombinacije kaveza sa dodacima kupac može po istoj ceni izabrati i varijantu koja se tipla u zid. Varijanta koja se tipla u zid sadrži sve dodatke koje ima i običan kavez jedino se razlikuju zadnje dve vertikale koje umesto stopa imaju 2 dodatka koja se montiraju u zid. Cene preporučenih kombinacija kaveza su u prilogu:- Kavez za vežbanje osnovni set (4 stuba, 2+2 dela za spajanje, 2 nosača šipke) 34.100Din- Kavez za vežbanje + 3 vrste vratila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38.700Din- Kavez za vežbanje +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci. . . . . . . . . . . . . . . . . 41.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci + ravna klupa. . . . . . . . . . . . . . . 47.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje&trbušnjaci + univerzalna klupa. . . . . . . . . 55.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/64kg tegova. . . . . . . 55.900Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/98kg tegova. . . . . . . 61.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/98kg tegova. . . . . 69.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 71.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/128kg tegova . . . . . . 64.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 74.000Din Osim preporučenih kombinacija kupci mogu dokupiti i odredjene delove kaveza: ,- Kraći deo za spajanje 60cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm sa 3 vrste vratila (+šrafovi) - 5.300Din/kom- Ručke za propadanje &trbušnjake (+šrafovi) - 3.300Din/par- Držač alke (+šrafovi) - 1.170Din/kom- Držač / nosač za šipku - 1.700Din/par Cene diskova: / 5kg=500din. / 3.5kg=350din. / 2kg=200din. / 1.5kg=150din. /Cene konfor šipki: za 30kg=1600din/za 50kg=1800din/za 70kg=2000din/za 90kg=2200dinCena ravne klupe: 3900din. /kom. ; Cena univerzalne klupe: 8900din. /kom. (bez dostave). Neka od uputstava za sklapanje i upotrebe:1. ) Potrebno je što bolje dotegnuti šrafove.2. ) Kad koristite deo za propadanje i trbušnjake ledja treba da su okrenuta ka spravi,takodje iznad mora da postoji vertikalna duža spojka od 110cm3. ) Deo sa 3 vrste vratila postaviti tako da širi i srednji hvat budu sa unutrašne stranesprave a uski hvat spolja. Takodje ovaj deo montirati na unutrašnji deo vertikale4. ) Kraći deo za spajanje od 60cm montirati tako da bude iznad glave prilikom dizanjategova (benc pres).5. ) Ne savetujemo korišćenje dodatka za elastične gume ako kavez nije utiplan u podili u zid.

Cena kombinacije: 61700Din (dostava je 2000din) (otkup + poštarina = 63700Din) KOMBINACIJA SADRŽI: Vertikalni stub 2m (sa 2 stope) . . . 4kom. Deo za spajanje duži 110cm . . . . . . . . 1kom. Deo za spajanje 110 cm + vratilo. . . 1kom. Deo za spajanje kraći 60cm . . . . . . . . 2kom. Nosač za dvoručnu šipku . . . . . . . . . . . 2kom. Dodaci za propadanje i trbušnjake. . 1par. Ravna klupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1kom. - diskovi / tegovi od 15kg - 2kom. - diskovi / tegovi od 10kg - 4kom. - diskovi / tegovi od  5kg - 4kom. - diskovi / tegovi od  2kg - 4kom. Šipka 209cm konfor . . . . . . . . . . . . . . 1kom. Mala šipka za 20kg tegova . . . . . . . . . 2kom. Za dostavu i račun potrebni potvrda kupovine i podataka: GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI (nakon ostavljanja kupovine i potvrde podataka porukom Vas obaveštavamo o danima isporuke) dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 Pitanja vezano za kaveze za vežbanje ima mnogo i najčešća pitanja su: šta su to kavezi za vežbanje ? , ili zašto kupiti kaveze a ne neke druge sprave ? , koja je prednost kaveza u odnosu na bench klupu ? . . . Treba reći da su kavezi za vežbanje / kavezi za crossfit / multifunkcionalne sprave na kojima uz odgovarajuće dodatke možete raditi veliki spektar vežbi. Iron Sport je na tržište izbacio kaveze za crossfit namenjene za hoby, poluprofy pa čak i profy vežbanje. Kavezi za cross fit `iron` proizvodnje su namenjeni za kućne uslove, mini teretane i male sportske klubove. Profil nosećih stubova multifunkcionalnih kaveza je 5x5cm. Uz dodatak koji sadrži 3 vrste vratila možete raditi uski, srednji i široki hvat. Uz dodatak za propadanje i trbušnjake možete raditi vežbe propadanja i vežbe za trbušne mišiće. Razlika izmedju kaveza za vežbanje ( Crossfit Cage ) i bendž klupe je u tome što kavezi imaju pomerljivi deo za odlaganje šipke sa tegovima , dok većina bendž klupa ima fiksni deo za odlaganje šipki sa tegovima. Kavezi imaju dve bočne kraće paralelne šipke koje prilikom spajanja kaveza treba postaviti tako da budu ispod nosača šipke sa tegovima a opet iznad glave i u slučaju `nužde` možete šipku privremeno bezbedno spustiti na bočne nosače kaveza. Prilikom odabira odredjene kombinacije kaveza sa dodacima kupac može po istoj ceni izabrati i varijantu koja se tipla u zid. Varijanta koja se tipla u zid sadrži sve dodatke koje ima i običan kavez jedino se razlikuju zadnje dve vertikale koje umesto stopa imaju 2 dodatka koja se montiraju u zid. Cene preporučenih kombinacija kaveza su u prilogu:- Kavez za vežbanje osnovni set (4 stuba, 2+2 dela za spajanje, 2 nosača šipke) 34.100Din- Kavez za vežbanje + 3 vrste vratila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38.700Din- Kavez za vežbanje +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci. . . . . . . . . . . . . . . . . 41.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci + ravna klupa. . . . . . . . . . . . . . . 47.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje&trbušnjaci + univerzalna klupa. . . . . . . . . 55.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/64kg tegova. . . . . . . 55.900Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/98kg tegova. . . . . . . 61.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/98kg tegova. . . . . 69.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 71.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/128kg tegova . . . . . . 64.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 74.000Din Osim preporučenih kombinacija kupci mogu dokupiti i odredjene delove kaveza: ,- Kraći deo za spajanje 60cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm sa 3 vrste vratila (+šrafovi) - 5.300Din/kom- Ručke za propadanje &trbušnjake (+šrafovi) - 3.300Din/par- Držač alke (+šrafovi) - 1.170Din/kom- Držač / nosač za šipku - 1.700Din/par Cene diskova: / 5kg=500din. / 3.5kg=350din. / 2kg=200din. / 1.5kg=150din. /Cene konfor šipki: za 30kg=1600din/za 50kg=1800din/za 70kg=2000din/za 90kg=2200dinCena ravne klupe: 3900din. /kom. ; Cena univerzalne klupe: 8900din. /kom. (bez dostave). Neka od uputstava za sklapanje i upotrebe:1. ) Potrebno je što bolje dotegnuti šrafove.2. ) Kad koristite deo za propadanje i trbušnjake ledja treba da su okrenuta ka spravi,takodje iznad mora da postoji vertikalna duža spojka od 110cm3. ) Deo sa 3 vrste vratila postaviti tako da širi i srednji hvat budu sa unutrašne stranesprave a uski hvat spolja. Takodje ovaj deo montirati na unutrašnji deo vertikale4. ) Kraći deo za spajanje od 60cm montirati tako da bude iznad glave prilikom dizanjategova (benc pres).5. ) Ne savetujemo korišćenje dodatka za elastične gume ako kavez nije utiplan u podili u zid.

Cena kombinacije: 55900Din (dostava je 2000din)(otkup + poštarina = 57900Din)KOMBINACIJA SADRŽI: Vertikalni stub 2m (sa 2 stope) . . . 4kom. Deo za spajanje duži 110cm . . . . . . . . 1kom. Deo za spajanje 110 cm + vratilo. . . 1kom. Deo za spajanje kraći 60cm . . . . . . . . 2kom. Nosač za dvoručnu šipku . . . . . . . . . . . 2kom. Dodaci za propadanje i trbušnjake. . 1par. Ravna klupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1kom. - diskovi / tegovi od 15kg - 2kom. - diskovi / tegovi od 10kg - 2kom. - diskovi / tegovi od  5kg - 2kom. - diskovi / tegovi od  2kg - 2kom. Šipka za 180cm konfor . . . . . . . . . . . . . . 1kom. Za dostavu i račun potrebni potvrda kupovine i podataka: GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI (nakon ostavljanja kupovine i potvrde podataka porukom Vas obaveštavamo o danima isporuke) dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 Pitanja vezano za kaveze za vežbanje ima mnogo i najčešća pitanja su: šta su to kavezi za vežbanje ? , ili zašto kupiti kaveze a ne neke druge sprave ? , koja je prednost kaveza u odnosu na bench klupu ? . . . Treba reći da su kavezi za vežbanje / kavezi za crossfit / multifunkcionalne sprave na kojima uz odgovarajuće dodatke možete raditi veliki spektar vežbi. Iron Sport je na tržište izbacio kaveze za crossfit namenjene za hoby, poluprofy pa čak i profy vežbanje. Kavezi za cross fit `iron` proizvodnje su namenjeni za kućne uslove, mini teretane i male sportske klubove. Profil nosećih stubova multifunkcionalnih kaveza je 5x5cm. Uz dodatak koji sadrži 3 vrste vratila možete raditi uski, srednji i široki hvat. Uz dodatak za propadanje i trbušnjake možete raditi vežbe propadanja i vežbe za trbušne mišiće. Razlika izmedju kaveza za vežbanje ( Crossfit Cage ) i bendž klupe je u tome što kavezi imaju pomerljivi deo za odlaganje šipke sa tegovima , dok većina bendž klupa ima fiksni deo za odlaganje šipki sa tegovima. Kavezi imaju dve bočne kraće paralelne šipke koje prilikom spajanja kaveza treba postaviti tako da budu ispod nosača šipke sa tegovima a opet iznad glave i u slučaju `nužde` možete šipku privremeno bezbedno spustiti na bočne nosače kaveza. Prilikom odabira odredjene kombinacije kaveza sa dodacima kupac može po istoj ceni izabrati i varijantu koja se tipla u zid. Varijanta koja se tipla u zid sadrži sve dodatke koje ima i običan kavez jedino se razlikuju zadnje dve vertikale koje umesto stopa imaju 2 dodatka koja se montiraju u zid. Cene preporučenih kombinacija kaveza su u prilogu:- Kavez za vežbanje osnovni set (4 stuba, 2+2 dela za spajanje, 2 nosača šipke) 34.100Din- Kavez za vežbanje + 3 vrste vratila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38.700Din- Kavez za vežbanje +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci. . . . . . . . . . . . . . . . . 41.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci + ravna klupa. . . . . . . . . . . . . . . 47.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje&trbušnjaci + univerzalna klupa. . . . . . . . . 55.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/64kg tegova. . . . . . . 55.900Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/98kg tegova. . . . . . . 61.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/98kg tegova. . . . . 69.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 71.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/128kg tegova . . . . . . 64.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 74.000Din Osim preporučenih kombinacija kupci mogu dokupiti i odredjene delove kaveza: ,- Kraći deo za spajanje 60cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm sa 3 vrste vratila (+šrafovi) - 5.300Din/kom- Ručke za propadanje &trbušnjake (+šrafovi) - 3.300Din/par- Držač alke (+šrafovi) - 1.170Din/kom- Držač / nosač za šipku - 1.700Din/par Cene diskova: / 5kg=500din. / 3.5kg=350din. / 2kg=200din. / 1.5kg=150din. /Cene konfor šipki: za 30kg=1600din/za 50kg=1800din/za 70kg=2000din/za 90kg=2200dinCena ravne klupe: 3900din. /kom. ; Cena univerzalne klupe: 8900din. /kom. (bez dostave). Neka od uputstava za sklapanje i upotrebe:1. ) Potrebno je što bolje dotegnuti šrafove.2. ) Kad koristite deo za propadanje i trbušnjake ledja treba da su okrenuta ka spravi,takodje iznad mora da postoji vertikalna duža spojka od 110cm3. ) Deo sa 3 vrste vratila postaviti tako da širi i srednji hvat budu sa unutrašne stranesprave a uski hvat spolja. Takodje ovaj deo montirati na unutrašnji deo vertikale4. ) Kraći deo za spajanje od 60cm montirati tako da bude iznad glave prilikom dizanjategova (benc pres).5. ) Ne savetujemo korišćenje dodatka za elastične gume ako kavez nije utiplan u podili u zid.

Cena kombinacije: 69000Din (dostava je 2000din) (otkup + poštarina = 71000Din) KOMBINACIJA SADRŽI: Vertikalni stub 2m (sa 2 stope) . . . 4kom. Deo za spajanje duži 110cm . . . . . . . . 1kom. Deo za spajanje 110 cm + vratilo. . . 1kom. Deo za spajanje kraći 60cm . . . . . . . . 2kom. Nosač za dvoručnu šipku . . . . . . . . . . . 2kom. Dodaci za propadanje i trbušnjake. . 1par. Univerzalna klupa . . . . . . . . . . . . . . . . . 1kom. - diskovi / tegovi od 15kg - 2kom. - diskovi / tegovi od 10kg - 4kom. - diskovi / tegovi od  5kg - 4kom. - diskovi / tegovi od  2kg - 4kom. Šipka 209cm konfor . . . . . . . . . . . . . . 1kom. Mala šipka za 20kg tegova . . . . . . . . . 2kom. Za dostavu i račun potrebni potvrda kupovine i podataka: GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI (nakon ostavljanja kupovine i potvrde podataka porukom Vas obaveštavamo o danima isporuke) dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193Pitanja vezano za kaveze za vežbanje ima mnogo i najčešća pitanja su: šta su to kavezi za vežbanje ? , ili zašto kupiti kaveze a ne neke druge sprave ? , koja je prednost kaveza u odnosu na bench klupu ? . . . Treba reći da su kavezi za vežbanje / kavezi za crossfit / multifunkcionalne sprave na kojima uz odgovarajuće dodatke možete raditi veliki spektar vežbi. Iron Sport je na tržište izbacio kaveze za crossfit namenjene za hoby, poluprofy pa čak i profy vežbanje. Kavezi za cross fit `iron` proizvodnje su namenjeni za kućne uslove, mini teretane i male sportske klubove. Profil nosećih stubova multifunkcionalnih kaveza je 5x5cm. Uz dodatak koji sadrži 3 vrste vratila možete raditi uski, srednji i široki hvat. Uz dodatak za propadanje i trbušnjake možete raditi vežbe propadanja i vežbe za trbušne mišiće. Razlika izmedju kaveza za vežbanje ( Crossfit Cage ) i bendž klupe je u tome što kavezi imaju pomerljivi deo za odlaganje šipke sa tegovima , dok većina bendž klupa ima fiksni deo za odlaganje šipki sa tegovima. Kavezi imaju dve bočne kraće paralelne šipke koje prilikom spajanja kaveza treba postaviti tako da budu ispod nosača šipke sa tegovima a opet iznad glave i u slučaju `nužde` možete šipku privremeno bezbedno spustiti na bočne nosače kaveza. Prilikom odabira odredjene kombinacije kaveza sa dodacima kupac može po istoj ceni izabrati i varijantu koja se tipla u zid. Varijanta koja se tipla u zid sadrži sve dodatke koje ima i običan kavez jedino se razlikuju zadnje dve vertikale koje umesto stopa imaju 2 dodatka koja se montiraju u zid. Cene preporučenih kombinacija kaveza su u prilogu:- Kavez za vežbanje osnovni set (4 stuba, 2+2 dela za spajanje, 2 nosača šipke) 34.100Din- Kavez za vežbanje + 3 vrste vratila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38.700Din- Kavez za vežbanje +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci. . . . . . . . . . . . . . . . . 41.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci + ravna klupa. . . . . . . . . . . . . . . 47.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje&trbušnjaci + univerzalna klupa. . . . . . . . . 55.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/64kg tegova. . . . . . . 55.900Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/98kg tegova. . . . . . . 61.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/98kg tegova. . . . . 69.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 71.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/128kg tegova . . . . . . 64.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 74.000Din Osim preporučenih kombinacija kupci mogu dokupiti i odredjene delove kaveza: ,- Kraći deo za spajanje 60cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm sa 3 vrste vratila (+šrafovi) - 5.300Din/kom- Ručke za propadanje &trbušnjake (+šrafovi) - 3.300Din/par- Držač alke (+šrafovi) - 1.170Din/kom- Držač / nosač za šipku - 1.700Din/par Cene diskova: / 5kg=500din. / 3.5kg=350din. / 2kg=200din. / 1.5kg=150din. /Cene konfor šipki: za 30kg=1600din/za 50kg=1800din/za 70kg=2000din/za 90kg=2200dinCena ravne klupe: 3900din. /kom. ; Cena univerzalne klupe: 8900din. /kom. (bez dostave). Neka od uputstava za sklapanje i upotrebe:1. ) Potrebno je što bolje dotegnuti šrafove.2. ) Kad koristite deo za propadanje i trbušnjake ledja treba da su okrenuta ka spravi,takodje iznad mora da postoji vertikalna duža spojka od 110cm3. ) Deo sa 3 vrste vratila postaviti tako da širi i srednji hvat budu sa unutrašne stranesprave a uski hvat spolja. Takodje ovaj deo montirati na unutrašnji deo vertikale4. ) Kraći deo za spajanje od 60cm montirati tako da bude iznad glave prilikom dizanjategova (benc pres).5. ) Ne savetujemo korišćenje dodatka za elastične gume ako kavez nije utiplan u podili u zid.

Na poslednjih sto strana listovi su u vrhu talasasti. Knjiga još miriše na nov papir samo je malo pokisao paket u transportu. Sa njom idu i dva velika postera na rasklapanje ali nažalost i oni su se pokvasili takodje na jednom delu tako da pri rasklapanju došlo je do preslikavanja nekih elemenata. Retka i skupa knjiga, usled ovog oštećenja cena je drastično spuštena. over 4kg - 644pages - size: 23.2x16.7x2.8 cm ADIDAS The Story As Told By Those Who Have Lived And Are Living It Adidas (Adidas, stilizovano kao adidas), nemački je proizvođač sportske opreme. Adidas je danas najveći nemački i evropski proizvođač sportske opreme sa fabrikama i prodavnicama širom sveta. Nastao je 1948. godine iz zajedničke firme Adolfa i Rudolfa Daslera. Brend je dobio ime po svom osnivaču Adolfu (Adiju) Dasleru — Adi-Das.[1] Logo ove firme, koji je jedan od najprepoznatljivijih u svetu, predstavljaju tri paralelne crte.[2][3] Osim sportske obuće — patika, fudbalskih lopti - Adidas Telstar, Adidas proizvodi i drugu sportsku opremu i kozmetiku. Fudbalski klubovi iz Evrope[uredi | uredi izvor] Španski FK Real Madrid Nemački FK Bajern Minhen Italijanski FK Juventus Italijanski FK Milan Ruski FK CSKA Moskva Engleski FK Mančester junajted Engleski FK Arsenal Portugalski FK Benfika Holandski FK Ajaks Fudbalske reprezentacije koje nose Adidas[uredi | uredi izvor] Ruski Rusija Nemački Nemačka Španski Španija Argentinski Argentina Sportisti[uredi | uredi izvor] Mnogi sportisti su reklamirali ovu marku: Lionel Mesi Iker Kasiljas Manuel Nojer David de Hea Oliver Kan Pol Pogba Luis Alberto Suarez Loris Karijus Dijego Kosta Edinson Kavani Anhel Di Marija Kejlor Navas Toni Kros Garet Bejl Karim Benzema Hames Rodrigez Marselo Vijeira Filipe Luiz Fernando Tores Miralem Pjanić Edvin Van Der Sar Knjiga o Adidasu Brendovi sportska oprema sportovi

Nova C-serija je napravljena da ponudi fantastične performanse u kombinaciji sa stilom i karakteristikama koje biste očekivali da ćete naći samo na štapovima premijum cene. Asortiman C-serije je prošao kroz niz tehničkih napretka zajedno sa nadogradnjom komponenti. Ovaj prelepo izbalansiran i dobro završen, super tanak blank je veoma osetljiv i dostupan je u modelima od 2 i 3 komada. Poput našeg vodećeg asortimana štapova „ Inspire“ , novi štapovi C-serije takođe vam nude dve različite namenske akcije igranja i bacanja. AR- All Round, poluparabolična akcija igrača. KSD – Kstra Distance, brže moćno bacanje. Svi modeli od 12/13 stopa opremljeni su efikasnim vodičima za performanse male težine od 50 mm MM serije (40 mm na Lotusu), koji su dodatno dopunjeni vođicama za zaštitu od lomljenja od 16 mm. Elegantni visoki modularni blank ima antirefleksnu završnu obradu sa nenametljivom kozmetikom koja se savršeno uklapa od 1k omota ka mašinskom rezu, crno eloksiranom i ventiliranom Inspire stilu držača koluta. Elegantna skraćena japanska drška za termoskupljajuću foliju sa elegantnim stepenastim EVA proširenim delom obezbeđuje udoban i siguran hvat. Super Slim High Modular Blank50 mm lagane vođice MM serije (40 mm na modelima od 10 stopa i Lotus)16mm vodič za vrh protiv lomljenjaInspire držač koluta sa HD ventilacijomSkraćena ručka japanskog skupljačaAR-KSD Akcije igranja/prebacivanjaRok isporuke 1-3 radna dana.  Pogledajte našu sasomange radnju, u kome se nalazi kompletna ponuda. Kontakt za poručivanje 060/0407907 Mitar Informacije Dostava za JEDAN SAT (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 150din + 50 din po predjenom kilometru - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 5000 din (BEOGRAD) Dostava u ISTOM DANU (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 300 din fiksno bez dodatnih troskova - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 4000 din (BEOGRAD I PANČEVO)

kao na slikama retko u ponudi SAGA O ZVEZDI; Mihailo Miša Kravcev INTELEKTA: 2005. 222str. 23cm Fudbalski klub Crvena zvezda[a] je srpski fudbalski klub iz Beograda i deo je SD Crvena zvezda. Crvena zvezda je najtrofejniji fudbalski klub u Srbiji osvojivši ukupno 68 titula, uključujući 34 domaća šampionata,[2] 27 nacionalnih kupova,[3] dva nacionalna superkupa,[4] jedan liga kup (kup prvoligaša),[4] dva Mitropa kupa, jedan Kup šampiona i jedan Interkontinentalni kup. Najveći uspeh postignut je 1991. godine kada osvaja Kup evropskih šampiona u Bariju i Interkontinentalni kup u Tokiju iste godine. Bilo je to najveće dostignuće Crvene zvezde i bilo kog srpskog, a tada i jugoslovenskog fudbalskog kluba. Pored tog uspeha u evropskim takmičenjima, izdvaja se i finale Kupa UEFA 1979, gde su poraženi od Borusije iz Menhengladbaha. Igra na svom stadionu koji od 2014. nosi ime po legendi Crvene zvezde Rajku Mitiću, sa kapacitetom od 51.755 sedećih mesta. Stadion je među domaćom publikom poznat kao Marakana po nazivu istoimenog stadiona u Brazilu, iako mu to nikad nije bio zvaničan naziv. Prema većini istraživanja Crvena zvezda je najpopularniji klub u Srbiji[5] i Beogradu.[6] Takođe veoma je popularan gotovo u svim susednim državama ali i među srpskom populacijom širom sveta. Klub ima dugogodišnje rivalstvo sa Partizanom. Od 2011. godine postoji i Ženski fudbalski klub Crvena zvezda. Istorija Nastanak i prva titula (1945—1951) Dok je Drugi svetski rat još uvek trajao, u oslobođenim delovima zemlje izvršena je celokupna reorganizacija sportskog života. Veliki broj predratnih klubova je prestao da postoji, te su umesto njih osnivani novi. Jedan od najpoznatijih fudbalskih klubova koji je tada ugašen bila je beogradska Jugoslavija. Tokom februara 1945. godine omladinci, članovi Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije, počeli su pripreme za osnivačku skupštinu jednog omladinskog fiskulturnog društva, sa ciljem da bude sastavljeno od raznih sportskih sekcija.[7] U duhu tog vremena nosilo je naziv Omladinsko–fiskulturno društvo (OFD) koje je 4. marta preraslo u Crvenu zvezdu.[7][8][9] Inicijativa za osnivanje sportskog društva potekla je od Zorana Žujovića i Slobodana Ćosića, a među osnivačima su još bili i Nebojša Popović, Svetozar Gligorić, Mira Petrović i Milovan Ćirić. Novoosnovanom klubu su tada pripali stadion,[10] i klupske prostorije SK Jugoslavije, a sticajem okolnosti boja kluba je bila ista kao i boja kluba sveže ugašene SK Jugoslavije, ali sa totalno drugačijim konotacijama. Crvena zvezda nema nikakvih dodirnih tačaka sa SK Jugoslavijom te se ne može smatrati nikakvim naslednikom istog kluba, a glavni razlog je činjenica da je Crvena zvezda ustrojena prema tzv. sovjetskom fiskulturnom (sportskom) modelu. Tim je dobio ime posle duge rasprave između tadašnjih potpredsednika sportskog društva Slobodana Ćosića i Zorana Žujovića.[7][11] Posle brojnih predloga (Mladost, Udarnik, Torpedo, Dinamo, Lokomotiva itd.), najzad je Ćosić rekao: „Da naše društvo nazovemo Zvezda!“, na šta je Žujović spontano dodao: „Odlično, samo, kad je Zvezda - neka bude crvena.“[12] Sa ovim predlogom svi prisutni su se sa zadovoljstvom složili, mada je bilo predloga da se klub nazove i Plava zvezda. Određene su i boje: crveno-plavo-belo sa belom petokrakom zvezdom na crvenoj podlozi dresa. Prvo rukovodstvo kluba su činili Đorđe Paljić koji je bio predsednik, Zoran Žujović i Slobodan Ćosić koji su obavljali funkcije potpredsednika, Ljubiša Sekulić je bio sekretar, ekonom Predrag Đajić, a vođa fudbalske sekcije je bio Kosta Tomašević. Prva utakmica je odigrana protiv Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a. Zvezda je dobila taj meč sa 3-2, a strelac prvog gola je bio Kosta Tomašević.[7][8][13] Utakmica je odigrana na stadionu „Avala“ (bivše igralište SK Jugoslavije) pred oko 3000 gledalaca.[14] Sedam dana kasnije Zvezda je igrala protiv igrača britanske armije i pobedila sa 12:0. Tokom 1945. godine klub je odigrao oko 36 mečeva. Crvena zvezda je zabeležila pobede u 30 mečeva, igrala nerešeno 5 i izgubila jedan meč od Rumunije u Temišvaru 23. septembra 1945. godine. Posle osvojenog prvenstva Srbije 1945/46, Crvena zvezda je osvojila Kup Jugoslavije 1948. pobedom od 3:0 u finalu nad Partizanom. Taj uspeh je ponovljen i u naredne dve godine, pobedama u finalima prvo nad Našim krilima (3:2), a zatim i nad zagrebačkim Dinamom (3:0). Niz velikog uspeha je nastavljen i 1951. kada je klub po prvi put postao prvak Jugoslavije. Iako se na samo tri kola pred kraj prvenstva činilo da je prvenstvo rešeno jer je Dinamo imao pet bodova više u odnosu na Zvezdu, a tada su se za pobedu dobijala dva boda. Prvo je Zvezda iskoristila poraz Zagrepčana od Sarajeva, a zatim ih je i međusobnom duelu savladala. Na taj način im je pred poslednje kolo prišla na samo bod zaostatka. U tom poslednjem kolu BSK je uspeo da Dinamu uzme bod, a Crvena zvezda je uspela da dobije Partizan sa 2:0. O tituli prvaka je odlučila bolja gol-razlika koja je bila na strani Zvezde. Pedesete - prva era dominacije (1952—1958) Bora Kostić, najbolji strelac u istoriji kluba. Crvena zvezda je narednu titulu osvojila u sezoni 1952/53., ali su se prave promene u klubu dogodile sredinom te decenije. Tada je na mesto predsednika kluba došao Dušan Blagojević, Slobodan Ćosić je postao generalni sekretar, a na mestu tehničkog direktora se našao Aca Obradović, poznatiji pod nadimkom „Doktor O“. Oni su stvorili generaciju igrača koja je pet godina dominirala domaćim prvenstvom i koja je ostvarila značajne rezultate i na međunarodnoj sceni. U Evropa kupu I, ova generacija je uspela da stigne do polufinala u sezoni 1956/57. Nakon toga je osvojen i Dunavski kup 1958. Tim u kome su igrali fudbaleri kao što su Beara, Durković, Stanković, Popović, Mitić, Kostić, Šekularac, osvojili su četiri titule prvaka i dva Kupa, i pri tome ni u jednoj od tih pet sezona nisu ostali bez trofeja. Zvezdina igra bila je brza i napadačka, što je klubu veoma brzo donelo veliku popularnost u zemlji i svetu. Paralelno sa uspesima na terenu, Obradović je oformio osnovu stručnog rada na kojoj će se bazirati kasniji veliki uspesi Crvene zvezde. Kriza i novi stadion Crvene zvezde (1958—1966) Kraj pedesetih bio je prvi period dominacije jednog kluba na jugoslovenskoj fudbalskoj sceni. U narednih sedam sezona, Crvena zvezda je uspela da osvoji samo jednu titulu i jedan kup, što nije bilo dovoljno za klub sa renomeom i ambicijama kakav je Crvena zvezda. Plasman tokom ovih sezona je bio najgori u istoriji kluba (uključujući i sedmo mesto 1963). Crvena zvezda je čak četiri puta završavala ispod trećeg mesta na tabeli (pre i posle toga, Crvena zvezda nikada nije padala ispod trećeg mesta u SFRJ, SRJ, SCG i Srbiji). Čak i tada, bilo je jasno da je Crvena zvezda daleko najpopularniji klub u zemlji, a njeni porazi su teško padali navijačima. Tako da se dešavalo da su u nekim prilikama navijači Zvezde uletali na teren i rušili golove. U sezoni 1962/63, klub je uspeo da postigne samo 21 gol, što je, na primer, polovina iznosa koji je Vojvodina postigla, iako je ona završila pet mesta niže na tabeli. Stadion Crvene zvezde Sa druge strane, Crvena zvezda je ostvarila dobre rezultate na međunarodnoj sceni. U Kupu sajamskih gradova 1961/62, Crvena zvezda je u četvrtfinalu izbacila Espanjol, dok je u polufinalu za protivnika dobila Barselonu. U obe utakmice Barselona se pokazala kao bolji tim i Crvena zvezda je eliminisana. Međutim, posle samo osam meseci, katalonski klub je poražen od Crvene zvezde u istom takmičenju, samo ovaj put u drugom kolu. Na kraju čak ni pobeda od 2:0 kod kuće protiv Rome u četvrtfinalu nije bila dovoljna za prolaz dalje, jer je prvi meč Roma dobila sa ubedljivih 3:0. Pored međunarodnih uspeha, Crvena zvezda je krajem 1959. počela sa izgradnjom novog stadiona na mestu starog.[15] U naredne četiri godine, Crvena zvezda je svoje domaće utakmice igrala na stadionu JNA i Omladinskom stadionu (ovo se može uzeti kao jedan od razloga za loše rezultate u ovom periodu). Novi stadion je otvoren 1. septembra 1963. utakmicom Crvene zvezde i Rijeke (2:1), a vremenom je stadion, zbog svog velikog kapaciteta i atmosfere koju su navijači stvarali, dobio nadimak Marakana, po čuvenom stadionu Marakana u Brazilu.[15] Tokom prve sezone postojanja stadiona, Crvena zvezda je pod vođstvo trenera Milorada Pavića osvojila duplu krunu. Ključni momenat desio se 1966, kada je novi trener postao Miljan Miljanić. U narednih osam godina, Miljanić je transformisao Crvenu zvezdu u visokocenjeni evropski klub. Do tada jugoslovenski fudbal je prošao kroz uvodnu fazu testiranja i dominacija Crvene zvezde i Partizana se nastavila. U narednih 25 godina Zvezda će biti konstantan favorit za trofeje, dok će se samo njihovi protivnici menjati. Godine 1968, Crvena zvezda je osvojila svoj drugi trofej Mitropa kupa, a nakon osvajanja se povukla iz Mitropa kupa da bi se više posvetila drugim evropskim takmičenjima. Miljanićeva era (1966—1975) Dragan Džajić, treća „Zvezdina zvezda“. Miljan Miljanić je bio fudbaler Crvene zvezde tokom pedesetih, ali je slavu postigao tek za vreme njegovog mandata kao glavnog trenera Crvene zvezde, gde je postavljen u leto 1966. godine. U prvoj sezoni, on je potpuno promenio postavu igrača i klub je završio peti na tabeli, isto kao i prethodne godine. Nakon toga, generacija koju je predvodio Dragan Džajić, jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena i jedan od najboljih levih krila sveta, počela je da ostavlja dubok trag u jugoslovenskom fudbalu. To je bilo prvi put da je Crvena zvezda osvojila tri prvenstvene titule zaredom, a svaki navijač Zvezde je znao imena Dujkovića, Đorića, Dojčinovskog, Karasija, Aćimovića, Lazarevića, Krivokuće i Ostojića. U to vreme Crvena zvezda je takođe postala zvučno ime na evropskom nivou, postavljajući standarde koje je mali broj klubova sa istoka mogao da prati. Fokus na Kup Jugoslavije 1971. doveo je do toga da u sezoni 1970/71. klub zabeleži svoj drugi najgori plasman ikad, šesto mesto, međutim taj utisak je poboljšan osvajanjem Kupa. Dva puta je trijumfovala u Super kupu, susretu šampiona države i osvajača nacionalnog kupa (1969. godine bila je bolja od pobednika kupa Dinama, a dve godine kasnije savladala aktuelnog prvaka Hajduka). Osvojen je i jedan Liga kup (Kup prvoligaša) 1973. godine. Pored osvajanja Kupa, Crvena zvezda je takođe stigla i do polufinala u Kupu evropskih šampiona 1970/71, gde ju je ipak izbacio grčki Panatinaikos. U prvom meču, Crvena zvezda je pred 100.000 svojih navijača u Beogradu pobedila Grke sa ubedljivih 4:1 i izgledalo je da se nalazi u odličnoj poziciji, međutim, u revanšu u Atini poražena je sa 3:0 i tako je zbog gola u gostima propustila još jednu priliku da zaigra u finalu. Pojavili su se neki novi igrači, kao što su Vladimir i Ognjen Petrović, Bogićević, Filipović i Janković. Osim što je donosila mnogo radosti svojim navijačima, u toj eri, Crvena zvezda je bila klub koji se gledao sa zadovoljstvom. Tokom osam godina pod vođstvom Miljanića, ona je sedam puta bila klub sa najviše postignutih golova (Velež je 1972. postigao jedan gol više). U Kupu evropskih šampiona 1973/74. Crvena zvezda je u osmini finala izbacila Liverpul, a pobedivši Liverpul ona je postala tek drugi strani klub koji je uspeo da pobedi Liverpul na Enfildu (posle Ferencvaroša u Kupu sajamskih gradova 1967/68.) i jedini klub koji je pobedio Liverpul na domaćem terenu u Kupu šampiona u 20. veku.[16] Međutim, Crvena zvezda je već u četvrtfinalnom dvomeču izgubila od Atletiko Madrida ukupnim rezultatom 2:0. Sledeće sezone, Crvena zvezda se sastala sa Real Madridom. Štampa je meč proglasila kao susret Džajića i Kamača, pošto je Džajić tada bio jedan od najboljih levih krila a Kamačo jedan od najboljih odbrambenih igrača. U prvom meču, Crvenu zvezdu je na Santijago Bernabeu dočekao Miljan Miljanić, koji je sada vodio Real, kao i 125 hiljada navijača, i poražena je rezultatom 2:0. U Beogradu pred 100 hiljada gledalaca, Crvena zvezda je uspela da poravna ukupan rezultat golovima Džajića i golmana Petrovića. Crvena zvezda je konačno pobedila sa 6:5 u penalima i tako se po prvi put plasirala u polufinale Kupa pobednika kupova. U polufinalu je za protivnika dobila Ferencvaroš iz Budimpešte. Crvena zvezda je prvi meč u gostima izgubila sa 2:1, a revanš meč će uvek biti zapamćen kao meč sa najvećom posetom na stadionu Crvene zvezde. Iako je zvanično prodato 96.070 ulaznica, procenjuje da je na stadionu bilo oko 110.000 gledalaca. Svi su otišli kući razočarani, jer su gosti golom iz penala u 83. minutu postavili konačan rezultat na 2:2 i tako je Ferencvaroš otišao u finale.[17] Održavanje dominacije - prvo evropsko finale (1976—1986) Kako to obično biva, kada veliki trener ode, to podrazumeva pad u rezultatima, a dve sezone nakon odlaska Miljanića su prošle manje uspešno za Zvezdu. Tek po dolasku Gojka Zeca na poziciju trenera klub se stabilizovao i Crvena zvezda je 1977. ponovo slavila osvajanje titule nacionalnog prvaka. Bio je to uvod u eru Branka Stankovića, čija je vladavina kao glavnog trenera trajala četiri godine, a u kojoj je Crvena zvezda osvojila tri trofeja i igrala prvo veliko evropsko finale. Nakon što je Dragan Džajić prešao u Bastiju, tim su predvodili četvrta „Zvezdina zvezda“ Vladimir Petrović Pižon, Dušan Savić i Miloš Šestić. Prva sezona sa Gojkom Zecom na čelu je bila bukvalno prava demonstracija sile, titula je osvojena sa prednošću od 9 bodova u odnosu na rivale, što je, do tada, bila najveća razlika u istoriji lige. Zvezdini napadači, predvođeni Zoranom Filipovićem, postigli su 67 golova protiv njihovih rivala u ligi (sledeći na listi iza njih je bio banjalučki Borac sa 53 postignutih golova). U narednoj sezoni, Crvena zvezda je osvojila drugo mesto u prvenstvu, čime je otvoren put za veliki nastup u sezoni 1978/79. Kupa UEFA. Nakon što je izbacila timove kao što su Arsenal, Vest Bromič albion i Herta Berlin, Crvena zvezda je po prvi put zaigrala u finalu nekog evropskog takmičenja. A tamo, Crvena zvezda se sastala sa Borusijom Menhengladbah, koja je odigrala pet evropskih finala od 1973—1980. Nemce je u prvom meču u Beogradu dočekalo oko 90 hiljada navijača, i Crvena zvezda je dobro krenula golom Šestića u 21. minutu, ali je Jurišić autogolom u 60. minutu dao Borusiji psihološku prednost pred revanš. Ova utakmica je odigrana na Rajn stadionu u Diseldorfu, gde je italijanski sudija Mikeloti dosudio sporni penal za Nemce u 15. minutu, a danski fudbaler Alan Simonsen je zapečatio sudbinu Crvene zvezde. Borusija je tako u finalnom dvomeču pobedila ukupnim rezultatom 2:1.[18] Stanković je prvu titulu prvaka kao trener (kao igrač je četiri puta bio prvak) osvojio 1980, dok je Zvezda u finalu Kupa poražena od zagrebačkog Dinama pa joj je izmakla dupla kruna, a naredne sezone titula u prvenstvu je odbranjena. Period od jedanaest godina bez trofeja u Kupu, ubedljivo najduži u klupskoj istoriji, završio se u proleće 1982, kada je Crvena zvezda u finalu pobedila Dinamo Zagreb ukupnim rezultatom 6:4 (2:2 u Zagrebu i 4:2 u Beogradu). Do tada, dogodila se prva promena trenera tokom sezone još od pedesetih, Stevan Ostojić je zamenio Stankovića. U ovom periodu, Crvena zvezda je dva puta stizala do četvrtfinala Kupa evropskih šampiona. Godine 1981. tu ju je zaustavio milanski Inter, a 1982. Anderleht. Gojko Zec se 1983. vratio u klub, zatekavši samo jednog igrača iz šampionske generacije koju je trenirao 1977 – Miloš Šestić. Zec je slično ponovio uspeh iz njegovog prethodnog mandata, osvojivši titulu u prvoj sezoni. Narednu sezonu 1984/85. Crvena zvezda je završila na četvrtom mestu na tabeli, dok je nakon tri godine ponovo osvojila Kup, pobedivši u finalu Dinamo Zagreb. Posebno nakon što su Petrović i Savić otišli tokom sezone 1982/83, Šestić je postao lider nove generacije, čiji su igrači bili Ivković, Elsner, Boško i Milko Đurovski, Musemić, Milovanović, Janjanin i Mrkela. Kraj ere Gojka Zeca poklopio se sa najvećim skandalom u istoriji jugoslovenskog fudbala, Šajberovim slučajem, zbog kojeg je država imala dva prvaka u jednoj sezoni. Crvena zvezda je prvo izgubila pa ponovo osvojila titulu 1986, pre nego što joj je oduzeta za zelenim stolom. Crvena zvezda je iste sezone stigla i do četvrtfinala Kupa pobednika kupova, gde je poražena od Atletiko Madrida. Klupski šampion Evrope i sveta (1986—1991) Stvaranje tima Planovi vezani za evropske uspehe Zvezde i njeno jačanje u Evropi počeli su da se sprovode sredinom 1980-ih godina.[19] Zvezda je do tada igrala solidno protiv inostranih timova. Igrači koji su činili prvi tim su bili iz omladinskog tima ili su dovođeni iz manjih klubova u zemlji. Tadašnji rukovodeći ljudi kluba Dragan Džajić i Vladimir Cvetković doneli su odluku da postojećim omladincima priključe najkvalitetnije domaće igrače. Time bi Crvena zvezda mogla da parira najjačim evropskim timovima i da bude kandidat za evropske trofeje. Već 1986. godine kreće realizacija njihovog plana, i prva pojačanja u Zvezdi su bili Borislav Cvetković i Milivoj Bračun iz Dinama, a iz niškog Radničkog došao je Dragan Stojković Piksi.[19] Godine 1987, u Crvenu zvezdu stižu Dragiša Binić i Robert Prosinečki.[19] Dejan Savićević i Darko Pančev dolaze 1988. godine.[19] Belodedić se priključuje klubu iz rumunske Steaue 1989. godine ali pravo nastupa stiče tek u proleće 1990.[19] U sezoni (1988/1989) Crvena zvezda je igrala protiv italijanskog Milana (koji je te sezone postao evropski prvak), gde su obe utakmice završene nerešenim rezultatom 1-1 a Milan je prošao na penale.[20] U domaćem prvenstvu šampion je postala novosadska Vojvodina. Tako je Crvena zvezda u sezoni 1989/1990 igrala u Kupu UEFA gde je u trećem kolu ispala od Kelna ukupnim rezultatom 3-2.[21] Leta 1990. godine Dragoslava Šekularca dotadašnjeg trenera koji je osvojio titulu državnog prvaka menja Ljupko Petrović.[22] Timu se ponovo priključuje i Vladimir Jugović koji je do tada bio na pozajmici u Radu. Međutim Zvezdu napušta njen dotadašnji kapiten Dragan Stojković koji odlazi u Olimpik iz Marselja,[23] tim sa kojim će Zvezda igrati u finalu KEŠ-a naredne godine. Najveće pojačanje stiže iz Vojvodine, Siniša Mihajlović, čiji je transfer bio rekordan u tadašnjoj Jugoslaviji. Pohod na svetski vrh mogao je da počne. Sezona 1990/91 Tim Crvene zvezde pred finale u Bariju. Crvena zvezda je u pohod na Kup evropskih šampiona krenula sa velikim ambicijama. U prethodnih četrnaest godina redovno je igrala u Evropi i na proleće. U to vreme bila je jedan od najboljih timova iz istočne Evrope. U Kupu šampiona te sezone najjači timovi su bili Bajern Minhen, Real Madrid i Milan. U prvom kolu Crvena zvezda je dobila švajcarski tim Grashopers, koji je bio predvođen Otmarom Hicfeldom (osvojio Ligu šampiona sa Borusijom Dortmund (1997) i Bajernom (2001)).[24] U prvom meču na beogradskoj Marakani bilo je 1:1 (Peter Kecle - Dragiša Binić). U drugom meču u Cirihu Crvena zvezda je ubedljivo pobedila sa 1:4 (Kecle - Prosinečki (2 gola), Pančev, Radinović). U sledećem dvomeču Crvena zvezda je igrala protiv škotskog tima Glazgov Rendžers.[25] U prvom duelu bilo je 3:0 za Zvezdu (Braun autogol, Robert Prosinečki, Darko Pančev). U drugom meču na stadionu Ajbroks bilo je 1:1 (Mekkoist - Pančev) tako da je Crvena zvezda prošla dalje i ponovo dočekala proleće u Evropi. Tada je u četvrtfinalu izvučen tim iz Istočne Nemačke, Dinamo Drezden.[26] Prvi meč se opet igrao u Beogradu i Zvezda ga je dobila sa 3-0 (Prosinečki, Binić, Savićević). U drugom meču došlo je do incidenta koji su izazvali navijači domaćeg tima tako da je UEFA registrovala taj meč sa 3-0 u Zvezdinu korist i tako se srpski klub plasirao u polufinale. Do prekida Zvezda je vodila sa 1-2 (Gičov - Savićević, Pančev). U polufinalu izvučen je Bajern Minhen a u drugoj utakmici su igrali Olimpik Marselj i Spartak Moskva.[27] U prvom meču koji je igran na Olimpijskom stadionu u Minhenu bilo je 1-2 za Crvenu zvezdu (Volfart - Pančev, Savićević). Druga utakmica na Marakani ostaće upamćena kao jedan od najneizvesnijih duela koje je Zvezda odigrala na svom stadionu. Rezultat je na kraju bio 2-2 (Mihajlović, Augentaler (autogol) - Augentaler, Bender).[28] Bari Glavni članak: Finale Kupa šampiona 1991. Suvenir mini replika pehara osvojenog u finalu 1991. Najveći uspeh Crvene zvezde je vezan za 1991. kada je 29. maja u italijanskoj luci Bari postala prvi klub iz Jugoslavije (tadašnje SFRJ) koji je osvojio naslov prvaka starog kontinenta.[29] Utakmica je igrana na tada novom Stadionu Sveti Nikola koji je izgrađen za potrebe Svetskog prvenstva u fudbalu koje je održano 1990. godine. Nakon pobede nad Bajernom iz Minhena, tim se u potpunosti okrenuo utakmici finala koju je Zvezda igrala protiv Francuskog šampiona Olimpika iz Marselja. Ekipa je otputovala u Italiju nedelju dana pre meča. Ovo je omogućilo da se tim spremi u miru i tišini. Od same utakmice se očekivalo da će biti ofanzivna zato što je Zvezda na dotadašnjih 8 utakmica dala 18 golova a Marselj je postigao 20 golova na istom broju mečeva. Međutim treneri oba tima su se odlučili za defanzivnu taktiku. Regularni deo meča završen je rezultatom 0:0. Zatim su se igrali produžeci gde takođe nije bilo golova. Potom se pristupilo penalima. Za Crvenu zvezdu je šutiralo pet igrača i svi su pogodili mrežu (Robert Prosinečki, Dragiša Binić, Miodrag Belodedić, Siniša Mihajlović i Darko Pančev).[30] Za francuski tim je šutiralo četiri igrača. Igrači Crvene zvezde su prvi šutirali penale. Za Marselj je prvi penal šutirao Manuel Amoros i promašio, tako da peti igrač za Olimpik nije ni mogao da šutira posle pogotka Darka Pančeva i rezultata 5:3 (Manuel Amoros-promašio penal, Bernar Kazoni, Žan-Pjer Papen, Karlos Mozer). Crvena zvezda je pobedila sa 5:3 posle boljeg izvođenja jedanaesteraca. To je značilo da je zajedno sa rumunskom Steauom postala jedini tim iz istočne Evrope koji je do danas osvojio ovo takmičenje. Tokio Glavni članak: Interkontinentalni kup 1991. Slavlje sa peharima nezvaničnog Prvaka sveta Crvena zvezda je 8. decembra iste godine na Nacionalnom stadionu u Tokiju pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3:0 i postala klupski prvak sveta, jer nije bilo drugog takmičenja koje bi objedinilo u to vreme najjače ekipe na svetu. Nakon uspeha u Bariju tim je napustio značajan broj igrača (Binić, Marović, Prosinečki, Šabanadžović, Stojanović) kao i trener Ljupko Petrović. Međutim Crvena zvezda je još uvek imala zavidan igrački kadar. Crvena zvezda je drugo poluvreme igrala bez Dejana Savićevića koji je isključen u 43. minutu. Iako oslabljena, Zvezda je zabeležila ubedljivu pobedu od 3:0. Golove su postigli Vladimir Jugović (19. i 59. minut) i Darko Pančev (72. minut). Crvena zvezda je igrala u sastavu: Milojević, Radinović, Najdoski, Stošić, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Ratković, Pančev, Mihajlović, Savićević. Trener je bio Vladica Popović.[31] SR Jugoslavija i Srbija (1992—1999) Na samom početku 1992. godine, klub je bio na vrhuncu slave kao šampion Evrope i sveta ali takođe i oslabljen. Cela šampionska generacija iz Barija više nije igrala za crveno bele. Međutim, uprkos tome Zvezdi su davane prilično dobre šanse da odbrani titulu evropskog šampiona. U domaćem prvenstvu, veliki rivali Dinamo i Hajduk više nisu igrali u zajedničkoj ligi, baš kao i ostali klubovi iz Hrvatske i Slovenije. Prvenstvo Jugoslavije igrano je na samoj ivici regularnosti, zbog smanjenja lige i izbijanja rata u Bosni i Hercegovini. Crvena zvezda je odbranila titulu, a istovremeno to joj je bio treći trijumf za redom u domaćem prvenstvu (prvi put nakon Miljanićeve ere). Međutim, finale kupa je osvojio Partizan i to je bila naznaka da teški dani za klub tek dolaze. Nakon toga dolazi teško doba za klub, pre svega zbog međunarodnih sankcija prema SR Jugoslaviji, te Zvezda nije imala priliku da brani teško steknuto ime u Evropi. Dodatno svi su želeli da skinu Evropskog šampiona i sa domaćeg trona. Ostaće zabeleženo da su sa vrha vlasti aktivno učestvovali u radu ostalih klubova. U periodu između maja 1992. godine i maja 2000. godine, samo jedna šampionska titula je proslavljena na Marakani. Dvadeseti pehar državnog prvaka stigao je 1995. godine. Donela ju je još jedna velika generacija igrača, koja zbog sankcija, rata i drugih velikih kriza koje su zadesile Srbiju tokom devedesetih nije mogla da pokaže svoj pun kvalitet. Tada su za Zvezdu igrali Milojević, Stojkovski, Đorović, Stefanović, Sakić, Živković, Krupniković, Kovačević, Petković i mnogi drugi. Te godine zabeležena je i pobeda u 100-tom večitom derbiju od 2:1. Na klupi je ponovo sedeo Ljupko Petrović. Prva liga SR Jugoslavije nije više imala onaj kvalitet kao prethodno takmičenje a i broj gledalaca je zbog već pomenutih razloga značajno opao. Kako su se devedesete približavale kraju, tako su i neregularnosti u ligi dostizale svoj vrhunac. Šampion u sezoni 1997/98 je bio Obilić, tim koji je te iste sezone debitovao u ligi. Sledeće prvenstvo nije završeno zbog rata na Kosovu i Metohiji a Crvena zvezda je završila na trećoj poziciji, što je bio najlošiji plasman kluba u prethodnih dvadeset godina. Međutim, za to vreme ipak je osvojeno pet držanih kupova. Vreme uspeha i krize (1999—danas) Leto 1999. godine označava novi početak za klub. Nakon završetka rata na Kosmetu, Crvena zvezda osvaja svoj sedamnaesti kup u istoriji pobedom protiv Partizana 4:2. Međutim, posle lošeg starta u sledećoj sezoni, Miloljub Ostojić biva smenjen, a tim preuzima Slavoljub Muslin. Kao član dobre generacije igrača sa početka osamdesetih za koju su nastupali Vladimir Petrović Pižon i Dule Savić, on je doneo novu filozofiju u ekipu Crvene zvezde. Tokom dve sezone provedene u Zvezdi, postavljen je rekord, gde je broj primljenih golova prepolovljen. Crvena zvezda je primila samo 19 golova na 40 utakmica u prvenstvu (sezona 1999-2000). Titula prvaka praktično je osvojena na Đurđevdan, kada je Obilić poražen na „Marakani“, a Partizan je u tom kolu uspeo da osvoji samo jedan bod protiv Radničkog iz Kragujevca. U martu, aprilu i maju Crvena zvezda je pobedila na svih 20 utakmica u ligi i kupu. Sledeće sezone, Muslin je još uvek predvodio klub. Šampionska titula je odbranjena ali trofej u kupu nije. Muslin napušta klupu u septembru 2001. godine, posle čega Crvena zvezda neće uspevati da osvoji titulu naredne dve sezone. Ipak Slavoljub Muslin se vraća na klupu u leto 2003. godine. Tokom ove sezone, klub je postavio novi rekord sa samo 13 primljenih golova na 30 utakmica i osvojio je svoju dvadesetčetvrtu titulu. Utakmica kvalifikacija za Ligu šampiona 2006/07. protiv irskog Kork sitija Tokom leta te godine, klub je ponovo predvodio Ljupko Petrović, treći put u svojoj trenerskoj karijeri. Posle dobrih pripremnih utakmica, klub je ušao sa velikom nadom u novu sezonu ali na evropskoj sceni došli su teški porazi od PSV Ajdnhovena i Zenita iz Sankt Peterburga. Titula je izgubljena te sezone, kao i kup od Železnika. Tokom leta 2005. godine, Dragan Džajić napušta fotelju predsednika posle više od 20 godina na čelu kluba. Zvezdina treća zvezda je zamenjena petom zvezdom Crvene zvezde, Draganom Stojkovićem. Klub preuzima Valter Zenga i to je bilo prvi put u istoriji da strani trener predvodi Zvezdu. Dve godine za redom, tim je osvajao duplu krunu u domaćem prvenstvu. Zvezda je učestvovala u Ligi Evrope 2007. godine. Početkom juna 2010. je pokrenuto učlanjivanje u klub, a od 22. oktobra 2010. novim Statutom kluba svakom članu sa plaćenom članarinom je omogućeno učešće u izboru novog predsednika.[32] 9. decembra 2010. godine, trener Crvene zvezde je postao Robert Prosinečki, član generacije koja je osvojila titulu prvaka Evrope i sveta. Pre nego što je preuzeo crveno-bele, Prosinečki je radio kao asistent selektoru Hrvatske Slavenu Biliću.[33] U početku je bilo pitanje da li će uopšte moći da se bavi trenerskim poslom u Zvezdi pošto nije imao trenersku licencu.[34][35] Te zime između ostalih, crveno-bele su pojačali: Evandro, Borha, Kaluđerović, Adi itd.[36] Zvezda je u tom trenutku bila druga na tabeli i zaostajala za Partizanom pet bodova.[37]Ipak na kraju ove sezone (2010/11) Zvezda nije uspela da uzme titulu i završila je kao druga na tabeli. U poslednjem kolu je pobedila Vojvodinu sa 0:2, na dvadesetogodišnjicu trijumfa u Bariju.[38] Crvena zvezda je ovom pozicijom na tabeli obezbedila da igra u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Kao protivnika dobila je letonsku ekipu Ventspils. Prvu utakmicu, Zvezda je dobila u gostima sa 2:1, a u drugoj je trijumfovala rezultatom 7:0.[39] Postoji jedna zanimljivost u vezi sa putovanjem na prvu utakmicu. Naime, igrači i stručni štab crveno-belih leteli su istim avionom kojim su igrači generacije 1991 leteli za Bari na finalnu utakmicu Kupa evropskih šampiona.[40] Sledeći protivnik koga je Zvezda trebala da pobedi da bi se našla u Ligi Evrope bio je Ren. Međutim, tim iz istoimenog francuskog grada je pobedio u obe utakmice. U prvom meču na Marakani bilo je 1:2, a u drugom 4:0 za Ren.[41] U sezoni 2011/12. Crvena zvezda je ponovo završila na drugom mestu u Superligi, ali je uspela da osvoji 3 trofej Kupa Srbije, ukupno 24, pobedivši u finalu čačanski Borac sa 2:0. Dana 14. novembra 2012. predsednik kluba Vladan Lukić je nakon tri i po godine na čelu kluba podneo ostavku, a istog dana je formirana radna grupa na čelu sa Draganom Džajićem koja je upravljala FK Crvena zvezda do novih izbora[42] a Džajić je 22. decembra izabran i za punopravnog predsednika kluba.[43] Cilj radne grupe je bio pre svega revitalizacija kluba koji je bio u ogromnim dugovima. Ipak, sportski ciljevi su i dalje ostali isti jer je to obaveza prema mnogobrojnim navijačima. Iako svih godina bez velikih uspeha, Zvezda je važila za najgledaniji tim ne samo u Srbiji već i šire. Proslava 26. domaće titule na Marakani U leto 2013. godine u klub stižu velika pojačanja i videla se želja da se ponovo vrati na vrh domaćeg fudbala. Pored novog trenera Slaviše Stojanovića, najveće ime je Miloš Ninković[44] koji je ispunio dečački san i zaigrao za klub koji voli. Iako je sezona 2013/14. krenula neobećavajuće, gde je u prvom delu sezone zabeleženo nekoliko teških poraza, ipak u nastavku je ceo tim odigrao znatno bolje. Novi trener Slaviša Stojanović, je pored svih problema u klubu uspeo da izvuče maksimum od svojih igrača. U drugom delu sezone je zabeleženo 13 uzastopnih pobeda i tako je Crvena zvezda uspela da se ponovo popne na tron. Tokom sezone naročito su se istakli Pečnik, Mrđa, Milijaš pa i golman Bajković. Ipak ovaj uspeh nije imao odgovarajući efekat, jer je UEFA zbog dugovanja izbacila Zvezdu iz Evropskih takmičenja. U junu 2015. godine Miodrag Božović preuzima Zvezdu, posle ostavke Nenada Lalatovića.[45] U sezoni 2015/2016 je osvojena 27 titula prvaka države.[46][47] Crvena zvezda je na leto nakon osvojene titule igrala kvalifikacije za Ligu šampiona. U drugom kolu kvalifikacija eliminisan je malteški tim Valeta.[48] U trećem kolu igrano je sa bugarskim timom Ludogorec, gde je u prvom meču u gostima bilo 2:2 a kod kuće Zvezda je izgubila sa 2:4.[49] Zvezda je ipak nastavila takmičenje u plejofu UEFA Lige Evrope protiv Sasuola. U prvom meču u Italiji bilo je 3:0 za domaći tim a u drugom susretu 1:1 tako da je beogradski tim završio takmičenje u Evropi.[50] U avgustu 2017. godine, Crvena zvezda se plasirala u Ligu Evrope nakon deset godina savladavši u trećem kolu kvalifikacija Spartu Prag rezultatom 3:0.[51] Zatim, u doigravanju slavila je protiv ruskog Krasnodara. U prvom meču u gostima Zvezda je izgubila sa 2:3, a kod kuće je pobedila sa 2:1.[52][53] U grupnoj fazi H, Zvezda je igrala protiv Arsenala, BATE Borisova i Kelna. 7. decembra 2017, fudbaleri Crvene zvezde savladali su u „meču decenije“, u poslednjem kolu H grupe, ekipu Kelna i izborili posle 25 godina plasman u nokaut fazu nekog evropskog takmičenja. Strelac pobedonosnog gola bio je Slavoljub Srnić u 22. minutu meča u Beogradu. U šesnaestini finala, februara 2018, Crvena zvezda dočekuje CSKA Moskvu gde je Zvezda kod kuće odigrala nerešeno, a u gostima je poražena sa 1:0. Nakon rezultata 2:2 na gostovanju Red bul Salcburgu u doigravanju kvalifikacija, Crvena zvezda se plasirala u grupnu fazu Lige šampiona, za sezonu 2018/19, po prvi put od kada takmičenje postoji pod tim imenom. Oba pogotka za Crvenu zvezdu je postigao El Fardu Ben, nakon asistencija Miloša Degeneka, dok je u ekipi domaćeg tima Moanes Dabur dva puta bio strelac. Prethodno je, u Beogradu, prva utakmica okončana rezultatom 0:0.[54] Ono zbog čega će grupna faza ostati upamćena je da je Crvena zvezda na domaćem terenu odigrala nerešeno protiv Napolija bez postignutih golova, a još veći uspeh je taj što je porazila Liverpul rezultatom 2:0 čiji je strelac oba gola Milan Pavkov. Crvena zvezda je matematički obezbedila novu titulu u Superligi Srbije 5. maja 2019. godine pobedom nad FK Mladost Lučani 1:0, jedini gol za domaćina je postigao Milan Pavkov u 82. minutu. Crvena zvezda je nakon dvomeča sa švajcarskim Jang Bojsom drugu godinu uzastopno ušla u Ligu šampiona, ekipa Crvene zvezde je do Jang Bojsa eliminisala Suduvu, Helsinki i Kopenhagen. U prvom meču u Švajcarskoj bilo je 2:2, a golove za Zvezdu postigli su Miloš Degenek i Mateo Garsija, a u revanšu na stadionu Rajko Mitić bilo je 1:1, jedini gol za Zvezdu postigao je Aleksa Vukanović, a zbog 2 gola u gostima Zvezda je prošla dalje. Žrebom je odlučeno da su u Zvezdinoj grupi (grupa B) još i nemački Bajern Minhen, engleski Totenhem Hotspur i grčki Olimpijakos. Osvajanjem titule Superlige Srbije, četiri kola pre kraja takmičarske 2020/21, Crvena zvezda je po prvi put u istoriji vezala četiri uzastopna šampionska naslova.[55] U svakom od ta četiri prvenstva nastupali su Milan Borjan, Marko Gobeljić, Milan Rodić, El Fardu Ben, Ričmond Boaći i Branko Jovičić.[56] Grb kroz istoriju Grbovi FK Crvena zvezda 1945–1950. 1950–1995. 1995–2011. 2011–2019. od 2019. Navijači Delije na severnoj strani stadiona Crvene zvezde tokom večitog derbija (2009.g.) Glavni članak: Delije sever Crvena zvezda je srpski klub sa najvećim brojem navijača prema većini istraživanja koja su sprovedena u Srbiji. Navijači Crvene zvezde se nazivaju „Delije“. Ova navijačka grupa nastala je ujedinjenjem dotadašnjih manjih navijačkih grupa 7. januara 1989. Delije su uvek imale svoje grupe i podgrupe, trenutno neke od najznačajnijih su: Belgrade boys, Brigate, Ultra Boys i Heroes. Navijači Crvene zvezde i Olimpijakosa razvili su duboko prijateljstvo. Navijači oba tima su sebe nazvali „Pravoslavna braća“ („Orthodox Brothers“). Mnogo puta navijači Crvene zvezde iz različitih navijačkih klubova su bili na utakmicama Olimpijakosa, posebno protiv njihovog najvećeg rivala Panatinaikosa. Odnedavno Orthodox Brothers su počeli da uključuju navijače Spartaka iz Moskve. Uspesi Takmičenje Broj Godina Nacionalna takmičenja — 64 Nacionalno prvenstvo — 34 (rekord) Zvezdica za 10 osvojenih titula Zvezdica za 10 osvojenih titula Zvezdica za 10 osvojenih titula Prvenstvo NR Srbije Prvak 1 1945/46. Drugi 0 / Prvenstvo SFR Jugoslavije Prvak 19 1951, 1952/53, 1955/56, 1956/57, 1958/59, 1959/60, 1963/64, 1967/68, 1968/69, 1969/70, 1972/73, 1976/77, 1979/80, 1980/81, 1983/84, 1987/88, 1989/90, 1990/91, 1991/92. Drugi 9 1948/49, 1950, 1952, 1960/61, 1971/72, 1977/78, 1981/82, 1985/86, 1988/89. Treći 7 1946/47, 1953/54, 1964/65, 1973/74, 1974/75, 1978/79, 1986/87. Prvenstvo SR Jugoslavije Prvak 3 1994/95, 1999/00, 2000/01. Drugi 7 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1996/97, 1997/98, 2001/02, 2002/03. Treći 1 1998/99. Prvenstvo Srbije i Crne Gore Prvak 2 2003/04, 2005/06. Drugi 1 2004/05. Prvenstvo Srbije Prvak 9 2006/07, 2013/14, 2015/16, 2017/18, 2018/19, 2019/20, 2020/21, 2021/22, 2022/23. Drugi 7 2007/08, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2014/15, 2016/17. Treći 1 2008/09. Nacionalni kup — 27 (rekord) Zvezdica za 10 osvojenih kupova Zvezdica za 10 osvojenih kupova Kup SFR Jugoslavije Pobednik 12 1948, 1949, 1950, 1957/58, 1958/59, 1963/64, 1967/68, 1969/70, 1970/71, 1981/82, 1984/85, 1989/90. Finalista 8 1952, 1954, 1973, 1979/80, 1983/84, 1987/88, 1990/91, 1991/92. Kup SR Jugoslavije Pobednik 7 1992/93, 1994/95, 1995/96, 1996/97, 1998/99, 1999/00, 2001/02. Finalista 1 2000/01. Kup Srbije i Crne Gore Pobednik 2 2003/04, 2005/06. Finalista 2 2002/03, 2004/05. Kup Srbije Pobednik 6 2006/07, 2009/10, 2011/12, 2020/21, 2021/22, 2022/23. Finalista 2 2016/17, 2018/19. Nacionalni superkup — 2 (rekord) Superkup SFR Jugoslavije Pobednik 2 1969, 1971. Finalista 0 / Nacionalni liga kup — 1 (rekord) Liga kup SFR Jugoslavije Pobednik 1 1972/73. Finalista 0 / Kontinentalna takmičenja — 3 Liga šampiona (Kup evropskih šampiona) Pobednik 1 1990/91. Finalista 0 / Polufinale 3 1956/57, 1970/71, 1991/92. Četvrtfinale 5 1957/58, 1973/74, 1980/81, 1981/82, 1986/87. Liga Evrope (Kup UEFA) Pobednik 0 / Finalista 1 1978/79. Polufinale 0 / Superkup Evrope Pobednik 0 / Finalista 1 1991. Kup pobednika kupova Pobednik 0 / Finalista 0 / Polufinale 1 1974/75. Kup sajamskih gradova Pobednik 0 / Finalista 0 / Polufinale 1 1961/62. Mitropa kup Pobednik 2 1958, 1968. Finalista 0 / Polufinale 1 1957. Svetska takmičenja — 1 Interkontinentalni kup Pobednik 1 1991. Finalista 0 / proširiMeđunarodni turniri Trofej Kvarnerske rivijere (do 19) (Rijeka) Osvajač (4): 1954, 1955, 1969, 1978. Finalista (2): 1971, 1986. Trofej Belincone (do 19) Osvajač (2): 1959, 1963. Trofej Santijago de Čile Osvajač (1): 1962. Trofej Pariza Osvajač (1): 1962. Finalista (1): 1979. Iberiko trofej (Badahoz) Osvajač (1): 1971. Finalista (1): 1973. Trofej Tereze Herere (La Korunja) Osvajač (1): 1971. Trofej Kosta del Sol (Malaga) Osvajač (1): 1973. Finalista (1): 1971. Oranž trofej (Valensija) Osvajač (1): 1973. Dunavski kup Osvajač (1): 1976. Kup Sveta I (Singapur) Osvajač (1): 1977. Kup Sveta II (Australija) Finalista (1): 1977. Kup Lunarne Nove godine (Hongkong) Osvajač (1): 1980. Trofej Beograda Osvajač (2): 1980, 1981. Trofej Hihona Osvajač (1): 1982. Trofej Madrida Finalista (2): 1990, 1996. Trofej Verone Osvajač (1): 1991. Trofej Bastije Osvajač (1): 1995. Trofej Frajburga Osvajač (1): 1997. Evrofudbal kup (do 21) (Groningen) Osvajač (1): 2001. Trofej Joana Gampera (Barselona) Finalista (1): 2002. Trofej Lajpciga Osvajač (1): 2004. Kup sestrinskih gradova u Čikagu Osvajač (1): 2010. Uhren kup (Kup satova) (Bazel) Finalista (1): 2013. Igrači Prvi tim Od 9. avgusta 2023.[57][58][59] Br. Pozicija Igrač 1 Srbija G Zoran Popović 2 Srbija O Kosta Nedeljković 3 Australija O Miloš Degenek 4 Crna Gora S Mirko Ivanić 5 Srbija O Uroš Spajić 6 Novi Zeland S Marko Stamenić 7 Srbija S Jovan Šljivić 8 Gabon S Gelor Kanga 10 Srbija S Aleksandar Katai 13 Argentina O Aleks Vigo 14 Nigerija N Piter Olajinka 15 Austrija O Aleksandar Dragović 16 Gruzija O Irakli Azarovi 17 Obala Slonovače N Žan Filip Kraso 18 Izrael G Omri Glazer 19 Srbija O Nemanja Milunović 20 Zambija S Kings Kangva Br. Pozicija Igrač 21 Gana S Edmund Ado 22 Srbija N Jovan Mijatović 23 Srbija O Milan Rodić 27 Srbija G Nikola Vasiljević 29 Rusija S Jegor Prucev 30 Gana S Osman Bukari 33 Srbija S Srđan Mijailović 37 Srbija S Vladimir Lučić 41 Srbija S Nikola Knežević 44 Srbija O Stefan Leković 45 Srbija S Nikola Mituljikić 55 Srbija S Slavoljub Srnić 70 Srbija S Uroš Kabić 76 Srbija O Lazar Nikolić 77 Srbija O Marko Gobeljić 80 Srbija S Stefan Mitrović Povučeni brojevi Glavni članak: Spisak korišćenih brojeva dresova FK Crvena zvezda 11 – Dragan Džajić Od sezone 2023/24. povučen je dres pod brojem 11, u čast najboljeg fudbalera Crvene zvezde svih vremena Dragana Džajića. Poslednji igrač koji je licenciran sa brojem 11 bio je Osman Bukari.[60] 12 – Delije Poslednji igrač koji je za zvanična takmičenja licenciran pod brojem 12 na dresu bio je Saša Radivojević, u prvom delu sezone 2009/10.[61] Jula meseca 2010. godine, rukovodstvo kluba donelo je odluku da broj 12 povuče iz upotrebe u čast navijačima. Ta odluka donesena je kao znak zahvalnosti za privrženost klubu i simbolično predstavlja podršku publike kao 12. igrača.[62] 26 – Goran Gogić (posmrtno) Od leta 2014, Crvena zvezda nije koristila broj 26 na utakmicama Superlige Srbije.[63] Dres sa tim brojem prethodno je zadužio Goran Gogić, dok je tokom sezone 2014/15. preuzeo broj 25, koji je ranije nosio u Jagodini.[64] Nakon odlaska iz kluba, Gogić je prešao u kineski grad Ćingdao, gde je nastupao za istoimeni klub. Preminuo je 3. jula 2015, u svojoj 29. godini, usled kolabiranja i gubitka svesti posle treninga.[65] Neki od fudbalera, poput Marka Marinkovića i Milana Jevtovića, kasnije su bili licencirani pod brojem 26 za takmičenja pod okriljem UEFE.[66] Iako je za Crvenu zvezdu debitovao sa tim brojem dresa protiv Spartaksa iz Jurmale, leta 2018. godine, Jevtović je izabrao broj 33 u domaćem šampionatu.[67] Zvezdine zvezde Crvena zvezda već 50 godina unazad ima tradiciju da dodeljuje zvanje „Zvezdina zvezda“ igračima koji su imali veliki uticaj na klupsku istoriju i koji su je proslavili širom sveta. Svaki od petorice izabranih igrača je svojevremeno bio i kapiten kluba.[68] Takođe svi igrači osim Dragana Stojkovića su igrali najmanje jednu deceniju za klub. Konačno, 29. maja 2010. na proslavi 65 godina kluba Generacija 1991. koja je osvojila Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup proglašena za šestu Zvezdinu zvezdu. Za sada je samo pet igrača i jedna generacija bilo izabrano: 1. Rajko Mitić 1. Rajko Mitić 2. Dragoslav Šekularac 2. Dragoslav Šekularac 3. Dragan Džajić 3. Dragan Džajić 4. Vladimir Petrović Pižon 4. Vladimir Petrović Pižon 5. Dragan Stojković Piksi 5. Dragan Stojković Piksi 6. Generacija 1991. 6. Generacija 1991. Sastav šampiona Evrope Glavni članak: Generacija 1991. Sastav osvajača titule prvaka Evrope: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stevan „Dika“ Stojanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Duško Radinović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slobodan Marović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Jugović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Refik Šabanadžović Rumunija Miodrag Belodedić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ilija Najdoski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Robert Prosinečki Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dejan Savićević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Siniša Mihajlović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Darko Pančev Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragiša Binić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vlada Stošić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Goran „Maza“ Vasilijević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivica Momčilović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Željko Kaluđerović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milić Jovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Goran Jurić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Rade Tošić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladan Lukić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Milojević Trener: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubomir „Ljupko“ Petrović Ostali poznati igrači Glavni članak: Spisak igrača FK Crvena zvezda Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran „Žota“ Antonijević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan „Kule“ Aćimović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Petar Baralić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Beara Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dejan Bekić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Cvijetin Blagojević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladislav „Bleki“ Bogićević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zdravko Borovnica Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav „Bane“ Vukosavljević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Kiril „Kiro“ Dojčinovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ratomir Dujković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Durković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Predrag Đajić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milovan Đorić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Žarko Đurović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Boško Đurovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milko Đurovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Marko Elsner Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Todor „Toša“ Živanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miljan Zeković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tomislav Ivković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan Janković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slobodan „Cole“ Janković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Rajko Janjanin Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Živorad „Žika“ Jevtić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan Jezerkić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran Jelikić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nikola Jovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan „Mile“ Jovin Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivan Jurišić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Boško Kajganić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stanislav Karasi Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mihalj Keri Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Klenkovski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Borivoje „Bora“ Kostić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miodrag Krivokapić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Petar Krivokuća Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srboljub Krivokuća Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zlatko Krmpotić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vojin Lazarević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubomir Lovrić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Živan Ljukovčan Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Maravić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vojislav „Vojkan“ Melić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragan Miletović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Đorđe Milovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Goran Milojević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nedeljko „Neđa“ Milosavljević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Trifun „Trifke“ Mihailović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mitar Mrkela Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srđan Mrkušić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Husref Musemić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slavoljub Muslin Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan „Staja“ Nikolić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovica Nikolić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miodrag „Mile“ Novković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tihomir „Bata“ Ognjanov Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stevan Ostojić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miroslav Pavlović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Bela Palfi Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ognjen „Olja“ Petrović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir „Vladica“ Popović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran Prljinčević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Slavko Radovanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Radović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srebrenko Repčić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Antun Rudinski Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan „Dule“ Savić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubomir „Ljubiša“ Spajić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Srboljub „Srba“ Stamenković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nikola Stipić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Aleksandar „Dika“ Stojanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Sead Sušić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Lazar Tasić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Kosta Tomašević Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Novak „Krca“ Tomić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivan Toplak Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zoran Filipović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Sulejman Halilović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Borislav „Boro“ Cvetković Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan Cokić Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan Čop Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miloš Šestić Slovenija Milenko Ačimovič Savezna Republika Jugoslavija Ivan Adžić Savezna Republika Jugoslavija Branko Bošković Savezna Republika Jugoslavija Goran Bunjevčević Savezna Republika Jugoslavija Risto Vidaković Savezna Republika Jugoslavija Ivan Gvozdenović Savezna Republika Jugoslavija Jovan „Cune“ Gojković Savezna Republika Jugoslavija Anto Drobnjak Savezna Republika Jugoslavija Goran Drulić Savezna Republika Jugoslavija Ivan Dudić Savezna Republika Jugoslavija Goran Đorović Savezna Republika Jugoslavija Bratislav Živković Savezna Republika Jugoslavija Ilija Ivić Savezna Republika Jugoslavija Dragoslav Jevrić Savezna Republika Jugoslavija Zoran Jovičić Savezna Republika Jugoslavija Darko Kovačević Savezna Republika Jugoslavija Aleksandar Kocić Savezna Republika Jugoslavija Nebojša Krupniković Savezna Republika Jugoslavija Nenad Lalatović Savezna Republika Jugoslavija Leo Lerinc Savezna Republika Jugoslavija Nenad Maslovar Savezna Republika Jugoslavija Zvonko Milojević Savezna Republika Jugoslavija Zoran Njeguš Savezna Republika Jugoslavija Perica Ognjenović Savezna Republika Jugoslavija Dejan „Rambo“ Petković Savezna Republika Jugoslavija Mihajlo Pjanović Savezna Republika Jugoslavija Nenad Sakić Savezna Republika Jugoslavija Dejan Stanković Savezna Republika Jugoslavija Dejan Stefanović Severna Makedonija Mitko Stojkovski Srbija i Crna Gora Nemanja Vidić Srbija i Crna Gora Vladimir Dišljenković Srbija i Crna Gora Milan Dudić Srbija i Crna Gora Nikola Žigić Srbija i Crna Gora Boško Janković Srbija i Crna Gora Nenad „Piksi“ Kovačević Srbija i Crna Gora Aleksandar Luković Srbija i Crna Gora Marjan Marković Srbija i Crna Gora Marko Pantelić Crna Gora Boban Bajković Srbija Dušan Basta Komori El Fardu Ben Srbija Milan Biševac Gana Ričmond Boaći Kanada Milan Borjan Portugalija Ugo Vieira Senegal Ibrahim Gaj Nigerija Abiola Dauda Australija Miloš Degenek Holandija Mičel Donald Argentina Luis „Lučo“ Ibanjez Brazil Kadu Gabon Gelor Kanga Ekvador Segundo Kastiljo Srbija Aleksandar Katai Srbija Ognjen Koroman Srbija Darko Lazović Francuska Damijen Le Talek Njemačka Marko Marin Srbija Luka Milivojević Srbija Nenad Milijaš Srbija Dejan Milovanović Srbija Dragan Mrđa Srbija Pavle Ninkov Srbija Miloš Ninković Srbija Milan Pavkov Srbija Marko Perović Slovenija Nejc Pečnik Srbija Aleksandar Pešić Srbija Nemanja Radonjić Srbija Ivan Ranđelović Srbija Vujadin Savić Treneri Glavni članak: Spisak trenera FK Crvena zvezda Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav Sekulić (1946) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Svetislav Glišović (1946–48) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Aleksandar Tomašević (1948–50) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Broćić (1951) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Žarko Mihajlović (1951) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav Sekulić (1952) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Žarko Mihajlović (1952–53) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Broćić (1953–54) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Boško Ralić (1954) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milovan Ćirić (1954–57) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miša Pavić (1957–64) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivan Toplak (1964–66) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miljan Miljanić (1966–74) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miljenko Mihić (1974–75) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milovan Ćirić (1975–76) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Gojko Zec (1976–78) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković (1978–82) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Stevan Ostojić (1982–83) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Gojko Zec (1983–86) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Velibor Vasović (1986–88) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković (1988) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoslav Šekularac (1989–90) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljupko Petrović (1990–91) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladica Popović (1991–92) Savezna Republika Jugoslavija Milan Živadinović (1992–94) Savezna Republika Jugoslavija Ljupko Petrović (1994–96) Savezna Republika Jugoslavija Vladimir Petrović Pižon (1996–97) Savezna Republika Jugoslavija Vojin Lazarević (1997) Savezna Republika Jugoslavija Milorad Kosanović (1997–98) Savezna Republika Jugoslavija Vojin Lazarević (1998–99) Savezna Republika Jugoslavija Miloljub Ostojić (1999) Savezna Republika Jugoslavija Zvonko Radić (privremeni) (1999) Savezna Republika Jugoslavija Slavoljub Muslin (1999–01) Savezna Republika Jugoslavija Zoran Filipović (2001–03) Srbija i Crna Gora Slavoljub Muslin (2003–04) Srbija i Crna Gora Ljupko Petrović (2004) Srbija i Crna Gora Milovan Rajevac (privremeni) (2004) Srbija i Crna Gora Ratko Dostanić (2004–05) Italija Valter Zenga (2005–06) Bosna i Hercegovina Dušan Bajević (2006–07) Severna Makedonija Boško Đurovski (2007) Srbija Milorad Kosanović (2007) Srbija Aleksandar Janković (2007–08) Češka Italija Zdenjek Zeman (2008) Severna Makedonija Čedomir Janevski (2008–09) Srbija Kipar Siniša Gogić (privremeni) (2009) Srbija Vladimir Petrović Pižon (2009–10) Srbija Ratko Dostanić (2010) Srbija Aleksandar Kristić (2010) Hrvatska Robert Prosinečki (2010–12) Srbija Aleksandar Janković (2012–13) Portugalija Rikardo Sa Pinto (2013) Slovenija Slaviša Stojanović (2013–14) Srbija Nenad Lalatović (2014–15) Crna Gora Miodrag Božović (2015–17) Severna Makedonija Boško Đurovski (privremeni) (2017) Srbija Vladan Milojević (2017–19) Srbija Dejan Stanković (2019–2022) Srbija Miloš Milojević (2022—2023) Izrael Barak Bahar (2023—trenutno) Predsednici Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mita Miljković (1948–51) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Isa Jovanović (1951–52) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Sava Radojčić (1952–54) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoslav Marković (1954–55) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milić Bugarčić (1955–56) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoje Đurić (1956) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Blagojević (1956–60) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milić Bugarčić (1960–63) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Radovan Pantović (1963–65) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Blagojević (1965–68) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nikola Bugarčić (1968–77) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Radovan Pantović (1977–81) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Brana Dimitrijević (1981–82) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vlastimir Purić (1982) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Miladin Šakić (1982–87) Savezna Republika Jugoslavija Svetozar Mijailović (1987–93) Srbija i Crna Gora Dragan Džajić (1998–04) Srbija Dragan Stojković (2005–07) Srbija Toplica Spasojević (2007–08) Srbija Dobrivoje Tanasijević (2008–09) Srbija Vladan Lukić (2009–12) Srbija Dragan Džajić (2012–14) Srbija Svetozar Mijailović (2014–trenutno) Rivalstvo sa Partizanom Glavni članak: Večiti derbi Zvezdin gradski rival je Partizan i utakmice između ova dva kluba se nazivaju „večiti derbiji“. Ove utakmice su uvek bile željno iščekivane i vrlo spektakularne, ali zbog slabijeg kvaliteta fudbala u poslednjim godinama, kao i velike količine nasilja i huliganizma, drastično je smanjena posećenost na ovim utakmicama. Derbi igran 11. maja 2005. u polufinalu kupa Srbije i Crne Gore je posetilo 8.000 gledalaca, što je najmanje u istoriji. Najveća posećenost je bilo oko 108.000 gledalaca. Statistika fudbalskog derbija Od 26. maja 2022. Takm. IGP CZB N PAR GolCZV GolPAR Prvenstvo 167 66 54 47 232 198 Kup 40 21 5 14 59 50 Ostalo 54 25 9 20 103 88 Ukupno 261 112 68 81 394 336 IGP: odigrano utakmica CZB: pobeda Crvene zvezde N: nerešeno PAR: pobeda Partizana GolCZB: postignutih golova Crvene zvezde GolPAR: postignutih golova Partizana FK Crvena zvezda u Superligi Srbije Glavni članak: Superliga Srbije u fudbalu Stanje na dan: 22. maj 2022. Sezona IG P N I GD GP GR Bod. Plas. 2006/07. 32 23 5 4 55 27 +28 74 1. 2007/08. 33 21 12 0 65 22 +43 75 2. 2008/09. 33 17 8 8 59 32 +27 59 3. 2009/10. 30 23 2 5 53 17 +36 71 2. 2010/11. 30 22 4 4 52 18 +34 70 2. 2011/12. 30 21 5 4 57 18 +39 68 2. 2012/13. 30 20 2 8 55 35 +20 62 2. 2013/14. 30 23 3 4 66 27 +39 72 1. 2014/15. 30 19 7 4 46 20 +26 64 2. 2015/16. 37 30 5 2 97 27 +70 54 1. 2016/17. 37 30 4 3 93 33 +60 55 2. 2017/18. 37 32 4 1 96 19 +77 60 1. 2018/19. 37 33 3 1 97 20 +77 60 1. 2019/20. 30 25 3 2 68 18 +50 78 1. 2020/21. 38 35 3 0 114 20 +94 108 1. 2021/22. 37 32 4 1 95 19 +76 100 1. Ukupno 531 406 74 51 1168 372 +796 1130 1. (NP) IG = Igrao utakmica; P = Pobedio; N = Nerešeno; I = Izgubio; GD = Golova dao; GP = Golova primio; GR = Gol razlika; Bod. = Bodova; Plas. = Plasman; NP = Najviši plasman FK Crvena zvezda u Kupu Srbije Sezona Plasman 2006/07. Pobednik 2007/08. Polufinale 2008/09. Polufinale 2009/10. Pobednik 2010/11. Polufinale 2011/12. Pobednik Sezona Plasman 2012/13. Četvrtfinale 2013/14. Četvrtfinale 2014/15. Osmina finala 2015/16. Osmina finala 2016/17. Finalista 2017/18. Četvrtfinale Sezona Plasman 2018/19. Finalista 2019/20. Polufinale 2020/21. Pobednik 2021/22. Pobednik FK Crvena zvezda u evropskim takmičenjima Glavni članak: FK Crvena zvezda u evropskim takmičenjima Zaključno sa 3. novembrom 2022, Crvena zvezda je u evropskim kupovima igrala: Takmičenje Ut. Pob. Ner. Por. GD GP UEFA Liga šampiona 151 70 33 48 278 203 Kup pobednika kupova 34 12 10 12 64 43 UEFA liga Evrope 165 70 42 53 253 207 UEFA superkup 1 0 0 1 0 1 Interkontinentalni kup 1 1 0 0 3 0 I Ukupno UEFA takmičenja 352 153 85 114 598 454 Mitropa kup 39 17 7 15 71 58 Kup sajamskih gradova 21 9 2 10 32 29 Intertoto kup 6 3 1 2 15 15 II Ukupno ostala takmičenja 66 29 10 27 118 102 Ukupno I + II 418 182 95 141 716 556 Dresovi (proizvođači i sponzori) Period Proizvođač opreme Glavni sponzor na dresu 1977–1978 Admiral 1979 Puma 1980–1986 Kristal Zaječar 1986–1987 de LUKS 1987–1988 Li Kuper 1988–1989 Kasuči 1989–1990 Mister Bejbi 1990–1991 DEKSIM 1991–1993 Humel Klasik 1993–1994 Komercijalna banka 1994–1996 Diadora Beobanka 1996–1998 Kapa 1998–2001 Pils lajt 2001–2003 Adidas 2003–2005 Viner štetiše Šarp 2005–2006 Tojota 2006–2008 Najki 2008–2009 2010 2344 – Za moju Zvezdu 2010–2012 Gasprom 2012–2013 Leđea 2013–2017 Puma 2017– Makron Generalni sponzor Od 2010. godine generalni sponzor jednog od najpopularnijih fudbalskih klubova u Srbiji je kompanija „Gasprom njeft“ — većinski akcionar srpske kompanije „Naftna industrija Srbije“ i najveći strani investitor u zemlji. Tokom saradnje sa „Gasprom njeftom“ klub je šest puta osvajao titulu šampiona Srbije, dva puta je osvojio Kup Srbije i redovno je učestvovao na evropskim turnirima. U okviru saradnje, osim reklamiranja brendova kompanije „Gasprom njeft“ zajedno sa FK Zenitom iz Sankt Peterburga realizuje se saradnja u oblasti omladinskog fudbala — razmena mladih igrača i održavanje prijateljskih utakmica. Napomene ^ Ime „Crvena zvezda“ se uglavnom prevodi na ostale svetske jezike i to na engleskom kao „Red Star“, nemačkom kao „Roter Stern“, francuskom kao „Etoile Rouge“, italijanskom kao „Stella Rossa“, španskom kao „Estrella Roja“, holandskom kao „Rode Ster“, norveškom kao „Røde Stjerne“, rumunskom kao „Steaua Roşie“. Vidi još Spisak fudbalskih klubova u Srbiji ŽFK Crvena zvezda crvena zvezda istorija crvene zvezde fudbalski klub fudbalskog kluba fk red star legende igrači roman

by J. GIZYCKI (Author) 1967 unutra je veoma dobro osuvana, tvrd je povez, samo je zastitni omotac kao sto se vidi na slici ostecen Šah kroz vekove Šah u svakom trenutku Šah (od pers. شاه [šâh, shah] — kralj) sportska je igra na ploči (tabli) za dva igrača. Šahovska tabla Persijski mladići igraju šah. Šah se igrao u Persiji još od 3. veka Šah sa figurama u obliku zmajeva u galeriji na Grenvil ostrvu u Vankuveru Istorija šaha[uredi | uredi izvor] Šahovska partija sa živim figurama, 1924. godine Ne postoje pouzdani podaci o njegovom postanku. Najverovatnije je da se pojavio pre više od 2.000 godina.[1] Prilikom arheoloških iskopavanja u Uzbekistanu nađene su dve figurice od slonovače koje pripadaju periodu vladavine cara Huviške (II vek). Stručnjaci smatraju da su to šahovske figurice. U V veku nastala je u Indiji posebna vrsta vojne igre na drvenoj ploči - „čaturanga“, što znači četverodeoni. Čaturanga je kao daleki predak današnjeg šaha bila igra koja je odražavala sastav i poredak tadašnje indijske vojske, koju su sačinjavala 4 roda: pešadija, konjica, slonovi i borna kola, a u sredini su se nalazili radža (kralj) i njegov savetnik mantrin (današnja kraljica ili dama). Kretanje figura određivalo se bacanjem kocke. Igru su u VI veku prihvatili Persijanci (čatrang), a od njih u VII veku Arapi su osvajanjem Irana preuzeli i tokom naredna dva veka bila je veoma popularna u arapskim zemljama.[2] Održavani su mečevi između najboljih igrača, proučena su moguća otvaranja (tabije) i sastavljeni su prvi problemi otvaranja (mansube). Halif Harun al Rašid je poslao krajem VIII veka francuskom vladaru Karlu Velikom na poklon šah od slonove kosti. U IX veku Arapi su je pod imenom „šatrandž“ preneli u Španiju, Šatrandž predstavlja viši oblik čaturange. Ishod borbe više ne određuje slučaj (bacanje kockice), već logika i snalažljivost igrača. Igra postiže veliku popularnost i širi se po evropskim zemljama sve do Islanda. Francuski kralj Luj IX je 1254. godine izdao specijalni edikt koji je zabranjivao igranje šaha. U Evropi je šah usavršen uvođenjem rokade i povećanjem dejstva kraljice i lovca (kod Arapa je kraljica mogla ići samo po jedno polje ukoso, a lovac je mogao da skače ukoso na svako treće polje: pošto je teško bilo izvesti mat, postojala su dva načina da se pobedi - usamljivanjem protivničkog kralja i patom, koji se računao kao pobeda za patiranu stranu). Sa reformom su ukinuta ova dva načina pobede [3]. Usavršavanjem od drevne čaturange igra je poprimala današnji oblik. Nastala je u XV veku kada se 1497. godine pojavilo prvo štampano delo o šahu koje je napisao španski šahist Lusena. Njegovo delo su nastavili u XVI i XVII veku Španac Rui Lopez i Italijani Polerio i Greko, sve dok u XVIII veku francuski šahovski majstor Filidor delom Analiza šahovske igre (franc. Analyse des Échecs) nije postavio temelje savremenoj šahovskoj teoriji.[4] Pravila igre[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Pravila šaha, Šahovska tabla, Šahovske figure, Mat, Kralj u šahu, Pat i Remi Šah se igra na kvadratnoj ploči (tabli) koja se naziva šahovska tabla (ploča). Tabla je podeljena na 8 kolona i 8 redova polja, dakle sadrži 64 polja koja su naizmenično crne i bele boje. Polja mogu biti nacrtana (štampana) ili na posebnom stolu koji se naziva šahovski sto i služi prvenstveno za igranje šaha.[5] Šahovske figure Kralj Kraljica Top Lovac Skakač Pešak Svaki igrač počinje igru sa 16 figura. Figure su: kralj, kraljica (ili dama), top (ili kula) — 2 komada, skakač (ili konj) — 2 komada, lovac (ili laufer) (2 komada), pešak (ili pion) — 8 komada. Jedan igrač igra belim, a drugi crnim figurama, naizmenično pomerajući svoje figure, pri čemu beli ima prednost prvog poteza. Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat (šah-mat znači mrtav kralj) situaciju. Šah-mat je situacija kada je kralj napadnut i ne postoji način da se zaštiti od napada ili da se pomeri na nenapadnuto polje. U slučaju šah-mata (kraće mat), partija se završava, a pobednik je igrač koji je matirao suparnika. Osim mata, kad je pobednik poznat, partija može da rezultuje i remijem ili pat pozicijom - tada je rezultat nerešen. Pat je situacija kada je jedan od igrača na potezu, ali ne može da pomeri ni jednu svoju figuru. Remi je situacija kada nijedan igrač ne može dati mat drugom igraču, uglavnom usled nedostatka figura ili kada oba igrača procene da ne mogu nadigrati svog protivnika, tada dogovorno zaključuju remi, i to se zapisuje ½:½, tj. poen se deli. Nekada je postojalo pravilo da se u slučaju pata ili remija računa da su oba igrača izgubila, ili se igralo sve dok neko ne bi pobedio, međutim pošto je to moglo drastično da se oduži, da bi ubrzali odigravanje turnira, FIDE (franc. Fédération Internationale des Échecs - Međunarodna šahovska federacija) je donela današnje pravilo o podeli poena. Šahovska notacija[uredi | uredi izvor] Ovaj članak koristi algebarsku šahovsku notaciju kako bi se opisali šahovski potezi. Praćenje poteza koje je obavezno prilikom svih takmičenja. Postoje nekoliko vrsta notacija: algebarska, opisna (primjenjuje se kod anglosaksonskih zemalja), Forsajtova, Udemanov kodeks itd. U algebarskoj notaciji, koja se najviše koristi, prvo se beleži znak figure i polje sa kojeg se polazi (kralj — K, dama — D, top — T, lovac — L, skakač — S, dok se pešak ne obeležava početnim znakom figure); a potom se doda crtica i linija (od a do h) i red (od 1 do 8) polja na koje figura stupa. Ako potez sadrži uzimanje protivničke figure, onda umesto crtice stavljaju se dve tačke. Ako se potezom daje „šah“, onda se stavlja na kraju znak +. Mala rokada se označava ovako: 0-0. Velika rokada se označava ovako: 0-0-0. Kad se pokreće pešak, napred se ne stavlja njegov znak. Kao čest primer upotrebe notacije uzima se kratka partija s temom Legalovog mata: 1. e2-e4 e7-e5 2. Lf1-c4 d7-d6 3. Sg1-f3 h7-h6 4. Sb1-c3 Lc8-g4? (znakom pitanja se označava slab potez, a uzvičnikom odličan) 5. Sf3:e5! Lg4:d1? 6. Lc4:f7+ Ke8-e7 7. Sc3-d5 mat. Postoji i kratka algebarska notacija, koja je daleko češće u upotrebi u turnirskoj praksi od duge algebarske notacije. Po njoj bi se navedena partija zapisala ovako: 1. e4 e5 2. Lc4 d6 3. Sf3 h6 4. Sc3 Lg4? 5. S:e5! L:d1? 6. L:f7+ Ke7 7. Sd5# (mat se označava tarabicom). Potezi koji označavaju uzimanje u kratkoj notaciji označavaju se dvotačkom (:), međutim, to nije neophodno pošto se podrazumeva. Ako dve figure mogu odigrati na isto polje, u kratkoj notaciji potez se označava ovako: Ako su obe figure na istom redu: početnim slovom figure linijom na kojoj se nalazi poljem na koje se postavlja. Ako su obe figure na istoj liniji: početnim slovom figure brojem reda na kojem se figura nalazi poljem na koje dolazi. Ako su figure na različitim redovima i linijama, koristi se metoda 1. Primer za 1. a b c d e f g h 8 a1 white rookb1 black crossh1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i h1; Tab1 - top koji se nalazio na polju a1 pomera se na b-liniju; ili, Thb1 - top koji se nalazio na polju h1 pomera se na b-liniju. Primer za 2. a b c d e f g h 8 a8 white rooka2 black crossa1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i a8; T1a2 - top koji se nalazio polju a1 pomera se na drugi red; ili, T8a2 - top koji se nalazio na polju a8 pomera se na drugi red. Primer za 3. a b c d e f g h 8 f3 black crossd2 white knightg1 white knight 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Skakači belog nalaze se na poljima d2 i g1; Sgf3 - skakač koji se nalazio na polju g1 pomera se na polje f3; ili, Sdf3 - skakač koji se nalazio na polju d2 pomera se na polje f3. Ako dva pešaka mogu uzeti istu protivničku figuru ili pešaka, pešak koji vuče beleži se: slovom linije na kojoj se nalazi znakom : oznakom polja na koje stupa Primer za uzimanje a b c d e f g h 8 d5 black rookc4 white pawne4 white pawn 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Beli pešaci nalaze se na poljima e4 i c4, crni top na polju d5. Ako pešak sa e4 uzima topa, beleži se e:d5, a ukoliko pešak sa c4 uzima topa, beleži se c:d5. Primer za promociju a b c d e f g h 8 a8 white queend8 white bishoph8 white knighta7 white pawnd7 white pawnh7 white pawnf2 black pawnf1 black rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h U slučaju promocije pešaka beleži se potez pešakom, a odmah sledi početno slovo figure koja se postavlja na tablu. Primeri: a8D, h8S, d8L, f1T. U Srbiji, šahovski potezi se mogu beležiti ćirilicom ili latinicom. Sudijska komisija Šahovskog saveza Centralne Srbije preporučuje upotrebu ćirilice. Šahovska takmičenja[uredi | uredi izvor] Šahovska takmičenja mogu se podeliti na turnire, mečeve i timska takmičenja. O bilo kakvom takmičenju da se radi, za pobedu se dobija 1 poen, za remi ½ poena, dok se za izgubljenu partiju ne dobijaju poeni (retko kada organizatori šahovskih takmičenja odstupaju od ovog pravila).[6] Šahovski turniri[uredi | uredi izvor] Šahovski turniri organizuju po kružnom sistemu (Soneborn-Berger - često se nazivaju samo Berger), zatim po švajcarskom, ševeninškom i nokaut sistemu. Glavni članak: Spisak najznačajnijih turnira u istoriji šaha Kružni sistem (Berger)[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Bergerov sistem Berger-turniri obično su zatvorenog tipa (igrači koji učestvuju, dolaze po pozivu organizatora). Kad je reč o kružnom sistemu (Soneborn-Berger), igra se po pravilu „svako sa svakim“. Minimalan broj igrača je tri, a može se organizovati da se igra jednokružno (svako sa svakim po jednu partiju), dvokružno (svako sa svakim po dve partije - jednu belim figurama, drugu crnim) itd. Ukoliko je za turnir prijavljen neparan broj igrača, u svakom kolu jedan igrač je slobodan (nema protivnika) i ne dobija poene. Pobednik turnira je igrač koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko više takmičara ostvari jednak broj poena, uspešniji je onaj igrač čiji je veći zbir poena sa takmičarima iz gornje polovine konačne turnirske tabele. Ovaj sistem nosi ime po pobornicima ideje, engleskom šahisti Viljemu Sonebornu i austrijskom teoretičaru šahovske završnice Johanu Bergeru. (vidi Bergerove tablice) Švajcarski sistem[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Švajcarski sistem Turniri koji se igraju po švajcarskom sistemu obično su otvoreni turniri (svako može da se prijavi za turnir) i za učešće obično se plaća upisnina. Najčešće, ovo su masovni turniri, sa velikim brojem učesnika i posle Drugog svetskog rata postali veoma su popularni u čitavom svetu, tako da su doneli ogromnu korist u popularizaciji šaha. Tvorac ovog sistema je Švajcarac dr J. Miler. Pošto je broj učesnika turnira prevelik da bi igrao svako sa svakim kao kod turnira koji se igraju po Berger-sistemu, pre svakog kola pribegava se ciljanom parovanju. Na primer, pre nego što se potpuno završe sve partije prvog kola, još uvek se ne zna ko će sa kim igrati čak ni u sledećem, drugom kolu. To gotovo da isključuje mogućnost „domaćih“ priprema, i samim tim, smanjuje se broj eventualnih remija.[7] Za švajcarski sistem, karakteristična su tri pravila: nijedan igrač ne može igrati sa istim protivnikom dva puta; u svakom kolu, igrači za protivnike imaju takmičare koji su im što bliže po broju poena na tabeli; posle svakog kola igrači moraju imati što izjednačeniji broj partija koje su odigrali sa belim, i sa crnim figurama. Slično kao i kod turnira po Berger-sistemu, ukoliko je broj učesnika neparan, jedan takmičar u svakom kolu je slobodan pošto nema protivnika, s tom razlikom da slobodan igrač u švajcarskom sistemu dobija poen. Prema pravilima, slobodan je onaj igrač koji je u prethodnom kolu bio poslednji na turnirskoj tabeli. Dodatno, igrač ne može biti slobodan više od jedanput. Sistem se može primeniti pri bilo kom broju učesnika i kola, za bilo koju aktivnost (mada se najčešće koristi u šahu) u kojoj se pojavljuju tri rezultata - pobeda, nerešeno (remi) i poraz. Možda jedini nedostatak švajcarskog sistema je činjenica da poslednja kola nose izrazito veću težinu od prvih, odnosno važnija su za konačan plasman igrača. Ako takmičar započne turnir pobedama, u narednim kolima susreće se sa sve jačom opozicijom (zahvaljujući pravilu 2.), pa ga je kasnije lakše dostići igrač koji je započeo porazima. Pobednik turnira je onaj učesnik koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko u konačnom plasmanu više učesnika ostvare jednak broj poena, tada se uspešnijim smatra igrač koji je bolji uspeh ostvario po Buholc-koeficijentu. Buholc-koeficijent je u stvari zbir poena svih protivnika nekog igrača. U Srbiji, pogotovo su popularni tzv. „vikend-turniri“ koji se organizuju po švajcarskom sistemu. Na „vikend-turnirima“, obično se u petak igraju dva kola, u subotu četiri, a u nedelju kada se turnir završava, poslednja tri kola. Po švajcarskom sistemu igra se i na Šahovskim olimpijadama, koje FIDE organizuje svake 2 godine. Ševeninški sistem[uredi | uredi izvor] Ševeninški sistem (negde Sheveningen sistem) predviđen je za ekipna takmičenja, gde svaki igrač jednog tima za protivnike ima sve igrače suparničkog tima. Nokaut sistem[uredi | uredi izvor] Kup-sistem, u kom se u drugom kolu susreću pobednici iz prvog kola, u trećem kolu susreću se pobednici iz drugog kola, itd., sve dok se ne dođe do finala u kom igraju jedina dva takmičara koja su do tog momenta pobedila sve svoje suparnike. Onaj protivnik koji pobedi u finalu, postaje pobednik turnira.[8] Mečevi[uredi | uredi izvor] Šahovski meč organizuje se između dva protivnika. Kako bi oba protivnika bila ravnopravna (npr. da imaju isti broj kola sa belim i crnim figurama), najčešće se mečevi organizuju tako da imaju paran broj kola. Ukoliko to nije slučaj, radi se o hendikep-mečevima. Pobednik šahovskog meča je igrač koji na kraju ostvari veći broj poena (odnosno pobeda). Ekipna takmičenja[uredi | uredi izvor] Igraju timovi, jedan tim protiv drugog, tako što se igrači raspoređuju po tablama. Obično se za prvu tablu uzimaju najjači igrači tima. Svaki tim ima svog kapitena. Kapiten ekipe ne mora istovremeno biti igrač za tablom, može biti i neko treće lice. Kod ekipnih prvenstvenih susreta, kada ekipe u svakom kolu putuju, bele figure na prvoj tabli ima domaća ekipa. Ekipna takmičenja mogu biti ligaška (na lokalnom ili nacionalnom nivou), ili su u pitanju šahovski dvoboji reprezentacija. Ostala takmičenja[uredi | uredi izvor] Simultanke[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Simultanka Postoje 3 oblika simultanke: Jedan igrač igra protiv više igrača tako što se kreće od table do table i svaki put povuče po potez. Obično se igra na 20-30 tabli, no bilo je pokušaja da se igra na rekordnom broju tabli. Jedan igrač igra protiv više igrača na većem broju tabli, pri čemu novi igrači sedaju na table onih koji su poraženi. Alternativna simultanka, u kojoj dva igrača igraju s više protivnika tako što naizmenično vuku poteze. Hendikep-mečevi[uredi | uredi izvor] Hendikep-mečevi su šahovska takmičenja egzibicionog tipa (po svojoj prirodi, nisu po FIDE šahovskim pravilima), odnosno mečevi u kojima jedan protivnik ima neku prednost nad drugim (npr. stalno bele figure, ili više vremena za razmišljanje, ili figuru više itd). Najveći hendikep-meč u istoriji koji je ikada organizovan je Kasparov protiv sveta. Meč se igrao 1999. godine na internetu. S jedne strane igrao je Gari Kasparov, sa druge čitav svet, dok se o potezu „sveta“ odlučivalo se glasanjem po principu proste većine - potez koji bi dobio najviše glasova biran je kao potez „sveta“. To je u stvari bio dopisni meč, svaka strana imala je na raspolaganju maksimalno 24 časa za naredni potez. Uprkos činjenici da je „svet“ izbacio oštru teorijsku novost još u 10. potezu, Kasparov je pobedio u 62. potezu. Šah „na slepo“ može biti poseban vid hendikep-meča, ako samo jedan igrač igra „na slepo“. Šah „na slepo“[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Šah na slepo Šahovska partija u kojoj bar jedan igrač igra tako što nema mogućnost da vidi šahovsku tablu, ili nema kontakta sa šahovskim figurama. Poseban oblik šaha „na slepo“ je simultanka „na slepo“, gde jedan igrač, bez mogućnosti da vidi šahovske table igra protiv većeg broja suparnika (koji vide svoju tablu i figure) istovremeno. Svetski rekord u ovakvom vidu šaha ostvario je u San Francisku 1960. godine Džordž Koltanovski, odigravši 56 partija „na slepo“ po tempu 10 sekundi za potez. Simultanka je trajala 9 sati, a rezultat je bio 50 pobeda i 6 poraza u korist Koltanovskog. Šahovske titule[uredi | uredi izvor] Finalnu reč kod dodeljivanja šahovskih titula ima Kvalifikaciona komisija FIDE. Titule u muškoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (GM) Velemajstor (IM) Međunarodni majstor (pop. intermajstor) (FM) FIDE majstor (pop. majstor) (CM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Titule u ženskoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (WGM) Ženski velemajstor (WIM) Ženski međunarodni majstor (pop. intermajstor) (WFM) FIDE majstor (pop. majstor) (WCM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Počasne titule[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (HGM) Počasni velemajstor (HM) Počasni majstor Ostale titule[uredi | uredi izvor] Pored nabrojanih standardnih šahovskih titula, FIDE dodeljuje i titule za šahovsku kompoziciju (komponovanje i rešavanje problema i studija). Ove titule dodeljuje Stalna komisija FIDE za šahovsku kompoziciju. Titule za dopisni šah dodeljuje ICCF (en. International Correspondence Chess Federation - Međunarodna federacija za dopisni šah).[9] == Liste ==[10] Svetski šampioni u muškoj kategoriji[uredi | uredi izvor] „Nezvanični“ ali široko priznati šampioni (pre-šampionsko doba)[uredi | uredi izvor] Ruj Lopez de Segura, Španija, ~1560 Paolo Boi i Leonardo da Kutri, Italija, ~1575 Alesandro Salvio, Italija, ~1600 Đoakino Greko, Italija, ~1620 Legal de Kermer, Francuska, ~1730–1747, Fransoa-Andre Filidor, Francuska,~1747–1795 Aleksander Dešapel, Francuska, ~1800–1820 Luj de la Burdone, Francuska, ~1820–1840 Hauard Staunton, Engleska, 1843– 1851 Adolf Andersen, Nemačka, 1851–1858 Pol Morfi, SAD, 1858–1859, Adolf Andersen, Nemačka, 1858–1866 Viljem Štajnic, Austrija, 1866–1886 Zvanični šampioni[uredi | uredi izvor] Viljem Štajnic, Austrija/SAD, 1886—1894. Emanuel Lasker, Nemačka, 1894—1921. Hose Raul Kapablanka, Kuba, 1921—1927. Aleksandar Aljehin, Rusija/Francuska, 1927—1935, 1937—1946. Maks Eve, Holandija, 1935—1937. Mihail Botvinik, SSSR, 1948—1957, 1958—1960, 1961—1963. Vasilij Smislov, SSSR, 1957—1958. Mihail Talj, SSSR, 1960—1961. Tigran Petrosjan, SSSR, 1963—1969. Boris Spaski, SSSR, 1969—1972. Robert Fišer, SAD, 1972—1975. Anatolij Karpov, SSSR, 1975—1985. Gari Kasparov SSSR/Rusija, 1985—1993. „Nezvanični“ ali široko priznati svetski šampioni[uredi | uredi izvor] Gari Kasparov, Rusija, 1993—2000. Vladimir Kramnik, Rusija, 2000 do danas FIDE svetski šampioni nakon Garija Kasparova[uredi | uredi izvor] Anatolij Karpov, Rusija, 1993—1999. Aleksandar Halifman, Rusija, 1999—2000. Višvanatan Anand, Indija, 2000—2002. Ruslan Ponomariov, Ukrajina, 2002—2004. Rustam Kasimdžanov, Uzbekistan, 2004—2005. Veselin Topalov, Bugarska, 2005. do danas Vladimir Kramnik, Rusija, 2006 Višvanatan Anand, Indija, 2007—2013. Magnus Karlsen, Norveška, 2013. do danas Svetske šampionke[uredi | uredi izvor] Vera Menčik, Ujedinjeno Kraljevstvo , 1927-1944 Ljudmila Rudenko, Sovjetski Savez, 1950-1953 Elizaveta Bikova, Sovjetski Savez, 1953-1956, 1958-1962 Olga Rupcova, Sovjetski Savez, 1956-1958 Nona Gaprindašvili, Sovjetski Savez, 1962-1978 Maja Čiburdanidze, Sovjetski Savez, 1978-1991 Jun Ksi, Kina, 1991-1996, 1999-2000 Žuža Polgar, Mađarska, 1996-1999 Čen Cu, Kina, 2001—2004. Antoaneta Stefanova, Bugarska, 2004-2006 Juhua Hsu , Kina, 2006-2008 Aleksandra Kostenjuk, Rusija, 2008-2010 Jifan Hu, Kina, 2010-2012, 2013-2015, 2016-2017 Ana Ušenjina, Ukrajina, 2012-2013 Marija Muzičuk, Ukrajina, 2015-2016 Žongji Tan, Kina, 2017-2018 Venđun Đu, Kina, 2018- Ostali poznati šahisti[uredi | uredi izvor] Alisa Marić Svetozar Gligorić Ljubomir Ljubojević Lav Polugajevski Viktor Korčnoj Paul Keres Ruben Fajn Trenutno najbolji igrači sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igrača prema FIDE rejting listi, avgust 2020) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Magnus Karlsen 1990 Norveška 2863 2. Fabijano Karuana 1992 SAD 2835 3. Liren Ding 1992 Kina 2791 4. Jan Nepomnijačtči 1990 Rusija 2784 5. Maksim Vašije-Lagrav 1990 Francuska 2778 6. Aleksandar Griščuk 1983 Rusija 2777 7. Levon Aronjan 1982 Jermenija 2773 8. Vesli So 1993 SAD 2770 9. Tejmur Rađabov 1987 Azerbejdžan 2765 10. Aniš Giri 1994 Holandija 2764 Najbolje šahistkinje sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igračica prema rejting listi FIDE, maj 2018) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Jifan Hu 1994 Kina 2658 2. Venđun Đu 1991 Kina 2571 3. Ana Muzičuk 1990 Ukrajina 2564 4. Katerina Lagno 1989 Rusija 2556 5. Aleksandra Kostenjuk 1984 Rusija 2555 6. Viktorija Cmilite 1983 Litvanija 2542 7. Tingđie Lei 1997 Kina 2537 8. Marija Muzičuk 1992 Ukrajina 2532 9. Valentina Gunina 1989 Rusija 2526 10. Žongji Tan 1991 Kina 2522 Trenutno najbolji igrači Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igrača prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Robert Markuš 1983 2625 2. Velimir Ivić 2002 2607 3. Aleksandar Inđić 1995 2604 4. Ivan Ivanišević 1977 2599 5. Bojan Vučković 1980 2559 6. Miloš Perunović 1984 2539 7. Marko Nenezić 1995 2525 8. Boban Bogosavljević 1988 2523 9. Luka Budisavljević 2004 2511 10. Nikola Sedlak 1983 2510 Najbolje šahistkinje Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igračica prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Teodora Injac 2000 2407 2. Jovana Rapport 1992 2299 3. Marija Rakić Vulićević 1990 2294 4. Anđelija Stojanović 1987 2287 5. Jovana Erić 1992 2278 6. Jordanka Belić 1964 2270 7. Tijana Blagojević 1997 2260 8. Adela Velikić 1997 2258 9. Marija Manakova 1974 2257 10. Marina Gajčin 2001 2254 Šahovski programi[uredi | uredi izvor] JakšaH Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jun 2010), Srbija \ Republika Srpska je prvi srpski šahovski program. Korisnički interfejs kao i dokumentacija su napisani i na srpskom i na engleskom jeziku, projektna dokumentacija je pisana na srpskom, a interesantno je da je kompletan izvorni kod u potpunosti napisan na ćirilici. Vidi još[uredi | uredi izvor] Pravila šaha Šahovska notacija Šahovske figure Svetski šampionat u šahu Svetski šampioni u šahu Problemski šah

CINAMAGIC - Snimaj profesionalne snimke poput filmskih Xiaomi 11T Pro nudi vrhunsko bioskopsko iskustvo, od zapanjujuće fotografije, živopisnih slika do studijskih video snimaka - savršeno za deljenje priča koje su vam važne. Uz pomoć HDR10+ dinamičkog prikaza vreme je da premijerno predstavite svoje remek delo. Uz vodeću računarsku videografiju i profesionalne kamere, profesionalni specijalni efekti i kreativne opcije su vam na dohvat ruke. Više od glavne kamere, svaka kamera Xiaomi 11T Pro je profesionalna 120° FOV ultra širokougaona kamera - Snimite najveće životne prilike Minijaturni svet pod telemakro kamerom od 5 MP je spektakularan. Telemakro objektiv otkriva minijaturni svet koji možete snimiti sa zadivljujućim detaljima. Selfie kamera od 16 MP za selfi koji odražava vašu najbolju stranu. 120W Xiaomi HyperCharge Uvek napunjen i spreman za inspiraciju. Vreme je da se oprostite od punjenja preko noći. Sada možete potpuno napuniti pametni telefon dok se ujutru spremate za posao. Za mnogo sati upotrebe uz samo 10 minuta punjenja. Podržava punjenje do -10 ℃. Uz Xiaomi 11T Pro bezbedno, brzo i sigurno do pune baterije. Izuzetne performanse u smislu osvetljenosti, odnosa kontrasta, kalibracije boje i rezolucije. Ovaj ekran je dobio ocenu A+ od DisplayMate -a, jedne od najpouzdanijih agencija za procenu ekrana na svetu. Podržano od strane Dolby Vision® i Dolby Atmos® Uz Dolby Vision®, ekran Xiaomi 11T Pro nudi zapanjujuću osvetljenost, kontrast i boje, blistavu živost i duboke tamne detalje kakve do sada niste videli. Takođe dolazi sa Dolby Atmos®, koji vam pruža izvanredno audio iskustvo. Nezaboravno audio iskustvo Udruženi sa SOUND BY Harman Kardon kako bi pružili prefinjenije akustično iskustvo. Namenski dvostruki zvučnici proizvode kvalitetan surround zvuk od 360°. Savršeno snimite sve zanimljive zvukove Audio Zoom sa trostrukim nizom mikrofona omogućava vam da se zvučno približite subjektu dok zumirate video zapis. Model Status 15. septembar 2021. najavljen 30. septembar 2021. u prodaji Globalno Naziv Xiaomi 11T Pro Paleta Meteorite Gray, Moonlight White, Celestial Blue Boje Siva Bela Plava Kućište Forma Monoblok, 204 grama, 164.1x76.9x8.8 mm Izrada Corning Gorilla Glass Victus (napred), Staklo (nazad), Metal (detalji) Emiteri 1x infracrveni projektor, 2x zvučnik Zaštita IP53 (otporan na prašinu i prskanje vodom) Baterija 5000mAh Li-Po neizmenjiva 120W kabl punjenje kabl punjenje: 70% za 10 min, kabl punjenje: 100% za 17 min Ekran Tip AMOLED (OLED), okvir Hole Dimenzije 6.67 inča, 85.1% veličina ekrana, 20:9 odnos strana Rezolucija 2400x1080px, 395 ppi gustina Kvalitet 1000nits osvetljenje, 120Hz osvežavanje Podržava HDR10+, Dolby Vision Memorija RAM 8GB LPDDR5 0.5V 6Gbps Interna 256GB UFS 3.1 2.1/1.2Gbps Eksterna nema slot za memorijsku karticu Kamere Sumarno 4 kamere, foto 108Mpx, video foto 33Mpx glavni senzor 58mm² (9.3x6.2mm) selfi kamera rupa u ekranu (Hole) Optika max otvor blende F/1.8 zum 0.4-1.9x (raspon: 4.8x) ugao gledanja 48.5-127.9° žižna daljina 11-50mm Glavna 108Mpx PDAF f/1.8, 26mm, 1/1.52", 0.70µm piksel, 8K UHD 7680x4320px @ 30fps 4K UHD 3840x2160px @ 60fps 1080p FullHD 1920x1080px @ 960fps Široko 8Mpx f/2.2, 11mm, 1/4", 1.1µm piksel, Telefoto 5Mpx f/2.4, 50mm, 1/5.0", 1.1µm piksel, Selfi 16Mpx f/2.5, 1/3.06", 1.0µm piksel, 1080p FullHD 1920x1080px @ 30fps Podržava foto: Panorama, HDR Blic nazad: 2x LED, 2x Nijansi Platforma Brzina 91% performansi najbržeg procesora Čipset Qualcomm Snapdragon 888 5G (5nm izrada) Procesor 8 total cores, MAX 2.8GHz 3 bala. core @ 2.42GHz, ARM Cortex A78 1 perf. core @ 2.84GHz, ARM Cortex X1 4 effi. core @ 1.8GHz, ARM Cortex A55 Grafička Qualcomm Adreno 660 ISP Qualcomm Spectra 580 DSP Qualcomm Hexagon 780 Senzori Kompas, Senzor blizine, Žiroskop, Akcelerometar, Čitač otiska prsta(bočno) Operativni Android 11 (izašao 8/2020) Mreže Celularno NSA 5G+4G mmWave 5G 10000Mbps SA 5G mmWave 5G 10000Mbps, ping 1ms NSA 5G+4G sub6 5G 5000Mbps 4.5G LTE-A, Cat 20 LTE-A 2000/316Mbps, ping 5ms 3.75G HSPA+ r8 HSPA+ 42.2/5.76Mbps, ping 50ms podržava: LTE FDD, LTE TDD WiFi Wi-Fi 6 AX 9600MBps Wi-Fi 5 AC 1300MBps Wi-Fi 4 N 450MBps Wi-Fi 3 G 54MBps Wi-Fi 2 A 54MBps Wi-Fi 1 B 11MBps Bežično NFC (0.4MBps) Bluetooth 5.2 Sateliti Glonass, Beidou, Galileo, GPS Kabl USB-C, nema 3.5mm audio transfer: USB 2 (480Mbps, 3w)

Fotoklopka Kamera za lov, lovišta i snimanje i pracenje divljaci, kamera za zaštitu pčelinjaka vikendica i sl. model je HC-300M OVA KAMERA IMA MOGUĆNOST SLANJA MMS PORUKE za razliku od modela koji nema oznaku M u nazivu. Prodajem potpuno novu ne korišćenu kameru za nadzor lovista, kuće, pčelinjaka, voćnjaka, objekata (ako ste lovac idelano za snimanje lovišta, staza ukoliko recimo želite da kontrolišete kod Vam dolazi u voćnjak, pčelinjak ), ili obezbedite vikendicu i sl. za ovu kameru nije potrebna struja jer radi na baterije (sa 8 baterija moze da radi od 1 do 3 meseca u zavisnisti od vremenskih uslova, kvaliteta baterije frekvenciju aktivnosti i sl). Detektuje pokret i salje slike (ne i video video ostaje sacuvan na memorijskoj kartici) na vas mobilni telefon ili kompjuter i danju i nocu putem mms poruke ili direktno na Vašu email adrsesu (ali isto radi preko MMS sistema tako da je potrebno da imate kredita na sim kartici koja ide u kameri) koju ste uneli odmah nakon detekcije pokreta. Vodootporna je tako da moze da stoji non stop napolju na kisi i sl. i to je jedna od prednosti kod ovog modela u odnosu na model hc-300m kod goda se cesto desavalo da voda prodre kod displeja jer je tu bilo iz dva dela kod ovog novog modela celo kuciste je u jednom delu izliveno). Takođe ima slot i za micro SD karticu tako da sve fotografije i video snimke belezi na memorijsku karticu Kamera radi na 8 AA baterije (koje ne dolaze u ovom kompletu). Ako Vam je potrebna i micro SD memorijsku karticu od 16 GB i na njoj vam mogu ubaciti neophodne parametre da kamera posle ubacivanja VIP, MTS Telenor SIM kartice (koju mozete da kupite u bilo kojoj prodavnici) tako da imate sve podešeno odmah spremno za rad. Doplata za micro SD karticu od 16 GB je 1000 dinara. Kamera koristi Blue IR tehnologiju infracrvenog blica koju ljudsko oko ne može da primećuje ukoliko ne gledate pravo u kameri pod odredjenim uglom, ovi IR senzori pomazu kameri da i po nocu moze da snima i sfotografise. Poslednjoj fotografiji možete videti fotografiju koju je napravila ova kamera po danu i u toku noci. Tehnički podaci: Radi na Sim karticu Slanje MMS-a i E-MAILA na vaš mobilni (preko mms sistema) Infra-RED BLUE: 940NM LED tehnologija blica. Ugrađen 2 inčni LCD ekran u boji za direktan pregled fotografija i video zapisa 100% vodootporna Password zaštita Kompaktnih dimenzija Domet slikanja i snimanja: 20 m Povečan ugao gledanja zahvaljujući bočnim senzorima pokreta Rezolucija slika - 5, 8 ili 12 megapixela (podešavajuća) Rezolucija video zapisa - 1080P(25fps), 720P(25fps), VGA(30fps) (podešavajuća) Napajanje 8x AA baterija Radna temperatura -22° C / +70° C Beleži vreme, datum, lokaciju, temperaturu Eksterna antena za bolji prijem signala. dobijate: Digitalna kamera Antena USB kabl TV kabl Kais za postavljanje kamere na drvetu recimo daljinski upravljac za podesavanje i sl. + doplata od 1000 dinara ako želite i 16 Gb micro SD kartica sa svim potrebnim parametrima za rad na VIP mrezi ili MTS ili Telenor ili 1000 din za mem karticu od 16 GB Imam u ponudi i kameru koja ne može da šalje mms poruke tj nema tu opciju i ona je jeftinija košta 8900 dinara VAŽNO garancija na kamere NE POSTOJI pre slanja svaku kameru licno testiram i proverim da li radi ali nikakvu garanciju ne mogu Vam dati. Šaljem postexpresom

Cressi quantum Mask &Itaca Ultra Dry Snorkelling set InfoOvaj Cressi set uključuje novu masku za ronjenje i snorkeling, Kuantum u kombinaciji sa najnovijim Cressi Ultra Dri Snorkel, Itaca. Izgrađena na temeljima koje je postavila Cressi Big Eyes Evolution maska, nova kvantna maska takođe nudi poboljšani pogled nadole i takođe izbegava pojavu zamagljivanja kroz unutrašnju termoregulaciju toplog, vlažnog vazduha koji izlazi iz nosa. Ovaj vazduh je kanalisan sistemom membrana postavljenih u kalupima oko očiju i nosa i odstupajući od toka prema gumenoj suknji, a ne prema sočivima. Spoljašnji deo suknje ima sistem za hlađenje sastavljen od dva mala izmenjivača toplote koji deluju kao radijatori. Efekat je da temperatura unutar maske opada, približavajući se spoljnoj temperaturi i kapljice vlage su zarobljene pre nego što vazduh dospe do sočiva, sprečavajući ih da se zamagljuju. Uprkos prisustvu malih unutrašnjih membrana koje odstupaju od protoka vazduha i spoljnih izmenjivača toplote, telo quantum maske je ipak kompaktno i predstavlja najnapredniji dizajn koji se nudi na tržištu podvodnog vida. Sočiva se ne tretiraju hemijski, tako da je uvek dobra ideja da očistite sočiva kada su nova i koristite pljuvačku pre ronjenja Patentirana membrana koja okružuje unutrašnji nosni džep (1) i oba unutrašnja očna džepa (2) koja deluje kao barijera i zadržava svu vlagu koja prirodno izlazi dok dišete kroz usta. Rezultat je da ne samo da se vlaga kanališe dalje od sočiva, čime se izbegava njihovo zamagljivanje, već se smanjuje i potreba za kompenzacijom pritiska. Unutrašnji volumen Cressi Kuantum Mask je takođe smanjen dajući osećaj poboljšanog vida. Izuzetno lagane i lako podesive kopče trake za masku koje se mogu okretati kako bi se obezbedio savršen ugao i položaj na licu. Čak i kaiš za masku dobija preobrazbu što ga čini zaista udobnim na potiljku kako bi se poboljšalo pristajanje i udobnost. Cressi Itaca Ultra Dry disaljka pomaže vam da dišete sa samopouzdanjem i istražite podvodni svet. Itaca disalica je modernizovana kako bi se smanjio otpor vode i kao što ime sugeriše, odlična je za ronjenje, držeći vodu van disalice prilikom ronjenja ispod površine. Ova Dry disalica ima međunarodno patentiran suvi gornji štitnik, koji sprečava ulazak vode kada je pod vodom. Novi mehanički štitnik za suvo stanje ima tri zgloba za kretanje, čija protivtega obezbeđuje trenutno otvaranje gornjeg ventila bilo da ronite ili izlazite iz vode. Donji deo disalice ima fleksibilni valoviti deo sa glatkim kako bi se smanjio mogući otpor disanja. Kompaktni mekani silikonski usnik je pod uglom radi boljeg pozicioniranja dok je u ustima i ima smanjenu veličinu zagriza za produženu upotrebu bez zamora desni. Telo usnika se sastoji od dva dela, sa nagibom koji obezbeđuje bolje i brže odvod vode. Donji ventil za pročišćavanje omogućava trenutno čišćenje kada je potrebno. Cressi quantum &Cressi Itaca Ultra Dry Snorkel set je predstavljen u jednostavnoj torbici za višekratnu upotrebu. Cressi quantum Mask &Itaca Ultra Dri Snorkelling Combo karakteristikeKvantna maska: Cressijev patentirani napredni sistem zaustavljanja magleNagnuta sočiva za vrhunsku jasnoću i vidSočiva od kaljenog stakla100% visokokvalitetna silikonska zaptivka za postizanje optimalnog prijanjanja i udobnosti. Dvostruki bi-silikonski kaiš za udobnost i sigurnost. Itaca Ultra Dry Snorkel: Internacionalno patentirana suva zaštitaValovita silikonska fleksibilna donja cev za idealno pozicioniranje i dodatnu udobnost kada je u ustima i 'drži se' podalje kada se ne koristiUnutrašnji deo valovite cevi je gladak kako bi se promovisalo prirodnije iskustvo disanjaKompaktni mekani silikonski usnik koji je pod uglom za udobnostDonji ventil za pročišćavanje omogućava trenutno čišćenje kada je potrebno.

Flašica sa izmenljivim filterom za vodu, 500 ml i750 mlCENA flašice od 500ml: 550,00 rsd + dostavaCENA flašice od 750ml: 650,00 rsd + dostavaJUNSKA AKCIJSKA CENA!Imajte uvek pri ruci svoju flašicu sa izmenljivim filterom za vodu, koju možete dopuniti na bilo kojoj česmi, pod uslovom da je voda bakterijski ispravna. Moderno dizajnirane flašice za vodu nemačkog proizvodjača, sadrža izmenljivi filter. Optimalna upotreba filtera je oko 300 punjenja, nakon čega bi filter trebalo zameniti, a novi filter takodje možete kupiti kod nas u plavoj, zelenoj ili roze boji. Filter sadrži aktivni ugalj i mikrofilter potopljen u jonoizmenjivačku smolu tako da otklanja hlor, kamenac, teške metale i organske nečistoće iz vode, koji svi utiču na kvalitet, ukus i miris vode.Flašica se koristi za filtriranje vode iz vodovoda, odnosno poboljšava njen kvalitet. Sve flašice su BPA Free, kontrolisane i bezbedne za upotrebu. Uštedite novac i čuvajte prirodu!Jedan filter može se koristiti za oko 300 punjenja flašice, nakon čega je poželjno zameniti ga. Ukoliko uporedite cenu 300 flašica koje kupite na kiosku i jedne sa filterom koju kupite kod nas, primetićete znatnu uštedu. Flašice imaju otvor koji treba odviti, kako bi voda iz iste mogla da teče. Mlaz ne može biti jak, iz prostog razloga što voda pri izlasku iz flašice mora da prodje kroz filter, ali dovoljno je blago pritisnuti flašicu u njenom gornjem delu, kako bi upotreba bila optimalna. Veliki broj vodovoda u Srbiji je rizičan zbog mikrobiološke ili fizičko-hemijske neispravnosti, te postoji opravdana potreba za prečišćavanjem vode iz tih vodovoda.FLAŠICA ZA VODU SA FILTEROM daje nam mogućnost da se bezbedno vratimo VODI sa česme i tako zaboravimo na uglavnom precenjenu flaširanu vodu, koja pored diskutabilnog kvaliteta sa sobom nosi i problem stvaranja ogromne količine plastičnog otpada.Korišćenjem SOPSTVENE FLAŠICE ZA VODU SA FILTEROM umesto kupovine flaširane vode, uštedećete novac i pomoći očuvanju životne sredine.UPUTSTVO ZA UPOTREBU:PRE UPOTREBE flašicu isperite vodom, a zatim aktivirajte njen filter u dva koraka, tako što ćete je samo jednom napuniti i isprazniti kroz filter!1. NAPUNITI (zatvoriti)2. ISPRAZNITI (kroz filter)Flašice se koriste za filtriranje vode iz vodovoda. Filtrirati isključivo hladnu vodu. Nije namenjena filtriranju hemijski ili bakteriološki kontaminirane vode. Smanjuje prisustvo hlora, Da naručite, pošaljite nam podatke u poruci (mejl, SMS, Viber ili WhatsApp - 060/570 3308):ime i prezimeulicu i brojpoštanski broj i mestobroj telefonaMožete nam poslati mejl na vitiandoo@gmail. com, ili poruku na Viber, WhatsApp ili SMS na broj 060/570-3308 da naručite ili da zakažete lično preuzimanje na Voždovcu u Beogradu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sto jedna anegdota i 300 fotografija iz sedam deceija FK Vojvodina FK Vojvodina je srpski fudbalski klub iz Novog Sada i deo je SD Vojvodina. Osnovan je u proleće 1914. godine, i važi za jedan od najvećih klubova na prostoru bivše Jugoslavije. Navijačka grupa Vojvodine se zove Firma, a ona je osnovana 1989. godine, iako je Klub navijača FK Vojvodina osnovan još 15. decembra 1937. Istorija Početak Klub je osnovan 6. marta 1914. zaslugom novosadskih studenata. Dok se svet spremao za Prvi svetski rat, grupa omladinaca nošena ljubavlju prema tada malo popularnoj i znanoj igri, rešila je da osnuje fudbalski klub koji bi predstavljao srpsku zajednicu u Novom Sadu. Za ime novosadskog kluba uzet je naziv Vojvodina, kako bi se naglasilo sećanje na političko-teritorijalnu jedinicu Vojvodstvo Srbije u kom su Srbi, bar na papiru, dobili ravnopravnost u Habzburškoj carevini. Među osnivačima tog dana u štrikerskoj radnji Save Šijakova, u današnjoj Temerinskoj ulici na mestu Tehnometala, su bili budući tekstilni industrijalac Milenko Šijakov, budući univerzitetski profesor Vladimir Milićević, budući hemičar Milenko Hinić, budući pravnici Radenko Rakić i Kamenko Ćirić, Gojko Tošić, Đorđe Živanov, Branko Gospođinački, Živojin Bajazet i budući doktor prava Kosta Hadži. Među njima su bili i Milenkov brat, Đorđe Šijakov, i njihov otac, Sava. Između dva svetska rata Posle rata, iz Praga je donesen komplet dresova FK Slavije, koji su ostali zaštitni znak Vojvodine do današnjih dana. Prvu zvaničnu utakmicu u ligi Župa I [2] koja se nalazila u sklopu Beogradskog loptačkog podsaveza (osnovan 12. marta 1920) Vojvodina je odigrala 12. septembra 1920. godine protiv novosadskog NAK-a i zabeležila pobedu - 2:0. Dve godine kasnije novosadski fudbalski klubovi biće suspendovani od strane Beogradskog loptačkog podsaveza jer su hteli da formiraju svoj savez. BLS je odlučio da za te klubove napravi župu i tako reši taj problem. Prvenstvo Novog Sada, odnosno župe je igrano u proleće 1923. godine između četiri novosadska kluba: Juda Makabi (koja će nakon šest kola biti prva), NTK, Vojvodina i NAK. Naredne sezone 1923/24 u konkurenciji istih ekipa Vojvodina je prvak Novosadske župe a isti uspeh ponoviće i dve sezone kasnije 1925/26 i to će ujedno biti poslednji trofej Vojvodine u BLP u kojem je natupala sve do 1930. kada prelazi u novoosnovani Novosadski nogometni podsavez (osnovan 13. april 1930). Prva titula u NNP-u Vojvodina je ostvarila u sezoni I razreda 1931/32 a u jesen 1932. godine u toku nove sezone I razreda Vojvodina je kao prvak NNP-a prebačena u državnu (prvu) ligu i nije učestvovala u prolećnom delu takmičenja NNP-a. Godinu i po dana kasnije u proleće 1934. godine Vojvodina se vraća u NNP i u konkurenciji sedam klubova ubedljivo osvaja prvo mesto u I razredu. Do početka rata Vojvodina će postati još tri puta prvak Novosadskog nogometnog podsaveza i po broju titula biti najbolja (jednu manje, 4, imaće Novosadski AK, a po jednu ŠSK Mačva (Šabac) i Železnički SK (Inđija)).[3] U takmičenju u Državnoj ligi Vojvodina je nastupala dve sezone. U prvoj je u konkurenciji pet klubova 1. grupe [4] u osam kola zabeležila dve pobede isto toliko nerešenih rezultata i četiri poraza što je bilo dovoljno za treće mesto. U drugoj sezoni Državne lige 2. grupe takođe u konkurenciji pet klubova [5] Vojvodina završava takmičenje na drugom mestu sa osovojenih osam bodova (četiri pobede i isto toliko upisanih poraza).[3] Godine 1924, zajedno sa klubom Juda Makabi, Vojvodina gradi stadion „Karađorđe“, prema nacrtu inženjera i predsednika kluba Dake Popovića. Do tada, i jedni i drugi su igrali na stadionu kod Jodne banje, koji je pripadao novosadskom klubu UTK, koji je okupljao mađarsku omladinu. Prvu utakmicu FK Vojvodina je odigrala u Kovilju, na igralištu „Šajkaša“. Za crveno-bele tada su igrali uglavnom đaci i studenti. Vojvodina je dobila tu utakmicu rezultatom 5:0. Međutim, sledeći meč, novosadska ekipa je odigrala tek 1919, nakon završetka rata. Nakon Drugog svetskog rata Iako povremen učesnik prve lige u međuratnom periodu, ozbiljniju ulogu u prvoj ligi, Vojvodina je počela da igra pedesetih godina 20. veka. Prvi ozbiljniji rezultat je 4. mesto 1952/53. godine. Narednih godina, Vojvodina je redovno pobeđivala favorite, ali nije uspela da osvoji titulu. 1955. godine je izboren plasman u Mitropa kup (preteču kupa UEFA), a ostale su zapamćene pobede protiv Rome u Novom Sadu sa 4:1 i u Rimu sa 5:4. I narednih godina, Voša je učestvovala u ovom kupu i ostvarivala zapažene rezultate. Tadašnja zlatna generacija je stekla velike simpatije svojom lepršavom igrom, a najpoznatiji igrači su bili Vujadin Boškov i Todor Veselinović. Početkom 60-ih, izvršena je smena generacija i već 1962. godine, Vojvodina postaje vicešampion. Konačno, 1965/66. godine, Voša stiže do prve titule. Najpoznatiji igrači ovog tima su bili Ilija Pantelić i Silvester Takač. U Kupu šampiona, Voša stiže do četvrtfinala, gde je izbačena od Seltika iz Glazgova, koji je te godine i osvojio ovaj kup, a jedini poraz mu je nanela upravo Vojvodina u Novom Sadu. 70-ih godina, Vojvodina je često bila u samom vrhu tabele, a 1974/75. godine je u poslednjem kolu ispustila titulu, ostavši na drugom mestu. 1977. Vojvodina je osvojila svoj prvi evropski trofej, Mitropa kup, pobedivši u grupi ispred Vašaša, Fjorentine i Sparte Prag. 80-e godine su bile krizne, kulminirajući ispadanjem u drugu ligu 1985/86. Usledila je rekonstrukcija tima, koji se ekspresno vraća u Prvu ligu, a za dve sezone ovaj novi tim Vojvodine osvaja drugu titulu 1988/89., u jednoj od poslednjih sezona pred raspad SFRJ....

414 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Album ima 20. stranica ! Fali 6. slicica 79 od 85 Ekstra Retko !!! Album za sakupljanje slicica Izdala `MIRIM` tvornica cokolade u Mariboru XI Letnje olimpijske igre su održane 1936. godine u Berlinu, u Nemačkoj. Berlin je selektovan kao domaćin 1931, pobedivši Barselonu. Iako je se to dogodilo pre njenog dolaska na vlast, Nacistička partija je iskoristila priliku da promoviše svoju ideologiju. Mada su Nemci dominirali u mnogim sportovima, trijumfi sportista iz drugih zemalja dolazili su kao šamari nacističkoj filozofiji. Najpoznatiji od njih bio je Džesi Ovens, koji je osvojio četiri zlatne medalje. Zbog pobeda Džesija Ovensa, nemački lider Adolf Hitler je napustio olimpijski stadion, jer nije želeo da mu dodeli medalju zbog njegove crne boje kože. Antifašisti su imali u planu da održe „Narodnu Olimpijadu” u Barseloni, kao alternativu i iz protesta prema olimpijadama u Berlinu. Te igre nisu održane zbog izbijanja građanskog rata u Španiji.[1] Istorija Dodela Olimpijskih igara Berlinu Pet godina pre početka Olimpijskih igara u Barseloni je izglasano da 1936. godine domaćin narednih letnjih Olimpijskih igara bude Berlin. Berlin je ubedljivo izglasan za domaćinstvo igara, rezultatom 43-16 u odnosu na Barselonu, koja se postavljala kao kontra kandidat za organizaciju letnje Olimpijade. Igre su dodeljene prestonici Vajmarske republike, kao centru evropske multikulturalnosti, ali se sve to u narednih pet godina drastično menja.[2] Organizacijske specifičnosti igara Ono što se ističe, kada je organizacija samih igara u pitanju je da, nikada pre Berlina domaćin nije određen glasanjem, nikada pre olimpijska baklja nije nošena kao štafeta. Ovo je bilo do tad jedno sportsko takmičenje, koje je na taj način medijski ispraćeno, uz direktne TV prenose i obilatu upotrebu filmskih kamera.[2] Zanimljivosti koje su obeležile igre Januara 1933. godine od kada su nacisti došli na vlast došlo je do ukidanja republike, suzbijanja novim vlastima nepoželjnih oblika kulture, a godinu dana pre Igara i usvajanja rasističkih zakona. Za ovaj veliki događaj, domaćini su napravili izvesne ustupke, u smislu privremenog suspendovanja antijevrejskih zakona i propagande, a učesnike takmičenja „izuzeli obaveze poštovanja zakona o zabrani homoseksualizma”. Ove Olimpijske igre su bile idealna prilika za rasnu propagandu. Domaćini takmičenja takvu priliku nisu mogli da propuste, pa su Igre tako i zapamćene u istoriji. Nemci su se trudili da što je moguće bolje prikažu dostignuća arijskih sportista i graditelja, ponosnog vođe i cele nacije koja stoji iza njega. Sam Hitler lično otvorio takmičenje. Nacisti su još pre dolaska na vlast sjajno koristili medije, a u centru pažnje ovog puta je bio nemački film. Leni Rifenštal, genijalna i kontroverzna režiserka dobila je ulogu da napravi film o Igrama, koja je snimila oko četiristo kilometara materijala i montirala ga dve pune godine. Konačni rezultat je delo pod nazivom „Olimpija”, remek-delo ne samo sa umetničke strane, već je taj film postavio mnoge standarde u snimanju sportskih događaja koji se primenjuju i dan-danas. Snimanje filma je počelo u drevnoj Olimpiji, odakle olimpijska baklja, na svoj put po prvi put u istoriji kreće, čime je započeta nova tradicija. Na putu do Berlina baklja je prošla i kroz Kraljevinu Jugoslaviju. Sportisti Jugoslavije su bili među onima retkima, koji na otvaranju nisu pozdravili Hitlera uzdignutom rukom, za razliku od, Francuza i Kanađana i mnogih drugih. Centar Olimpijskih igara je bio smešten na Olimpijskom stadionu, monumentalnom objektu smeštenom u Šarlotenburgu. Ova građevina je izgrađen prvobitno za Olimpijske igre 1916. godine, koje su otkazane zbog Prvog svetskog rata. Rekonstrukcije u trajanju od dve godine pretvaraju ovaj stadion u pravo gigantsko zdanje, koje prima 110.000 ljudi i u čijoj okolini se nalaze još dva ogromna objekta, kapaciteta 50 i 25 hiljada, uz oko 150 različitih zgrada. Atletičari su bili heroji na borilištima u centru pažnje, a apsolutna zvezda bio je Džesi Ovens, koji je prvi[traži se izvor] na jednim Olimpijskim igrama osvojio četiri zlatne medalje i to: u trci na 100 m i 200 m, u skoku u dalj i štafeti 4x100 m. Džesi Ovens je postao globalno popularni heroj, a mediji već godinama unazad prepričavaju kako je Hitler zbog njegove pobede pobegao sa olimpijskog stadiona, odbivši da čestita Ovensu. Možda su celu priču mediji izmislili, ali Hitleru definitivno nije bilo drago dok je gledao kako Afroamerikanac pred njegovim očima ruši rasne teorije koje je postavio. Vidi se izraz njegovog lica dok Ovens slavi pobedu na filmu. Druga priča o Ovensu, ona istinita, govori o prijateljstvu sa najvećim rivalom, Nemcem Lucom Longom. Anegdota kaže da mu je Long savetom pomogao u kvalifikacijama skoka u dalj, zbog čega je i posmrtno nagrađen Kubertenovom medaljom. Hendrika Mastenbruk je bila jednako uspešna, osvojivši tri zlatne medalje i jednu srebrnu medalju u plivanju. Džek Birsford osvojio je zlato u dubl-skulu, što je njegova peta medalja na petim uzastopnim igrama. Estonac Kristijan Pajsalu dominirao je u rvanju, osvojivši zlato u teškoj kategoriji u oba stilovima slobodnim i grčko-rimskom stilom.[2] Amerikanka Mardžori Gestring je postala najmlađa pobednica u istoriji Letnjih igara sa svega trinaest godina, u disciplini skokovi u vodi. Najmlađa osvajačica medalje Inge Serensen iz Danske se sa dvanaest godina, takmičila u disciplini 200 m prsno. Košarka i veliki rukomet se po prvi put uvrštavaju na listu olimpijskih sportova. Amerikanci u košarci osvajaju zlato, dok u velikom rukometu zlato je pripalo domaćinu, reprezentaciji Nemačke. Ukupno gledano Nemci su bili daleko najuspešnija nacija, što se tiče broja ukupno osvojenih medalja na turniru, sa 89 medalja, od čega su 33 zlatnem što je približno jednako zbiru učinka timova na pozicijama dva i tri (SAD i Mađarska). Debitovali su i kanuisti i kajakaši, gde su se istakli Austrijanci, Česi i domaća selekcija. U fudbalu Italijani potvrđuju svoju dominaciju, osvojivši zlato između dve titule svetskih prvaka. Jugoslovenski sportisti Ukupno osamdesetšest takmičara,[traži se izvor] koji se svoje snage odmeravali u jedanaest sportova[traži se izvor] krenulo je iz Jugoslavije u Berlin. Srebrnu medalju je osvojio Slovenac Leon Štukelj, u takmičenju gimnastičara na krugovima. On je bio drugi, iza Čeha Alojza Hudeca, a ispred tri takmičara Nemačke, što je za njega bila šesta olimpijska medalja od 1924. do 1936. godine. U ekipnim sportovima gimnastičarke su osvojile četvrto, a njihove kolege šesto mesto. Šestu poziciju osvojio je i dvojac s kormilarom u sastavu Elko Mrduljaš, Ivo Fabris i Lino Ljubičić. Vaterpolisti Jugoslavije su zauzeli deseto mesto, posle jedne pobede i dva poraza u grupi. Ostali naši reprezentativci nisu uspeli da se plasiraju među deset najboljih u svojim disciplinama. Predgovor: Leo Stukelj Leon Štukelj (Novo Mesto, 12. novembar 1898 — Maribor, 8. novembar 1999) bio je jugoslovenski gimnastičar slovenačkog porekla, osvajač prve zlatne olimpijske medalje za Jugoslaviju. Biografija Gimnastikom je počeo da se bavi veoma rano zahvaljujući jačanju sokolskog pokreta u Sloveniji, a već na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1922. godine pokazao je svoj gimnastički talenat osvojivši sedmo mesto, iako se u to vreme kao i ostali članovi Sokola bavio i drugim sportovima. Leon Štukelj je bio i odličan atletičar i plivač. Nastupio je na sedam velikih takmičenja i ukupno osvojio 20 medalja: 8 zlatnih, 6 srebrnih i 6 bronzanih. Samo na olimpijskim igrama osvojio je 6 medalja: dve zlatne na Olimpijskim igrama u Parizu 1924, zlato i dve bronze na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928 i srebro na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. i tako postao najuspešniji je reprezentativac Jugoslavije na Olimpijskim igrama. Njegova zbirka medalja bi sigurno bila još brojnija da je Kraljevina Jugoslavija učestvovala na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1932. Godine 1927. završio je studije prava. Po završetku sportske karijere postao je sudija najpre u Novom mestu, a zatim u Lenartu i Mariboru, gde je živeo do kraja života. Devedesetih godina 20. veka bio je najstariji živi olimpijski pobednik (dobitnika zlatne medalje). Zbog toga bio je specijalni gost na Svečanom otvaranju Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine. Na njegov 100. rođendan organizovana je velika proslava u njegovom rodnom Novom mestu. Sve do smrti četiri dana pred 101. rođendan svakodnevno je vežbao kod kuće. Umro je u Mariboru od srčanog udara. U znak zahvalnosti i sećanja, sportske dvorane u Novom Mestu i Mariboru nose njegovo ime.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sakupljam knjige o borilačkim veštinama godinama. Posedujem impresivnu kolekciju knjiga ali u tom moru literature izdvojio bih svega nekoliko zaista vrednih… Jedna od vrednih knjiga koju sam nabavio pre nekoliko godina je “ Karate Do – Veliko Japansko pesničenje“ od autora Nenada Simića. Vrsno delo prepuno živih priča iz istorije stvaranja Karate veštine i stilova… Kada sam skoro video da je od istog autora izašla trilogija “ ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I,II, III “ bez razmišljanja sam naručio. I rekao sam sebi hoću ovu knjigu da promovišem na blogu jer zaslužuje svaku podršku. ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I, II,III Date: 21. oktobra 2015. Author: Иван Стефановић 0 Komentari Sakupljam knjige o borilačkim veštinama godinama. Posedujem impresivnu kolekciju knjiga ali u tom moru literature izdvojio bih svega nekoliko zaista vrednih… Jedna od vrednih knjiga koju sam nabavio pre nekoliko godina je “ Karate Do – Veliko Japansko pesničenje“ od autora Nenada Simića. Vrsno delo prepuno živih priča iz istorije stvaranja Karate veštine i stilova… Kada sam skoro video da je od istog autora izašla trilogija “ ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I,II, III “ bez razmišljanja sam naručio. I rekao sam sebi hoću ovu knjigu da promovišem na blogu jer zaslužuje svaku podršku. DSCF3837 Sve tri knjige su luksuzno odštampane sa kvalitetnim povezom. Prosek stranica je 518. Knjige su prepune istorijskih podataka, intervjua i fotografija. Autor ove trilogije radio je strpljivo i temeljito što sam i očekivao od njega. Knjige su pisane pitko bez opterećujućeg stila. Podaci su jasni, priče su sažete pa se sve uklapa u jednu jasnu priču koja nas vodi u stvaranje istorije Karate veštine. Knjige obuhvataju retke intervjue sa vrhunskim karate majstorima poput: Hohan Soken, Kinđo Hiroši, Goši Jamagući, Hidetaka Nišijama, Hirokazu Kanazava, Manabu Murakami itd… Ovo je posebno značajno za mlađe karatiste koji bi trebali da pročitaju razmišljanja karate legendi. Njihove ispovesti kako se nekada treniralo, kako se odnosio učenik prema učitelju su zaista korisne i poučne priče. Od posebnog značaja je istorija Karate stilova. Autor je sjajno grupisao podneblja razvoja. Provešće vas od Kine, Okinave pa do Japana. Ono što bih preporučio mlađim karatistima je da upoznaju istoriju svoje veštine jer bez nje slabo će pronaći suštinu onoga što vežbaju. Ova zlatna trilogija će im pribiližiti bitne stvari o Karateu. Ujedno preporučujem trilogiju i Kung Fu praktičarima jer svaka poruka i mudrost starih majstora je zlata vredna bez obzira što to nije vaš stil. Na pitanje novinara D.W kojeg je uputio čuvenom majstoru Nišijami: “ Kakvo je Vaše mišljenje o mladim crnim pojasevima “?, sensei Nišijama je rekao: “ Nemam ništa protiv dok su juniori tehnički kvalifikovani, i mislim da bi trebalo da budu promovisani kao ostali. Međutim, kada napune osamnaest godina, trebalo bi da budu ponovo procenjeni kao i regularni crni pojasevi, i tek onda mogu da budu promovisani u bilo koji drugi rang koji njihovi instruktori smatraju da je za njih premeran. “ Karate ili karatedo (jap. 空手; u prevodu prazna ruka ili put prazne ruke) je borilačka veština, poreklom iz Japana, iz tadašnjeg Rukju kraljevstva. U bukvalnom prevodu, kara znači prazna (gola) ili kineska (po načinu izgovora), te ruka ili šaka, dakle prazna ruka, i misli se na način odbrane, odnosno borbe „bez oružja u rukama“. Moderni naziv karatedo (Karate-dō) treba da svrsta karate u liniju sa drugim budo stilovima (Budō); mada se još uvek uglavnom koristi uobičajni izraz karate. Karatista se naziva karateka (空手家). Nastanak karatea vezuje se za stare borilačke veštine ostrva Okinave, 19. veka, gde su se lokalne tradicije mešale sa kineskim i japanskim uticajima.[1][2] Početkom 20. veka karate stiže u Japan, a posle Drugog svetskog rata raširio se po svetu. Karate pripada tvrdim stilovima. Nasuprot mekim stilovima (aikido, ving cun itd.) koji gledaju da koriste snagu i energiju napadača, tvrdi stilovi ističu telesnu kondiciju, pre svega brzinu i snagu iz brzine. Tehnički, karate koristi udarce pesnicom, šakom, prstima, laktovima, kolenom i nogama, razne blokade, a ponekad se uče i poluge, bolni hvatovi, udarci u vitalne tačke (u oči, grlo, nos itd.), i tehnike rukovanjem oružja - kobudo. Istorisjki, i u nekim od modernih stilova, takođe se podučavaju rvanje, bacanja, zglobna zaključavanja, ograničavanja.[3] Moderni karate je često sportski orijentisan, te time takmičenja imaju veliki značaj. Ovo može da bude na štetu realnih tehnika samoodbrane, koje su isto deo karatea. Rukju kraljevstvo je aneksirao Japan 1879. godine. Karate je prispeo u Japan početkom 20. veka tokom vremena migracija, pošto su Rukjuanci, posebno iz Okinave, tražili posao u Japanu.[4] Ovaj sport je bio sistematski predavan u Japanu nakon Tajšove ere.[5] Godine 1922. Japansko ministarstvo obrazovanja je pozvalo Gičin Funakošija u Tokio da daje karate demonstracije. Godine 1924. je univerzitet Keio uspostavio prvi univerzitetski karate klub na Japanskoj teritoriji i do 1932. godine, glavni japanski univerziteti su imali karate klubove.[6] U toj eri eskalirajućeg japanskog militarizma,[7] ime je bilo promenjeno iz 唐手 („kineska ruka” ili „tangova ruka”`)[8] u 空手 („prazna ruka”) – oba od kojih se izgovaraju karate u japanskom – da bi se stavilo na znanje da Japanci žele da razviju borbeni oblik u japanskom stilu.[9] Nakon Drugog svetskog rata, Okinava je postala važna vojna lokacija Sjedinjenih država i karate je postao popularan među vojnim osobljem koje je bilo tamo stacionirano.[10] Filmovi o borilačkim veštinama iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka služili su velikom povećanju popularnosti borilačkih veština širom sveta, i u engleskom jeziku je reč karate počela da se koristi na generičan način kojim se obuhvataju sve na udarcima zasnovane orijentalne borilačke veštine.[11] Škole karatea su počele da se pojavljuju širom sveta, služeći onima sa prolaznim interesom, kao i onima zainteresovanim za dublje izučavanje veštine. Šigeru Egami, glavni instruktor stila Šotokan Dođo, je mišljenja da je „većina sledbenika karatea u inostranim zemljama zainteresovana za karate samo zbog njegovih borbenih tehnika ... Filmovi i televizija ... prikazuju karate kao misteriozni način borbe koji može izazvati smrt ili povredu jednim udarcem ... masovni mediji predstavljaju pseudo umetnost koja je daleko od stvarne stvari.”[12] Šošin Nagamin je izjavio, „Karate se može smatrati konfliktom u sebi ili kao životni maraton koji se može ostvariti samo kroz samodisciplinu, napornu obuku i sopstvene kreativne napore.”[13] Dana 28. septembra 2015, karate je bio u užem izboru sportova, zajedno sa bejzbolom, softbolom, skejtbordom, surfovanjem i sportskim penjanjem, koje bi trebalo uzeti u obzir za uključivanje na Letnju olimpijadu 2020. godine. Dana 1. juna 2016, izvršni odbor Međunarodnog olimpijskog komiteta objavio je da podržava uključivanje svih pet sportova (računajući bejzboli i softbol kao jedan sport) u igre 2020. godine. Veb Japan (koga sponzoriše Japansko ministarstvo spoljnih poslova) navodi da ima preko 50 miliona karatista širom sveta,[14] dok Svetska karate federacija tvrdi da ima preko 100 miliona karatista širom sveta.[15] Istorija Ime Karatedo (japanski = prazna ruka), ranije se zvalo samo karate, i tako se i dan danas najčešće koristi. Dodatak do dodaje se radi isticanja filozofije karatea i njegovog značaja kao životnog puta. Do tridesetih godina 20. veka karate se na japanskom pisao sa 唐手, što znači kineska ruka. Ova su slova bile navodno u vezi sa Kinom Tang-dinastije (618. do 907. godine). Time je kinesko poreklo ove borilačke veštine bilo ispoljeno u samom imenu. Onda se u Japanu iz političkih razloga (nacionalizam) počelo za karate pisati 空手, dakle prazna ruka. Nova slova su se isto kao stara čitale sa kara-te i odgovarale su istom, to jest da se bori uglavnom sa praznim, golim rukama bez oružja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Skijanje na snegu je način kretanja snežnim površinama upotrebom skija koje su skijaškim vezovima pričvršćene za noge skijaša.[1][2][3] Iako je skijanje prvenstveno nastalo kao način transporta odnosno kretanja po snegu, kroz 20. vek je preraslo u popularni način rekreacije i sport. Osim skijanja na snegu, poznato je i skijanje na vodi, pri čemu skijaš koristi vučnu silu motornog čamca da ostvari brzinu potrebnu za održavanje na vodi. Počeci skijanja se, prema nedavno pronađenim crtežima u pećinama otkrivenim nakon povlačenja lednika, vežu uz lovce koje istoričari smeštaju u doba egipatskih faraona. Tehnike skijanja u to doba su najverovatnije ličile načinu skijanja koji danas nazivamo skijaškim trčanjem ili nordijskom skijaškom disciplinom. Ocem modernog skijanja smatra se Norvežanin Sondre Norhajm. On je u 19. veku konstruisao skijaški vez koji je omogućio upravljanje skijom, i to tehnikom koja se danas naziva telemark. Kasnija usavršavanja skijaškog veza i skijaških cipela dovela su do daljeg usavršavanja skijanja i pojavu tzv. alpskih skijaških disciplina. Ranih godina 20. veka Austrijanac Hanes Šnajder predstavio je tehniku upravljanja skijom rotacijom gornjeg dela tela koja se po imenom Arlberg tehnika (nazvana prema kraju iz kojeg je poticao) vrlo brzo raširila kao popularna rekreacija i sport. Vrste skijanja Danas je skijanje vrlo retko način transporta, već je uglavnom popularan vid rekreacije. Većina skijaša danas su rekreativci koji na uređenim skijaškim stazama korišćenjem žičara (kako bi se popeli na vrhove planina) provode slobodne trenutke uživajući u spuštanju niz snežne padine. Skijanje je toliko raširen način zimskog odmora da pojedine države veći deo turističke ponude zasnivaju upravo na rekreativnom skijanju. Najbolji primer takve države je Austrija, koja poseduje preko stotinu uređenih skijališta. Ostale države koje imaju brojna uređena skijališta su Francuska, Italija, Švajcarska, SAD, Novi Zeland, itd. U Nordijskim zemljama rašireno je i skijaško trčanje kao popularan vid rekreacije, iako se staze za skijaško trčanje mogu naći i u svakom alpskom skijalištu. Posebno je zanimljiva ponuda dvoranskog skijanja, gde se u pojedinim bogatijim državama (primeri su Japan ili Ujedinjeni Arapski Emirati) zbog nedostatka prirodnih skijaških staza i dovoljnog broja snežnih dana u godini čak izrađuju skijaške staze u velikim dvoranama, opremljene veštačkim klimatskim uslovima i veštačkim snegom. Skijanje je i atraktivan sport, gde se pojavljuju takmičari u brojnim disciplinama iz sve većeg broja zemalja i gotovo svih kontinenata. Skijanje kao sport Skijanje tehnikom telemark Skijanje je standardni olimpijski sport na zimskim Olimpijskim igrama. Skijaške discipline delimo na alpske, nordijske i skijaške skokove. Iako postoje i varijante štafetnih trka u nordijskom skijanju, skijanje je uglavnom pojedinačni sport. Često se u skijaške sportove ubraja i snoubord, koji je od 1998. godine takođe uključen u porodicu olimpijskih sportova. Oprema za taj sport se bitno razlikuje od skijaške opreme po tome što se ne koriste dve skije već jedan bord odnosno daska za skijanje na kojoj border stoji u sličnom položaju kao u surfovanju na talasima. Alpske takmičarske skijaške discipline su: slalom, veleslalom, spust, super-veleslalom, alpska kombinacija i paralelna takmičenja. Neslužbeno bi ih mogli kategorisati na tehničke (slalom i veleslalom) i brzinske (spust i super-veleslalom) discipline. Sva pravila i organizacija i kontrola skijaških takmičenja su pod upravom Međunarodne skijaške federacije (FIS) sa sedištem u Bernu, (Švajcarska). Nordijske discipline, poznate i pod nazivom skijaško trčanje, se praktikuju na različitim dužinama staze, u dve osnovne kategorije: klasični stil i slobodni stil. Jedna varijanta skijaškog trčanja je i biatlon, u kojoj se kombinuje skijaško trčanje s streljaštvom. Skijaški letovi se izvode na specijalno pripremljenim skijaškim skakaonicama, a cilj je ostvariti što veću dužinu skoka uz dodatne ocene za stil. Snoubord se izvodi u nekoliko različitih disciplina. Alpske discipline obuhvataju npr. slalom trke, i održavaju se na standardnim uređenim skijaškim stazama. Međutim, popularnije su discipline slobodnog stila ili slobodne vožnje, koje se mogu odvijati u specijalnim halfpajp stazama ili na neuređenim strminama. Takmičari slobodnog stila se najčešće okupljaju i takmiče na igrama ekstremnih sportova pod nazivom X-games. Skijaška oprema Zavisno od discipline, za skijanje je potreba sledeća oprema: skije opremljene skijaškim vezovima skijaški štap skijaške cipele Postoji još i celi niz specijalizovane skijaške opreme, kao što su skijaško odelo, kaciga, naočare, rukavice. Ta dodatna oprema se dosta razlikuje u zavisnosti od skijaške discipline, vremenskih uslova a u novije vreme i o modnim trendovima, pogotovo kod rekreativaca. Skijaški tereni U zavisnosti od discipline, može se skijati gotovo na svakoj površini prekrivenoj snegom: na ravnicama se praktikuje skijaško trčanje, na strmijim površinama neka od alpskih disciplina. Kao što i ime govori, najpoznatije skijaške staze za alpske discipline nalaze se u Alpima, iako se veliki broj kvalitetnih alpskih skijališta nalazi i u Severnoj i Južnoj Americi, Novom Zelandu, i Aziji. Uobičajeno je da se skijaške staze klasifikuju prema strmini i dužini, da bi se rekreativnim skijašima olakšao izbor staze koji odgovara njihovom skijaškom znanju i stilu skijanja. U Evropi se najčešće koristi sistem boja, pa je npr. crna boja oznaka najzahtjevnije strme staze koja je najčešće rezervisana samo za takmičenja i vrhunske skijaše. Crvena staza je nešto blaža, ali još uvek zahtevna. Početnici će birati između staza označenih kao plave (male strmine) odnosno bele staze. Bele staze su gotovo potpuno položene pa osiguravaju sigurno skijanje čak i potpunim početnicima. Postoji i tzv. slobodno skijanje po neuređenim stazama, međutim ono je rezervisano isključivo za vrhunske skijaše koji odlično poznaju skijaške tehnike i imaju odgovarajuću opremu. Ne treba posebno napominjati da je slobodno skijanje povezano s stalnom opasnošću od snežnih lavina, odrona snega ili terena, padovima na oštre stene ili provalije, te nije retkost da slobodni skijaši koji precene svoje znanje ili potcene pojedinu strminu stradaju, pa čak i smrtno. Skijaška žičara Skijaško trčanje zahteva položenije staze, pa je opasnost od padova ili snežnih lavina svedena na minimum. Ovaj vid skijanja je posebno pogodan za rekreativce slabije fizičke snage, starije skijaše i sve one koji žele tempo skijanja prilagoditi sebi a ne strmini alpske staze. Ipak, skijaško trčanje može za ambicioznije biti i vrlo efikasan način postizanja odlične fizičke spreme, jer je poznato da su po opštim karakteristikama pripremljenosti (fizička kondicija) skijaši trkači uz atletičare na dugim prugama i bicikliste jedni od najspremnijih sportista uopšte. Najviše uređenih staza za skijaško trčanje se može pronaći u nordijskim zemljama, iako je moguće trčati na skijama i na neuređenim stazama. Za skijaške letove koriste se posebno pripremljene skijaške skakaonice, koje se u zavisnosti od veličine nazivaju i skijaškim letaonicama. Ove skakaonice su jasno rezervisane isključivo za profesionalce koji se bave tim sportom, jer na nekim skakaonicama skijaši skakači ostvaruju skokove dužine od preko 200 metara. Snouborderi mogu da koriste standardne skijaške staze, iako se većina odlučuje za neuređene strmine. Zanimljivost je halfpajp, uređen deo staze u obliku jarka od nekoliko metara vrlo glatkih i strmih zidova.

PRODATO Proizvod je rasprodat. Aktuelne proizvode iz ove kategorije možete pogledati klikom na dugme ispod: Vidi proizvode Opis i namena proizvoda Mobilni telefon i9300 Galaxy S III Ceramic White SAMSUNG Galaxy S3S VoiceZašto da ne dobijete odgovor od svog telefona? Kažite mu da se probudi! Još bolje od toga, telefonu Samsung GALAXY S III možete da kažete da isključi budilnik na par minuta kako biste odspavali još malo. Odgovorite na poziv (ili ga odbijte), pojačajte muziku (ili utišajte), čak i fotoaparatu kažite kad da snima. Kartica „Social“Sada vam je još lakše da održite kontakt sa prijateljima i onima koje volite. Oznaka za društvene mreže vam omogućava da povežete lica u vašem foto albumu sa njihovim prenosima tokova društvenih medija. Kad se ova funkcija podesi, sve što treba da uradite jeste da pogledate njihove slike i videćete kako se pojavljuje njihov trenutni status. Direct callSamsung GALAXY S III zna čak i kada želite da razgovarate. Kad krenete da pošaljete poruku nekome i odlučite da tu osobu umesto toga pozovete, jednostavno podignite teleon do uveta i Direct call će pozvati broj umesto vas. Nema više preturanja po evidenciji poziva ili spisku kontakata. Prepustite telefonu GALAXY S III da obavi posao umesto vas. Smart staySa inovativnom funkcijom Smart stay, telefon Samsung GALAXY S III automatski prepoznaje kada gledate u telefon, bilo da biste pročitali elektronsku knjigu ili pretraživali Internet. Prednja kamera vam se duboko zagleda u oči i održava bistar prikaz zarad kontinuiranog zadovoljstva posmatranja. Kakva bistra ideja. Smart alertZar ne bi bilo lepo kad bi vas telefon obavestio o tome šta se dešavalo dok ste bili odsutni kada ga uzmete? Telefon Samsung GALAXY S III zna da ste se vratili i pomoću kratkog vibrirajućeg gurkanja obaveštava vas o propuštenim pozivima i novim porukama. Zar nije pažljiv? S BeamDeljenje sadržaja sa prijateljima u vašoj blizini treba da bude jednostavno, brzo i čak zabavno. S Beam vam omogućava da se povežete u tren oka kako biste mogli da prenosite dokumente, kontakte, slike, muziku, video snimke. Dovoljno je da spojite poleđine mobilnih telefona i da ih povežete da biste uživali u deljenju sadržaja. AllShare PlayPostoji još jedan način deljenja sadržaja između različitih uređaja.Zove se AllShare Play i omogućava nam da radimo zajedno koristeći čarobne tehnologije DLNA i Wi-Fi Direct koje nam pružaju daljinski pristup multimedijalnim datotekama kada radimo na nekom drugom ekranu na drugom mestu. Deljenje fotografija sa prijateljimaUpravljanje fotografijama i njihovo deljenje nikad nije bilo jednostavnije. Mobilni telefon prepoznaje lica i povezuje ih umesto vas, koristeći profile grupe kao smernice. Sad vas samo jedan dodir deli od deljenja fotografija sa svima u tren oka.AllShare CastZar ne bi bilo lepo da vidite prikaz ekrana svog telefona na velikom ekranu sa kojim je bežično povezan? Sada je to moguće. AllShare Cast vam omogućava da to uradite i savršen je za igrice. Kada se igra koju igrate pojavi na ekranu, možete čak i da koristite tastere telefona za upravljanje pokretima. Bez žica i bez muke. DizajnBilo da je u pitanju horizont na okeanu ili veličanstvena šuma nordijskih jela, jedna je stvar očigledna: u prirodi nema ravnih linija. Minimalistički i originalni dizajn modela Samsung GALAXY S III odražava se u glatkim i nelinearnim konturama ovog mobilnog telefona. Njegova priroda usmerena na ljude obezbeđuje ergonomsko i udobno iskustvo sa poboljšanim korišćenjem. Udobno držanje, nežne zaobljene linije i platinumski prirodni oblik obezbeđuju prirodni ugođaj i dizajn. Pop up playIstovremeno obavljanje više radnji na HD Super AMOLED ekranu od 4,8” telefona Samsung GALAXY S III jednostavno je i zabavno. Uz Pop up play i moćni procesor od četiri jezgra, možete da gledate HD video snimak u jednom prozoru dok u isto vreme u drugom šaljete e-poruku ili tekstualnu poruku. Promenite veličinu video snimka, prevucite ga na željeno mesto na ekranu i razgovarajte sa prijateljima ili pretražujte Internet. Nemojte da propustite nijedan deo dešavanja. HD Super AMOLED od 4,8 inčaTo je ono što mi nazivamo posmatranjem stvarnosti. Ekran visoke definicije od 4,8 inča i živopisno iskustvo gledanja. Sa prirodnim bojama i veoma brzim vremenom odziva, reprodukcija HD video zapisa je neverovatno izoštrena. Povrh toga, odlikuje ga neverovatna ušteda energije i zadivljujuće je tanak. Najbolja fotografijaTelefon Samsung GALAXY S III prepoznaje kada ste u najboljem izdanju i pobrinuće se da nikada ne propustite osmeh ili snimite nekoga sa zatvorenim očima.On automatski snima 8 fotografija u nizu i izabraće za vas najbolji snimak. LTE (u zavisnosti od zemlje)Neki tehnologije se brzo razvijaju. Veoma brzo. LTE brzina se trenutno kreće između 30 i 60 megabajta u sekundi i nastaviće da se povećava. Reprodukujte video zapise u realnom vremenu, otpremite svoj sadržaj u oblak ili igrajte na mreži najnovije igre sa bogatom grafikom. Karakteristike proizvoda Mreža / nosilac i Bežično povezivanje GSM, HSPA +21 EDGE / GPRS ( 850 / 900 / 1.800 / 1.900 MHz ) HSPA +21 ( 850 / 900 / 1.900 / 2.100 ) ViFi Direct GAP, SSP, HSP, HFP1.5, A2DP, SNP, OPP, PBAP, MAP, 1.3 AVRCP, HID NFC tehnologija je dostupna Podrška za DLNA, MHL 1.0, HDMI 2 Podrška za Kies, Kies Air Ekran HD sAMOLED 16 M, 4,8 ", 720 x 1280 ( HD ) Memorija 16 / 32 / 64 GB Boja Šljunkovito plava Usluge i Aplikacije Dostupne Samsung Apps U zavisnosti od regiona Čvorište za igre Chaton je dostupan ActiveSinc je dostupan B - na- B Kompatibilnost: Sibase / VebEk / šifrovanje uredjaja / Cisco itd . OS Android 4.0 ( ICS ) baterija 2.100 mAh DO 10 SATI ( 3G ) DO 460 sati ( 3G ) Čipset Procesor ZA aplikacije s četvorostrukim jezgrom Procesor brzine 1,4 GHz Konektori USB 2.0 3,5 4 pi - polarni , stereo MicroSD ( do 64 GB ) Microsim Dostupan je mikro USB priključak MHL tehnologija dostupna Audio i video MPEG4, H.264, H.263, VC - 1. DivX, VP8 , VMV7 / 8, Sorenson Spark, DivX3.11 Snimanje video zapisa i reprodukcija u Full HD ( 1080p ) rezoluciji Snimanje do 30 kadrova u sekundi MP3, AMR - NB / VB, AAC / AAC + / eAAC +, VMA , OGG ( Vorbis ), FLAC, AC - 3, apt - Ks 136,6 x 70,6 x 8,6 mm 133 g Fotoaparat CMOS, 1.9 MP Kamera sa rezolucijom od 8 megapiksela ( na poleđini ) 1 x LED Senzori Akcelerometar, Zaštita od geomagnetnog polja, RGB svetlo, Senzor za Barometar lokacija Potpomognuti GPS / GLONASS dostupan

PRODATO Proizvod je rasprodat. Aktuelne proizvode iz ove kategorije možete pogledati klikom na dugme ispod: Vidi proizvode Opis i namena proizvoda Igrajte Angry Birds, pratite Facebook i, bez obzira koji telefon vaši prijatelji imaju, ćaskajte sa njima koristeći WhatsApp. Primite poruke čim stignu. Delite zabavne sadržaje uz 3.5G i WiFi brze a cenom prihvatljive veze. Od muzike vas deli samo jedan pritisak na taster. Dodajte i do 32 GB memorije, besplatno slušajte na stotine radio stanica, i pronađite hrpu aplikacija. Karakteristike proizvoda Dimenzije Visina116.5 mm x 55.7 mm x 13.9 mm Težina 99.0 g Jačina zvuka 72.0 cm3 Oblik forme telefona Monoblok Ekran i korisnički interfejs Veličina ekrana 2.6 inch Tehnologija dodirnog ekrana Capacitive Single-Touch Položaj ekrana Portret Rezolucija ekrana – visina 320.0 Pixel(s) Širina ekrana 240.0 Pixel(s) Detektor ambijentalnog svetla Reakcija na dodir Režim niske potrošnje Visina ekrana 53.0 mm Širina ekrana 40.0 mm Boje ekrana 262144 Tehnologija prikaza LCD transmisivni Tasteri i metode unosa Unos korisnika Dodirna sa QWERTY tastaturom Namenski hardverski tasteri Muzika Jačina zvuka Zaključavanje Poruka Poziv Kraj Hardver Povezivanje Priključci USB-OTG, 3.5 mm Nokia AV Connector Priključak za punjač od 2,0 mm Micro-USB-AB Bežično povezivanje WLAN IEEE 802.11 b/g Bluetooth 2.1 + EDR WLAN IEEE 802.11 b/g/n Sinhronizacija Daljinska SyncML sinhronizacija Lokalna SyncML sinhronizacija Upravljanje potrošnjom energije1 Model baterije BP-3L Voltaža baterije 3.7 V Zamena baterije Da Maksimalno vreme na čekanju 2G 731.0 Hour(s) Maksimalno vreme trajanja razgovora za 2G 8.2 Hour(s) Maksimalno vreme na čekanju (pripravnosti) za 3G 857.0 Hour(s) Maksimalno vreme trajanja razgovora za 3G 7.2 Hour(s) Trajanje reprodukcije muzike 47.0 Hour(s) 1 Vreme rada varira u zavisnosti od radiotalasne tehnologije koja se koristi, od konfiguracije komunikacione mreže i od načina korišćenja uređaja. Mreža podataka Nosači podataka2 GPRS (2G) EDGE/EGPRS (2G) HSUPA (3G) WCDMA (3G) Memorija Ugrađena memorija 162.0 MB Memory Card Type micro-SD Radna frekvencija Opsezi GSM 850 GSM 900 GSM 1800 GSM 1900 WCDMA Band V (850) WCDMA Band VIII (900) WCDMA Band IV (1700) WCDMA Band II (1900) WCDMA Band I (2100) Softver i aplikacije Personal Information Management (PIM) Funkcije upravljanja ličnim podacima Digitalni sat Budilnik sa tonovima zvona Snimač Kalkulator Sat Kalendar Telefonski imenik Konvertor Biranje fiksnog broja Beleške Budilnik Podsetnik Ostale aplikacije Ažuriranja softvera FOTA Funkcije igara Dodirni korisnički interfejs Java igre Softverska platforma & Korisnički Interfejs Imenici Platforma Razvojna tehnologija Flash Java Series 40 Web Apps Komunikacije E-pošta i poruke3 Rešenje e-pošte Hotmail Yahoo! Mail Nokia Messaging Nokia Messaging 3.0 Windows Live Gmail Ovi Email Protokoli e-pošte SMTP IMAP4 POP3 Funkcije e-pošte Više simultanih naloga e-pošte HTML e-pošta Prilozi e-pošte Razmena instant poruka Google Talk Facebook chat MySpace Windows Live Messenger WhatsApp Nokia Chat Funkcije razmene poruka Flash poruke Razmena trenutnih poruka Skraćene SMS poruke za dugačke poruke Istovremeno brisanje više SMS poruka Lista skorije korišćenih brojeva Nedavno korišćeni brojevi u uređivaču poruka Conversational SMS for chat-style SMS Tekstualne poruke Zajedničko prijemno sanduče za SMS i MMS poruke Slikovne poruke Jedinstveni uređivač MMS/SMS poruka Automatsko prilagođavanje veličine fotografija za MMS Dostavne liste za poruke Multimedijalne poruke Ima upravljanje pozivima Brzo biranje Poziv na čekanju Preusmeravanje poziva Integrated hands-free speakers Blokiranje poziva Evidencija razgovora: upućeni, primljeni i propušteni Kontakti 2000 Ažuriranje firmvera Zaključavanje uređaja Obezbeđivanje pokretanja uređaja PIN kôd Deljenje i internet Pregledavanje i internet Podržane veb tehnologije Javascript 1.8 XHTML WAP 2.0 CSS HTML 4.0 (XHTML 1.1) Pregledač Nokia Browser for Series 40 OSS pregledač Flash tehnologija Adobe Flash Lite 3.0 Navigacija GPS i navigacija4 Navigacijske funkcije i usluge Nokia mape Fotografije Glavna kamera Senzor kamere (rezolucija glavne kamere) 3.2 Megapixel(s Vrsta fokusa kamere EDOF tehnologija punog fokusa F broj/otvor blende kamere 2.8 BMP SVG GIF89a M3G PNG WBMP GIF87a SVG-T Više fotografija u nizu (rafalno) Aktivna traka sa alatkama Uređivanje fotografija Vizir preko celog ekrana Samookidač Formati fotografija kamere JPEG Snimanje fotografija Režimi tona boje Sepija Skala sivih tonova Normalno Negativ Režimi osetljivosti na svetlo Slabo Jako Srednje Režimi snimanja Više fotografija u nizu (rafalno) Self-timer Video Režimi balansa beline Inkandescentno Fluorescentno Dnevno svetlo Automatski Fotografije se prikazuju po Mesec Uređivač fotografija Niz slajdova Album Muzika i zvuk Muzika Muzički paket Nokia Music Store Nokia Music unlimited Nokia Music Manager Funkcije za muziku Muzički plejer Jačina zvuka Striming zvuka Audio ekvilajzer Ostale funkcije (muzika i zvuk) Selection by artist, album and genre Liste za reprodukciju Prikaz slika sa albuma DRM podrška Windows Media DRM10 OMA DRM 2 Snimanje glasa i zvuka Snimanje Diktafon Format za snimanje zvuka AMR Kodeci za snimanje zvuka AMR-NB AMR-WB Kodeci za govor AMR-WB AMR-NB Funkcije snimanja zvuka Mono Muzički format VoiP kodeci G.711 G.729 iLBC G.726 Kodeci MP3 AMR-WB AMR-NB MIDI NRT Mobile XMF AAC LC Formati datoteka za reprodukciju zvuka MF WAV MP4 AAC AMR MP3 M4A NRT WMA MIDI Radio Funkcije radija Stereo FM radio Internet radio FM radio FM radio sa RDS-om Video Glavna video kamera Rezolucija video kamere 640 x 480 Pixel(s) Trajanje reprodukcije video snimka 30.0 fps Rezolucija video snimka 480p Funkcije snimanja video snimka Video zum Broj slika u sekundi video snimka kamere 20.0 fps Zum kamere pri snimanju video snimka 4 X Režimi balansa beline za video Fluorescentno Inkandescentno Automatski Dnevno svetlo Glavne funkcije video kamere Striming video snimka Pregledanje YouTube sadržaja i striming video snimka Striming sa video usluga i Veba Progresivno preuzimanje video snimka Video funkcije Video rikorder Striming video snimka Video tonovi zvona Video plejer Životna sredina Ekološke funkcije Ekološki sadržaji i servisi Dostupno u Nokia prodavnici Energetska efikasnost Podsetnik za iskopčavanje punjača Automatsko podešavanje osvetljenosti ekrana Energetski efikasan punjač Materijali Ne sadrži BFR, rFR kao što je navedeno na Nokia Subst. listi Ne sadrži PVC Ne sadrži nikl na površini proizvoda Proizvod se može reciklirati do 100% iskoristivo kao materijali i energija Korisničko uputstvo Crno-belo štampanje Stranica sa „zelenim“ savetima Sadržaj prodajnog paketa Nokia punjač AC-11 Nokia stereo slušalice WH-102 Skraćeno uputstvo, Korisničko uputstvo i Informativni letak o proizvodu

PRODATO Proizvod je rasprodat. Aktuelne proizvode iz ove kategorije možete pogledati klikom na dugme ispod: Vidi proizvode Opis i namena proizvoda Igrajte Angry Birds, pratite Facebook i, bez obzira koji telefon vaši prijatelji imaju, ćaskajte sa njima koristeći WhatsApp. Primite poruke čim stignu. Delite zabavne sadržaje uz 3.5G i WiFi brze a cenom prihvatljive veze. Od muzike vas deli samo jedan pritisak na taster. Dodajte i do 32 GB memorije, besplatno slušajte na stotine radio stanica, i pronađite hrpu aplikacija. Karakteristike proizvoda Dimenzije Visina116.5 mm x 55.7 mm x 13.9 mm Težina 99.0 g Jačina zvuka 72.0 cm3 Oblik forme telefona Monoblok Ekran i korisnički interfejs Veličina ekrana 2.6 inch Tehnologija dodirnog ekrana Capacitive Single-Touch Položaj ekrana Portret Rezolucija ekrana – visina 320.0 Pixel(s) Širina ekrana 240.0 Pixel(s) Detektor ambijentalnog svetla Reakcija na dodir Režim niske potrošnje Visina ekrana 53.0 mm Širina ekrana 40.0 mm Boje ekrana 262144 Tehnologija prikaza LCD transmisivni Tasteri i metode unosa Unos korisnika Dodirna sa QWERTY tastaturom Namenski hardverski tasteri Muzika Jačina zvuka Zaključavanje Poruka Poziv Kraj Hardver Povezivanje Priključci USB-OTG, 3.5 mm Nokia AV Connector Priključak za punjač od 2,0 mm Micro-USB-AB Bežično povezivanje WLAN IEEE 802.11 b/g Bluetooth 2.1 + EDR WLAN IEEE 802.11 b/g/n Sinhronizacija Daljinska SyncML sinhronizacija Lokalna SyncML sinhronizacija Upravljanje potrošnjom energije1 Model baterije BP-3L Voltaža baterije 3.7 V Zamena baterije Da Maksimalno vreme na čekanju 2G 731.0 Hour(s) Maksimalno vreme trajanja razgovora za 2G 8.2 Hour(s) Maksimalno vreme na čekanju (pripravnosti) za 3G 857.0 Hour(s) Maksimalno vreme trajanja razgovora za 3G 7.2 Hour(s) Trajanje reprodukcije muzike 47.0 Hour(s) 1 Vreme rada varira u zavisnosti od radiotalasne tehnologije koja se koristi, od konfiguracije komunikacione mreže i od načina korišćenja uređaja. Mreža podataka Nosači podataka2 GPRS (2G) EDGE/EGPRS (2G) HSUPA (3G) WCDMA (3G) Memorija Ugrađena memorija 162.0 MB Memory Card Type micro-SD Radna frekvencija Opsezi GSM 850 GSM 900 GSM 1800 GSM 1900 WCDMA Band V (850) WCDMA Band VIII (900) WCDMA Band IV (1700) WCDMA Band II (1900) WCDMA Band I (2100) Softver i aplikacije Personal Information Management (PIM) Funkcije upravljanja ličnim podacima Digitalni sat Budilnik sa tonovima zvona Snimač Kalkulator Sat Kalendar Telefonski imenik Konvertor Biranje fiksnog broja Beleške Budilnik Podsetnik Ostale aplikacije Ažuriranja softvera FOTA Funkcije igara Dodirni korisnički interfejs Java igre Softverska platforma & Korisnički Interfejs Imenici Platforma Razvojna tehnologija Flash Java Series 40 Web Apps Komunikacije E-pošta i poruke3 Rešenje e-pošte Hotmail Yahoo! Mail Nokia Messaging Nokia Messaging 3.0 Windows Live Gmail Ovi Email Protokoli e-pošte SMTP IMAP4 POP3 Funkcije e-pošte Više simultanih naloga e-pošte HTML e-pošta Prilozi e-pošte Razmena instant poruka Google Talk Facebook chat MySpace Windows Live Messenger WhatsApp Nokia Chat Funkcije razmene poruka Flash poruke Razmena trenutnih poruka Skraćene SMS poruke za dugačke poruke Istovremeno brisanje više SMS poruka Lista skorije korišćenih brojeva Nedavno korišćeni brojevi u uređivaču poruka Conversational SMS for chat-style SMS Tekstualne poruke Zajedničko prijemno sanduče za SMS i MMS poruke Slikovne poruke Jedinstveni uređivač MMS/SMS poruka Automatsko prilagođavanje veličine fotografija za MMS Dostavne liste za poruke Multimedijalne poruke Ima upravljanje pozivima Brzo biranje Poziv na čekanju Preusmeravanje poziva Integrated hands-free speakers Blokiranje poziva Evidencija razgovora: upućeni, primljeni i propušteni Kontakti 2000 Ažuriranje firmvera Zaključavanje uređaja Obezbeđivanje pokretanja uređaja PIN kôd Deljenje i internet Pregledavanje i internet Podržane veb tehnologije Javascript 1.8 XHTML WAP 2.0 CSS HTML 4.0 (XHTML 1.1) Pregledač Nokia Browser for Series 40 OSS pregledač Flash tehnologija Adobe Flash Lite 3.0 Navigacija GPS i navigacija4 Navigacijske funkcije i usluge Nokia mape Fotografije Glavna kamera Senzor kamere (rezolucija glavne kamere) 3.2 Megapixel(s Vrsta fokusa kamere EDOF tehnologija punog fokusa F broj/otvor blende kamere 2.8 BMP SVG GIF89a M3G PNG WBMP GIF87a SVG-T Više fotografija u nizu (rafalno) Aktivna traka sa alatkama Uređivanje fotografija Vizir preko celog ekrana Samookidač Formati fotografija kamere JPEG Snimanje fotografija Režimi tona boje Sepija Skala sivih tonova Normalno Negativ Režimi osetljivosti na svetlo Slabo Jako Srednje Režimi snimanja Više fotografija u nizu (rafalno) Self-timer Video Režimi balansa beline Inkandescentno Fluorescentno Dnevno svetlo Automatski Fotografije se prikazuju po Mesec Uređivač fotografija Niz slajdova Album Muzika i zvuk Muzika Muzički paket Nokia Music Store Nokia Music unlimited Nokia Music Manager Funkcije za muziku Muzički plejer Jačina zvuka Striming zvuka Audio ekvilajzer Ostale funkcije (muzika i zvuk) Selection by artist, album and genre Liste za reprodukciju Prikaz slika sa albuma DRM podrška Windows Media DRM10 OMA DRM 2 Snimanje glasa i zvuka Snimanje Diktafon Format za snimanje zvuka AMR Kodeci za snimanje zvuka AMR-NB AMR-WB Kodeci za govor AMR-WB AMR-NB Funkcije snimanja zvuka Mono Muzički format VoiP kodeci G.711 G.729 iLBC G.726 Kodeci MP3 AMR-WB AMR-NB MIDI NRT Mobile XMF AAC LC Formati datoteka za reprodukciju zvuka MF WAV MP4 AAC AMR MP3 M4A NRT WMA MIDI Radio Funkcije radija Stereo FM radio Internet radio FM radio FM radio sa RDS-om Video Glavna video kamera Rezolucija video kamere 640 x 480 Pixel(s) Trajanje reprodukcije video snimka 30.0 fps Rezolucija video snimka 480p Funkcije snimanja video snimka Video zum Broj slika u sekundi video snimka kamere 20.0 fps Zum kamere pri snimanju video snimka 4 X Režimi balansa beline za video Fluorescentno Inkandescentno Automatski Dnevno svetlo Glavne funkcije video kamere Striming video snimka Pregledanje YouTube sadržaja i striming video snimka Striming sa video usluga i Veba Progresivno preuzimanje video snimka Video funkcije Video rikorder Striming video snimka Video tonovi zvona Video plejer Životna sredina Ekološke funkcije Ekološki sadržaji i servisi Dostupno u Nokia prodavnici Energetska efikasnost Podsetnik za iskopčavanje punjača Automatsko podešavanje osvetljenosti ekrana Energetski efikasan punjač Materijali Ne sadrži BFR, rFR kao što je navedeno na Nokia Subst. listi Ne sadrži PVC Ne sadrži nikl na površini proizvoda Proizvod se može reciklirati do 100% iskoristivo kao materijali i energija Korisničko uputstvo Crno-belo štampanje Stranica sa „zelenim“ savetima Sadržaj prodajnog paketa Nokia punjač AC-11 Nokia stereo slušalice WH-102 Skraćeno uputstvo, Korisničko uputstvo i Informativni letak o proizvodu

PRODATO Proizvod je rasprodat. Aktuelne proizvode iz ove kategorije možete pogledati klikom na dugme ispod: Vidi proizvode Opis i namena proizvoda Igrajte Angry Birds, pratite Facebook i, bez obzira koji telefon vaši prijatelji imaju, ćaskajte sa njima koristeći WhatsApp. Primite poruke čim stignu. Delite zabavne sadržaje uz 3.5G i WiFi brze a cenom prihvatljive veze.Od muzike vas deli samo jedan pritisak na taster. Dodajte i do 32 GB memorije, besplatno slušajte na stotine radio stanica, i pronađite hrpu aplikacija. Karakteristike proizvoda Dimenzije Visina116.5 mm x 55.7 mm x 13.9 mm Težina 99.0 g Jačina zvuka 72.0 cm3 Oblik forme telefona Monoblok Ekran i korisnički interfejs Veličina ekrana 2.6 inch Tehnologija dodirnog ekrana Capacitive Single-Touch Položaj ekrana Portret Rezolucija ekrana – visina 320.0 Pixel(s) Širina ekrana 240.0 Pixel(s) Detektor ambijentalnog svetla Reakcija na dodir Režim niske potrošnje Visina ekrana 53.0 mm Širina ekrana 40.0 mm Boje ekrana 262144 Tehnologija prikaza LCD transmisivni Tasteri i metode unosa Unos korisnika Dodirna sa QWERTY tastaturom Namenski hardverski tasteri Muzika Jačina zvuka Zaključavanje Poruka Poziv Kraj Hardver Povezivanje Priključci USB-OTG, 3.5 mm Nokia AV Connector Priključak za punjač od 2,0 mm Micro-USB-AB Bežično povezivanje WLAN IEEE 802.11 b/g Bluetooth 2.1 + EDR WLAN IEEE 802.11 b/g/n Sinhronizacija Daljinska SyncML sinhronizacija Lokalna SyncML sinhronizacija Upravljanje potrošnjom energije1 Model baterije BP-3L Voltaža baterije 3.7 V Zamena baterije Da Maksimalno vreme na čekanju 2G 731.0 Hour(s) Maksimalno vreme trajanja razgovora za 2G 8.2 Hour(s) Maksimalno vreme na čekanju (pripravnosti) za 3G 857.0 Hour(s) Maksimalno vreme trajanja razgovora za 3G 7.2 Hour(s) Trajanje reprodukcije muzike 47.0 Hour(s) 1 Vreme rada varira u zavisnosti od radiotalasne tehnologije koja se koristi, od konfiguracije komunikacione mreže i od načina korišćenja uređaja. Mreža podataka Nosači podataka2 GPRS (2G) EDGE/EGPRS (2G) HSUPA (3G) WCDMA (3G) Memorija Ugrađena memorija 162.0 MB Memory Card Type micro-SD Radna frekvencija Opsezi GSM 850 GSM 900 GSM 1800 GSM 1900 WCDMA Band V (850) WCDMA Band VIII (900) WCDMA Band IV (1700) WCDMA Band II (1900) WCDMA Band I (2100) Softver i aplikacije Personal Information Management (PIM) Funkcije upravljanja ličnim podacima Digitalni sat Budilnik sa tonovima zvona Snimač Kalkulator Sat Kalendar Telefonski imenik Konvertor Biranje fiksnog broja Beleške Budilnik Podsetnik Ostale aplikacije Ažuriranja softvera FOTA Funkcije igara Dodirni korisnički interfejs Java igre Softverska platforma & Korisnički Interfejs Imenici Platforma Razvojna tehnologija Flash Java Series 40 Web Apps Komunikacije E-pošta i poruke3 Rešenje e-pošte Hotmail Yahoo! Mail Nokia Messaging Nokia Messaging 3.0 Windows Live Gmail Ovi Email Protokoli e-pošte SMTP IMAP4 POP3 Funkcije e-pošte Više simultanih naloga e-pošte HTML e-pošta Prilozi e-pošte Razmena instant poruka Google Talk Facebook chat MySpace Windows Live Messenger WhatsApp Nokia Chat Funkcije razmene poruka Flash poruke Razmena trenutnih poruka Skraćene SMS poruke za dugačke poruke Istovremeno brisanje više SMS poruka Lista skorije korišćenih brojeva Nedavno korišćeni brojevi u uređivaču poruka Conversational SMS for chat-style SMS Tekstualne poruke Zajedničko prijemno sanduče za SMS i MMS poruke Slikovne poruke Jedinstveni uređivač MMS/SMS poruka Automatsko prilagođavanje veličine fotografija za MMS Dostavne liste za poruke Multimedijalne poruke Ima upravljanje pozivima Brzo biranje Poziv na čekanju Preusmeravanje poziva Integrated hands-free speakers Blokiranje poziva Evidencija razgovora: upućeni, primljeni i propušteni Kontakti 2000 Ažuriranje firmvera Zaključavanje uređaja Obezbeđivanje pokretanja uređaja PIN kôd Deljenje i internet Pregledavanje i internet Podržane veb tehnologije Javascript 1.8 XHTML WAP 2.0 CSS HTML 4.0 (XHTML 1.1) Pregledač Nokia Browser for Series 40 OSS pregledač Flash tehnologija Adobe Flash Lite 3.0 Navigacija GPS i navigacija4 Navigacijske funkcije i usluge Nokia mape Fotografije Glavna kamera Senzor kamere (rezolucija glavne kamere) 3.2 Megapixel(s Vrsta fokusa kamere EDOF tehnologija punog fokusa F broj/otvor blende kamere 2.8 BMP SVG GIF89a M3G PNG WBMP GIF87a SVG-T Više fotografija u nizu (rafalno) Aktivna traka sa alatkama Uređivanje fotografija Vizir preko celog ekrana Samookidač Formati fotografija kamere JPEG Snimanje fotografija Režimi tona boje Sepija Skala sivih tonova Normalno Negativ Režimi osetljivosti na svetlo Slabo Jako Srednje Režimi snimanja Više fotografija u nizu (rafalno) Self-timer Video Režimi balansa beline Inkandescentno Fluorescentno Dnevno svetlo Automatski Fotografije se prikazuju po Mesec Uređivač fotografija Niz slajdova Album Muzika i zvuk Muzika Muzički paket Nokia Music Store Nokia Music unlimited Nokia Music Manager Funkcije za muziku Muzički plejer Jačina zvuka Striming zvuka Audio ekvilajzer Ostale funkcije (muzika i zvuk) Selection by artist, album and genre Liste za reprodukciju Prikaz slika sa albuma DRM podrška Windows Media DRM10 OMA DRM 2 Snimanje glasa i zvuka Snimanje Diktafon Format za snimanje zvuka AMR Kodeci za snimanje zvuka AMR-NB AMR-WB Kodeci za govor AMR-WB AMR-NB Funkcije snimanja zvuka Mono Muzički format VoiP kodeci G.711 G.729 iLBC G.726 Kodeci MP3 AMR-WB AMR-NB MIDI NRT Mobile XMF AAC LC Formati datoteka za reprodukciju zvuka MF WAV MP4 AAC AMR MP3 M4A NRT WMA MIDI Radio Funkcije radija Stereo FM radio Internet radio FM radio FM radio sa RDS-om Video Glavna video kamera Rezolucija video kamere 640 x 480 Pixel(s) Trajanje reprodukcije video snimka 30.0 fps Rezolucija video snimka 480p Funkcije snimanja video snimka Video zum Broj slika u sekundi video snimka kamere 20.0 fps Zum kamere pri snimanju video snimka 4 X Režimi balansa beline za video Fluorescentno Inkandescentno Automatski Dnevno svetlo Glavne funkcije video kamere Striming video snimka Pregledanje YouTube sadržaja i striming video snimka Striming sa video usluga i Veba Progresivno preuzimanje video snimka Video funkcije Video rikorder Striming video snimka Video tonovi zvona Video plejer Životna sredina Ekološke funkcije Ekološki sadržaji i servisi Dostupno u Nokia prodavnici Energetska efikasnost Podsetnik za iskopčavanje punjača Automatsko podešavanje osvetljenosti ekrana Energetski efikasan punjač Materijali Ne sadrži BFR, rFR kao što je navedeno na Nokia Subst. listi Ne sadrži PVC Ne sadrži nikl na površini proizvoda Proizvod se može reciklirati do 100% iskoristivo kao materijali i energija Korisničko uputstvo Crno-belo štampanje Stranica sa „zelenim“ savetima Sadržaj prodajnog paketa Nokia punjač AC-11 Nokia stereo slušalice WH-102 Skraćeno uputstvo, Korisničko uputstvo i Informativni letak o proizvodu