Sankt Peterburg 1892.

PERL BAK,latinica, tvrd povez, izdavač Matica Srpska, Beograd 1967. Dela: 1) Mati 2) Obećanje 3) Glasovi u kući 4) Dobra zemlja 5) Sinovi 6) Zmajevo sme 7) Tvorac grada 8) Rastureni dom 9) Duga ljubav 10) Duh i telo 11) Paviljon žena 12) Istočni vetar,zapadni vetar Knjige su nove, malo oštećenje na jednoj korici što se vidi i na slikama.

СВЕТИ САВА САБРАНА ДЕЛА ПОНОВЉЕНА ИЗДАЊА КОЛА СКЗ У ДИВОТ ОПРЕМИ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 2O18 а) Стефан Немања, рашки велики жупан (1114-1200) - Хагиогрефије ............................................................. САБРАНА ДЕЛА 1. Карејски типик 2. Хиландарски типик 3. Студенички типик (изводи) 4. Житије светог Симеона 5. Служба светом Симеону 6. Писмо студеничком игуману Спиридону 7. Указ за држање псалтира ........................................................... ПРЕДГОВОР, ПРИРЕДИО И ПРЕВЕО ТОМИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ Двојезични текст - српскословенски + савремени српски језик !!!! Илустрација лика светог Саве из Милешеве, у колору Уз ово издање Коментари Речник мање познатих речи Регистар Ћирилица Тврде корице Шивен повез 275 страница Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО

Fjodor Dostojevski Odabrana dela 1-6, komplet Rad Beograd 1959/60 1) Braća Karamazovi 2) Zločin i kazna 3) Idiot 4) Poniženi i uvređeni 5) Njetočka Njezvanova, Dvojnik 6) Selo Stepančikovo, Kockar

STEFAN PRVOVENČANI SABRANA DELA SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA BEOGRAD 1 9 9 9 САБРАНА ДЕЛА СТЕФАН НЕМАЊИЋ, српски краљ (око 1165-1227) Р е ф е р е н ц е 1. Hilandarska povelja 2. Žitije svetog Simeona 3. Povelja o prijateljstvu i trgovini sa Dubrovnikom 4. Žički napisi 5. Povelja manastira Svete Bogorodice na Mljetu ....................................................... Predgovor, prevod dela i komentari LJILJANA JUHAS-GEORGIEVSKA, IZDANJE NA SRPSKOSLOVENSKOM TOMISLAV JOVANOVIĆ Књига из легендарног плавог кола СКЗ Понос сваке /л и ч н е/ библиотеке !!! Tvrde korice Ćirilica Šiven povez 184 strаница Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО Перфектан примерак Корице Странице! Е к с т р а !!!!!!!!!!!

САБРАНА ДЕЛА ЛАЗЕ КОСТИЋА 1 - 5 МАТИЦА СРПСКА НОВИ САД 199О 1. О политици и уметности 1-4 2. О књижевности и језику ............................................................. Ћирилица Тврде корице Омот Шивен повез Око 1650 страна Некоришћено

AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE Rad - dela - komentari SLOBODAN - GIŠA BOGUNOVIĆ uredio Akademija arhitekture Srbije B e o g r a d 2 O 1 1 a) Akademija arhitekture Srbije (Beograd) - Zbornici b) Arhitektura - Zbornici ............................................................ I. Aktivnosti AAS 2007-2011 II. Konferencija AIA III. Biografije i dela članova AAS IV. Razgovori (Mihajlo Mitrović, Branislav Mitrović, Branko Bojović, Branislav Jovin, Boris Podreka) V. Refleksije VI. In memoriam Fotografije u koloru, Unutrašnje korice SLOBODAN MAŠIĆ, Ilustracije, Napomene, Registri, Ćirilica, Šiven povez, Obeleživač stranica, TIRAŽ /s a m o/ 500 primeraka, 310 str, 21 cm, NEKORIŠĆENO

GERHART HAUPTMANN - KOMPLET OD 6+1 KNJIGA IZDAVAČ: FISCHER VERLAG BERLIN, 1912 + 1925 1. GESAMMELTE WERKE 1-6 2. DIE INSEL DER GROSSEN MUTTER ODER DAS WUNDER VON ILE DES DAMES 1925 STANJE: DELA 1-6 OČUVANE, OCENA, 4... KNJIGA MIMO KOMPLETA MALO POHABANIH KORICA, UNUTRAŠNJOST KOREKTNA, OCENA. 3+ KNJIGE KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, KUH RF 2

SVETOSAVSKI ZBORNIK Knjiga 1 – RASPRAVE Knjiga 2 – IZVORI Izdavač: SKA, Beograd, 1936 (Knjiga 1), 1939 (Knjiga 2) Broširani povez Broj strana: 392 + 256 Format: 23 x 16 cm STANJE: Knjiga 1: Odvojile se prednje korice. Raspao se povez kod stranica 192/193, knjiga se razdvojila na dva dela. Stranice 193 -256 se drže za drugi deo jednom niti. Knjiga 2: Oslabio povez kod stranica 16/17. Stranice 91-102 vezane za ostatak knjige jednom niti.

Autor: Jopvan Jovanović Zmaj Povez: tvrd Ukupan br. strana: 317+294+357+248+250+397+260+365+399+444 Format: 12,5x20 Izdavač: Matica Srpska Godina izdanja. 1979. Odabrana dela Jovana Jovanovića Zmaja 1-10 sadrži sledeće naslove: 1. Đulići uveoci 2. Pevanija I 3. Pevanija II 4. Snohvatice Devesilje 5. Političke i satirične pesme I 6. Političke i satirične pesme II 7. Pesme za decu 8. Pesme i priče za decu 9. Proza 10. Prepevi Knjige su u odličnom stanju, jedino na unutrašnjoj strani naslovnice, kao i na sledećoj ima ispisana posveta!

Ivan Sergejevič Turgenjev - 1-16 sabrana dela Narodna prosveta Beograd 1935/36 1. Lovčeve beleške I 2. Lovčeve beleške II 3. 4. Uoči novih dana 5. Dim 6. Plemićko gnezdo 7. 8. Ruđin 9. Andreja Kolosov i druge pripovetke 10. 11. Put u Poljesje 12. 13. Čudan slučaj 14. Prolećnje vode 15. Časovnik i druge pripovetke 16. Književne i životne uspomene 17. Scene i komedije I 18. Scene i komedije II 19. Scene i komedije III 20. Kritike i pisma Dobro očuvane L.1. O. 6.

ERNEST HEMINGVEJ sabrana dela 1/6 Izdavač: MATICA SRPSKA kolekcionarski primerak V izdanje 1977g 1. Sunce se ponovo rađa 2. Zbogom oružje 3. Imati i nemati - Starac i more 4. Za kim zvono zvoni 5. Preko reke i u šumu 6. Pripovetke

BEOGRAD IZDANJE DRUŠTVA ZA KULTURNO - PRIVREDNU AKCIJU 1935 STRANA 309 + 294 + 319 + 353 + 317 TVRDI PLATNENI POVEZ DOBRO OČUVANE 1. STIHOVI 2. PRED LJUDIMA I PITANJIMA 3. RAZGOVORI O KNJIŽEVNOSTI 4. PREVODI U STIHU I 5. PREVODI U STIHU II 03.05.2020

Kožna čizma broj 37 1/2, crna boja. Unutra postavljene čistom kožom. Samo obuvene jednom i zbog neodgovarajuće veličine se prodaju.Bez obzira na visinu štikle preudobne zbog ojačanog prednjeg dela. Firma LAURA BELLARIVA Spakovane u originalnoj kutiji a plaćene oko 39.000 dinara.

OEUVRES DE RABELAIS AUGMENTEES DE PLUSIEURS FRAGMENTS ET DE DEUX CHAPITRESDU CINQUIEME LIVRE RESTITUE D`APRES UN MANUSCRIT. Rabelais Published by Garnier Freres, Paris, 1877 Fransoa Rable (franc. François Rabelais, Šinon, Endr i Loara, oko 1494—Pariz, 9. april 1553) bio je francuski humanista, pisac, lekar i monah. Prvi je veliki francuski prozaista i jedan od najznačajnijih pisaca francuske renesanse. U mladosti je bio monah, franjevac pa benediktanac. Rano je pokazao interes za antičke jezike (grčki, latinski, hebrejski) i prirodne nauke. Osumnjičen da čita jeretičke knjige, napušta manastir (brlog lenjosti i pohote) i sprijateljuje se s istaknutim humanistima.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] Rable je rano ostao bez majke i u devetoj godini poslat je u franjevački manastir gde je savladao latinski i počeo da uči grčki jezik. Međutim, Franjevci su grčki jezik smatrali za jeres i oduzeli su mu grčke knjige zbog čega je on učenje jezika, istorije prirode i medicine nastavio tek s prelaskom kod liberalnih benediktinaca. Imao je bezgranično poverenje u prirodu i nauku i bio je poklonik antike, uvek žedan novih saznanja. Društveno-političke prilike, kao i protivurečnosti feudalnog sistema, uz verske ratove, odrazili su se na lični život samog Rablea. Iako je bio sveštenik borio se protiv crkve, iako je bio lekar ismevao je medicinu svog vremena i uprkos neprijateljstvu koje je gajio prema sveštenstvu zamonašio se u 25. godini života, ne menjajući svoje stavove a ni način života. Kasnije napušta manastir i nakon tri godine polaže ispit u medicinskoj školi u Monpeljeu posle čega je radio kao lekar u bolnici u Lionu. Za to vreme on nije prekidao svoj naučni rad u okviru kog je proučavao botaniku, arhitekturu i arheologiju.[2] Godine 1532. doktor je u Lionu i profesor anatomije. Tu objavljuje u prevodu Hipokratove aforizme i „Medicinska pisma“ Đovanija Manardija, kao i zapažen šaljivi almanah (`La Pantagrueline prognostication`). Iste godine započinje svoje životno delo, fantastično-satirični roman „Gargantua i Pantagruel“, koje je pisao do kraja života. Svojim delom izrazio je ideje pravde, dobrote, čovečnosti, kulture i tolerancije. Prvi i drugi deo knjige zabranila je francuska inkvizicija i tada Rable u strahu od njihovog progona odlučuje da beži. Odlazi u Italiju kao lični doktor biskupa Žana di Balea. U Vatikanu dobija oprost od pape Pavla III i ubrzo postaje doktor medicine i ugledni lekar. Uspeva da dobije kraljevsku dozvolu da objavljuje knjige u Francuskoj, međutim, zaštita ljudi na položaju nije ga spasila inkvizicije i njegove knjige su se i dalje spaljivale na trgovima. Posle dvanaest godina objavljuje treću knjigu kada ljudi počinju njegove knjige nazivati „Pantagruelskim pričama` a on je taj termin definisao:„Živi radosno, u dobrom zdravlju, pij i uživaj“. Opet je morao da se krije od inkvizicije i uspeo je da ostavi nedovršen rukopis četvrte knjige izdavaču u Lionu. Tu knjigu je pored crkve zabranio i Parlament. Onima koji su ga kudili rekao je:„Kažite mi: „Ugledni pišče! Niste pametni ako želite da čitamo ove zabavne laži i gluposti! Odgovoriću da ste pametni taman koliko treba da uživate u njima““. Opet je pobegao u Italiju u pratnji biskupa Žana di Balea. Legenda kaže da ga je tada papa Pavle III pitao šta želi na šta je on odgovorio: „Ekskomunikaciju“. „Zašto“, pitao je papa, a Rable je rekao: „To će me poštedeti lomače“. Godine 1551. postao je biskup Medona nakon čega je u miru završio četvrtu knjigu.[3] Nezavršivši petu knjigu umire od srca u Parizu 1553. godine. Njegov savremenik, Pjer Bulanže, govorio je nakon Rableove smrti „Potomstvo će smatrati da je bio lakridijaš, ali pogrešiće. Pošto je bio vrlo mudar, ismevao je čovečanstvo, ljudske nepromišljene hirove i njihove uzaludne nade“.[4][5][6] Pedagoški pogledi[uredi | uredi izvor] Rable se revolucionarno zauzimao za novi sistem vaspitanja i nastave i upravo se iz njegovog slavnog dela „Gargantua i Pantagruel“ mogu videti novi pedagoški pogledi. On je odlučno odbacivao sve što ometa slobodni razvoj čovekove aktivnosti smatrajući da čovek nije rđav već da po prirodi sadrži dobre skolonosti, koje se, uz pomoć vaspitanja, mogu još više razviti. Međutim, da bi se kod deteta razvile psihičke i fizičke dispozicije, neophodno je starati se o telu kroz razne oblike gimnastike, trčanja, borenja, skakanja, plivanja, bacanja koplja, gađanja lukom ili jahanja. Smatrao je da je detetu potrebno i estetsko i moralno vaspitanje za koje je nalazio da je osnova u religiji i u životu ispunjenim radom. Dete treba da stekne sve vrste veština, treba da upozna sve vrste zanimanja i treba da učestvuje u svim vrstama razonode, ali je, pre svega, potrebno obimno i temeljno vaspitanje uma. Rable želi da svom učeniku razvije naučni duh i karakteristično je da je on obrazovanje shvatio što je moguće realističnije za ono vreme i upravo zato je visoko cenio prirodne nauke i uvodio svog učenika u poznavanje svih prirodnih pojava. S obzirom na to da je opširno i živo opisivao neposredno posmatranje prirodnih pojava on je naslutio važnost očigledne nastave, mada očiglednost još nije utvrdio kao nastavni princip. On je takođe zahtevao da nastava treba da bude zanimljiva i da vodi računa o sklonostima pojedinca. Pošto je tražio vrlo široku sadržinu nastave, isticao je, pored realističnog obrazovanja, i značaj klasične književnosti. Rable se veoma zauzimao za moralnu zrelost duha i to se vidi iz njegove izreke da „formirana glava više vredi nego puna“ što pokazuje da nije cenio celokupno znanje, već samo ono što pomaže razvoju mišljenja.[4][5][6] Roman Gargantua i Pantagruel[uredi | uredi izvor] Naslovna strana Rableovog dela „Pantagruel“ Francuski kaluđer i doktor lekarstva Fransoa Rable sastavljao je svoj duhoviti roman Gargantua i Pantagruel od 1532, kada je imao oko 37 godina, pa do kraja svog života. Poslednja, peta knjiga Pantagruela objavljena je posthumno. Svoju humanističku viziju čoveka u tom delu pisac je gradio na suprotstavljanju svemu što je zapažao u svojoj okolini, konkretnoj stvarnosti njegove epohe. Iako je njegov roman pisan tokom 20 godina i sa mnogim prekidima on nikada nije odstupio od svoje prvobitne zamisli – kretanja ka dole, u dubinu zemlje, i ljudskog tela. Tim kretanjem su zahvaćene sve slike i metafore, a silazak u hram Božanske Boce samo je sumiranje celokupne tematike. Rableu je kao izvor za delo poslužilo usmeno predanje o džinu Gargantui i knjižica nepoznatog autora o neverovatnim dogodovštinama džina Gargantue. Ime Pantagruela je sinonim za zlog duha koji ima vlast nad vodom u srednjovekovnim misterijama, legendama i farsama. Radnja romana[uredi | uredi izvor] U svom delu Rable govori o kralju koji je pozvao učene sholastičare i popove da vaspitaju njegovog sina Gargantuu. Režim života koji su sholastičari predvideli za Gargantuu sastojao se u tome da je on ustajao kasno, doručkovao, ručao i večerao do prejedanja, igrao karte i spavao tokom dana. Ovakvim načinom života sholastičarima je bilo potrebno pet godina kako bi naučili Gargantuu pismu, a nekoliko desetina godina za izučavanje sholastičkih udžbenika, koje je on tako dobro savladao da je mogao da ih reprodukuje i obratno. Međutim, režim života i vaspitanje se potpuno menjaju kada Gargantua dobije učitelja novog tipa. Gargantua počinje da se bavi fizičkim vežbama, ustaje rano i umereno doručkuje, nakon toga šeta sa svojim učiteljem i razgovara o nauci, zatim izučava čitav niz nauka čitajući knjige i vodeći razgovore o zanimljivim temama. Rable je time želeo da ukaže na realističnu sliku vaspitanja koje je zahtevalo novo vreme. [4][5][6] Rable i Bahtin[uredi | uredi izvor] Celokupan sistem njegovih slika prisno je vezan za narodne izvore, što ga smešta među tvorce novih evropskih književnosti. Bahtin nastoji da zagonetku Rableovog dela reši pomoću proučavanja ovih narodnih izvora, i tom prilikom ih deli na tri vrste 1. Obredno predstavljačke forme (karneval, ulični gegovi i sl) 2. Književno-smehovna dela – usmena i pisana, na francuskom i latinskom i 3. forme uličnog govora. Rableov naročit tip slikovnosti i estetičke koncepcije stvarnosti Bahtin naziva grotesknim realizmom. Glavna osobina grotesknog realizma je modernizacija materijalno-telesnih slika u književnosti renesanse. Materijalno-telesno je tu pozitivno načelo, univerzalno i opštenarodno – suprotstavljeno svakoj apstraktnoj idealnosti. Njegov nosilac je narod. Prevođenje na materijalno telesni plan postiže se postupkom snižavanja. Tako sve visoko, duhovno, idealno, i apstraktno biva prevedeno. Snižavanje seje i sahranjuje u zemlju. Ubija i ponovo rađa. Spušta sve u ono dole koje je i smrt i novo rođenje.[7] Groteskna slika[uredi | uredi izvor] Shvatiti Rablea znači dobro razumeti načela konstrukcije groteskne slike. Ona prikazuje predmet u stanju promene, između smrti i rađanja, rasta i nastajanja. Dve njene osnovne crte su odnos prema vremenu i ambivaletnost. Linearnom vremenu cikličnog rađanja i umiranja, ambivalentnost daje moć da izrazi istoriju i istorijske smene. Simbol ove slike je trudna starica sa osmehom u terakoti – smrt koja rađa – tu je život prikazan kao ambivalentan unutrašnje protivrečan proces. Dva tela u jednom – to je osnovna tendencija groteskne slike. Jedno koje umire, i jedno koje raste u utrobi. Na grotesknoj slici telo je prikazano kao da prerasta sebe i spaja sa svim svetom – posebno na mestima telesnih otvora, i nagonskim radnjama kada se otkriva njegov suština – Pri prdenju, jedenju, seksu, porođaju... Dvojno telo je izmešano sa svetom i ovaploćuje i predstavlja čitav materijalni svet kao apsolutno dole. Grotesknu sliku obeležavaju hiperbolizmi – u samom početku svog dela, Rable daje galeriju groteskno uveličanih delova tela u genealogiji prvih divova. To groteskno telo je nezavršeno, promenljivo, ono je u nastajanju, a u Rableovim grotesknim slikama pretežno su u pitanju donji delovi tela. Razjapljena usta i gutanje imaju glavnu ulogu jer su oni vrata ka donjem delu, paklu tela. Takav prizor je i onaj koji pominje Auerbah pri objašnjavanju Rableovog prikazivanja stvarnosti – kada pisac Alkofribas ulazi Panagruelova usta i u njima živi 6 meseci.[8] Podsmeh i ironija[uredi | uredi izvor] Prevladavši smehom sholastiku, Rable je raskrčio put za trijumf svojih narodnih divova. Gargantua se vaspita humanistički kod Eudaemona, a u njegovim pariskim epizodama ismejani su “Sorbonići” predstavnici sholastike, posebno u sceni sa zvonima Notr Dama, i govoru Janka Klaćenog-Nedoklaćenog. Obrazovanje koje se preporučuje oličeno je u Gargantuinom pismu Pantagruelu, o učenju jezika i slobodnih veština. Preovladavanje novog je i u Telemskoj opatiji koju brat Jovan hoće da osnuje nasuprot svim opatijama koje su do tada postojale, i to, tvrdoglavo, direktnos suprotno dotadašnjim kanonima život kaluđera. Kroz Panurgijevu odu dugovima koju prenosi na čitav svemir i ljudski organizam Rable se podsmeva i tadašnjim organicističkim teorijama društva koja se koriste za učvršćivanje vladajućeg poretka. Savez Pantagruela i Panurgija jeste i savez divovske snage i težnji naroda koji oštrinom svog satiričkog viđenja razobličava feudalno društvo i njegove institucije. Kroz Entelehiju, kraljevinu Ovejane Suštine Rable se podsmeva “hranjenju apstrakcijama i lečenju pevanjem”, a nasuprot ovog neplodonosnog kraljevstva je dvor Gastera kroz čije pronalaske Rable predstavlja istoriju razvitka ljudske civilizacije. I toj snazi se smeje, uvidevši njenu ograničenost i prolaznost.[9] Rable i Karneval[uredi | uredi izvor] U slikama mokraće i izmeta u Rableovom delu čuva se suštinska nerskidiva veza sa rođenjem, plodnošću i obnovom. Tu je izmet materija između neba i zemlje, živog i mrtvog, a pražnjenja i obasipanja njime igrala su veliku ulogu u karnevalu luda. Ulični govor u Gargantui i Pantagruelu nastao je u posebnom ilegalnom jeziku karnevala. Među najbrilijatnijim primerima su prolozi u stilu lakrdijaškog izvikivača i vašarskog prodavca. Ova narodna reklama je sva u superlativima, ali uvek ironična, ona se smeje sama sebi. Na primer, u prologu Pantagruelu opisuju se načini kako se Letopis može koristiti pri lečenju zuboblje ili sifilisa. Prolog se završava odvratnim, vulgarnim prokletstvom svim onima koji slepo ne poveruju sve ono što u knjizi piše. Psovke se uglavnom odnose na aspekte ljudskog tela – kletve čitaocima izazivaju bolesti, sakate telo, ili teraju u Pakao. U zavisnosti od knjige primaoci ovih kletvi su apstraktni neverni čitaoci, ideologije ili konkretne ličnosti’ Odličan primer snižavanja je krađa zvona Notr Dama – tipičan karnevalski gest koji u sebi objedinjuje svrgnuće-uništenje sa obnavljanjem i uskrsavanjem na novom materijalno telesnom planu. Batine i tuče postoje u ravni koja nema životno obeležje već je narodsko-praznični karnevalski sistem. Kralj je lakrdijaš kog narod bira, ruga mu se i na kraju ga tuče i presvlači. Te batine su simboličko umiranje starog kralja, a prerušavanje je rađanje, nova mladost. Rable prikazuje svrgnuća dva kralja. Čemer-Ljutice i Anarha. Prvi, pošto uspe da pobegne, ubije konja, pokuša da ubije magarca, ali ga vodeničari pretuku i presvuku. Tako on postaje rob. Anarha presvlači Panurgije i čini od njega prodavca zelenog sosa. Dakle, tuča je karnevalsko raščlanjivanje tela, u kome su oštećeni delovi pobrojani. Tako Jovan braneći vinograd pravi pokolj i pretvara krv u vino.. Pošto naprave lomaču za 660 vitozova Pantagruel i društvo prave gozbu. Panurgijeva turska epizoda uvijena u slaninu je takva travestija mučeništva i čudesa. Iz Dijablerije, dela srednjovekovnog misterija u kojoj su siromasi prerušeni u đavole harali gradovima, nastaje i povest o Vijonu i njegovoj osveti popu koji nije hteo da pozajmi kostim za njegovu predstavu. Rable sa svojim romanom postupa kao i Vijon – koristi narodno praznični sistem slika da se obračuna sa svojim neprijateljem – gotskim vekom. U stvarnosti, vladajući sistem ne vidi sopstveni kraj i sopstvenu komiku (nalik na farsu Janka Sorbonca koju samo on ne vidi. On ne ume niti hoće da se smeje. Za svoj rad ovaj karnevalski lik dobija karnevalsku nagradu – kobasice, čakšire i vino. Ovde se može govoriti o Rableovom podsmehu kao protivteži vladajućoj ozbiljnosti. Govor Janka Klaćenog Nedoklaćenog je parodija na veštinu argumentovanja, ali je i vešt prikaz slike već nemoćne starosti koja čini sorbonca starim kraljem koji je postao lakrdijaš. Svi likovi koje Rable čereči i ubija predstavnici su dvotelesnog sveta koji umirući rađa, a slike fiksiraju sam trenutak prelaza koji sadrži oba pola. Pošto se batina i grdi svet koji rađa, batine i poruga se preobraćuju u prazničnu smehovnu radnju. Tako i Nezajazova žena umire na porođaju posle praznika klanja stoke. Utroba je hrana (škembići), utroba ispada (čmar). Utroba rađa (rođenje Gargantue). Slika iznutrce igra veliku simboličku ulogu u grotesknom realizmu. Creva su čovekova unutrašnjost, život. Kao i pražnjenj i izmet. Klanje utrobe je smrt, a njena oplodnja je rođenje. Najveći paradoks je jedenje škembića – kada utroba jede utrobu, čime se neraskidivo vezuju život, smrt, jelo, i rođenje. Vino i hleb, telo i krvi Isusa, postaju deo neverovatne treavestije – borbe pekara i vinogradara koja je povod za rat između Gargantue i Čemer-Ljutice. Reference[uredi | uredi izvor] ^ Opća enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda. Knj. 6. Perf - Sind. - Zagreb : Jugoslavenski leksikografski zavod, 1962. - str: 296-297; 30 cm ^ Ćepulić, Drago (1941). Ličnosti : studije i eseji. Zagreb: Građanska tiskara. ^ „Fransoa Rable - najkrupnija figura francuske renesanse”. Art mozaik. Arhivirano iz originala 12. 07. 2019. g. Pristupljeno 29. 1. 2020. ^ Vrati se na: a b v Petrović, Jelena (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe. Vranje: Učiteljski fakultet Vranje. ISBN 978-86-82695-17-2. ^ Vrati se na: a b v Cenić, Stojan (2001). Vaspitanje u antičkoj i feudalnoj epohi. Vranje: Učiteljski fakultet Vranje. ^ Vrati se na: a b v Žlebnik, Leon (1970). Opšta istorija školstva i predagoških ideja. Beograd: Naučna knjiga. ^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike (1. izd.). Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 12—13. ^ Pantagruelovsko predskazanje : za večnu godinu / Fransoa Rable ; sa starofrancuskog preveo i objašnjenja sročio Milojko Knežević. - Beograd : Lapis, 1995 ([b. m. : b. i.]). - 53 str, [1] list sa slikom autora ; 20 cm : ilustr. - (Biblioteka Terra Incognita ; knj. 3). - Prevod dela: Pantagrueline prognostication / par maistre Alcofribas. - Alcofribas je anagram Fransoa Rablea. - Objašnjenja: str. 43-53. ^ Od reči do vizije sveta : Rableova poetika imaginarnog / Jelena Novaković. - Beleške. - U: Reč. - Br. 4 (1994), str. 50-53 Francuska knjizevnost istorija francuske knjizevnosti gargantua i pantagruel

Biblioteka savremenih Jugoslovenskih pisaca 1- Izdavač: Narodna prosveta, Beograd bez god. izd.; OKO 1930 Detaljnije: tvrd povez, 1. Niko Bartulović 2. Veljko Petrović I 3. Veljko Petrović II 4. Milan Kašanin 5. Gustav Krklec 6. Miloš Crnjanski I Miloš Crnjanski, sabrana dela. Knjiga I: Književno delo m. Crnjanskog, Dnevnik o Čarnojeviću, Sveta Vojvodina, Apoteoza, Veliki dan. Knjiga II: Putopisi: Naša nebesa, Ostrvo Rab, Na ribanju sa mesecom, Šibenik, Vodopadi Krke, Split, Kaštela i Trogir, Hvar, Korčula, Dubrovnik, Krf plava grobnica, Nadzemaljska lepota Srbije 7. Jovan Dučić I - PESME SUNCA 8. Jovan Dučić II - CARSKI SONETI 9. Branko Lazarević 10. Gustav Krklec K. HOD

VIZANTIJSKA CIVILIZACIJA LUJ BREJE NOLIT B e o g r a d 1 9 7 6 KNJIŽEVNOST I CIVILIZACIJA S a d r ž a j PRIVATNI ŽIVOT - Porodica - Porodična imena - Veridba i brak - Porodični život - Porodični posed - Materijalni život - Kuća - Nameštaj - Odelo - Obedovanje - Kupatila - Privatni život careva GRADSKI ŽIVOT - Život u Carigradu - Grad - Stanovništvo - Saobraćaj i javni život - Hipodrom i priredbe - Pozorišta - Gradski život u provincijama - Aleksandrija i egipatski gradovi - Antiohija - U azijskim provincijama - Maloazijski i crnomorski gradovi - Zapad: Ilirik i Helada - Vizantijski zapad PRIVREDNI ŽIVOT - Sela i seoska privreda - Industrija i trgovina DUHOVNI ŽIVOT - Verski život - Praznoverice, otpadnici INTELEKTUALNI ŽIVOT - Vizantijska književnost - Poezija - Filozofija i nauke - Nastava - Vizantijska umetnost - Ekspanzija vizantijske umetnosti ZAKLJUČAK .............................................................. LUJ BREJE Rođen 1868. u Brestu (Francuska). Doktorirao na Sorboni. Profesor istorije u gimnazijama u Montobanu, Buržu, Remsu, Sen Kentenu i najzad, 1899. predavač istorije starog veka i geografije na Univerzitetu u Klermon Feranu. Luj Breje je stekao ogromno znanje preduzimajući mnogobrojna putovanja kad to nije bilo lako. Posetio je 191O-1912-1914 Veneciju, Atinu, Carigrad, Rim, Siciliju, ponovo Grčku gde je proučavao vizantijsku skulpturu. Poslednje putovanje preduzeo je po SVETOJ GORI 1930. sa svojim prijateljem Gabrijelom Mileom, poznatim vizantologom. Jažući na magarcu mesec dana su krstarili čuvenim poluostrvom, zadržavajući se u mnogim manastirima kako bi proučili blago vizantijske umetnosti. Bio je svetski autoritet za Vizantiju, Govorio je naučnicima okupljenim u Bristu, Buržu, BEOGRADU, Bukureštu, Rimu. Napisao je veliku /t r i l o g i j u/ Vizantije, naučnO remek delO svetskog značajaš: 1. Život i smrt Vizantije, 1947 2. Institucije Vizantijskog carstva, 1949 3. Vizantijska civilizacija, 1950 Po svom naučnom znanju, autoritetu, radoznalosti i strašću za putovanjem i upoznavanjem na licu mesta sa prohujalim kulturama, Luj Breje bio je /r e n e s a n s n i/ historik !!! (Mihajlo Grušić) ........................................................ KARTA Carigrad u srednjem veku Bibliografija Izvori Dodatak bibliografiji Život i delo Luja Brejea Latinica Tvrde korice Šiven povez Omot 5 5 O stranica NEKORIŠĆENO perfekT kondicijA: 1O

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Treba da se obseku! Mek povez, Beograd oko 1930 Knjiga 1 - Gospodar i sluga - Polikuska - Gorosega - Na svetu nem krivaca - Idila - Dve razlicne price o kosnici - Pesma na selu - Decja mudrost - Hodite dokle imate - Tri sina Knjiga 2 - Bracna sreca - Platnomer - Uvod u pricu o jednoj majci - Mladi car - LAzni kupon - Ko je u pravu - Zapisi jednog ludaka - Otac vasilije - Molitva - Tri price - Prolaznik i seljak - To si ti Knjiga 3 - Zasto? - Krojcerova sonat - Sevastopolj - Tri pitanja - Decemarci Knjiga 4 - Mecava - Hadzi Murat - Sta sam video u snu - KO seu ubice - JAgode - Rad, smrt i bolest - Tri smrti - Susret na frontu Knjiga 5 - Bozanski i ljudski - Kornej Viljev - Jutro jednog spahije - Hodinka - Otac ergej - Ukidanjei obnova pakla - Asiriski kralj Asarhadon - Vuk - Kamenje - Prica za decu - Tihon i Malanja - Cetrdeset godina - Razgovor zalutalih ljudi - Iz neopreznosti - Posle bala Knjiga 6 - Prepad - Kozaci - Zapisii starca Fjodora Kuzmica - Markerovi zapisi - Aljosa Loncic - O sudu Knjiga 7 - Vrag - Dva Husara - Lucern - Albert - Smrt Ivana Iljica - Radnik Jemeljan i prazan bubanj - Jermonah Isidor Knjiga 8 - Rob - Koliko coveku treba - Od cega ljudi zive - Gde je ljubav tu je i Bog - Za tudj greh - Dva saputnika - Sveca - Tri podviznika - Ilija - Dva brata i zlato - Pametnije devojcice od odraslih - Vrazje lukavo a Bozje jako - Kako je necastivi iskupljivao komad hleba - Pokajnik - Zrno koliko kokosije jaje - Gasi dok ne bukne - Dva starca - Kumce - Ivan ludak - Zasto zivimo Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой; Jasna Poljana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910) bio je grof, ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba. Poznat po svoja dva najveća dela, Ana Karenjina i Rat i mir, koja olikavaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku. Bio je esejista, dramaturg, kritičar i moralni filozof, a pored svega pacifista i levičar. Svojim naprednim idejama o nenasilnom otporu je uticao na ličnosti, koje su se pojavile kasnije, među kojima su najpoznatije Martin Luter King[1] i Gandi.[2] Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina i to od strane 125 američkih i britanskih književnika koji su učestvovali u anketi koja je trajala više godina. Tolstoj je rođen u Jasnoj Poljani, porodičnom imanju 12 km (7.5 mi) južno od Tule, i 200 km (120 mi) južno od Moskve. Tolstoji su dobro poznata familija starog ruskog plemstva, čiji su preci poznati još od plemića po imenu Indris iz Litvanskog carstva u 1353;[3][4] preciznije, on je zapamćen po uzviku „iz zemlje Cezara, od Germana“ kad je za Ruse takva generalna formula označavala sve tipove stranaca.[5] On je bio četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja, veterana Domovinskog rata iz 1812, i grofice Marije Tolstoj (rođena kneginja Volkonskaja). Tolstojevi roditelji su umrli kad je on bio veoma mlad, tako da su njega i njegovu braću i sestre odgajili rođaci. Godine 1844, on je počeo da studira pravo i orijentalne jezike na Kazanskom univerzitetu. Njegovi učitelji su ga opisali sa „nesposoban i nevoljan da uči“.[6] Tolstoj je napustio univerzitet u sred svojih studija, vratio se u Jasnu Poljanu i zatim proveo najveći deo svog vremena u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1851, nakon što je nakupio teške kockarske dugove, on je otišao sa svojim starijim bratom na Kavkaz i pristupio armiji. U to vreme je počeo da piše. Njegov preobražaj iz autora raskalašnog i privilegovanog društva u nenasilnog i duhovnog anarhistu njegovog kasnijeg doba je uzrokovan njegovim iskustvima u vojsci. Tome su takođe doprinela i dva putovanja po Evropi 1857. i 1860-61. Drugi koji su sledeli istim putem su Aleksandar Hercen, Mihail Bakunjin i Petar Kropotkin. Tokom svoje posete iz 1857. godine, Tolstoj je prisustvovao javnom pogubljenju u Parizu, što je bilo traumatično iskustvo koje je obeležilo ostatak njegovog života. On napisao u pismu svom prijatelju Vasiliju Botkinu: „Istina je da je država zavera namenjena ne samo eksploataciji, nego pre svega da korumpira svoje građane ... Od sada, nikada neću služiti bilo kojoj vladi bilo gde.“[7] Tolstojev koncept nenasilja ili Ahimsa je bio ojačan nakon što je pročitao nemačku verziju Tirukurala. On je kasnije doprineo usađivanju tog koncepta kod Mahatme Gandi putem svog Pisma indusu kad je mladi Gandi korespondirao s njim tražeći savet.[8] Njegovo evropsko putovanje tokom 1860–61 oblikovalo je njegov politički i književni razvoj. Imao je priliku da se sretne sa Viktorom Igom, čije literarne talente je Tolstoj veličao nakon čitanja Igove tek završene Les Misérables. Slične evokacije scena bitki u Igovoj noveli i Tolstojevom Ratu i miru indicaraju taj uticaj. Na Tolstojevu političku filozofiju je isto tako uticala njegova poseta francuskom anarhisti Pjeru Žozefu Prudonu iz marta 1861, koji je u to vreme živeo u egzilu u pod lažnim imenom u Briselu. Osim pregleda Prodonove predstojeće publikacije, La Guerre et la Paix (Rat i mir na francuskom), čiji naslov je Tolstoj pozajmio za svoje remek-delo, njih dvoje su diskutovali obrazovanje, kao što je Tolstoj napisao u svojem obrazovnim zapisima: „Ako spominjem ovaj razgovor s Prudonom, to je da bi pokazao da je u mom ličnom iskustvu, on bio jedini čovek koji je razumeo značaj obrazovanja i štampe u naše vreme. Ispunjen entuzijazmom, Tolstoj se vratio u Jasnu Poljanu i osnovao 13 škoja za decu ruskih seljaka, koji su upravo bili emancipovani od kmetstva 1861. Tolstoj je opisao školske principe u svom eseju iz 1862. godine „Škola u Jasnoj Poljani“.[9] Tolstojevi obrazovni ekseprimenti su bili kratkog veka, delom zbog uznemiravanja od strane carske tajne policije. Međutim, kao diretna pretača A. S. Nilovog Samerhila, škola u Janoj Poljani[10] se može opravdano smatrati prvim primerom koherentne teorije demokratskog obrazovanja. Lični život Dana 23. septembra 1862, Tolstoj je oženio Sofiju Andreevnu Bers, poreklom Nemicu, koja je bila 16 godina mlađa od njega i ćerka uglednog dvorskog lekara Andreja Bersa, a praunuka grofa Petra Zavadovskog, prvog ministra obrazovanja u carskoj Rusiji. Familija i prijatelji su je zvali Sonja, što je ruski deminutiv imena Sofija.[11] Oni su imali 13 dece, osam od kojih je preživelo detinjstvo.[12] Tolstojeva žena Sofija i njihova ćerka Aleksandra Grof Sergej Lavovič Tolstoj (10. jul 1863 – 23. decembar 1947), kompozitor i etnomuzikolog Grofica Tatjana Lavovna Tolstoj (4. oktobar 1864 – 21. septembar 1950), supruga Mihajla Sergeviča Suhotina Grof Ilija Lavovič Tolstoj (22. maj 1866 – 11. decembar 1933), pisac Grof Lav Lavovič Tolstoj (1. jun 1869 – 18. oktobar 1945), pisac i vajar Grofica Marija Lavovna Tolstoj (1871–1906), supruga Nikolaja Leonidoviča Obolenskog Grof Peter Lavovič Tolstoj (1872–1873), umro u detinjstvu Grof Nikolaj Lavovič Tolstoj (1874–1875), umro u detinjstvu Grofica Varvara Lavovna Tolstoj (1875–1875), umrla u detinjstvu Grof Andrej Lavovič Tolstoj (1877–1916), služio u Rusko-japanskom ratu Grof Mihael Lavovič Tolstoj (1879–1944) Grof Aleksej Lavovič Tolstoj (1881–1886), umro u detinjstvu Grofica Aleksandra Lavovna Tolstoj (18. jul 1884 – 26. septembar 1979) Grof Ivan Lavovič Tolstoj (1888–1895), umro u detinjstvu Brak od samog početka bio obeležen seksualnom strašću i emocionalnom neosetljivošću imajući u vidu da je Tolstoj, neposredno uoči njihovog braka, dao Sofiji svoje dnevnike s detaljima njegove ekstenzivne seksualne prošlosti i činjenicom da mu je jedna kmetkinja na njegovom imanju rodila sina.[11] Uprkos toga, njihov rani bračni život je bio srećan i pružio je Tolstoju mnogo slobode i sistem podrške da napiše Rat i mir i Anu Karenjinu pri čemu je Sonja radila kao sekretarica, editor i finansijski menadžer. Sonja je ručno prepisivala njegove epičke radove s vremena na vreme. Tolstoj je nastavljao da uređuje Rat i Mir, i bile su mu potrebne čiste finalne verzije da se isporuče izdavaču.[11][13] Međutim, njihov kasniji zajednički život je A. N. Vilson opisao kao jedan od najnesrećnijih u književnoj istoriji. Tolstojev odnos sa njegovom suprugom je pogoršan, jer su njegova verovanja postajala sve radikalnija. On je želeo da se odrekne svog nasleđenog i zarađenog bogatstva, uključujući odricanje od autorskih prava nad njegovim ranijim radovima. Tolstojeva porodica je napustila Rusiju nakon Ruske revolucije iz 1905. i naknadnog uspostavljanja Sovjetskog Saveza, i stoga njegovi potomci i rodbina danas žive u Švedskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Među njima je švedski pevač Viktorija Tolstoj i Švedski zemljoposednik Kristofer Paus, Heresta. Novele i fikcija Lav Tolstoj 1897. Tolstoj je jedan od velikana ruske književnosti; njigovi radovi obuhvataju romane Rat i mir i Ana Karenjina i novele kao što su Hadži Murat i Smrt Ivana Iliča. Njegovi savremenici su mu odali visoka priznanja. Fjodor Dostojevski ga je smatrao najvećim od svih živih romanopisaca. Gistav Flober, nakon čitanja i prevođenja Rata i mira, je izjavio, „Kakav umetnik i kakav psiholog!“ Anton Čehov, koji je često posećivao Tolstoja na njegovom seokom imanju, je napisao, „Kada literatura poseduje Tolstoja, lako je i prijatno biti pisac; čak i kada znate da niste ništa postigli i još uvek ne ostvarujete ništa, to nije tako strašno kako bi inače bilo, jer Tolstoj postiže za sve. Ono što on radi služi da opravda sve nade i težnje uložene u književnost.“ Britanski pesnik i kritičar iz 19. veka Matju Arnold je smatrao da „Tolstojev roman nije umetničko delo, već deo života“.[14] Kasniji kritičari i romanopisci nastavljaju da veličaju Tolstojevu umetnost. Virdžinija Vulf ga je proglasila „najvećim romanopiscom od svih.“[14] Džejms Džojs je zapazio, „On nikad nije dosadan, nikad glup, nikad umoran, nikad pedantan, nikad teatralan!“. Tomas Man je pisao o Tolstojevoj naizgled bezgrešnoj umetnost: „Retko je umetnost radila tako mnogo poput prirode“. Takve stavove su delile i javne figure poput Prusta, Foknera i Nabokova. Nabukov je imao visoko mišljenje o Smrti Ivana Iliča i Ani Karenjinoj; on je međutim preispitivao je reputaciju Rata i mira, i oštro je kritikovao Vaskrsenje i Krojcerovu sonatu. Tolstojevi najraniji radovi, autobiografske novele Detinjstvo, Dečaštvo, i Mladost (1852–1856), govore o sinu bogatog zemljoposednika i njegovoj sporoj realizaciji o postojanju jaza između sebe i njegovih seljaka. Iako ih je kasnije odbacio kao sentimentalne, oni otkrivaju znatan deo Tolstojevog života. Oni zadržavaju svoj značaj kao primeri univerzalne priče o odrastanju. Tolstoj je služio kao potporučnik u artiljerijskom puku tokom Krimskog rata, što je opisano u njegovim Sevastopoljskim pričama. Njegova iskustva u bici pomogla su u formiranju njegovog kasnijeg pacifizma i dala su mu materijal za realističan opis strahota rata u njegovom kasnijem radu.[15] Njegova fikcija konzistentno pokušava da realistično prikaže rusko društvo u kojem je živeo.[16] Roman Kozaci (1863) opisuje kozački život i ljude kroz priču o ruskom aristokrati koji je zaljubljen u kozačku devojku. Ana Karenjina (1877) sadrži paralelne priče o preljubnoj ženi zarobljenoj konvencijama i lažnošću društva i filozofkog zemljoposednika (sličnog Tolstoju), koji radi uz seljake u poljima i pokušava da reformiše njihove živote. Tolstoj ne samo da je koristio sopstvena životna iskustava već i stvorio likove po sopstvenom imidžu, kao što su Pjer Bezukov i princ Andrej u „Ratu i miru“, Levin u „Ani Karenjinoj“ i u izvesnoj meri princ Nehludov Vaskrsenju. Moć tame 2015. u Bečkom Akademskom pozorištu Rat i mir se generalno smatra jednim od najvećih romana ikad napisanih, izuzetan po svojoj dramatičnoj širini i jedinstvu. Njegova ogromna slika sadrži 580 likova, mnogi su istorijski uz niz drugim fiktivnih. Priča se kreće od porodičnog života do glavnog štaba Napoleona, od dvora Aleksandara I Pavloviča do bojnih polja Austerlica i Borodina. Tolstojeva originalna ideja za roman je bila da istraži uzroke ustanka dekabrista, čime se bavi samo u zadnjih nekoliko poglavlja, iz čega se može zaključiti da će sin Andreja Bolkonskog postati jedan od dekabrista. Roman istražuje Tolstojevu teoriju istorije, a posebno beznačajnost osoba kao što su Napoleon i Aleksandar. Donekle je iznenađujuće da Tolstoj nije smatrao da je Rat i mir roman (niti je smatrao mnoga druga velika dela ruske proze tog vrenema romanima). Takvo gledište postaje manje iznenađujuće ako ima u vidu da je Tolstoj bio romanopisac realističke škole koji je smatrao da je roman okvir za ispitivanje društvenih i političkih pitanja u životu devetnaestog veka.[17] Rat i mir (koji je za Tolstoja zapravo ep i prozi) stoga se nije kvalifikovao. Tolstoj je smatrao da je Ana Karenjina bila njegov prvi roman.[18] Nakon Ane Karenjine, Tolstoj se koncentrisao na hrišćanske teme, i njegovi kasniji romani kao što su Smrt Ivana Iliča (1886) i Šta treba uraditi? razvijaju radikalnu anarho-pacifističku hrišćansku filozofiju, što je dovelo do njegovog izopštenja iz Ruske pravoslavne crkve 1901. godine.[19] Uprkos svih pohvala koje je dobio za Anu Karenjinu i Rat i mir, Tolstoj je odbacio ta dva rada tokom svog kasnijeg života kao nešto što nije istinska realnost.[20] U svom romanu Vaskrsenje, Tolstoj pokušava da izloži nepravdu ljudskih zakona i licemerje institucionalizovane crkve. Tolstoj isto tako istražuje i objašnjava ekonomsku filozofiju Džordžizma, čiji je postao predani zagovarač pri kraju svog života. Kritike i prihvaćenost Engleska književnica Virdžinija Vulf tvrdi da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena. I sam Džejms Džojs je zapisao: “On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan.“ Tomas Man je pisao o Tolstojevoj bezazlenosti: “Rijetko je radio kao umetnik, više kao prirodnjak.“ Veliku reputaciju su mu doneli dela „Rat i mir“, „Ana Karenjina“. Njegov književni rad sastojao se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je verno slikao, a i sam mu je pripadao. U delu „Kozak“(1863) opisuje kozački život i ljubav jednog aristokrate, zaljubljenog u seosku devojku. Delo „Ana Karenjina“ (1877) ima za temu život uzorne majke i supruge u atmosferi licemerja visokog plemstva, koja razbija okove i protiv pravila započinje život sa čovekom koga voli. Na sasvim drugoj strani je lik Ljevina, seoskog vlastelina, koji je u potrazi za verom u Svevišnjeg i filozofskim motivima za život. On živi i radi sa seljacima, pokušavajući da sprovede reformu njihovog postojećeg stanja. Tolstoj kao pedagog Lav Nikolajević Tolstoj poznat je i kao pedagoški entuzijasta, najviše poznat po svom neobičnom radu u Jasnoj Poljani, kojim pozitivno utiče na nove pedagoške koncepcije. Celokupan književni i pedagoški rad posvetio je razobličavanju teškog društvenog stanja u Rusiji i ukazivao da se problemi mogu rešiti samo mirnim putem kroz prosvetiteljski i vaspitni rad.[21] Bogata pedagoška aktivnost Tolstoja može se podeliti u tri perioda. Prvi period (1859—1862) obeležava otvaranje ćkole u Jasnoj Poljani i pokretanje časopisa „ Jasna Poljana“, drugi period (1870—1876) odnosi se na njegovu izdavačku pedagočku aktivnost, kada objavljuje „ Azbuku“, „Novu azbuku“ i „ Rusku knjigu za čitanje“, bavi se i praktičnim problemima vaspitanja. Treći period odnosi se na njegov sadržajan rad do kraja života, kada prelazi na pozicije religioznog misticizma, pa i pitnja vaspitanja tretira u duhu religioznog mističkog shvatanja sveta.[21] Praktičan rad Tolstoja počinje 1859. godine, kada je u Janoj Ponjani otvorio svoju prvu školu, a Rusija dobija prvu školu za decu seljaka (kmetova) u Tolstojevoj kući. Želja za proučavanjem obrazovanja odvodi Tolstoja na put po Evropi (Nemačka, Engleska, Francuska), gde se upoznaje sa organizacijom školstva, sa istorijom pedagogije i najpoznatijim pedagozima praktičarima. Obilazeći škole od kojih je određen broj bio otvoren za svu decu, više je upoznao mane nego prednosti školskog obrazovanja. U učionicama je vladao strah, autoritet učitelja se zasnivao na zaplašivanju, fizička kažnjavanja su bila redovna, a gradivo je bilo potpuno odvojeno od života i stvarnih potreba onih koji uče.[22] Na osnovu stečenih zapažanja izradio je kritiku tih škola, čija je suština da škola ne brine o prirodi deteta, da ga želi pasivizirati, zaplađiti i tako njime bezbrižnije vladati. O tome je Tolstoj pisao u svom pedagoškom časopisu „ Jasna Poljana“, koji je počeo da izdaje 1861. godine. Tolstoj dolazi do zaključka da obrazovanje mora da bude usklađeno sa životnim iskustvom ljudi i da se razvija u okvirima života, pa takav princip primenjuje u radu se decom iz Jasne Poljane. U ovoj školi, u kojoj je vladala sloboda i želja za znanjem koja nije nametnuta, učitelji su bili studenti iz Moskve ali i sam veliki Tolstoj. Razume se, da je Tolstojeva aktivnos izazvala nepoverenje vlasti, pa je posle policijske racije 1862. godine, škola u Jasnoj Poljani prestala s radom, da bi rad nastavila tek 70-tih godina.[21] Pedagoški pogledi Tolstoja javljaju se kao protest i optužba protiv tadašnjeg birokratskog obrazovnog i vaspitnog sistema i protiv „prinudne škole“, kako naziva škole na Zapadu. Njegovo zalaganje usmereno je ka školi koja će motivisati decu za većim znanjem, koja će razvijati ljubav prema životu, odnosno pristalica je teorije slobodnog vaspitanja.[21] Izuzetno negativan stav prema vaspitanju, kome u početku nije pridavao nikakav životni smisao, Tolstoj obrazlaže činjenicom kako državna škola inapred odrećuje u čemu će poučavati svoje učenike i kako će postupati sa decom. U njegovoj školi deca su u učionicama mogla da sede kako god žele, a časove su često imali u prirodi okruženi divnim pejzažima. Nije postojao strogo određen plan rada i raspored pa su deca mogla da odu kući kada god požele, ali su ipak često ostajala dugo tražeći još znanja zbog načina na koji su im ih učitelji prenosili. Ličnost učenika je bila poštovana i učiteljima je uvek bilo najvažnije šta deca žele da nauče i šta im je potrebno, a domaćih zadataka nije bilo jer su decu kmetova kod kuće čekali teški poslovi. Roditelji su u početku bili protivnici škole u kojoj učitelji ne tuku decu jer su smatrali da tako ništa neće naučiti, ali su mogli decu da ispišu iz škole ako žele. Međutim pobedilo je zadovoljstvo koje su deca osećala u školi u kojoj je uvek vladala sloboda ali nikada anarhija. Časovi su se sastojali od velikog broja eksperimenata i izučavanja prirode na licu mesta. Deca seljaka su prvi put učila matematiku, geografiju, crtanje, pevanje i istoriju koju je im Tosltoj pričao kao bajku. Osim toga, u ovoj školi su uspešno spajana znanja iz prirodnih nauka i religije, sticala su se znanja o narodnim umotvorinama i ruskoj tradiciji, a naglasak je naravno bio na književnosti. U ovoj školi učenje nikada nije bilo obaveza jer je učitelj Tolstoj smatrao da ako je znanje dobro, želja za njim će nastati prirodno kao glad. Tako je i bilo. Njegovi učenici su uvek bili gladni novih saznanja i priča.[23] Bojeći se bilo kakvog šablona Tolstoj odlazi u drugu krajnost u jasnopoljanskoj školi. Školu je organizovao bez nastavnog plana i rasporeda časova, bez obaveze da učenici redovno posećuju nastavu i bez obaveze da nauče lekcije. Ali je zato od učitelja zahtevao da dobrim pripovedanjem kod dece pobućuju interesovanje za nastavu. Njegova škola bila je suprotstavljena formalističkoj staroj školi.[21] Njegova teorija slobodnog vaspitanja, koju je preuzeo od Rusoa, dovela ga je do odvajanja vaspitanja i obrazovanja, sa obijašnjenjem da je vaspitanje prinudno uticanje na drugog čoveka i da ono kvari, a ne popravlja čoveka. Neposreeno pred kraj svog života napustio je ovakav stav i priznao neodrživost teorije slobodnog vaspitanja.Njene pozitivne strane su bile svakako individualno postupanje sa decom, ljubav i poštovanje, upoznavanje i razvijanje ličnosti deteta. Danas, posle 150 godina, Tolstojev način rada i spisi o pedagogiji prizanti su kao značajan doprinos razvoju obrazovanja i rada se decom.[21] Smrt Veruje se da je Tolstoj umro od zapaljenja pluća u Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom. Imao je 82 godine. Dugo je bolovao, pa su brigu o njemu preuzele supruga i kćerke. Na mesto smrti odmah su došli lekari, dajući mu injekcije morfija. Policija je pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni na njegovoj sahrani. Neki su, doduše, znali samo da je „neki aristokrata preminuo“. Tako se ispostavilo da nisu dovoljno znali o životu i delu ovog ruskog realiste.

M10 H.DZ.VELS - COVECANSTVO rad, blagostanje i sreca roda ljudskoga Narodno delo, iz 30` tih godina, 1017 strana, 24 cm

PREDRAG VRANICKI ODABRANA DJELA 1-6 LIBER Z a g r e b 1 9 7 9 1.Historija marksizma I 2.Historija marksizma II 3.Historija marksizma III 4.Filozofske rasprave 5.Filozofski portreti 6.Marksizam i socijalizam ........................................................... R e f e r e n c e Ždanov Zakon prelaza kvantiteta u kvalitet Sadržaj i forma društvenih odnosa Kedrov Prelaz starog kvaliteta u novi Kultura i socijalizam Historijski determinizam Ljudska sloboda O dijalektici Socijalizam Problem alijenacije Problem prakse Humanitet u teoriji i historijskoj praksi Materijalističko shvaćanje historije Država u socijalizmu Partija u socijalizmu Socijalizam i nacionalno pitanje Moral i historija Socijalizam i kriza Građanski svijet i socijalizam Marksizam i socijalizam Marksizam o društvenom položaju žene Mosec Hess Englels Marx Jevrejsko pitanje Radnička klasa u Engleskoj `Manifest komunističke partije` Revolucija Emigracija Kritika političke ekonomije Prva internacionala Druga internacionala Treća internacionala Joseph Dietzgen Paul Lafargue August Bebel Ludvig Woltman Eduard Bernstein Franc Mering Karl Kaucki Rosa Luxemburg Max Adler Rudolf Hilferding Karl Renner Otto Bauer Rusija Plehanov Lenjin Hegel Vindelband Hartman Trocki Buharin Staljin Lukač Lucien Goldmann Henri Lefebvre Max Horkheimer Staljinizam Socijalizam Eurokomunizam Mao Ce-tung Marksizam u razvijenim zemljama kapitalizma Bloch Adorno Sartre Habermas Marcuze Fromm Kofler Ficher ............................................................ Registar imena Latinica Tvrde korice Šiven povez Obeleživač stranica 24OO stranica NEKORIŠĆENO perfekT kondicijA: 1O

СТУДИЈЕ ИЗ СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДИМИТРИЈЕ БОГДАНОВИЋ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 1 9 9 7 а) Српска књижевност - Средњи век ............................................................ Р е ф е р е н ц е НАСЛЕЂЕ СРПСКОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА КУЛТУРНА И КЊИЖЕВНА ЖАРИШТА КЊИЖЕВНИ РОДОВИ И ДЕЛА ЉУДИ ДОГАЂАЈИ ПОЈАВЕ .......................................................... КОЛО 9О КЊИГА 599 Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Ћирилица Тврде корице Шивен повез 3 7 2 странице Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО Колекционарски примерак ******************

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! Mirko Divković (Zagreb, 1843. – Samobor, 1924.) zagrebački gramatičar, leksikograf i prevoditelj Životopis Pohađao je Klasičnu gimnaziju u Zagrebu koju je završio 1863. godine.[1] Divković je gotovo cijeli svoj profesorski radni vijek (od 1868. do 1908. godine) proveo u zagrebačkoj Klasičnoj gimnaziji,[2] a 26 godina bio joj je i ravnatelj tj. od 1882. do 1908. godine.[3] Prevodio je s ruskog jezika. Djela `Oblici i sintaksa hrvatskoga jezika za srednje škole`, Zagreb, 1-1903., 2-1908., 3-1917. `Latinsko-hrvatski rječnik za škole`, Zagreb, 1900. `Oblici`, 1879 Divković, Mirko, hrvatski filolog i leksikograf (Zagreb, 24. VI. 1843 – Samobor, 12. I. 1924). Autor udžbenika za hrvatski jezik (Oblici hrvatskoga jezika, 1879; Sintaksa hrvatskoga jezika, 1881) pisanih pod jakim utjecajem Đ. Daničića i poslije spojenih u Hrvatsku gramatiku. Po F. Miklošiču sastavio Oblike staroslovjenskoga jezika za školu (1883). Osim vježbi iz latinskoga, autor opsežnoga Latinsko-hrvatskoga rječnika za škole (1900). Prevodio s ruskoga, najčešće Turgenjeva, Tolstoja i pučke pripovijetke....

Obuća Under Armour: US (veličina označena na sajtu) 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13 13.5 14 14.5 15 15.5 16 17 18 CM (okvirno) 25 25.5 26 26.5 27 27.5 28 28.5 29 29.5 30 30.5 31 31.5 32 32.5 33 33.5 34 35 36 Euro 40 40.5 41 42 42.5 43 44 44.5 45 45.5 46 47 47.5 48 48.5 49 49.5 50 50.5 51 52.5 UK 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13 13.5 14 14.5 15 16 17 Obuća Ipanema Rider Cartago: Euro 37/38 38 39/40 41 42 41/42 43 44 45/46 CM (okvirno) 23.5 24 25 26 26.5 26.5 27 28 29 Gornji deo: Veličina XS SM MD LG XL XXL 3XL 4XL 5XL Grudi (okvirno u cm) 76-81 86-92 96-102 106-112 116-122 127-132 137-142 147-153 157-163 Struk (okvirno u cm) 67-70 72-76 80-85 89-94 99-104 109-116 121-127 132-138 144-150 Donji deo: Veličina XS SM MD LG XL XXL 3XL 4XL 5XL US Veličina 26-27 28-29 30-32 34-36 38-40 42-44 46-48 50-52 54-56 Struk (okvirno u cm) 67-70 72-76 80-85 89-94 99-104 109-116 121-127 132-138 144-150 Kukovi (okvirno u cm) 81-84 86-90 94-98 102-107 112-117 122-127 132-137 142-147 152-157 Dužina nogavice kod pantalona: US dužina nogavice: /30 /32 /34 /36 Visina (okvirno u cm) 165-174 175-184 185-194 195-200 Maska: Veličina iskazana na sajtu US XS/SM SM/MD MD/LG LG/XL XL/2XL Dužina u cm (dužina od sredine nosa do sredine uha okvirno) 13 - 13.8 13.9 - 15 15.1 - 16.4 16.5 - 17.6 17.7+ Muške čarape: Veličina čarapa SM MD LG XL Veličina patika za muškarce(okvirno) 36-41 41-46 46-50,5 Muške rukavice: Veličina iskazana na sajtu XS S MD LG XL XXL Dužina cm od korena ručnog zgloba do vrha srednjeg prsta 17 - 18 18 - 18,5 18,5 - 19 19 - 19,5 19,5 - 20 20 - 21 Muški kačketi: Veličina kačketa S/M M/L L/XL XL/XXL OSFM (men's) Okvirno obim glave u cm 53-55 56-58 59-62 63-65 55-60 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. 1 1 | Obim grudi Meriti u krug, preko najšireg dela grudi i lopatica sa spuštenim rukama 2 2 | Obim struka Meriti u krug, preko najužeg dela struka 3 3 | Obim bokova Meriti u krug, preko najšireg dela bokova Obuća Under Armour: US (veličina označena na sajtu) 5 5.5 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 CM (okvirno) 22 22.5 23 23.5 24 24.5 25 25.5 26 26.5 27 27.5 28 28.5 29 Euro 35.5 36 36.5 37.5 38 38.5 39 40 40.5 41 42 42.5 43 44 44.5 UK 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 Obuća Ipanema, Rider, Cartago: Euro 35/36 37 38 39 40 41/42 CM (okvirno) 22.8 23.8 24.5 25.2 26 26.9 Gornji delovi: US Veličina XS SM MD LG XL XXL 1X 2X 3X Grudi (okvirno u cm) 83-85 88-90 93-95 99-103 107-110 114-118 112-119½ 122-129½ 132-140 Struk (okvirno u cm) 65-67 70-72 75-77 81-85 89-93 97-100 99-109 112-122 124½-135 Donji delovi: US Veličina XS SM MD LG XL XXL 1X 2X 3X Sturk(okvirno u cm) 65-67 70-72 75-77 81-85 89-93 97-100 99-109 112-122 124-135 Kukovi (okvirno u cm) 88-90 93-95 98-100 104-108 112-116 119-123 119-127 129-137 140-147.5 Sportski grudnjak: Veličina korpe 30 32 34 36 38 40 42 44 AA XXS XS S A XS XS S M B XS XS S M L C S M L L XL XXL D S M L XL XXL 1X DD M L XL XXL 1X 2X 3X DDD L XL XXL 1X 2X 3X Sportski grudnjak: Veličina US: XS S M L XL XXL Obim grudi okvirno u cm: 71-76 76-81 89-91 91-96 93-102 102-107 Rukavice: Veličina iskazana na sajtu XS S MD LG XL Dužina cm od korena ručnog zgloba do vrha srednjeg prsta 14,5 - 16 16 - 16,5 16,5 - 17 17 - 18 18 - 18.5 Maska : Veličina iskazana na sajtu US XS/SM SM/MD MD/LG LG/XL XL/2XL Dužina u cm (dužina od sredine nosa do sredine uha) 13 - 13.8 13.9 - 15 15.1 - 16.4 16.5 - 17.6 17.7+ Čarape: Veličina čarapa SM MD LG XL Veličina patika ža žene 34,5 - 36,5 36,5 - 40,5 40,5 - 44,5 / Ženski kačketi: Veličina kačketa S/M M/L L/XL XL/XXL OSFM (women's) Obim glave u cm (okvirno) 53-55 56-58 59-62 63-65 54-58 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. 1 1 | Obim grudi Meriti u krug, preko najšireg dela grudi i lopatica sa spuštenim rukama 2 2 | Obim struka Meriti u krug, preko najužeg dela struka 3 3 | Obim bokova Meriti u krug, preko najšireg dela bokova Obuća Under Armour: US Unisex 4.5 5 5.5 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13 13.5 14 14.5 15 15.5 16 17 18 Veličina u inčima 9⅞ 10 10⅛ 10⅜ 10⅝ 10¾ 11 11⅛ 11⅜ 11⅝ 11¾ 12 12⅛ 12¼ 12⅝ 12⅞ 13 13⅛ 13¼ CM (okvirno) 23.5 24 24* 24.5 25 25.5 26 26.5 27 27.5 28 28.5 29 29.5 30 30.5 31 31.5 32 32.5 33 33.5 34 35 36 Euro 37 37.5 38 38.5 39 40 40.5 41 42 42.5 43 44 44.5 45 45.5 46 47 47.5 48 48.5 49 49.5 50 50.5 51 52.5 UK 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13 13.5 14 14.5 15 16 17 Gornji deo: Veličina XS SM MD LG XL XXL 3XL 4XL 5XL Grudi (okvirno u cm) 76-81 86-92 96-102 106-112 116-122 127-132 137-142 147-153 157-163 Struk (okvirno u cm) 67-70 72-76 80-85 89-94 99-104 109-116 121-127 132-138 144-150 Donji deo: Veličina XS SM MD LG XL XXL 3XL 4XL 5XL US Veličina 26-27 28-29 30-32 34-36 38-40 42-44 46-48 50-52 54-56 Struk (okvirno u cm) 67-70 72-76 80-85 89-94 99-104 109-116 121-127 132-138 144-150 Kukovi (okvirno u cm) 81-84 86-90 94-98 102-107 112-117 122-127 132-137 142-147 152-157 Unisex rukavice: Veličina iskazana na sajtu XS S MD LG XL XXL Dužina cm od korena ručnog zgloba do vrha srednjeg prsta 17 - 18 18 - 18,5 18,5 - 19 19 - 19,5 19,5 - 20 20 - 21 Maska : Veličina iskazana na sajtu US XS/SM SM/MD MD/LG LG/XL XL/2XL Dužina u cm (dužina od sredine nosa do sredine uha) 13 - 13.8 13.9 - 15 15.1 - 16.4 16.5 - 17.6 17.7+ Unisex čarape: Veličina čarapa SM MD LG XL Veličina patika za muškarce / 36-41 41-46 46-50,5 Unisex kačketi: Veličina kačketa S/M M/L L/XL XL/XXL OSFM (unisex) Obim glave u cm (okvirno) 53-55 56-58 59-62 63-65 56-60 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. Obuća Under Armour: US Deca 2K 3K 4K 5K 6K 7K 8K 9K 10K 10.5K 11K 11.5K 12K 12.5K 13K 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6.5 7 CM 8 9 10 11 12 13 14 15 16 16.5 17 17.5 18 18.5 19 20 20.5 21 21.5 22 22.5 23 23.5 23.5* 24 24* 24.5 25 Euro 17.5 18.5 19.5 21 22 23.5 25 26 27 27.5 28 28.5 29.5 30 31 32 33 33.5 34 35 35.5 36 36.5 37.5 38 38.5 39 40 UK 1.5 2.5 3.5 4.5 5.5 6.5 7.5 8.5 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6 *veličina obuće se razlikuje u širini Obuća Ipanema, Rider, Cartago: Euro kids/baby 19/20 21 22 22/23 23 24 25/26 27 28/29 30 31 32 33 33/34 35/36 CM (okvirno) 13 13.5 14 14.5 15 15.5 16.2 17.2 18.2 19.2 20 20.5 21.2 21.7 22.2 Odeća: Veličina YXS YSM YMD YLG YXL Godine okvirno: 6-7 8-9 9-10 10-11 12-13 Visina (cm) 118-123 126-132 141-149 156-163 169-175 Grudi (cm) 63.5-66 66-71.1 71.1-76.2 76.2-81.3 81.3-86.4 Struk (cm) 55.6-58.4 58.4-70 63.5-66 66-68.6 71.1-73.7 Kukovi (cm) 64-66 67-71 74-77 81-85 89-93 Čarape: Veličina čarapa XS SM MD Veličina patika ža decu 27,5-31 31,5 - 36,5 36,5 - 40 Youth kačketi: Veličina kačketa OSFM (Youth's) YSM/YMD YMD/YLG Obim glave (okvirno u cm) 51-56 51-54 53-55 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. 1 1 | Obim grudi Meriti u krug, preko najšireg dela grudi i lopatica sa spuštenim rukama 2 2 | Obim struka Meriti u krug, preko najužeg dela struka 3 3 | Obim bokova Meriti u krug, preko najšireg dela bokova Obuća Under Armour: US Deca 2K 3K 4K 5K 6K 7K 8K 9K 10K 10.5K 11K 11.5K 12K 12.5K 13K 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6.5 7 CM 8 9 10 11 12 13 14 15 16 16.5 17 17.5 18 18.5 19 20 20.5 21 21.5 22 22.5 23 23.5 23.5* 24 24* 24.5 25 Euro 17.5 18.5 19.5 21 22 23.5 25 26 27 27.5 28 28.5 29.5 30 31 32 33 33.5 34 35 35.5 36 36.5 37.5 38 38.5 39 40 UK 1.5 2.5 3.5 4.5 5.5 6.5 7.5 8.5 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6 *veličina obuće se razlikuje u širini Obuća Ipanema Rider Cartago: Euro kids/baby 19/20 21 22 22/23 23 24 25/26 27 28/29 30 31 32 33 33/34 35/36 CM (okvirno) 13 13.5 14 14.5 15 15.5 16.2 17.2 18.2 19.2 20 20.5 21.2 21.7 22.2 Odeća: Veličina YXS YSM YMD YLG YXL Godine okvirno: 6-7 8-9 9-10 10-11 12-13 Visina (cm) 118-123 126-132 141-149 156-163 169-175 Grudi (cm) 63.5-66 66-71.1 71.1-76.2 76.2-81.3 81.3-86.4 Struk (cm) 55.6-58.4 58.4-70 63.5-66 66-68.6 71.1-73.7 Kukovi (cm) 64-66 67-71 74-77 81-85 89-93 Čarape: Veličina čarapa XS SM MD Veličina patika ža decu 27,5-31 31,5 - 36,5 36,5 - 40 Youth kačketi: Veličina kačketa OSFM (Youth's) YSM/YMD YMD/YLG Obim glave (okvirno u cm) 51-56 51-54 53-55 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. 1 1 | Obim grudi Meriti u krug, preko najšireg dela grudi i lopatica sa spuštenim rukama 2 2 | Obim struka Meriti u krug, preko najužeg dela struka 3 3 | Obim bokova Meriti u krug, preko najšireg dela bokova DNK Proizvoda • Mrežasti gornji deo je lagan i prozračan • Plišana podloga za čarape održava svoj oblik za celodnevnu udobnost • Charged Cushioning® međuđon dvostruke gustine za vrhunski spoj udobnosti i eksplozivnog povratka energije • Čvrsti gumeni đon sa strateški postavljenim podlogama za dodatnu izdržljivost u područjima sa visokim stepenom abrazije Naziv UA GGS CHARGED ROGUE 3 Sezona FW22 Boja Tamno siva / Roze / Bela Sastav Lice: poliester/PoliuretanĐon: Etilvinilacetat/GumaPostava: poliester Zemlja porekla Vijetnam Postupak održavanja Prema ušivnoj etiketi proizvoda / Skupljanje: Po dužini 2%, po širini 2% Uvoznik Kvantum sport d.o.o. Beograd Proizvodjač UNDER ARMOUR Karakteristika Sastav Naziv UA GGS CHARGED ROGUE 3 Sezona FW22 Boja Tamno siva / Roze / Bela Sastav Lice: poliester/PoliuretanĐon: Etilvinilacetat/GumaPostava: poliester Zemlja porekla Vijetnam Postupak održavanja Prema ušivnoj etiketi proizvoda / Skupljanje: Po dužini 2%, po širini 2% Uvoznik Kvantum sport d.o.o. Beograd Proizvodjač UNDER ARMOUR Kategorija Patike Pol Devojčice Brend Under Armour Kroj Regular Ime/Nadimak Email Poruka Pošalji Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavajući osnovne funkcije kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Koristimo kolačiće koji su nužni za ispravno funkcionisanje naše web stranice kako bismo omogućili pojedine tehničke funkcije i tako Vam osigurali pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima stranice da shvate na koji način posetioci komuniciraju sa stranicom. Radi se o kolačićima koji nam omogućuju web analitiku, tj. analizu upotrebe naših stranica i merenje posećenosti, koju provodimo kako bi poboljšali kvalitet i sadržaj ponuđenih usluga. Marketinški kolačići koriste se za praćenje posetioca kroz web-stranice. Koriste se kako bi se korisnicima prikazivali relevantni oglasi i podstakli ga na učestvovanje, što je bitno za izdavače i oglašivače trećih strana. Koristimo Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect i Facebook kolačiće fr i tr.

Obuća Under Armour: US (veličina označena na sajtu) 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13 13.5 14 14.5 15 15.5 16 17 18 CM (okvirno) 25 25.5 26 26.5 27 27.5 28 28.5 29 29.5 30 30.5 31 31.5 32 32.5 33 33.5 34 35 36 Euro 40 40.5 41 42 42.5 43 44 44.5 45 45.5 46 47 47.5 48 48.5 49 49.5 50 50.5 51 52.5 UK 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13 13.5 14 14.5 15 16 17 Obuća Ipanema Rider Cartago: Euro 37/38 38 39/40 41 42 41/42 43 44 45/46 CM (okvirno) 23.5 24 25 26 26.5 26.5 27 28 29 Gornji deo: Veličina XS SM MD LG XL XXL 3XL 4XL 5XL Grudi (okvirno u cm) 76-81 86-92 96-102 106-112 116-122 127-132 137-142 147-153 157-163 Struk (okvirno u cm) 67-70 72-76 80-85 89-94 99-104 109-116 121-127 132-138 144-150 Donji deo: Veličina XS SM MD LG XL XXL 3XL 4XL 5XL US Veličina 26-27 28-29 30-32 34-36 38-40 42-44 46-48 50-52 54-56 Struk (okvirno u cm) 67-70 72-76 80-85 89-94 99-104 109-116 121-127 132-138 144-150 Kukovi (okvirno u cm) 81-84 86-90 94-98 102-107 112-117 122-127 132-137 142-147 152-157 Dužina nogavice kod pantalona: US dužina nogavice: /30 /32 /34 /36 Visina (okvirno u cm) 165-174 175-184 185-194 195-200 Maska: Veličina iskazana na sajtu US XS/SM SM/MD MD/LG LG/XL XL/2XL Dužina u cm (dužina od sredine nosa do sredine uha okvirno) 13 - 13.8 13.9 - 15 15.1 - 16.4 16.5 - 17.6 17.7+ Muške čarape: Veličina čarapa SM MD LG XL Veličina patika za muškarce(okvirno) 36-41 41-46 46-50,5 Muške rukavice: Veličina iskazana na sajtu XS S MD LG XL XXL Dužina cm od korena ručnog zgloba do vrha srednjeg prsta 17 - 18 18 - 18,5 18,5 - 19 19 - 19,5 19,5 - 20 20 - 21 Muški kačketi: Veličina kačketa S/M M/L L/XL XL/XXL OSFM (men's) Okvirno obim glave u cm 53-55 56-58 59-62 63-65 55-60 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. 1 1 | Obim grudi Meriti u krug, preko najšireg dela grudi i lopatica sa spuštenim rukama 2 2 | Obim struka Meriti u krug, preko najužeg dela struka 3 3 | Obim bokova Meriti u krug, preko najšireg dela bokova Obuća Under Armour: US (veličina označena na sajtu) 5 5.5 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 CM (okvirno) 22 22.5 23 23.5 24 24.5 25 25.5 26 26.5 27 27.5 28 28.5 29 Euro 35.5 36 36.5 37.5 38 38.5 39 40 40.5 41 42 42.5 43 44 44.5 UK 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 Obuća Ipanema, Rider, Cartago: Euro 35/36 37 38 39 40 41/42 CM (okvirno) 22.8 23.8 24.5 25.2 26 26.9 Gornji delovi: US Veličina XS SM MD LG XL XXL 1X 2X 3X Grudi (okvirno u cm) 83-85 88-90 93-95 99-103 107-110 114-118 112-119½ 122-129½ 132-140 Struk (okvirno u cm) 65-67 70-72 75-77 81-85 89-93 97-100 99-109 112-122 124½-135 Donji delovi: US Veličina XS SM MD LG XL XXL 1X 2X 3X Sturk(okvirno u cm) 65-67 70-72 75-77 81-85 89-93 97-100 99-109 112-122 124-135 Kukovi (okvirno u cm) 88-90 93-95 98-100 104-108 112-116 119-123 119-127 129-137 140-147.5 Sportski grudnjak: Veličina korpe 30 32 34 36 38 40 42 44 AA XXS XS S A XS XS S M B XS XS S M L C S M L L XL XXL D S M L XL XXL 1X DD M L XL XXL 1X 2X 3X DDD L XL XXL 1X 2X 3X Sportski grudnjak: Veličina US: XS S M L XL XXL Obim grudi okvirno u cm: 71-76 76-81 89-91 91-96 93-102 102-107 Rukavice: Veličina iskazana na sajtu XS S MD LG XL Dužina cm od korena ručnog zgloba do vrha srednjeg prsta 14,5 - 16 16 - 16,5 16,5 - 17 17 - 18 18 - 18.5 Maska : Veličina iskazana na sajtu US XS/SM SM/MD MD/LG LG/XL XL/2XL Dužina u cm (dužina od sredine nosa do sredine uha) 13 - 13.8 13.9 - 15 15.1 - 16.4 16.5 - 17.6 17.7+ Čarape: Veličina čarapa SM MD LG XL Veličina patika ža žene 34,5 - 36,5 36,5 - 40,5 40,5 - 44,5 / Ženski kačketi: Veličina kačketa S/M M/L L/XL XL/XXL OSFM (women's) Obim glave u cm (okvirno) 53-55 56-58 59-62 63-65 54-58 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. 1 1 | Obim grudi Meriti u krug, preko najšireg dela grudi i lopatica sa spuštenim rukama 2 2 | Obim struka Meriti u krug, preko najužeg dela struka 3 3 | Obim bokova Meriti u krug, preko najšireg dela bokova Obuća Under Armour: US Unisex 4.5 5 5.5 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13 13.5 14 14.5 15 15.5 16 17 18 Veličina u inčima 9⅞ 10 10⅛ 10⅜ 10⅝ 10¾ 11 11⅛ 11⅜ 11⅝ 11¾ 12 12⅛ 12¼ 12⅝ 12⅞ 13 13⅛ 13¼ CM (okvirno) 23.5 24 24* 24.5 25 25.5 26 26.5 27 27.5 28 28.5 29 29.5 30 30.5 31 31.5 32 32.5 33 33.5 34 35 36 Euro 37 37.5 38 38.5 39 40 40.5 41 42 42.5 43 44 44.5 45 45.5 46 47 47.5 48 48.5 49 49.5 50 50.5 51 52.5 UK 6 6.5 7 7.5 8 8.5 9 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13 13.5 14 14.5 15 16 17 Gornji deo: Veličina XS SM MD LG XL XXL 3XL 4XL 5XL Grudi (okvirno u cm) 76-81 86-92 96-102 106-112 116-122 127-132 137-142 147-153 157-163 Struk (okvirno u cm) 67-70 72-76 80-85 89-94 99-104 109-116 121-127 132-138 144-150 Donji deo: Veličina XS SM MD LG XL XXL 3XL 4XL 5XL US Veličina 26-27 28-29 30-32 34-36 38-40 42-44 46-48 50-52 54-56 Struk (okvirno u cm) 67-70 72-76 80-85 89-94 99-104 109-116 121-127 132-138 144-150 Kukovi (okvirno u cm) 81-84 86-90 94-98 102-107 112-117 122-127 132-137 142-147 152-157 Unisex rukavice: Veličina iskazana na sajtu XS S MD LG XL XXL Dužina cm od korena ručnog zgloba do vrha srednjeg prsta 17 - 18 18 - 18,5 18,5 - 19 19 - 19,5 19,5 - 20 20 - 21 Maska : Veličina iskazana na sajtu US XS/SM SM/MD MD/LG LG/XL XL/2XL Dužina u cm (dužina od sredine nosa do sredine uha) 13 - 13.8 13.9 - 15 15.1 - 16.4 16.5 - 17.6 17.7+ Unisex čarape: Veličina čarapa SM MD LG XL Veličina patika za muškarce / 36-41 41-46 46-50,5 Unisex kačketi: Veličina kačketa S/M M/L L/XL XL/XXL OSFM (unisex) Obim glave u cm (okvirno) 53-55 56-58 59-62 63-65 56-60 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. Obuća Under Armour: US Deca 2K 3K 4K 5K 6K 7K 8K 9K 10K 10.5K 11K 11.5K 12K 12.5K 13K 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6.5 7 CM 8 9 10 11 12 13 14 15 16 16.5 17 17.5 18 18.5 19 20 20.5 21 21.5 22 22.5 23 23.5 23.5* 24 24* 24.5 25 Euro 17.5 18.5 19.5 21 22 23.5 25 26 27 27.5 28 28.5 29.5 30 31 32 33 33.5 34 35 35.5 36 36.5 37.5 38 38.5 39 40 UK 1.5 2.5 3.5 4.5 5.5 6.5 7.5 8.5 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6 *veličina obuće se razlikuje u širini Obuća Ipanema, Rider, Cartago: Euro kids/baby 19/20 21 22 22/23 23 24 25/26 27 28/29 30 31 32 33 33/34 35/36 CM (okvirno) 13 13.5 14 14.5 15 15.5 16.2 17.2 18.2 19.2 20 20.5 21.2 21.7 22.2 Odeća: Veličina YXS YSM YMD YLG YXL Godine okvirno: 6-7 8-9 9-10 10-11 12-13 Visina (cm) 118-123 126-132 141-149 156-163 169-175 Grudi (cm) 63.5-66 66-71.1 71.1-76.2 76.2-81.3 81.3-86.4 Struk (cm) 55.6-58.4 58.4-70 63.5-66 66-68.6 71.1-73.7 Kukovi (cm) 64-66 67-71 74-77 81-85 89-93 Čarape: Veličina čarapa XS SM MD Veličina patika ža decu 27,5-31 31,5 - 36,5 36,5 - 40 Youth kačketi: Veličina kačketa OSFM (Youth's) YSM/YMD YMD/YLG Obim glave (okvirno u cm) 51-56 51-54 53-55 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. 1 1 | Obim grudi Meriti u krug, preko najšireg dela grudi i lopatica sa spuštenim rukama 2 2 | Obim struka Meriti u krug, preko najužeg dela struka 3 3 | Obim bokova Meriti u krug, preko najšireg dela bokova Obuća Under Armour: US Deca 2K 3K 4K 5K 6K 7K 8K 9K 10K 10.5K 11K 11.5K 12K 12.5K 13K 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6.5 7 CM 8 9 10 11 12 13 14 15 16 16.5 17 17.5 18 18.5 19 20 20.5 21 21.5 22 22.5 23 23.5 23.5* 24 24* 24.5 25 Euro 17.5 18.5 19.5 21 22 23.5 25 26 27 27.5 28 28.5 29.5 30 31 32 33 33.5 34 35 35.5 36 36.5 37.5 38 38.5 39 40 UK 1.5 2.5 3.5 4.5 5.5 6.5 7.5 8.5 9.5 10 10.5 11 11.5 12 12.5 13.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5 4 4.5 5 5.5 6 6 *veličina obuće se razlikuje u širini Obuća Ipanema Rider Cartago: Euro kids/baby 19/20 21 22 22/23 23 24 25/26 27 28/29 30 31 32 33 33/34 35/36 CM (okvirno) 13 13.5 14 14.5 15 15.5 16.2 17.2 18.2 19.2 20 20.5 21.2 21.7 22.2 Odeća: Veličina YXS YSM YMD YLG YXL Godine okvirno: 6-7 8-9 9-10 10-11 12-13 Visina (cm) 118-123 126-132 141-149 156-163 169-175 Grudi (cm) 63.5-66 66-71.1 71.1-76.2 76.2-81.3 81.3-86.4 Struk (cm) 55.6-58.4 58.4-70 63.5-66 66-68.6 71.1-73.7 Kukovi (cm) 64-66 67-71 74-77 81-85 89-93 Čarape: Veličina čarapa XS SM MD Veličina patika ža decu 27,5-31 31,5 - 36,5 36,5 - 40 Youth kačketi: Veličina kačketa OSFM (Youth's) YSM/YMD YMD/YLG Obim glave (okvirno u cm) 51-56 51-54 53-55 Postavite kursor iznad broja da pročitate uputstvo za merenje. 1 1 | Obim grudi Meriti u krug, preko najšireg dela grudi i lopatica sa spuštenim rukama 2 2 | Obim struka Meriti u krug, preko najužeg dela struka 3 3 | Obim bokova Meriti u krug, preko najšireg dela bokova DNK proizvoda • Za trkače kojima je potreban balans izmežu fleksibilnosti i amortizacije • Lagano gornjište je prozračno i pruža fleksibilnu podršku • Spoljašnja podrška za petu • Udoban uložak se oblikuje stopalu za vrhunsku amortizaciju • Dvoslojni Charged Cushioning đon je čvršći ispod pete, a mekši ispod srednjeg dela stopala za mešavinu podrške i udobnosti • Gumeno gazište sa dubokim žlebovima za dodatnu fleksibilnost tamo gde je neophodno • Nagib đona: 10mm Karakteristika Kategorija Patike Pol Žene Brend Under Armour Kroj Regular Ime/Nadimak Email Poruka Pošalji Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavajući osnovne funkcije kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Koristimo kolačiće koji su nužni za ispravno funkcionisanje naše web stranice kako bismo omogućili pojedine tehničke funkcije i tako Vam osigurali pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima stranice da shvate na koji način posetioci komuniciraju sa stranicom. Radi se o kolačićima koji nam omogućuju web analitiku, tj. analizu upotrebe naših stranica i merenje posećenosti, koju provodimo kako bi poboljšali kvalitet i sadržaj ponuđenih usluga. Marketinški kolačići koriste se za praćenje posetioca kroz web-stranice. Koriste se kako bi se korisnicima prikazivali relevantni oglasi i podstakli ga na učestvovanje, što je bitno za izdavače i oglašivače trećih strana. Koristimo Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect i Facebook kolačiće fr i tr.

MILOVAN ĐILAS PAD NOVE KLASE Povest o samorazaranju komunizma SLUŽBENI LIST SRJ BEOGRAD 1994 MILOVAN ĐILAS jugoSlovenski komunista, učesnik NOB-a, u ratu mu izginula cela porodica, otac Nikola, oficir kraljevske vojske, sestra Dobrana i braća Aleksa i Milivoje... НajVeći komunistički disident doba Josipa Broza Tita, proveo 9 godina na robiji u Sremskoj Mitrovici zbog svojih političkih uverenja... Vodio razgovore sa Staljinom, Čerčilom i Atlijem (1951)... dela mu prevedena na sve svetske jezike... (Mihajlo Grušić) ........................................................... R e f e r e n c e 1. Razvoj mog političkog mišljenja 2. Rat, revolucija: - Sutjeska, Jajce, Staljin, susret sa vođom zemlje iz snova 3. Neslaganje sa Sovjetskim Savezom 4. Kritika sovjetskog poretka 5. Opasno je lično mišljenje 6. Nova klasa 7. Vođi (Lenjin, Staljin, Mao, Tito) 8. Vlast i disidenti 9. Kraj sistema u bedi i sramoti Pogovor Aleksa Đilas ............................................................ Ćirilica Tvrde korice Šiven povez, 335 str Perfektan primerak, korice, stranice!) NEKORIŠĆENO