1. Branislav Nušić. `Pučina i Običan čovek / napisao Branislav Đ. Nušić.` Srpska književna zadruga. 96, Beograd: Srpska književna zadruga, 1905. 186 str. ; 19 cm. Ex libris. na predlistu. 2. Jovan Sterija Popović. `Tvrdica ; Pokondirena tikva.` Luča ; 1. Beograd: Zadruga Profesorskog društva, 1933. V, 118 str. ; 20 cm. Potpis na predlistu. 3. Jakov Ignjatović. `Milan Narandžić : roman.` Odabrana dela Jakova Ignjatovića ; 2. Novi Sad: Matica srpska, 1949. 275 str. ; 20 cm. Posveta na predlistu. 4. Stevan Sremac. `Pop Ćira i pop Spira.` Zagreb: Seljačka sloga, 1956. 267 str. : autorova slika ; 20 cm. 5. Borisav Stanković. `Nečista krv ; Koštana.` Srpska književnost u sto knjiga. 47, Novi Sad: Matica Srpska, 1959. 267 str. : autorova slika ; 20 cm. 6. Svetolik Ranković. `Gorski car.` Srpski realisti XIX veka. 5, Gornji Milanovac: Dečje novine, 1991. 308 str. : autorova slika ; 21 cm. 7. Jakov Ignjatović. `Večiti mladoženja.` Srpski realisti XIX veka. 1, Gornji Milanovac: Dečje novine, 1991. 201 str. : autorova slika ; 21 cm. Žvrljotone na prelist i na kraju.

1. Milutin Garašanin. `Dokolice `. Srpska književna zadruga. 291, Beograd: Srpska književna zadruga, 1939. 174 str. : autorova slika ; 19 cm. 2. Ante Kovačić. `U registraturi : roman.` Jugoslovenski stariji pisci. 4, Beograd: Prosveta, 1947. XXII, 453 str. ; 21 cm. 3. Svetozar Ćorović. `U ćelijama `. Zagreb Prosvjeta, 1949. 157 str. ; 21 cm. 4. Dušan Baranin. `Nјih troje `. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo, 1954. 234 str. ; 17 cm. 5. Ivo Andrić. `Pripovetke : Izbor. 1.` Beograd: Prosveta, 1961. 225 str. ; 17 cm. 6. Ivo Andrić. `Deca : pripovetke.` Sabrana dela Ive Andrića. 9, Beograd: Prosveta, 1963. 242 str. ; 21 cm. 7. Ivo Andrić. `Žeđ : pripovetke.` Sabrana dela Ive Andrića. 6, Beograd: Prosveta, 1963. 313 str. ; 21 cm. 8. Ivo Andrić. `Nemirna godina : pripovetke.` Sabrana dela Ive Andrića. 5, Beograd: Prosveta, 1963. 358 str. ; 21 cm. 9. Ivo Andrić. `Na Drini ćuprija.` Biblioteka izabranih djela. Sarajevo: Svjetlost, 1978. 370 str. ; 21 cm. 10. Janko Veselinović. `Hajduk Stanko : istorijski roman.` Džepna knjiga. Beograd: BIGZ, 1985. 399 str. ; 18 cm 11. Neven Orhel. `Ponoćni susret `. Hit : biblioteka moderne literature. kolo 26 ; sv. 153. Zagreb: Znanje, 1985. 243 str. ; 20 cm 12. Dušan Baranin. `Veliki gospodar (Miloš Obrenović) `. Izabrana dela. 6, Beograd: Prosveta, 1986. 405 str. ; 21 cm. 13. Pavao Pavličić. `Sretan kraj.` Hit : biblioteka moderne literature. kolo 36 ; sv. 212. Zagreb: Znanje, 1989. 230 str. ; 20 cm. Knjige su lošije očuvane, pa zato ovakva cena. Ukupno 4,3 kg.

Veoma laka upotreba, aluminijumsko kuciste, jednostavno odrzavanje. Skuvajte svoj omiljeni espresso za svega par minuta uz pomoc ovog lonceta. Sve sto je potrebno je malo vode i vasa omiljena espresso, instant ili ness kafa. U donjem delu se sipa voda, a u resetkastom delu kafa. Zagrevanjem voda prolazi kroz filter i kafu i kondenzuje se u gornjem delu. Ceo proces traje 2-3 min. dok voda u donjem delu ne prokljuca. Ukus kafe je fantastican. Lonče zapremine 50 ml ili 1 šoljica kafe - 600 din Lonče zapremine 150 ml ili 3 šoljica kafe - 1000 din. U ponudi imam i jeftinije modele, kao i veće zapremine za 3 ili 6 šoljice kafe. Pogledajte i ostale oglase.

Izdaje Vojnoizdavački zavod, Beograd. Opštevojni teorijski časopis. Veoma dobro očuvani časopisi. Komplet sadrži po broju i godini izdanja: 1. broj 4, 1981., 2. broj 1, 1983., 3. broj 2, 1983., 4. broj 3, 1983., 5. broj 5, 1983., 6. broj 1, 1984., 7. broj 2, 1984., 8. broj 3, 1984., 9. broj 4, 1984., 10. broj 6, 1984., 11. broj 3, 1985., 12. broj 4, 1985., 13. broj 5, 1985., 14. broj 6, 1985. kolašinac, 2022.

Polovne knjige, izuzetno očuvane. Izdavač: Otokar Keršovani - Opatija, 1985. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 20 cm. 641 str. „Čudesan roman sa čijih stranica isijavaju životna energija, umetnost i duhovitost.“ Washington Post Ovo je životopis T. S. Garpa - vanbračnog sina Dženi Filds - feministkinje koja je bila napredna za svoje vreme. Ovo je prikaz života i smrti čuvene majke i njenog zamalo čuvenog sina. Oni žive u svetu seksualnih ekstremnosti, pa čak i seksualnih ubistava. Ovo je roman pun „ludila i tuge“, a opet, mračni i nasilni događaji ove priče ne umanjuju osećaj katkad pomalo vulgarnog, a ponekad i robusnog humora. Na više od trideset jezika, u više od četrdeset zemalja, više od deset miliona čitalaca dosad je posvedočilo da je ovaj roman urnebesno svedočenje sopstvene zaključne rečenice: „U svetu po Garpu, svi smo mi nasmrt bolesni.“ „Džon Irving nam ovim delom stavlja do znanja da je istinski veliki umetnik.“ Los Angeles Times „Briljantna zbirka savremenih stavova o seksu, braku, roditeljstvu, feminističkom pokretu, i pre svega, dragocen portret životnih uloga koje su nam dodeljene polom. Irvingovi likovi će nas sve nadaleko nadživeti.“ Chicago Tribune „Kao i sva velika dela, čini nam se da je Svet po Garpu oduvek postojao i samo čekao da ga, poput nekog dragulja, otkrijemo u mraku.“ Cosmopolitan „Čitanjem ovog romana iskusićete zanos, uznesenje, emocionalni rolerkoster i blažen umor posle ekstaze.“ Kirkus Reviews

- Kompaktan i prenosiv dizajn, kompatibilan sa USB 1.1 i USB 2.0, jednostavan za korišćenje i nošenje, - Omogućava 2 računara da dele jedan USB uređaj, na primer, skener štampača, kameru, tastaturu i sve druge uređaje sa USB-om, - Samo priključite svoj USB uređaj u USB port na switch-u za deljenje i povežite 2 računara sa druga 2 porta, - Opremljen dugmetom za svaki port, pogodan za povezivanje 2 uređaja sa njim, operativni sistem podržava windows 7,8 10/ME/2000/XP/Vista/Mac OS, - Tasteri za prebacivanje prikazani na prednjoj strani switch-a za svaki pristup za prebacivanje sa računara na računar.

Lepo očuvano Midhat Šamić (Sarajevo 1907 — 1990), bio je jugoslovenski i bosanskohercegovački književnik (romanist, metodičar, metodolog i prevodilac), te član Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine (ANUBiH). Dobitnik je više odlikovanja. Školovanje[uredi | uredi izvor] Midhat Šamić, rođen je 16. marta 1907. godine u Sarajevu. U svom rodnom gradu završio je osnovnu i srednju školu. Nakon toga odlazi za Beograd gde upisuje Filozofski fakultet. Završio je studije francuskog jezika i književnosti, uporedne književnosti sa jugoslovenskom književnošću i latinski jezik 1931. godine. Odmah nakon diplomiranja, pa sve do 1950. godine radio je kao profesor u srednjim školama u Prijedoru, Sarajevu i Beogradu. Kratko vreme je bio profesor i u višoj Pedagoškoj školi u Sarajevu u kojoj je predavao francuski jezik.[1] Rad na Univerzitetu[uredi | uredi izvor] Na mesto profesora Filozofskog fakulteta dolazi odmah pri njegovom osnivanju, tj. 1950. godine. Predavao je francusku književnost do XVIII veka. Na fakultetu je prešao sva nastavnička zvanja, od predavača do profesora. U periodu između 1954—1956. godine radio je u Parizu kao lektor srpsko-hrvatskog jezika na Sorboni. Dve godine kasnije, tačnije 1958. godine, odbranio je državni doktorat sa dve teze: Les Voyageurs français en Bosnie... (glavna teza) i Les Sources historiques de la Chronique de Travnik od Ive Andrića (dopunska teza), za šta mu je dodeljen najviši stepen u ocenjivanju: mention très honorable. Od 1969. bio je dopisni član ANUBiH, a redovni član postaje 1973. godine. U ANUBiH je obavljao i različite dužnosti: sektretar Odeljenja za književnost i umetnost, član Predsedništva, a jedno vreme je bio i potpredsednik Akademije. Osnovne dve oblasti kojima je Šamić posvetio svoju naučnu pažnju jesu uporedna književnost i francuska književnost.[1] Dela[uredi | uredi izvor] Značajna dela iz prve oblasti odnose se na proučavanje književno-kulturnih veza i dodira Francuske i Bosne u jednoj izuzetno uzburkanoj istorijskoj epohi (kraj XVIII i početak XIX veka). Neka dela objavljena su na francuskom jeziku u Francuskoj. Tu se, pre svega, misli na studiju Les voyageurs français en Bosnia à la fin du 18e siècle et au début du 19e et le pays tel qu’ils l’ont vu (1960). Pod naslovom Francuski putnici u Bosni na pragu XVIII veka i njihovi utisci o njoj, ista studija objavljena je i na srpskom jeziku (1966). U ovu grupi Šamićevih dela spadaju još i sledeće rasprave i studije: Fra Grgo Martić i Francuzi (1957); Istorijski izvori `Trgovačke hronike` Ive Andrić i njihova umetnička transpozicija (1962); Iz strane i uporedne književnosti (1968). Midhat Šamić je pisao i o velikom broju francuskih pisaca, a najznačajniji mu je rad iz francuske književnosti i monografija Život i djelo doba A. Žida(1976). Šamić je takođe bio istaknut prevodilac sa francuskog jezika. Posebno su mu zapaženi prevodi Zolinih romana. Bavio se i problemima metodologije i tehnike naučno-istraživačkog rada, što je rezultiralo knjigom `Kako nastaje naučno djelo` (1968, 1969, 1972).[2] Osim toga, Šamić se bavio i problemima medotike stranih jezika . Njegov priručnik `Metodika nastave i tehnika učenja živih jezika`, s posebnim osvrtom na engleski, francuski, ruski i nemački (1959) pomagao je, u vreme kada je nastao, da se napredi nastava stranih jezika kod nas. Bibliografija[uredi | uredi izvor] Metodika nastave i tehnike učenja živih jezika, Svjetlost, 2. izd., Sarajevo 1959. Les Voyageurs français en Bosnie à la fin du 18e siècle et au début du 19e..., Didier, Paris 1960. Istorijski izvori Travničke hronike Ive Andrića i njihova umjetnička transpozicija, Veselin Masleša, Sarajevo 1962. Iz strane i uporedne književnosti, Svjetlost, Sarajevo 1968. A. Gide i R. Martin du Gard: Književno prijateljstvo, ANUBiH, Sarajevo 1975. Ličnost, delo i doba A. Žida u svjetlu njegova dnevnika, ANUBiH, Sarajevo 1976. Kako nastaje naučno djelo, Svjetlost, Sarajevo 1977. (desetak izdanja) Prevedene knjige[uredi | uredi izvor] A. Tibode, Istorija francuske književnosti; izabrani odlomci iz đela Montaignea i Hugoa. Nagrade i odlikovanja[uredi | uredi izvor] Dobitnik je 27-julske nagrade 1968. godine, nagrade ZAVNOBiH-a, Spomen-plakete Sarajeva, Plakete Univerziteta u Sarajevu, kao i odlikovanja (Orden rada sa zlatnim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima).[1] tags: Midhat Šamić Kako nastaje naučno djelo: Uvođenje u metodologiju i tehniku naučno-istraživačkog rada – opći pristup umberto eko metodologija karl poper logika naučnog dela nauka naučni rad metodika

LETOPIS MATICE SRPSKE 487 / 2011, sv. 1-2 Matica srpska, Novi Sad, 2 0 1 1 OGLEDI Episkop JOVAN PURIĆ: PravoSlavlje i egoizam: 1.PravoSlavni opit ličnosti i `kultura egoizma`, 2.O problemu duhovne neOsetljivosti u savremenom svetu i među današnjim hrišćanima. VLADETA JEROTIĆ: Sa Heraklitom u 21. veku - kako tumačiti danas neke njegove fragmente SVEDOČANSTVA/ Jelena GUSKOVA: PovoDom knjige Karle del Ponto `Lov, ja i ratni zločinci` NEĐO ŠIPOVAC: Jedan čovjek-jedna knjiga i mali svjetski rat protiv Srba (Ričard Holbruk, `Završiti rat`) DRAGOLJUB PETROVIĆ: Arbanasi došli - s Kavkaza? VASILIJE KRESTIĆ: O srpskoj enciklopediji ZORAN KOVAČEVIĆ: Srpska enciklopedija - poduhvat više generacija OBRAD STANOJEVIĆ: Srpska enciklopedija - sveopšti zbornik znanja IVAN NEGRIŠORAC: Srpska enciklopedija: od uPotrebe do simboličke vrednosti ŽELJKO MILANOVIĆ: Trezvenjaci u pijanoj balkanskoj istoriji (Razgovor sa MIRKOM DEMIĆEM) KRITIKA Radoš LJUŠIĆ: Basarine istoriografske bahanalije (S.Basara, Početak bune protiv dahija) Ćirilica, 273 str

`Slobodarskom gradu Beogradu- gradu heroju- poklicu i buktinji martovskih i aprilskih dana 1941, putokazu i svetioniku jugoslovenskih naroda u njihovoj borbi prptivu agresora, s dubokim pijetetom i odanoscu posvecujem ovo delo`- Autor

Polovne knjige, izuzetno očuvane. Trag korektora na predlistu. Izdavač: Vega media - Novi Sad, 2004. god. Tvrd povez, 20,5 cm. 592 str. Slavna saga smeštena u vreme dekadentnog i surovog drevnog Rima - od Foruma do Koloseuma, od raskošnih sala za gozbe do letnjikovaca u Napulju, od luksuznih vila plemstva do mračnih i vlažnih katakombi siromašnih - svojom originalnošću i veličanstvenim stilom i dalje pleni pažnju čitalaca iako je prvi put objavljena pre više od jednog veka. Postavljena na prekretnicu u istoriji, u I veku nove ere, dok hrišćanstvo zamenjuje doba korupcije i nemorala koje je obeležilo Neronov Rim, odvija se nemoguća ljubavna priča između Vinicija, ponosnog rimskog patricija, i Ligije, hrišćanke i neuhvatljive lepotice, tajanstvene devojke koja nestaje one noći kada se sretnu. Dok Neronov ludački smeh odzvanja amfiteatrom, a gladijatori se u arenama bore do smrti, mladim ljubavnicima ponestaje vremena. Ideološke razlike dele njihove svetove: okrutnostima neznabožačkog carskog Rima suprotstavlja se nova doktrina koja propoveda ljubav prema bližnjem, molitvu i veru u spasenje.

*** BESPLATNA DOSTAVA AKO NARUCITE TRI ILI VISE PREDMETA *** !!! PROCITAJTE USLOVE PRODAJE !!! -> PREUZIMANJE, SLANJE, PLACANJE Merač ugla obrnog momenta meri zategnutost vijka. Koristeći njega, vijak možete zategnuti na odgovarajuću vrednost, slabije ili jače, precizno mereći primenjenu silu. Npr. Kada više vijaka drži blok motora, potrebno je da svi vijci budu podjednako zategnuti, tačno onoliko koliko proizvođač motora preporučuje, jer ako vijci nisu dovoljno jako i svi podnedjako zategnuti, postoji mogućnost odvrtanja vijaka usled vibracija. Prihvat merača je 1/2``. Da biste videli ovaj alat na delu, potrebno je da u youtube pretrazi upišete ``torque gauge robert`` i izaberete prvi video. Preko 1.000 predmeta, po najboljim cenama: http://www.kupindo.com/Clan/crni_vatreni/SpisakPredmeta/cena_ASC Slavine za kuhinju, kupatilo, dvoriste: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=slavina&Prodavac=crni_vatreni Rucni alat, za sve i svakoga: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=crni_vatreni&Grupa=388 Naocare za sunce, muske i zenske: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=naocare&Prodavac=crni_vatreni Rucni satovi, muski i zenski: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=sat&UNaslovu=1&Prodavac=crni_vatreni

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat ! Sa francuskom revolucijom 1789. započinje jedno novo razdoblje u istoriji evropske civilizacije, sa romantizmom jedno novo razdoblje u istoriji evropske književnosti, a sa marksizmom novo razdoblje u istoriji pogleda na svet. »Romantizam i marksizam su izvršili velika antropološka otkrića. Oni su otkrili nove kontinente koji se prostiru u čovekovoj unutrašnjosti i unutar sveta. Otkrića romantizma i marksizma su, razume se, različita, i njihove se metode veoma razlikuju. Ali zajedničko im je uverenje da život treba da bude aktivan izbor, da čovek formira sebe i svoje misli u akciji, da revolucija shvaćena kao neprestani projekt okrenut budućnosti određuje saznajni i emocionalni horizont savremene epohe.« Studije Marije Janjion sabrane u ovoj knjizi istražuju složenu oblast preplitanja književnosti, filozofije i (najopštije rečeno) pogleda na svet moderne epohe. Sa velikom erudicijom i zavidnom pronicljivošću, ona istražuje na koji način i književnost i filozofija i ono što danas nazivamo »naukama o čoveku« sarađuju u stvaranju moderne ideje čoveka i njegove sudbine. Marija Janjion ume da u različitim disciplinama i oblastima ljudskog stvaranja otkrije zajedničku osnovnu ideju i da prati sve transformacije koje ona trpi na svom putu od umetnosti do filozofije, i obratno. Time ova knjiga prelazi relativno uske granice književnoistorijskih studija i postaje jedno od važnih dela koie istražuju najpresudnije ideje našeg vremena. Sadržaj: I TRAGICNO 1. Filozofska teorija tragičnog 2. Tragedija i hermeneutika 3. Tragična Hegelova dijalektika 4. Marksov i Ničeov Prometej 5. Frojdov Edip 6. Od tragedije do apsurda 7. Kako je moguća romantična tragedija 8. Savremena tragedija istorije II POGLEDI NA SVET 1. Marksova sociologija saznanja 2. Ideologije 3. Tajne fetišizma 4. Jezik, robe, znakovi, promena 5. Altise: neprihvatanje istorizma 6. Diltajeva teorija pogleda na svet 7. Razumevanje 8. Komprehensivne humanističke nauke i marksizam 9. „Sociologija književnih formi” III PRIRODA Priroda IV RAZBOJNICI I VAMPIRI 1. „Noćni i grobni pesnici” 2. Nemački „demonski ekran” 3. Vlast i hipnoza 4. Nadrealizam kao zamena romantizma 5. Kain i Lucifer 6. Prevrtljivi Prometej 7. Senka božanskog markiza 8. Zločini ljubavi ili dvosmislenost erotizma 9. Gotski fantomi 10. Vratiti ključeve hodnika snova Beleška o piscu

Jos jedan ostatak iz elektro-vinklerske radionice - 3 rotora : 1. Veći je za premotavanje , dimenzija : - prečnik kolektora : 29.7 mm - dužina kolektora : 14 mm - broj lamela na kolektoru : 24 - prečnik rotora : 40 mm - broj lamela na rotoru : 12 - prečnik ventilatora : 70 mm - dužina celog rotora sa nazubljenim delom : 145 mm 2 manji rotor je bio u odeljku ispravni - ali nema garancije ! - prečnik kolektora : 23 mm - dužina kolektora : 13mm - broj lamela na kolektoru : 24 - prečnik rotora : 34 mm - broj lamela na rotoru : 12 - dužina celog rotora sa aksijalnim delom : 135 mm (na kraju je neka vrsta sajleili opruge - savitljivo) Iskreno neznam od cega su preostala ova dva rotora, najverovatnije je od neke brusilice i busilice... 3. Rotor + stator od neke black&decker - rotor za premotavanje, a stator je ispravan (nedostaju cetkice) Ko se razume u premotavanje rotora, znace... Ima 6 zubaca na osovini Oba rotora su sa lezajevima kao sto se vidi na slici.

1.H.Diwald Anspruch auf Mundigkeit 1400-1555 483 strane 2.E.W.Zeeden Hegemonialkriege und Glaubens-kampfle 1556-1648 466 strana 3.R.mandrou Staatsrason und Vernunft 1649-1775 471 strana 4.E.Weis Der Durchbruch des Burgertums 1776-1847 535 strana 5.Th.Schieder Staatensystem als Vormacht 1848-1918 526 strana 6.K.D.Bracher Die Krise Europas 1917-1975 517 strana Format:21x14 cm. Mek povez Napisane posvete na pocetku svake knjige. Knjiga 6 malo ostecena,listovi u giornjem delu malo talasasti. Ostale knjige dobro ocuvane. Slanje vrednosnim paketom.Postarina se placa prilikom preuzimanja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! Anto Staničić (Tivat, 18. prosinca 1909. - 1991.), crnogorski[1]dječji pisac i novinar, hrvatske nacionalnosti.[2] Jedan je od najpoznatijih pisaca dječjih knjiga, romana i pripovijetki. Među malobrojnim je Bokeljima koji je uspio ući u školsku lektiru za osnovne škole. Poznato mu je djelo roman Mali pirat, koji je bio rado čitan u drugoj polovini 20. stoljeća u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji i Slovačkoj, te je doživio nekoliko izdanja. Poznati su mu i romani Galebovo gnijezdo i Bambusov štap.[2] 26. studenoga 2019. postavljena mu je spomen ploča na zidu kuće u Tivtu gdje je pisac rođen.[3] Živio je u Beogradu te je stvarao na srpskom jeziku. Rođen u Tivtu 1909. godine. U Dubrovniku je završio osnovnu i srednju školu. U Zagrebu je počeo studirati ekonomiju. Godine 1937. zaposlio se u Agrarnoj banci u Beogradu. Godine 1948. u Radio-Beogradu se zaposlio kao novinar. Na Radio-Beogradu radio je u uredništvu emisija za djecu, potom u Radio-školi, te drugim uredništvima u kojima je stalno radio do 1978. godine. Većinom je živio u Beogradu, ali je nadahnuće za djela nalazio na obali Jadranskog mora i tamošnjim ljudima, koje je smatrao vrlo hrabrima. Ugledao se na djeda Peru, mornara, pa je pisao uglavnom o svom zavičaju plemenitih i jednostavnih ljudi i njihovom mornarskom životu. Prvu knjigu objavio je 1951. godine, Priče na granici istine. Slijedi mu uspješnica Mali pirat, čiji motiv je prošlost stare Boke i kroz nju je prikazao svoje uspomene iz djetinjstva. Doživjela je prijevode na slovenski, makedonski, mađarski i češki. Roman Bambusov štap preveden je na slovački. Nastavio je stvarati i novo veliko priznanje dobio je 1981. za Galebovo gnijezdo te 1991. godine. Umro je 1991. godine.[1] Djela Djela:[1] Priče na granici istine, Zagreb: Mladost, 1951. Mali pirat, Zagreb: Mladost, 1956. Bambusov štap, Zagreb: Mladost, 1959. Ratni brod Velika sultanija, Zagreb: Mladost, 1964. Tamo gdje se talasi razbijaju, Zagreb: Mladost, 1964. Afrikanac i druge pripovijesti, Zagreb: Mladost, 1971. Nojeva barka, Gornji Milanovac: Dječje novine, 1974. Binga, Minuš Đerdan priča za djecu Galebovo gnezdo, Beograd: Nolit, 1980. Kojim putem, Afrikanče, Beograd: Nolit, 1984. Priča o Sunici, Beograd: Nolit, 1985. Beskućne kuće, Beograd: Nolit, 1987. Tajne Veriga, Beograd: Nolit, 1988.

Оноре де Балзак: ЉУДСКА КОМЕДИЈА- СЛИКЕ ИЗ ПРИВАТНОГ ЖИВОТА 2 Издавач: ОТОКАР КЕРШОВАНИ, Ријека, 1961.год. Тврди повез, 964 стране, латиница. Пристојно очувано. - Беатриса - Једна Евина кћи - Лажна љубавница - Напуштена жена - Женски ликови 1 - Женски ликови 2 - Госпођа Фирмиани - Записи двију младих жена `Оноре де Балзак (франц. Honoré de Balzac; Тур, 20. мај 1799 — Париз, 18. август 1850) био је француски романописац који се сматра кључним аутором реализма......... Балзак се сматра претходницом књижевног реализма јер употребљава детаље, посебно детаље објеката за илустрацију живота својих ликова. Балзак је намерно и систематски доносилац новина. Као романсијер свестан је своје оригиналности и сматра своју технику широком и подесном за неочекиване обрте. Ликови пропалих каријериста, несретних љубавника, сулудих шкртаца, декласираних достојанственика бонапартистичког царства представљају увод у нову моду књижевног стварања, која ће се по свим европским књижевностима развити под заједничким називом реализам. Оноре де Балзак и Гистав Флобер имали су велики утицај на касније реалистичаре и натуралисте: Ги де Мопасан, Жорж-Шарл Исманс, и у Енглеској Џорџ Елиот. Балзак је био веома осећајне природе. Сам је често говорио, са жалошћу у срцу, да га је природа наменила осећајном животу, животу срца. Говорио је да га је природа створила за љубав и нежност, а судбина га је нагнала да исписује своје жеље, уместо да их проживљава. Упркос разним недаћама, Балзак се никад није осећао потпуно побеђен. Његова се храброст, издржљивост и упорност показују јачим од његове беде и тренутне малодушности. Он се на крају увек усправљао и храбро борио са животом, чинећи подвиге у које мало ко може да поверује. За десет дана је написао Пјерету, за осам дана је написао трећину великог дела Изгубљене илузије, за три ноћи Матору девојку, и то усред највећих неприлика, трзавица и борби. Да би објавио једну своју приповетку у првом броју Париске хронике, чији је директор постао, Балзак за ноћ смишља, пише и штампа Безбожникову мису. Балзак је весео и добар. Његова доброта има у себи нечег детињег и пријемчивог што осваја на први додир. Балзак је и уображен и та његова мана прелази понекад у неваспитање. Био је сујетан, горд и самољубив. Није могао да савлада нагон за истицањем своје личности. Волео је да се покаже, да се запази и истакне. Не може да савлада ни порив за прецењивањем свог дела и говорио је највеће похвале о својим романима, који су “ремек дела”, “величанствени списи”, ”велике творевине”. Балзак је први употребио механизам враћања истих ликова кроз своје књиге како би изразио јединство друштва које слика. Принцип поновног појављивања личности нема само то преимућство да изазива готово аутоматско умножавање и проналажење структуре романа, он доноси и значајно решење проблема односа између романа и стварности, савршено правдајући увођење стварних личности у оквире романескног света. Код Балзака постоје две крајности: с једне стране личности као што су краљеви и цареви, личности незаменљиве зато што су самом својом природом предодређене да појединачно буду познате као такве, али о којима управо због тога романописац не може ништа рећи; с друге стране непознате личности о којима може да каже све што хоће зато што самом својом природом могу бити замењене, што их је увек много и јер је нормално да нам имена буду непозната. Балзак је својим књижевним делом обухватио читаво француско друштво свога времена: ројалистичку аристократију, која се не сналази у вртлогу стварања новог друштва, и нове грубе елементе младих грађанских снага у рађању: пустолове, новорођене богаташе, пропалице, декласиране чиновнике, корумпирану администрацију, новинаре, провинцијалне госпођице, адвокате, попове, легитимистичко племство итд Људска комедија Људска комедија (La Comédie humaine) заједнички је назив за његове романе, међусобно повезане, у којима је настојао да пружи слику о свом времену, друштвеним и историјским, филозофским кретањима, да прикаже живот свих друштвених класа и слојева, да осветли тајне човекове психе. У предговору Људској комедији (објављеном 1842. године) нагласио је да ће то бити историја коју су заборавили толики историчари, историја нарави. Предвидео је да Људска комедија садржи 137 дела, али је стигао да напише 91 дело. Том броју се могу додати још три романа које није предвидео првобитним планом. У број од 94 дела не улазе Голицаве приче ни Балзакови младалачки романи написани пре 1829. године. Ово дело је изузетно утицало на очеве комунизма. „Фридрих Енгелс је у свом писму Маргарет Харнес написао да је више научио о француском друштву и његовој историји од Балзака, него што је то научио од професионалних историчара, економиста и статистичара заједно. На основу аутентичних сведочења, Маркс је искрено био одушевљен Балзаковом Људском комедијом, тврдећи да ће о њој написати посебну студију чим заврши писање Критике политичке економије. У Балзаковим делима, аутентично је приказано експлоататорско лице суровог либералног капитализма које је било кључни предмет Марксове критике. У овим (Балзаковим) књижевним делима, по класицима марксизма, могу се наћи `истине` о људском друштву, економској производњи, друштвеним односима и нехуманим условима живота у капитализму.”

Univerzalni digitalni ubodni termometar raznih namena. Dizajniran je za merenje temperature različitih proizvoda u tečnom i polučvrstom stanju, zastupljen je u prehrambenoj i drugim industrijama za brzu kontrolu kvaliteta. 
Digitalni termometar idealan za terensku upotrebu i veoma jednostavan za korišćenje. Sonda je izrađena od nerđajućeg čelika dužine 10.5cm. Merni deo sonde nalazi se na samom vrhu iste, u njenom suženom delu. Može koristiti za merenje temperature različitih vrsta materija, bez obzira na to da li je u pitanju tečno, čvrsto ili gasovito agregatno stanje. Zbog toga, svoju primenu pronalazi u različitim oblastima: 
Merač se automatski gasi nakon 8 minuta nekorišćenja radi uštede baterije, a takođe poseduje i senzor za označavanje slabosti baterije. Pamti poslednje izmerenu vrednost, a vrednosti merenja može prikazivati u °C i °F. 
1. Opseg merenja: – 50 do 300° C
Tačnost merenja: +/- 1°C (u opsegu od -20 do +120°C) i +/- 2°C u širem opsegu
Rezolucija merenja: 0.1°C
Dužina sonde: 14,8 cm
Izvor napajanja: 1x AG13 dugme baterija, sa kojom se isporučuje

Mek povez sa klapnom, odlicna 5, bez pisanja 311strana, autorsko izdanje - Beograd (KutVS1) sadržaj: - SVET STRAHA - ENTROPIJA KAO SMRT - SVET BEZ EMOCIJA - ĐAVOLA NE TREBA ZVATI - SLIKA MOGUĆE BUDUĆNOSTI - Umesto pogovora Đorđe J. Janić: Rodio se u porodici Jovana, trgovca, i Jelice, domaćice. Diplomirao je jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavljuje od 1968. godine književnu kritiku, književnu istoriju, religiozne eseje i studije, književnu i političku polemiku, eseje o srpskom duhovnom nasleđu, kao i poeziju. Takođe objavljuje tekstove i studije iz istorije, etnologije, folkloristike, političke komentare i geopolitičke analize. Vladimir Dimitrijević navodi da je Janić zbog svojih intelektualnih stavova trpeo u vreme Titovog režima: Zbog ogleda „Bog u delu Momčila Nastasijevića“, objavljenog 1973. u Teološkim pogledima (urednik je bio vladika Danilo Krstić) izbačen je sa radnog mesta profesora književnosti u 11. beogradskoj gimnaziji, i deset godina je bio bez posla. Razlog za izbacivanje: „moralno-politička nepodobnost“ (to se danas zove „politička nekorektnost“). U intervjuu datom Srpskim organskim studijama (1-2/2003.), Đorđe Janić kaže: „U to vreme sam došao do zaključka, da je u totalitarnom društvu bolje biti u zatvoru, jer tamo imaš stan i hranu, nego biti bez posla“.[1] Janić je, između ostalog, bio saradnik Matice srpske, kao i niza drugih kulturnih i naučnih institucija. Bio je član redakcije časopisa Relation Udruženja književnika Srbije, zbornika Jefimijini dani, Srpski jug, Isidorijana, Srpske organske studije, kao i novina: Novine serbske, Pravoslavlje, Pogledi i Vlasina. Objavio je i preko 60 pogovora književnim i naučnim delima, od kojih su neki prelaze po obimu i dva štampana tabaka. Učestvovao je kao književni kritičar na književnim večerima i na promocijama knjiga oko 600 puta. Bio član više književnih žirija, uključujući i žiri Ninove nagrade za roman godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustracije: Maria Pascual Čiča Tomina koliba je roman abolicionističke spisateljice Herijet Bičer Stou. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 20. marta 1852. godine. Samo godinu dana nakon objavljivanja rasprodat je u preko 300.000 primeraka širom Sjedinjenih Američkih Država i u preko 2 miliona primeraka širom sveta.[1] Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[1] Ovaj roman je, prema mnogim izvorima, jedan od uzroka zbog kojih je izbio Američki građanski rat (1861—1865). Veoma je poznata priča o tome kako je Herijet Bičer Stou jednom prilikom posetila Abrahama Linkolna u Beloj kući, a on ju je pozdravio rečima: „To je ta mala žena zbog koje je izbio veliki rat.”[1][2] Kao glavni povod za pisanje ovog romana navodi se donošenje Zakona o odbeglim robovima 1850. godine, koji je zahtevao da se svi odbegli robovi, nakon što ih uhvate, moraju vratiti svojim gospodarima Herijet Elizabet Bičer Stou (engl. Harriet Beecher Stowe; Ličfild, 14. jun 1811 — Hartford, 1. jul 1896[1]) bila je abolicionista i autor više od 10 knjiga, od kojih je najčuvenija Čiča Tomina koliba, koja opisuje život u ropstvu[2] i koja je prvi put objavljena u nastavcima 1851. i 1852 u abolicionističkom glasilu National Era. Herijet Elizabet Bičer je rođena 14. juna 1811. u Ličfildu, u Konektikatu,[4] kao sedma od devetoro dece i najmlađa ćerka Lajmana Bičera, kongregacionalističkog sveštenika, i Roksane Fut Bičer. Nakon što je njena majka umrla od tuberkuloze 1816. godine, njen otac se oženio sa Herijet Porter, sa kojom je imao još četvoro dece. S obzirom da je poticala iz veoma uticajne porodice, Herijet je imala priliku da se obrazuje u veoma uglednoj školi – Ženskoj akademiji u Ličfildu (Litchfield Female Academy), gde je upisana 1819. godine.[5] Još od malih nogu pokazivala je veliki potencijal, takav da je njen otac, svestan poteškoća sa kojima će se susresti zbog toga što je žena, navodno jednom rekao da mu je žao što se nije rodila kao muškarac.[6] Godine 1824. preselila se u Hartford kako bi pohađala jednu od prvih obrazovanih institucija za žene (Hartford Female Seminary) koju je osnovala i vodila njena sestra Ketrin E. Bičer.[5] Ne samo da je tu dobila akademsko obrazovanje koje je u to doba bilo uglavnom dostupno samo muškarcima, već je i ubrzo i sama počela da podučava (od 1827. godine).[5] Počela je da piše sredinom dvadesetih godina 19. veka, a njena prva dela su jedan teološki esej i nedovršena tragedija u blankversu „Kleon” (1825). Njena prva objavljena dela su priče za časopis Western Monthly Magazine (1833).[7] Godine 1832. sa porodicom se preselila u Sinsinati (Kentaki).[5] Godine koje je provela u Sinsinatiju, prema nekim izvorima, predstavljaju ključni period u životu Herijet Bičer Stou, jer se tada izgradila i kao predavač, i kao pisac.[6] Do 1837. godine bila je asistent na Zapadnjačkom institutu za žene, koji je takođe osnovala njena sestra Ketrin, a 1836. udala se za Kelvina Elisa Stoua, profesora biblijske književnosti u školi njenog oca, sa kojim je imala sedmoro dece.[7] U Sinsinatiju se takođe po prvi put susrela sa problemom robovlasništva, a kako su i njena i muževljeva porodica bili protivnici ropstva, ubrzo su se pridružili abolicionističkom pokretu.[7] Slike ropstva sa kojima se susretala tokom života u državi Kentaki ponovo će oživeti u čuvenom romanu Čiča Tomina koliba.[6] Ovaj roman napisala je u Bransviku, Mejn, gde se preselila 1850. godine. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 1852. godine. Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[7] Godine 1856. objavila je još jedan antirobovlasnički roman (Dred: A Tale of the Great Dismal Swamp), ali on nije doživeo uspeh.[7] Od 1852. do 1864. živela je u Andoveru, u Masačusetsu, da bi se, nakon što se njen muž penzionisao, ponovo preselila u Hartford. Dok je živela u Andoveru, objavila je još nekoliko romana, koji predstavljaju hronike života u Novoj Engleskoj.[7] Takođe je objavljivala članke u časopisu Atlantic Monthly, što joj je donosilo profit sve do 1869. kada je časopis izgubio više od 15.000 pretplatnika zbog njenog članka Prava priča o životu Lejdi Bajron (The Truе Story of Lady Byron’s Wife), gde je predstavila njene bračne probleme i razvod od čuvenog pesnika. Ipak, ovo je nije sprečilo da članak proširi i objavi kao knjigu pod naslovom Odbrana Lejdi Bajron (Lady Byron Vindicated).[7] Pored pomenutih dela, Herijet Bičer Stou je pisala i objavljivala i knjige za decu.[7] Umrla je u Hartfordu 1. jula 1896, u 85. godini, od moždanog udara. Maria Pasqual i Alberich (Barcelona, ​​1. srpnja 1933. - 13. prosinca 2011.) bila je plodna i popularna španjolska ilustratorica. Maria Pascual Alberich započela je svoju karijeru kasnih 1940-ih, izmjenjujući uvodnike kao Ameller (Los Mil y una Cuentas, Mala princeza), Marte (Sam, Cuentos Mariposa) i Toray (Azucena, Cuentos de la Abuelita, Mis Tales). Pascual Alberich je od 1955. radio gotovo isključivo za izdavačku kuću Toray u obje prethodne i nove zbirke: Alice (1955), Graciela (1956), Lindaflor (1958), Rosas Blancas (1958), Guendalina (1959), Susan ( 1959.), Serenada (1959.) i Tales Diadem (1960.). U Editorial Brugueri objavila je nekoliko strip priča, “Sissi” (1957.) i “Cuentos de Andersen” (1958.), koji su brojevi 38. i 57. serije Priče.[1] Kasnije je Pascual Alberich radio u Editorial Susaeti, koristeći svoju reputaciju za predstavljanje zbirki kao što su Las Muñecas Pascual Maria i Muñecas Recortables de María Pascual. Međutim, njen najvažniji posao je odradio s Grupom Ocean: Dječje priče, Dječja Biblija, Basne, Tisuću i jedna noć, Uči engleski s Maríom Pascual, Učim matematiku, Moj prvi rječnik, Seks ispričan djeci itd. među najvažnijima, iako nisu bili jako poznati jer su bili namijenjeni Južnoj Americi i nekoliko europskih zemalja. Njezini osobni radovi uključuju više od 2000 crteža, a čuvaju se u Biblioteca de Catalunya.... Stari zavet (originalno: Sveto pismo Staroga zavjeta) jeste hrišćanski naziv za zbirku svetih spisa koji prethode Isusu Hristu i Novom zavetu. Jevreji ga nazivaju Tanah.[1] Sastoji se od knjiga zakona, istorije, proročanstava i pesama. Za hrišćane, Stari zavet čini prvi deo Svetog pisma (drugi deo čini Novi zavet).[2] Vremenom je hrišćanski Stari zavet stekao izvesne razlike u odnosu na jevrejski Tanah. Za judaizam, zbirka svetih knjiga Tanaha na hebrejskom jeziku je uobličena još u 5. veku p. n. e. Rana hrišćanska crkva koristila je grčki prevod iz 2. veka p. n. e, koji je uključivao i spise kojih nema u jevrejskom kanonu. Jeronim je sumnjao u autentičnost tih knjiga, ali su one tek protestantskom reformacijom odvojene od Starog zaveta. Pravoslavni i rimokatolici ih zovu devterokanonskim, a protestanti apokrifnim knjigama....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! `Zlatna knjiga detinjstva` Ilustracije: Radoslav Zecevic Ljubivoje Ršumović (Ljubiš, 3. jul 1939) srpski je književnik i pesnik, istaknuti dečji pisac, autor kultnih dečjih emisija „Fazoni i fore“, „Dvogled”, „Hiljadu zašto“ i drugih. Napisao je preko 90 knjiga, uglavnom za decu, a jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije.[1] Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.[2] Sa porodicom i prijateljima je osnovao neprofitnu organizaciju Fondacija Ršum. Ljubivoje Ršumović rođen je u selu Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine, od oca Mihaila i majke Milese Ršumović. Dalji preci su mu Okiljevići od Gacka.[3] Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu. Diplomirao je 1965. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku komparativne književnosti. Počeo je pisati rano, još kao osnovac u Ljubišu. Prve pesme objavio je kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u Užičkim Vestima, a zatim u Književnim novinama. U Beogradu je upoznao Duška Radovića, pod čijim uticajem je počeo da piše pesme za decu. Na njegovo stvaralaštvo takođe je uticao i Jovan Jovanović Zmaj, ali i pedagoška doktrina Džona Loka.[1] Od 1965. godine radio je u redakciji programa za decu na Radio Beogradu, kao autor emisija „Utorak veče - ma šta mi reče`, „Subotom u dva` i „Veseli utorak`. Tri godine nakon toga prešao je u Televiziju Beograd, gde je bio autor emisija za decu „Hiljadu zašto“, „Hajde da rastemo“, „Dvogled” i „Fazoni i fore“, koja je imala preko sto četrdeset epizoda.[1] Kao televizijski poslenik napisao je, vodio i režirao preko šest stotina emisija, a osim programa za decu, bio je autor i nekoliko dokumentarnih programa, poput serije „Dijagonale - priče o ljudima i naravima`. Objavio je 86 knjiga, uglavnom za decu, a njegova dela prevedena su na više stranih jezika. Takođe, Ršumović je autor tri udžbenika za osnovne škole: „Deca su narod poseban`, za izborni predmet Građansko vaspitanje (drugi razred), kao i „Azbukvar` i „Pismenar` za prvi razred. Od 1986. do 2002. godine bio je direktor Pozorišta „Boško Buha“, a trenutno je predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije[4] i predsednik saveta Međunarodnog festivala pozorišta za decu koji se održava u Subotici.[5] Jedan je od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića, kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, a takođe je i jedan od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[6] Uporedo sa književnim radom i radom na televiziji, Ršumović se bavio i fotografijom i sportom. Osnivač je, takmičar, i prvi predsednik Karate kluba „Crvena Zvezda`.[1] Danas živi i radi u Beogradu. Recepcija dela Pisac Filip David je o njegovom delu napisao: Dečja poezija Ljubivoja Ršumovića po mnogo čemu je osobena. Moderna po duhu i izrazu, ona je istovremeno duboko uronjena u dobru tradiciju srpske književnosti za decu. Duhovito i prijateljski Ršumović mladim sagovornicima prikazuje jedan živi, aktivan kosmos nastanjen ljudima, životinjama i stvarima pojednako obdarenim i sposobnim da govore o sebi i drugima, o ljubavi, drugarstvu, razumevanju i nerazumevanju, raznim ovozemaljskim čudesima koja se skrivaju u svakodnevici, u naizgled običnim trenucima našeg života.[7] Dečji pesnik Duško Radović o Ršumovićevom delu smatra: Jedan ciklus poezije za decu završen je, i to slavno. Od Zmaja do Ršumovića. Novi ciklus počeće od Ršumovića a završiće se sa pesnicima koji još nisu rođeni.[8] Milovan Danojlić je o njegovom delu zapisao: Pogleda li se pažljivije rečnik Ršumovićeve poezije, lako će se uočiti smelost sa kojom pesnik koristi nepesničke reči, reči iz najšire, svakodnevne potrošnje, ili čak i one iz međunarodnog opticaja. Zapostavljene, prezrene i osumnjičene, on je te reči udostojio pažnje i one su, zahvalne, zasjale u njegovim pesmama svim žarom što ga u sebi nose. Samo je jedanput, jednom pesniku, i to dečjem pesniku, bilo dano da zaigra na tu kartu, da pokaže širokogrudost prema jakim sazvučjima i proskribovanim rečima. Zahtev da se strane reči izbegavaju u poeziji i dalje ostaje na snazi, i to sa valjanim razlozima. Samo je jedanput taj zahtev, u igri, mogao biti izigran: Ršumović je iskoristio taj trenutak.[9] Estetičar i kritičar Sveta Lukić tvrdi: Ljubivoje Ršumović se ovim delom, pre svega ciklusima `Kuća` i `Braća` pridružuje uspešnim nastojanjima jednog dela svoje generacije (ili tek neku godinu starijih) pesnika: Ljubomira Simovića, Milovana Danojlića, Matije Bećkovića). U nekoj budućoj tipologiji savremenog srpskog pesništva, kojae nikako da se izgradi, sigurno će ta struja dobiti veoma istaknuto mesto.

Knjiga je dosta dobro ocuvana.. Čuveni engleski pisac Oldos Haksli produkt je visoke obrazovanosti, pa je, sem drugog, i muzički obrazovan. U kontrapunktskom spletu video je shemu i simbol i za život i za roman. Kad Haksli počne da radi, da se pita, da se seća, da misli, da sažima, da modeluje, da progovara kroz mnoge glave i usta, to su orgulje, to je kontrapunkt. Tehnika romana Kontrapunkt je čudesna. Živi život i ideologije jakih intelekata muzički su sliveni u jedan moćan broj dokaza da je tačno Hakslijevo učenje o nerazdvojnosti anđela i životinje u svakom času, u svakom pokretu misli i volje. Ovim svojim romanom Haksli je, kao nikada pre ni posle, izveo muziciranje lepe književnosti. Pred teškim zadatkom da dâ roman ideja, ali da pored toga dâ i roman života, i to punog života, života sa atavističkim i životinjskim primesama – Haksli se rešio da pokuša orguljsku tehniku. I uspeo je ovoga puta u potpunosti. Genijalnom jednom tehnikom, i ideje i život su se rastvorili u nečem trećem, što je čista, fluidna, lako čitana umetnost, čisto umetničko uživanje. Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka.[1][2][3] Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela. Napisao je čuveno delo Vrli novi svet. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji. Sadržaj 1 Medicinska istraživanja 2 Dela 2.1 Romani 2.2 Kratke priče 2.3 Poezija 2.4 Putopisi 2.5 Zbirke eseja 3 Zanimljivosti 4 Reference 5 Literatura 6 Spoljašnje veze Medicinska istraživanja[uredi | uredi izvor] Poznat je i kao zagovornik korišćenja psihoaktivnih supstanci, o čemu je iscrpno pisao u svojoj knjizi Vrata percepcije (The Doors of Perception) po kojoj je sastav Dorsi (The Doors) dobio ime.[4] Hakslijevu pažnju su posebno privukla medicinska istraživanja engleskog psihijatra Hemfrija Ozmonda, koji je nastojao novootkrivenu supstancu LSD da upotrebi u lečenju određenih mentalnih poremećaja.[5] Godine 1953, Hemfri Osmond je snabdeo Hakslija sa dozom meskalina.[6] Haksli je dobrovoljno eksperimentisao s psihodeličnim drogama pod nadzorom dr Ozmonda, zaključivši da je LSD droga koja proširuje svest i omogućuje iskorak u alternativnu stvarnost.[5] U knjizi „Vrata percepcije“ isticao je da ljudski um u svakodnevnom opažanju deluje kao filtar koji selektivno propušta samo nužne informacije, dok LSD uklanja ovaj filtar i tako čini ključ za vrata spoznaje. Kad se ta vrata jednom otvore, onda navali bujica utisaka, boja, zvukova i slika, svakodnevne stvari vide se drukčijima, javljaju se čudne vizije, a misli koje se obično smatraju banalnim sada se pokazuju kao stvari od velikoga značenja. To, po Haksliju, nije ništa drugo do mistična ekstaza, direktan ulaz u transcendentno.[5] Na temelju toga predviđao je senzacionalan preporod religije čim LSD dođe do širih narodnih masa. Smatrao je da ako ova droga može proizvesti religijske učinke, onda je ona puno više od pukog sredstva za promenu raspoloženja.[5] Dela[uredi | uredi izvor] U romanima, novelama i esejima Haksli je kritičar građanske inteligencije između dva rata. Kasnije, posle Drugog svetskog rata, on je pesimista i savremenu civilizaciju pokušava da nađe u mističnim spekulacijama.[7] Romani[uredi | uredi izvor] Setni krom (1921) Antic Hay (1923) Jalovo lišće (1925) Kontrapunkt (1928) Vrli novi svet (1932) Bezooki u Gazi (1936) Nakon mnogo leta umire labud (1939) Vreme mora biti zaustavljivo (1944) Majmun i bit (1948) Genije i boginja (1955) Ostrvo (1962) Kratke priče[uredi | uredi izvor] Limbo (1920) Mortal Coils (1922) Mali Meksikanac (SAD - mladi Arhimedes) (1924) Dve od tri Gracije (1926) Kratke sveće (1930) Jakobove ruke; Bajka (krajem 1930-ih) Sabrane kratke priče (1957) Poezija[uredi | uredi izvor] Plameni točak (1916) Jona (1917) Poraz mladosti (1918) Leda (1920) Arabia Infelix (1929) The Cicadas (1931) Prva filozofova pesma Putopisi[uredi | uredi izvor] Idući putem (1925) Zajedljivi pilat: dnevnik jednog putovanja (1926) Preko Meksičkog zaliva (1934) Zbirke eseja[uredi | uredi izvor] Na margini (1923) Idući putem (1925) Novi i stari eseji (1926) Prave studije (1927) Radi šta hoćeš (1929) Vulgarnost u književnosti (1930) Muzika noću (1931) Tekstovi i uvodi (1932) Drvo masline (1936) Reči i njihovo značenje (1940) Umetnost viđenja (1942) The Perennial Philosophy (1945) Nauka, sloboda i mir (1946) Teme i varijacije (1950) Sutra, sutra i sutra (1952) Vrata percepcije (1954) Raj i pakao (1956) Adonis i alfabet (1956) Sakupljeni eseji (1958) Vrli novi svet Reviziran (1958) Književnost i nauka (1963) Scenariji Hrabri Novi svet Čovekoliki majmun i esencija 1940 Ponos i predrasuda (kolaboracija) 1943 Madame Curie|Gospođa Kiri (kolaboracija) 1944 Džejn Ejr (kolaboracija sa Džonom Hausmanom) 1947 Ženska osveta 1950 Preludijum slave 1951 Originalni scenario (odbijen) za Diznijev animirani film Alisa u Zemlji čuda [8] 1971 Bezoki u Gazi (BBC mini serija u kolaboraciji sa Robin Čapman)[9] Audio snimci 1955 Znanje i razumevanje [10][11] 1955 Ko smo mi? [11][12] Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Predavao je jedan semestar francuski jezik mladom Džordžu Orvelu na Itonu. Pojavljuje se u gornjem desnom uglu na ilustraciji jednog od najpopularnijih albuma svih vremena “Klub slomljenih srca narednika Pepera” Bitlsa. LSD je prvi put uzeo 24. decembra 1955, a poslednji put na samrti, 23. novembra 1963. Poslednje reči su mu bile: „LSD 100 miligrama IM“ (u mišić).

Knjaževac Matica srpska, 1963. Prvo izdanje! Sadrži neke eseje koji nikada kasnije nisu preštampani, jer se drugo, Nolitovo izdanje ove knjige značajno razlikuje. Ex libris pečat. Osim toga, odlično očuvana. Bora Ćosić (Zagreb, 5. april 1932) srpski i hrvatski je romanopisac esejista i prevodilac.[1] Rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin. Napisao je oko 50 knjiga, kao i nekoliko pozorišnih drama, koje su sa velikim uspehom igrane u beogradskom Ateljeu 212. Za roman `Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji` dobio je za 1970. godine (za 1969) NIN-ovu nagradu za roman godine.[2] Biografija Bora Ćosić, rođen 1932. u Zagrebu, 1937. sa porodicom preseljen u Beograd. Tu je završio srednju školu u Prvoj muškoj gimnaziji, studirao na odseku filozofije Beogradskog univerziteta. U mladosti je prevodio ruske futurističke pesnike, uređivao je list `Mlada kultura` 1952, reviju `Danas` 1961-1963,[1] časopis `Rok` 1969-1970. Radio je kao dramaturg i umetnički savetnik u filmskim preduzećima `Slavija`, 1958-1959, i `Avala`, 1962-1963. Sarađivao je na dokumentarnim filmovima, pisao dijalog za igrane filmove. Tokom boravka po Evropi, pored celovitih knjiga objavio je više stotina tekstova po novinama i časopisima Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Holandije, Mađarske, Rumunije, Rusije, Poljske, Albanije. Učestvovao je na više od dve stotine čitanja u nekoliko evropskih zemalja. Dao više od stotinu intervjua za različita glasila, štampu, radio i televiziju. Učestvovao na književnim konferencijama, festivalima, simpozijumima, međunarodnim sastancima i kongresima.[3] Književno stvaralaštvo Karijeru pisca započinje romanom Kuća lopova iz 1956. godine te zatim objavljuje knjige eseja Vidljivi i nevidljivi čovek, 1962, Sodoma i Gomora, 1963. godine. Autor je kultnog romana novije srpske proze, Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, 1969, smestenom u ratnom i posleratnom Beogradu. Ćosić je istovremeno naslednik srednjeevropske prozne tradicije intelektualnog esejizma, kao i jedan od poslednjih intelektualaca koji se emocionalno iskreno identifikovao sa jugoslovenskom himerom, s mešavinom elegičnosti i mučnog preispitivanja nakon njenog raspada. Po tom romanu je snimljen i istoimeni film. Raspad Jugoslavije odveo je pisca u dobrovoljno izgnanstvo (najčešće boravi u Rovinju i Berlinu, dok objavljuje u Hrvatskoj).[4] Taj deo njegovog stvaralaštva je obeležen uglavnom esejističkim delima, među kojima se ističu Dnevnik apatrida, 1993, (opet jedno poigravanje s fiktivnim identitetom preko kojeg Ćosić iznosi stavove o savremenoj drustvenopolitičkoj stvarnosti), Dobra vladavina, 1995, te Carinska deklaracija, 2000, poluautobiografski tekst natopljen promišljanjima o propalim južnobalkanskim ogledima i autorovim pomešanim osećanjima prema toj tvorevini. Napisao je oko 50 knjiga, izdatih u Srbiji, Hrvatskoj i Nemačkoj.[5] Nagrade 1969: NIN-ova nagrada, za roman Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji.[2] 2002: Nagrada za Evropsko razumevanje, za autobiografski esej Carinska deklaracija.[6] 2008: Nagrada Albatros Zadužbine Gintera Grasa.[7] 2001: Nagrada Stefana Heyma.[8] Dela Nepotpun popis dela: Kuća lopova, 1956. Vidljivi i nevidljivi čovek, 1962. Sodoma i Gomora, 1963. Priče o zanatima, 1966. Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, 1969. Tutori, 1978. Poslovi/sumnje/snovi Miroslava Krleže, 1983. Doktor Krleža, 1988. Rasulo, 1991. Dnevnik apatrida, 1993. Dobra vladavina (i psihopatalogija njenog svakodnevlja), 1995. Carinska deklaracija, 2000. Pogled maloumnog, 2001. Tkanje, 2001. Nulta zemlja, 2002. Irenina soba, (poezija), 2002. Izgnanici, 2005. Consul u Beogradu, 2007. Put na Aljasku, 2008. Zapadno od raja, 2009. Kratko detinjstvo u Agramu, 2011. Doručak kod Majestica, 2011.

Tehničke Karakteristike proizvoda: Kućna mini-šivaća mašina Materijal: plastika + metal Veličina: 105*25* 7 mm Ručno upravljanje, Automatska regulacija dovoda boda Veličina rada na odeći ne smije biti veća od 1 mm, što odgovara širini tfarmerki, presavijenih na pola... Pravilno korišćenje : 1. Držanje mašine -Uhvatite temelj mašine s četiri prsta desne ruke i stavite palac na gornji poklopac kućišta stroja. 2. Uvlačenje konca: Lagano izvucite konac na kalemu. Zatim prođite kroz vodeću žicu. Privremeno postavite glavni konac kraj igle i provucite udevač konca od prednjeg dela igle (do zgloba tela) kroz otvor za iglu, zatim uvucite konac u mali otvor udavača, izađite iz udavača konca i izvucite konac za oko 2 -3 cm. 3. Postavljanje tkanine: Kažiprstom desne ruke podignite pritisnu ploču, stavite tkaninu koju želite šiti ​ ravno ispod pritisne ploče i nežno je vratite na pritisnu ploču kako biste pritisli tkaninu; 4. Postupak šivenja: Držite tkaninu levom rukom, palcem desne ruke nežno i brzo pritisnite vrh gornje navlake i pritisnite vrh navlake prema dole, a zatim ponovno pritisnite palac prema dole. Uzastopno, mehanizam za uvlačenje tkanine automatski šalje ušiveni materijal ulevo. Desna ruka stroja postupno se pomiče udesno, a leva ruka drži tkaninu kako bi lagano pomicala šiveni materijal ulevo prema ritmu šivenja dok se šivanje ne z avrši; S naličja tkanine koju želite šiti ​​izvucite kraj konca, stavite ga u sledeći bod i zavežite čvor, tada će bod biti čvrst; nemojte povlačiti konac jakim povlačenjem tkanine na kraju glave za šivanje, kako ne biste oštetili igle i pribadače; 6. Ovaj uredjaj može automatski uvlačiti tkaninu i podešavati zategnutost između klinova, ali obratite pažnju na sledeće tačke: ako su klinovi prečvrsti, lagano namestite pritisnu maticu u smeru suprotnom od kazaljke na satu; ako su klinovi previše labavi, lagano namestite pritisnu maticu u smeru kazaljke na satu; Šavovi su čvrsti. Ako su ubodi veći, leva ruka može malo brže povlačiti tkaninu. Ako su šavovi gušći, leva ruka može malo sporije povlačiti tkaninu; 7. Zamena kalema: Ako koristite veliki kalem, možete spojiti rezervnu produžnu šipku na osovinu kalema i staviti je u veći kalem. Stavite rezervnu plastičnu kapicu na kraj šipke da učvrstite veliki konac, zatim ponovo provucite konac, podesite napetost konca i šijte; 8. Promena igle: otpustite pričvrsni vijak i izvadite slomljenu iglu. Postavite novu iglu kao što je prikazano, pazite da ravna strana igle bude okrenuta prema vijku za pričvršćivanje, nemojte je postavljati unatrag. Džepni tip, ručni rad, šivaći stroj ima funkcije automatskog dodavanja tkanine i podešavanja napetosti između uboda za postizanje profesionalnih rezultata;

ISBN: 978-86-918845-0-5 Година издања: 2015. Аутор: Џ. Р. Р. Толкин (J. R. R. Tolkien) Приређивач и прилагачи: Александар Микић (приређивач), Елизабет Кари, Анке Ајсман, Рут Луис, Тед Нејсмит и Зоран Пауновић Издавач: Сновиђења, Нови Сад Напомена: књиге нема у слободној продаји; колекционарски примерак Област: поезија; есејистика; ликовна уметност Језик и писмо: српски (ћирилица) и енглески Број страна: 287 Опрема: тврд повез; шивени табак; пластифициране корице Величина (формат): А5 (21 cm х 14,7 cm) Опис: - веома мало позната поема Џ. Р. Р. Толкина Песма о Отруу и Итрун (The Lay of Aotrou and Itroun) - српски препев, уз строго поштовано устројство свих 506 стихова, приказан упоредо с изворним делом на енглеском језику - стварана током двадесетих и тридесетих година ХХ века - надахнута келтским бретонским народним предањем, уз сличности с појединим деловима постхумно објављених дела попут Силмарилиона, Деце Хуринове и Берена и Лутјене - изворно објављена једино у лингвистичком часопису The Welsh Review, 1945. године - друго и, у односу на прво издање из 2002.године, веома проширено у потпуности двојезично издање Садржај: - сав садржај дат је упоредо на српском (с леве стране) и енглеском језику (с десне стране) - митолошка мапа данашњег јужног Велса, Корнвола и Бретање (форзец) - насловна страна - импресум - Предговор / Preface (А. Микић, стр. 8-15) - поема Песма о Отруу и Итрун (Џ. Р. Р. Толкин, стр. 16-111) - есеј Песма о човеку и натприродном / The Lay of Man and the Supernatural (А. Микић и Елизабет Кари, стр. 113-272): увод, 1. Толкин и хришћанство, 2. Келтска васељена, 3. Толкин и Келти, 4. Мала Британија, 5. Где и када? 6. Извор, 7. Сродници, 8. ,,Бритски бард``, 9. Кориган, 10. Отру, 11. Итрун, 12. По(р)ука, литература - Илустрације (боја, сјајни папир): 1. Песма о Отруу и Итрун (А. Микић), 2. Отру и Итрун (Анке Ајсман), 3. Госпа од Лхин Ван Ваха (Рут Лејкон), 4. Звона Абердавија (Рут Лејкон), 5. Кориган даје стакло Отруу (Тед Нејсмит), 6. Отру гони зачарану кошуту кроз Броселијанду (Тед Нејсмит), 7. Итрун ишчекује Oтруов повратак из лова (Тед Нејсмит), 8. Молитва Господња на синдарском језику (А. Микић) - рецензија проф. др Зорана Пауновића - кратки животописи и утисци о Песми свих прилагача - митолошка мапа данашње бретонске области Леон, попришта радње Песме (нарзец) Препоруке: - рецензија Џејсона Фишера из Митопејског друштва, http://lingwe.blogspot.rs/2015/08/a-standalone-edition-of-lay-of-aotrou.html - рецензија др Ненси Марч, председнице једне од секција Менсе САД, у часопису Beyond Bree, https://drive.google.com/open?id=0BycaSrlTvmqfSnR5NWxzeGZFUWs - Тед Нејсмит, http://www.tednasmith.com/site-map/j-r-r-tolkien/tolkien-other-works/ - Goodreads: https://www.goodreads.com/book/show/35063222-the-lay-of-aotrou-and-itroun

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga Henrika Markjeviča, redov­nog profesora Jagjelonskog univerzi­teta u Krakovu, predstavlja pokušaj analize i razvijanja osnovnih pojmo­va marksističke nauke o književno­sti. Pri tome on krajnje nedogmatično i otvoreno stupa u dijalog sa drugim savremenim pravcima književnoteorijskih istraživanja, spreman da i iz nemarksističkih književnoteorijskih pravaca preuzme ono što po njegovom uverenju predstavlja stva­ran doprinos savremenom proučava­nju književnosti. Treba priznati da marksistička književna kritika i teo­rija književnosti nije uvek bila spremna za takav dijalog, bez koga je nemoguće danas izgraditi jednu marksističku nauku o književnosti, spremnu da relevantno govori o osnovnim problemima književnoteorijskog proučavanja. U tom pogledu, knjiga profesora Markjeviča ima izuzetan značaj kao pokušaj da se na širokoj osnovi modernog teorij­skog proučavanja književnosti iz­gradi jedna otvorena marksistička nauka o književnosti. Nolit 1974. 390 strana, tvrdi platneni povez Henrik Markievicz, prvobitno Herman Markievicz (rođen 16. novembra 1922. u Krakovu, umro 31. oktobra 2013, tamo [1]) - poljski filolog, profesor humanističkih nauka (1956), teoretičar i istoričar književnosti, od 1956 profesor Jagelonskog univerziteta u 1989–2002 glavni urednik Poljskog biografskog rečnika Rođen je u Krakovu u asimiliranoj jevrejskoj porodici, kao sin Adolfa (Abraham) Markievicz i Debora Leia rođena Horovitz. Profesor Jagelonskog univerziteta, aktivni član Poljske akademije nauka i nauka, stvarni član Poljske akademije nauka, bivši direktor Instituta za poljsku filologiju (danas Fakultet za poljske studije) Jagelonskog univerziteta. Bavio se istorijom poljske književnosti u godinama 1864–1939, teorijom literature, metodologijom literarnog istraživanja, istorijom književnosti i književnom kritikom. U godinama 1946-1948 pripadao je Poljskoj radničkoj stranci, a od 1948. godine PZPR [2]. 1953. godine potpisao je rezoluciju ZLP-a o suđenju u Krakovu. Dugo godina zamjenik glavnog urednika `Dziennik Literature` i urednik Poljskog biografskog rječnika, urednik serije `Biblioteka književnih studija`, član glavnog urednika `Slika poljske književnosti 19. i 20. stoljeća`. Sahranjen je 7. novembra 2013. godine na vojnom groblju u ul. Prandoti u Krakovu. Njegov sin Riszard Markievicz je profesor pravnih nauka, dugi niz godina šef Katedre (ranije Instituta) za intelektualno vlasništvo Jagelonskog univerziteta [3]. publikacije Prus i Jeromski (1954, 1964) Tradicije i revizije (1957) monografija o literaturi pozitivizma: Literatura pozitivizma, 1986 Pozitivizam, 1978, 1999 radi iz oblasti književne teorije i metodologije književnosti: Glavni problemi znanja o književnosti, 1965 Umetnost interpretacije, 1971 Stari i novi preseci i aproksimacije, 1976 Dimenzije književnog dela, 1984 Literatura i njeno okruženje, 1989 Teorija romana u inostranstvu, 1995 Poljske teorije romana, 1998 radovi iz istorije nauke o književnosti i književne kritike: Poljske studije književnosti, 1981 Književna svest, 1985 Koautor (zajedno sa Andžejem Romanovskim) rečnika krilaticanih reči (druga serija - 1998). Izabrana dela Henrika Markievicza pojavila su se u šest svezaka u periodu 1995-1998. Bio je takođe autor autobiografske knjige Moja poljska biografija - sa istorijom u pozadini (2002), dopunjene intervjuom Barbare Šopienske. Ordenima, nagradama i nagradama 2000. godine odlikovan je Komandnim krstom Zvezdom reda Polonia Restituta [4]. U januaru 2007. godine nagrađena je Zlatnom medaljom za zasluge u kulturi - Gloria Artis [5]. U junu 2001. godine, biografska knjiga „Boi-Zelenski“ dobila je nagradu „Krakovska knjiga meseca“. 2010. godine dobio je specijalnu počasnu nagradu od Kazimierz Viki [6]. Počasni doktorat Pedagoškog univerziteta (trenutno Pedagoški univerzitet) u Krakovu (1996) i Univerziteta u Gdanjsku (1996)