AUDIO CD DISK 2CD 5/5 KUTIJA DIGIPAK 5 CROATIA RECORDS 2CD 5800118 Pop,Jazz,Schlager, Chanson - CD 1 1-1.Ivo Robić – Samo Jednom Se Ljubi 1-2.Rajka Vali – Ti Si Biće Mog Sna 1-3.Zvonimir Krkljuš – Bijela Lađa Plovi Morem 1-4.Slaven Smodlaka – Patkice I Makovi 1-5.Gita Šerman – Johnny Guitar 1-6.Stjepan Đimi Stanić* – Volim Pariz 1-7.Drago Diklić – Brave Man 1-8.Duo Sa Kvarnera – Romanina Del Bajon 1-9.Sergije Rainis i Vokalni Kvintet Lisinski – Pjesma Iz Filma “Razbojnik” 1-10.Gabi Novak – Ljubav Ili Šala 1-11.Ivo Robić – Serenada Opatiji 1-12.Dušan Jakšić* – Posljednji Put Sam Vidio Pariz 1-13.Beti Jurković – Vozi Me Vlak (V Daljave) 1-14.Toni Kljaković – Sretna Luka 1-15.Duo Sa Kvarnera – Ko Biser Sjajni 1-16.Olgica Miler – Zeko i Potočić 1-17.Bruno Petrali – Jedina 1-18.4 M* – Buona Sera 1-19.Rajka Vali – Plavi Dim 1-20.Marko Novosel – Bongiorno Giuliana - CD 2 2-1.Ivo Robić – Ta Tvoja Ruka Mala 2-2.4 M* – Na Našoj Obali 2-3.Lola Novaković – Babalu 2-4.Marko Novosel – Bugiarda 2-5.Bruno Petrali – Sreću Mi Vrati 2-6.Zdenka Vučković I Ivo Robić– Mala Djevojčica 2-7.Dušan Jakšić* – Jesenja Elegija 2-8.Stjepan Đimi Stanić* – Cowboy Jimmy 2-9.Duo Sa Kvarnera – Da Li Poznaš Naše More 2-10.Bruno Petrali i Radojka Delić – Mjesec U Potoku 2-11.Anica Zubović – Okrećem Listove Kalendara 2-12.Beti Jurković i Marko Novosel – Autobus Calypso 2-13.Dragan Toković – Ti Si Priča Srca Mog 2-14.Zvonimir Krkljuš – Jedna Noć U Kostreni 2-15.Milan Bačić – Najljepša Žena 2-16.Marjana Deržaj – Samo Ti 2-17.4 M* – Diana 2-18.Olivera Marković – Za Kim 2-19.Vice Vukov – Mirno Teku Rijeke 2-20.Ivo Robić – Srce, Laku Noć

Dr. Project Point Blank - Sunny Sky Originalno izdanje sa bukletom. Knjizica ima 4 strane. Made in Serbia and Montenegro Ocuvanost CD: 4++ (na snimljenom delu jedna tanka linija koja je delimicno i izvan smimljene povrsine, dve-tri sitne crtice, izvan snimljenog dela u manjem broju veoma tanke linijice, ne utice na rad) Knjizica: 4+++/5- (na zadnjoj strani mala zaprljanost - videti sliku) Zadnji omot: 5 Spisak pesama: 01 Move Your Body 3:46 02 Your Love`s Gonna Save Me 3:41 03 Ain`t No Lady 4:06 04 Sunny Sky 7:02 05 Crossfire 3:22 06 2 B Free 5:05 07 I Believe 3:58 08 Sisters Of Mercy 5:06 09 Wov, Wov, Hm, Hm 3:18 10 If* 1:51 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: electric blues pmsr1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Stendal je ovom knjigom pokušao da definiše ljubav objektivno i bez strasti. On u ovoj knjizi govori o tome šta se sve treba znati o ljubavi, koje vrste ljubavi postoje, kako se rađa ljubav... Analizira ljubav na osnovu svojih ljubavnih iskustava i neostvarenih želja, prvenstveno želeći da najuzvišenije ljudsko osjećanje približi svojim čitaocima. Ljubav je kao groznica: rađa se i nestaje, a da pri tom čovjekova volja nema nikakvog udjela. Mari-Anri Bel (franc. Marie-Henri Beyle; Grenobl, 23. januar 1783 — Pariz, 23. mart 1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal,[1][2][3] bio je francuski pisac čija se dela smatraju pretečom realizma. Stendal je rođen u Grenoblu 23. januara 1783. godine. Imao je teško detinjstvo. Kasnije je uspeo da proputuje Nemačkom, ali je bio više vezan za Italiju gde je postao konzul. Većinu svojih dela je napisao u Italiji i objavio pod pseudonimom Stendal. Njegov roman Crveno i crno zasnovan je na istinitom događaju objavljenom u novinskoj hronici. Najpoznatija Stendalova dela su romani Crveno i crno, Parmski kartuzijanski manastir i Rasprava o ljubavi. Po opštem mišljenju, Parmski kartuzijanski manastir je jedan od najuzbudljivijih ljubavnih romana u francuskoj i evropskoj književnosti.[4] S obzirom da je živeo u periodu romantizma, njegova realističarska dela nisu bila cenjena u to vreme. Svoj rad je posvetio „nekolicini srećnika“, misleći pritom na one koji su, posle njegove smrti, početkom XX veka „otkrili“ njegov talenat. Detinjstvo i mladost Iz njegove autobiografije Život Anrija Brilara se može saznati da je njegova majka umrla na porođaju kada je imao sedam godina. Taj događaj ne samo da je odredio njegovo detinjstvo, već je odredio njegov kasniji život. Otac mu je bio „pobožani građanin koji je mislio samo na zaradu“. Odgajio ga je deda Anri Ganjon, lekar koga se Stendal seća kao „ljubaznog i zabavnog“. Deda mu je bio obrazovan i posvećivao mu je pažnju, čitao mu, uticao da zavoli književnost. Vrlo rano Stendal čita Molijera, Voltera, Horacija… Sa 13 godina upisuje se u Centralnu školu u Grenoblu, počinje da se druži sa vršnjacima, stiče prijatelje i izuzetno je uspešan u matematici. Zahvaljujući baš matematici, dobija stipendiju i sa 16 godina upisuje Politehničku školu u Parizu. Nije očaran Parizom, doživljava „grad svetlosti“ kao “blatnjav, bez planina”, grad vrlo zauzetih ljudi koje on ne poznaje. Razboljeva se. Posle ozdravljenja, napušta studije, želi da bude zavodnik i „da piše komedije“. Međutim, zapošljava se u Ministarstvu rata. Kada se Napoleon proglasio za cara, 1804. godine imenovao je Stendala za prvog konzula u Italiji. Dve godine kasnije vraća se u Pariz kao oficir Napoleonove armije i prati neposredno, na bojnom polju Bonapartine vojne uspehe u Nemačkoj, ukidanje Svetog rimskog carstva, stvaranje Rajnske konfederacije.[5][6][7] U autobiografiji kaže da je tim događajem, oficirskim pozivom „bio potpuno opijen, lud od sreće i radosti.“ Istovremeno boraveći u Nemačkoj otkriva Mocarta, njegovu muziku i fasciniran je, zanesen njenom lepotom. Ta opčinjenost lepotom umetničkog dela ili nekom prirodnom lepotom, čemu je bio sklon Stendal naziva „Stendalov sindrom“ u medicini i podrazumeva ubrzan rad srca, gušenje… Priključiće se i Napoleonovom pohodu na Moskvu septembra 1812. godine. Biće svedok pobede kod Borodina, a kasnije 1815. godine definitivnog velikog Napoleonovog poraza i predaje. Vraća se u Italiju, u „novu i pravu domovinu“ kako kaže. U Italiji je napisao: Život Hajdnov, Istoriju slikarstva u Italiji i putopis Rim, Napulj, Firenca. Pod sumnjom da šuruje sa karbonarima, tajnim grupama koje su se borile protiv restauracije monarhije i koje su se raširile po Apeninskom poluostrvu, Stendal je proteran iz Italije. Vraća se u Pariz, grad u kome je napisao neka od najvažnijih dela: studiju Rasin i Šekspir, Život Rosinijev i svoje kapitalno delo Crveno i crno. Kasniji život i smrt Od 1831. godine ponovo je u Italiji. Opet je konzul u Čivitavekiji, malom gradiću blizu Rima. Čita stare italijanske hronike i u njima nalazi motive za mnogobrojne novele, kao i za svoj drugi veliki roman Parmski kartuzijanski manastir. Pred kraj života, vraća se u Pariz 1841. godine pošto je prethodno ostao bez položaja, prilično bolestan. Piše pod pseudonimima: Luiz Aleksandar, Bombe, Anastas de Sarpijer. Umro je u proleće 1842. godine. Posthumno su objavljena mnogobrojna njegova dela, među kojima još jedan roman, Lisjan Leven. Dela Crveno i crno (1830), Parmski kartuzijanski mananstir (1839) Rasprava o ljubavi Lisjan Leven Život Hajdnov Istorija slikarstva u Italiji Rim, Napulj, Firenca Rasin i Šekspir Život Rosinijev

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Cirilica! Bogat i konačan prikaz Stendhalove uzbudljive priče Richarda Howarda doveo je do ponovnog otkrivanja ovog klasika od strane modernih čitatelja. Stendhal pripovijeda o pustolovinama mladog aristokrata u Napoleonovoj vojsci i na dvoru Parme, osvjetljavajući pritom čitavo platno europske povijesti. Kao što je Balzac napisao: `Nikada prije srca prinčeva, ministara, dvorjana i žena nisu bila ovako prikazana... u svakom se detalju vidi savršenstvo.` Deset godina posle svog remek-dela Crveno i crno Stendal je stvorio Parmski kartuzijanski manastir, „roman napisan u galopu“(izdiktirao ga je u Parizu za 52 dana). Čitav ovaj ljubavno-avanturističko-politički roman je kao jedan ogroman san u kome se odvija čitav život glavnog junaka i likova koji ga okružuju. Ljubav i strast u svim oblicima dominiraju romanom. Stendal je ovo svoje delo posvetio „to the happy few“ tj. nekolicini srećnika koji će pročitati ovu knjigu sto godina kasnije, jer je smatrao da će tek tada njegovo delo biti prihvaćeno na pravi način. Mari-Anri Bel (franc. Marie-Henri Beyle; Grenobl, 23. januar 1783 — Pariz, 23. mart 1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal,[1][2][3] bio je francuski pisac čija se dela smatraju pretečom realizma. Stendal je rođen u Grenoblu 23. januara 1783. godine. Imao je teško detinjstvo. Kasnije je uspeo da proputuje Nemačkom, ali je bio više vezan za Italiju gde je postao konzul. Većinu svojih dela je napisao u Italiji i objavio pod pseudonimom Stendal. Njegov roman Crveno i crno zasnovan je na istinitom događaju objavljenom u novinskoj hronici. Najpoznatija Stendalova dela su romani Crveno i crno, Parmski kartuzijanski manastir i Rasprava o ljubavi. Po opštem mišljenju, Parmski kartuzijanski manastir je jedan od najuzbudljivijih ljubavnih romana u francuskoj i evropskoj književnosti.[4] S obzirom da je živeo u periodu romantizma, njegova realističarska dela nisu bila cenjena u to vreme. Svoj rad je posvetio „nekolicini srećnika“, misleći pritom na one koji su, posle njegove smrti, početkom XX veka „otkrili“ njegov talenat. Detinjstvo i mladost Iz njegove autobiografije Život Anrija Brilara se može saznati da je njegova majka umrla na porođaju kada je imao sedam godina. Taj događaj ne samo da je odredio njegovo detinjstvo, već je odredio njegov kasniji život. Otac mu je bio „pobožani građanin koji je mislio samo na zaradu“. Odgajio ga je deda Anri Ganjon, lekar koga se Stendal seća kao „ljubaznog i zabavnog“. Deda mu je bio obrazovan i posvećivao mu je pažnju, čitao mu, uticao da zavoli književnost. Vrlo rano Stendal čita Molijera, Voltera, Horacija… Sa 13 godina upisuje se u Centralnu školu u Grenoblu, počinje da se druži sa vršnjacima, stiče prijatelje i izuzetno je uspešan u matematici. Zahvaljujući baš matematici, dobija stipendiju i sa 16 godina upisuje Politehničku školu u Parizu. Nije očaran Parizom, doživljava „grad svetlosti“ kao “blatnjav, bez planina”, grad vrlo zauzetih ljudi koje on ne poznaje. Razboljeva se. Posle ozdravljenja, napušta studije, želi da bude zavodnik i „da piše komedije“. Međutim, zapošljava se u Ministarstvu rata. Kada se Napoleon proglasio za cara, 1804. godine imenovao je Stendala za prvog konzula u Italiji. Dve godine kasnije vraća se u Pariz kao oficir Napoleonove armije i prati neposredno, na bojnom polju Bonapartine vojne uspehe u Nemačkoj, ukidanje Svetog rimskog carstva, stvaranje Rajnske konfederacije.[5][6][7] U autobiografiji kaže da je tim događajem, oficirskim pozivom „bio potpuno opijen, lud od sreće i radosti.“ Istovremeno boraveći u Nemačkoj otkriva Mocarta, njegovu muziku i fasciniran je, zanesen njenom lepotom. Ta opčinjenost lepotom umetničkog dela ili nekom prirodnom lepotom, čemu je bio sklon Stendal naziva „Stendalov sindrom“ u medicini i podrazumeva ubrzan rad srca, gušenje… Priključiće se i Napoleonovom pohodu na Moskvu septembra 1812. godine. Biće svedok pobede kod Borodina, a kasnije 1815. godine definitivnog velikog Napoleonovog poraza i predaje. Vraća se u Italiju, u „novu i pravu domovinu“ kako kaže. U Italiji je napisao: Život Hajdnov, Istoriju slikarstva u Italiji i putopis Rim, Napulj, Firenca. Pod sumnjom da šuruje sa karbonarima, tajnim grupama koje su se borile protiv restauracije monarhije i koje su se raširile po Apeninskom poluostrvu, Stendal je proteran iz Italije. Vraća se u Pariz, grad u kome je napisao neka od najvažnijih dela: studiju Rasin i Šekspir, Život Rosinijev i svoje kapitalno delo Crveno i crno. Kasniji život i smrt Od 1831. godine ponovo je u Italiji. Opet je konzul u Čivitavekiji, malom gradiću blizu Rima. Čita stare italijanske hronike i u njima nalazi motive za mnogobrojne novele, kao i za svoj drugi veliki roman Parmski kartuzijanski manastir. Pred kraj života, vraća se u Pariz 1841. godine pošto je prethodno ostao bez položaja, prilično bolestan. Piše pod pseudonimima: Luiz Aleksandar, Bombe, Anastas de Sarpijer. Umro je u proleće 1842. godine. Posthumno su objavljena mnogobrojna njegova dela, među kojima još jedan roman, Lisjan Leven. Dela Crveno i crno (1830), Parmski kartuzijanski mananstir (1839) Rasprava o ljubavi Lisjan Leven Život Hajdnov Istorija slikarstva u Italiji Rim, Napulj, Firenca Rasin i Šekspir Život Rosinijev

Odlično stanje Matica srpska Radnja ovog romana koji je Stendalu doneo svetsku slavu, smeštena je u vreme Burbonske restauracije dvadesetih godina 21 veka, posle Napoleonovog poraza i proterivanja. Roman prati život Žilijena Sorela, zgodnog, mladog i ambicioznog siromašnog provincijalca, sina drvodelje koji želi da nađe sebi značajno mesto u društvu. Vođen Napoleonovim idejama želi da postigne vrtoglav i brz uspeh, ali društvene prilike su se promenile i Napoleonove ideje mu ne pomažu u tome. Žilijen će zatim svoj put ka uspehu pokušati da nađe zavodeći srca vladajućih žena. Da li će u tome uspeti? Kroz priču o Sorelu, Stendal na satiričan način oslikava i francusko društvo iz doba Burbonske restauracije, prožeto korupcijom, pohlepom i dosadom. Mari-Anri Bel (franc. Marie-Henri Beyle; Grenobl, 23. januar 1783 — Pariz, 23. mart 1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal,[1][2][3] bio je francuski pisac čija se dela smatraju pretečom realizma. Stendal Stendhal.jpg Stendalov portret, Johan Olaf Zodermark Puno ime Mari-Anri Bel Datum rođenja 23. januar 1783. Mesto rođenja Grenobl, Francuska Datum smrti 23. mart 1842. (59 god.) Mesto smrti Pariz, Francuska Biografija Uredi Stendal je rođen u Grenoblu 23. januara 1783. godine. Imao je teško detinjstvo. Kasnije je uspeo da proputuje Nemačkom, ali je bio više vezan za Italiju gde je postao konzul. Većinu svojih dela je napisao u Italiji i objavio pod pseudonimom Stendal. Njegov roman Crveno i crno zasnovan je na istinitom događaju objavljenom u novinskoj hronici. Najpoznatija Stendalova dela su romani Crveno i crno, Parmski kartuzijanski manastir i Rasprava o ljubavi. Po opštem mišljenju, Parmski kartuzijanski manastir je jedan od najuzbudljivijih ljubavnih romana u francuskoj i evropskoj književnosti.[4] S obzirom da je živeo u periodu romantizma, njegova realističarska dela nisu bila cenjena u to vreme. Svoj rad je posvetio „nekolicini srećnika“, misleći pritom na one koji su, posle njegove smrti, početkom XX veka „otkrili“ njegov talenat. Detinjstvo i mladost Uredi Iz njegove autobiografije Život Anrija Brilara se može saznati da je njegova majka umrla na porođaju kada je imao sedam godina. Taj događaj ne samo da je odredio njegovo detinjstvo, već je odredio njegov kasniji život. Otac mu je bio „pobožani građanin koji je mislio samo na zaradu“. Odgajio ga je deda Anri Ganjon, lekar koga se Stendal seća kao „ljubaznog i zabavnog“. Deda mu je bio obrazovan i posvećivao mu je pažnju, čitao mu, uticao da zavoli književnost. Vrlo rano Stendal čita Molijera, Voltera, Horacija… Sa 13 godina upisuje se u Centralnu školu u Grenoblu, počinje da se druži sa vršnjacima, stiče prijatelje i izuzetno je uspešan u matematici. Zahvaljujući baš matematici, dobija stipendiju i sa 16 godina upisuje Politehničku školu u Parizu. Nije očaran Parizom, doživljava „grad svetlosti“ kao “blatnjav, bez planina”, grad vrlo zauzetih ljudi koje on ne poznaje. Razboljeva se. Posle ozdravljenja, napušta studije, želi da bude zavodnik i „da piše komedije“. Međutim, zapošljava se u Ministarstvu rata. Kada se Napoleon proglasio za cara, 1804. godine imenovao je Stendala za prvog konzula u Italiji. Dve godine kasnije vraća se u Pariz kao oficir Napoleonove armije i prati neposredno, na bojnom polju Bonapartine vojne uspehe u Nemačkoj, ukidanje Svetog rimskog carstva, stvaranje Rajnske konfederacije.[5][6][7] U autobiografiji kaže da je tim događajem, oficirskim pozivom „bio potpuno opijen, lud od sreće i radosti.“ Istovremeno boraveći u Nemačkoj otkriva Mocarta, njegovu muziku i fasciniran je, zanesen njenom lepotom. Ta opčinjenost lepotom umetničkog dela ili nekom prirodnom lepotom, čemu je bio sklon Stendal naziva „Stendalov sindrom“ u medicini i podrazumeva ubrzan rad srca, gušenje… Priključiće se i Napoleonovom pohodu na Moskvu septembra 1812. godine. Biće svedok pobede kod Borodina, a kasnije 1815. godine definitivnog velikog Napoleonovog poraza i predaje. Vraća se u Italiju, u „novu i pravu domovinu“ kako kaže. U Italiji je napisao: Život Hajdnov, Istoriju slikarstva u Italiji i putopis Rim, Napulj, Firenca. Pod sumnjom da šuruje sa karbonarima, tajnim grupama koje su se borile protiv restauracije monarhije i koje su se raširile po Apeninskom poluostrvu, Stendal je proteran iz Italije. Vraća se u Pariz, grad u kome je napisao neka od najvažnijih dela: studiju Rasin i Šekspir, Život Rosinijev i svoje kapitalno delo Crveno i crno. Kasniji život i smrt Uredi Od 1831. godine ponovo je u Italiji. Opet je konzul u Čivitavekiji, malom gradiću blizu Rima. Čita stare italijanske hronike i u njima nalazi motive za mnogobrojne novele, kao i za svoj drugi veliki roman Parmski kartuzijanski manastir. Pred kraj života, vraća se u Pariz 1841. godine pošto je prethodno ostao bez položaja, prilično bolestan. Piše pod pseudonimima: Luiz Aleksandar, Bombe, Anastas de Sarpijer. Umro je u proleće 1842. godine. Posthumno su objavljena mnogobrojna njegova dela, među kojima još jedan roman, Lisjan Leven. Dela Uredi Crveno i crno (1830), Parmski kartuzijanski mananstir (1839) Rasprava o ljubavi Lisjan Leven Život Hajdnov Istorija slikarstva u Italiji Rim, Napulj, Firenca Rasin i Šekspir Život Rosinijev Nedovršena autobiografska dela Uredi Memoari jednog egoiste (1892), Život Anrija Brilara (1890).

Anri Bejl Stendal Crveno i crno Tvrdi povez Radnja ovog romana koji je Stendalu doneo svetsku slavu, smeštena je u vreme Burbonske restauracije dvadesetih godina 21 veka, posle Napoleonovog poraza i proterivanja. Roman prati život Žilijena Sorela, zgodnog, mladog i ambicioznog siromašnog provincijalca, sina drvodelje koji želi da nađe sebi značajno mesto u društvu. Vođen Napoleonovim idejama želi da postigne vrtoglav i brz uspeh, ali društvene prilike su se promenile i Napoleonove ideje mu ne pomažu u tome. Žilijen će zatim svoj put ka uspehu pokušati da nađe zavodeći srca vladajućih žena. Da li će u tome uspeti? Kroz priču o Sorelu, Stendal na satiričan način oslikava i francusko društvo iz doba Burbonske restauracije, prožeto korupcijom, pohlepom i dosadom. Mari-Anri Bel (franc. Marie-Henri Beyle; Grenobl, 23. januar 1783 — Pariz, 23. mart 1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal,[1][2][3] bio je francuski pisac čija se dela smatraju pretečom realizma. Stendal Stendhal.jpg Stendalov portret, Johan Olaf Zodermark Puno ime Mari-Anri Bel Datum rođenja 23. januar 1783. Mesto rođenja Grenobl, Francuska Datum smrti 23. mart 1842. (59 god.) Mesto smrti Pariz, Francuska Biografija Uredi Stendal je rođen u Grenoblu 23. januara 1783. godine. Imao je teško detinjstvo. Kasnije je uspeo da proputuje Nemačkom, ali je bio više vezan za Italiju gde je postao konzul. Većinu svojih dela je napisao u Italiji i objavio pod pseudonimom Stendal. Njegov roman Crveno i crno zasnovan je na istinitom događaju objavljenom u novinskoj hronici. Najpoznatija Stendalova dela su romani Crveno i crno, Parmski kartuzijanski manastir i Rasprava o ljubavi. Po opštem mišljenju, Parmski kartuzijanski manastir je jedan od najuzbudljivijih ljubavnih romana u francuskoj i evropskoj književnosti.[4] S obzirom da je živeo u periodu romantizma, njegova realističarska dela nisu bila cenjena u to vreme. Svoj rad je posvetio „nekolicini srećnika“, misleći pritom na one koji su, posle njegove smrti, početkom XX veka „otkrili“ njegov talenat. Detinjstvo i mladost Uredi Iz njegove autobiografije Život Anrija Brilara se može saznati da je njegova majka umrla na porođaju kada je imao sedam godina. Taj događaj ne samo da je odredio njegovo detinjstvo, već je odredio njegov kasniji život. Otac mu je bio „pobožani građanin koji je mislio samo na zaradu“. Odgajio ga je deda Anri Ganjon, lekar koga se Stendal seća kao „ljubaznog i zabavnog“. Deda mu je bio obrazovan i posvećivao mu je pažnju, čitao mu, uticao da zavoli književnost. Vrlo rano Stendal čita Molijera, Voltera, Horacija… Sa 13 godina upisuje se u Centralnu školu u Grenoblu, počinje da se druži sa vršnjacima, stiče prijatelje i izuzetno je uspešan u matematici. Zahvaljujući baš matematici, dobija stipendiju i sa 16 godina upisuje Politehničku školu u Parizu. Nije očaran Parizom, doživljava „grad svetlosti“ kao “blatnjav, bez planina”, grad vrlo zauzetih ljudi koje on ne poznaje. Razboljeva se. Posle ozdravljenja, napušta studije, želi da bude zavodnik i „da piše komedije“. Međutim, zapošljava se u Ministarstvu rata. Kada se Napoleon proglasio za cara, 1804. godine imenovao je Stendala za prvog konzula u Italiji. Dve godine kasnije vraća se u Pariz kao oficir Napoleonove armije i prati neposredno, na bojnom polju Bonapartine vojne uspehe u Nemačkoj, ukidanje Svetog rimskog carstva, stvaranje Rajnske konfederacije.[5][6][7] U autobiografiji kaže da je tim događajem, oficirskim pozivom „bio potpuno opijen, lud od sreće i radosti.“ Istovremeno boraveći u Nemačkoj otkriva Mocarta, njegovu muziku i fasciniran je, zanesen njenom lepotom. Ta opčinjenost lepotom umetničkog dela ili nekom prirodnom lepotom, čemu je bio sklon Stendal naziva „Stendalov sindrom“ u medicini i podrazumeva ubrzan rad srca, gušenje… Priključiće se i Napoleonovom pohodu na Moskvu septembra 1812. godine. Biće svedok pobede kod Borodina, a kasnije 1815. godine definitivnog velikog Napoleonovog poraza i predaje. Vraća se u Italiju, u „novu i pravu domovinu“ kako kaže. U Italiji je napisao: Život Hajdnov, Istoriju slikarstva u Italiji i putopis Rim, Napulj, Firenca. Pod sumnjom da šuruje sa karbonarima, tajnim grupama koje su se borile protiv restauracije monarhije i koje su se raširile po Apeninskom poluostrvu, Stendal je proteran iz Italije. Vraća se u Pariz, grad u kome je napisao neka od najvažnijih dela: studiju Rasin i Šekspir, Život Rosinijev i svoje kapitalno delo Crveno i crno. Kasniji život i smrt Uredi Od 1831. godine ponovo je u Italiji. Opet je konzul u Čivitavekiji, malom gradiću blizu Rima. Čita stare italijanske hronike i u njima nalazi motive za mnogobrojne novele, kao i za svoj drugi veliki roman Parmski kartuzijanski manastir. Pred kraj života, vraća se u Pariz 1841. godine pošto je prethodno ostao bez položaja, prilično bolestan. Piše pod pseudonimima: Luiz Aleksandar, Bombe, Anastas de Sarpijer. Umro je u proleće 1842. godine. Posthumno su objavljena mnogobrojna njegova dela, među kojima još jedan roman, Lisjan Leven. Dela Uredi Crveno i crno (1830), Parmski kartuzijanski mananstir (1839) Rasprava o ljubavi Lisjan Leven Život Hajdnov Istorija slikarstva u Italiji Rim, Napulj, Firenca Rasin i Šekspir Život Rosinijev Nedovršena autobiografska dela Uredi Memoari jednog egoiste (1892), Život Anrija Brilara (1890).

Ploča: Odlična Omot: Dobar Autor i delo: Coreli, Concerti Grossi, Opus 6, Nr. 1,2,3 i 4 Izvođač: Boyd Neel Kammerorchester Dirigent: Walter Goehr Izdavač: Musical Masterpiece Society – MMS-159, Guilde Internationale Du Disque – MMS 159,10`, mali LP

Sedmi album čuveni Floydovci su izdali 1973-će godine a nisu ni sanjali da su napravili remek delo stoleća!DARK SIDE OF THE MOON remasterizovan 2011 godine,bogat booklet 12 strana original EU iz lične kolekcije! tracklist; 1 Speak To Me 2 Breathe (In The Air) 3 On The Run 4 Time 5 The Great Gig In The Sky Vocals – Clare Torry 6 Money Saxophone – Dick Parry 7 Us And Them Saxophone – Dick Parry 8 Any Colour You Like 9 Brain Damage 10 Eclipse

U dobrom stanju! Antikvarna! Alfons Dode (franc. Alphonse Daudet; Nim, 13. maj 1840 — Pariz, 16. decembar 1897) bio je francuski književnik. Biografija Dode je rođen u Nimu, u Landoku 1840 godine.[1] U detinjstvu su ga roditelji, zbog slabog zdravlja, poslali na selo, gde je naučio provansalski jezik i naslušao se provansalskih legendi. Porodica mu se preselila u Lion 1849. gde je Dode išao u gimnaziju. U Pariz je otišao 1857 godine. Prva dela bila su mu zbirka pesama Ljubavnice i autobiografski spis Mališan. Ozbiljno bolestan, otputovao je na jug Francuske 1861. godine, a potom u Alžir. Godine 1863. otputovao je na Korziku, a malo kasnije je boravio kod svojih rođaka u zamku Montoban. Sva ova putovanja su važna jer će biti izvor utisaka za njegova dela Pisma iz mog mlina (1860), koja su ga učinila slavnim, i za romane o Jugu, od kojih je najčuvenija triologija o Tartarenu Taraskoncu. Tu je stvorio besmrtan tip južnjaka, hvalisavog dobričine, koji je pomalo i Don Kihot i Sančo Pansa.[2] Zatim slede brojni romani: Fromon Mlađi i Risler stariji (1874), Žak (1876), Nabob (1887), Kraljevi u izgnanstvu (1879), Numa Rumestan (1881), Jevanđelist (1883), Safo (1884), Besmrtnik (1888).[3] Tu su i mnoge knjige pripovedaka i drama Arlezijanka (1872). Umro je 1897. godine.

NEOTPAKOVAN RUSKO IZDANJE Tracklist 1 Eternal Caravan Of Reincarnation 4:30 2 Waves Within 3:52 3 Look Up (To See What`s Coming Down) 2:58 4 Just In Time To See The Sun 2:18 5 Song Of The Wind 6:03 6 All The Love Of The Universe 7:38 7 Future Primitive 4:13 8 Stone Flower 6:13 9 La Fuente Del Ritmo 4:33 10 Every Step Of The Way 9:02

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Opremio: Uros Vagaja Ivan Cankar (Vrhnika, 10. maj 1876 — Ljubljana, 11. decembar 1918) je bio slovenački književnik.[1][2] Život i rad Završio je realku u Ljubljani (1888-1889) kao osrednji đak.[3] Studirao je u Beču tehniku, ali je nije završio i potpuno se posvetio književnosti. U slovenačkoj književnosti javio se pesmama i zbirkom `Erotika` (1899)[3], koja je ozlojedila konzervativne krugove te je ljubljanski biskup Jeglič otkupio celu zbirku i zapalio je. Jedan je od tvoraca slovenačke moderne književnosti, u savremenom političkom životu bio je angažovan kao socijaldemokrata, a njegove političke ideje našle su odraza u svim njegovim delima.[4] Tematski je obuhvatio sve slojeve slovenačkog društva: od seljaka do inteligencije, a stilom varira od neoromantičkog do naturalističkog. Glavne su karakteristike njegovih proza i drama oštra psihološka i sociološka analiza. Njegova dela su delimično prevedena na mnoge jezike, čak i na kineski i indijski. Cankar se 1913. u predavanju Slovenci i Jugosloveni nedvosmisleno opredeljuje za jugoslovensko zajedništvo.[5]Cankar biva osuđen na sedam dana zatvora koji je odslužio od 12. do 19. septembra 1913. godine.[5] Zbog toga je i u jesen 1914. bio nekoliko nedelja zatvoren u ljubljanskom Gradu. Umro je 11. decembra 1918. godine usled komplikacija prilikom upale pluća i sahranjen na groblju Žale u Ljubljani.[2] Dela Poezija Erotika (1899, 2. izdanje 1902) Proza Vinjete (1899) Knjiga za lakomislene ljude (1901) Stranci (1901) Na klancu (roman) (1902) Ob zori (1903) Život i smrt Petra Novljana (1903) Gospođa Judit (1904) Kuća Marije Pomoćnice (1904) Krst na gori (1904) Potepuh Marko in kralj Matjaž (1905) V mesečini (1905) Martin Kačur (roman) (1906) Nina (roman) (1906) Smrt n pogreb Jakoba Nesreče (1906) Aleš iz Razora (1907) Sluga Jernej i njegovo pravo (1907) Novi život (roman) (1908) Zgodbe iz doline šentflorjenske (1908) Kurent (1909) Komšija Luka (1909) Za križem(1909) Tri drame (1911) Volja i moč (1911) Milan i Milena (roman) (1913) Podobe iz sanj (1920) Mimo življenja (1920) Moj život (1920) Grešnik Lenart (1921) Drame Jakob Ruda (1901) Za dobro naroda (1901) Kralj Betajnove (1902) Pohujšanje v dolini šentflorjenski (1908) Sluge (1910) Lepa Vida (1912) Romantične duše (1922) Eseji Krpanova kobila (1907) Bela hrizantema (1910) Njegova najznačajnija dela su Hlapci, Za narodov blagor i Na klancu.

Исак Асимов: РОБОТИ ЗОРЕ Самостално ауторско преводилачко издање: Милан Видојевић и Биљана Меселџија, Београд, 1985.год Меки повез, заштитни омот, 331 страна, латиница. Очувано као на фотографијама (попустио повез-одлепљени листови) Исак Асимов (енгл. Isaac Asimov), крштено име Исак Јудович Озимов (рус. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Петровичи, 2. јануар 1920 — Њујорк, 6. април 1992), био је амерички писац научне фантастике и биохемичар руско-јеврејског порекла. Рођен је у Петровичима у Смоленској области, СССР, али је са родитељима емигрирао у САД када му је било три године, населивши се се у Бруклину у Њујорку. Исак Асимов је дипломирао хемију на универзитету Колумбија 1939 коју је и докторирао 1948. године. Написао је велики број дела, преко 500 књига и преко 90.000 разгледница и писама из области науке, криминалистичке књижевности и научне фантастике. Његове књиге су објављене у 9 од 10 главних категорија Дјуијеве децималне класификације. Поред Роберта А. Хајнлајна и Артура Ч. Кларка, Асимов се сматрао једним од Велике Тројке писаца научне фантастике. Најпознатије дело му је Задужбина, поред којег су значајна дела и Галактичко царство и Робот. Био је дугогодишњи члан Менсе. Астероид 5020 Асимов, кратер Асимов на планети Марс и једна основна школа у Бруклину добили су име у његову част. Био је председник Америчке хуманистичке асоцијације. Постоје четири Асимовљева закона роботике која важе и данас, а гласе: 0. Робот не сме нашкодити човечанству, нити својом пасивношћу дозволити да се нашкоди човечанству. 1. Робот не сме нашкодити човеку, нити својом пасивношћу дозволити да се нашкоди човеку, осим када је то у супротности с нултим законом. 2. Робот мора слушати људске наредбе, осим ако су оне у супротности са нултим или првим законом. 3. Робот треба штитити свој интегритет, осим када је то у супротности са нултим, првим или другим законом. Асимов је за своје најбоље дело сматрао причу Последње питање из 1956. године. Током 1964. понудио је своје виђење света 2014. године.

1. Džordž Eliot. `Adam Bid.` Srpska književna zadruga. 17, Beograd: Srpska književna zadruga, 1926. XXIX, 563 str. ; 20 cm. 2. Đovani Bokačo. `Dekameron : 100 pripovedaka : ilustrovano.` Zagreb: [b.i.], 1936. 703 str.,[14] listova s tablama : ilustr. ; 21 cm. 3. Džejms Fenimor Kuper. `Kožna čarapa : priče / po Dž. F. Kuperu za mladež slobodno obradio Oskar Heker ; sa deset slika u bojama i pedeset slika u tekstu od Vili Planka ; preveo s nemačkog Milan Vujaklija.` Beograd: Narodna prosveta, [b.g.]. 2. izd. 331 str. : ilustr. ; 21 cm. 4. Raderford Montgomeri. `Karkadžu : demon kanadskog sveta / R. Montgomeri ; [prevela s engleskog Olga Timotijević ; ilustrovao Franjo Mraz].` Beograd: Dečja knjiga, 1951. 178 str. : ilustr. ; 21 cm. 5. Henrik Sjenkjevič. `Kroz pustinju i prašumu. 1 / H. Sjenkjević ; [preveo Đorđe Živanović].` Klasična dela omladinske književnosti : KADOK. 1, Beograd: Džepna knjiga, 1955. 189 str. : ilustr. ; 17 cm. 6. Vilard Motli. `Zakucaj na svaka vrata : roman.` Beograd: Kosmos, 1958. 486 str. ; 19 cm. 7. Ana Frank. `Dnevnik Ane Frank : od 12 juna 1942 - 1 avgusta 1944.` Beograd: Nolit, 1960. 2. izd. 237 str. ; 20 cm. 8. Henri Džejms. `Evropejci / Henri Džems ; [s engleskog preveli Vasilija Đukanović i Marko Pajić ; redaktor prevoda Dušan Puhalo].` Popularni romani. Novi Sad: Matica Srpska, 1964. 236 str. ; 21 cm. 9. Perl Bak. `Ponosito srce.` Plejada. 20, Beograd: Mlado Pokolenje, 1964. 408 str. : autorova slika ; 20 cm. 10. Fransoa Rable. `Gargantua i Pantagruel.` Biblioteka velikih romana. 14, Beograd: Prosveta, 1967. 2. izd. 740 str., [1] list s tablom : slika autora ; 20 cm. MEMLA! 11. Šarlot Bronte. `Vilet.` Sestre Bronte. Beograd: Narodna knjiga 1978. 595 str. : autorova slika ; 21 cm. 12. Alberto Moravija. `Automat / Alberto Moravia ; preveo s talijanskog Berislav Lukić.` Odabrana djela svjetskih pisaca ; 10. Rijeka: Otokar Keršovani, 1979. 316 str. ; 21 cm. 13. Agata Kristi. `Nesreća nevinih / Agatha Christie ; [prevela Branka Livančić].` Zagreb: Globus, 1988. 290 str. ; 21 cm. 14. Roksen Pulicer. `Blizanke / Roxanne Pulitzer ; [s engleskoga preveo Marinko Raos].` Zagreb: Mladinska knjiga, 1992. 196 str. ; 20 cm. 15. Ričard Ruso. `Kopile i druge priče `. Strana književnost ; 4. Novi Sad: Matica Srpska, 2007. 175 str. ; 21 cm. 16. Tomas Haris. `Tajna Hanibala Lektera : [horor triler].` Beograd: Dobar naslov, 2007. 287 str. ; 25 cm. Knjige su lošije očuvane, pa zato ovakva cena. Ukupno 7,3 kg.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Proza, poezija, politika 1948 - 1998 Harold Pinter (engl. Harold Pinter, istočni London, 10. oktobar 1930 — London, 24. decembar 2008) bio je engleski književnik, urednik, pesnik, politički aktivista i akademik.[1] Napisao je preko dvadeset dela, dvadeset i jedan scenario i režirao je dvadeset i sedam pozorišnih produkcija. Biografija Mladost i karijera Pinter je rođen u londonskoj četvrti Hakni, a roditelji su mu bili Jevreji istočnoevropskog porekla. Njegov otac, Hajman „Džek” Pinter (1902–1997) je bio krojač a majka Franses (rođena Moskovič; 1904–1992) je bila domaćica.[2][3] Nakratko je studirao na Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti (engl. Royal Academy of Dramatic Art, RADA). Kao mladić je objavljivao poeziju, te je počeo da radi u pozorištu kao glumac pod pseudonimom Dejvid Baron. Njegova prva drama zvala se Soba (The Room), a premijerno su je izveli studenti na Univerzitetu u Bristolu 1957. Rođendanska proslava (The Birthday Party) iz 1958. godine prvobitno je doživela neuspeh uprkos pohvalnoj kritici u listu Sandej Tajms od strane vodećeg pozorišnog kritičara Harolda Hobsona, ali uspešno je zaživela nakon dobro primljene drame Nadglednik (The Caretaker) iz 1960. Ta dva dela, kao i drugi rani radovi poput drame Povratak kući (The Homecoming) iz 1964, ponekad se nazivaju „komedijama pretnje”. Često krenu od naizgled bezopasne situacije i pretvore je u preteća i apsurdna zbivanja zato što se likovi ponašaju na način koji je neobjašnjiv publici, a ponekad i drugim likovima. Taj je stil nadahnuo pridev „pinterovski”. Sva Pinterova dela odaju uticaj Samjuela Beketa, koji je uostalom bio njegov dugogodišnji prijatelj. Nagrade i aktivizam Dobitnik je Šekspirove nagrade za književnost (Hamburg), Evropske nagrade za književnost (Beč), Pirandelove nagrade (Paralmo), Dejvid Koen britanske nagrade za književnost, Lorens Oliver nagrade i Molijerove nagrade za životno delo. Pinterovo interesovanje za politiku je veoma javno. Godinama je otvoreno i snažno govorio o zloupotrebi državne moći u međunarodnoj politici uključujući i NATO bombardovanje SR Jugoslavije.[4] Harold Pinter je engleski pisac koji je postigao svetski uspeh, to je jedan od najkompleksnijih pisaca nakon Drugog svetskog rata. Njegova dela su zapažena po upotrebi tišine, koja povećava tenzije u korist nedovoljnog razumevanja i kriptičnog razgovora. U istoj meri prepoznatljive su «Pinterove teme»: erotska fantazija, bezimena pretnja, opsesivnost i ljubomora, porodična mržnja i mentalno uznemirenje. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2005. godine.[5] U saopštenju Nobelove zadužbine se, između ostalog, navodi je Pinter u svom radu „otkriva bezdane u svakodnevnim pričama“, kao i da je „Pinter vratio pozorište na osnovne elemente: Zatvoren prostor i nepredvidiv dijalog, gde ljudi zavise jedni od drugih, a varke se ruše.` `Njegov slobodni stil, pun pretećih tišina, doprineo je stvaranju prideva `Pinterovski`.` Harold Pinter je 2. novembra na Izbornoj skupštini SANU 2006. godine izglasan za člana SANU.

Miles Davis - Doo-Bop Originalno izdanje sa bukletom na preklop. Made in Germany Ocuvanost CD: 5-/4+++ (na snimljenom delu dve izuzetno sitne crtice, izvan snimljene povrsine jedna crta i tri-cetiri sitne crtice, ne utice na rad) Omot/knjizica: 5/5- Spisak pesama: 1 Mystery 3:55 2 The Doo-Bop Song 5:00 3 Chocolate Chip 4:38 4 High Speed Chase 4:41 5 Blow 5:06 6 Sonya 5:31 7 Fantasy 4:35 8 Duke Booty 4:55 9 Mystery (Reprise) 1:29 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: contemporary jazz, fusion, hip hop, trip hop pvs3r13

Knjiga je dobro očuvana.Spoljni omot malo zacepljen(zalepljen sa unutrašnje strane). 259 strana,3 komada,1965,Garzanti Teatro di Patroni Griffi 1.D`amore si muore 2.Anima nera 3.In memoria di una signora amica ``Giuseppe Patroni Griffi (Napoli, 27 febbraio 1921 – Roma, 15 dicembre 2005) è stato un regista, drammaturgo, sceneggiatore, scrittore e direttore artistico italiano. Di famiglia aristocratica, è considerato «una delle personalità più versatili del panorama culturale italiano del secondo Novecento»;[1] un anticonformista spinto da un forte senso di libertà intellettuale. Scrittore di romanzi e racconti, autore di film e sceneggiature, ha dedicato la sua vita soprattutto all`arte teatrale: autore di commedie di successo e metteur en scene di spettacoli (lirica e prosa) complessi e raffinati, sempre improntati su un`eleganza e una bellezza mai prive di autorevole ingegno. Da ricordare la proficua collaborazione artistica con il gruppo cosiddetto dei Giovani (De Lullo-Falk-Guarnieri-Valli) di cui divenne commediografo di compagnia. A tal proposito racconta Giorgio De Lullo: «Sapevo che, quando Peppino avesse scritto la sua prima commedia, quella commedia fantomatica di cui ogni tanto si tornava a parlare, se fosse riuscito a vincere la sua pigrizia e la sua perplessità, non sarebbe stata certamente una “prima commedia”, un esordio, ma un frutto già maturo, con un sacco di esperienza teatrale dentro».[2] Nel 1978 lo stesso De Lullo gli affidò la direzione artistica del neonato Piccolo Eliseo di Roma, spazio che Patroni Griffi riuscì a sfruttare al meglio portando in scena la nuova drammaturgia internazionale dell`epoca; mantenne l`incarico fino al 1981. Successivamente fu direttore artistico del teatro Eliseo di Roma (2002-2005). Alla sua memoria è stata intitolata la sala del Piccolo.``

Art Blakey & The Jazz Messengers - Night In Tunisia Originalno izdanje sa bukletom. Knjizica ima 4 strane. Made in Germany Ocuvanost CD: 4++ (na snimljenom delu samo tri-cetiri veoma sitne crtice, izvan snimljene povrsine nekoliko malih i par sitnih crtica, ne utice na rad) Omot/knjizica: 5/5- Spisak pesama: 1 A Night In Tunisia 18:00 2 Moanin` 9:41 3 Blues March 6:37 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: contemporary jazz, hard bop pvs2r1

NEOTPAKOVANI 2CD Popis pjesama: 1. ZEKO I POTO�I� - JACQUES HOUDEK 3:33 2. PJESMOM SVE MOGU JA - OLIVER DRAGOJEVI� & KLINCI S RIBNJAKA 5:21 3. ZEBRA KOJA BROJI REBRA - IVICA �ERFEZI 1:51 4. RO�ENDAN - INDIRA VLADI� MUJKI� & ZAGREBA�KI MALI�ANI 2:37 5. �EMU SLU�E RODITELJI - JACQUES, GABI I ARSEN 2:38 6. LJEPOTICA I ZVIJER - MIROSLAV STANI� JIMMY & KLINCI S RIBNJAKA 3:52 7. MOJ DALEKI PRIJATELJU - IVANA I MARIJA HUSAR, BRANKA DELI�,DOMENICA DRAGOJE & MOZARTINE 3:43 8. NIJE LAKO BUBAMARCU - JACQUES HOUDEK 2:16 9. TRA�I SE LUTKA NANA - IVICA �ERFEZI 1:40 10. ZEKINI JADI - ZDENKA VU�KOVI� 1:26 11. PSI� TOBI - IVANA KINDL & PAHULJICE 2:48 12. SANJALICE - SANJA DOLE�AL & PAHULJICE 3:09 13. NAJLAK�E JE NA�I PRAVU RIJE� - SA�A,TIN ,KED�O & KLINCI S RIBNJAKA 3:39 14. OSJE�A� LI LJUBAV TU - NINA BADRI� & KLINCI S RIBNJAKA 2:57 15. USPAVANKA - JACQUES HOUDEK 3:01 16. AL TATA TI ME VOLI� - MIRO I ALAN UNGAR 2:10 17. MI SMO TAJ SVIJET - RAZNI IZVO�A�I 4:57 18. KAD SI SRETAN - JACQUES HOUDEK 2:57 19. HVALA ZA SVE NOTE - IVANA KINDL & KLINCI S RIBNJAKA 3:49 20. TAJNA �IVOTA - DIVAS & KLINCI S RIBNJAKA 3:55 21. MALA DJEVOJ�ICA (TATA,KUPI MI AUTO) - JACQUES HOUDEK & DANIJELA 1:59 22. PJESMA KRALJEVI�A (IZ SNJEGULJICE) - IVICA �ERFEZI 1:37 23. NOTTINGHAM - NOVI FOSILI & KLINCI S RIBNJAKA 3:49 24. NISAM VI�E MALA - MIRKO & NERA FODOR 3:04 25. SVI BI HTJELI BITI KAO MI - SOUL FINGERS & KLINCI S RIBNJAKA 4:00 26. SNJEGULJICA I SEDAM PATULJAKA - IVANA PLECHINGER & KLINCI S RIBNJAKA 4:10 27. SNJEGOVI� - VLADIMIR KO�I�-ZEC & KIKI�I 3:19 28. DANI - ZDENKA VU�KOVI� 2:32 29. KAD SE MALE RUKE SLO�E - JACQUES HOUDEK 3:03 30. MAMBO (Mambo No.5) - SOMA DOLLARA & KLINCI S RIBNJAKA 3:32 31. KAD BIH BIO PETAR PAN - GRUPA 220 2:26

RUSKO IZDANJE CD 5, 5-,ODLIČAN Buklet 5,5-,4 stranice Label: Polydor ) – 2793087 Format: CD, Album, Reissue Country: Russia Style: Pop Rock, Vocal, Indie Pop, Ballad 1 Born To Die Guitar – Jeff Bhasker Noises [Additional Vocal Noises] – Ken Lewis Producer [Vocal Production] – Justin Parker Recorded By [Additional Recording] – Brent Kolatalo 4:46 2 Off To The Races Arranged By [String Arrangement] – Carl Bagge Cello – Pelle Hansen Guitar, Bass, Percussion, Synth, Sampler, Drum Programming – Patrik Berger Producer – Patrik Berger Viola – Erik Holm (2) Violin – Fredrik Syberg Written-By – Tim Larcombe* 5:00 3 Blue Jeans Arranged By [String Arrangements], Conductor – Dan Heath Written-By – Dan Heath, Emile Haynie 3:29 4 Video Games Producer, Mixed By – Robopop (4) 4:42 5 Diet Mountain Dew Co-producer – Jeff Bhasker Drums [Additional Drums] – Brent Kolatalo, Ken Lewis Guitar – Jeff Bhasker Keyboards – Jeff Bhasker Written-By, Producer [Vocal Production] – Mike Daly 3:43 6 National Anthem Arranged By [String Arrangements], Conductor – Dan Heath Backing Vocals – David Sneddon, Emilie Bauer-Mein, James Bauer-Mein Guitar – Jeff Bhasker Keyboards – Jeff Bhasker Producer [Additional Production] – Jeff Bhasker Producer [Vocal Production] – The Nexus Written-By – Justin Parker, The Nexus 3:51 7 Dark Paradise Chamberlin [Chamberlain Strings] – Patrick Warren Co-producer [Co-production] – Rick Nowels Guitar – Rick Nowels Synth [Additional Synths], Drums [Orchestral Drums] – Devrim Karaoglu* Synthesizer [Pads] – Dean Reid Vocals [Additional] – Maria Vidal 4:03 8 Radio Producer [Additional Production] – Justin Parker 3:35 9 Carmen Keyboards – Jeff Bhasker Producer [Additional Production] – Jeff Bhasker Producer [Vocal Production] – Justin Parker Strings – Jeff Bhasker Vocals [French Vocals] – Lenha Labelle 4:09 10 Million Dollar Man Producer [Production] – Chris Braide Written-By, Guitar, Piano [Acoustic Piano], Strings, Drum Programming – Chris Braide 3:52 11 Summertime Sadness Co-producer [Co-production] – Rick Nowels Flute – Dan Heath Strings [Additional Strings] – Rick Nowels Strings [Additional], Guitar, Keyboards – Patrick Warren Synthesizer [Pads] – Devrim Karaoglu* 4:25 12 This Is What Makes Us Girls Guitar, Bass Guitar, Keyboards, Programmed By – Al Shux* Producer [Production], Producer [Vocals Produced By] – Al Shux* Sounds – Emile Haynie Written-By – Jim Irvin, Tim Larcombe* 3:58 Bonus Tracks 13 Without You Engineer – Lorenzo Cosi Strings [Additional Strings] – Dan Heath Written-By, Omnichord – Sacha Skarbek 3:49

NOVO !!! NEKORISCENO, FABRICKI CELOFANIRANO AUDIO CD DISK 5 MINT KUTIJA/BOOKLET 5/5 MINT PGP RTS CD 431432 Folk,World & Country,Folk 1.Taqsim Qanun 2.Anda Mi Amigo 3.El Hobi Selah 4.Taqsim Kaval 5.Ir Me Kero Madre 6.La Huerfana Del Prisonero 7.Agadelha 8.Rece Tefilati / Morenika 9.Sama`i Nava-atar 10.Taqsim Qanun 11.Entre Las Guertas 12.Shederaban 13.Reina De La Gracia 14.Jala Jala Boi Le Gani 15.Taqsim `Ud 16.Peshrev / Dicho Me Habian Dicho 17.Bishaarajih Jerushalaim 18.Mi Kamoha 19.Ha Tikva

NEOTPAKOVAN Label: SomeWax Recordings ‎– SW019-2 Format: CD, Album Country: Russia Released: 2001 Genre: Jazz, Rock, Latin Style: Fusion, Psychedelic Rock Tracklist 1 Eternal Caravan Of Reincarnation 4:30 2 Waves Within 3:52 3 Look Up (To See What`s Coming Down) 2:58 4 Just In Time To See The Sun 2:18 5 Song Of The Wind 6:03 6 All The Love Of The Universe 7:38 7 Future Primitive 4:13 8 Stone Flower 6:13 9 La Fuente Del Ritmo 4:33 10 Every Step Of The Way 9:02 Notes Probably unofficial Barcode and Other Identifiers Barcode: 4607016130170

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1957. god Korice: Aleksandar Hecl Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar.[1] Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za delu. Život i stvaralaštvo Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira i majke Kosare, rođ. Milikić. U ranoj mladosti, tokom Drugog svetskog rata, još kao šesnaestogodišnjak, bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je i u logor, u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji.[2] Posle rata, jedno vreme je živeo u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni fakultet.[3] Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija „Žar ptica“, više godina radi u Borbi.[2] Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda.[1] Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski sabor trubača u Guči.[2] Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike- „krajputaše“, (krajputaši- njegova reč), napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika. Dela Najpoznatija dela su mu „Pesme o majci“, „Priča o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“, „Vojničke pesme“, „Ponoćni svirači“, „Seljaci“ i „Antologija srpskog pesništva“.[4] Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo „Sujeverice“. Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade. Aleksandar Hecl (Beograd, 29. mart 1926 — Beograd, 15. maj 1991) bio je srpski slikar, ilustrator i stripar. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1951. godine. U bogatoj karijeri, Hecl je ilustrovao oko 300 knjiga, uradio dvadesetak važnijih stripova, veliki broj novinskih ilustracija i slika na platnu. Umetnik Askanio Popović priredio je 1996, za sada jedinu, Heclovu monografiju, 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950-1960. god.). Kritička recepcija Po mišljenju kritičara i istoričara (Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Ljubomir Kljakić, Zoran Đukanović, Momčilo Rajin, Dragan Stošić, Bojan M. Đukić, Zoran Stefanović), Aleksandar Hecl je bio jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, ali i „nesumnjivo, najbolji i najplodniji posleratni ilustrator realističkog izraza“ (A. Popović, u predgovoru monografije).

format: LP, Yugoslav licence artist: HOUSEMARTINS, the (UK) title: The People Who Grinned Themselves To Death release date: 1987 label, Cat. No.: Jugoton, LSCHRY 73219 style: indie rock / pop-rock Ploča i inner: NM (5-), omot: VG+ (4+), odličan primerak. Drugi album Housemartinsa, koji je objavljen i kod nas i dosta je dobro prošao kod publike koja je volela britanski alter-rock. Na žalost, bend se raspao 1988. ali ljubitelji tog zvuka su se brzo utešili muzikom novog benda dvojice članova - THE BEAUTIFUL SOUTH. A1 The People Who Grinned Themselves To Death 3:30 A2 I Can`t Put My Finger On It 2:23 A3 The Light Is Always Green 3:55 A4 The World`s On Fire 3:14 A5 Pirate Aggro 1:50 A6 We Are Not Going Back 2:50 B1 Me And The Farmer 2:52 B2 Five Get Over Excited 2:39 B3 Johannesburg 3:54 B4 Bow Down 2:59 B5 You Better Be Doubtful 2:28 B6 Build 4:43 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče THE HOUSEMARTINS-a: 1) MLP THE HOUSEMARTINS - `Think For A Minute (New Version)` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/75474985_MLP-HOUSEMARTINS-Think-For-A-Minute-1986-UK-NM 2) LP THE HOUSEMARTINS - `London 0 Hull 4` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/75474973_LP-HOUSEMARTINS-London-0-Hull-4-1986-UK-VG- 3) LP THE HOUSEMARTINS - `The People Who Grinned Themselves To Death` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/75474949_LP-HOUSEMARTINS-The-People-Who-Grinned-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/75474957_LP-HOUSEMARTINS-The-People-Who-Grinned-1987-ODLICNA

Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra ‎– Time Of The Gypsies Label: Decca ‎– 475 9154 Format: CD, Album Country: Europe Style: Gypsy Jazz, Brass Band, Classical, Folk Tracklist 1 Efta Purane Ikone (Seven Old Ikons) 2:33 2 Djilaben Rromalen (Sing People Sing) 3:42 3 San Francisco (San Francisco) 3:20 4 O Chaveja (Oh, My Children) 3:04 5 Hederlezi (St. George Day) 4:52 6 Cik Cik Pogodi (Guess Guess Who Is Coming) 2:21 7 Crazy About Money (Crazy About Money) 4:21 8 Del Dija (Lord Gave Us) 3:55 9 Kana O Del Barvarel (When Lord Gives) 2:12 10 Evropa (Europe) 4:38 11 Pharimasa Va Inzares (The Beggars) 5:00 12 Perhan Sovel (Perhan Is Dreaming) 3:47 13 Lorenzzo (Lorenzzo) 4:41 14 Sas Jekh Len (There Was A River Once) 2:59 CD 5 Buklet sa tekstovima od 20 strana,5- Na kutiji su vidljivi tragovi korišćenja

format: LP, Yugoslav licence, 1. pressing artist: MOTORHEAD (UK) title: Ace Of Spades release date: 1981 label, Cat.No. Jugoton, LSBRO 70947 style: hard rock / metal Ploča i omot: G+ (3+), solidan primerak. 1. pressing (od 2). Oba pressinga imaju isti matriks, pa ih razlikujemo po jednom malom detalju na etiketama: 1. pressing ima oznaku `(P) 1980`, a 2. pressing - `(P) 1981`. Iako MOTORHEAD nikad nisu bili klasičan metal sastav, jer je u njihovom zvuku bilo i hard rock, punk i drugih uticaja, ovaj fenomenalni album je uticao na formiranje nulte generacije jugoslovenskih metalaca više nego ijedan drugi, više i od prva dva albuma IRON MAIDEN. Iako Lemmy-ja nema više u ovoj dimenziji, njegov nazalni vokal, kako vreme prolazi, zvuči sve moćnije u nedostatku novih snaga koji bi mogli zameniti njegov bend. A `Ace Of Spadesx` i dalje ostaje generacijska himna nas iz 60-i-neke. A1 Ace Of Spades 2:46 A2 Love Me Like A Reptile 3:21 A3 Shoot You In The Back 2:37 A4 Live To Win 3:34 A5 Fast And Loose 3:22 A6 (We Are) The Road Crew 3:10 B1 Fire, Fire 2:42 B2 Jailbait 3:31 B3 Dance 2:36 B4 Bite The Bullet 1:38 B5 The Chase Is Better Than The Catch 4:15 B6 The Hammer 2:45 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče MOTORHEAD: 1) LP MOTORHEAD - `Ace Of Spades` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/76099405_LP-MOTORHEAD-Ace-Of-Spades-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76099433_LP-MOTORHEAD-Ace-Of-Spades-1981-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/64045457_LP-MOTORHEAD-Ace-Of-Spades-1981-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76099281_LP-MOTORHEAD-Ace-Of-Spades-1981-2-press-VG-VG- 2) LP MOTORHEAD - `No Sleep `Til Hammersmith` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/64045413_LP-MOTORHEAD-No-sleep-till-Hammersmith-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/64045425_LP-MOTORHEAD-No-sleep-till-Hammersmith-1981-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76098913_LP-MOTORHEAD-No-sleep-till-Hammersmith-1981-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76099093_LP-MOTORHEAD-No-sleep-till-Hammersmith-81-Germany 3) EP MOTORHEAD - GIRLSCHOOL - `St. Valentine`s Day Massacre` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/76110789_EP-MOTORHEAD-GIRLSCHOOL-1981-NM-VG-M-retko 4) LP MOTORHEAD - `Iron Fist` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76099569_LP-MOTORHEAD-Iron-Fist-1983-Jugotonac-G- 5) LP MOTORHEAD - `Another Perfect Day` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/70395665_LP-MOTORHEAD-Another-Perfect-Day-1983-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76098661_LP-MOTORHEAD-Another-Perfect-Day-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76098713_LP-MOTORHEAD-Another-Perfect-Day-1983-G-G-VG