Kadok Klasična dela omladinske književnosti 1-10 PROSVETA / DELTA PRESS 1980. KADOK - klasicna dela omladinske knjizevnosti 1.zalutali karavan 2.lovci kitova 3.lepa niverneza 4.Baf vođa karavana 5.Tumbo sa rta dobre nade 6.veliša i pajac 7.deca kapetana Granta I 8.deca kapetana Granta II 9.Mitaxa-Za 10.Kralj prerije tvrd povez, zlatotisk,ćirilica, ilustrovano. Stanje Vrlo dobro.

Dušek za vodu Približna veličina: 191 x 99 cm Plava, osvežavajuća boja gornjeg dela 2 vazdušne komore 1 držač za čašu Maksimalna nosivost: 100 kg

Sabrana dela 7 knjiga, Ljubivoje Rsumovic Zrinski, Čakovec 1988. tvrdi povez, omot, ilustr. Poezija za decu. 1. Ma šta mi reče 2. Vesti iz nesvesti 3. Još nam samo ale fale 4. Sjaj na pragu 5. Zov tetreba 6. Obad 7.Šuma koja hoda ili knjiga o Ršumu vr441

Mark Tven KOMPLET IZABRANA DELA 1-6 1. DOŽIVLJAJI TOMA SOJERA 395 str. 2. KRALJEVIĆ I PROSJAK 315 str. 3. ŽIVOT NA MISISIPIJU 268 str. 4. DOŽIVLJAJI HAKLBERIJA FINA 453 str. 5. JENKI NA DVORU KRALJA ARTURA I 307 str. 6. JENKI NA DVORU KRALJA ARTURA II 283 str. Autor Mark Tven Izdavač: Narodna knjiga Tvrde korice Ćirilica Godina izdanja 1980. Stanje dobro Sve što vas zanima pitajte pre kupovine TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA Prebačeno u G K24 i G2 14.01.2023

PRODAJEM 2 FOTELJE NA 1 JE DRUGI MATERIJAL NA SEDECEM DELU ALI JE OCUVANA KAO I PRVA.

Tabure sa Naslonom KOCKA: Postoje dve vrste: 1) Sa sirokim naslonom 2) Sa uskim naslonom, ali duzim. U prilozenom se vidi razlika. Dimenzije: Visina sedeceg dela 45cm , Sirina 45cm, Visina naslona 45cm, sirina 45cm ili 35cm Ostale nase proizvode pogledajte na sajtu : WWW. DOMPOSVOM. RS

KOMPLET SADRŽI: 1. Karl Maj: BLAGO SREBRNOG JEZERA 2. Robet Luis Stivenson: OTMICA DEJVIDA VALFORA 3. V. M. Tekeri: RUŽA I PRSTEN 4. Đura Jakšić: IZABRANA DELA 5. Žil Vern: DECA KAPETANA GRANTA 6. Mark Tven: DOŽIVLJAJI HAKLBERIJA FINA 7. Anatol Frans: OSTRVO PINGVINA 8. Džin Vebster: TATA DUGONJA 9. Aleksandar Dima: CRNA LALA 10. Džek London: PUSTOLOVKA 11. Artur Konan Dojl: IŠČEZLI SVET 12. Džordž Eliot: SAJLES MARNER 13. Vilijam Šekspir: ROMEO I JULIJA 14. Emil Zola: Tereza Raken 15. Džozef Konrad: TAJNI AGENT 16. Alfons Dode: TARTAREN TARASKONAC

Foteljica za decu Tri drugara u Parizu Karakteristike: Navlaka na foteljici ima rajsferšlus i lako se može skinuti i oprati u mašini Sastav: 100% pamuk Unutrašnjost: Sunđer 100 % PU Dimenzije foteljice: 48 x 48 x 36 cm (visina – širina – dubina) Dimenzije sedalnog dela: 30 x 28 cm Deklaracija Kvalitet kontrolisao: CIS INSTITUT d.o.o. Zemlja porekla: Srbija Proizvodjač: „DEKSI GROUP“ d.o.o. Obrenovac Naziv proizvoda: F O T E Lj I C A Artikal: „Tri drugara u Parizu“ Sirovinski sastav navlake: lice 100% pamuk Aplikacija 1: pamuk 100% Aplikacija 2: pamuk 76.7%, poliester 23.3% Unutrašnje punjenje:sunđer 100% poliuretan Skupljanje i širenje na temperaturi 40 C Po dužini – 1.00% Po širini – 0.50%

Foteljica za decu Tri drugara u Parizu Mint Karakteristike: Navlaka na foteljici ima rajsferšlus i lako se može skinuti i oprati u mašini Sastav: 100% pamuk Unutrašnjost: Sunđer 100 % PU Dimenzije foteljice: 48 x 48 x 36 cm (visina – širina – dubina) Dimenzije sedalnog dela: 30 x 28 cm Deklaracija Kvalitet kontrolisao: CIS INSTITUT d.o.o. Zemlja porekla: Srbija Proizvodjač: „DEKSI GROUP“ d.o.o. Obrenovac Naziv proizvoda: F O T E Lj I C A Artikal: „Tri drugara u Parizu“ Sirovinski sastav navlake: lice 100% pamuk Aplikacija 1: pamuk 100% Aplikacija 2: pamuk 76.7%, poliester 23.3% Unutrašnje punjenje:sunđer 100% poliuretan Skupljanje i širenje na temperaturi 40 C Po dužini – 1.00% Po širini – 0.50% Dostupni dezeni: BELA BEŽ PLAVA ROZE MINT

Foteljica za decu Tri drugara u Parizu Plava Karakteristike: Navlaka na foteljici ima rajsferšlus i lako se može skinuti i oprati u mašini Sastav: 100% pamuk Unutrašnjost: Sunđer 100 % PU Dimenzije foteljice: 48 x 48 x 36 cm (visina – širina – dubina) Dimenzije sedalnog dela: 30 x 28 cm Deklaracija Kvalitet kontrolisao: CIS INSTITUT d.o.o. Zemlja porekla: Srbija Proizvodjač: „DEKSI GROUP“ d.o.o. Obrenovac Naziv proizvoda: F O T E Lj I C A Artikal: „Tri drugara u Parizu“ Sirovinski sastav navlake: lice 100% pamuk Aplikacija 1: pamuk 100% Aplikacija 2: pamuk 76.7%, poliester 23.3% Unutrašnje punjenje:sunđer 100% poliuretan Skupljanje i širenje na temperaturi 40 C Po dužini – 1.00% Po širini – 0.50% Dostupni dezeni: BELA BEŽ PLAVA ROZE MINT

Foteljica za decu Tri drugara u Parizu Roze Karakteristike: Navlaka na foteljici ima rajsferšlus i lako se može skinuti i oprati u mašini Sastav: 100% pamuk Unutrašnjost: Sunđer 100 % PU Dimenzije foteljice: 48 x 48 x 36 cm (visina – širina – dubina) Dimenzije sedalnog dela: 30 x 28 cm Deklaracija Kvalitet kontrolisao: CIS INSTITUT d.o.o. Zemlja porekla: Srbija Proizvodjač: „DEKSI GROUP“ d.o.o. Obrenovac Naziv proizvoda: F O T E Lj I C A Artikal: „Tri drugara u Parizu“ Sirovinski sastav navlake: lice 100% pamuk Aplikacija 1: pamuk 100% Aplikacija 2: pamuk 76.7%, poliester 23.3% Unutrašnje punjenje:sunđer 100% poliuretan Skupljanje i širenje na temperaturi 40 C Po dužini – 1.00% Po širini – 0.50% Dostupni dezeni: BELA BEŽ PLAVA ROZE MINT

Foteljica za decu Tri drugara u Parizu Bež Karakteristike: Navlaka na foteljici ima rajsferšlus i lako se može skinuti i oprati u mašini Sastav: 100% pamuk Unutrašnjost: Sunđer 100 % PU Dimenzije foteljice: 48 x 48 x 36 cm (visina – širina – dubina) Dimenzije sedalnog dela: 30 x 28 cm Deklaracija Kvalitet kontrolisao: CIS INSTITUT d.o.o. Zemlja porekla: Srbija Proizvodjač: „DEKSI GROUP“ d.o.o. Obrenovac Naziv proizvoda: F O T E Lj I C A Artikal: „Tri drugara u Parizu“ Sirovinski sastav navlake: lice 100% pamuk Aplikacija 1: pamuk 100% Aplikacija 2: pamuk 76.7%, poliester 23.3% Unutrašnje punjenje:sunđer 100% poliuretan Skupljanje i širenje na temperaturi 40 C Po dužini – 1.00% Po širini – 0.50% Dostupni dezeni: BELA BEŽ PLAVA ROZE MINT

Čudesni svetovi Volta Diznija 1-4 komplet Izdavač : Vuk Karadžić 1974.godina Prevod: Dušanka Bogosavljev ; prevod u stihu Ranka Kuić; Tvrd povez, ćirilica, bogato ilustrovano. naslovi knjiga: Knjiga broj 1 Svet mašte Knjiga broj 2 Priče iz raznih zemalja Knjiga broj 3 Svet novih granica Knjiga broj 4 Tajni život životinja knjiga svet mašte- neznatno oštećenje poveza, unutrašnjost dobra. Knjige su bez ikakvih podvlačenja, škrabanja, pečata i slično. Delo je kompletno bez nedostajućih strana. Veoma redak komplet! KNJIGE SE PRODAJU U STANJU KOJE JE PRIKAZANO NA SLIKAMA ! !!

Čudesni svetovi Volta Diznija 1-4 komplet Izdavač : Vuk Karadžić 1971.godina Prevod: Dušanka Bogosavljev ; prevod u stihu Ranka Kuić; Tvrd povez, ćirilica, bogato ilustrovano. naslovi knjiga: Knjiga broj 1 Svet mašte Knjiga broj 2 Priče iz raznih zemalja Knjiga broj 3 Svet novih granica Knjiga broj 4 Tajni život životinja knjiga svet mašte- oštećenje rikne bočnog poveza, oba predlista ojačana selotejpom, unutrašnjost dobra, Knjige su bez ikakvih podvlačenja, škrabanja, pečata i slično. Delo je kompletno bez nedostajućih strana. Veoma redak komplet! KNJIGE SE PRODAJU U STANJU KOJE JE PRIKAZANO NA SLIKAMA ! !!

Čudesni svetovi Volta Diznija 1-4 komplet Izdavač : Vuk Karadžić 1971.godina Prevod: Dušanka Bogosavljev ; prevod u stihu Ranka Kuić; Tvrd povez, ćirilica, bogato ilustrovano. naslovi knjiga: Knjiga broj 1 Svet mašte Knjiga broj 2 Priče iz raznih zemalja Knjiga broj 3 Svet novih granica Knjiga broj 4 Tajni život životinja knjiga svet mašte- oštećenje rikne bočnog poveza, oba predlista ojačana selotejpom, unutrašnjost dobra, Knjige su bez ikakvih podvlačenja, škrabanja, pečata i slično. Delo je kompletno bez nedostajućih strana. Veoma redak komplet! KNJIGE SE PRODAJU U STANJU KOJE JE PRIKAZANO NA SLIKAMA ! !!

Cam prenosivi krevetac za decu Pisolino l-118.243 Karakteristike Uzrast: od 0 do 36 meseci; Krevetac na dva nivoa, točkići sa kočnicama, sa sundjerastom podlogom, Sa velikim džepom, Sadrži torbu za transport Izuzetno kompaktno sklapanje. Dimenzije otvoren: D 128,5 - Š 74 - V 73,5 cm Dimenzije sklopljen: D 24 - Š 31 - V 75 cm Težina 10,3 kg Sigurnost Referentni evropski standard: EN 716-1/2 Test dinamičke izdržljivosti za ispitivanje otpornosti osnove Test stabilnosti izveden je na stranama, prednjem i zadnjem delu da bi se sprečilo naginjanje proizvoda kad je dete unutra Test na griženje je izveden na ogradi koja je napravljena od otpornijeg PVC materijala tako da dete ne može da probije PVC zubima. Test protiv zaglvljivanja lančića/varalice Potpuno netoksični materijali koji ne sadrže ftalate (Direktiva 2005/84/EC) Deklaracija proizvoda: Uvoznik: Yuglob doo Proizvodjač: CAM II Mondo Del Bambino, Italija Zemlja porekla: Italija; Kina

Cam prenosivi krevetac za decu Sonno l-117.243 Sonno prenosivi krevetac je praktičan i udoban, zgodan za putovanja. Ovaj krevetac poseduje veliki odeljak za odlaganje stvari i udoban dušek koji će vašem detetu obezbediti kvalitetan san. Kada je sklopljen zauzima malo prostora i poseduje posebnu torbu za transport. Sonno je zgodan i udoban putni krevetac za majke i decu koji mnogo putuju. Karakteristike: Sa velikim džepom za stvari i sundjerastom podlogom Kompaktan je kada se sklopi i ima zgodnu putnu torbu Dimenzije: Rasklopljen: Dužina 125 cm - Širina 65 cm - Visina 74 cm Sklopljen: Dužina 75 cm – Širina 18 cm - Visina 18 cm Težina: 9.5 kg Sigurnost Referentni evropski standard: EN 716-1/2 Test dinamičke izdržljivosti za ispitivanje otpornosti osnove Test stabilnosti izveden na stranama, prednjem i zadnjem delu da bi se sprečilo naginjanje kad je dete unutra Test na griženje je izveden na ogradi koja je napravljena od otpornijeg PVC materijala tako da dete ne može da probije PVC zubima. Test protiv zaglvljivanja lančića/varalice Potpuno netoksični materijali koji ne sadrže ftalate (Direktiva 2005/84/EC) Deklaracija proizvoda: Uvoznik: Yuglob doo Proizvodjač: CAM II Mondo Del Bambino, Italija Zemlja porekla: Italija; Kina

Intimni prostor je potreba svake žene. Svim ženama, bilo koje životne dobi da su neophodan je prostor za ulepšavanje, lični kozmetičko-higijenski prostor. Stočići za šminkanje spajaju dizajn i praktičnost, nudeći izobilje fioka i polica u koje možete složiti svoje potrepštine, dok će svojom elegantnošću uneti dašak holivudskog glamura u vaš kutak. Kada se radi o šminkanju, važnost dobrog i kvalitetnog osvetljenja je izuzetno važna. Potrebno vam je nežno svetlo koje će imati topao odsjaj, dovoljno da osvetli vaše konture, a da bude prijatno za oko. I za to su se pobrinuli i ugradili led sijalice koje su neutralne boje, i ne stvaraju efekat bljeska na vašem licu. Po žvašoj želji, postoji mogućnost ugradnje utičnice na stolove sa celim ogledalom. CLASSIC Model 1: Ovaj sto se sastoji iz dva dela, a to su sto sa fiokom i pločom koja na sebi ima ogledalo, sijalice, prekidač i utičnicu. Dimenzije stola: 70 x 45 x 75 cm Dimenzije ploče sa ogledalom: 70 x 70 cm Materijal: univer ploča CLASSIC Model 2: Ovaj model stola se sastoji iz dva dela, a to su sto sa fiokom i pločom koja preko cele svoje površine ima ogledalo, sijalice (10 kom) i prekidač. Dimenzije stola: 70 x 45 x 75 cm Dimenzije ploče sa ogledalom: 70 x 70 cm CLASSIC PLUS F1: Sastoji se iz dva dela, koja čine sto sa fiokom i pločom koja na sebi ima ogledalo, sijalice (11 kom), prekidač i utičnicu. Dimenzije stola: 90 x 45 x 90 cm Dimenzije ploče sa ogledalom: 80 x 90 cm CLASSIC PLUS F2: Ovaj model je isti kao Classic Plus F1, s tim što se na njemu nalaze dve fioke. EKONOMIK: Ovaj model stola se sastoji od stola sa fiokom i pločom koja na sebi ima ogledalo, sijalice (8 kom), prekidač i utičnicu, 5 otvora – polica i jedne komode. Dimenzije: 90cm x 40 x 155 cm Prostor za sedenje: (otvor za noge) širina 55 cm Širina samog stola: 60 cm Širina male komodice i police: 30 cm PRAKTIK PLUS SP: Ovaj model se sastoji iz dva dela, koja čine sto sa fiokom i zatvorenim policama. Drugi deo je ploča koja na sebi ima ogledalo, police, sijalice (8 kom), prekidač i utičnicu. Dimenzije stola: 90 x 45 x 90 cm Dimenzije ploče sa ogledalom: 80 x 90 cm PRAKTIK PLUS BP: Model se sastoji iz dva dela, koja čine sto sa jednom fiokom i zatvorenim policama, a drugi deo je ploča koja na sebi ima ogledalo, sijalice (11 kom), prekidač i utičnicu. Dimenzije stola: 90 x 45 x 90 cm Dimenzije ploče sa ogledalom: 80 x 90 cm PRAKTIK 90: Model ovog stola se sastoji iz jednog dela, a čine ga: ogledalo sa sijalicama (8 kom), dve police, komoda, prekidač i utičnica. Dimenzije: 90 x 47 x 150 Prostor za sedenje (otvor za noge) – širina: 55 cm Širina samog stola: 60cm Širina male komodice: 30cm PROFI: Model PROFI se sastoji od ogledala sa sijalicama (11 kom) i 6 fioka. Dimenzije stola: 90 x 45 x 90 cm Dimenzije ploče sa ogledalom: 90 x 80 cm PROFI PLUS BP: Ovaj model stola se sastoji od stola sa dve fioke i komode sa jedne i druge strane, ogledalo sa sijalicama (11 kom), prekidačem i utičnicom. Dimenzije stola: 120 x 45 x 85 cm (visina 85) Dimenzije ploče sa ogledalom: 80 x 90 PROFI PLUS SP: Profi plus sto sa policama se sastoji od stola sa ogledalom koje ima 11 led sijalica, prekidačem i utičnicom i sa svake strane 4 male police. U donjem delu se sa svake strane nalaze dve fioke sa komodama. Dimenzije stola: 120 x 45 x 85 cm (visina 85) Dimenzije ploče sa ogledalom i policama: 120 x 80 cm VIKTORIA LUX Viktoria Lux je model vrhunskog kvaliteta precizne izrade od medijapana premazan italijanskim lakom, sa bukovim nogarima, teleskopskim klizačem sa usporivačem, vrata sa usporivačima, dijamant ručice… Sto za poželeti! Dimenzije stola: 150 x 45 x 80 cm (visina 80) dimenzije ploče sa ogledalom i policama: 80 x 90 cm Prostor za sedenje: 65 cm SAVET: Najbolji položaj za postavljanje toaletnog stočića je pored prozora da tokom dana ima dovoljno dnevne svetlosti za šminkanje i ulepšavanje. Možete ga postaviti i naspram prozora ukoliko možete nesmetano da otvarate prozor, a da vam stočić ne smeta pri tome. Najpraktičnije je da toaletni sto sadrži i fioke kao prostor za odlaganje najintimnijih potrepština. Ugradnja personalizovanog stakla na stolu. KONTAKT: SVETLANA 064 144 75 92

Cam prenosivi krevetac za decu Daily Plus L-113.260 Daily Plus je bogato opremljen putni krevetac za putovanja, za decu od 0 do 36 meseci, koja Vam omogućava da se svuda osećate udobno kao kod kuće. Sa podlogom za presvlačenje, dvostrukom visinom za mlađu decu, tendom sa mekim igračkama koje se mogu odvojiti, jastukom, mrežom protiv komaraca, velikim džepom, točkićima sa kočnicama Karakteristike: Šifra proizvođača : L-113 Za uzrast: 0 - 36 meseci Sa pultom za povijanje i presvlačenje Podešavanje visine površine za spavanje Mali dušek Mreža za komarce Plišane igračkice Komforna torba Točkići sa kočnicom Mrežasti umetak za bolju cirkulaciju vazduha Mrežasti umetak u nožnom delu kreveca Ljupke pregrade sa obe strane Kompaktno sklapanje sa udobnom torbom Otvoren: D 127,5 cm - Š 71 cm - V 109 cm Sklopljen: D 18 cm - Š 18 cm - V 75 cm Težina : 14 kg Sigurnost: Prema evropskoj regulativi: EN 716-1/2. Dinamičko testiranje udara: sprovedeno radi provere otpornosti postolja Testiranje stabilnosti bočne, prednje i zadnje strane, radi zaštite deteta od prevrtanj Test na ugrizTestiranje cucle, kako ne bi ostala zaglavljena u nekom od delova Potpuno netoksično (EN 71), bez ftalata (direktiva 2005/84/CE). Deklaracija proizvoda: Uvoznik: Yuglob doo Proizvodjač: CAM II Mondo Del Bambino, Italija Zemlja porekla: Italija; Kina

Čudesni svetovi Volta Diznija - Svet mašte Vuk Karadžić, Beograd, 1971 255 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro 27 cm Wonderful Worlds of Walt Disney Stories from other Lands Prevod: Dušanka Bogosavljev ; prevod u stihu Ranka Kuić; ---------------------------- Čudesni svetovi Volta Diznija - Priče iz raznih zemalja Vuk Karadžić, Beograd, 1971 255 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro 27 cm Wonderful Worlds of Walt Disney Stories from other lands prevod Olivera Stefanović, Sonja Dekanić Meri Popins, Mač u kamenu, Alisa u zemlji čuda susreće belog zeca, 101 dalmatinac Petar Pan, Doživljaji Robina Huda, Golijat II, Portugalija, Sardinija, Maroko Laponija, Škotska visija, Dunav, Švajcarska, Švajcarski Robinzoni, Bambi Darbi O`Gil, Veliki Riđa, Zoro, Zimljivi pingvin ---------------------------- Đuzepe Zanini - Čudesni svetovi Volta Diznija - Tajni život životinja Vuk Karadžić, Beograd, 1971 216 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro 27 cm Prevod dela: Vita segreta degli animali - Giuseppe Zanini prevod s italijanskog Jugana Stojanović, prevod Dodatka s engleskog Ivana Šćepanović ---------------------------- Čudesni svetovi Volta Diznija - Svet novih granica Vuk Karadžić, Beograd, 1971 255 str. tvrdi povez stanje: dobro 27 cm Priče (17): 1. Maza i lunja 2. Tobi Tajler 3. Pol River 4. Paja Patak u Diznilendu 5. Čika Remove priče 6. Dejvi Kroket 7. Stari žuća 8. Divlji sam 8. Džoni jabukovo seme 9. Rundov detektiv 10. Leteći auto 11. Navaho Indijanci 12. Nomadi sa sela... Preveli Ranka KUJIĆ (prof. Fil. fak. BGD.) Vidosava Janković i Živka Britnić... Oko 250 ilustracija u boji. PRVO JUGOSLOVENSKO IZDANJE 1971. U DOBROM STANJU.

II Izdanje na ćirilici Izdavač Vuk Karadžić Beograd 1980 godina 1.Mikijev cirkus 2.Paja Patak i jarac 6.Patuljak Ljutko - Manja oštećenja po korici, par otisaka po unutrašnjosti ocena 4- 8.Mrša i Debeljko - Malo iskrzan habat korica ocena 5- 11.Tik i Tak kao moleri 12.Pluton - Malo nabora po korici ocena 5- 13.Čika Baja - Mint stanje ocena 5 14.Šilja detektiv - Ivice korica iskrzane, nema klemaricu tako da strane nisu spojene sa koricom ocena 4- 15.Mali Hijavata - Nekoliko otisaka po unutrašnjosti, dva traga hemijske po unutrašnjosti korica ocena 4 17.Paja Patak planinar - Male švrljotine hemijskom na dva mesta, srednja strana spala sa klemarica ocena 4 18.Slonče Dambo i Miki Maus - Odlična ocena 5 19.Tri praseta na odmoru - Švrljotine po unutrašnjosti korica, ima otisaka dečijih prstiju ocena 3 20.Pinokio u zemlji igračaka - Na par mesta pisano hemijskom olovkom, par otisaka ocena 4 23.Mali Vučko i mangupčići - Unutrašnjost prednje korice ofarbana drvenim bojcama, korice pohabane ocena 3+ 24.Cirkus na dnu mora - Nema oštećenja ocena 5 25.Pluton na selu - NEKOMPLETNA dobijate gratis 26.Filmska zvezda Miki Maus - Prednja korica prelomljena, posveta, zadnja korica na jednom delu oguljena ocena 3 28.Bambijevi doživljaji - Korice malo iskrzane, na dva mesta švrljotine flomasterima ocena 3+ 29.Maza i Lunja 30.Pas čuvar Paje Patka - Stranice u štampi visoko isečene pa nedostaje jedan red teksta, inače u mint stanju ocena 4 31.Tri praseta kuću grade 32.Hijavatini doživljaji 34.Tik i Tak kao čuvari dece - Nedostaju klemarice koje su zarđale i ispale pa strane nisu spojene sa koricom ocena 4 35.Mali rakun 36.Cvrčak Cvrčko - Nekoliko otisaka i ostatci štamparskog praha ocena

H. K. Andersen Bajke 1 - 10 - KOMPLET U KUTIJI Andersenove Bajke 1 - 10 - KOMPLET - U KUTIJI -retko .. ZBIRKA ANDESRSENOVIH PRICA -1967 godina -TVRD POVEZ, ilustrovano. -stanje vrlo dobro ,sadrzaj je cist ,lep , jedino je kutija izlepljena salotejpom na ivicama ,ojacano je ,da bi se očuvala -VUK KARADZIC BEOGRAD 1 Jovica Budalica / H. K. Andersen ; [sa danskog prevela Vera Jugović ; ilustrirao Gustav Hjortlund] 2 Što stari uradi, uvijek je dobro / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund ; sa danskog prevela Vera Jugović] 3 Svinjar / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Andersen, Hans Christian 4 Slavuj, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 5 Palčica / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 6 Ružno pače, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 7 Princeza na zrnu graška, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 8 Carevo novo odelo, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 9 Veliki i mali Nikola/ H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 10 Ognjilo / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. (u sobi ,ormaric ,mali ,beli ,desno ,prozor)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Pripovesti barda Bidla - Fantastične zveri i gde ih naći - Kvidič kroz vekove Izdanje Čarobne knjige. Džoana „Džo“ Mari (engl. Joanne `Jo` Murray), devojačko Rouling (engl. Rowling), poznatija pod spisateljskim imenom Dž. K. Rouling (Džoana Ketlin Rouling) (engl. J. K. Rowling; Bristol, 31. jul 1965) je engleska književnica najpoznatija kao autorka serije knjiga o Hariju Poteru. Nakon diplome na Univerzitetu u Eksteru (engl. University of Exeter) 1986. godine počinje da radi za Amnesti Internešnel (engl. Amnesty International) u Londonu, gde počinje sa pisanjem avantura Harija Potera. Početkom devedesetih putuje u Portugal gde daje časove engleskog jezika za strance, ali se nakon kratkog braka i rođenja kćeri vraća se u Ujedinjeno Kraljevstvo i nastanjuje se u Edinburgu. Živeći od socijalne pomoći, uz davanje privatnih časova, nastavila je s pisanjem. Hari Poter Glavni članak: Hari Poter Njena prva knjiga u seriji, Hari Poter i Kamen mudrosti (1997), ostavarila je izvanredan uspeh, obraćajući se istovremeno deci (ciljanoj publici) i odraslima. Živim opisma i maštovitom okosnicom priče, predstavlja avanture neočekivanog heroja Harija Potera, osamljenog siročića koji otkriva da je u stvari čarobnjak, i pravljuje se u Hogvartsovu školu čarobnjaštva i magije. Knjiga je osvojila mnoge nagrade, uključujući Britiš Buk Avard. Džoana „Džo“ Mari, devojačko Rouling, poznatija pod spisateljskim imenom Dž. K. Roulingostala jedan od najgledanijih filmova na svetu. Ostali nastavci su takođe vrlo uspešno ekranizovani. U martu 2001. godine, Roulingovoj je dodeljena titula OBE (Officer of the British Empire). Kasniji rad Prvu knjigu posle Hari Poter serijala Roulingova je objavila u septembru 2012. godine. To je bio roman za odrasle „Upražnjeno mesto“. Veoma uspešno je prodavan u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde ga je za tri nedelje kupilo milion ljudi[1]. U Srbiji, roman je objavila izdavačka kuća Evro-đunti, a prevodioci su bili Vesna i Draško Roganović, koji su preveli i knjige o Hariju Poteru. „Upražnjeno mesto“ je bila najprodavanija knjiga na Beogradskom sajmu knjiga 2012.[1][2][3]. Uprkos velikom komercijalnom uspehu, roman je dobio mešovite kritike[4][5]. Sledeća knjiga koju je Roulingova napisala bila je kriminalistički roman „Zov kukavice“. Objavila ju je u aprilu 2013, pod pseudonimom Robert Galbrejt[6]. Da je ona pravi autor otkrilo se tek u julu iste godine[7]. „Zov kukavice“ je prvi deo serijala, koji će spisateljica nastaviti da objavljuje pod pseudonimom[8]. Djela Hari Poter serijal: Hari Poter i Kamen mudrosti (1997) Hari Poter i Dvorana tajni (1998) Hari Poter i zatvorenik iz Askabana (1999) Hari Poter i Vatreni pehar (2000) Hari Poter i Red feniksa (2003) Hari Poter i Polukrvni Princ (2005) Hari Poter i relikvije Smrti (2007) Dodaci Hari Poter serijalu: Fantastične zveri i gde ih naći (2001) Kvidič kroz vekove (2001) Priče Barda Bidla (2008) Drugi romani: Upražnjeno mesto (2012) Zov kukavice (2013)

Beograd,1966- tvrd povez u odličnm stanju - kao nove 1 Jovica Budalica / H. K. Andersen ; [sa danskog prevela Vera Jugović ; ilustrirao Gustav Hjortlund] Malkice rikna u donjem delu losija, sve ostalo uredno! 2 Što stari uradi, uvijek je dobro / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund ; sa danskog prevela Vera Jugović] 3 Svinjar / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Andersen, Hans Christian 4 Slavuj, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 5 Palčica / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Beograd : Vuk Karadžić, 1966 6 Ružno pače, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 7 Princeza na zrnu graška, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 8 Carevo novo odelo, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 9 Veliki i mali Nikola/ H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 10 Ognjilo / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Thomas Vilhelm Pedersen (28. siječnja 1820. - 13. ožujka 1859.) bio je danski slikar i ilustrator koji je poznat po svojim ilustracijama za bajke Hansa Christiana Andersena. Bio je prvi umjetnik koji je ilustrirao Andersenova djela. Njegovi su crteži pretvoreni u drvene grafike i korišteni u danskim i njemačkim izdanjima. Lorenz Frølich (25. listopada 1820. - 25. listopada 1908.) bio je danski slikar, ilustrator, grafičar i grafičar. Frølich je rođen u Kopenhagenu u Danskoj. Otac mu je bio veletrgovac. Studirao je u Kopenhagenu kod Christoffera Wilhelma Eckersberga, u Dresdenu kod Eduarda Juliusa Bendemanna od 1843-1846 i u Parizu kod Thomasa Couturea od 1852-1853. Poslije je mnogo živio u Rimu i Parizu, gdje je stalno izlagao po salonima. Godine 1877. imenovan je profesorom na Kraljevskoj danskoj akademiji umjetnosti u Kopenhagenu. Njegove ilustracije, posebno dječjih knjiga, poznate su posvuda i važnije su od njegovih slika. Njegova kći Edma Frølich bila mu je najdraži model kad je bila beba i dijete za njegove francuske albume s Pierre-Jules Hetzelom.[2][3] Također je opskrbio originalne bakropise za Illustreret Danmarkshistorie za Folket (1853–1855) Adama Kristoffera Fabriciusa [da]; Die Götter des Nordens (1845.) i De tvende Kirketaarne (1844.) Adama Gottloba Oehlenschlägera te mnoga druga djela. Naslikao je ukras na Žalbenom sudu u Flensburgu, Schleswig-Holstein, te u nekim javnim zgradama svoje domovine.[4] Danska slikarica i umjetnica tapiserija Dagmar Olrik (1860.–1932.) i njezini pomoćnici proveli su 18 godina ukrašavajući sobu u gradskoj vijećnici u Kopenhagenu tapiserijama prema crtanim filmovima nordijske mitologije autora Frølicha...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1 Jovica Budalica / H. K. Andersen ; [sa danskog prevela Vera Jugović ; ilustrirao Gustav Hjortlund] Malkice rikna u donjem delu losija, sve ostalo uredno! 2 Što stari uradi, uvijek je dobro / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund ; sa danskog prevela Vera Jugović] 3 Svinjar / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Andersen, Hans Christian 4 Slavuj, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 5 Palčica / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Beograd : Vuk Karadžić, 1966 6 Ružno pače, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 7 Princeza na zrnu graška, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 8 Carevo novo odelo, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 9 Veliki i mali Nikola/ H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 10 Ognjilo / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Thomas Vilhelm Pedersen (28. siječnja 1820. - 13. ožujka 1859.) bio je danski slikar i ilustrator koji je poznat po svojim ilustracijama za bajke Hansa Christiana Andersena. Bio je prvi umjetnik koji je ilustrirao Andersenova djela. Njegovi su crteži pretvoreni u drvene grafike i korišteni u danskim i njemačkim izdanjima. Lorenz Frølich (25. listopada 1820. - 25. listopada 1908.) bio je danski slikar, ilustrator, grafičar i grafičar. Frølich je rođen u Kopenhagenu u Danskoj. Otac mu je bio veletrgovac. Studirao je u Kopenhagenu kod Christoffera Wilhelma Eckersberga, u Dresdenu kod Eduarda Juliusa Bendemanna od 1843-1846 i u Parizu kod Thomasa Couturea od 1852-1853. Poslije je mnogo živio u Rimu i Parizu, gdje je stalno izlagao po salonima. Godine 1877. imenovan je profesorom na Kraljevskoj danskoj akademiji umjetnosti u Kopenhagenu. Njegove ilustracije, posebno dječjih knjiga, poznate su posvuda i važnije su od njegovih slika. Njegova kći Edma Frølich bila mu je najdraži model kad je bila beba i dijete za njegove francuske albume s Pierre-Jules Hetzelom.[2][3] Također je opskrbio originalne bakropise za Illustreret Danmarkshistorie za Folket (1853–1855) Adama Kristoffera Fabriciusa [da]; Die Götter des Nordens (1845.) i De tvende Kirketaarne (1844.) Adama Gottloba Oehlenschlägera te mnoga druga djela. Naslikao je ukras na Žalbenom sudu u Flensburgu, Schleswig-Holstein, te u nekim javnim zgradama svoje domovine.[4] Danska slikarica i umjetnica tapiserija Dagmar Olrik (1860.–1932.) i njezini pomoćnici proveli su 18 godina ukrašavajući sobu u gradskoj vijećnici u Kopenhagenu tapiserijama prema crtanim filmovima nordijske mitologije autora Frølicha...