Oa knjiga obuhvata oba dela Seoba Miloša Crnjanskog. Knjiga je nova i u odličnom stanju. Spoljni zaštitni omot preko čvrstog poveza. Moguće lično preuzimanje u Nišu.

Kraljevo 2009. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 464 strane. Knjiga je odlično očuvana (kao nova). J14 Sadržaj: Kako je nastala „Crkva Duha Svetoga“ Predgovor autora I Carsko sveštenstvo II Postavljenje laika III Služenje laika 1. Služenje laika kao služenje naroda Božijeg 2. Sveštenoradnje u Crkvi 3. Služenje laika u oblasti Sveštenodejstva 4. Služenje laika u oblasti crkv. upravljanja 5. Služenje laika u oblasti poučavanja IV Delo služenja 1. Posebne službe 2. Apostol 3. Jevanđelist 4. Prorok 5. Učitelj V „Predstojatelji u Gospodu” 1. „Sve neka biva blagoobrazno i uredno“ 2. Predstojatelj 3. Episkopi-Prezviteri u novozavet. spisima 4. Poreklo i smisao termina „prezviter” i „episkop” 5. Služenje pomaganja VI „Onaj koji prinosi blagodarenje” 1. Problem nastanka služenja Episkopa-Prezv. 2. Judejska i hrišćanska „Habura” 3. „Sedmorica” iz Jerusalimske Crkve i njihovo služenje 4. Svedočanstva iz najstarijih hrišćanskih izvora o prvom među prezviterima 5. Služenje najstarijeg prezvitera 6. Postavljenje najstarijeg prezvitera 7. Smenjivanje najstarijeg prezvitera i njegov zamenik VII Episkop 1. Episkop kao naslednik najstarijeg prezv. 2. Episkopovo prvosvešteničko služenje 3. Promene u crkvenom životu izazvane prerastanjem najstarijeg prezvitera u Episkopa 4. Apostolsko prejemstvo VIII Vlast ljubavi Bibliografija

PRODAJEM MINI TOM OD 5 KNJIGA O NAJPOZNATIJEM SVETSKOM DETEKTIVOM ŠERLOKOM HOLMSOM-IZDAVAČ:ALFA-ZAGREB-1978 GOD.-OTOKAR KERŠOVANI-21CM... NASLOVI: 1.-GRIMIZNA STUDIJA -256 STR & ZNAK ČETVORICE- 2.-.-UBISTVO U DVORCU.-194 STR 3-.DOLINA STRAHA IZ DVA DELA PRIČA-I DEO-TRAG U BIRLOSTONEU & II DEO -TAJNO UDRUZENJE... 4.-NENASTANJENA KUĆA-185;STR 5.BASKERVILSKI PAS-176 STR VIDI SLIKE

AUSLANDER 1-3 - Pantelija Dudić 1. Na rubu 2. Beštija 3. Trava na ognjištu Izdavac: AŠ DELO Beograd Cvrst povez 459+271+263 str. Manji tragovi ostecenja na koricama knjiga.

Format: 24x17 cm. Broj strana: 842+548 Izdavač i godina izdanja: Sloboda 1971 Tvrd povez Dobro očuvano. Visina poštarine je za slanje putem paketa. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

1.`ZAKON O ŠTAMPI`i 2.`K.Z.O.P-ZA VOJVODINU`-1925./K187 DVA ZAKONIKA UKORIČENA U JEDNU SVESKU- SVESKA-1-`ZAKON O ŠTAMPI`--1925.g. SVESKA-2-``KRIVIČNI ZAKONI O PREKRŠAJIMA ZA VOJVODINU`-1921.g. ZAKON O ŠTAMPI OD 6.AVGUSTA,1925.g.`-11.GLAVA -GLAVA PRVA-OPŠTE ODREDBE/ČL.1-16.7 -glava druga.-o autorskom izdavačkom pravu/čl.17./ glava treća-strana čtampa/čl.18./ -iv.glava-zabrana/čl.19.-25./ - v.-glava -ispravka/čl.26.-29./ vi.glava-cenzura/čl.30.-32./ vii.glava-odgovorna lica/čl.33-42./ -viii.glava-krivična dela-. 1.-protiv opštih interesa/čl.43.-51:/ 2.-protiv časti/čl.52-64./ 3.-čisto štampraske prirode/čl.65-72./ ................ ................ -xi.glava-završne odredbe/čl.94.-96./-----sadržaj ima 46.strana -----------------------------------------------------------------II-deo ukoričen u istu svesku-`KRIVIČNI ZAKONI O PREKRŠAJIMA ZA VOJVODINU`: -1. -deo- preveo i sredio-DR.JOVAN J . LEMIĆ-državni tućilac-Novi Sad-štamparija`Daničić`d.d.-1925.G.-uredba br. 23021 od25.IV.1921. o izmeni jedinice u novčanoj kazni i globi na teritoriji -Banata,Bačke i Baranje./član:1,2 i 3:/ -`zakonski članak `XL/1879 o prekrčajima-32.-odredbe -2- deo- /o vrstama prekršaja i njihovom kažnjavanju/odredba33.-187./ -------`ZAKONSKI ČLANAK XII.-iz 1894.G-O POLJSKOM REDARSTVU/93.-101./-(prekršaji i kazne). --`ZAKON O DRŽANJU I NOŠENJU ORUŽJA -18.FEBRUARA 1922.g.(ČL.1-14.) --`zakon o suzbijanju skupoće Životnih namirnica i nesavesne spekulacije.` --``O FINANSIJSKOJ KONTROLI` --`PRAVILNIK ZA IZVRŠENJE UREDBI O ORGANIZACIJI FIN.KONTROLE U `SLUŽBENIM NOVINAMA` od 1. i 8. oktobra 1921.G.-broj 219. i 225. ---`OBRASCI`-uverenja,reversi...forma i sam izgled dokumenata---------OVAJ DRUGI DEO POSLE ZAKONA O ŠTAMPI IMA -173.STRANE TEKSTA SA FORMULARIMA I OBRASCIMA. FORMAT UKORIČENIH ZAKONIKA-15 *11,cm.-IZDAJE: GOJKO NIKETIĆ ,-štampa-izd.knjić.`Gece Kona`-1925.g:-Beograd. ...R E T K O S T ...!!!!!!!!!!!!!!!!

Autor - osoba Rulfo, Juan, 1917-1986 = Rulfo, Huan, 1917-1986 Naslov Pedro Paramo ; Dolina u plamenu / Huan Rulfo ; preveli sa španskog Radoje Tatić i Gordana Ćirjanić Jedinstveni naslov ǂEl ǂLlano en llamas. scc Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Kukić : Fond Radoje Tatić ; Čačak : Gradac, 2006 (Beograd : Zuhra) Fizički opis 227 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Tatić, Radoje, 1935-2001 = Tatić, Radoje, 1935-2001 Ćirjanić, Gordana, 1957- = Ćirjanić, Gordana, 1957- Prens, Huan Oktavio Zbirka Alef : biblioteka časopisa Gradac ; ǂknj. ǂ64 Sabrana dela / Huan Rulfo (Gradac; broš.) Napomene Prevod dela: 1. Pedro Páramo; 2. El llano en llamas / Juan Rulfo Tiraž 500 Str. 7-8: Predgovor / Radoje Tatić Str. 221-226: Pedro Paramo, vrhunac i raskid u isti mah / Huan Oktavio Prens Napomena uz ovo izdanje: str. 227. Predmetne odrednice Rulfo, Huan, 1918-1986 Nekontrolisane predmetne odrednice meksička književnost Govoreći o prozi Huana Rulfa, Karlos Fuentes kaže da on zatvara „zauvek, i to zlatnim ključem, temu meksikanske Revolucije, dotad obrađivanu dokumentaristički; seme koje su posejali Marija- no Asuela i Martin Luis Gusman, on pretvara u drvo, suvo i golo, na kome vise nekakvi plodovi turobnog sjaja: dvogubi plodovi, blizanci, koje onaj ko želi da živi mora kušati, svestan da sadrže sokove smrti“. Sećajući se prvog čitanja Pedra Parama, Gabrijel Garsija Markes kaže: „Te noći nisam mogao da zaspim dok ne pročitam knjigu po drugi put zare- dom; od one strahovite noći kad sam pročitao Kafkin „Preobražaj“, nikad nisam bio tako potresen. Huan Rulfo je rekao, ili se priča da je rekao, da imena za svoje likove nalazi čitajući natpise nadgrobnih spomenika po grobljima u Halisku; sa sigurnošću se može kazati samo to da ne postoje imena koja toliko pristaju onima koji ih nose kao što likovima iz Rulfovih knjiga pristaju njihova.“ „’Pedro Paramo’ je jedan od najboljih romana hispanske književnosti, ali i svekolike književnosti“, izjavio je Horhe Luis Borhes. „Rulfo nam je“, piše Oktavio Pas, „dao sliku, ne opis nego sliku, našeg vlastitog pejzaža. Kao što to važi za D. H. Lorensa i Malkolma Laurija, on nam nije uručio fotografski dokument ni impresionističko platno, već su se njegove intuicije i lične opsesije otelovile u kamen, u prah, u vrtlog. Njegova vizija sveta je zapravo vizija onog sveta.“ NAPOMENA UZ OVO IZDANJE Knjiga pripovedaka Dolina u plamenu objavljena je prvi put 1953, a roman Pedro Paramo 1955. Pre nego što je svet spoznao da su to remek-dela, a Huan Rulfo (1918–1986) postao mit, njegova proza pojavila se u prevodu na srpski 1966, u kolekciji „Metamorfoze“ beogradskog Nolita. Meksikanskog pisca predstavio je našoj čitalačkoj publici Radoje Tatić (1935-2001) koji je preveo roman Pedro Paramo i četiri pripovetke: „Luvina“, „Dolina u plamenu“, „Anakleto Morones“ i „Talpa“. Napisao je i predgovor, kome je priključen i predgovor Huana Okta- vija Prensa, napisan za to izdanje. Prevod Radoja Tatića je od samog pojavljivanja knjige smatran uzoritim, pre svega zbog njegovog stila i istančane jezičke kulture prevodioca. Kasnije, on je preveo još dve od ukupno šesnaest pripovedaka iz Doline u plamenu. Posle gotovo četrdeset godina od objavljivanja, porodica i poštovaoci Radoja Tatića smatrali su da njegov prevod Huana Rulfa zaslužuje novo izdanje. Ali, u međuvremenu je španski predložak pretrpeo izmene, u samom tekstu i u tretmanu teksta. Tek se izdanje Pedra Parama iz 1981. smatra definitivnom verzijom koju je autor redigovao, a pojavilo se i nekoliko izdanja na španskom sa kritičkom aparaturom, gde se objašnjavaju brojni lokalizmi koje je gotovo nemoguće naći u rečnicima, i tumače frazeološke konstrukcije svojstvene govoru u južnim krajevima meksičke države Halisko. To isto važi za pripovetke. Zbog toga je bilo neophodno izvršiti redakciju prevoda Radoja Tatića iz 1966. Izdavač ove knjige i naslednici autorskih prava prevodioca odlučili su da taj posao povere Gordani Ćirjanić, kojoj su takođe predložili da prevede preostalih deset pripovedaka iz Doline u plamenu, i tri prozna teksta (jedna uobličena pripovetka i dva fragmenta) koji se u poslednjim izdanjima na španskom pojavljuju kao Dodatak. Time su, u ovom izdanju, postignuta dva cilja: da se oda priznanje ne samo pionirskom, nego vrednom prevodu Radoja Tatića, i da se u jednom tomu nađe, prvi put na srpskom, celokupno književno delo Huana Rulfa. Ugledni argentinski pesnik, Huan Oktavio Prens, za ovu priliku je, sa nove razdaljine, napisao novi tekst koji se daje u vidu pogovora. Huan Karlos Perez Nepomuseno Rulfo Vizkaino (šp. Juan Nepomuceno Carlos Pérez Rulfo Vizcaíno; Sajula, 16. maj 1917 – Meksiko Siti, 7. januar 1986) bio je meksički pisac, scenarista i fotograf. Rulfov ugled počiva na dve male knjige; El Llano en llamas, koja se sastavljena od sedamnaest kratkih priča objavljenih 1953. godine, te na knjizi Pedro Paramo, objavljenoj 1955. godine. Jedan je od najprestižnijih pisaca 20. veka, iako se ne ističe po broju napisanih dela. Takođe, Huan Rulfo i Horhe Luis Borhes proglašeni su za najistaknutije pisce tog perioda na španskom jeziku. Rođen je 1917. godine u Sajuli, gradiću u državi Halisko, a detinjstvo je proveo u sirotištu u Gvadalahari. Njegov otac je ubijen 1923. godine, kao i mnogi članovi njegove porodice. Objavljivanjem zbirke kratkih priča, El Llano en llamas (1953), koje se bave životima poljoprivrednika u regionu Halisko u sušnim vremenima neprijateljski raspoložene prirode, postao je jedan od najslavnijih pisaca meksičke moderne. Godine 1955, objavio je roman Pedro Paramo, koji se bavi zabunom između sveta mrtvih i živih. Ovaj roman, koji je imao međunarodni uticaj i uspeh, posebno odražava fascinaciju meksičkog naroda smrću. Od 1946. godine posvetio se fotografiji, u kojoj je, takođe, stvarao izuzetna dela. Radio je za kompaniju Gudrih-Euskadi od 1946. do 1952. godine kao trgovački putnik. Godine 1947, oženio je Klaru Anhelinu Aparisio Rejes, sa kojom je imao četvoro dece. Od 1954. do 1957. bio je saradnik i urednik Komisije Papaloapan u Nacionalnom institutu domorodaca u Meksiko Sitiju. Takođe, postoji više od 6.000 negativa njegovih fotografija u fondaciji „Huan Rulfo“. Huan Rulfo je bio jedan od najvećih latinoameričkih pisaca 20. veka, koji su pripadali književnom pokretu pod nazivom „magični realizam“. Samim tim, u njegovim delima postoji kombinacija realnosti i fantazije, čija radnja se odvija u latinoameričkom ambijentu, a likovi predstavljaju i odražavaju tipičnost mesta, te se sa svojim velikim društveno-kulturnim pitanjima prepliću sa svetom fantazije. Interesantno, posle dve uspešne knjige, postepeno se udaljava od pisanja te počinje da radi za televiziju. Završio je karijeru kao direktor uredničkog tima Domorodačkog instituta Meksika (šp. Instituto Indigenista de México). Umro je u Meksiku 8. januara 1986. godine. Bibliografija Un pedazo de noche, jedini preostali fragment romana El Hijo del desaliento La vida no es muy seria en sus cosas, (priča) (1945) El llano en llamas, (1953). Pedro Paramo, (1955). El gallo de oro, (1980). MG62 (N)

ŠPANJOLSKI GRAĐANSKI RAT 1-2: Hugh Thomas Naslov Španjolski građanski rat. Sv. 1 / Hugh Thomas ; s engleskog preveo Omer Lakomica Jedinstveni naslov The Spanish civil war. hrv Vrsta građe stručna monog. Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Rijeka : `Otokar Keršovani`, 1980 Fizički opis 403 str., [8] listova s tablama : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Lakomica, Omer, 1921-1997 = Lakomica, Omer, 1921-1997 Kljaković, Vojmir, 1916-1986 = Kljaković, Vojmir, 1916-1986 Zbirka Ratni romani i kronike ISBN (Karton sa omotom) Napomene Prevod dela: The Spanish civil war Str. 5-16: Tragična pouka povijesti / Vojmir Kljaković Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Građanski rat 1936-1939 -- Španija Španija -- Istorija -- 1936-1939 Naslov Španjolski građanski rat. Sv. 2 / Hugh Thomas ; s engleskog preveo Omer Lakomica Jedinstveni naslov The Spanish civil war. hrv Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Rijeka : `Otokar Keršovani`, 1980 Fizički opis 471 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Lakomica, Omer, 1921-1997 = Lakomica, Omer, 1921-1997 Zbirka Ratni romani i kronike ISBN (Karton sa omotom) Napomene Prevod dela: ǂThe ǂSpanish civil war Bibliografske bilješke: str. 385-396 Izbor iz bibliografije: str. 397-419 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Španija -- Građanski rat 1936-1939 Ivice listova su požutele, ostalo je odlično očuvano. ts

Autor - osoba Majler, Norman Naslov Krvnikova pjesma. Knj. 1–2 / Norman Mailer ; [preveo Branko Bucalo] Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1982 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 553 str. ; 631 str., 21 cm Str. 609-630: Zločinac i država bez milosti/ Zvonimir Šeparović. Drugi autori - osoba Bucalo, Branko Zbirka ǂBiblioteka ǂGlobus ISBN (Karton) Napomene Prevod dela: The executioner`s song. Pulicerova nagrada za književnost. Sa svojih trideset pet, Gari Gilmor proveo je više godina u zatvoru nego na slobodi. Jula 1976, dok je bio na uslovnoj kazni, ubio je dvojicu muškaraca zbog nekoliko dolara. Smrtna kazna na koju je osuđen mogla je biti preinačena na doživotnu robiju. Gilmor se, međutim, upušta u pravnu borbu da ubrza izvršenje kazne, koja će biti i sprovedena januara 1977. u Državnom zatvoru Jute. Kao i cela Amerika, fasciniran antiherojima poput Gilmora, Norman Majler je ovu neobičnu priču ovekovečio u remek-delu dokumentarno-kriminalističkog romana. Norman Majler (1923, Nju Džerzi – 2007, Njujork) po diplomiranju na Harvardu služio je u američkoj vojsci 1944-1946. Njegov prvi roman Goli i mrtvi (1948) kritika je označila kao najbolji ratni roman koji se pojavio u SAD. Objavljivao je potom romane i publicistička dela: Park jelena, Američki san, Vojske noći (Pulicerova nagrada za publicistiku), Drevne večeri, Muškarčine ne plaču, Dvorac u šumi... Za knjigu Dželatova pesma dobio je Pulicderovu nagradu za književnost. MG148 (N)

Nezaobilazan vodič za Tursku, knjiga za sve koji žele da upotpune svoja znanja ovog dela sveta…

Psihomagija je pristup metaforičkom činu koji nam omogućava da delujemo na stvarnost i da je transformišemo. Čitanje Tarota nije prosto tumačenje koje ostavlja osobu zatočenu u pseudovidovitosti, oslobađajući je od svake odgovornosti za akciju. Tumačenje Tarota povezuje sva otvaranja karata u individualnu slagalicu psihološke strukture klijenta. U izrazu ovih karata krije se čitav tajni jezik reči koje otvaraju, zatvaraju, skrivaju i otkrivaju „neizrečeno”, što će biti prvi korak čitanja koje će se završiti predlaganjem psihomagijskog čina koji izvire direktno iz dubine klijentovog nesvesnog. Kada se ovaj čin izvrši, da bi njegovo delovanje trajalo, klijent mora da mi pošalje pismo koje se sastoji iz četiri dela: 1) Ovo je bio moj problem. 2) Ovo je bio psihomagijski čin koji sam morao da izvedem do kraja, a da ništa ne dodam niti oduzmem. 3) Ovako sam izvršio čin, sa svim nepredviđenim incidentima koji su se desili. 4) Ovo su promene koje je čin doneo. Alehandro Hodorovski

ЗОГРАФ АНДРИЈА РАИЧЕВИЋ Епоха и дело ДРАГИША МИЛОСАВЉЕВИЋ издавачи: ДЕРЕТА - Београд НАРОДНИ МУЗЕЈ - Ужице ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ - Прибој 2 О О 5 а) Раичевић, Андрија (17в) б) Црквено сликарство - Србија - 17в ...................................................... 1 2 9 слика XXXI tabli u /b o j i/ Регистри Брош Ћирилица 3 О 1 странице НЕКОРИШЋЕНО перфекТ кондиција: 1О

2. tom/3 Svetozar Miletić Dodatne informacije ISBN 86-17-09314-5 Godina izdanja 2001 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 830 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Korice u lošijem stanju, kao na slikama, unutra dobro. Autor - osoba Vels, Herbert Džordž, 1866-1946 = Wells, Herbert George, 1866-1946 Naslov Čovečanstvo : rad, blagostanje i sreća ljudskoga roda. Knj. 1 / H. Dž. Vels ; preveli Manojlo Ozerović i Milan Nedić Jedinstveni naslov ǂThe ǂWork, Wealth and Happiness of Mankind the Work, Wealth and Happiness of Mankind. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina [1936] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodno delo, [1936] Fizički opis knj. 1: XIV, 562 str. : ilustr. ; 20 cm knj. 2: 567-1017 str., [30] str. s tablama: ilustr.; 24 cm Drugi autori - osoba Ozerović, Manojlo Nedić, Milan Predmetne odrednice Praktična filozofija Životna mudrost Herbert Džordž Vels (Bromli, Engleska 21. septembar 1866. - London 13. avgust 1946) je engleski književnik najviše poznat po svojim delima naučne fantastike kao što su Vremenska mašina, Rat svetova, Nevidljivi čovek idr. Rodio se u porodici radničke klase. Školovao se do 1879, kad ga roditelji više nisu mogli finansirati, pa je postao tapetarski pomoćnik. To mu se baš nije svidelo, pa je bio srećan kada ga je majstor otpustio 1883. Radio je kao pomoćni učitelj u osnovnoj školi, pa je sa osamnaest godina dobio stipendiju, i počeo da studira biologiju. Na univerzitetu se ističe znanjem ali i interesovanjem za reformu društva kroz ideje socijalizma i platonizma. Izgubio je stipendiju i posvetio se pedagoškom radu. Relativno kasno je počeo da piše. Bio je politički aktivan u socijalističkim krugovima ali je vremenom postao marginalna politička ličnost. Zanimljivo je da se smatra začetnikom stonih ratnih društvenih igara. Ženio se dva puta, prvi put sa sestričnom Izabel Meri Vels, 1891. godine, a drugi put sa Ejmi Ketrin Robins, 1895. godine, sa kojom je imao dva sina. Poznate su njegove brojne vanbračne avanture kao i vanbračna deca. Preko svojih dela ističe svoj pesimizam za budućnost. Njegovo delo Rat svetova je najbolji prikaz za problem ljudske evolucije. U kojem su vanzemaljci prikazani onakvi kakvi bi mogli biti ljudi u budućnosti. Ideja za delo Rat svetova je nastalo preko razgovara pisca sa jednim svojim prijateljem. Kada je upitao prijatelja `Što bi bilo da nas napadne neka razvijenija civilizacija i da se odnosi prema nama kao mi prema svojim kolonijama?`, sinula mu je ideja da napiše delo Rat svetova. Nepotpun spisak dela Vremenska mašina (The Time Machine) (1896) Ostrvo doktora Moroa (The Island of Dr. Moreau) (1896) Nevidljivi čovek (The Invisible Man) (1897) Rat svetova (The War of The Worlds) (1898) Ljudi poput bogova (Men Like Gods) (1923) Obrisi budućnosti (The Shape of Things to Come) (1933) MG33

Lav Šestov. 1. `Duša i egzistencija / Lav Šestov ; priredila i prevela Ljiljana Jovanović ; predgovor Milan Petrović.` Tajinska sfera. 11, Budva: Mediteran, 1989. 257 str. ; 20 cm. 2. `Na terazijama Jova : (lutanja po dušama).` Logos / Izabrana dela Lava Šestova. 4, Beograd: Brimo, 2006. 414 str. ; 22 cm. NOVA!

ALOJZ ŠMAUS NJEGOŠEVA LUČA MIKROKOZMA - prilog proučavanju Njegoševog religioznog pesništva Izdavač - Štamparija Jedinstvo, Beograd Godina - 1927 118 strana 20 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor `Luča Mikrokozma` u krugu ostalih dela Njegoševih I. DEO `Luča Mikrokozma` i njene paralele u svetskoj književnosti 1 Njegoš i Milton 2 Njegoš i Dante 3 Njegoš i Lamartin 4 Njegoš i Klopštok II. DEO Pesnička i filozofska koncepcija `Luče Mikrokozma` 1 Pesnička koncepcija 2 Filozofska koncepcija `Ova knjiga je samo prilog proučavanju Njegoševog religiozno-filozofskog speva. Njen je glavni zadatak da utvrdi i odvoji tudje uticaje, ukoliko je to uopšte moguće, i da na osnovu detaljniejg uporedjivanja dokaže da je Njegošev spev u velikoj meri originalan, ne samo svojom pesničkom kompozicijom, već takodje svojim idejnim sklopom, i da Njegoš, zbog toga, zaslužuje svoje mesto u istoriji religiozne poezije, gde blistaju najsvetlija imena svetske književnosti, kao Dante, Milton, Klopštok i dr., čija su dela možda lebdela pred oočima crnogorskom usamljeniku kao ideal i podstrek za stvaranje.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Petar Petrović Njegoš

59099) KANTERBERIJSKE PRIČE 1 i 2 , Džefri Čoser , Srpska književna zadruga Beograd 1985 , Džefri Čoser (1340?-1400) prvi je velikan u plejadi engleskih pesnika, a njegove Kanterberijske priče maestralno su delo, kompozicijski ravno Dekameronu i 1001 noći. Niz zanimljivih priča koje propovedaju hodočasnici dok putuju ka grobu sv. Tomasa Beketa, odlikuju se živom naracijom, humorom, golicavim motivima koji su dali povoda za ekranizaciju, ali i ozbiljnim duhovnim razmatranjima. Ovo delo predstavlja i svedočanstvo o životu u tadašnjoj Engleskoj. 2 knjige , tvrd povez , format 14 x 19 cm , ćirilica, XXVII +255 + 297 strana

Dobrica Ćosić. 1. `Daleko je sunce : roman.` Brazde. Beograd: Prosveta, 1958. 7. izdanje. 360 str. ; 19 cm. Ima nešto podvlačenja. 2. `Akcija : zapisi, povodi, odgovori.` Beograd: Prosveta, 1964. 364 str. ; 19 cm. 3. `Stvarno i moguće : članci i ogledi `. Rijeka: Otokar Keršovani, 1982. XX, 189 str. ; 21 cm. 4. `Vreme smrti : roman. Knj. 2.` Dela Dobrice Ćosića. Beograd: BIGZ, 1992. 631 str. ; 20 cm. 5. `Vreme smrti : roman. Knj. 4.` Dela Dobrice Ćosića. Beograd: BIGZ, 1992. 775 str. ; 20 cm. 6. `Piščevi zapisi : (1969-1980) `. Dela Dobrice Ćosića. 14, Beograd: `Filip Višnjić`, 2001. 429 str. ; 21 cm. Potpis. 7. `Prijatelјi.` Svedočanstva. Beograd: BIGZ, 2005. 303 str. ; 21 cm. 8. `Vernik.` Milenijum. 18, Beograd: Novosti, 2006. 553 str. ; 21 cm. Ukupno 3,8kg.

56449) TEORIJE O TOTALITARIZMU , Todor Kuljić , Beograd 1983 , Predgovor I. UVOD: O ISTRAŽIVANJU NAUČNOG I IDEOLOŠKOG U TEORIJAMA O TOTALITARIZMU II. SHVATANJA O TOTALITARNOJ DRŽAVI U ITALIJANSKOM FASIZMU III. SHVATANJA O TOTALNOJ DRŽAVI U NEMAČKOM FAŠIZMU 1. Totalna država u delu Karla Šmita 2. Totalna država i nacionalsocijalizam IV. TEORIJE O TOTALITARIZMU IZMEDU DVA SVETSKA RATA 1. Konzervativne teorije 2. Liberalne teorije 3. Levičarske teorije o totalitarizmu V. RAZVIJENE TEORIJE O TOTALITARIZMU 1. Filozofskoistorijska osnova teorija o totalitarizmu 2. Teorija o »masovnom društvu« kao sociološka osnova teorija o totalitarizmu 3. Opšta teorija o totalitarnoj diktaturi Karla Fridriha 4. Razvijanje i modifikacija opšte teorije o totalitarnoj diktaturi u radovima Z. Bžežinskog VI. PRIHVATANJE I KRITIKA TEORIJA O TOTALITARIZMU U ISTRAŽIVANJU SOCIJALIZMA I FAŠIZMA 1. Diferenciranje teorija o totalitarizmu u istraživanju socijalizma 2. Mesto pojma totalitarizam u klasifikacijama političkih sistema 3. Domašaj teorija o totalitarizmu u objašnjenju fašizma 4. Poistovećivanje savremenih levih i desnik pokreta mek povez, format 13,5 x 20 cm , latinica, 277 strana KU-5

Erotska djela 1-7 - Honoré Gabriel Riqueti, comte de Mirabeau Izdavač - Logos , Split , 1986-1988. Tvrd povez , zaštitni omot 1 - Opat on i ona (95 stranica) 2 - Moje obracenje (139 stranica) 3 - Podignuta zavjesa (123 stranica) 4 - Erotika Biblion (139 stranica) 5 - Mudroslovna Tereza (151 stranica) 6 - Francuska Mesalina (105 stranica) 7 - Pobjeda redovnica (95 stranica) Odlično očuvane, kao nove.

ALEKSANDAR KOSTIC,,, PETAR MILIN jako lepo ocuvane ,,Zrenjanin 2005,,tvrde korice sa omotom todor manojlovic izabrana dela todora manojlovica f-2

Miloš N. Đurić je bio jedan od najuglednijih svetskih helenista svog doba. Bio je akademik, sjajan prevodilac, filozof - profesor etike. Da je svom narodu ostavio samo prevode Homerovih epova: Ilijade i Odiseje, bilo bi to sasvim dovoljno da bude ugledan i slavljen. Pored znamenitih Homerovih epova, prevodio je i grčke tragičare, Platona i Aristotela, antičke mislioce, rimske pesnike i filozofe, ali i Tagoru, Adlera i Junga. Napisao je i tri kapitalne sinteze: Istorija helenske književnosti u vremenu političke samostalnosti; Platonova akademija i njen politički rad i Istorija helenske etike. Ovo izdanje Izabranih dela sastoji se od pet tomova iz bogatog i za srpsku književnost i kulturu toliko značajnog dela popularnog čika Miše Đurića. Njegovo etičko jedinstvo dela i svakodnevnog života, najočitije je u dve poznate anegdote koje se i danas rado pričaju na pomen imena Miloša N. Đurića. Jedna je vezana za doba nemačke okupacije i poznatu izjavu lojalnosti okupacionoj vlasti. Među samo troje onih koji su odbili ovu izjavu, pored Isidore Sekulić I Ive Andrića, bio je i Miloš N. Đurić. Na nagovoranje kolege sa Muzičke akademije da potpiše tu izjavu, jer će mu Nemci inače suprotno teško oprostiti, čika Miša je odgovorio čuvenim rečima: Tebi je lako, jer sviraš u diple. A ja studentima predajem etiku: Njegova kratka beseda prilikom rasprave o ukidanju pozorišta u Kragujevcu, iz 1961. godine, je briljantan primer efektnosti jedne od najkraćih beseda. Naime, na tom skupu posle posle više od 20 tak referata o potrebi da se ukine pozorište u Kragujevcu, reč je uzeo čika Miša: Kada bi u staroj Atini neko učinio mali delikt, zabranjivali su mu da tri meseca svira u diple. Ako bi, pak, napravio veći prekršaj, zabranjivali bi mu da šest meseci ide u pozorište. Pitam ovaj auditorijum, šta su Kragujevčani skrivili bogovima, da ostanu bez pozorišta. I posle tog govora, naravno, odmah se odustalo i od rasprave i same nakane. Ova Izabrana dela su sećanje na jednog upečatljivog velikana srpske kulture i spomen na njegov veliki rad, zahvaljujući kome su najveće vrednosti antičke književnosti i kulture trajno useljene u srpski jezik, književnost i kulturu. Dodatne informacije ISBN 86-17-05502-2 Povez TVRDI Godina izdanja 1997 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 393 Pismo Ćirilica YouTube Odlomak knjige Napišite Recenziju Please login or register to review

Autor - osoba Ducrot, Oswald, 1930- = Dikro, Osvald, 1930- Todorov, Cvetan Naslov Enciklopedijski rečnik nauka o jeziku. 1 / Osvald Dikro, Cvetan Todorov ; preveli sa francuskog Sanja Grahek i Mihajlo Popović Jedinstveni naslov ǂDictionnaire encyclopedique ǂdes sciences du langage Vrsta građe priručnik ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1987 (Novi Sad : Prosveta-Novi Sad) Fizički opis 287 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Grahek, Sanja, 1946- Popović, Mihailo, 1950- = Popović, Mihailo, 1950- Zbirka ǂBiblioteka ǂXX vek ; 65/1 ISBN 86-07-00239-2 (Zbirka) Napomene Prevod dela: Dictionnaire encyclopedique des sciences du langage / Oswald Ducrot, Tzvetan Todorov Tiraž 3.000. Predmetne odrednice Lingvistika – Priručnici Autor - osoba Ducrot, Oswald, 1930- = Dikro, Osvald, 1930- Todorov, Cvetan Naslov Enciklopedijski rečnik nauka o jeziku. 2 / Osvald Dikro, Cvetan Todorov ; preveli sa francuskog Sanja Grahek i Mihajlo Popović Jedinstveni naslov ǂDictionnaire encyclopédique ǂdes sciences du langage. scc Vrsta građe priručnik ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1987 (Novi Sad : Prosveta-Novi Sad) Fizički opis 368 str. : graf. prikazi, tabele ; 17 cm Drugi autori - osoba Grahek, Sanja, 1946- Popović, Mihailo, 1950- = Popović, Mihailo, 1950- Zbirka ǂBiblioteka ǂXX vek ; 65/2 ISBN 86-07-00240-6 (broš.) 86-07-00238-4 (Zbirka) Napomene Prevod dela: Dictionnaire encyclopédique des sciences du langage / Oswald Ducrot, Tzvetan Todorov Tiraž 3000 Registri. Predmetne odrednice Lingvistika – Priručnici MG105 (N)

Kao na slikama KNJIGA PRVA - predgovor Dr Borivoje Nedić * BURA * DVA VITEZA IZ VERONE * VESELE ŽENE VINDZORSKE * RAVNOM MEROM * ZABUNE * MNOGO VIKE NI OKO ČEGA * NENAGRAĐENI LJUBAVNI TRUD * SNOVIĐENJE U NOĆ IVANJSKU Tvrd kožni povez Izdavači: BIGZ, Narodna knjiga, Nolit, Rad, Beograd, 1978. godine. Vilijam Šekspir[a] (engl. William Shakespeare; Stratford na Ejvonu, kršt. 26. april 1564 — Stratford na Ejvonu, 23. april 1616)[1] bio je engleski pesnik i dramski pisac. On se, prema više različitih izvora, smatra za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa. Opus Šekspirovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi su prevedeni na mnoge žive jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi.[2] Šekspir je rođen i odrastao u Stratfordu na Ejvonu. Kad je imao 18 godina, venčao se sa En Hatavej (engl. Anne Hathaway), koja mu je rodila troje dece: Suzan i blizance Hamleta i Džudit. Između 1585. i 1592. započeo je uspešnu karijeru u Londonu kao glumac, pisac i suvlasnik glumačke družine „Ljudi lorda Čemberlena“, kasnije poznatiju kao „Kraljevi ljudi“. Vratio se u Stratford verovatno oko 1613. gde je umro tri godine kasnije. Malo pisanih svedočanstava je ostalo o Šekspirovom privatnom životu, te postoje mnogobrojna nagađanja oko njegove seksualnosti, verskih ubeđenja i da li su dela koja mu se pripisuju stvarno njegova.[3][4][5] Šekspir je najveći deo svog opusa napisao između 1590. i 1613. Njegova rana dela su uglavnom komedije i istorije, rodovi koje je on uzdigao do savršenstva do kraja 16. veka. Zatim je pisao tragedije do otprilike 1608. U tom periodu su nastali „Hamlet“, „Kralj Lir“ i „Magbet“, pozorišni komadi koji se ubrajaju u najbolje pozorišne komade na engleskom jeziku. U svom poznom periodu pisao je tragikomedije i sarađivao sa ostalim dramskim piscima. Mnoga od njegovih dela su bila objavljena još za njegovog života u izdanjima različitog kvaliteta i tačnosti. Godine 1623, dvojica njegovih kolega objavila su „Prvi folio“, zbirku njegovih dramskih dela koja su uključivala sve osim dve drame koje su u novije vreme priznate kao Šekspirove. Šekspir je bio ugledan pesnik i pozorišni pisac još za života, ali njegova reputacija nije dostigla današnje razmere pre 19. veka. Romantičari su naročito isticali Šekspirovu genijalnost, a viktorijanci su ga slavili gotovo kao idola.[6] Od 20. veka, Šekspirova dela se stalno prikazuju u različitim kulturnim i političkim kontekstima širom sveta. Ime[uredi | uredi izvor] Izvori na srpskom jeziku Šekspira navode pod više identičnih imena — Vilijam, Vilijem i Viljem. Ipak, svi jednako prenose njegovo prezime, koje samo po sebi predstavlja ukorenjen oblik. Prema savremenom engleskom izgovoru, na kojem su bazirana pravila transkripcije imena iz ovog jezika, prenos prezimena Shakespeare /ʃeiks.ˈpi.ər/ bio bi Šejkspir. Da je oblik ukorenjen, pokazuje rečnik dat uz Pravopis srpskoga jezika Matice srpske izdat 2010. Knjiga na strani 505. navodi: Šekspir (engl. Shakespeare). To znači da će svako sa ovim prezimenom u srpskom biti Šekspir, a ne Šejkspir.[7] Transkripcija imena je, pak, složenija. Primera radi, izdavačka kuća Laguna u svojim izdanjima upotrebljava oblik Vilijam.[8] Isti oblik upotrebljava i prof. dr Zona Mrkalj, profesorka metodike nastave književnosti i srpskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu i autor knjige Koliko poznaješ književnost?. Oblik Vilijem upotrebljava Čitanka sa književnoteorijskim pojmovima za prvi razred gimnazije koju je 2011. u Beogradu izdao Zavod za udžbenike. Knjigu je odobrio Prosvetni savet Republike Srbije.[9] Ista izdavačka kuća u lektiri (knjigama određenim po nastavnom planu) koristi oblik Viljem. Vilijem koriste i Delfi knjižare.[10] Prvi oblik koriste još i Evrođunti, dečja izdavačka kuća JRJ i drugi. Jotovani oblik Viljem sem ZUNS-a u lektiri koriste prvenstveno stariji izdavači — Srpska književna zadruga, Knjige za školu, Knjiga-komerc, Kultura Beograd... Normativistički gledano, sistemska transkripcija (sistem preuzet iz transkripcionih rečnika Tvrtka Prćića) prema izgovoru /ˈwɪljəm/ bila bi Vil(i)jam. Međutim, Pravopis srpskoga jezika na strani 280. navodi: Vilijem (engl. William), bolje nego trad. Viljem (osim za ličnosti koje su se u tom obliku odranije ustalile u srp. kulturi). Dakle, savremeni nosioci ovog imena trebalo bi da nose ime Vilijem, dok bi istorijski pojedinci nosili jotovani oblik Viljem. U konkretnom slučaju, ovome se pridodaje i odrednica malo ispod prethodno pomenute: Viljem (Šekspir), v. Vilijem.[7] Nije jasno da li Pravopis normira Viljem (Šekspir) kao tradicionalni i uobičajeni oblik, ili sugeriše da bi bi ipak bilo bolje Vilijam (odnosno Vilijem). Biografija[uredi | uredi izvor] Mladost[uredi | uredi izvor] Kuća Vilijama Šekspira u Stratfordu Vilijam Šekspir je bio sin Džona Šekspira, uspešnog rukavičara rodom iz Sniterfilda, i Meri Arden, kćerke uglednog zemljoposednika.[11] Rođen u Stratfordu na Ejvonu, a kršten je 26. aprila 1564. Smatra se da je rođen 23. aprila na dan sv. Đorđa.[12] Bio je treće od osmoro dece i najstariji preživeli sin.[13] Iako ne postoje pisani dokazi o ovom periodu, većina biografa se slaže da je Šekspir išao u osnovnu školu u Stratfordu,[14][15][16] 1553. godine, koja je bila besplatna,[17] na oko pola milje od kuće. Ne zna se u kojoj meri su osnovne škole bile kvalitetne u elizabetansko doba, ali se zna da je u ovoj školi Šekspir dobio solidno znanje iz latinske gramatike i literature.[18][19][20][21] Kad je napunio 18 godina, Šekspir se oženio sa En Hatavej koja je tad imala 26 godina. Dozvola za venčanje je izdata 27. novembra 1582. Dva suseda Hetveja su garantovala da nije bilo razloga koji bi mogli da onemoguće to venčanje.[22]Venčanje se verovatno održalo na brzinu, jer je vusterski zvaničnik dozvolio da se bračni zaveti pročitaju samo jednom umesto tri puta kako je to tad bio običaj.[23][24] Anina trudnoća je mogla da bude razlog za to. Šest meseci kasnije, rodila je kćerku, Suzanu, koja je krštena 26. maja 1583.[25] Blizanci, Hamlet i Džudit, rodili su se dve godine kasnije i bili su kršteni 2. februara 1585.[26] Hamlet je umro iz nepoznatih razloga kad je imao 11 godina i sahranjen je 11. avgusta 1596.[27] Nakon rođenja blizanaca, ima veoma malo pisanih podataka o Šekspiru sve do 1592. godine, kada se pominje kao član Londonskog pozorišta. Ovaj nepoznati deo Šekspirovog života između 1585. i 1592. stručnjaci nazivaju Šekspirovim „izgubljenim godinama“.[28]Biografi, pokušavajući da rasvetle ovaj period Šekspirovog života, naišli su na mnoge apokrifne priče. Nikolas Rou (engl. Nicholas Rowe), Šekspirov prvi biograf, naišao je na priču da je Šekspir morao da pobegne iz grada za London jer su ga gonili zbog lovokrađe jelena.[29][30] Druga priča iz 18. veka je bila da je Šekspir započeo svoju pozorišnu karijeru timareći konje vlasnika pozorišta u Londonu.[31] Džon Obri je našao podatak da je Šekspir bio seoski učitelj.[32] Neki stručnjaci iz 20. veka smatraju da je Šekspir verovatno radio kao učitelj za Aleksandra Hogtona iz Lankašira, katoličkog zemljoposednika koji je naveo izvesnog Vilijema Šejkšafta u svom testamentu.[33][34] Međutim, ne postoje sigurni dokazi da su te priče istinite.[35][36] London i pozorišna karijera[uredi | uredi izvor] Naslovna strana sabranih Šekspirovih dela Prvi folio iz 1622. Ne zna se kada je tačno Šekspir počeo da piše, ali aluzije savremenika i beleške o predstavama pokazuju da je nekoliko njegovih pozorišnih komada bilo na sceni pre 1592. godine.[37] Bio je dovoljno poznat u Londonu da bi ga u novinama napao drugi dramaturg, Robert Grin. Grinov napad je prvo pominjanje Šekspira kao dramaturga. Biografi pretpostavljaju da je prve korake u pozorištu mogao da napravi u bilo kom trenutku između 1580. i Grinovog napada.[38][39][40] Od 1594. Šekspirovi pozorišni komadi su se prikazivali samo u izvođenju „Ljudi lorda Čemberlena“, glumačke družine čiji su vlasnici bili nekoliko glumaca među kojima je bio i Šekspir, koja je uskoro postala vodeća glumačka družina u Londonu.[41] Nakon smrti kraljice Elizabete 1603. godine, družinu će pod zaštitu uzeti sam kralj, a sama družina će onda promeniti ime u „Kraljevi ljudi“.[42] Godine 1599. nekoliko glumaca iz družine podigli su svoje sopstveno pozorište na južnoj obali Temze i nazvali ga Gloub (engl. Globe), tj. Globus. Godine 1608. ista grupa glumaca je kupila pozorište Blekfrajers indor. Dokumenti o Šekspirovim kupovinama i investicijama govore da se on prilično obogatio sa ovom družinom.[43] Godine 1597. kupio je drugu po veličini kuću u Stratfordu, a 1605. je uložio novac u parohiju u Stratfordu.[44] Neki od Šekspirovih pozorišnih komada bili su objavljeni u kvarto izdanjima iz 1594.[45] Do 1598. njegovo ime je počelo da se pojavljuje na naslovnim stranama i bilo je ono što je privlačilo publiku.[46][47] Šekspir je nastavio da glumi u svojim i tuđim pozorišnim komadima i nakon postignutog uspeha kao dramaturg. Ben Džonson u svojim Radovima iz 1616. godine ga pominje kao glumca u nekoliko svojih dela.[48] Međutim, 1605. njegovo ime se više ne nalazi na listama Džonsonovih glumaca, tako da biografi uzimaju tu godinu kao godinu kad je Šekspir prestao da se bavi glumom.[49] Prvi folio iz 1623. godine, međutim navodi Šekspira kao „glavnog glumca u ovim pozorišnim komadima“, iako se ne zna tačno koje je uloge imao.[50] Godine 1610, Džon Dejvis iz Herforda je napisao da je „dobri Vil“ odigrao „kraljevski svoju ulogu“.[51] Godine 1609. Rou je tvrdio da je Šekspir igrao duha Hamletovog oca.[30] Kasnije priče tvrde da je takođe igrao Adama u „Kako vam drago“ i hor u „Henriju V“[52][53] iako stručnjaci sumnjaju u tačnost ove informacije.[54] Šekspir je tokom svoje pozorišne karijere živeo između Londona i Stratforda. Godine 1596. Šekspir je živeo u parohiji sv. Helene, Bišopsgejtu, severno od Temze.[55] Do 1599. preselio se u Sautvark, kada je njegova družina izgradila Gloub.[56] Godine 1604, opet se preselio severno od reke, u zonu Katedrale sv. Pavla gde je bilo mnogo lepih kuća. Tamo je iznajmljivao sobu od francuskog hugenota, Kristofera Montžoja koji je pravio perike i drugu opremu. Pozne godine i smrt[uredi | uredi izvor] Spomenik Šekspiru u Crkvi sv. Trojstva Nakon 1606—7. godine, Šekspir je napisao nešto manje pozorišnih komada i nijedan od tih komada mu nije bio pripisan nakon 1613.[57] Njegova poslednja tri komada bila su kolaboracije, verovatno sa Džonom Flečerom,[58] koji ga je nasledio na mestu dramaturga u pozorištu Kraljevi ljudi.[59] Rou je bio prvi biograf koji je odbacio tradicionalno mišljenje da se Šekspir povukao u Stratford nekoliko godina pre svoje smrti,[60] ali povlačenje od bilo kakvog rada u to doba je bila prava retkost,[61] i Šekspir je nastavio da i dalje odlazi povremeno u London.[60] Godine 1612. pozvan je na sud u svojstvu svedoka u procesu brakorazvodne parnice Montžojeve kćerke, Meri.[62][63] U martu 1613. godine, kupio je kuću u parohiji Blekfrijars,[64]a od novembra 1614. bio je u Londonu nekoliko nedelja sa svojim zetom, Džonom Holom.[65] Šekspir je umro 23. aprila 1616.[66]i za sobom ostavio svoju ženu i dve kćerke. Suzana se udala za doktora Džona Hola, 1607.[67] godine, a Džudit za Tomasa Kinija, vinara, dva meseca pre nego što je Šekspir umro.[68] U svom testamentu, Šekspir je ostavio veliki deo svog imanja svojoj starijoj kćerci, Suzani.[69] Uslov je bio da ga ona prenese na svog prvorođenog sina.[70] Kinijevi su imali troje dece i sve troje je umrlo.[71][72] Holovi su imali jednu kćerku, Elizabet, koja se udala dva puta ali je umrla bez dece 1670. godine, čime se direktna linija Šekspirovih ugasila.[73][74] Šekspirov testament skoro da i ne pominje njegovu ženu, Anu, koja je verovatno imala pravo na trećinu nasledstva. Šekspir je bio sahranjen u Crkvi sv. Trojstva dva dana nakon što je umro.[75][76] Nešto pre 1623. godine podignut mu je spomenik na severnom zidu. Na posvetnoj ploči se poredi sa Nestorom, Vergilijem i Sokratom.[77] Pozorište[uredi | uredi izvor] Oberon, Titanija i Pak igraju s vilama. Vilijem Blejk. Galerija Tejt, London Postoje četiri perioda u Šekspirovoj stvaralačkoj karijeri.[78] Do 1590. pisao je uglavnom komedije pod uticajem rimskih i italijanskih uzora i istorijske drame bazirane na narodnoj tradiciji. Drugi period je počeo oko 1595. sa tragedijom Romeo i Julija i završio se 1599. sa Julijem Cezarom. Tokom ovog perioda, napisao je ono što se smatra njegovim najboljim delima. Od otprilike 1600. do 1608. Šekspir je uglavnom pisao samo tragedije i ovaj period se naziva njegovim „tragičnim periodom“. Od 1608. do 1613. pisao je tragikomedije koje se još zovu i romanse. Prva zabeležena dela su Ričard III i tri prva dela Henrija VI, koje su napisane početkom devedesetih godina 16. veka. Veoma je teško odrediti tačan datum nastanka Šekspirovih komada.[79][80] Stručnjaci smatraju da Tit Andronik, Komedija nesporazuma, Ukroćena goropad i Dva plemića iz Verone takođe pripadaju ovom periodu.[81][79] Njegove istorijske drame koje su dosta crpele teme iz „Hronike Engleske, Škotske i Irske“ autora Rafaela Holinšeda iz 1587,[82] dramatizuju korumpiranu vladavinu i tumače se kao opravdanje porekla dinastije Tjudor.[83] Kompozicija ovih dela je bila pod uticajem elizabetanskih dramaturga, naročito Tomasa Kida i Kristofera Marloua, kao i srednjovekovnom dramom i Senekinim pozorišnim delima.[84][85][86] Komedija nesporazuma je bazirana na klasičnim modelima, dok se izvori za Ukroćenu goropad nisu našli, iako je povezana sa drugom, istoimenom dramom i moguće je da je nastala na osnovu narodne priče.[87][88] Kao i Dva plemića iz Verone, u kojoj se pojavljuju dva prijatelja koja odobravaju silovanje,[89] takođe i priča o ukroćenju nezavisnog ženskog duha od strane muškarca ponekad zabrinjava moderne kritičare i reditelje.[90] Šekspirove rane klasične i komedije pod italijanskim uticajem sa duplim zapletima i jasnim komičnim sekvencama bile su prethodnica romantičnoj atmosferi njegovih najboljih komedija.[91] San letnje noći je domišljata mešavina ljubavne priče, magije, i komičnih scena u kojima učestvuju ljudi iz nižih slojeva.[92] Šekspirova sledeća komedija, Mletački trgovac, sadrži portret osvetoljubivog pozajmljivača novca, Jevrejina Šajloka, koja predstavlja svedočenje o elizabetanskoj eri, ali koja u isto vreme modernoj publici može izgledati rasistička. Domišljatost i igre reči u „Mnogo buke ni oko čega“,[93] šarmantna ruralna scena u „Kako vam drago“, i živopisno provodadžisanje u „Bogojavljenskoj noći“, zaokružuju Šekspirov ciklus velikih komedija.[94] Nakon lirskog „Ričarda II“, napisanog gotovo u potpunosti u stihu, Šekspir uvodi proznu komediju u istorijske drame u kasnim devedesetim 16. veka (Henri IV, prvi i drugi deo i Henri V). Njegovi likovi postaju kompleksniji i osećajniji, komične i ozbiljne scene se smenjuju, proza i poezija takođe, čime postiže narativnu raznovrsnost svog zrelog doba.[95] Ovaj period počinje i završava se sa dve tragedije: „Romeo i Julija“,[96][97] čuvena romantična tragedija i „Julije Cezar“, bazirana na prevodu Plutarhovih Paralelnih života iz 1579, koji je uradio sir Tomas Nort, i kojom je uveo novu vrstu drame.[98][99] Hamlet, Horacije i Marsel sa duhom Hamletovog oca. Henri Fuseli Šekspirov takozvani „tragični period“ trajao je od 1600. do 1608. godine mada je takođe pisao i tzv. „problematične komade“ — Ravnom merom, Troil i Kresida, Sve je dobro što se dobro svrši — tokom ovog perioda, a takođe je pisao tragedije i ranije.[100][101] Mnogi kritičari veruju da Šekspirove najbolje tragedije predstavljaju ujedno i vrhunac njegove spisateljske umešnosti. Junak prve njegove tragedije, Hamlet, bio je predmet diskusija više nego bilo koji drugi Šekspirov lik, verovatno zbog svog monologa: „Biti ili ne biti, pitanje je sad“.[102] Za razliku od introvertnog Hamleta, čiji je fatalni usud njegova neodlučnost, junaci sledećih tragedija, Otelo i Kralj Lir, nalaze svoju propast u ishitrenim sudovima koji se na kraju pokazuju kao pogrešni.[103] Zapleti u Šekspirovim tragedijama se često zasnivaju na fatalnim greškama i usudima koji poremete normalan sled događaja i unište junaka i one koje voli.[104] U „Otelu“, zlobni Jago podbada Otelovu ljubomoru do te mere da Otelo na kraju ubija svoju nevinu suprugu koja ga voli.[105][106] U „Kralju Liru“, stari kralj počinio je tragičnu grešku kad se odrekao svih prava i na taj način prouzrokuje scene koje vode direktno ka ubistvu njegove kćerke i mučenju slepog vojvode od Glostera. Prema kritičaru Franku Kermodu, „drama svojom surovošću muči i svoje likove i publiku.[107][108][109]“ U Magbetu, najkraćoj i najnabijenijoj tragediji,[110] nekontrolisani napad ambicije podstiče Magbeta i njegovu ženu, ledi Magbet da ubiju kralja i uzurpiraju presto, da bi ih na kraju uništio osećaj griže savesti.[111] U ovom komadu, Šekspir tragičnoj strukturi dodaje i natprirodni elemenat. Njegove poslednje velike tragedije, „Antonije i Kleopatra“ i „Koriolan“, sadrže neke od najboljih Šekspirovih stihova, a T. S. Eliot, pesnik i kritičar, smatra ih Šekspirovim najuspešnijim tragedijama.[112][113][114] U svom poslednjem periodu, Šekspir je pisao ljubavne drame ili tragikomedije i iz tog perioda datiraju tri važnija pozorišna komada: „Cimberin“, „Zimska priča“ i „Bura“, kao i drama u kojoj se pojavljuje kao koautor: „Perikle, tirski princ“. Manje crne tragedije, ova četiri pozorišna komada su ozbiljnijeg tona nego one iz devedesetih godina 16. veka, ali završavaju se pomirenjem i oproštajem potencijalno tragičnih grešaka.[115] Neki kritičari vide promenu tona kao dokaz smirenijeg pogleda na svet, ali to nije moglo mnogo da utiče na modu u pozorištu tog doba.[116][117][118] Šekspir je sarađivao u druga dva pozorišna komada, „Henri VIII“ i „Dva plemenita rođaka“, (engl. The Two Noble Kinsmen,) verovatno sa Džonom Flečerom.[119] Predstave[uredi | uredi izvor] Nije sasvim jasno za koje glumačke družine je Šekspir napisao svoje prve pozorišne komade. Naslovna strana izdanja „Tita Andronika“ iz 1594. godine otkriva nam da su tu dramu izvodile tri različite glumačke trupe.[120] Nakon kuge koja je harala između 1592. i 1593, Šekspirove komade je izvodila njegova sopstvena družina u pozorištima u Šordiču severno od Temze.[121] Londonci su hrlili tamo da vide prvi deo „Henrija IV“. Kad je izbio sukob sa gazdom pozorišta, družina je srušila pozorište Teatar i od ostataka napravila Glob teatar, prvo pozorište koje su glumci napravili za glumce na južnoj obali Temze u Sautvarku.[122][123] Glob se otvorio u jesen 1599. godine, a prva predstava koja je bila prikazana bio je Julije Cezar. Mnogi Šekspirovi veoma poznati komadi su pisani baš za Glob teatar, kao npr. „Hamlet“, „Otelo“ i „Kralj Lir“.[123][124] Pošto su Ljudi lorda Čemberlena promenili ime u Kraljevi ljudi 1603, uspostavili su specijalan odnos sa novim kraljem Džejmsom. Iako nema mnogo pisanih svedočanstava o predstavama, Kraljevi ljudi su izvodili sedam Šekspirovih komada na dvoru između 1. novembra 1604. i 31. oktobra 1605. godine, uključujući dve predstave Mletačkog trgovca.[53] Nakon 1608. godine, igrali su zimi u zatvorenom Blekfrijars teatru, a leti u Glob teatru.[125] Zatvorena scena kombinovana sa jakobskom modom teških kostima, dozvolila je Šekspiru da uvede savršenije scenske naprave. U Cimbelinu, na primer, Jupiter se spušta s neba uz gromove i munje, jašući na orlu: baca munju i duhovi padaju na kolena.[126][127] Šekspirovoj glumačkoj družini pripadali su i Ričard Berbidž, Vilijem Kemp, Henri Kondeč i Džon Heminges. Berbidž je igrao glavne uloge na premijerama mnogih Šekspirovih dela, uključujući Ričarda III, Hamleta, Otela i Kralja Lira.[128] Popularni komičar Vil Kemp igrao je slugu Pitera u „Romeu i Juliji“, a u „Mnogo buke ni oko čega“ igrao je Dogberija.[129][130] Na prelasku iz 16. u 17. stoleće, zamenio ga je Robert Armin, koji je igrao likove kao što su Tačstoun u „Kako vam drago“, i lude u „Kralju Liru“.[131] Godine 1613. ser Henri Voton je zabeležio da je Henri VIII „bio postavljen u izuzetnim uslovima sa puno pompe i ceremonijalnosti“.[132] Dana 29. juna izbio je požar u kom je Glob bio uništen do temelja.[132] Tragedije[uredi | uredi izvor] Sva Šekspirova dela su prevedena na srpski. Romeo i Julija (Romeo and Juliet; 1593) Tit Andronik (Titus Andronicus; 1594) Julije Cezar (Julius Caesar) (1599) Troil i Kresida (Troilus and Cressida; 1601—1602) Hamlet (Hamlet) (1602) Otelo (Othello) (1604) Kralj Lir (King Lear; 1605) Magbet (Macbeth; 1606) Antonije i Kleopatra (Antony and Cleopatra; 1607) Koriolan (Coriolanus; 1608) Timon Atinjanin (1608) Komedije[uredi | uredi izvor] Uzaludni ljubavni trud (Love`s Labour`s Lost; 1590) Dva plemića iz Verone (The Two Gentlmen of Verona; 1591) Komedija nesporazuma (The Comedy of Errors; 1593—1594) San letnje noći (A Midsummer Night`s Dream; 1594) Mletački trgovac (The Merchant of Venice; 1595) Ukroćena goropad (The Taming of the Shrew; 1596) Mnogo vike ni oko čega (Much Ado About Nothing; 1599) Vesele žene vindzorske (The Merry Wives of Windsor; 1599) Bogojavljenska noć (Twelfth Night; 1599—1600) Kako vam drago (As You Like It; 1600) Sve je dobro što se dobro svrši (All`s Well That Ends Well; 1602—1604) Ravnom merom (Measure for measure; 1604) Perikle (1608) Cimbelin (Cymbeline; 1610) Zimska priča (The Winter`s Tale; 1610) Bura (The Tempest; 1611) Istorijske drame[uredi | uredi izvor] Henri VI, deo prvi (1591) Henri VI, deo drugi (1591) Henri VI, deo treći (1591) Ričard III (1593) Ričard II (1594) Kralj Džon (1594) Henri IV, deo prvi (1596—1597) Henri IV, deo drugi (1596—1597) Henri V (1599) Henri VIII (1612) Pesme[uredi | uredi izvor] Soneti - (pisani između 1595—1599, objavljeni 1609) Venera i Adon (Venus and Adonis; 1593) Otmica Lukrecije (The Rape of Lucrece; 1594) Strastveni hodočasnik (The Passionate Pilgrim)

Knjigu su napisali dr Šaćir Sikirić,Muhamed Pašić i Mehmed Handžić. Izdavač`Starješinstvo islamske zajednice Bosne i Hercegovine,Hrvatske i Slovenije,1984.god. u Sarajevu. Prvi deo: Gramatika i vježbenica sa rječnikom,str.289. Drugi deo:Sintaksa i čitanka sa rječnikom,str.216.+ čitanka. Oba dela su u odličnom stanju,broširano.