Polumek povez, bez pisanja, odlicne 5 Izdavač: Stari Kolasin, Novi Svet, Institut za srpsku kulturu Godina: 1996

SAJAM 1:Ako stvarate svoju biblioteku , nudimo 20 knjiga domaćih pisaca vrlo očuvane u tvrdom povezu: 1 Dragiša Vasić Odabrana dela 2 Bogdan Čiplić Zid plača 3 Žika Lazić David lutalica 4 Dobrilo Nenadić Kiša 5 Božidar Milodragović Marta od aprila 6 Aleksandar Tišma Vere i zavere 7 Slavomir Nastasijević Hanibal ante portas 8 Vuk S. Karadžić Život i običaji naroda srpskog 9 Stevan Sremac Ivkova slava 10 Al. Tadić Pali za lepša svitanja 11 Predrag Palavestra Književne teme 12 Zbornik radova Alkoholizam i društvo 13 Rodoljub Čolaković Kazivanja o jednom pokoljenju 14 Oskar Davičo Bekstva 15 Aleksandar Tišma Nasilje 16 Ilija Kosanović Dijalektički materijalizam 17 Stevan Kaćanski Celokupna dela 18 Antonije Isaković Tren 1 19 Antonije Isaković Tren 2 20 Oskar Davičo Radni naslov beskraja

Sergej Jesenjin - Celokupna dela : Knjiga 1 - Lirika (1910 - 1916) Knjiga 2 - Lirika (1917 - 1923) Knjiga 3 - Lirika (1924 - 1925) Knjiga 4 - Poeme / Improvizacije, skice / Čatuške Knjiga 5 - Proza Knjiga 6 - Pisma / Studija o Jesenjinu / Bibliografija Autor: Sergej Jesenjin Izdavač: Rad, Beograd Dobro stanje P

PERL BAK SABRANA DELA-TOM OD 12 KNJIGA 1.DOBRA ZEMLJA 282 STRANE 2.ISTOČNI VETAR ZAPADNI VETAR 175 STRANA 3.MATI 208 STRANA 4.SINOVI 406 STRANA 5.DUGA LJUBAV 320 STARNA 6.OBEĆANJE 286 STARNA 7.TVORAC GRADA 495 STRANA 8.PAVILJON ŽENA 451 STRANE 9.DUH I TELO 427 STARNA 10.ZMAJEVO SEME 380 STARNA 11.RASTURENI DOM 357 STRANA 12.GLASOVI U KUĆI 214 STARNA TVRD POVEZ,IZDANJE 1974 ,BEZ OČTEČENJA KAO NA FOTKAMA

Henrik Sjenkjevič, Sabrana dela, 7 knjiga nedostaje Quo vadis Otokar Keršovani, Rijeka, 1965. tvrd povez veoma dobro očuvane knjige, baš lepo izdanje, nežno plave boj U pustinji i prašumi Potop 1-2 Ognjem i mačem 1-2 Pan Volodijovski Križari, malo zapljana korica, lako se može obrisati

U vrlo dobrom stanju,iz lične kolekcije,celokupna dela Prve tri knjige poezije 1.Lirika 1910-1916 2.Lirika 1917-1923 3.Lirika 1924-1925 4 knjiga Poeme,5 knjiga proza,a 6 knjiga Pisma,Studije o Jesnjinu,kao i bibliografija Izdanje Rad,1975 godina

Rat i mir - original. Istorijski zabavni list, izdanje “Mikijevog carstva”. Buridan 1,2,3. Sva tri dela po ceni jednog. 1.deo nema naslovnu stranu, sve ostalo je u idealnom stanju. 2.deo je u super stanju, ima jednu blagu krhotinu na prvoj strani. 3.deo je u losem stanju, ima krhotine na krajevima sto pomalo utice na sadrzaj, ali je razumljivo. Zato idu sva tri dela zajedno po ceni jednog.

Radomir Smiljanić, Odabrana dela I-VI Tvrdi povez IZDAVAČ: PARTIZANSKA KNJIGA - BEOGRAD, 1982. POVEZ: TVRD POVEZ, 20,5 CM. STRANA: 1711 STR. (SVIH 6 KNJIGA) odlično očuvane knjige KOMPLET ČINE SLEDEĆI NASLOVI: 1. NEKO JE OKLEVETAO HEGELA 2. U ANDIMA HEGELOVO TELO 3. BEKSTVO NA HELGOLAND 4. LJUBAVNE ISPOVESTI SOFIJE MALOVRAZIĆ 5. MIHAELOV POVRATAK MARIJI 6. KAKO UNIŠTITI BEOGRAD

Sabrana dela 1-7,imaju tragova pisanja flomasterom po bočnim delovima knjiga,nažalost deca su pisala iako su knjige čuvane u vitrini,unutrašnjost u odličnom stanju. Autor:Andre Žid. Izdavač:Otokar Keršovani,Rijeka 1980. Format:21cm x 12,5cm. 1.Zemaljska Hrana / Nova Hrana , 181 strana. 2.Povratak Razmetnoga Sina / Močvare / Tezej , 280 strana. 3.Pobodi I Odjeci , 275 strana. 4.Povratak Iz SSSR-a , 275 strana. 5.Povratak Iz Čada , 214 strana. 6.Vatikanski Podrumi , 237 strana. 7.Uska Vrata / Imoralist , 277 strana.

gra STRUCTATOR za modelovanje i maketarstvo sa oznakom D.R.G.M. ( Patent zaštićen od vlade Rajha ) sastoji se od 4 kutije sa mnoštvom drvenih delova.Velika drvena kutija je sa poklopcem koji više nije pričvršćen za kutiju dimenzija 385 x 335 mm ( moguća restauracija ) , katalozi su iz dva dela numerisani brojevima Nr. 0-1 i No.2-4 i sadrže mnogo skica kuća , kranova, vagona itd. Igra je proizvedena u Nemačkoj 1930tih godina i namenjena je kreativnom razvoju dece. Cena je iskazana u RM ( Reichmark)

Novo, nečitano, nema posvete. Sve ljubavi Lazara Kostića 1 i 2 - Ljiljana Pakić Godina izdanja: 2018 Broj strana: 355 Povez: Mek Zbog svoje svestranosti, specifične naravi, titule večitog romantika, znanja iz oblasti prava, medicine i mnogih drugih, Laza Kostić je za mnoge pisce velika inspiracija i renesansna ličnost. Iz tih razloga i profesorka književnosti i srpskog jezika Ljiljana Pakić napisala je dva dela o Lazi Kostiću.

Delimican komplet knjiga Branka Copica, ima 11 od ukupno 14 knjiga. Ovaj komplet je zapravo fototipsko izdanje izdanja iz 1975. Generalno jako lepo ocuvane knjige, jedna samo ima potpis, ostale sve su ciste, unutrasnjost odlicna, spolja poneka malo izbledela. Generalna ocena knjiga je 5-. 1. Bojovnici i bjegunci 2. Ljubav i smrt 3. Stari nevjernik 4. Prolom 5. Dozivljaji Nikoletine Bursaca, Ne tuguj bronzana strazo (ima potpis na predstrani) 6. Gluvi barut 7. Odumiranje medjeda 8. Osma ofanziva 11. Bosonogo djetinjstvo 12. Odumiranje medjeda 14. Delije na Bihacu Prosveta, Svjetlost, Veselin Maslesa 1981 Besplatna dostava se vrši putem Pošte i to kao CC paket (dostava na kućnu adresu). Ukoliko želite neki drugi skuplji način dostave razlika u ceni se doplaćuje.

Grafitna olovka sa debljim grafitnim delom (možda stolarska?) L & C Hardtmuth No 360 Made in Czechoslovakia Dužina 18 cm, prečnik 1 cm, prečnik srca 0,6 cm M K 2

ERNEST HEMINGVEJ - KOMPLET 1-6 IZDAVAČ. MATICA SRPSKA NOVI SAD TVRDOG POVEZA 1. SUNCE SE PONOVO RADJA, OČUVANA 2. ZBOGOM ORUŽJE, FLEKA U DONJEM DELU KORICA, OČUVANA 3. IMATI I NEMATI, STARAC I MORE MANJA FLEKA GORE NA KORICAMA, OČUVANA 4. ZA KIM ZVONO ZVONI, OČUVANA, 5. PREKO REKA U ŠUMU, OČUVANA, 6. PRIPOVETKE STANJE. PONEKA SA FLEKOM NA KORICA, UNUTRAŠNJOST OČUVANA, OCENA. 4, 4... KNJIGE KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, ZAM RF 4/5 ZEL

1. PSIHOLOGIJA NJEGOSEVE MISLI 2. SMJEH IGUMANA STEFANA - NJEGOSEV MANIFEST - 3. SAMOUBISTVO I APSURD 4. SLOBODA U KAVEZUU 5. NA KAMENU PISMO - 6. ODA ZLU 7. DOBA RAVNODUSNIH 8. RIJEC I DUSA - IZDAVAC ; UNIPRES- PODGORICA - BEOGRAD - 1998 GOD. TVRDI POVEZ , ZASTITNI OMOT , U ZASTITNOJ KUTIJI

Tvrd povez, ima potpis, odlicna 5 Hudozestvennaja literatura Moskva - Izbrannie v treh tomah 1976 Anton Pavlovič Čehov (rus. Антóн Пáвлович Чéхов, Taganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) bio je pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac.[1][2] Prve priče je objavio da bi mogao da se izdržava u toku studija medicine.[3] U književnosti se pojavio kratkim humoreskama, sažetog izraza i karakterizacije, zatim je prešao na novele i pripovetke, gde se njegov tužni humor postepeno pretvorio u rezignaciju i očaj. Istu tematiku obrađivao je i u dramama, u kojima nema ni tradicionalnog zapleta ni raspleta, kao ni pravih junaka ili jakih strasti, nego je u njima naglašena lirskim elementima sugestija atmosfere u kojoj se odvija život njegovih junaka.[4][5] Smatra se, uz Mopasana, najvećim novelistom evropskog realizma, dok je svojim dramama izvršio, a i danas vrši, jak uticaj na evropsko pozorište. Čehov je u početku pisao priče samo radi finansijske dobiti, ali kako su njegove umetničke ambicije rasle, on je uveo formalne inovacije koje su uticale na evoluciju moderne kratke priče.[6][7] Njegova shvatanja umetnosti, naročito dramske i scenske, vrlo su razložno saopštena u njegovoj prepisci.[2] Biografija Rođen je kao treće od šestoro dece trgovca Pavela Jegoroviča i Jevgenije Jakovljevne Morozove. Od 1876. do 1879. Čehov pohađa osnovnu i srednju školu u Taganrogu, često posećuje pozorište, objavljuje tekstove i uređuje školske novine. Čehovljev otac 1876. godine bankrotira i seli sa porodicom u Moskvu, dok Anton ostaje u Taganrogu. U to vreme Čehov piše svoju prvu dramu `Bez oca`, koja nije pronađena do danas. Anton P. Čehov 1879. godine završava srednju školu i odlazi u Moskvu, gde upisuje medicinu na Moskovskom univerzitetu. Tokom studija objavljuje anonimne članke u studentskim časopisima, ubrzo uzima i pseudonim Antoša Čehonte pod kojim piše u časopisima Peterburška gazeta, Novo vreme, Oskolki i Ruska misao. Između 1880. i 1887. Piše još pod pseudonimima: Doktor koji je izgubio svoje pacijente, Brat moga brata, Čovek bez... i t.d. Godine 1881. godine Čehov piše dramu koja će kasnije postati poznata pod imenom Platonov, a zanimljivo je da je ta drama izdata tek 1923, skoro 20 godina nakon autorove smrti. Studirao je medicinu i bio kotarski lekar, ali zbog nedovršenog diplomskog rada nije stekao lekarsku titulu. Započinje praksu u Čikinu, a iste godine objavljuje zbirku priča Melpomenine priče, dok u decembru prvi put pati od simptoma tuberkuloze. 1884. piše i jednočinku Na glavnom putu. Radnja jednočinke događa se u krčmi na glavnom putu, tekst nije prošao cenzuru i ocenjen je nepodobnim za izvođenje, te je prvi put objavljen 1914. povodom desetogodišnjice Čehovljeve smrti. Godinu dana kasnije Čehov putuje u St. Peterburg, gde upoznaje izdavača Alekseja Suvorina i slikara Isaka Levitana s kojima postaje blizak prijatelj, te ubrzo počinje pisati i objavljivati tekstove u Suvorinovim novinama Novo vreme. U aprilu 1890. Čehov odlazi na putovanje kroz Sibir do ostrva Sahalin, gde kao lekar istražuje život u zatvoreničkim logorima, nakon toga plovi još Tihim i Indijskim okeanom, a na putovanju se zadržao do oktobra iste godine. Putovanja su u Čehovljevom životu bila konstanta, pa tako već 1891. ide u obilazak zapadne Evrope, a iste godine izdaje novele Dvoboj i Žena sa sela. Kupuje malo imanje u Melihovu, gde seli sa porodicom. Epidemija kolere nastupa u razdoblju 1892—1893, A Čehov kao jedan od vodećih ljudi u pokrajinskoj sanitarnoj komisiji, besplatno leči najsiromašnije seljake i bori se protiv gladi. Objavljuje 11 priča među kojima je i Moja žena, Skakavac i jednočinku Jubilej. Godine 1893. upušta se u ljubavnu avanturu s Likom Mizinovom, s kojom se neće venčati ali će mu ona poslužiti kao inspiracija za lik Nine u drami Galeb. Piše Ostrvo Sahalin, izlaze mu tekstovi Anonimna priča i Veliki Volodja i mali Volodja. Zdravlje mu se pogoršava 1894. te putuje u Italiju i Pariz. Objavljuje dela Student, Učitelj književnosti, Crni monah. Konstantin Sergejevič Stanislavski i Vladimir Nemirovič Dančenko otvaraju 1897. Moskovski hudožestveni teatar, što će ubrzo imati veliki uticaj na Čehovljev dalji rad. Čehovu umire otac, a on sam boravi u bolnici zbog prvog akutnog napada plućne tuberkuloze. U septembru putuje u Francusku na lečenje, te su mu objavljene drame Ujka Vanja, Ivanov, Galeb i jednočinke kao i priče Seljaci, Kod kuće i Divljak. U maju 1898. Anton Pavlovič Čehov vraća se iz inostranstva i živi neko vreme na Jalti, gde preživljava drugi napad tuberkuloze. Čehov prodaje sva autorska prava na svoj rad izdavaču A. F. Marksu za 75.000 rubalja, što bi u današnjoj vrednosti bilo oko 80.000 dolara, i počinje da uređuje svoja sabrana dela. Iste je godine nagrađen Ordenom sv. Stanislava za rad u obrazovanju. Piše i objavljuje tekstove Na službenom poslu, Draga, Dama sa psetancetom. Tog leta prodaje imanje u Melihovu i gradi kuću na Jalti. Umetnik 1903. objavljuje svoju poslednju priču Zaručena, te mu izlazi drugo izdanje sabranih dela u 16 tomova. U junu cenzori zabranjuju izvođenje Čehovljevih drama u niskobudžetnim pozorištima za radničku klasu, a u septembru završava dramu Višnjik. Nakon toga, zdravlje Antona Pavloviča Čehova se pogoršava. Početkom juna Čehov putuje sa suprugom Olgom Kniper na lečenje u Nemačku gde 15. jula umire u Badenvajleru. Sahranjen je 22. jula na groblju Novo-devičje u Moskvi. Antona P. Čehova nazivaju začetnikom psihološkog realizma. U njegovim dramama ne postoji tipičan dramski sukob već sve što se događa u drami proizilazi iz psiholoških stanja, osećaja i unutrašnjih sukoba likova.[8][9] Čehov u svojim dramama takođe insistira na protoku vremena koji je jedan od mehanizama zbivanja u kojem se događaju promene. U Čehovljevim dramama su vrlo detaljno ispisane didaskalije i opisana mesta radnje što doprinosi opštem razumevanju likova i njihovih psiholoških stanja. Stvaralaštvo Iako je tvrdio da mu je medicina žena, a književnost ljubavnica, i uprkos tome što je svoj profesionalni život češće posvećivao upravo lečenju, u medicini je ostao poznat više kao – bolesnik, a svetsku slavu donelo mu je pozorište.[10] Ivanova U septembru 1887. pozorišni preduzetnik F.A. Korš naručuje od Čehova pozorišni komad za upravo započetu pozorišnu sezonu u svom pozorištu. Čehov se na deset dana povlači u izolaciju i u stvaralačkoj groznici piše dramu u četiri čina – Ivanova. Glavni lik je 35-godišnji Nikolaj Ivanov, vlasnik poseda, koji je u depresiji zbog raznih životnih problema. Njegova žena, Ana Petrovna, rođena kao Sara Abramson je Židovka koja se zbog udaje preobratila na pravoslavnu vjeru i izgubila miraz. Ana Petrovna umire od tuberkuloze. Jedino što joj može pomoći je odmor na Krimskome poluostrvu, ali Ivanov joj to ne može omogućiti jer duguje novac Zinaidi Savišnoj. Ivanov zapravo ne voli svoju umiruću ženu i jedini motiv za udaju bio mu je Anin veliki miraz koji je izgubila preobrativši se, a sad kad mu je supruga na samrti zaljubio se u kći Lebdjeva i Zinaide – Sašu. U prvoj verziji teksta Ivanov umire prirodnom smrću, tiho i neprimetno, što je kasnije Čehov promenio te se na kraju četvrtoga čina Ivanov ubija revolverom. Predstava je praizvedena 19. novembra 1887. godine u Ruskom dramskom pozorištu F.A. Korša u Moskvi. Probe za predstavu su trajale desetak dana, Čehov je gledao svaku probu te je bio vrlo nezadovoljan glumačkim izvođenjem. Deo publike primio je predstavu s oduševljenjem i velikim pljeskom dok je drugi deo publike glasno zviždao, a nakon premijere odigrane su još samo dve reprize. Čehov je na Ivanovu još radio, promenio je kraj i dve godine kasnije, 1889, predstava je 31. januara odigrana u Aleksandrinskom pozorištu u Sankt-Peterburgu, u režiji Fjodorova Jurkovskog. Ova predstava bila je vrlo uspešna, čak je i sam Čehov izašao na poklon s glumcima, a nakon ostalih izvođenja dobivao je još mnoge čestitke. Sljedeće godine Čehovu izlazi prva ozbiljna duža priča Stepa, a jednočinke Medved i Prosidba izvode se s uspehom, dok kratka priča U suton dobija Puškinovu nagradu Akademije nauka. Program večeri posvećene Čehovu, koje se održalo u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 1949. godine. Ujka Vanja U oktobru 1889. Čehov završava dramu Šumski goblin, predstava igra u decembru, ali dobija jako loše kritike, te je početkom nove godine Čehov pretvara u dramu Ujak Vanja, koja će biti objavljena tek 1897. Ujak Vanja događa se na ruskom selu, gde se na posedu nalaze četiri lika bez ikakvog smisla u životu, i bez nade u promenu. Osnovni odnos je ljubavni četvorougao. Jelena Andrejevna, mlada je i zgodna žena starog profesora Serebrjakova, koji je pre bio oženjen Vanjinom sestrom, iz toga prošlog braka Serebrjakov ima kćerku Sonju. Sonjin ujak Vanja, kao i seoski lekar i osobenjak Astrov zaljubljeni su u Jelenu Andrejevnu, dok se Sonji sviđa Astrov. Na kraju niti jedna veza ne biva ostvarena, a Serebrjakovi odlaze. Sve ostaje kako je i bilo bez ikakve nade da će biti bolje. Različita pozorišta u Kijevu, Krakovu i Nižem Novgorodu izvode Ujaka Vanju 1899, a Čehov razmišlja da dramu pretvori u kratki roman, ali ipak to ne čini. Iste godine, s obzirom da Čehov zbog bolesti nije mogao da dođe u Moskvu na predstave Moskovskog hudožestvenog pozorišta, pozorište je s celom trupom, kostimima, scenografijom i rekvizitom krenulo na dugi put prema Krimskom poluostrvu i Jalti. Tamo su hudožestvenici za A. P. Čehova i Maksima Gorkog izveli Galeba, Ujaka Vanju, Usamljene od Hauptmanna i Heddu Gabler Ibsena. Galeb Dramu Galeb Čehov piše 1895. godine, a ta drama govori o pozorištu, nepremostivim razlikama između stare i mlade generacije, ljubavi prema umetnosti. Glavni lik Galeba je poznata glumica Irina Nikolajevna Arkadina koja s ljubavnikom književnikom Borisom Aleksejevičem Trigorinom dolazi na imanje svoga bolesnog brata Sorina. Na imanju sin Irine Nikolajevne, Konstantin Gavrilovič Trepljov želi da postavi predstavu, pokušavajući da pronađe novi pozorišni oblik, ali majka nema sluha niti razumevanja za sinovljeve pokušaje. Glavna glumica te predstave je Nina Mihajlovna Zarečna, mlada devojka kojoj se Trepljov želi svideti pa joj daruje mrtvog galeba kojega je sam ubio. Nina je zgrožena tim postupkom, a istovremeno je opčinjena Trigorinom koji je zavodi povlačeći paralele između njenoga života i mrtvoga galeba kojega je dobila na poklon. Depresivni Trepljov, kojeg je Nina odbila, pokušava samoubistvo, ali metak mu je samo okrznuo glavu. Irina Nikolajevna Arkadina želi da ide nazad u Moskvu, dok Trigorin želi ostati na imanju. On ipak popušta željama ljubavnice. Nina i Trigorin se poslednji put vide pre njegovog odlaska, ona mu obećava da će postati glumica i da će se videti u Moskvi. Poslednji čin se događa dve godine kasnije, saznaje se da su Nina i Trigorin imali dete koje je umrlo i da se Trigorin vratio Irini Nikolajevnoj Arkadini. Nina je te dve godine provela putujući uokolo s drugorazrednom glumačkom družinom i sada sve to priča Trepljovu, koji se na kraju drame ustreli. Galeba je obeležio neuspeh na premijeri u Aleksandrovom pozorištu u Sankt-Peterburgu, ali već drugo izvođenje je pokazalo da mu je publika ipak sklona. Dana 17. decembra u Moskovskom hudožestvenom pozorištu premijerno je i s vrlo velikim uspjehom izvedena drama Galeb u režiji K.S. Stanislavskog, ali sam Čehov nije prisustvovao premijeri. U telegramu koji mu je nakon predstave poslao na u Jaltu V. Nemirovič-Dančenko napisao je: Tek što smo odigrali Galeba. Uspeh kolosalan. Publika je molila da ti u njeno ime pošaljemo telegram. Mi smo poludeli od sreće. Svi te ljubimo. Galeb je posle tog uspjeha postao simbolom MHAT-a. Tri sestre U januaru 1900. Čehov je izabran je za počasnog člana Književnog odela Akademije nauka. Objavljuje dela U Raveni i Na Božić. Od avgusta do decembra piše svoju najpoznatiju dramu Tri sestre koju završava u Nici. Glavni likovi drame su Olga, Maša i Irina, sestre Prozorov i njihov brat Andrej. Radnja drame zbiva se u ruskom provincijskome gradu gde su se preselile pre jedanaest godina zbog prekomande njihovog oca. Kroz dramu se provlači želja i čežnja za povratkom u Moskvu. Prvi čin započinje slavljem Irininog imendana, no to je ujedno i godišnjica smrti njihovoga oca. U goste im dolaze oficiri Tusenbah, Soljoni i Čebutkin koji su na službi u gradu te u društvo uvode novog zapovednika Veršinjina. Olga predaje u gimnaziji, a Maša, jedina od sestara koja je u braku, udana je za profesora Kuligina. Andrej prosi Nataliju Ivanovnu. Između prvog i drugog čina protiče godinu dana. U drugome Andrej i Natalija Ivanovna dobili su sina, no Andrej je nezadovoljan brakom i kocka. Maša je takođe nezadovoljna svojim brakom i prihvaća udvaranje Veršinjina. U Irinu su zaljubljeni Tusenbach i Soljoni, kojeg ona odbija. Soljoni potom preti da će ubiti svakog suparnika. U trećem činu celi grad je zahvaćen velikim požarom. Olga odlazi da pomogne nastradalima, Kuligin traži Mašu, a Irina nije sigurna želi li pristati na brak s Tusenbahom. Andrej saopštava da je prokockao kuću, te na njegove reči Olga sa sluškinjom odlazi da žiti u školskom stanu. U poslednjem činu vojska napušta grad, Veršinjin se oprašta s Mašom, dok su Soljoni i Tusenbach ugovorili dvoboj, u kojem Tusenbah smrtno strada. Drama završava monolozima sestara u kojima kao i kod ostalih Čehovljevih junaka dolaze do spoznaje da se njihovi životi ne mogu promeniti. To se vidi u rečima Olge: Proći će vreme i mi ćemo otići zauvek, zaboraviće nas, zaboraviće nam lica, glasove i koliko nas je bilo, ali patnje naše pretvoriće se u radost za one koji će živeti posle nas, i nastupiće na zemlji sreća i mir, pa će ljudi spomenuti dobrom reči i blagosloviti one koji žive sada. O, mile sestre, život naš još nije dovršen. Živećemo! 1902. godine dobiva Gribojedovu nagradu Društva dramskih pisaca i operskih kompozitora za Tri sestre. Višnjik Godine 1902. počinje da piše svoju poslednju dramu, u kojoj se bavi propadanjem ruske aristokratije – Višnjik. Drama počinje povratkom Ljubove Andrejevne Ranjevske i njene kćeri Anje iz Pariza na staro imanje koje je pod hipotekom. Višnjik i kuća za nekoliko meseci će biti prodati na aukciji. Ranjevska želi da spasi imanje udajom svoje kćeri Varje za Lopahina, bogatog i uspešnog trgovca, koji želi da poseči višnjik i izgraditi odmaralište. Lopahin kupuje imanje na aukciji, odlučuje da poseče višnjik i ne oženi Varju. Drama završava odlaskom Ranjevske i njezinog brata Gajeva te sečom višnjika. Višnjik je simbol jedne porodice i klase koja polako propada. Dana 17. januara 1904. premijerno je izveden Višnjik, a glavnu žensku ulogu Ranjevske igrala je Čehovljeva supruga Olga Kniper. Međutim Čehov je bio nezadovoljan predstavom, jer je Višnjik nazvan komedijom, a K.S. Stanislavski i V. Nemirovič Dančenko su ga postavili kao tragediju. Predstava doživljava veliki uspeh u Moskvi i Sankt-Peterburgu. Značajnija dela: Drame: Galeb (rus. Чайка) (1896) Ujka Vanja (rus. Дядя Ваня) (1897) Tri sestre (rus. Три сёстры) (1900) Višnjik (rus. Вишнёвый сад) (1903) Zbirke priča: Melpomenine bajke (1884) Šarene priče (1886) U pomračini (1887) itd.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Antropolog kao pisac - Kliford Gerc Izdavač: Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2010 Broj strana: 175 Format: 17 cm Povez: Broširani Američki antropolog Kliford Gerc (Clifford Geertz, 1926-2006) stekao je naučni ugled radovima posvećenim proučavanju antropoloških aspekata društvenih promena, posebno onih koje se javljaju u novim državama takozvanog „trećeg sveta”, nastalim posle dekolonizacije. Posebno je proučavao odnose između kulture, društva i politike u Indoneziji i Maroku. Njegova glavna dela su: The Religion of Java (1960), Old Societies and New States (ur.,1963), The Social History of an Indonesian Town (1965), Islam Obseved: Religious Develepment in Marocco and Indonesia (1968), Negara: The Theatre State in Nineteenth-Century Bali (1980), Local Knowledge: Further Essays in Interpretive Anthropology (1983), Works and Lives: The Anthropologist as Author (1988), After the Fact: Two Countries, Four Decades, One Anhropologist (1955) i Availabe Light: Anthropological Reflections on Philosophical Topics (2000). Prevod Gercovog kapitalnog dela The Interpretation of Cultures (1973) objavljen je u Biblioteci XX vek: Tumačenje kultura I/II, prevela Slobodanka Glišić (1998). Sadržaj: 1. Biti tamo: antropologija i pozornica pisanja, 2. Svet u tekstu: kako čitati Tužne trope, 3. Slajd-šou: Evans-Pričardove afričke očiglednosti, 4. Ja svedočim (ili) očevid: deca Malinovskog, 5. Mi / Ne-mi: putovanja Rit Benedikt, 6: Biti ovde: čiji je to život, uostalom?

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Ćelija otvorenih vrata 1 i 2 - Manfred Petrović Godina izdanja: 2020 Broj strana: 278 Povez: Mek Kada se pred čitaocima pojavi roman koji svojim neopipljivim granicama i razuđenim beskrajem zaokruži priču i smesti je u jednu knjigu, svako će morati da prizna da se na književnoj sceni pojavilo jedno nesvakidašnje delo. Ćelija otvorenih vrata Manfreda Petrovića su jedno od njih, moderno u svojoj psihološkoj niti, tendenciozno u kritičkom kursu, sveprožimajuće u filozofskom lahoru i nadasve realistično u životnoj slici perspektive tridesetogodišnjaka u jednoj srpskoj palanci… Međutim, ma koliko na prvi pogled delovao mistično i ezoterično, roman pruža jednu opipljivu egzistencijalističku poruku koja ga i vraća u stvaran i realan svet. Ona se skriva u svakom osećanju očaja, teskobe, ništavila i straha Matorog, pa čak i u najbliskijim dodirima sa smrću, a to je da je najjasniji put ka životu i njegovom smislu sloboda duše u kojoj čovek postaje svestan da sam sebi postavlja vrednosti, bira svoj put i shvata da je ništa drugo do osuđen da bude odgovoran za sve ono što zaista jeste.

odlično stanje, str.,tvrdi povez,20cm, š k61 1. Zemaljska hrana / Nova hrana 2. Povratak razmetnoga sina / Močvare / Tezej 3. Vatikanski podrumi FALI 4. Uska vrata / Imoralist 5. Povratak iz Čada 6. Povratak iz SSSR-a 7. Ako zrno ne umre 8. Povodi i odjeci

Tvrd povez, ima potpis Prosvesenie Moskva 1980 Mihail Aleksandrovič Šolohov (24. maj 1905 — 21. februar 1984), bio je sovjetski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost.[1] Biografija Rođen je 24. maja 1905. u zaseoku Krusilinu, blizu varošice Vjošenska, na Donu i na njemu je proveo gotovo celi život, te je tako veoma dobro poznavao život donskih kozaka.[2] Sam je rekao: „Rođen sam na Donu, tamo pohađao školu, formirao se kao čovek i kao pisac“. Šolohov, međutim, nije bio Kozak: Njegova majka, Anastasija Danilovna Cernjikova (1871—1942), bila je po ocu Ruskinja, a majka joj je jednim delom bila Tatarka; otac mu je bio trgovac, Rus, Aleksandar Mihajlovič Šolohov (1865—1925). Njegova majka je prvo bila udata za kozačkog gardistu Stepina Kuznjecova. Mihail je zbog toga imao mnogo poteškoća — ismejavali su ga, jer nije mogao nositi očevo prezime, sve dok prvi majčin muž nije umro. Kako su bili doseljenici na Don, ni Cernjikovi, ni Šolohovi nisu imali privilegovan status, iako su živeli i ponašali se poput drugih Kozaka. Dobitnik je gotovo svih sovjetskih književnih nagrada, a 1965. dobio je i Nobelovu nagradu za književnost, za delo Tihi Don. Umro je 21. februara 1984.[3] Dela `Priče sa Dona`, `Azurna stepa`, `Čovekova sudbina`, `Tihi don`, `Uzorana ledina` i `Oni su se borili za otadžbinu`.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Šaputave devojke - Zorica Jevremović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 205 Povez: Mek Studija Šaputave devojke rediteljke i dramaturškinje Zorice Jevremović, prikazuje proces stvaranja tri predstave pozorišta PUT 5a – Arijanda, Šaputave devojke 1 i Šaputave devojke 2.Knjiga je zapravo lična priča Zorice Jevremović o njenom odrastanju, prijateljicama i njihovim noćnim šaputanjima, deljenju najskrovitijih tajni i svakodnevnih iskustava, fenomenu poznatom samo ženama. Ovaj tako jednostavan, ženama kroz vekove poznat i sveprisutan običaj, prikazan je na fantastičan i pronicljiv način u studiji u kojoj nas autorka vraća u vreme kada je osnovala prvo feminističko pozorište u našem delu Evrope koje je predstavljalo oazu u Beogradu za zlostavljane žene u godinama rata i beznađa koje su na toj svojoj, feminističkoj teritoriji, predstave ovog ženskog pozorišta gledale isključivo u ženskom društvu.

★★ STARA ELEKTRONIKA, OPREMA I DODACI ★★ - Ceo Komplet za 2.400 dinara - Medju uredjajima ima Funkcionalnih i Neistestiranih (par njih su mozda neispravni). Zbog hardverskih nemogucnosti ili adekvatnog znanja nisam uspeo Sve Uredjaji Testirati, pa se prodaju u takvom stanju. - Dole su navedene sve stvari, koje dolaze u Kompletu, a pored Svake ce stajati da li je Testirana ili Ne. ★ KOMPLET SADRZI: 1. IMAGE Rucni Sat - Testiran i Funkcionalan - Digitalni - Stariji Polovan Model! 2. Kelida B-100 Konzola sa Djosticima - Stara/Neispravna/Neistestirana! 3. Nokia Bluetooth SLusalica u Kutiji - Starija, Neistestirana (bez punjaca i dela oko usiju) 4. 3 Daljinska Upravljaca - Modeli i Testovi na slikama 5. AbGumnic Silikonska Podloga - Za Mrsavljenje (na baterije) - Starija, Neistestirana, Dugo Nekoriscena! 6. Arcor-DSL Speed-Modem 200 - Funkcioanalan - Sa LAN i DSL Kablom u Kompletu 7. Uticnica Lampa - U Obliku Srca (Led Lampa) - Funkcionalna! 8. Lampa na Kanap - Testirana/Funkcionalna (slabiji kontakt, na baterije) 9. Puridea 10 PowerBank - Bez Baterije/Samo Elektronika - Neistestiran 10. Masinica za Sisanje - Testirana/Poluispravna 11. Flash 26 - Starija Lampa sa Kablom - Neistestirana/Neispravna 12. Hard Disk za Laptop - Stariji Standard - Neistestiran. 13. Stoni Plasticni Sat - Poluispravan 14. Slava Metalni Sat na Navijanje - Neistestiran/Neispravan. ★ NAPOMENE: - Uredjaji se prodaju SAMO U KOMPLETU, u Stanju kakvom su prikazani i opisani! - Ukoliko imate pitanja ili zelite vise slika slobodno potrazite! - Da biste bili sigurniji oko kupovine, slobodno pitajte sta Vas interesuje ili Potrazite slike i slicno, jer kasnije Reklamacije NE PRIMAM! - Svi uredjaji dolaze upakovani u Kutiju i mogu se poslati PostExpressom! ★ MOGUCE JE SLANJE, ALI JE NAJBOLJE LICNO PREZIMANJE, ZBOG RIZIKA U TRANSPORTU.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Evropa u jeziku - Ranko Bugarski Izdavač: Biblioteka XX vek Godina izdanja: 2009 Broj strana: 246 Format: 17 cm Povez: Broširani Dr Ranko Bugarski, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, objavio je veliki broj radova iz anglistike, opšte i primenjene lingvistike i sociolingvistike. U ovoj ediciji izašle su mu knjige Lingvistika o čoveku (1975,1983), Jezik u društvu (1986), Jezik od mira do rata (1995), Lica jezika – sociolingvističke teme (2001,2002), Nova lica jezika – sociolingvističke teme (2002,2009), Žargon – lingvistička studija (2003,2006) i Jezik i kultura (2005) i Evropa u jeziku (2009) Prvi deo Evrope u jeziku sadrži ovih pet tekstova: 1. Evropska jezička politika između raznolikosti i globalizacije, 2.Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima, 3. Šta nam znači engleski jezik, 4.Teorijske osnove urbane dijalektologije i 5. Pola veka lingvistike: refleksije o jednoj godišnjici. U drugom delu nalazi se još šest tekstova: 6. O starom jeziku i novim jezicima, 7.Jezička politika i jezička stvarnost u Srbiji posle 1990. godine, 8. Kako se rađaju sufiksi: gramatikalizacija u srpskom žargonu, 9.Žargon kao činilac modernizacije srpskog jezika, 10. Novi ulov žargonizama i slivenica, 11. Govor mržnje i ćutnja mržnje. Treći deo čini “Selektivna bibliografija sociolingvistike 2005-2008”.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Povest o turskom osvajanju Carigrada 1453. - Nestor Iskander Izdavač: Karpos Godina izdanja: 2020 Broj strana: 90 Format: 21 cm Povez: Broširani SADRŽAJ 1. Ruska hronika Nestora Iskandera Micos Aleksandropulos 2. Povest o turskom osvajanju Carigrada 1453. godine Nestor Iskander 3. Očevici pada Carigrada 1453. godine: četiri reprezentativna slučaja Panajotis Andonopulos i Panajotis Magafas „Sve ovo sam napisao ja, mnogogrešni i bezakoniti Nestor Iskander. Još od mladosti sam bio zarobljen i obrezan i tokom dugog vremena sam stradavao u ratnim pohodoma, spasavajući se ovako ili onako, da ne bih umro u ovoj prokletoj veri. Tako sam se dovijao i sada u ovom velikom i strašnom delu kada sam, ponekad se izgovarajući bolešću, ponekad se skrivajući a ponekad uz pomoć mojih prijatelja, pronalazio vreme da sve razmotrim i sve istražim, i iscrpno sam, dan za danom, zapisivao o svemu što se dešavalo izvan grada, kod Turaka. A onda, kada smo po dopuštenju Božijem ušli u grad, vremenom sam kod pouzdanih i velikih ljudi istražio i sabrao podatke o onome što se tokom borbe događalo u gradu; ukratko sam to izložio i predao hrišćanima da se sećaju ove prestrašne i prečudesne volje Božije. Neka me svemoguća i živototvorna Trojica ponovo prisajedini svom stadu i ovcama paše svoje, da bih i ja proslavio i blagodario njeno veličanstveno i preuzvišeno ime. Amin.“ Nestor Iskander Kratka biografija na kraju dela Nestora Iskandera daje nam nešto uvodnih podataka o ovom tekstu i autoru. Ukoliko uzmemo doslovce sve što se tu kazuje, zaključićemo da u rukama držimo jednu od najstarijih pripovesti o opsadi i padu Carigrada – možda i najstariju. Njen pisac, Nestor Iskander, bio je hrišćanin. Turci su ga oteli u detinjstvu i, pored svega ostalog, promenili mu i ime. Njegovo hrišćansko ime glasilo bi Aleksandar; Nestor mu može biti patronim, ukoliko je bio Rus, ili prezime, ukoliko je reč o helenizovanom ropčetu. Kako je obično pratio Turke u ostalim pohodima, tako je sa Mehmedovom vojskom učestvovao i u opsadi Carigrada. … Raspolažemo, dakle, dnevnikom o opsadi i padu Carigrada. Tako ćemo ga čitati i tako ćemo donositi sud o onome što kazuje i onome što ne kazuje – a i jedno i drugo je jednako obimno i važno. Micos Aleksandropulos

Knjiga je kao nova. Temida filozofije - Slobodan Žunjić Izdavač: Otačnik Godina izdanja: 2013 Broj strana: 457 Format: 20 cm Povez: Broširani SADRŽAJ Predgovor I ANTIČKA FILOZOFIJA HELENSKI HUMANIZAM I SPOLJAŠNJE OBRAZOVANJE [Verner Jeger, Paideia, Književna zajednica, Novi Sad 1991] BOGOLJUB ŠIJAKOVIĆ: MYTHOS, PHYSIS, PSYCHE BELEŠKA REDAKTORA [Branko Pavlović, Presokratska misao, ΠΛΑΤΩ, Beograd 1997] NOVA SLIKA PLATONOVE METAFIZIKE [Hans Krämer, Platone e i fondamenti della metafisica, Publicazioni del Centro di Ricerche di Metafisica, Milano 1982, pp. 472] PLATONOVO NEPISANO UČENJE ILIJA MARIĆ: PLATONIZAM I MODERNA FIZIKA TRI NOVA ZBORNIKA O NOVOPLATONIZMU [1. R. B. Harris, ed., Neoplatonism and Thought. Studies in Neoplatonism: Ancient and Modern, vol. II. State University of New York Pres, Albany 1982, pp. 353; 2. J. O’ Meara, ed., Neoplatonism and christian Thought. Studies in Neoplatonism: Ancient and Modern, vol. III, State University of New York Press, Albany 1982, pp. 297; 3. R. B. Harris, ed., The Structure of Being: A Neoplatonic Approach. Studies in Neoplatonism: Ancient und Modern, vol. IV, State university of New York Press, Albany 1982, pp. 687] PROMOVISANJE JEDNOG ARISTOTELIJANCA UVEŽBAVANJE U ARISTOTELIJANSKIM TUMAČENJIMA [Damir Barbarić, Vježbe u filozofiji, izdanje centra za kulturnu djelatnost SSO Zagreba, Zagreb 1980, str. 170] II NIČE AKTUELNOST NIČEA TRIBINA O NIČEU NIČE I NOVI POČETAK MIŠLJENJA [Mihailo Đurić, Niče i metafizika, Prosveta, Beograd 1984] MIHAILO ĐURIĆ: PUTEVI KA NIČEU – PRILOZI FILOZOFIJI BUDUĆNOSTI III Hajdeger GLAVNO HAJDEGEROVO DELO [Martin Heidegger, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb 1985. Prevod: Hrvoje Šarinić; predgovor: Gajo Petrović, bibliografija: Dobrilo Aranitović] RANI HAJDEGER [Rani Hajdeger – Recepcija i kritika Bivstva i vremena, prir. Danilo Basta i Dragan Stojanović, Vuk Karadžić, Beograd 1979] LUKAČ I HAJDEGER [Lucien Goldmann, Lukacs et Heidegger, Denoël-Gonthier, Paris 1973] HAJDEGER-MARKSIZAM [1. Marksistička recepcija Hajdegera, 2. Marksistička kritika Hajdegera, 3. Hajdeger i marksizam, 4. Dijalog sa Hajdegerom] HAJDEGER I PRAKTIČNA FILOZOFIJA MARTIN HAJDEGER – PRISTUPI I KRITIKE ZORAN KINĐIĆ: HAJDEGEROVA KRITIKA ANTROPOCENTRIZMA IV POSTMARKSIZAM NASLEĐE ZAPADNOG MARKSIZMA – Ernst Bloch i György Lukács HABERMAS I MARKS – Teorija komunikativnog delanja i Marksovo shvatanje društva HABERMAS I PRAKSIS-FILOZOFIJA RACIONALISTIČKA EGZISTENCIJA [Branko Bošnjak, Smisao filozofske egzistencije, Školska knjiga, Zagreb 1981, 383 str] MIHAILO MARKOVIĆ – PRAKTIČNA EGZISTENCIJA KRITIČKE NAUKE ISTORIJA I STRUKTURA [Alfred Schmidt, Geschichte und Struktur, Reihe Hanser (84), München 1971] KRITIKA ANTROPOLOGIJE [Wolf Lepenies, Helmut Nolte, Kritik der Antropologie, Raihe Hanser (61), München 1971] V poststrukturalizam MARKSIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM [Nenad Miščević, Marksizam i postrukturalistička kretanja (Althusser, Deleuze, Foucault), Rijeka 1975] ALTISEROVO ČITANJE KAPITALA I NJEGOVA KRITIKA HUMANIZMA MLADEN KOZOMARA: GOVOR I SUBJEKTIVNOST (O nekim aspektima Arheologije znanja Mišela Fukoa) VI Između moderne i postmoderne Conditio Moderna [Manfred Frank, Conditio Moderna, Svetovi, Novi Sad 1994] Volja za novo [Vladimir Cvetković, Volja za novo, IPS, Beograd 1995] Lazar Vrkatić: Filozofska objava Boga [Izveštaj za izbor J. Šakote] [Izveštaj za izbor B. Arsić] [Izveštaj za izbor S. Simovića] [Izveštaj za izbor D. Đurića] OBJAVA I AUTORITET VII zapisi o književnosti ŽIVOPISAC U „HRAMU IDOLSKOM“ [Mile Nedeljković, Zavesa pada, prikazi i beleške o pozoršištu, Književni klub Novi Beograd, 1968] LAKO PESNIČKO JEZGRO VIII PODSEĆANJA STEVO MEDIĆ (1934–1980) BRANKO PAVLOVIĆ (1928–1986) VELJKO KORAĆ (1914–1991)