EL ARBOL DE LOS PAJAROS SIN VUELO EL ARBOL DE LOS PAJAROS SIN VUELO (EN PAPEL) CONCHA LOPEZ NARVAEZ , ANAYA, 2005 ISBN 9788420729053 (5 valoraciones ) Guardado por 0 personas, 9 opiniones DATOS DEL LIBRO Nº de páginas: 128 págs. Encuadernación: Tapa blanda Editoral: ANAYA Lengua: CASTELLANO ISBN: 9788420729053 21173 libros de De 9 a 12 años. Literatura infantil RESUMEN DEL LIBRO Me gusta 0 ¡Valóralo! Rafa vive solo en el monte; un día salta la tapia de un jardín para robar fresas, y conoce a Inés. Así comienza su amistad. Sin que sus padres se enteren, Inés va a diario al monte, donde descubre la belleza de la naturaleza junto a su amigo, adiestran una cría de cernícalo... K.S.N. O.1.P.2

Informacije o Proizvodu Veličina: 39 Brend: hogl Grad: Požarevac Materijali: koža Tagovi: ravne hogl Stanje predmeta: veoma dobro Boja: crna Hogl military prelepe i udobne čizme. Izrađene od mekane prirodne kože u crnoj boji. Unutrašnjast prirodna koža u gornjem delu, donji deo je postavljen toplim ćebastim tekstilom. Đon fleksibilan deblji visine napred 3cm peta 4,5cm. Kopčaju se na zip postavljenim bočno sa unutrašnje strane,napred pertle za podešavanje širine i kožni kajšić gore kao dodatak. Obeležene brojem 5 1/2 mereno unutrašnje gazište od ivice do ivice 25,5cm korisno 25cm-39 Visina čizama merena zajedno sa petom 33cm. Sve detalje pogledajte na fotografijama,za dodatna pitabja stojim na raspolaganju.

Vodenica na Flosi 1. deo - Džordž Eliot Vodenica na Flosi je najpoznatiji romana Džordž Eliot – najpopularnije autorke viktorijanske književnosti koja je svoja književna dela objavljivala pod muškim pseudonimom. To je činila ne samo jer je smatrala da će njen književni rad biti mnogo ozbiljnije shvatan ako bude prezentovan kao rad pisca, a ne spisateljice, već i da bi sačuvala svoju privatnost – autorka je imala aferu sa oženjenim muškarcem. Porodica Taliver živi udobnim seoskim životom u Engleskoj dvadesetih godina devetnaestog veka. Tom je mladić ambiciozan u svojim planovima da se školuje. Megi je devojka koja voli da sanjari. Nad njihovu srećnu i bezbrižnu mladost nadvija se oblak crnih slutnji kada gospodin Taliver zapadne u finansijske probleme zbog kojih može izgubiti vodenicu na Flosi. Ta situacija samo će zbližiti brata i sestru. Ali okolnosti se samo pogoršavaju i oni su primorani da se suoče sa novom situacijom. Tom je trezven i spreman da se priključi porodičnom poslu. Megi je mnogo osetljivija. ... Izdavač: Svjetlost, Sarajevo Godina: 1967 Broj strana: 330 Povez: tvrdi Biblioteka: Džepna biblioteka izabranih dela Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: DU11/2 Težina: 250 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcij

BEZ ILUZIJA - Zapisi - Čedomir Mirković Nezavisna izdanja 29, Beograd, 1981. 154 str. broširan povez sa zaštitnim omotom, latinica, 16 X 16 cm. zdavač. Nezavisna izdanja Slobodana Mašića - Beograd 1981. god. Broširan povez, 16 X 16 cm. 154 str. Mirković je diplomirao 1966. na Filološkom fakultetu u Beogradu,[2] na Odseku za jugoslovenske književnosti. Počeo je karijeru kao član redakcije „Književnih novina“. Takođe je bio glavni urednik Školskog programa i Kulturno-obrazovnog programa Televizije Beograd. U periodu od 1994 - 2000. bio je direktor NIP „Prosveta“. Jedno vreme bio je poslanik u Skupštini Jugoslavije i potpredsednik Udruženja književnika Srbije. Objavio je desetak knjiga eseja, pripovedaka, književnih kritika i jedan roman. Godinama je bio stalni književni kritičar lista Politika, a takođe je objavljivao kratke tekstove i crtice iz kulturnog života u listovima i časopisima (Jedinstvo, Letopis Matice srpske i dr.). Dela: Kritike i eseji: Pisci, knjige, čitaoci, (eseji), 1978, 1981, Jedna decenija: književna vrednovanja, 1981, Argumenti i ocene: književna vrednovanja, 1984, Odabrane stranice (na makedonskom), 1987, Subotnji dnevnik, 1989, Subotnji dnevnik II, 1991, Zmajev znak na koricama, 1992, Subotnji dnevnik III, 1994, Pod okriljem nečastivog (šezdeset šest savremenih srpskih romansijera), 1995, 1996. U đaljvolovom vidokrugu (šezdeset šest savremenih srpskih pesnika), 1996, Krugovi tajanstvene svetlosti (trideset tri savremena srpska pripovedača), 1997, Izabrane kritike: 222 pisca, 444 ocene, 1, 2004, Izabrane kritike: 222 pisca, 444 ocene, 2, 2004, Zapisi: Bez iluzija, 1981, Ponoćni dnevnik, 1983, U kritičarskoj dokolici, 1987, 1989, Nove dokolice, 1989, Nevidljivi okviri, 1994, Odrednice, 2000, Nadomak ćutanja: 1001 dan, dnevnički zapisi 1994 -1999, 1999. Pripovetke: Pogorelci, 1986, 1990, 1999, Mrak u mraku, 1999, Riblja kost, 2000, L. 1. KUT. 57.

Kupindo - Kupovina preko Interneta Pretraži 2 348 086 predmeta Kupite Pokrenite prodaju Moj Kupindo 1 Lista želja Kako kupiti? Za firme KupindoKupite KnjigeBeletristikaKlasiciZarobljenici-Lajos Zilahi Zarobljenici-Lajos Zilahi Zarobljenici-Lajos Zilahi slika 1Zarobljenici-Lajos Zilahi slika 2Zarobljenici-Lajos Zilahi slika 3Zarobljenici-Lajos Zilahi slika 4Zarobljenici-Lajos Zilahi slika 5 1 pregleda Zarobljenici-Lajos Zilahi Kako da kupim? Cena: 950 din Stanje: Polovan bez oštećenja Garancija: Ne Isporuka: City Express Pošta DExpress Post Express Lično preuzimanje Plaćanje: Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično Grad: Zaječar, Zaječar Prodavac BobanT75 (1128) 100% pozitivnih ocena Pozitivne: 3183 Kupindo zaštita ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1974 Jezik: Srpski Autor: Strani Biblioteka `Izabrana dela` Izdavacko prduzece`Bratstvo jedinstvo` Novi Sad 1974 U jesen 1913. godine, na večeri kod zajedničkih prijatelja u Budimpešti, mladi pravnik Peter upoznaje Miet, devojku čijim je duhom i pojavom opčinjen od prvog trenutka. Sledeće godine, samo nekoliko meseci nakon venčanja, njihov zajednički život naglo prekida početak Prvog svetskog rata, jer Peter odlazi na front, a nedugo potom pada u rusko zarobljeništvo i završava u sibirskom gradu Toboljsku. Tokom godina koje provode razdvojeni, oboje se trude da ostanu verni jedno drugom, ali okolnosti na koje niko od njih nije mogao da utiče nepovratno će im izmeniti živote i odvesti ih u pravcu koji nisu mogli ni da zamisle KU XII

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Neven, Koraljka i Bobo: Suparnici - Rudi Aljinović i Žarko Beker Šerif Kendal: Blago - Arturo del Kastiljo Mendo Mendović: Kradljivac - Mladen Bjažić i Borivoj Dovniković (isečene dve sličice) Tajanstvena kuća - Ljubomir Filipovski Tom i Malo Medvjeđe Srce: Štedna knjižica - Norbert i Walter Neugebauer Koko Bil protiv tiranina - Benito Jacovitti (Jakoviti) Zvjerokradica - Vladimir Delač Marina: Tajna pustog otoka - Marcel Čukli i Vladimir Delač Den Deri: Tajna krutog svemira - Frank Hampson/Frank Bellamy Tekstovi: Norveška Motorni čamci, gliseri Iz vaše zbirke: Omoti bombona ... FALE 2 tekstualna lista iz sredine! Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Bros povez Stanje odgovara kao na foto. Reg.ve.sob. Karl Maj MješanacMeki povezIzdavač Svjetlost SarajevoEdicija Džepna knjigaKarl Fridrih Maj (nem. Karl May; Hoenštajn-Ernstal, 25. februara 1842 — Radebojl, 30. marta 1912) je bio nemački književnik.[traži se izvor] Njegove knjige su prevođene na tridesetak jezika i objavljivane u rekordnim tiražima, najpoznatije su „Na dalekom zapadu”, „Lovci na medvede”, „Kroz pustinju”, „Vinetu”, „U carstvu srebrnoga lava”, „Blago u srebrnom jezeru” i „U Balkanskim gudurama”.[1] Prema njegovim delima snimljeni su mnogi filmovi i televizijske serije, kao i napisani mnogi stripovi. Maj je napisao sedamdeset i tri romana ukupne debljine dva i po metra. Ukupni tiraž njegovih knjiga prelazi sto miliona primeraka.[2]BiografijaRođen je 1842. u Hoenštajn-Ernstalu kao peto od četrnaestoro dece.[3] Otac je često ostajao bez posla, u porodici je vladala beda. Maj je bio dobar đak, u četrnaestoj godini mu je jedan princ dao stipendiju da se školuje u učiteljskoj školi u Valdenburgu.

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Den Deri – Misija zemljana - Frank Hampson/Frank Bellamy Otok izgubljenih brodova - Norbert i Walter Neugebauer Poslednja petorica - Gabro Vidović i Andrija Maurović Svemirko - Pošiljka iz Kosmosa - Vladimir Delač Tom i Malo Medvjeđe Srce - Norbert i Walter Neugebauer Tom Njuškalo protiv raznovrsnih bikova - Benito Jacovitti (Jakoviti) Pustolovine Robina Huda - Jesus Blasco Velika lekcija - Vladimir Delač Mendo Mendović - Gusarsko blago - Mladen Bjažić i Borivoj Dovniković Tekstovi: Grupa `Andersen` snima i letuje na Alpima Putopis: Roterdam Na lomačama Svete inkvizicije ... FALI 2 lista iz sredine gde je bila društvena igra! Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Den Deri – Projekt Nimbus - Frank Hampson/Frank Bellamy Otok izgubljenih brodova - Norbert i Walter Neugebauer Štefekove pustolovine - Gitara od 220 volti - Otto Reisinger Poslednja petorica - Gabro Vidović i Andrija Maurović Svemirko - Pošiljka iz Kosmosa - Vladimir Delač Tom i Malo Medvjeđe Srce - Norbert i Walter Neugebauer Džoni Galaksija - Benito Jacovitti Pustolovine Robina Huda - Jesus Blasco Mendo Mendović - Svetlo u šumi - Mladen Bjažić i Borivoj Dovniković Tekstovi: Jeftino u svet - Naši srednjoškolci za nekoliko stotina dinara na letovanje u Beč, Sofiju, Atinu... Čudan svet žaba Crtajte sa nama 2.deo Prastara igra Go Velike reportaže: Bomba je šutjela ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Žuto lice i druge priče - Conan Doyle (Artur Konan Dojl) Sherlock Holmes (Šerlok Holms) sadržaj: 1. Žuto lice. 2. Srebrna zvezda. 3. Posrednikov pisar. 4. Gloria Scott. 5. Ritual porodice Musgrave. 6. Reigateska vlastela. 7. Grbavac. 8. Stalni pacijent. 9. Tumač grčkog jezika. 10. Pomorski ugovor. 11. Poslednji problem. Izdavač: Otokar Keršovani, Rijeka Godina: 1963 Broj strana: 250 Meki povez Biblioteka: Avanture Šerloka Holmsa / Odabrana djela Conana Doylea Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: DS1 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Neven, Koraljka i Bobo: Junaci planine - Rudi Aljinović i Žarko Beker Din Kol: Susret u preriji - Zvonimir Futinger i Julio Radilović Jules Mendo Mendović - Na splavi - Mladen Bjažić i Borivoj Dovniković Štefekove pustolovine - Strah i trepet južnog parkirališta - Otto Reisinger Grom - Roy D`Ami i Mario Uggeri (KRAJ) Tom i Malo Medvjeđe Srce: Divlji konj - Norbert i Walter Neugebauer Koko Bil protiv tiranina - Benito Jacovitti (Jakoviti) Ujak iz provincije - Vladimir Delač Marina: Prepad - Marcel Čukli i Vladimir Delač Den Deri: Tajna krutog svemira - Frank Hampson/Frank Bellamy Tekstovi: Dečak sa puškom Jovo Borojević 2.deo - Krug se suzuje Muzika je najstarija umetnost Velike reportaže: Trka za podivljalim avionom Iz vaše zbirke: Čestitke ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Istraživač Tibor Sekelj priča: Kroz zeleni pakao Matto Grossa - Norbert Neugebauer i Julio Radilović Jules Tajanstveni kapetan - Rudi Aljinović i Andrija Maurović Štefekove pustolovine - Stijena užasa - Otto Reisinger Tom i Malo Medvjeđe Srce: Lovci na zlato - Norbert i Walter Neugebauer Artur osvetnik - Sezar Gliser iznenađenja - Norbert Neugebauer i Vladimir Delač Marina: Tajna pustog otoka - Marcel Čukli i Vladimir Delač Den Deri: Platinski planet - Frank Hampson/Frank Bellamy Tekstovi: Varaždin: Varteks kup - Modeli jedrilica Brod koji ne može potonuti - Američki CG Neobični događaji 2 Dečak i pas Istorija ronjenja i opreme (na dve strane u sredini) Velike reportaže: Hibaro love glave Iz vaše zbirke: Stari automobili ... Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Istraživač Tibor Sekelj priča: Kroz zeleni pakao Matto Grossa - Norbert Neugebauer i Julio Radilović Jules Tajanstveni kapetan - Rudi Aljinović i Andrija Maurović Štefekove pustolovine - Stijena užasa - Otto Reisinger Tom i Malo Medvjeđe Srce: Lovci na zlato - Norbert i Walter Neugebauer Artur osvetnik - Sezar Gliser iznenađenja - Norbert Neugebauer i Vladimir Delač Marina: Tajna pustog otoka - Marcel Čukli i Vladimir Delač Den Deri: Platinski planet - Frank Hampson/Frank Bellamy Tekstovi: Varaždin: Varteks kup - Modeli jedrilica Brod koji ne može potonuti - Američki CG Neobični događaji 2 Dečak i pas Istorija ronjenja i opreme (na dve strane u sredini) Velike reportaže: Hibaro love glave Iz vaše zbirke: Stari automobili ... Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Opis Detalji Za unutrašnju i vanjsku primenu, metal. drvo, malter, zidane delove i neglazirane keramičke površine. Za najbolje rezultate na golom metalu i drvetu, koristiti RustOleum Primer. Za celi projekt potrebno je manje od 2 sata. Pokriva: oko 0,7-1 m2 Set sadrži: 1.Textured Base coat. 2.Leather top coat. 3.Sunđerasta četka. 4.Rukavice . 5.Folija. Korak 1: isprskati osnovni premaz i sačekati da se osuši . Korak 2: odmah sa kistom staviti završni premaz. Korak 3: stisnuti gužvanu foliju i zamotati predmet i lagano protrljati .Ukloniti foliju u jednom brzom potezu. KORAK 1: TEMELJNI PREMAZ. Koristiti napolju ili u dobro prozračenim uslovima, otvorena garaža, na temp. između 10-32°C i vlažnosti ispod 85% da se osigura pravilno sušenje. Ne nanositi na površine koje kada su zagrejane prelaze 93°C ili na galvanizovanom metalu. Izbegavati sprejanje u vrlo vetrovitim, prašnjavim uslovima. Prekriti okolna područja da se zaštite od sprejne prašine. Ukloniti oljuštenu boju i rđu sa žičanom četkom ili brusnim papirom. Lagano prebrusiti sjajne površine. Očistiti sa sapunom i vodom, isprati i pričekati da se osuši. Snažno protresti limenku na jednu minutu, često tokom upotrebe. Držati limenku 30-40cm od površine i prskati u napred-nazad pokretima. Naneti 2 ili više tankih slojeva sa razmakom od par minuta. Temeljni premaz se suši 1sat. Kad je suv, može se naneti završni premaz. Kada završite sa prskanjem, očistiti ventil okretanjem limenke naopako i pritiskanjem vrha na 2-3 sekunde. Ako se ventil začepi, okrenuti i skinuti vrh spreja i isprati sa white spirit. Ne stavljati iglu ili druge predmete u otvor. KORAK 2: ZAVRŠNI PREMAZ: Pre nanošenja završnog premaza staviti na stranu jedan ili više komada zgužvane folije. Može se upotrebiti i plastična kesa. Staviti rukavice, promešati temeljito boju. Raditi na malom delu svaki put (oko 30x30cm), upotrebiti sunđerastu četku i staviti premaz. Budite sigurni da dohvatite pukotine. Da bi izbegli kapanje, budite pažljivi da ne nanesete previše. Odmah, uzmite komad zgužvane folije i lagano istresti, zatim čvrsto stisnuti i istrljati na predmet, ostavljajući nabore u omotu. Kada je folija dole, uhvatite za krajeve i povucite u jednom, brzom pokretu da bi otkrili kožni efekt. Pređite na sledeći deo, koristeći novi komad folije svaki put. Prethodno obojena mesta trebala bi se preklapati približno oko 1,2cm kako bi se uklopile zajedno. Suvo na dodir za 20 minuta. Očistiti četku odmah sa sapunom i vodom. Napomena: ova metoda najbolje radi na glatkim površinama.Za više ukrašene završne površine, naneti četkom premaz i upotrebiti zgužvani, suvi papirni ubrus ili pamučnu krpu kako bi izbrisali završni premaz dok nije postignut željeni efekt.

Spolja kao na slikama, dakle pohabana u nekoj meri, malo izbledela i pozutela po obodu listova, iznutra bez tragova pisanja i lepo ocuvana, retko izdanje Autor - osoba Tven, Mark, 1835-1910 = Twain, Mark, 1835-1910 Naslov Kraljević i prosjak / Mark Tven ; [preveo Slobodan A. Jovanović ; lepotom knjige bavio se Bole Miloradović] Jedinstveni naslov ǂThe ǂPrince and the pauper. scc Vrsta građe roman Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga, 1980 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 311 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Slobodan A. Miloradović, Bole Zbirka Izabrana dela / Mark Tven ; ǂknj. ǂ2 ISBN (Karton) Napomene Tiraž 10.000 Prevod dela: The prince and the pauper / Mark Twain. UDK 821.111(73)-93-31 COBISS.SR-ID 15291399 Samjuel Langhorn Klemens (engl. Samuel Langhorne Clemens; Florida, 30. novembar 1835 — Reding, 21. april 1910),[1] poznatiji pod književnim pseudonimom Mark Tven (Mark Twain), bio je američki književnik. U opsežnom životnom delu ostvario je široku lestvicu osećaja i misli, od pune životne radosti do potpunog beznađa.[2] Nakon detinjstva provedenog na obalama Misisipija učio je za tipografa, radio kao pilot na rečnom brodu, išao u potragu za zlatom u Kaliforniju, putovao po Srednjem istoku i Evropi.[3] Njegov život pun pustolovina, uspeha i slave pomućuje smrt njegovih žena i ćerki, što izaziva pesimizam i teški očaj njegovih poslednjih radova. Bio je dobar prijatelj Nikole Tesle. Njegovi najpoznatiji junaci su dečaci Tom Sojer i Haklberi Fin.[4] Biografija Rodna kuća Marka Tvena u mestu Florida Samjuel Langhorn Klemens rođen je 30. novembra 1835. godine u mestu Florida u Misuriju. Kada mu je bilo četiri godine s roditeljima se preselio u mesto Hanibal, gde je pohađao osnovnu školu. Nakon smrti oca 1847. godine krenuo je na štamparski zanat. Kasnije je radio kao štampar u Keokuku (Ajova), Njujorku, Filadelfiji, Pensilvaniji i drugde po SAD. Potom je bio kormilar na parobrodu na reci Misisipi sve do početka Američkog građanskog rata 1861, kada je na kratko kao dobrovoljac pristupio konjici Konfederacije. Zbog svog rada na brodu je dobio nadimak Mark Tven što u bukvalnom prevodu sa engleskoga znači pazi dva! ili pazi dvojica! Mark Tven je uzrečica kada brod ulazi u neku opasnost.[5] Kasnije te godine pridružio se bratu u novoosnovanom teritoriju Nevada gde je radio u rudniku srebra. Godine 1862. postaje izvestilac novia Teritorijal enterprajz u mestu Virdžinija Siti u Nevadi, a 1863. je počeo pisati članke za iste novine pod pseudonimom Mark Tven. Na reci Misisipi ta fraza znači „dva hvata duboko“. Nakon preseljenja u Kaliforniju, tačnije u San Francisko 1864. godine upoznao je američke pisce Artemusa Vorda i Breta Harta koji su mu pružili podršku u njegovom radu. Godine 1865, obradio je bajku koju je čuo na kalifornijskim zlatnim poljima i objavio je pod naslovom The Celebrated Jumping Frog of Calaveras County. Za nekoliko meseci delo je postalo veoma popularno. Godine 1867, je održao predavanje u Njujorku, a iste godine je posetio Evropu i Palestinu. Ta putovanja opisao je u knjizi The Innocents Abroad (1869) koja preuveličava aspekte evropske kulture, a koja je impresionirala američke turiste. Uskoro se (1870) oženio Olivijom Langdon. Nakon kratkog boravka u gradiću Bufalo (država Njujork) mladi bračni par seli se u mesto Hartford u Konektikatu.[6] Većina Tvenovih najboljih dela napisana je tokom 1870-ih i 1880-ih u Hartfordu i za vreme leta na farmi Kveri kod mesta Elmira (država Njujork). Delo Roughing It (1872) opisuje njegove rane pustolovine u doba kada je bio rudar i novinar. Doživljaji Toma Sojera (1876) slave detinjstvo u gradu na obali Misisipija, dok delo A Tramp Abroad (1880) opisuje putovanje kroz nemački Švarcvald. Roman Kraljević i prosjak (1882) knjiga je za decu fokusirana na zamenu identiteta u tjudorskoj Engleskoj. Život na Misisipiju iz 1883. kombinuje autobiografski prikaz vlastitih iskustava kao rečnog pilota. Roman Jenki na dvoru kralja Artura iz 1889. godine satirično je delo na temu tlačenja ljudi u feudalnoj Engleskoj. Radnja romana u osnovi se bavi putovanjem kroz vreme. Na kraju romana se otkriva da je glavni junak sve to samo sanjao.[7] Doživljaji Haklberija Fina (1884) nastavak su Doživljaja Toma Sojera i uglavnom se smatra Tvenovim najboljim delom. U romanu je reč o dečaku koji beži od svoga oca na splavi rekom Misisipi s odbeglim robom Džimom. Ovo delo, između ostalog, daje čitaocu sliku života na reci Misisipi pre građanskog rata. Iste godine kada se pojavio Haklberi Fin, Tven je osniva firmu Charles L. Webster and Company kako bi objavljivao svoja dela i dela drugih pisaca. Najpoznatije delo koje je ta firma objavila bili su Lični memoari (dva sveska, 1885—1886) koje je napisao američki general i predsednik Julisiz S. Grant. Loša investicija u automatsku pisaću mašinu dovela je firmu do bankrota (1894). Uspešna predavanja širom sveta i knjiga koja je nastala na osnovu tih putovanja Following the Equator (1897) otplatili su Tvenove dugove. Njegov rad u vreme 1890-ih i 1900-ih označen je rastućim pesimizmom i gorčinom, koje su prouzrokovali njegov poslovni neuspeh, a kasnije i smrt njegove supruge i dve njihove kćerke. Značajna dela iz tog razdoblja su Pudd`nhead Wilson (1894) - roman čija radnja je smeštena na Jug SAD pre građanskog rata i u kojoj se kritikuje rasizam. Personal Recollections of Joan of Arc (1896) je sentimentalna biografija Jovanke Orleanke. Kasnija dela uključuju dve kratke priče The Man That Corrupted Hadleyburg (1899) i The War Prayer (1905). Reč je o filozofskim, socijalnim i političkim esejima. Rukopis dela Tajanstveni stranac je ostao nekompletan, a delo je objavljeno posthumno 1916. godine. Tvenov rad inspirisan je nekonvencionalnim Zapadom, a popularnost njegovih dela označila je kraj dominacije, u američkoj literaturi, pisaca iz Nove Engleske. Kasniji slavni američki pisci Ernest Hemingvej i Vilijam Fokner pozivali su se na Tvena kao na svoju inspiraciju. U poslednjim godinama svog života Tven je pisao manje, ali je često javno govorio o mnogim temama. Ostao je zapamćen i po odelima s belim crtama koja je uvek nosio u javnim nastupima. Primio je počasni doktorat Oksfordskog univerziteta 1907. godine. Kada je preminuo ostavio je za sobom nedovršenu autobiografiju koju je 1924. godine objavila njegova sekretarica Alberta Bigelou Pejn. U prvoj polovini 1990. pronađen je izvorni rukopis Haklberija Fina u Holivudu. Nakon dužeg povlačenja po sudu oko borbe za pravo vlasništva taj rukopis, kao i drugi do tada neobjavljeni materijali, dodeljeni su javnoj knjižari Bafala i okruga Iri 1992. godine. Četiri godine kasnije (1996) objavljeno je revidirano izdanje Doživljaji Haklberija Fina, koje je obuhvatalo i neobjavljene materijale. Pri kraju možda je zanimljivo spomenuti kako je Tven bio i jedan od retkih prijatelja Nikole Tesle. Mark Tven preminuo je 21. aprila 1910. godine u mestu Reding u Konektikatu. Dela Odabrana dela „Doživljaji Toma Sojera“ 1876. „Kraljević i prosjak“ 1882. „Život na Misisipiju“ 1883. „Doživljaji Haklberija Fina“ 1884. „Jenki na dvoru kralja Artura“ 1889. Pregled Mark Tven u njegovom plaštu (skarlet sa sivim rukavima i porubima) pri uručenju njegovog literarnog doktorata, koji mu je dodelio Oksfordski univerzitet. Tven je počeo svoju karijeru pišući lake, humorističke stihove, ali je evoluirao u hroničara sujete, licemerja i ubilačkih dela čovečanstva. Sredinom svoje karijere, u delu Haklberi Fin, on je kombinovao bogat humor, čvrstu naraciju i društveni kriticizam. Tven je bio majstor u prikazivanju kolokvijalnog govora i pomogao je u kreiranju i popularizovanju prepoznatljive američke literature izgrađene na američkim temama i jeziku. Mnogi Tvenovi radovi su bili svojevremeno potisnuti iz različitih razloga. Delo Adventures of Huckleberry Finn je bilo više puta isključivano iz lektire američkih škola, ne samo zbog često upotrebe reči niger, koja je bila u širokoj upotrebi tokom perioda pre Građanskog rata u kome se roman odvija. Kompletnu bibliografiju njegovih radova je skoro nemoguće napraviti, zbog velikog broj komada koje je Tven napisao (često u opskurnim novinama) i njegove česte upotrebe nekoliko različitih pseudonima. Dodatno, velika porcija njegovih govora i predavanja je izgubljena ili nije zapisana; stoga je kolekcija Tvenovih radova rad u progresu. Istraživači su otkrili deo Tvenovog objavljenog materijala 1995. i 2015. godine.[8][9] Rani žurnalizam i putopisi Koliba u kojoj je Tven napisao „Jumping Frog of Calaveras County“, „Jackass Hill“, „Okrug Tuolumi“. Kliknite na memorijalnu ploču i unutrašnji pogled. Dok je pisao za novine Territorial Enterprise u gradu Virdžinija Siti tokom 1863. godine, Klemens se upoznao sa advokatom Tomom Fičom, editorom konkurentskih novina Virginia Daily Union, koji je bio poznat kao „srebrno-jezični orator Pacifika“.[10]‍:51 On je smatrao Fiča osobom koja mu je dala „prvu realno profitabilnu lekciju“ o pisanju. Godine 1866, Klemens je dao predavanje o Sendvičkim ostrvima publici u gradu Vošo Siti u Nevadi.[11] Klemens je izjavio da, „Kad sam prvobitno počeo da predajem, i u mom ranom pisanju, moja jedina namera je bila da stvorim komični kapital iz svega što sam video i čuo“. Fič mu je rekao, „Klemens, tvoje predavanje je bilo divno. Ono je bilo elokventno, pokretačko, iskreno. Nikad u mom celokupnom životu nisam čuo takav veličanstven komad opisne naracije. Ali si ti počinio jedan neoprostiv greh — zaista neoprostiv greh. To je greh koji ne smeš više nikad počiniti. Ti s završio izuzetno elokventan opis, kojim is podstakao intenzivni interes svoje publike, sa groznim antiklimaksom, kojim si poništio sav zaista fini efekat koji si proizveo.“[12] U to vreme je Tven postao pisac Sejdžbaš škole, i bio je najzapaženiji predstavnik tog literarnog žanra.[13] Tvenov prvi značajni rad, „The Celebrated Jumping Frog of Calaveras County`, je prvi put objavljen u novinama New York Saturday Press 18. novembra 1865. Jedini razlog što je tu objavljen je da je njegova priča stigla suviše kasno da bi bila uključena u knjigu koju je Artemus Vord pripremao i koja se bavila opisima Američkog zapada. Nakon tog praska popularnosti, novine Sacramento Union su zaposlile Tvena da piše pisma o svojim putopisnim doživljajima. Prvo putovanje koje je poduzeo radi ovog posla je bila plovidba parnim brodom Ajax na svom prvom putovanju do Havaja, koji su se u to vreme nazivali Sendvič ostrvima. Ta duhovita pisma su mu popločala put do novina Alta Kalifornija u San Francisku, koje su ga designirale kao putujućeg dopisnika za putovanje od San Franciska do Njujorka preko Panamskog kanala. Tokom tog perioda, Tven je pisao pisma namenjena objavljivanju, dokumentujući svoje doživljaje sa znatnom dozom burlesknog humora. Tven je 8. juna 1867. isplovio na putničkoj krstarici Quaker City na plovidbu koja je trajala pet meseci. Ovo putovanje je rezultiralo u delu The Innocents Abroad ili The New Pilgrims` Progress. Godine 1872, Tven je objavio drugi deo putopisne literature, Roughing It, kao polu-nastavak delu Innocents. Roughing It je semi-autobiografski opis Tvenovog putovanja od Misurija do Nevade, njegovog naknadnog života na Američkom Zapadu, i njegove posete Havajima. Knjiga satirično ismejava Američko i Zapadno društvo na isti način na koji je delo Innocents kritikovalo razne zemlje Evrope i Srednjeg istoka. Tvenov sledeći rad je zadržao fokus na Američkom društvu, ali se u većoj bavi svakodnevnim događajima. Nazvano The Gilded Age: A Tale of Today, ono je putopis, kao i njegove prethodne dve knjige, ali je i njegov prvi pokušaj pisanja romana. Ta knjiga je takođe značajna po tome što je ona jedina Tvenova kolaboracija; napisana je sa njegovim susedom, Čarlsom Varnerom. Tvenova sledeća dva rada su bazirana na njegovom iskustvima na reci Misisipi. Old Times on the Mississippi, serija skica objavljenih u magazinu Atlantic Monthly 1875. godine, odslikava Tvenovo razočaranje u romantizam.[14] Old Times konačno postaje početna tačka za Life on the Mississippi. Tom Sojer i Haklberi Fin Tvenova sledeća veća publikacija je bio roman Doživljaji Toma Sojera, koji je baziran na njegovom detinjstvu u Hanibalu. Tom Sojer je opisan po uzoru na Tvena kao dete, sa tragovima dva školska druga, Džona Brigsa i Vila Bovena. Knjiga je takođe uvela, u sporednoj ulozi, Haklberi Fina, po uzoru na Tvenovog dečačkog prijatelja Toma Blankenšipa. Knjiga The Prince and the Pauper, uprkos toga što je zaplet sveprisutan u današnjem filmu i literaturi, nije inicijalno bila dobro prihvaćena. Pričajući priču od dva dečaka rođena istog dana koja su fizički identična, knjiga služi kao društveni komentar u kome princ i siromah zamenjuju mesta. Pauper je bio Tvenov prvi pokušaj pisanja istorijske fikcije, i krivica za njene nedostatke se obično pripisuje Tvenu zbog njegovog nedovoljnog poznavanja engleskog društva, kao i činjenici da je nastala nakon masivnog uspeha. Tokom pisanja romana Pauper, Tven je započeo Adventures of Huckleberry Finn (dela kod koga je konzistentno imao problema sa završavanjem[15]), a započeo je i završio još jednu putopisnu knjigu, A Tramp Abroad, koja sledi Tvena tokom njegovog putovanja kroz centralnu i južnu Evropu. Tvenov sledeći značajni objavljeni rad, Adventures of Huckleberry Finn, ga je učvrstio kao značajnog američkog pisca. Neki ga nazivaju prvom velikim američkim romanom, i knjiga je postala obavezna lektira u mnogim školama širom Sjedinjenih Država. Haklberi Fin je proistekao iz romana Tom Sojer i ima ozbiljniji ton od svog prethodnika. U osnovi romana Haklberi Fin je verovanje dečaka u ono što je pravično da uradi, mada je većina drugih verovala da je to pogrešno. Rukopis Haklberi Fin na četiri stotine strana je napisan sredinom 1876, neposredno nakon objavljivanja romana Tom Sojer. Smatra se da je Tvenu trebalo sedam godina nakon prvog naleta kreativnosti da konačno završi knjigu 1883. godine. Po drugim izvorima Tven je radio na romanu Haklberi Fin uporedo sa radom The Prince and the Pauper i drugim radovima tokom 1880. i drugih godina. Zadnja petina romana Haklberi Fin je predmet znatne kontroverze. Neki tvrde da je Tven doživeo, kao što kritičar Leo Marks izjavljuje, „nervni slom“. Ernest Hemingvej je jednom rekao o romanu Haklberi Fin: Ako ga čitate, morate se zaustaviti na mestu gde je Niger Džim ukraden od dečaka. To je realni kraj. Ostatak je samo varanje. Hemingvej je isto tako napisao u istom eseju: Sva moderna američka literatura proističe iz jedne knjige Marka Tvena zvane Haklberi Fin.[16] U blizini završetka romana Haklberi Fin, Tven je napisao knjigu Life on the Mississippi, za koju se kaže da je znatno uticala na prethodnu knjigu.[8] Taj rad prepričava Tvenove memorije i nova iskustva nakon dvadeset dvogodišnjeg odsustva sa Misisipija. Kasniji radovi Tven je proizveo Memoare predsednika Julisiza Simpsona Granta u svojoj novoosnovanoj izdavačkoj kući, Charles L. Webster & Company, koja je bila u zajedničkom vlasništvu sa Čarlsom L. Vebsterom, njegovim nećakom.[17] Tokom tog perioda je takođe napisao „The Private History of a Campaign That Failed“ za The Century Magazine. Taj rad sadrži detaljni prikaz njegovog dvonedeljnog boravka u Konfederativnoj vojsci tokom Građanskog rata. Nakon toga se usredsredio na delo A Connecticut Yankee in King Arthur`s Court, napisano u istom stilu istorijske fantastike kao i The Prince and the Pauper. To delo je ukazalo na apsurde političkih i društvenih normi putem njihovog predstavljanja na sudu kralja Artura. U popularnoj kulturi U epizodi crtanog filma Džoni Bravo Kraljević i tupan Mark Tven se pojavljuje na njenom samom kraju, optužujući kraljevića Džona Bravo i njegovog dvojnika tupana da su izokrenuli priču njegovog romana Kraljević i prosjak. Na kraju biva bačen u tamnicu. U knjizi srpskoga pisca Vladimira Pištala Značenje džokera postoji jedan esej o Marku Tvenu

Izdavac : Laguna 2009 Knjiga 1 - 396 strana Kina 1899. godine. Oslabljena dinastija bespomoćno posmatra kako joj zapadne sile nadiru u zemlju. Ali zbog suše i gladi, tajno društvo zove na pobunu. Jedna mlada Engleskinja, nesvesna onoga što se zakuvava oko nje, dolazi u grad Šišan. Za strance, život se sastoji od piknika i lova na tigrove, ali za Helen Fransis postoje i druga, opasnija uživanja. Međutim, Helen Fransis i drugi Zapadnjaci uskoro će se naći u velikoj opasnosti, jer se ustanici potajno okupljaju u šumama i brdima. A na kraju puta Palata rajskog zadovoljstva mami: mirisne sobe jednog bordela s pogledom na mesto za pogubljenja nude utočište – ali po cenu koju je malo ko spreman da plati... Knjiga 2 - 444 strane edno drugo doba. Jedan drugi svet. Opčinjavajuća epska pripovest. Grupa Zapadnjaka zatiče uzburkanu atmosferu po dolasku u grad Šišan na severoistoku Kine početkom dvadesetog veka. Među njima je i Helen Franses, mlada Engleskinja, koja se zaljubljuje u Henrija Menersa. Politička situacija u zemlji je zamršena i u Kini se pojavljuju različite političke struje. Svim strancima u gradu preti opasnost a Helen i Henri su silom prilika razdvojeni. Jedan od stranaca, doktor Erton, sprijateljuje se sa mandarinom, glavnim mirovnim sudijom u Šišanu, koji drži apsolutnu vlast. Ertonova porodica i prijatelji nalaze se u centru ustanka protiv zapadnih sila, koji prerasta u zastrašujuću stvarnost. Ertonovi, skriveni u bordelu, posmatraju mesto za pogubljenja stranaca. Bekstvo iz grada je neminovno. Helen Franses je rečeno da je Henri Meners mrtav... Ovo je prelep roman prepun istorijskih i političkih detalja čiji strastveni junaci veruju u sebe. Pred vama je štivo puno ljubavi, gubitaka, srčanosti, krvoprolića i odvažnih dela Unutrasnjost odlicna,korice sasvim malo po krajevima iskrzane,videti slike.

*** BESPLATNA DOSTAVA AKO NARUCITE TRI ILI VISE PREDMETA *** !!! PROCITAJTE USLOVE PRODAJE !!! -> PREUZIMANJE, SLANJE, PLACANJE Goodnight bunion je ortopedsko pomagalo koje se koristi u preventivi i terapiji deformiteta stopala poznatog kao Hallux Valgus (čukljevi). Napravljeno je od pene koji štite kritičnu oblast palca i područje otoka, pružajući maksimalnu udobnost. Dve podesive čičak trake dozvoljavaju precizno podešavanje momenata rada poluge. Sprečava bolove u čukljevima, njihov rast i krivljenje palčeva. Korišćenjem ovog pomagala, postiže se ispravljanje iščašenog zgloba i postepeno vraćanje palca u pravilan, prirodan položaj. Koristi se u toku noći. Pakovanje sadrži 2 longete sa potrebnim dodacima. Da biste videli ovo pomagalo na delu, potrebno je da u youtube pretrazi upišete goodnight bunion i izaberete prvi video. Po potrebi šaljem dodatne fotografije ``iz ruke``, na Viber, WhatsApp, email. Preko 1.000 predmeta, po najboljim cenama: http://www.kupindo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakPredmeta/cena_ASC Slavine za kuhinju, kupatilo, dvoriste: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=slavina&Prodavac=crni_vatreni Rucni alat, za sve i svakoga: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=crni_vatreni&Grupa=388 Naocare za sunce, muske i zenske: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=naocare&Prodavac=crni_vatreni Rucni satovi, muski i zenski: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=sat&UNaslovu=1&Prodavac=crni_vatreni

Sarajevski magazin `Arka` je svojevremeno bio jedan od najpopularnijih časopisa na prostorima bivše Jugoslavije (zajedno sa srodnim časopisima, kao što su `Tajne`, `Treće oko` itd.). Magazin je godinama izlazio pod nazivom `Arka`, da bi ga u novom milenijumu promenio u `Nova Arka`. Teme časopisa uključuju - hinduizam, NLO, astralna putovanja, iskustva bliska smrti, ishrana, meditacija, new age, atlantida, psienergija, asteroidi, kloniranje, proročanstva, Feng Šui, astrologija, Jung, joga, NWO i mnoge druge... Iz sadržaja: Banja luka: Izvađen tumor čudovište Biramo šampiona banjskog turizma `Zlatni cekin: Banja Naftalan Komete donele život Sa druge strane života: Umetnost ratovanja (Raša Popov) Razmišljanja o Novom dobu: Alergijska gušenja Osvajanje Svemira: Letovi bez mistike (Milivoj Jugin) Hiropraktikom do zdravlja: Neuki majstori Praznoverje kroz vekove 7.deo: O pokojniku sve najlepše Poklon dodatak: Gimnastika po horoskopu Mala škola hiromantije (gledanje u dlan): Sami do istine Istina o Bermudskom trouglu 7.deo: Susreti treće vrste YU ekspedicija `Afrika `90.` 1.deo: Žestoko pleme Turkane Radioestezija na delu: Poltergejts u Belom manastiru 2.deo - Kamenje užasa Astro intervju: Marina Perazić Ruma: Misterija Borkovačkog jezera Beskrajno putovanje duše: Reinkarnacija 4.deo - Nerođeni sluga Krišne (KRAJ) Zona sumraka: Septembarske kiše More nosi priču: Požudna Venecijanka - Zločin strasti Galerija fantastičnog slikarstva: Pablo Pikaso `Tri igračice` Izdavač: Oslobođenje, Sarajevo Strana: 60 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 1520 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Spolja kao na slikama, dakle malo tekst na rubu izbledeo, malo korica prašnjava. Iznutra je odlična, nema nikavih tragova pisanja, sve strane i predstrane na broju. Kompletno delo. Dejvid Herbert Ričard Lorens poznatiji kao D. H. Lorens (engl. David Herbert Richards Lawrence; Istvud, Velika Britanija, 11. septembar 1885 – Vans, Francuska, 2. mart 1930) bio je engleski pisac. Pisao je pesme, priče, romane, drame, eseje, psihološko-filozofske studije i putopise, ali je najznačajniji po svojim romanima i pripovetkama u kojima se bavi psihologijom ljudskih odnosa, njihovom nagonskom osnovom i industrijalizacijom Engleske i njenim uticajem na društvo. Njegovo najpoznatije delo je roman Ljubavnik ledi Četerli koje je zahvaljujući otvorenom tematizovanju ljudske seksualnosti i preljube dospelo na sud i dugo bilo cenzurisano sve dok nije 30 godina nakon Lorensove smrti konačno objavljeno u svom integralnom obliku. I u drugim svojim delima Lorens se nije libio da otvoreno progovori o muško-ženskim odnosima i represivnim društvenim normama engleskog društva zbog čega se čitav život borio sa cenzurom. Uz Džejmsa Džojsa i Virdžiniju Vulf danas se smatra jednim od najvećih pisaca modernizma koji su pisali na engleskom jeziku. Bavio se i slikarstvom. Biografija D. H. Lorens 1906. godine. D. H. Lorens je rođen u Istvudu u srednjoj Engleskoj u porodici rudara kao četvrto od ukupno petoro dece[1] Artura Lorensa i Lidije Birdsol.[2] Otac mu je bio alkoholičar i gotovo nepismen, ali je majka, inače učiteljica koja je radila kao čipkarka da bi izdržavala porodicu, mnogo polagala na njegovo obrazovanje, naročito pošto je Lorensov stariji brat umro. U trinaestoj godini je pošao u višu školu u Notingemu ali je napustio pošto se zaposlio u fabrici hirurških pomagala. Upoznao je Džesi Čejmbers sa kojom je zajedno čitao i razovarao o pročitanim knjigama. Ona ga je inspirisala da počne da piše.[3] Pohađao je razne kurseve i naposletku stekao diplomu učitelja. Majka mu umire od raka 9. decembra 1910. i ubrzo posle toga Lorens se verio sa Lui Barouz, prijateljicom sa koledža.[3] Radio je kao učitelj sve dok nije objavio svoj prvi roman Beli paun 1911. godine. Nakon toga, živeo je od svog književnog rada. Dve godine je proveo na proputovanju kroz Nemačku i Italiju. Vrativši se u Englesku, jula 1914. oženio se Nemicom Fridom Vikli koja je zbog njega napustila muža, Lorensovog profesora Ernesta Viklija i troje dece. Bio je proganjan zbog sumnje da je bio nemački špijun za vreme Prvog svetskog rata[4] i dugo nije mogao da dobije pasoš.[5] Godine 1919, Lorens je sa Fridom napustio Englesku i živeo potom u Italiji, Nemačkoj, Australiji, Cejlonu, Novom Zelandu, Tahitiju, Francuskoj, Sjedinjenim Državama, Meksiku i Novom Meksiku. U Taosu u Novom Meksiku stekao je krug učenica čije svađe oko njegove pažnje su postale osnova legende o njemu.[4] Ceo život je bio bolešljiv i umro je u 44. godini od tuberkuloze u Vansu u francuskim Primorskim Alpima. Mnogi su ga tada smatrali pornografom koji je proćerdao svoj talenat. Književni ugled mu je porastao nakon pozitivnih mišljenja značajnih književnih kritičara poput E. M. Forstera i naročito F. R. Livisa.[6] Njegov prijatelj i poštovalac njegovog dela Oldos Haksli izdao je 1932. izbor Lorensovih pisama,[7] koja daju živopisnu sliku Lorensovog lutalačkog života i njegovog odnosa sa svojim prijateljima i poznanicima.[8] Književni rad Lorens je bio plodan pisac koji je za dvadesetak godina svog književnog rada napisao oko 30 tomova različitih književnih dela nejednakog kvaliteta.[7] Najpre je pisao pesme pod uticajem Ezre Paunda i imažista, objavivši ih prvi put u časopisu English Review 1909. godine, ali je odbio Paundov poziv da se pridruži njegovom književnom kružoku odlučivši da ostane nezavistan. Njegova poezija crpi inspiraciju iz prirode, peva o unutrašnjem životu biljaka i životinja, dok s druge strane izražava otvoreno negativan stav prema konzervativnom engleskom društvu i njegovom puritanskom moralu te industrijalizaciji koja dovodi do otuđenja kojima Lorens suprotstavlja nagonski život, seksualnost, podsvesno i prirodu.[4] Pošto je kritikovao političare, Prvi svetski rat i imperijalističku politiku, cenzura je toliko uništila njegove pesme da su bile gotovo nečitljive, a to je bio samo početak njegovih borbi sa cenzurom.[9] Dve njegove najpoznatije pesme koje su prisutne u svim antologijama su `Snake` i `How Beastly the Bourgeoisie is`[5] a njegova najznačajnija zbirka pesama je Birds, Beasts and Flowers koja je objavljena 1923.[8] Već u svom prvom romanu Beli paun predočio je sve teme koje će kasnije razvijati. Njegov drugi roman Sinovi i ljubavnici objavljen je 1913. To je autobiografsko delo koje se oslanja na tradiciju engleskog realističkog romana inspirisano Lorensovim odnosom sa majkom[1] te se može tumačiti kao psihološka studija o borbi sina da se odvoji od majke i, naposletku, o Edipovom kompleksu.[8] 1915. izlazi njegov prvi veliki roman Duga na koji se 1920. nastavlja roman Zaljubljene žene. U prvom romanu Lorens slika uticaj postepene industrijalizacije na englesku porodicu čiju istoriju prati kroz tri generacije. Drugi roman je prikaz već industrijalizovane Engleske i njen uticaj na Lorensu savremeno društvo. Istorijske prilike su u oba dela osnova na kojoj pisac daje psihološki iznijansiranu sliku muško-ženskih odnosa, podsvesno i instinktivno u čoveku i odnos čoveka i prirode. Roman Aronova palica iz 1922. pokazuje uticaj Ničea, a u Kenguru koji je izašao 1923. Lorens je prikazao svoju ideju natčoveka.[5] Kad se pojavio roman Ljubavnik ledi Četerli, to je umnogome uzdrmalo puritanske slojeve engleskog društva zbog otvorenog tematizovanja ljudske a naročito ženske seksualnosti zbog čega je ovo delo postalo predmet oštre cenzure kao pre njega Duga u nešto manjem obimu.[7] Roman je najpre izašao 1928. u Firenci u Italiji,[5] a sledeće godine u Francuskoj i Australiji. Prvo englesko necenzurisano izdanje izašlo je tek 1960. Kada ga je objavila, izdavačka kuća Penguin Books je optužena za opscenost. Glavni tužilac Mervin Grifit Džons pitao je u toku suđenja: „Da li biste odobrili svojim mladim sinovima, mladim ćerkama - jer devojke mogu da čitaju kao i dečaci - da čitaju ovu knjigu? Da li je to knjiga koju bi ostavili u vašoj kući? Da li je to knjiga koju biste poželeli da vaša žena ili vaše sluge pročitaju?`[10] Ipak, izdavač je dobio slučaj, i to jednoglasnom odlukom porote koja se sastojala od tri žene i devet muškaraca. Ovaj sudski proces je izazvao ogroman publicitet zbog kojeg se roman prodao u 3 miliona primeraka.[11] Sudska odluka da dozvoli objavljivanje integralnog romana smatra se prekretnicom u istoriji slobode izražavanja i otvorene diskusije o seksu u popularnoj kulturi.[12] Bibliografija Romani The White Peacock (1911) The Trespasser (1912) Sons and Lovers (1913) The Rainbow (1915) Women in Love (1920) The Lost Girl (1920) Aaron`s Rod (1922) Kangaroo (1923) The Boy in the Bush (1924) The Plumed Serpent (1926) Lady Chatterley`s Lover (1928) The Escaped Cock (1929), kasnije preimenovano u The Man Who Died Zbirke priča The Prussian Officer and Other Stories (1914) England, My England and Other Stories (1922)

Kupindo - Kupovina preko Interneta Pretraži 2 332 476 predmeta Kupite Pokrenite prodaju Moj Kupindo 1 Lista želja Kako kupiti? Za firme KupindoKupite KnjigeStručna literaturaDruštvene naukeSociologijaIvan Kuvačić - OBILJE I NASILJE Ivan Kuvačić - OBILJE I NASILJE Ivan Kuvačić - OBILJE I NASILJE slika 1 45 pregleda Ivan Kuvačić - OBILJE I NASILJE Kako da kupim? Cena: 200 din Želi ovaj predmet: 2 Stanje: Polovan bez oštećenja Garancija: Ne Isporuka: Pošta Lično preuzimanje Plaćanje: Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Lično Grad: Beograd-Čukarica, Beograd-Čukarica Prodavac drinos (9158) 100% pozitivnih ocena Pozitivne: 22480 Moj Dućan Moj Dućan Kupindo zaštita ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1979 Autor: Domaći Jezik: Hrvatski Ivan Kuvačić: OBILJE I NASILJE, Naprijed Zagreb 1979, tvrdi povez, drugo izdanje, str. 219. Sociološke studije. Očuvanost 4. Sociolog Ivan Kuvačić, »praksisovac«, preminuo je u nedjelju, 20. srpnja 2014. u Zagrebu u 92. godini života, priopćeno je sa Odsjeka za sociologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Dugogodišnji profesor i jedan od utemeljitelja Odsjeka za sociologiju imao je filozofsko obrazovanje, autor je niza djela iz sociološkog razumijevanja suvremenog društva, jedan od urednika Praxisa, te predsjednik domaćih i međunarodnih stručnih udruženja. Rođen je u Gatima kod Omiša 12. siječnja 1923. godine. U Zagrebu je završio gimnaziju. U Zagrebu, Lenjingradu i Moskvi studirao je filozofiju, pedesetih je godina bio profesor na učiteljskoj akademiji u Čakovcu, potom je predavao na Radničkom sveučilištu u Zagrebu. Od 1963., kad je utemeljen studij sociologije, do odlaska u mirovinu, predavao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Prema biografima, Kuvačićevom profiliranju bitno su doprinjela iskustva Drugog svjetskog rata, koja su u njemu pobudila antifišastičku orijentaciju, te iskustva života u SSSR-u gdje je upoznao iracionalnost sovjetskoga režima koji je suzbijao potencijale pojedinaca i naroda bogate povijesti. Stoga je u središtu Kuvačićeva interesa bio slobodan pojedinac, čovjek, kao građanski subjekt, a samoupravljanje vrhunac demokracije u kojoj se ostvaruje takav subjekt. POL-II

Manja okrznuca spolja, odlicno ocuvana, bez posvete. Mir-Jam Milica Jakovljević (Mir-Jam) Po mnogo čemu ovo je možda najbolji roman Mir-Jam... Osim ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju. Svaki njen roman je na svoj način poučan, jer jasno pokazuje razliku izmedju dobrog i lošeg i daje moralnu pouku, pre svega namenjenu mladim devojkama. Nepravedno zaboravljena, skrajnuta na margine književnosti, Mir-Jam danas doživljava renesansu i zasluženo pleni duše hiljada čitalaca. Lični podaci Puno ime Milica Jakovljević Datum rođenja 22. april 1887. Mesto rođenja Jagodina, Kraljevina Srbija Datum smrti 22. decembar 1952. (65 god.) Mesto smrti Beograd, FNRJ Obrazovanje Viša ženska škola u Beogradu Milica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991). Biografija Milica Jakovljević rođena je u Jagodini, u velikoj porodici Jakova Jaše Jakovljevića, državnog činovnika. Jakov Jakovljević bio je udovac sa osmoro dece. Kako je deci bila potrebna majka ili zamena za majku, rođaci i prijatelji su mu savetovali da se oženi izvesnom Simkom, udovicom bez dece. U to vreme, kada u braku nije bilo dece, smatralo se da je ženina krivica, pa ako Simka nije imala dece do sada, neće ih imati ni u ubuduće. Ali već posle prve godine braka Simka Jakovljević rodila je kći Milicu. Kako su se državni činovnici često, zbog potrebe službe, selili iz mesta u mesto, Simka je tri godine kasnije, 1890. u Knjaževcu rodila sina Stevana, a u Kragujevcu najmlađu ćerku Zoru. Stevan Jakovljević, brat Milice Jakovljević, takođe je postao poznati srpski pisac, autor prvog srpskog bestselera „Srpska trilogija”.[1][2] Prema sećanjima glumice Nevenke Urbanove, Milica Jakovljević je bila „lepa, raskošna plavuša koja je na plaži čitala Rablea u originalu”. Govorila je ruski i francuski jezik.[3] Iako je u svojim delima pisala uglavnom o ljubavi i braku, sama se nikada nije udavala.[4] Detinjstvo i mladost Detinjstvo i mladost provela je u Kragujevcu. Završila je Višu žensku školu u Beogradu,[5] gde se školovala za učiteljicu. Od 1906. do 1919. godine radila kao seoska učiteljica.[6][7] Prvu službu dobila je u selu Krivi Vir, ispod Rtnja.[3] Novinarska karijera Posle Prvog svetskog rata, preselila se u Beograd i započela novinarsku karijeru u dnevnim novinama „Novosti”, zatim pisala u „Nedeljnim ilustracijama”, a po oslobođenju bila kratko i novinar večernjeg lista „Glas”. Prema sopstvenim rečima (u pismu upućenom Udruženju novinara Srbije) Milica Jakovljević započela je novinarsku karijeru 1. juna 1921. i radila neprekidno do 6. aprila 1941. godine. Prvih 5 godina provela je u „Novostima” a narednih 15 u „Nedeljnim ilustracijama”.[7] Pod okupacijom, koju je provela na ivici siromaštva i bede, Milica Jakovljević je 1941. godine odbila poziv da sarađuje u okupacionim dnevnim listovima „Novo vreme` i „Obnova`, pod izgovorom da je umorna i stara, kako ne bi okaljala svoj i obraz brata Stevana, majora kraljevske vojske u zarobljeništvu.[7][2] Međutim, 1945. godine, uprkos iznurenosti i godinama, pokušala je da nastavi novinarsku karijeru u „Glasu` koji je posle ilegalnog ratnog perioda (od 1942), nastavio izlaženje u oslobođenom Beogradu 7. novembra 1944. Uoči Aprilskog rata Kraljevine Jugoslavije 1941. godine, Udruženje novinara Srbije imalo je 264 člana, među kojima je bilo svega 12 žena. Drugi svetski rat je prepolovio članstvo. Ništa bolje nisu prošle ni njegove članice. Tri nisu dočekale oslobođenje, jedna je osuđena na robiju zbog saradnje sa okupatorom, tri su prestale da se bave novinarstvom, a samo ih je pet obnovilo članstvo 1945. godine, među njima i Milica Jakovljević.[7] U monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791-1991), među sto najznačajnijih novinara uvrštene su samo tri žene - Maga Magazinović, Desa Glišić i Milica Jakovljević - Mir Jam.[6] Posleratne godine Prema tadašnjim pravilima Udruženja, novinar koji šest meseci bude nezaposlen gubi status novinara. Milica Jakovljević nije uspela da se održi u „Glasu`. Od pet novinarki ona je bila najstarija i nije mogla da izdrži preveliki novinarski napor, koji u tadašnjim uslovima („nema odmora dok traje obnova`) nije imao ograničene ni normu ni vreme. Udruženje je 1945. godine izbrisalo iz članstva 22 novinara. Među njima je izbrisana i Mir-Jam. Po okrutnom slovu pravila, brisana je iz članstva Udruženja 14. decembra 1945. godine.[7] Legendarna Mir-Jam, iskusni novinar i publicista, 1945. uzaludno je pokušavala da se zaposli. Na sednici Saveza književnika Jugoslavije Oskar Davičo potpisao joj je profesionalnu osudu: „Neki drugovi ne pišu borbeno, onako kako naša stvarnost zahteva. Oni ne pišu komunistički, pišu buržujski sentimentalno i sladunjavo, kao Mir Jam”. Molba za zaposlenje Mir Jam odmah je odbijena s obrazloženjem da je imala prekid u radu deset meseci, zbog čega je izgubila status novinara. Prećutano je da je „prekid” nastupio jer je Milica odbila da radi u okupacionoj štampi.[2] Uprkos izrazima lojalnosti i svom angažovanju u novoj vlasti Stevan Jakovljević nije mogao da spase svoju sestru Milicu. Uspeo je samo da joj obezbedi malu penziju. Posle rata, do kraja života, živela je vrlo bedno. Nova vlast odbacila ju je bez zvaničnog objašnjenja.[1] „Rehabilitovana” je tek 1972. postavljanjem predstave „Ranjeni orao” po njenom romanu na scenu Ateljea 212.[2] Godine 1972. rodbinu, koja je mislila da ima autorska prava, iznenadio je tada bivši beogradski knjižar Ivan Veselinović, koji se pojavio s ugovorom iz 1946. kojim mu je Milica Jakovljević prenosi sva autorska prava. Na pozadini dokumenta Mir-Jam se zahvaljivala „anđelu čuvaru” Veselinoviću jer joj je „dao novac da kupi nešto uglja” da se ne smrzne. U raspravu o autorskim pravima se umešala opština Stari grad, podsećajući da je svojevremeno, Zakonom o nacionalizaciji Veselinoviću oduzeto preduzeće, uključujući i sve ugovore. Tako se opština deklarisala kao naslednik Mir-Jam i njenih autorskih prava, od kojih je rodbina dobijala zagarantovani deo.[2] Javnosti nije poznato kako je Mir-Jam provela poslednje godine života. Početkom zime 1952. godine dobila je zapaljenje pluća koje je za nju imalo koban ishod. Umrla je 22. decembra, okaljanog imena i dela. Vest o njenoj smrti nisu objavile ni jedne tadašnje novine.[4] Za razliku od Džejn Ostin, sa kojom su je svojevremeno poredili, a čija je kuća pretvorena u muzej posvećen ovoj spisateljici, kuća u Molerovoj ulici u Beogradu, u kojoj je Milica Jakovljević živela, umrla, ali i napisala sva svoja dela, srušena je. Nigde nema njene spomen ploče, njene biste, niti ulice sa njenim imenom.[8] Književni rad Široj javnosti Milica Jakovljević ostala je poznata po svojoj pitkoj prozi koja je obeležila domaću književnost između dva svetska rata. Pod pseudonimom Mir-Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Laki, ljubavni sadržaji, kao i jednostavan, često sladunjav i iznad svega slikovit stil, obezbedili su njenim romanima stalnu popularnost, mada ju je književna kritika otpisivala (`književni plićaci... bez imalo duha`[9]). Stvarnu vrednost njenih romana predstavlja detaljno i autentično dočaravanje života i vrednosti građanske klase u međuratnoj Jugoslaviji, koje joj je donelo nadimak Džejn Ostin srpske književnosti.[6] Godine 1939. odvažila se da napiše i pozorišnu dramu „Tamo daleko”, koja je, sa Žankom Stokić u glavnoj ulozi, trijumfalno izvedena.[8] Bila je najpopularnija i najčitanija spisateljica u Kraljevini Jugoslaviji ali je posle oslobođenja odbačena, bez zvaničnog objašnjenja. Nije bila jedina, ali mnogi su se prilagodili novom poretku i „stvaranju novog čoveka”. Ona nije, iako je imala vremena da to uradi.[1] Feminističko angažovanje Mir-Jam se zalagala i za ženska prava. U vreme kada je većina dama još bila neobrazovana i potlačena, ona se borila za rodnu ravnopravnost, baveći se suštinskim problemima ženskog pola. Izdvojila se tekstom „Treba li podići ženi spomenik”, zalažući se da se damama prizna svako umeće.[10] Dela Romani Ranjeni orao To je bilo jedne noći na Jadranu Nepobedivo srce Otmica muškarca Greh njene majke U slovenačkim gorama Samac u braku Mala supruga Izdanci Šumadije, autobiografski roman Zbirke pripovedaka Dama u plavom Devojka sa zelenim očima Časna reč muškarca Sve one vole ljubav Pozorišni komadi Tamo daleko Emancipovana porodica[11] Ekranizovani romani Brod plovi za Šangaj (TV film prema romanu „Samac u braku”, 1991.) Ranjeni orao (TV serija, 2008.) Ranjeni orao (film, 2009.) Greh njene majke (TV serija, 2009-10.) Nepobedivo srce (TV serija, 2011-12.) Kad ljubav zakasni (film prema romanu „Samac u braku”, 2014.) Samac u braku (TV serija, 2014.) Jedne letnje noći (TV serija, 2015.) Otmica muškarca (TV serija, 2018.) Mala supruga (TV serija, 2022.) Pozorišne predstave Tamo daleko (1939) Ranjeni orao (Atelje 212, 1972)

Tvrd povez, ima posvetu, jako lepo očuvana knjiga. Meso i krv je saga o životu tri generacije porodice Stasos – o njihovim ambicijama, razočarenjima i teško stečenim Ijubavima.Ambiciozni grčki doseljenik Konstantin, njegova supruga Meri i njihovo troje dece će u potrazi za srećom biti razapeti između odanosti porodici i teških vremena sa kojima će se suočiti. Tradicionalne američke vrednosti poput braka, porodice i poslovnog uspeha, raspadaju se pod uticajem savremenog društva (droga, sida, transvestitizam).Međutim oni koji su marginalizovani zbog svoje različitosti u Kaningemovom romanu su pravi, veliki i istinski junaci.Bogat detaljima i ispričan stilom velike emotivne snage, Meso i krv je neobično istinit portret savremene Amerike Majkl Kaningem (engl. Michael Cunningham; Sinsinati, Ohajo, 6. novembar 1952) je savremeni američki književnik i scenarista poznat po romanima „Kuća na kraju sveta“ (1990) „Meso i krv“ (1995) „Sati“ (1998) „Dok ne padne noć“ (2005) i Snežna kraljica (2014). Dobitnik je Pulicerove nagrade za prozu i nagrade Pen/Fokner za roman „Sati“. Trenutno je profesor kreativnog pisanja na Jejlu. U svojim romanima složene strukture Kaningem opsesivno istražuje odnose među ljudima, sa posebnim naglaskom na odnosima u okviru porodice, homoseksualnost, iskustvo obolelih od side, krizu srednjih godina, depresiju i različita psihološka stanja. Osim unutrašnjih stanja ovaj američki pisac pokazuje izuzetnu veštinu u prikazivanju detalja svakodnevice, koji često nose simbolički potencijal. Na srpski jezik prevedeni su njegovi značajniji romani, tačnije prevedeno je pet od ukupno sedam objavljenih romana. Srpski prevod zbirke pripovedaka Snežni labud premijerno je izašao na jesen 2015. dvadesetak dana pre američkog izdanja.[1] Biografija Rođen je u Sinsinatiju, država Ohajo 1952. Odrastao je u Pasadeni, Kalifornija. Završio je englesku književnost na Univerzitetu Standord 1975. Živi u Njujorku od 1981.[2] Njegov književni prvenac „Zlatne države“ izašao je 1984. Ovaj roman obrazovanja prošao je gotovo nezapaženo i Kaningem nerado govori o njemu i često insistira da je njegov drugi roman „Kuća na kraju sveta“ zapravo prvi.[3] „Kuća na kraju sveta“ govori o odrastanju, sazrevanju i mladosti dva osamljena prijatelja Bobija i Jonatana. U ovom romanu pojavljuju se veliki broj tema koje će razvijati u kasnijim delima, poput disfunkcionalne i nekonvencionalne porodice, homoseksualnosti i sida. Sledeći roman „Meso i krv“ izašao je 1995. i ujedno je Kaningemovo najambicioznije ostvarenje. Delo prikazuje život tri generacije američke porodice Statos u periodu od sto godina.[3] Iako su prethodna dva romana pohvaljena od strane književne kritike, Kaningem svetsku slavu stiče romanom „Sati“. Roman govori o tri žene iz različitih perioda dvadestog veka koje su povezane poznatim modernističkim romanom „Gospođa Dalovej“; prva je taj roman napisala, druga taj roman čita, dok ga treća proživljava. „Sati“ su nagrađeni Pulicerovom nagradom za prozu i Pen/Fokner nagradom. Na osnovu ovog književnog ostvarenja snimljen je istoimeni film u režiji Stivena Doldrija, sa Meril Strip, Nikol Kidman i Džulijen Mur u glavnim ulogama. Napisao je scenario za istoimenu filmsku adaptaciju njegovog drugog romana „Kuća na kraju sveta“ 2004. u kojem su glumili Robin Rajt, Sisi Spejsek i Kolin Farel. Sledeće godine objavio je knjigu „Besplatni dani“. Zajedno sa Suzan Majnot 2007. napisao je scenario za film „Predvečerje“. Njegov šesti roman Dok ne padne noć izašao je 2010. Delo govori o sredovečnom oženjenom muškarcu koji počinje da oseća neodoljivu privlačnost prema problematičnom Miziju mlađem bratu svoje supruge. Sedmi roman Snežna kraljica objavljen je 2014. Zbirka pripovedaka „Divlji labud“ izašla je 2015, zajedno sa crtežima japanske ilustratorke Juke Šimizu. Kaningem je homoseksualac i živeo je skoro dvadest godina u zajednici sa psihoanalitičarem Kenom Korbetom.[4] Odabrana dela Romani „Zlatne države“ („Golden States“, 1984) „Kuća na kraju sveta“ („A Home at the End of the World“, 1990) „Meso i krv“ („Flesh and Blood“ 1995) „Sati“, („The Hours“, 1998) „Besplatni dani“ („Specimen Days“, 2005) „Dok ne padne noć“ („By Nightfall“, 2010) „Snežna kraljica“ („The Snow Queen“, 2014) Zbirke pripovdeka „Divlji labud“ („A Wild Swan and Other Tales“, 2015) Scenariji „Kuća na kraju sveta“ („A Home at the End of the World“, 2004) „Predvečerje“ („Evening“, 2007)

Spolja pohabana kao na slikama, iznutra jedna rečenica podvučena, solidno očuvana kompletna knjiga Antonije Isaković je bio srpski pisac i scenarist. Rođen je 06. novembra 1923. godine u Rači Kragujevačkoj, a umro je 13. januara 2002. godine u Beogradu. Bio je član Srpske akademije nauka i umjetnosti, kao i njen potpredsjednik od 1980. do 1992. godine. Djetinjstvo i školovanje Otac Antonija Isakovića zvao se Nikola. Poznato je da je Nikola otvorio testament kralja Petra Prvog Karađorđevića, budući da je bio uvaženi sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu. Bio je jedan od 1 300 kaplara koji je dospio i do Solunskog fronta. Zbog njegove advokatske karijere porodica se često selila. Antonijeva majka zvala se Zagorka. Vodi porijeklo iz porodice Živanović, koja je živjela u selu Donje Šatornje, blizu Rudnika. Bila je domaćica. Nerijetko su članovi porodice sa očeve strane bili sveštena lica. Porodica sa majčine strane se bavila industrijom, trgovinom, poljoprivredom, stočarstvom, neki su bili bankari, kafandžije, dućandžije, pa i milioneri. Antonije je dobio ime po majčinom ocu. Bio je miljenik djeda Antonija, koji je maštao o tome kako će mu unuk, jednog dana, postati konjički oficir ili diplomata. Otac Nikola je imao najveći uticaj na malog Antonija u toku njegovog djetinjstva. Antonija su najprije upisali u osnovnu školu u Aranđelovcu. Kroz nepuna dva mjeseca prepisali su ga u osnovnu školu u Rači Kragujevačkoj, a sve zbog očeve advokatske službe koja je nametala potrebu čestog seljenja. Bio je marljiv učenik koji je završavao razrede sa odličnim uspjehom. Pohađao je gimnaziju kralja Aleksandra na Topčideru. A onda je počeo rat u kome je morao da učestvuje kao najmlađi borac u Prvoj proleterskoj brigadi, na Neretvi, Sutjesci i Igmanu. Karijera Antonije Isaković je svoju prvu pripovijetku „Kašika“ napisao sa 25 godina. Zahvaljujući njegovoj sestri, koja je tada prva pročitala ovu pripovijetku i na nju dala pozitivne kritike, nastavio je da piše svoja brojna uspješna djela: „Velika djeca“, „Paprat i vatra“, „Tren“, „Gospodar i sluge“ i mnoga druga. U Jugoslaviji su djela Antonija Isakovića mnogo ekranizovana. Pripovijetka „Kašika“ je uvrštena u gradivo srpskog jezika i književnosti u osnovnoj školi i uvrštena je u antologiju najljepših svjetskih pripovijedaka. Za temu većine svojih djela uzimao je borbe partizana za vrijeme Drugog svjetskog rata, političke sukobe sa četnicima i razne političke intrige. Detaljnim psihološkim studijima glavnih junaka, stvarao je djela koja se svrstavaju u red najboljih dijela moderne srpske književnosti. Zbirka pripovijetki „Velika djeca“ čini jednu popunjenu cjelinu sa izraženim romanesknim obrisima u kojoj pisac pripovijeda o partizanskom odredu, bolesti, gladi i smrti. Neki od junaka ponavljaju se kroz različite priče. Pripovijetke su usklađenog stila, materijala i forme. Pisac se izražava jednostavnim i kratkim rečenicama, a potkovanim objektivnim činjenicama. Pisanje je lišeno moralisanja, junaci su obični, jednostavni ljudi, koji se ponašaju u skladu sa datim okolnostima. Antonije Isaković, kao realista i modernista u isto vrijeme, stvarao je savremenu priču o čovjeku i njegovoj patnji, a sve na osnovu konkretnih događaja. Iako originalan pisac, za uzore je uzimao velike svjetske pisce, kao što su Hemingvej, Čehov, Mopasan, Dostojevski, ali i domaće Lazu Lazarevića, Borislava Stankovića i Vuka Karadžića. Dominirajuća ratna tematika zahvata pitanja čovjekove sudbine. Zbirka pripovijedaka „Paprat i vatra“ obuhvata cijeli ratni period, od prvih dana rata, pa sve do priče „Vojnik na krovu“ koja oslikava prve dane mira. Knjiga „Prazni bregovi“ zasniva se na ideji pisca da putem književnosti pronađe ishodište zasnovano na ličnom literarnom i životnom iskustvu. Knjiga je pisana u smislenoj formi, kompozicijski usklađena, kroz pravilan redoslijed i raspored tekstova, koji oblikuju cjelinu, predočavajući tako autorova humanistička, moralna i umjetnička shvatanja. Lirski pripovjedački stil i osobeni književni jezik najistaknutija su obilježja umjetničke metode Antonija Isakovića. Njegove priče poprimaju simbolički karakter zahvaljujući realističkoj strukturi teksta, koja je bazirana na precizno uređenoj književnoj strukturi. Preciznost u korišćenju elemenata mitologije, usklađena konstrukcija narativnih planova, pridavanje izrazitog značaja kompoziciji, pokazuju izgrađen Isakovićev stil. Isakovićeve pripovijetke čitaoca dovode u stanje neizvijesnosti i različitih mogućnosti, dok su vremenski različito strukturisane. Pisac daje jasnu sliku čitave polovine dvadesetog vijeka, sa dozom predskazanja budućnosti. Isaković je uređivao književne časopise „NIN“ i „Delo“. Takođe je bio urednik i direktor IP „Prosveta“. U „Avala filmu“ stekao je članstvo Umjetničkog savjeta, dok je u Odjeljenju za jezik i književnost bio sekretar. U SANU jedno vrijeme je bio potpredsjednik (od 1980. do 1992. godine). Jedan je od autora Memoranduma SANU, 1986. godine. Napravio je nacionalni program SPS-a. Jedno vrijeme je bio u članstvu Komunističke partije, Okružnog komiteta KPJ i Agitpropu CK Srbije Ljubavni život Supruga Antonija Isakovića bila je Leposavu Milanin. Njihova ćerka je poznata glumica Milica Milša. Antonije i Leposava prvi put su se sreli u bioskopskoj sali, kada su se javile prve simpatije i razmjenjivali pogledi. Leposava je tada imala 18 godina, a Antonije je bio 14 godina stariji od nje. Nešto kasnije dolazio je Leposavi pod prozor. Zatim je slijedio susret na ulici. Zvanično ih je upoznao režiser Stole Janković, nakon čega su počeli svoju ljubavnu vezu. Ostalo je zabilježeno da se Antonije odrekao Oktobarske nagrade za književnost, a sve zbog toga što je smatrao da je isto tako, ova nagrada, trebala da bude uručena i njegovoj supruzi za knjigu „Šake“. Leposava je bila arhitekta i član Udruženja književnika. Objavila je nekoliko romana i zbirki priča, kao i dramu. Takođe je objavila i dva filmska scenarija, a po jednom od njih je režirala film. Umrla je 29. septembra 2016. godine. Ćerka Milica se udala za publicistu Žarka Jokanovića sa kojim ima sina Antonija. Nagrade Zmajeva nagrada (1953. godine) Andrićeva nagrada (1976. godine) NIN-ova nagrada (1982. godine) Nagrada „Meša Selimović“ (1995. godine) Nagrada „Svetozar Ćorović“ (2001. godine) Bibliografija „Velika djeca“, pripovijetke (Beograd, 1953. godine) „Paprat i vatra“, pripovijetke (Beograd, 1962. godine) „Pripovijetke“ (Beograd, 1964. godine) „Prazni bregovi“, pripovijetke (Beograd, 1969. godine) „Sabrana djela u pet tomova“ (Beograd, 1976. godine) „Tren 1“, roman (Beograd, 1976. godine) „Tren 2“, roman (Beograd, 1982. godine) „Berlin kaputt“ (Beograd, 1982. godine) „Obraz“, pripovijetke (1988. godine) „Govori i razgovori“ (Beograd, 1990. godine) „U znaku aprila: i druge priče“ (Beograd, 1991. godine) „Miran zločin“, roman, (Beograd, 1992. godine) „Drugi dio mog vijeka: da se ne zaboravi“ (Beograd, 1993. godine) „Gospodar i sluge“, roman (Beograd 1995. godine) „Riba“ (Beograd, 1998. godine) „Nestajanje“ (Beograd, 2000. godine) Filmografija Autor literarne predloge: „Kroz granje nebo“ (1958. godine) „Partizanske priče“ – „Crveni šal“, „Povratak“ (1960. godine) „Dvije noći u jednom danu“ (1963. godine) „Tri“ (1965. godine) „Zasjeda“ (1969. godine) „Tren“ (1978. godine) „Berlin Kaputt“ (1981. godine) Scenariji: „Aleksa Dundić“, 1958. godine (Režija: Leonid Lukov) „Jedini izlaz“, 1958. godine (Režija: Aleksandar Petrović/Vicko Raspor) „Dvije noći u jednom danu“, 1963. godine (Režija: Radenko Ostojić) „Tri“, 1965. godine (Režija: Aleksandar Petrović) „Tren“, 1978. godine (Režija: Stole Janković) „Berlin kaputt“, 1981. godine (Režija: Milivoje Milošević)

Tvrd povez, bez pisanja po knjizi, odlično očuvana Autor - osoba Remarque, Erich Maria, 1898-1970 = Remark, Erih Marija, 1898-1970 Naslov Crni obelisk : istorija jedne zakasnele mladosti / Erih Marija Remark ; [preveo Boško Petrović] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1983 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Subotica : Minerva, 1983 (Subotica : Minerva) Fizički opis 407 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Petrović, Boško Zbirka Celokupna dela E. M. Remarka ; 8 Napomene Prevod dela: Der schwarze Obelisk / Erich Maria Remarque. Tiraž 15.000. UDK 821.112.2-31 COBISS.SR-ID 24585223 Erih Marija Remark (nem. Erich Maria Remarque; Osnabrik, 22. jun 1898 — Lokarno, 25. septembar 1970) je bio pseudonim nemačkog književnika Eriha Paula Remarka. Biografija Erih Paul Remark (nem. Erich Paul Remark) je rođen u Osnabriku u radničkoj porodici katoličke veroispovesti. Sa 18 godina odlazi na front u Prvom svetskom ratu gde je ubrzo i ranjen. Posle rata menja prezime „Remark“ u „Remarque“ koje je bilo i prvobitno prezime njegove porodice sve dok ga nije promenio Rermarkov deda. Da bi preživeo, radio je mnoge poslove, uključujući i posao bibliotekara, poslovnog čoveka, učitelja, novinara i izdavača. Godine 1929. Remark objavljuje roman „Na zapadu ništa novo“ (Im Westen nichts Neues) pod imenom Erih Marija Remark (srednje ime je promenio u znak sećanja na majku). U romanu se opisuje surovost rata posmatrana iz perspektive devetnaestogodišnjeg vojnika. Remarkova popularnost naglo počinje da raste a u on u svojim sledećim delima najčešće opisuje ratne i poratne godine. Godine 1933. nacistički režim zabranjuje i spaljuje Remarkove knjige i pokreće propagandnu kampanju tvrdeći da Remark vuče poreklo od francuskih Jevreja i da je prezime Remark u stvari „Kramer“ čitano unazad. Uprkos tome što nikad nije dokazana, ova informacija se pojavljuje i u nekim novijim Remarkovim biografijama. Remark se 1931. preselio u Švajcarsku a 1939. emigrirao je u SAD sa svojom prvom ženom, Ilsom Žan Zambui da bi 1947. Remarkovi postali punopravni građani SAD. Par se vraća u Švajcarsku 1948. godine, potom se razvode, a Remark se 1958. ženi sa holivudskom glumicom Polet Godard. Erih Marija Remark je umro 1970. godine u 72. godini života. Rani život Remark je rođen 22. juna 1898. kao Erih Pol Remark, u porodici Petera Franca Remarka i Ane Marije (devojački Štalkneht), radničke rimokatoličke porodice u Osnabriku.[1] Nikada nije bio blizak sa ocem knjigovezcem, ali je bio blizak sa majkom i počeo je da koristi srednje ime Marija posle Prvog svetskog rata u njenu čast.[2] Remark je bio treće od četvoro dece Petra i Ane. Njegova braća i sestre bili su njegova starija sestra Erna, stariji brat Teodor Artur (koji je umro sa pet ili šest godina) i mlađa sestra Elfrid.[3] Njegovo prezime je promenjeno u Remarque kada je objavio Sve tiho na Zapadnom frontu u čast svojih francuskih predaka i da bi se odvojio od svog ranijeg romana Die Traumbude.[4] Njegov deda je promenio pravopis iz Remarque u Remark.[5] Istraživanje Remarkovog prijatelja iz detinjstva i s kojim se družio celog života Hans-Gerda Raba dokazalo je da je Remark zapravo imao francuske pretke – njegov pradeda Johan Adam Remark, koji je rođen 1789. godine, potiče iz francuske porodice u Ahenu.[6] Ovo je u suprotnosti sa neistinom – koju je ovekovečila nacistička propaganda – da je njegovo pravo prezime bilo Kramer („Remark“ napisano unazad) i da je bio Jevrej.[7][8] Vojna služba Tokom Prvog svetskog rata, Remark je regrutovan u Carsku nemačku vojsku sa 18 godina. Dana 12. juna 1917, prebačen je na Zapadni front, Drugu četu rezerve, terenskog skladišta 2. gardijske rezervne divizije u Hem-Lengletu. Dana 26. juna 1917, postavljen je u 15. rezervni pešadijski puk, 2. četu, inžinjerski vod Bete, i borio se u rovovima između Torhuta i Houtulsta. Dana 31. jula 1917, ranjen je gelerom granate u levu nogu, desnu ruku i vrat, a nakon medicinske evakuacije sa terena vraćen je u vojnu bolnicu u Nemačkoj gde je proveo ostatak rata oporavljajući se od zadobijenih rana, pre nego što je demobilisan iz vojske. Posle rata nastavio je sa učiteljskim usavršavanjem i radio je od 1. avgusta 1919. kao učitelj osnovne škole u Lohnu, u to vreme u okrugu Lingen, sada u okrugu Bentajm. Od maja 1920. radio je u Klajn Bersenu u nekadašnjem okrugu Himling, sada Emsland, a od avgusta 1920. u Nahnu, koji je od 1972. u sastavu Osnabrika. Dana 20. novembra 1920. podneo je zahtev za odsustvo sa nastave. Remark je u ovoj fazi svog života radio na više različitih poslova, uključujući bibliotekar, biznismen, novinar i urednik. Njegov prvi plaćeni posao pisanja bio je kao tehnički pisac za kompaniju Continental Rubber Company, nemačkog proizvođača guma.[9] Književna karijera Remark je svoje prve pokušaje pisanja napravio sa 16 godina. Među njima su bili eseji, pesme i počeci romana koji je kasnije završen i objavljen 1920. kao Soba iz snova (Die Traumbude). Između 1923. i 1926. takođe je napisao scenario za seriju stripova Der Contibuben, koje je nacrtao Herman Šuc, objavljenu u časopisu Echo Continental, publikaciji kompanije za gumu Continental AG.[10] Po povratku iz rata, ratni zločini zajedno sa majčinom smrću izazvali su kod njega veliku psihičku traumu i tugu. U kasnijim godinama kao profesionalni pisac, počeo je da koristi „Marija“ kao svoje srednje ime umesto „Paul“, u znak sećanja na svoju majku.[3] Kada je objavio Sve tiho na Zapadnom frontu, njegovo prezime je vraćeno na raniji pravopis – od Remark do Remarque – da bi se distancirao od svog romana Die Traumbude.[4] Dana 10. maja 1933. godine, na inicijativu nacističkog ministra propagande Jozefa Gebelsa, Remarkovo pisanje je javno proglašeno „nepatriotskim“ i zabranjeno u Nemačkoj. Primerci njegovih dela su uklonjeni iz svih biblioteka i zabranjena je prodaja ili objavljivanje bilo gde u zemlji. Nemačka je brzo tonula u totalitarno društvo, što je dovelo do masovnih hapšenja elemenata stanovništva koje novi vladajući poredak nije odobravao. Remark je napustio Nemačku da bi živeo u svojoj vili u Švajcarskoj. Remarkovo francusko poreklo kao i njegovu katoličku veru takođe su javno napali nacisti. Oni su nastavili da osuđuju njegove spise u njegovom odsustvu, proglašavajući da svako ko bi promenio pravopis svog imena sa nemačkog „Remark“ u francuski „Remarque“ ne može biti pravi Nemac. Nacisti su dalje izneli lažnu tvrdnju da Remark nije bio u aktivnoj službi tokom Prvog svetskog rata. Godine 1938, Remarku je oduzeto nemačko državljanstvo. Godine 1939, on i njegova bivša žena su se ponovo venčali da bi sprečili njenu repatrijaciju u Nemačku. Neposredno pre izbijanja Drugog svetskog rata u Evropi, iz Porto Ronka, Švajcarska, otišli su u Sjedinjene Države.[11] Postali su naturalizovani državljani Sjedinjenih Država 1947. godine.[12] Remark je nastavio da piše o nemačkom iskustvu posle Prvog svetskog rata. Njegov sledeći roman, Tri druga (Drei Kameraden), obuhvata godine Vajmarske republike, od hiperinflacije 1923. do kraja decenije. Njegov četvrti roman, Flotsam (na nemačkom pod nazivom Liebe deinen Nächsten, ili Ljubi bližnjeg svog), prvi put se pojavio u serijskoj verziji u engleskom prevodu u časopisu Collier`s 1939. Proveo je još godinu dana revidirajući tekst za njegovu knjigu objavljenu 1941. godine, na engleskom i nemačkom. Njegovo sledeće delo, roman Trijumfalna kapija, prvi put je objavljen 1945. godine na engleskom, a sledeće godine na nemačkom kao Arc de Triomphe. To je bio još jedan instant bestseler, dostigavši je svetsku prodaju od skoro pet miliona. Njegov poslednji roman je bio Senke u raju. Napisao ga je dok je živeo na lokaciji 320 Ist 57. ulica u Njujorku. Ta stambena zgrada je „igrala istaknutu ulogu u njegovom romanu“.[13] Godine 1943, nacisti su uhapsili njegovu najmlađu sestru, Elfrid Šolc koja je sa mužem i dvoje dece ostala u Nemačkoj. Posle suđenja u ozloglašenom Volksgerichtshof (Hitlerov vanustavni „narodni sud”), proglašena je krivom za „podrivanje morala” jer je izjavila da smatra da je rat izgubljen. Predsednik suda Roland Frajsler je izjavio: „Ihr Bruder ist uns leider entwischt—Sie aber werden uns nicht entwischen“ („Vaš brat je, nažalost, van našeg domašaja – vi nam, međutim, nećete pobeći“). Šolcova je obezglavljena 16. decembra 1943. godine.[14] Remark je kasnije rekao da je njegova sestra bila uključena u aktivnosti otpora protiv nacista.[15] U egzilu, Remark nije znao za sudbinu svoje sestre Elfride sve do posle rata. Njoj će posvetiti svoj roman Iskra života (Der Funke Leben) iz 1952. godine. Posveta je izostavljena u nemačkoj verziji knjige, navodno zato što su ga neki Nemci još uvek smatrali izdajnikom.[16] Lični život Remark i Polet Godard u Ronku, Švajcarska, 1961. Remarkov prvi brak je bio sa glumicom Ilse Juta Zambona 1925. godine.[17] Brak je bio buran i neveran sa obe strane. Remark i Zambona su se razveli 1930. godine, ali su 1933. zajedno pobegli u Švajcarsku.[18] Godine 1938. su se ponovo venčali, kako bi sprečili njen povratak u Nemačku, a 1939. su emigrirali u Sjedinjene Države gde su oboje postali naturalizovani državljani 1947. godine.[19] Ponovo su se razveli 20. maja 1957, ovog puta zauvek. Ilse Remark je umrla 25. juna 1975. Tokom 1930-ih, Remark je imao veze sa austrijskom glumicom Hedi Lamar, meksičkom glumicom Dolores del Rio[20] i nemačkom glumicom Marlen Ditrih.[21] Afera sa Ditrihovom počela je u septembru 1937. kada su se sreli na Lidu dok su bili u Veneciji na filmskom festivalu i trajala najmanje do 1940. održavana uglavnom putem pisama i telefonskih poziva. Izbor njihovih pisama objavljen je 2003. u knjizi „Sag mir, daß du mich liebst`“ („Reci mi da me voliš“),[22][23] i zatim u predstavi Puma iz 2011. godine.[24] Romani Utočište mašta (Die Traumbude), 1920. Gem (Gam), 1924. Na zapadu ništa novo (Im Westen nichts Neues), 1929. Povratak (Der Weg zurück), 1931. Tri ratna druga (Drei Kameraden), 1936. Ljubi bližnjeg svog (Liebe deinen Nächsten), 1941. Trijumfalna kapija (Arc de Triomphe), 1946. Iskra života (Der Funke Leben), 1952. Vreme za život i vreme za smrt (Zeit zu leben und Zeit zu sterben), 1954. Crni obelisk (Der schwarze Obelisk), 1956. Nebo ne zna za miljenike (Der Himmel kennt keine Günstlinge), 1961. Noć u Lisabonu (Die Nacht von Lissabon), 1963. Senka u raju (Schatten im Paradies), izdato posle njegove smrti, 1971. Njegove knjige su prevedene na čak 58 jezika.

Mek povez, nema tragova hemijske, spolja sitna okrznuca, 5 Moje ostale knjige iz ove edicije: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=bestseler&CeleReci=0&UNaslovu=1&Prodavac=mi09149 Сидни Шелдон (енгл. Sidney Sheldon; 11. фебруар 1917 – 30. јануар 2007) био је амерички романописац и сценариста. Постао је познат захваљујући телевизијским серијама The Patty Duke Show, I Dream of Jeannie, и Hart to Hart. Међутим, највећу славу стекао је као педесетогодишњак захваљујући романима Господар игре, Друга страна поноћи и Гнев анђела. Налази се на седмом месту најтиражнијих писаца прозе свих времена.[1] Младост Шелдон је рођен као Сидни Шехтел у Чикагу, савезна држава Илиноис. Његови родитељи су пореклом Јевреји из Русије: Ашер „Ото“ Шехтел, пословођа јувелирнице, и Натали Маркус. Током Велике депресије Шелдон је радио више послова, да би након завршетка средње школе уписао Универзитет Нортвестерн. Каријера Сидни Шелдон се 1937. преселио у Холивуд, где је редиговао сценарије за бројне филмове Б продукције.[2] Војни рок је служио као припадник ратног ваздухопловства током Другог светског рата,[2] али није учествовао у ратним дејствима. Након одслужења војног рока отишао је у Њујорк, где је почео да пише мјузикле за позоришта на Бродвеју, истовремено пишући и сценарије за филмове у продукцији Ем-Џи-Ема и Парамаунта. Тамо је стекао углед плодног писца; на пример, у једном тренутку извођена су три његова мјузикла на Бродвеју: The Merry Widow, Jackpot, и Dream with Music.[3] Успех на Бродвеју вратио га је у Холивуд где је написао сценарио за филм The Bachelor and the Bobby-Soxer, за који је 1947. добио оскара за оригинални сценарио. Био је један од сценариста мјузикла из 1948. Easter Parade, док је сам написао сценарио за мјузикл из 1950. Annie Get Your Gun. Са популарношћу телевизије одлучио је да се окуша и у овој области. Осмислио је, написао и продуцирао I Dream of Jeannie, док је у исто време писао сценарије за The Patty Duke Show. Такође, написао је сценарије за свих седамнаест епизода телевизијске серије Ненси. Приликом стварања ових телевизијских серија користио је различите псеудониме, јер је приметио да се његово име често појављује на одјавној шпици. Осмислио је и написао сценарио за серију Hart to Hart. Године 1969. написао је свој први роман „Голо лице“, који му је омогућио номинацију за награду Едгар Алан По (енгл. Edgar Allan Poe Award), у организацији Писаца мистеријâ Америке (енгл. Mystery Writers of America), у категорији најбољег првог романа. Његов следећи роман „Друга страна поноћи“ доспео је на прво место листе бестселера „Њујорк тајмса“, као и неколико наредних романа, од којих су многи преточени у филмове или телевизијске мини серије. Његови романи често су обрађивали теме о женама које се труде да истрају у свету којим владају непријатни мушкарци.[3] Већина његових читалаца су биле жене.[3] На питање зашто је то тако, он је одговорио: „Волим да пишем о женама које су талентоване и способне, али које су, што је најважније, задржале своју женственост. Жене имају огромну моћ – своју женственост, јер мушкарци не могу да постоје без њих.“[3] Књиге су биле Шелдонов омиљени вид изражавања. „Волим да пишем књиге“, прокоментарисао је. „Филмови су колаборативни медиј, и свако може да накнадно изложи своје мишљење. Када пишеш роман ти си на свом. То је слобода која не постоји ни у једном другом медију.“[3] Шелдон је аутор 18 романа који су продати у преко 300 милиона примерака.[4] Три године пре него што је преминуо, Лос Анђелес тајмс га је прозвао „господином Блокбастером“ и „принцом петпарачких прича“.[5] Награде Шелдон је 1947. добио оскара за најбољи сценарио за филм The Bachelor and the Bobby-Soxer, 1959. награду Тони за мјузикл Redhead, док је за ситком I Dream of Jeannie био номинован за награду Еми. Шелдон је 1994. добио златну звезду на шеталишту звезда у Палм Спрингсу.[6] Дела Романи Голо лице (1970) Друга страна поноћи (1973) Странац у огледалу (1976) Крвна веза (1977) Гнев анђела (1980) Господар игре (1982) Ако дочекам сутра (1985) Ветрењаче богова (1987) Песак времена (1988) Поноћне успомене (1990) Завера судњи дан (1991) Сјај звезда (1992) Ништа није вечно (1994) Јутро, подне и ноћ (1995) Паклени планови (1997) Испричај ми снове (1998) Небо пада (2001) Бојиш ли се мрака? (2004)