UTOPIJA DELO 1-2 / 1975 A u t o r i Dragoš KALAJIĆ Ernst BLOH Rolan BART Nortrop FRAJ Ezra PAUND Oldos HAKSLI Roberto VAKA Slobodan MAŠIĆ Svetomir JANKOVIĆ Simon SIMONOVIĆ Miodrag PERIŠIĆ Zoran ŽIVKOVIĆ .......................................................... Broš Latinica 1 1 5 stranica NEKORIŠĆENO

boškovićeva teorija prirodne filozofije ružer bošović o problemima mehanike žarko dadić fragmenti o ruđeru prvi prevodi sa latinskog ,,, o ljubomir simović ,,, solženjicin metastaza logorski dnevnik ROM.4

Časopis DELO Godina I, Brojevi 1, 2 i 3 Izdavač: Nolit Beograd, 1955. Meki povez Broj strana (1+2+3): 360 + 96 STANJE: Korice sva tri broja prljave i pohabane. Br. 1: Na dvadesetak stranica bleda mrlja od vlage uz rub. Na str. 98 – 101 tekst podvlačen običnom olovkom (slika). Br. 2: Korice se odvojile od ostatka (slika). Potpis na prvoj strani, str. 211/212 otkinut delić margine. U gornjem desnom uglu stranica trag vlage.

boškovićeva teorija prirodne filozofije ružer bošović o problemima mehanike žarko dadić fragmenti o ruđeru prvi prevodi sa latinskog ,,, o ljubomir simović ,,, solženjicin metastaza logorski dnevnik

DELO 1-3 / 1955 Godina izdanja: 1955 Broj strana 1+2+3: 360 + 96 Format: 21 X 15cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Prva tri brija časopisa Delo iz ( mart, april, maj ) 1955. godine, sadržaji na slici, poneka blaga fleka ostalo dobro očuvano Tags: Časpis 24.04.2024.

INDIJA TRADICIJA & SAVREMENOST DELO broj 2/1975 NOLIT B e o g r a d 1 9 7 5 Broš Latinica Pažnja !!! NEKORIŠĆENO Ekstra ***********

SRPSKE ORGANSKE STUDIJE 1-2/2003. ŽIVOT I DELO RATKA OBRADOVIĆA Časopis za organsku filosofiju i domaćinski sistem 238 strane. Veoma očuvan. Ratko Obradović, Srđan Perić, Marko S. Marković. Dragan Subotić, Ratko Parežanin, Jakov Ljotić...pogledajte sadržaj.

Izdaje Savez udruženja pravnika Jugoslavije, Beograd. Veoma dobro očuvani časopisi. Komplet sadrži po rednom broju i godini izdanja: 1. broj 4, oktobar-decembar 1948., 2. broj 1-2, 1969., 3. broj 4, 1971., 4. broj 4, 1972., 5. broj 4. 1975., 6. broj 1-2, 1906-1976, 1976., 7. broj 2, 1978., Etika i pravo, 8. broj 4,1981., 9. broj 3, 1981., 10. broj 1-2, 1986., 80 godina (1906-1986), 11. broj 2, 1987., 12. broj 4, 1988., 13. broj 1-2, 1989., 14. broj 3, 1989., dve stotine godina od francuske revolucije, 15. broj 4, 1989., 16. broj 1-2, 1990., posvećeno Jovanu Đorđeviću i njegovom delu, 17. broj 3-4, 1990. kolašinac, 2022.

DELO BROJ 4/1976 NOLIT B e o g r a d PROIZVODNJA I GOVOR Broš Latinica Šiven povez 1 2 5 stranica Pažnja !!! NERASEČENE STRANICE NEKORIŠĆENO Ekstra ****************

DELO BROJ 2/1979 NOLIT B e o g r a d MODERNIZAM I POSLE NJEGA Broš Latinica 1 6 6 stranica Pažnja !!! NERASEČENE STRANICE Ekstra **********************

DELO JUN-JUL GODINA XXXIV BROJ 6-7 1 9 8 8 A u t o r i William BLAKE Maurice BOWRA Elemire ZOLA Guy DAVENPORT Emili DICKINSON Zbigniew HERBERT Bela HAMVAŠ Wole SOYINKA Peter BLEGVAD ......................................................... Broš Adv. pečat Latinica 2 9 8 stranica Pažnja !!! NEKORIŠĆENO

OGLEDI IZ SAVREMENE ESTETIKE POLJA Broj 455 JANUAR/FEBRUAR 2 o o 9 OGLEDI IZ SAVREMENE ESTETIKE Boris Grojs: ZAVET FOTOGRAFIJE Keli Oliver: ALFRED HIČKOK: PERNATA IGRA I ODOMAĆIVANJE HORORA Pier Rodrigo: O FENOMENOLOGIJI U UMETNOSTI: ŽIVOT DELA Kerstin Benke: RAZARANJE REPREZENTACIJE Dragan Prole: IZAZOVI SAVREMENE UMETNOSTI IZMEĐU ARHIVA I MEDIJA ............................................................ Mišel Bitor: PUTOVANJE I PISANJE Broš Latinica 1 7 8 stranica NEKORIŠĆENO

str. 16 urednik : milan kujundzic, novi sad , 1871 Milan Kujundžić Aberdar (Beograd, 28. februar 1842 — Beograd, 26. novembar 1893) bio je srpski filozof i političar. Rođen je u Beogradu kao Janićije ali je svoje ime posrbio u Milan. Nadimak Aberdar je dodao imenu i prezimenu po svojoj prvoj zbirci pesama.Reč `aberdar` označava vatreno oružje kojim se nagoveštava povoljna vest. To je i ime Karađorđevog topa iz Prvog srpskog ustanka. Roditelji su mu bili zanatlija Jovan Kujundžić „Valjevac” (1813-1877) i Anastasija - Nasta, ćerka predsednika suda Maksima Rankovića (1790-1843) i Stane (1788-1878). Njegova sestra Jelena - Jela (1844-1908) bila je udata za Stojana Novakovića. Brat po ocu bio je lekar i medicinski pisac Vojislav Kujundžić (1872-1946). Gimnaziju je učio u Beogradu i Pančevu, a upisao se na pravni odsek Liceja u Beogradu. Zbog turskog bombardovanja Beograda 1862. godine prekinuo je studije i postao konjički desetar. Nakon toga dobija stipendiju srpske vlade i odlazi da studira filozofiju u Beču, Minhenu i Parizu, a onda i na Oksfordu.Pre nego što je završio studije, 1866. godine ministar prosvete ga vraća u Srbiju da preuzme katedru filozofije na Velikoj školi. Bio je profesor filosofije na Velikoj školi dva puta: 1866-1867. i 1873-1882. godine. U javnom životu, on je sekretar Srpskog učenog društva (od 1873. do 1882), predsednik Narodne skupštine (od 1880. do 1885), ministar prosvete (1886-1887), poslanik u Rimu, urednik Mlade Srbadije i pesnik. Kao omladinac imao je važnu ulogu u Ujedinjenoj omladini srpskoj i bio urednik njenog organa Mlada Srbadija (1871-1872). Kao ministar prosvete i crkvenih dela, izdejstvovao je 1886. godine ukidanje dvaju srpskih pravoslavnih eparhija, Šabačke i Negotinske, što je bilo suprotno željama Svetog arhijerejskog sinoda i potrebama Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji. Kada je 5. aprila 1887. godine kralj Milan Obrenović imenovao prvih 16 akademika Srpske kraljevske akademije, među njima je bio i Milan Kujundžić Aberdar. Učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. i zbog toga unapređen u majora, a kasnije i potpukovnika. Od brojnih odlikovanja koja je dobio, najznačajnija su: medalja obnovioca Srpske kraljevine, Takovski krst III stepena, orden Belog orla III stepena i Takovski krst IV stepena sa mačevima. Počeo je još u đačkom dobu da piše poeziju; objavio je dve zbirke pesama. Njegova najznačajnija filozofska dela su: Kratki pregled harmonije u svetu, Filozofija u Srba, Šta je i koliko u nas urađeno na lođici? i Ide li svet nabolje ili nagore?.

Časopis BEOGRADSKI KRUG Br. 3-4/1995 + 1-2/1996 POLITIKE LJUDSKIH PRAVA Izdavač: Beogradski krug, Beograd, 1996. Meki povez Br. strana: 363 Format: 28,5 x 20 cm STANJE: Prve dve strane se delom odvajaju od poveza (nekvalitetan povez). Tekst na srpskom paralelno preveden na engleski.

UGREEN KVM Switch je funkcionalni adapter, koji ima dva USB 2.0 tip B ulaza i jedan USB 2.0 tip A port. . Omogućava vam da delite pristup jednom USB uređaju između dva računara. . Savršeno rešenje za korisnike koji treba da dele, na primer, USB štampač između dva računara.. Sa mogućnošću upravljanja datotekama sa dva računara istovremeno, možete lako i brzo da ih kontrolišete između uređaja.. UGREEN KVM adapter sa prekidačem radi sa bilo kojim računarom na kome je omogućen USB, bez drajvera za Windows 10/8/8.1/7/Vista/XP, Mac OS X, Linux i Chrome OS, možete slobodno da prelazite između dva računari kada su povezani na USB uređaj jednim pritiskom na dugme.. . Specifikacija:. . Brend: Ugreen. Model: 30345. Ulaz: 2 x USB-B. Izlaz: USB 2.0. Prenos podataka: 480 Mbps

retko u ponudi između ostalog sadrži: Slavko Matković ALAN FORD odlicno stanje Slavko Matković je bio avangardni umetnik, a bavio se konceptualnom umetnošću, vizuelno-poetskim istraživanjima, eksperimentalnim filmom, intervencijama u prostoru, performansom, telesnim akcijama, siromašnom umetnošću, selotejp tekstovima, instalacijama, (konceptualnim) slikarstvom, mentalnim skulpturama, autorskim stripom, književnošću, poezijom i mejl artom.[1] Po smatranju istoričara umetnosti Nebojše Milenkovića, bio je jedan od najznačajnijih inovatora i eksperimentatora u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti 20. veka.[1] Rodio se i život proveo u Subotici, gde je završio osnovnu, srednju i višu školu. Pisao je pesme i prozu, a bavio se i slikarstvom u različitim formama; raspon umetničkog stvarateljstva i zahvata mu je bio vrlo širok. U svojim pesmama koristio je moderni pesnički izraz i oblik[2], a bavio se i vizualnom, konkretnom i tipografskom poezijom[3]. Uz ovo, bavio se i autorskim filmom, performansom, konceptualnom umetnošću, intervencijama u prostoru i na sopstvenom telu, `arte poveera`, mejl-artom, stripom (u časopisu `Uj Symposium` je objavljivao signalističke stripove 1971.972.) itd. Ni multimedijalna umetnost mu nije bila nepoznata. Bavio se i teorijom umetnosti. Zbog tog svog širokog umetničkog raspona, `najizrazitiji je predstavnik strategije umetničkog nomadizma`[3]) u srbijanskoj umetnosti u 20. veku, a jedan je od značajnih predstavnika eksperimenta u jugoslovenskoj umetnosti 1970-ih godina. U svom likovnom stvalaštvu, ostavio je trag i kao utemeljitelj avangardne umetničke skupine `Bosch+Bosch` 27. avgusta 1969. godine (članovi su bili, uz Matkovića, i Balint Sombati, Laslo Salma i Laslo Kerkeš)[4]. Godine 1972. je pokrenuo časopis Kontaktor 972, čiji je bio i urednik. Dve godine posle, zajedno s Balintom Sombatijem, pokrenuo je Wow, međunarodnu reviju za umetnost. Zajedno s Petrom Vukovim, zaslužan je za spašavanje od zaborava subotičkog dela životopisa poznate filmske scenariskinje i novinarke Ilone Filop. Matković i Vukov su istraživali život i rad ove umetnice, a biobibliografske podatke je Matković otkrio godinu dana pre svoje smrti, i to na osnovu Iloninog pisma Josi Šokčiću iz 1953. godine).[5] Dela[uredi] Autor je većeg broja knjiga i grafičkih svezaka. 5112/a, vizuelna poezija (u saradnji s Laslom Salmom), 1971. Knjiga, vizuelna poezija, 1979. Selotejp tekstovi, vizuelna poezija, 1987. Cvetovi saznanja, pesme, 1973. Mi smo mali šašavi potrošači, pesme, 1976. Antigraf, pesme, 1983. Fotobiografija, pesme, 1985. Ušao je i u međunarodnu antologiju poezije `West-East`, antologiju Milana Živanovića `Sto godina sto pesnika - Vojvodina 20. vek`. Neka dela su mu prevedena i na mađarski jezik, a preveo ih je bački hrvatski književnik Matija Molcer. avangarda bosch+bosch balint sombati vujica resin tucic neoavangarda casopis signal signalizam miroljub todorovic katalin ladik judita salgo casopis polja tribina mladih laslo salma ... atila cernik vladan radovanovic vokovizuel vizuelna poezija kolazi konkretna poezija ...

Mladost časopis za književnost i kulturu-1949.g 1 12.br*2676-N1*2020 Komplet svih 12 brojeva za 1949. godinu u jednoj knjizi. br: 1-2. 3., 4., 5., 6., 7-8., 9., 10., 11-12, izdavač: Savez socijalističke omladine Jugoslavije tvrd povez, 1007.strana, ćirilica, format, 24 x 18,5 cm,ilustrovana u svakom broju delima umetnika u prilogu,težina 1580.grama Vrlo dobro očuvana knjiga. Младост је био часопис који је издавао Савез социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ). Часопис је мењао формат, а крајем осамдесетих (када је престао да излази) био је 22х29cm. Теме су углавном биле политичке, али је било и текстова о рок-музици и филму, а често је садржај био обогаћен и кратким стриповима домаћих аутора (обично на једној страни). Лист је излазио сваког другог понедељка. Часопис је почео да излази као лист СКОЈ-а, под називом „Црвена застава“ 1. децембра 1919. Указом председника републике Јосипа Броза Тита, одликован је орденом братства и јединства са златним венцем 21. новембра 1964. године.

Mladost časopis za književnost i kulturu 1950.g br.1-12*2677-N1*2020 Komplet svih 12 brojeva za 1950. godinu u jednoj knjizi. br: 1.,2-3., 4., 5., 6-7., 7-8., 9., 10., 11-12, izdavač: Savez socijalističke omladine Jugoslavije tvrd povez, 1100.strana, ćirilica, format, 24 x 18,5 cm,ilustrovana u svakom broju delima umetnika u prilogu,težina 1470.grama Vrlo dobro očuvana knjiga.,nema ispisivanja,stranice uredne Младост је био часопис који је издавао Савез социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ). Часопис је мењао формат, а крајем осамдесетих (када је престао да излази) био је 22х29cm. Теме су углавном биле политичке, али је било и текстова о рок-музици и филму, а често је садржај био обогаћен и кратким стриповима домаћих аутора (обично на једној страни). Лист је излазио сваког другог понедељка. Часопис је почео да излази као лист СКОЈ-а, под називом „Црвена застава“ 1. децембра 1919. Указом председника републике Јосипа Броза Тита, одликован је орденом братства и јединства са златним венцем 21. новембра 1964. године.

Dva komada za cenu jednog!!Odličan ruter, solidno očuvan, ispravan , stanje kao na slikama. Može i da posluži kao AP i da proširite i pojačate signal u stanu ili kući, ali može da radi i kao switch. Može da se podeli na 2 mreže različite 2,4 ghz. Jedan ima postolje drugi ne. Puno je bolji od ovih naših što dele u SBB-u i MTS-u na kojima su zaključani portovi i neupotrebljivi su za širu primenu. Ide bez adaptera za struju, može bilo koji 12V 3A kod mene radio na univerzalnom. Molim kupce pre nego što se se odluče za kupovinu rutera da se upoznaju sa opcijama i opisom istog, naknadne reklamacije ne prihvatam. Svi ruteri su ispravni i testirani. WLAN 2.4 GHz AP with 2×2 int. antennae supports Standard 802.11 b/g/n xDSL Internet connection VDSL2 (vectoring), ADSL, ADSL2+ via analogue or ISDN Fibre optic Internet connection • FTTH • XGS-PON Up to 100 Mbps- Up to 1 Gbps (SFP module) Ethernet ports Max. Number of clients at Ethernet connections 4×100 Mbps Internet Backup Via 3G or 4G USB stick (optional) Additional ports 2× USB 2.0 Imam dosta rutera, za više komada može dogovor.

Odličan ruter, lepo očuvan, ispravan , stanje kao na slikama. Može i da posluži kao AP i da proširite i pojačate signal u stanu ili kući, ali može da radi i kao switch. Može i da se zakači eksterni HDD pa da bude i media server. Puno je bolji od ovih naših što dele u SBB-u i MTS-u na kojima su zaključani portovi i neupotrebljivi su za širu primenu. Ide bez adaptera za struju, može bilo koji 12V 2A kod mene radio na univerzalnom. Molim kupce pre nego što se se odluče za kupovinu rutera da se upoznaju sa opcijama i opisom istog, naknadne reklamacije ne prihvatam. Svi ruteri su ispravni i testirani. • Adresse IP : 192.168.1.1 ou « livebox» . • Mot de passe d’administration par défaut : 8 premiers caractè res de la cléde sécurité (la cléde sécuritéest disponible sur l’étiquette de la Livebox). • Compatible avec l’offre ADSL et l’offre La fibre. • Compatible UPnP. • Compatible WPS. • Interface : 4 ports Ethernet. • Internet : 1 port RJ11 pour la ligne ADSL • Téléphonie : 1 port RJ45 (compatible RJ11). • Autres connectiques : 1 port USB maî tre 900 mA (latéral) 1 port USB maî tre 500 mA (arriè re) 1 port d’alimentation. • Technologie sans fil Wi-Fi conforme aux normes IEEE 802.11 b/g/n. • Vitesse de transfert de la norme 802.11g : jusqu’à 54 Mbits/s. • Vitesse de transfert de la norme 802.11n : jusqu’à 120 Mbits/s. • Sécurisation des données Wi-Fi par cryptage (WEP ou WPA ou WPA 2). • Bande de fréquences : 2,4 GHz. • Protocole PPP sur Ethernet. • Possibilitéde partage de l’accè s Internet sur plusieurs ordinateurs. • Dimensions : 242 x 170 x 41 mm

Odlično očuvano! Naslov Hey Joe! : magazin za američku književnost / glavni urednik Vojislav Despotov Ostali naslovi Hej Džo Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1990-1991 Septembar 1990, br. 1 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Raul Amon : Vojislav Despotov, 1990-1991 (Novi Sad : Stojkov) Fizički opis Ilustr. ; 30 cm Učestalost Tromesečno. Keruak, Baraka, Barouz, Beat poezija, Bob Dilan, Hiršman, Dobro očuvano kao na slikama bez mana Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) je bio srpski pesnik. Živeo je i radio u Novom Sadu. Objavio je više od dvadeset radio-drama. Objavio je i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika (Keruak, Barouz, Ferlingeti, Deblin, Hese, Breht, Krec, Kermanuer, Zagoričnik, Hanžek, Ogorevc) Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost HEY JOE. Snimljen je i dokumentarno-igrani film „Petrovgradska prašina“, 2002. godine, režija Dušan Torbica, produkcija TV Novi Sad. U Novom Sadu se dodeljuje Nagrada Vojislav Despotov za najbolja dela proze i poezije u više kategorija. Objavljene knjige PRVO TJ. PESMINA SLIKA REČI, poezija, 1972, Ulaznica, Zrenjanin; DNjIŽEPTA BIBIL ZIZRA UHUNT, strip, 1976, Škuc, Ljubljana; TRENING POEZIJE, poezija, 1977, Stražilovo, Novi Sad; PERAČ SAPUNA, poezija, 1979, Matica srpska, Novi Sad; VRUĆ PAS, eseji, 1985, Matica srpska, Novi Sad; PADA DUBOK SNEG, poezija, 1986, Nolit, Beograd; MRTVO MIŠLJENJE, roman, 1988, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad; PRLJAVI SNOVI, poezija, 1989, Matica srpska, Novi Sad; PETROVGRADSKA PRAŠINA, roman za decu, 1990, Dnevnik, Novi Sad; VESELI PAKAO EVROPOEZIJE, poezija, 1990, UKCG, Titograd (Podgorica); NEOČEKIVAN ČOVEK, eseji u stihovima, 1991, Stražilovo, Novi Sad; DESPOTOV-VOLARIČ, izbor iz poezije, na slovenačkom, 1992, Lumi, Ljubljana; DESET DEKA DUŠE, poezija, 1994, Svetovi, Novi Sad; VESELI PAKAO POEZIJE, izabrane pesme, 1996, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad; JESEN SVAKOG DRVETA, roman, 1997, Stubovi kulture, Beograd; EVROPA BROJ 2, 1998. roman, Stubovi kulture, Beograd; DRVODELJA IZ NABISALA, Stubovi kulture, Beograd. američka književnost keruak barouz ferlingeti carls bukovski postmoderna postmodernizam proza poezija dubravka đurić nina živančević vujica rešin tucić avangarda neoavangarda novosadska časopis polja uj symposion signal ... MG60 (L)

uz ovaj broj 2 TEORIJSKI PRISTUPI david carroll: subjekt pod znakom pitanja: fenomenologija, strukturalizam i novi roman 3 denis poniž: eksperimentalna književnost 24 carol mastrangelo bové : politika žudnje julije kristeve 36 irena lukšić: samizdat: drugi tok ruske književnosti (1) 49 ekskluzivno za QUORUM Jürgen ploog: u pozadini riječi (intervju) 72 KNJIŽEVNA PROIZVODNJA nikica petković: gorski zdenac (Ijuvene i rodoljuvene) 76 nikola vujčić: stvari su pune reči 89 anka žagar: igračke sv. franje 94 jagoda zamoda: skanjujem se 104 ivan jelinčić merlin: definitivno jok (pjesme posvetnice) 121 goran simić: brbljanje tišine 130 vasa pavković: gombrovič (obmana) 137 zvonko kovač: korelacije 2, fragmenti 141 carmen klein: večer s Valentinom 152 mladen kožul: prokleto sidro 162 rené matoušek: puzzle (intimna slagalica) 168 new singers quartet: krešimir mićanović, waiter stainebronn, tonči plaština, dino frndić 173 off line marko pavček: oj, neretvo 181 KLUB КОH kkoh Vukovar 182 off line m. r. t: „jogurt ili nešto drugo“ 188 KITIČKI PRISTUPI miroslava vučić: goran tribuson: zavirivanje 189 krešimir bagić: neven orhel: ponoćni susret 192 zvonko kovač: borislav pekić: odabrana dela 196 zdravko gavran: nedjeljko fabrio: vježbanje života 201 dragana srzić-radeljak: živojin pavlović: zid smrti 204 ivan božičević: krešimir šego: stojna kuća 207 off line božidar mandić: dan vazduha i ostalih elemenata 211 UMJETNOST & MEDIJI nova evropa: sinovi nijemog doba 213 helga finter: neobarok (postmoderna i avangarda u francuskoj) 218 laszlo glozer: povodom smrti josepha benysa 223 ian stuart: licem u lice s aids-om 228 REAKTUALIZIRANI TEKSTOVI josip stošić: naga ga draga (Izbor) 232 Quorum, časopis za književnost, pokrenut 1985. u Zagrebu kao dvomjesečnik. Izlazio je u nakladi Saveza socijalističke omladine Hrvatske, od 1991. do 2006. u izdanju Naklade MD, a od 2007. Centra za knjigu. Glavni mu je urednik do 1990. bio Branko Čegec, a potom Miroslav Mićanović; 1997–2005. suurednik mu je bio Roman Simić. Okupivši velik broj autora, poticao je poetičku individualnost, teorijsku osviještenost i intermedijalnost te zaokružio poetiku postmodernoga naraštaja u hrvatskoj književnosti za koji se uvriježila odrednica „kvorumaši“. U časopisu su objavljene panorame kritike (Kritika futura drugog, 1988), pjesništva (Strast razlike, tamni zvuk praznine, 1995) i proze (Poštari lakog sna, 1996) toga naraštaja. Knjige u Biblioteci Quorum izlazile su od 1984. Časopis je prorijedio izlaženje 2000-ih, pomladivši više puta uredništvo, a ugasio se 2018. MG101 (N)

Odličan ruter renomirane firme Netgear kao novo deluje nekorišćen sa kutijom uputstvom adapterom za struju sa gigabitnim portovima i dual band wifi. Testiran može da sed pristupi ruteru, jedino nisam uspeo da podesim wifi jer preko wifi ne dobija IP adresu iz nekog razloga(možda nisam nešto podesio kako treba zato je i ova cena inače je preko 50 eura) da napomenem samo a kad se zakači preko UTP kabla sve radi gigabitne brzine a može da se koristi i kao svič. Takođe poseduje USB 3.0 port gde može da se koristi i kao NAS kad prikopčate HDD eksterni. Puno je bolji od ovih naših što dele u SBB-u i MTS-u na kojima su zaključani portovi i neupotrebljivi su za širu primenu. Opis proizvoda Netgear DGND3800B N600 bežični dvopojasni DGND3800B je vrhunski N600 ViFi Dual Band Gigabit VDSL/ADSL2+ modem ruter. Tehnologija simultane VLAN dual-band tehnologije izbegava ometajuće uticaje i nudi najbolji protok podataka sa najvećim dometom. Idealno za aplikacije koje zahtevaju veliki propusni opseg kao što su HD video strimovanje ili igre za više igrača. DGND3800B je kompatibilan sa svim vodećim internet provajderima, kao što su Telekom, 1&1, Vodafone, Alice, itd. Zahvaljujući dodatnom gigabitnom VAN portu, modem ruter radi i sa kablovskim i optičkim vezama, kao što su Kabel Deutschland Unitimedia ili Kabel BV. DGND3800B je kompatibilan sa IPTV ponudama vodećih provajdera. Netgear razlika *Moćan procesor sa dva jezgra *Idealno za Internet TV (IPTV), kao što su Telekom Entertain, Vodafone TV, Alice/Hansenet TV i drugi. *ReadiSHARE - pristup USB medijumu za skladištenje *Besplatno filtriranje sadržaja sa direktnim roditeljskim nadzorom *Najbolje performanse i domet u bežičnom radu *Pristup mreži za goste *Prikaz potrošnje saobraćaja *Napredne funkcije kvaliteta usluge Povećaj Sve u jednom - ugrađeni VDSL/ADSL2+ modem, bežični ruter, 4 gigabitna LAN porta, 1 gigabitni VAN port za kablovsku ili optičku vezu, 2 USB porta za USB medij za skladištenje Simultani dvopojasni rad - Garantuje najviše performanse i najveći domet i minimizira ometajuće uticaje Brži multimedijalni transferi - Pruža bežične-N brzine za HD video prenose, istovremena preuzimanja i onlajn igranje Radi sa T-Entertain, Vodafone TV, Alice/Hansenet TV i drugima. Roditeljski nadzor uživo: Osigurajte bezbedno korišćenje interneta! Pristup USB memoriji - 2 porta omogućavaju brz i lak pristup spoljnim USB čvrstim diskovima. Roditeljski nadzor (Roditeljski nadzor uživo): Kontrola sadržaja u realnom vremenu – čini surfovanje Internetom bezbednijim i pomaže roditeljima da zaštite svoju decu od neželjenog sadržaja Pristup za goste – Obezbeđuje zaseban, siguran i ograničen pristup mreži za goste. Sigurna veza - Push`N`Connect (VPS) obezbeđuje šifrovanu bežičnu vezu sa Internetom pritiskom na dugme Brojač količine podataka - Pomaže u praćenju troškova Jednostavna instalacija - Povežite uređaj sa računarom i otvorite pretraživač za instalaciju Kompatibilnost - Kompatibilan sa svim vodećim VDSL i ADSL internet provajderima (ISP), kao što su Telekom, 1&1, Vodafone, Alice i drugi, kao i sa kablovskim provajderima kao što su Kabel Deutschland, Unitimedia, Kabel BV i drugi. Simultane/True Dual Band Dual Bandvidth, koji se može izabrati/Izabir, Dual Bandvidth. Sopstveni opseg frekvencija. Za osetljive aplikacije kao što su video ili igre Simpli bandvidth; Svi povezani uređaji/aplikacije dele frekventni opseg Upotreba različitih frekventnih opsega omogućava stabilniji i brži prenos podataka Nema prednosti, jer se istovremeno može koristiti samo jedan frekventni opseg. Odvojene mreže sprečavaju smetnje Više smetnji, pošto se koristi samo jedan frekventni opseg Dva odvojene VLAN mreže se mogu izabrati istovremeno u kom frekventnom opsegu VLAN treba da emituje Dual band ukratko objašnjeno Dvopojasni ViFi ruteri mogu istovremeno da prenose podatke na frekvencijskim opsezima od 2,4 GHz i 5 GHz. Udvostručuje dostupnu propusnost Namenski frekventni opseg od 5GHZ za video strimovanje ili onlajn igre (izbegava „ gubitak paketa“ ) Postiže najbolju moguću vezu u svakom slučaju Jednostavna konfiguracija Konfiguracija sa čarobnjacima zahvaljujući Netgear Smart Vizzard interfejsu

Lepo očuvano Dva broja Soko Kraljevine Jugoslavije je bila jedinstvena viteška organizacija čiji je cilj bio fizičko i moralno vaspitanje jugoslovenskih državljana. Osnovan je početkom decembra 1929.[1] Slovenački član Sokola Boris Gregorka. Muška sokolska kapa sa srpskom kokardom. Ženska sokolska kapa. Uvod Uredi Osnivanje u Češkoj Uredi Sokolstvo kao ideologija i kao društveni nacionalistički pokret je nastalo polovinom 19. veka na teritoriji Austrijskog carstva. U krugovima češke buržoazije razvila se ideja o stvaranju jedne panslovenske države. Ističući svoju pripadnost velikoj slovenskoj zajednici, u želji da se odvoje od Austrijske carevine i pruže otpor germanizaciji, češki intelektualci, na čelu sa Miroslavom Tiršom, materijalno potpomognuti sredstvima češkog veletrgovca Jandrika Fingera, osnovali su 1862. godine „Gimnazijsko društvo praško”, iz koga je izrastao Sokolski pokret, sportskog karaktera, ali sa ideološkom suštinom da će ugušiti i pobediti „zlo samo onaj narod čiji članovi budu telesno i moralno krepki”.[2] Dodatak imenu društva „Sokol”, nastao je na predlog Tiršovog bliskog saradnika Emanuela Tonera, kome se dopala simbolična predstava najboljih osobina junaka u obliku ptice sokola, kakvu je upoznao u srpskim epskim narodnim pesmama, koje je sakupio i objavio Vuk Karadžić i koje su u drugoj polovini 19. veka imale veliku popularnost u Evropi.[3] Godine 1868. Tirš je izdao „Temelje telesnih vežbi”, u kojima je zajedno sa svojim saradnicima, češkim filozofima, izradio gimnastičku terminologiju. Naredne 1869. nastalo je i „Gimnastičko društvo za gospođe i devojke”. Iste godine je nastao Češki sokolski savez, a zatim i stručni časopis „Soko”.[4] Sokolski gimnastički sistem su činili njegova organizacija, ideologija, sokolska vaspitna metodika, stručni kadrovi, sokolska prosveta i sokolska stručna štampa.[5] Pokret se proširio i na druge slovenske teritorije, zapadnoevropske zemlje i SAD.[2] Slovenija Uredi Među Južnim Slovenima, sokolske principe, kao kod Čeha su najpre 1862. godine prihvatili u Sloveniji, osnivanjem društva „Južni Sokol”, u Ljubljani, a čija su pravila prihvaćena tek neredne 1863. godine. Tadašnje vlasti su zabranile rad ovog društva. Već 1868. osnovano je novo „Telovadno društvo Sokol”, zatim „Žensko telovežbeno društvo” (1901), „Slovenačka sokolska zvezda” (1905) „Sveskovenska sokolska zvezda” (1908).[6] Hrvatska Uredi Hrvati su sokolsku ideju prihvatili par godina nakon Slovenaca. Ideja o osnivanju sokolskog društva je potekla od članova pevačkog društva „Kolo”. U Zagrebu je 1867. osnovano odeljenje za gimnastiku, pod nazivom „Hrvatski soko”, a osnivač i vođa je bio Franjo Hokman. Od 1878. je izlazio mesečni časopis „Sokol”, prvi sokolski list na teritoriji Jugoslavije, koji je izdavan narednih godinu dana. U Zagrebu je 1884. sagrađena sokolana. Nakon toga je započeo brži razvoj sokolstva na teritoriji Hrvatske današnje, osnovani su „Primorski soko” i Savez hrvatskih sokolskih društava na Sušaku (1904), Sokolsko društvo „Dubrovnik” u Dubrovniku (1904), „Srpski soko” u Zagrebu (1905).[7] Bosna i Hercegovina Uredi Plakat povodom drugog spleta krajiških sokola i pobratima u Banjoj Luci, 1918 U Foči je 1883. Risto Jeremić, tada student medicine, osnovao srpsko sokolsko društvo, čiji je cilj bio fizičko i moralno uzdizanje u borbi protiv alkoholizma. Austrougarske vlasti su ga odmah zabranile i uništile sprave za vežbanje. Tek deset godina kasnije osnovani su viteško društvo „Obilić” u [[Mostar[[u (1903), zatim Društvo „Dušan Silni”, u Sarajevu (1906), „Srpsko sokolsko društvo” u Tuzli (1908) i Srpska sokolska župa bosanskohercegovačka u Sarajevu (1910).[8] Godine 1909. pesnik Osman Đikić je osnovao „Muslimanski soko”, sa ciljem da se muslimanska omladina odvoji od hrvatskog sokola, anacionalnog karaktera. U Tuzli je društvo nosilo naziv „Islamski soko”. Na Sveslovenskom sletu u Pragu 1912. muslimani su učestvovali pod zastavom Kraljevine Srbije.[6] Vojvodina Uredi Gimnastika u Vojvodini započela je da se razvija nakon osnivanja Društva za jahanje, veslanje i gašenje požara (1872). Dve godine nakon toga je oformljen „Srpski soko”. Nastava gimnastike u Vojvodini je postala obaveza predmet Srpskoj velikoj gimnaziji u Novom sadu 1875. godine. U Vršcu je 1878. osnovano gimnastičko društvo, „Venac, koje je kasnije preminovano u „Srpski soko”, a zatim su osnovana i sokolska društva u drugim mestima u Vojvodini. Na inicijativu lekara Laze Popovića, osnovan je „Srpski soko” u Sremskim Karlovcima 1905. godine, koje je 1905. počelo sa aktivnijim radom. Godine 1906. osnovana je Fruškogorska župa, sa centrom u Sremskim Karlovcima. Nakon njihovog učešća na Hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu, uspostavili su čvršću vezu sa ostalim sokolima, osnovali su sokolsku biblioteku sa arhivom, a zatim i list „Srpski Soko”.[9] Patrijarh srpski Georgije Branković je kupio za sokolanu jednu od najlepših kuća u Sremskim Karlovcima. Laza Popović je uspeo da objedini srpsko sokolstvo u jedan savez, ali pošto je njegov rad bio otežan zbog austougarskih vlast, centar srpskog sokolstva je prebačen u Beograd. LAza Petrović je ugasio časopis koji je izdavan u Sremskim Karlovcima, i u Beogradu je 1911. pokrenuo „Srpski Sokolski glasnik”. U sokolske vežbe je uvrstio i srpske narodne junačke igre.[10] Makedonija Uredi Na teritoriji Južne Srbije, odnosno makedonije sokolstvo je započelo osnivanjem društva „Dušan Silni” (1908).[7] Srbija Uredi U Kneževini Srbiji, u Beogradu Steva Todorović je na inicijativu svojih učenika, osnovao Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje.[11] 1857. godine. Po nastavnom planu koji je nosio naziv „Raspored predmeta za muške i ženske osnovne škole i uputstvo kako će se predavati”, koji je donet Zakonom od 17. septembra 1871. godine uvedeno je obavezno telesno vežbanje u sva četiri razreda osnovnih škola,[11] a Ukazom ministra prosvete u Srbiji je fiskultura postala obavezan predmet u srednjim školama školske 1878/1879. godine. Fizičko vaspitanje su tada propagirali oficiri, često u ulozi nastavnika, koji su u tu svrhu obučavani na posebnim kursevima.[12] Sokolsko društvo iz Mokranja kod Negotina Prednjački zbor u Negotinu 1931. godine Nastavak rada prvog društva koje je osnovao Steva Todorovića, osnivanje velikog gimnastičkog društva za decu i omladinu, sa centralom u Beogradu i ograncima u većim gradovima Srbije predložio je Vladan Đorđević. Tako je 1882. osnovano „Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje”,[13] a u narednih desetak godina su osnovana društva u mnogim gradovima Srbije.[13]Vojislav Rašić, koji je imao prilike da se upozna sa radom prvog češkog gimnastičkog društva, predložio je da se beograskom društvu doda naziv „Soko”,[13] pa je društvo 1892. dobilo naziv „Beogradsko gimnastičko društvo Soko”. Ovo društvo se uključilo u sokolski pokret, ali je radilo po švedskom gimnastičkom sistemu. Iste godine Rašić je osnovao Beogradsko gimnastičko društvo „Dušan Silni ”, koje se više oslanjalo na srpsku prošlost. Odnosi između dva beogradska društva su bili jako loši, a borba se vodila preko štampe. Na predlog zaštitnika oba društva, princa Đorđa, kao i pod uticajem Jozefa Šajnera, starešine Češke sokolske zajednice u Pragu, ova dva društva su se ujedinila u Savez srpskih sokolskih društava „Dušan Silni” na Cveti 1908. godine. Sokolski pokret u Kraljeivini Srbiji, u to vreme jedinoj nezavisnoj zajednici slovenskih naroda, povezao se od tada sa Sokolima u Pragu, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Pomorju, Sloveniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Krajini i Dalmaciji.[14] Orkestar Sokolske čete Negotina 1931. godine Vlada Kraljevine Srbije, posebno ministar prosvete Ljubomir Jovanović, kasnije osnivač Župe Beograd, pridavali su veliki značaj sokolskom pokretu u prvoj deceniji 20. veka.[14] Nakon svesokolskog sleta u Pragu 1907. godine, na kome su prisustvovali i delegati iz Kraljevine Srbije, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je uputilo zahtev sokolskoj opštini u Pragu, da pošalje svoje „prednjake” (članove osposobljene da obučavaju druge), koji bi u Srbiji širili sokolske ideje i radili na fizičkom vaspitanju. Devetorica prednjaka su iz Praga stiglo u Srbiju 1911. godine i oni su raspoređeni u Beograd, Valjevo, Kragujevac, Kruševac, Niš, Pirot, Požarevac, Užice i Šabac.[12] Tokom Aneksione krize, Sokoli su optuživani za velikosrpsku propagandu.[7] Oko 1912. Srpski Sokoli su se organizovali u župe: Fruškogorska u Sremu, Dalmatinsku, Krajišku, Savez srpskih sokolskog društva „Dušan Silni” u Srbiji, i bosanskohercegovačku. Nakon sleta u Zagrebu 1911. su istupali zajedno pod istom sokolskom zastavom i organizovali u Sveslovenski sokolski savez.[6] Osnivanje Uredi Uoči Prvog svetskog rata, 18. juna 1914. godine u Zagrebu je održan tajni sastanak predstavnika tadašnje Slovenačke sokolske Zvezde, Hrvatskog Sokolskog saveza i Srpskog sokolskog Saveza.[15] Kao predstavnik srpskih sokola iz Srbije, Đura Paunković je na ovom sastanku održao značajan govor, u kome je predložio da se osnuje jedan Jugoslovenski sokolski savez, koji bi obuhvatao sve Južne Slovene, bez obzira da li žive u Srbiji, Austrougarskoj ili Bugarskoj.[16] Nakon rasprave, predlog je jednoglasno usvojen.[16] Ujedinjenje je trebalo da se proklamuje na prvom Jugoslovenskom sokolskom sletu u Ljubljani predviđenom za Vidovdan, deset dana kasnije, kada bi se dogovorili i o zajedničkim kostimima, vođama, sedište saveza. Ideja je bila da se dogovore Austrougarske vlasti, verovatno saznavši za zakazani slet su zabranile dolazak srpskih Sokola iz Srbije, zbog čega je odlučeno da se slet ne održi, slet se najverovatnije ne bi održao ni zbog Sarajevskog atentata, kao i ratnih događaja koji usledili.[16] Nakon Prvog svetskog rata i stavaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ponovo su se sastali predstavnici plemenskog sokolstva, na sednici od 26. januara 1919. u Zagrebu, na kome su ostvarena odluka o ujedinjenju u Sokolski Savez Srba Hrvata i Slovenaca, doneta još na tajnom sastanku od 18. juna 1914, što je zatim svečano proglašeno na Vidovdan iste 1919. godine, na sokolskom saboru u Novom Sadu.[15] Naredne 1920. godine savez je promenio ime u Jugoslovenski sokolski savez.[7] Nakon uvođenja diktature, donet je Zakon o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije”.[17] Za starešinu je izabran prestolonaslednik Petar II Karađorđević, a njegovi zamenici su bili Engelbel Gangl i Đura Paunković.[17] Prema tom zakonu sva postojeća društva morala su da se ujedine ili bi u suprotnom bila ukinuta. Kralj Aleksandar je sokolstvo uveo u državne institucije, školu i vojsku, a praktično čitava državna administracija imala je za cilj širenje jugoslovensnstva kroz sokolstvo.[17] Savez je postao član saveza „Slovenskog sokolstva” i Međunarodnog gimnastaičkog saveza.[17] Organizacija Uredi Sokolski dom u Zrenjaninu, delo arhitekte Brašovana Cilj Sokola je bio da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane Kraljevine Jugoslavije, a sve to uporednim vaspitanjem tela i duše po odomaćenom Tiršovom sokolskom sistemu.[18] Član Sokola je mogao biti svaki „dorastao i neporočan“ državljanin, a postojala su i deca sokoli i sokolski priraštaj. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije postojalo je šest nivoa sokolske organizacije[19]: Savez — vrhovni organ na nivou države, podređen Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda. Udruživala je sve sokolske župe Kraljevine Jugoslavije, a njeno sedište je bilo u Beogradu.[20] Župa — udruživala je više sokolskih društava i imala sa sedište u privrednom i kulturnom centru regiona Društvo — osnovna mesna organizacija koja je neposredno vršila odgajivanje svih sokolskih pripadnika svoga područja. Obično je obuhvatalo jedan grad sa okolnim selima Četa — obično u seoski sredinama Bratstvo — najmanje 6 članova Povereništvo — najmanje 3 člana Sokolskim društvom je upravljala društvena uprava, koja se sastojala iz starešine društva, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odseka, načelnika i načelnice, 5—10 članova i njihovih zamenika i 3—5 revizora računa i njihovih zamenika. Sokolskom župom je upravljala uprava župe, koja se sastojala iz starešine, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odbora, načelnika i načelnice, sekretara, blagajnika, 5—10 članova i njihovih zamenika i 5 revizora i njihovih zamenika.[21] Sokolski savez Uredi Sokolskim savezom je upravljala Uprava koja se sastojala od starešine, pet podstarešina, načelnika, načelnice, po tri njihova zamenika, predsednika prosvetnog odbora, 15—25 članova i 7—11 njihovih zamenika i 5—7 revizora i njihovih zamenika. Upravu Sokolskog saveza je imenovao i razrešavao ministar prosvete i ministar vojske i mornarice u saglasnosti sa predsednikom Ministarskog saveta. Starešina Sokolskog saveza je bio naslednik prestola Petar Karađorđević. Starešina i Uprava su upravljali celokupnim radom Sokola Kraljevine Jugoslavije i predstavljali celokupno sokolstvo. Savetodavni organi za proučavanje i rešavanje načelnih pitanja bili su: Glavna skupština, Odbor delegata župa i Odbor načelnika župa.[22] Program Sokolske Petrove petoljetke je sprovođen u periodu koji se trebao završiti kraljevim sticanjem punoletstva 6. septembra 1941.[23] Sokolane Uredi Sokolana je prostorija u kojoj se redovno održavaju vežbe članova društva. Kao glavno stecište članova, trebalo je da obezbedi mogućnost vežbanja i u zimskim uslovima, bez opasnosti po zdravlje. Još na samom početku sokolskog pokreta su uspostavljena određena pravila za izgradnju sokolana. Sokolane je trebalo da budu dovoljno prostrane, tako da svaki vežbač ima 4—5 m². Osim toga sokolane su bile površine najmanje 54 m² i visine 4—5 m.[24] Za letnje mesece predviđena su vežbališta na vazduhu. Pod vežbališta je pravljen od nabijene zemlje, drveta ili nasipanog peska na dubinu 30—40 cm.[24] Bilo je poželjeno da u sokolani postoje i prostorije za presvlačenje i kupališta za tuširanje.[24] Vremenom su u prioritetne sokolske građevine uvršćena i sletišta. Prilaz sletištu je morao da ima dobrar raspored ulaza, tako da se učesnici mogu podeliti od gledališta, pre ulaza u sletište, a na ulazu u zbiralište razdeliti na muške i ženske učesnike.[25] Sokolski objekti su bili izuzetno popularni i predstavljali su ideale panslovenskog kulturnog i sportskog pokreta. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije je izgrađeno preko 150 sokolskih objekata. Na teritorijama sa srpskom većinom građeni su objekti sa elementima moravskog stila inspirisan na arhitekturi iz 14. i 15. veka, u Sloveniji neogotička remniscencija, kao dom u Taboru, dok je u Makedoniji preovlađivao orijentalni stil. Sredinom četvrte decenije 20. veka, pod uticajem moderne, objekti su izgubili folklornu dekoraciju i postali su funkcionalnalniji.[26] Jedan od najznačajnijih graditelja sokolskih domova je bio Momir Korunović.[26] Bio je nadzorni arhitekta na svim sokolskim domovima u Jugoslaviji i predsednik građevinsko-umetničkog odseka Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Izradio je projekte za dvadeset sedam od čega je realizovano šesnaest projekata, među njima sokolski domovi u Prokuplju, Avtovcu, Visokom (1935), Jagodini (1935), Staroj Pazovi (1931), Loznici (1931) , Bijeljini (1929), Uroševcu (1929), Užicu, Kumanovu (1931), Sokolsku vežbanicu pri Drugoj muškoj gimnaziji u Makedonskoj ulici (1924), Sokolsko sletište - drveni stadion za Svesokolski slet (1930), Sokolski dom na Čukarici (1934), „Matica” u Deligradskoj ulici (1935) u Beogradu.[26] Značajan arhitekta sokolskih domova je i profesor Josip Driak, koji je uradio nacrt za sportski stadion u Zagrebu, tada najveće sokolsko sletište u Jugoslaviji, najveća građevina posvećena telesnom vežbanju u Jugoistočnoj Evropi. Izgrađena je 1934. povodom 60 godina Hrvatskog sokola, 30 godina od osnivanja Saveza hrvatskih sokolskih društava, 20 godina Jugoslovenskog sokolskog saveza i 10 godina Saveza Sveslovenskog Sokolstva. [27] Sokolski sletovi Uredi Najznačajnije sokolske manifestacije su bili sokolski sletovi. Njihov cilj je bio da se kroz telesno vežbanje obeleži masovnost sokolskog pokreta. Održavali su se održavali na nivou jednog sokolskog okružja, jedne sokolske župe, na nivou jedne države ili jedne od njenih regija (pokrajinski sletovi) ili na međunarodnom nivou, takozvani sveslovenski sokolski sletovi, koji su se tradicionalno održavali u Pragu.[28] Često se dešavalo da se sletovi održavaju na dane velikih crkvenih praznika, kao što su Vaskrs, Vidovdan, Duhovi i drugi. Osim gimnastičkih vežbi, na sletovima su organizovani svečani defilei, bakljade, koncerti i drugo.[28] Prvi Jugoslovenski svesokolski slet je održan u Ljubljani od 23. jula do 16. avgusta 1922. godine i imao je međunarodni karakter.[29] Drugi Jugoslovenski svesokolski slet je održan od 8. do 30. juna 1930, u Beogradu.[30] Među najbolje sletove Jugoslovenskog Sokola spada pokrajinski slet održan u Ljubljani 28—29. juna 1933.[30] Članstvo Uredi Članovi svih sokolskih organizacija su se, bez obzira na uzrast, uključujući i decu međusobno nazivali sa „brate” ili „sestro”, oslovljavali sa „ti” i pozdravljali sa „zdravo”.[31] Sokoli su propagirali jednakost polova. Smatrali su da žene imaju ista prava da postanu učitelji i prednjaci, s tim da su žene obučavale ženske članove, a muški muške članove. Muški i ženski članovi su mogli obavljati iste funkcije u sokolskoj hijerarhiji. [31] Ipak, smatrali su da bi u slučaju rata uloga žena bila drugačija u odnosu na muškarce, odnosno da se brinu o deci, ishrani stanovništva i vojske.[31] Vojska Uredi Godine 1940. Sokolstvo je transformisano u organizaciju vojnog karaktera iz dva razloga. Kao nacionalna organizacija, njen cilj je bio odbrana države Jugoslavije, s obzirom da joj je pretila opasnost od napada Sile Osovine. Drugi razlog su bili unutrašnja odbrana od napada i masovnih progona pripadnika Sokola na teritoriji Banovine Hrvatske, gde su se najjače osetile posledice Poslanice katoličkog episkopata protiv Saveza Sokola od 8. januara 1933. godine.[32] Tokom čitave 1940. godine beleženi su progoni i napadi na sokolske radnike iz Imotskog, Nove Gradiške, Splita, Zagreba i drugih mesta, oduzimani su im odbornički mandati, a sokolski učitelji su prebacivani u zabačena sela Banovine Hrvatske, daleko od većih mesta.[32] Sokolstvo se u vreme vlade Milana Stojadinovića, koncentrisala na teritoriju Srbije, a kasnije je vlade Dragiše Cvetkovića počela da naoružava organizaciju, kao protivtežu Hrvatskoj seljačkoj zaštiti.[32] Još krajem marta 1940. godine Savezna uprava Sokola je objavila pripravno stanje, sa ciljem da se delatnost jugoslovenskog sokolstva usmeri na narodnu odbranu, vojno-odbrambene akcije u sprečavanja „Pete kolone” u Jugoslaviji.[32] Predviđano je organizovanje Sokolstva u Jugoslovensku nacionalnu vojsku i u tom smislu je intenziviran rad na uspostavljanju novih sokolskih jedinica.[32] Prema pravilniku Saveza i inače su kandidati koji su želeli da uživaju povlastice odsluženja skraćenog vojnog roka obučavani da rukuju oružjem i bacaju bombe. Međutim, ratno stanje je zahtevalo veću predvojničku obuku. U tom smislu, otkazivane su manifestacije, koje su mogle da oduzimaju vreme u pripremama za vojno-odrambeni rad, a svim jedinicama je izdata direktiva hitnog oformljavanja streljačkog odseka i održavanja vojne obuke na redovnim časovima.[33] Galerija Reference Literatura Vidi još