Led dioda je snage 3W. NAPOMENA : U diodi se nalazi Originalan cip Epistar-Taiwan. Sa ovim diodama necete imati problema, kao sa cipovima koji se kod nas prodaju, sa eBay-a u kojima se nalaze najjeftiniji Kineski cipovi, sto vam nijedan prodavac nece reci. Na losim kineskim diodama, obicno za mesec ili dva se desava da redovi cipova pocnu da blinkuju, da se gase i na kraju pregorevaju. Ili se desava da uopste ne sijaju intenzitetom kojim bi trebalo da sijaju. Ovi Epistar cipovi su Prve Klase i sa njima necete imati problema, jer iz iskustva mogu da kazem, da prve cipove koje sam prodao jos pre 5-6 godina, i dan danas rade. Izuzetnog je osvetljaja i ne preporucuje se direktno gledanje u nju. Sa ovim diodama mozete sami napraviti svoje osvetljenje. Karakteristike : 1. Napon napajanja: 3.2V~3.6V DC 2. Intenzitet osvetljaja : 260-280lm 3. Izlazna snaga : 3W 4. Struja - 650mA 5. Boja svetla : Cold White 6. Talasna duzina : 30000K 7. Ugao bacanja svetla : 120° -140° 8. Materijal: Aluminum Alloy+PC (Plastika) 9. Radna temperatura : -30° C~ +45° C 10. Dimenzija diode : Duzina sa nogicama : 14mm Visina : 5mm Precnik dela koji sija : 5mm Ove diode odlikuje mala potrosnja elektricne energije, visok ucinak , malo zagrevanje, izuzetna osvetljenost . . Diode je potrebno staviti na Zvezdaste aluminijumske hladnjake ili neki drugi alu-metalni profil radi hladjena. Potrebno je ograniciti struju , jer moze doci do ostecenja led cipova.

Led dioda je snage 3W. NAPOMENA : U diodi se nalazi Originalan cip Epistar-Taiwan. Sa ovim diodama necete imati problema, kao sa cipovima koji se kod nas prodaju, sa eBay-a u kojima se nalaze najjeftiniji Kineski cipovi, sto vam nijedan prodavac nece reci. Na losim kineskim diodama, obicno za mesec ili dva se desava da redovi cipova pocnu da blinkuju, da se gase i na kraju pregorevaju. Ili se desava da uopste ne sijaju intenzitetom kojim bi trebalo da sijaju. Ovi Epistar cipovi su Prve Klase i sa njima necete imati problema, jer iz iskustva mogu da kazem, da prve cipove koje sam prodao jos pre 5-6 godina, i dan danas rade. Izuzetnog je osvetljaja i ne preporucuje se direktno gledanje u nju. Sa ovim diodama mozete sami napraviti svoje osvetljenje. Karakteristike : 1. Napon napajanja: 2.0V~2.3V DC 2. Intenzitet osvetljaja : 60-80lm 3. Izlazna snaga : 3W 4. Struja - 650mA 5. Boja svetla : Crvena 6. Talasna duzina : 655-660nm 7. Ugao bacanja svetla : 120° -140° 8. Materijal: Aluminum Alloy+PC (Plastika) 9. Radna temperatura : -30° C~ +45° C 10. Dimenzija diode : Duzina sa nogicama : 14mm Visina : 5mm Precnik dela koji sija : 5mm Ove diode odlikuje mala potrosnja elektricne energije, visok ucinak , malo zagrevanje, izuzetna osvetljenost . . Diode je potrebno staviti na Zvezdaste aluminijumske hladnjake ili neki drugi alu-metalni profil radi hladjena. Potrebno je ograniciti struju , jer moze doci do ostecenja led cipova.

Led dioda je snage 3W. NAPOMENA : U diodi se nalazi Originalan cip Epistar-Taiwan. Sa ovim diodama necete imati problema, kao sa cipovima koji se kod nas prodaju, sa eBay-a u kojima se nalaze najjeftiniji Kineski cipovi, sto vam nijedan prodavac nece reci. Na losim kineskim diodama, obicno za mesec ili dva se desava da redovi cipova pocnu da blinkuju, da se gase i na kraju pregorevaju. Ili se desava da uopste ne sijaju intenzitetom kojim bi trebalo da sijaju. Ovi Epistar cipovi su Prve Klase i sa njima necete imati problema, jer iz iskustva mogu da kazem, da prve cipove koje sam prodao jos pre 5-6 godina, i dan danas rade. Izuzetnog je osvetljaja i ne preporucuje se direktno gledanje u nju. Sa ovim diodama mozete sami napraviti svoje osvetljenje. Karakteristike : 1. Napon napajanja: 3.4V~3.8V DC 2. Intenzitet osvetljaja : 130-160lm 3. Izlazna snaga : 3W 4. Struja - 650mA 5. Boja svetla : Zelena 6. Talasna duzina : 510-530nm 7. Ugao bacanja svetla : 120° -140° 8. Materijal: Aluminum Alloy+PC (Plastika) 9. Radna temperatura : -30° C~ +45° C 10. Dimenzija diode : Duzina sa nogicama : 14mm Visina : 5mm Precnik dela koji sija : 5mm Ove diode odlikuje mala potrosnja elektricne energije, visok ucinak , malo zagrevanje, izuzetna osvetljenost . . Diode je potrebno staviti na Zvezdaste aluminijumske hladnjake ili neki drugi alu-metalni profil radi hladjena. Potrebno je ograniciti struju , jer moze doci do ostecenja led cipova.

Bros povez Stanje odgovara kao na foto. Reg.ve.sob. Karl Maj MješanacMeki povezIzdavač Svjetlost SarajevoEdicija Džepna knjigaKarl Fridrih Maj (nem. Karl May; Hoenštajn-Ernstal, 25. februara 1842 — Radebojl, 30. marta 1912) je bio nemački književnik.[traži se izvor] Njegove knjige su prevođene na tridesetak jezika i objavljivane u rekordnim tiražima, najpoznatije su „Na dalekom zapadu”, „Lovci na medvede”, „Kroz pustinju”, „Vinetu”, „U carstvu srebrnoga lava”, „Blago u srebrnom jezeru” i „U Balkanskim gudurama”.[1] Prema njegovim delima snimljeni su mnogi filmovi i televizijske serije, kao i napisani mnogi stripovi. Maj je napisao sedamdeset i tri romana ukupne debljine dva i po metra. Ukupni tiraž njegovih knjiga prelazi sto miliona primeraka.[2]BiografijaRođen je 1842. u Hoenštajn-Ernstalu kao peto od četrnaestoro dece.[3] Otac je često ostajao bez posla, u porodici je vladala beda. Maj je bio dobar đak, u četrnaestoj godini mu je jedan princ dao stipendiju da se školuje u učiteljskoj školi u Valdenburgu.

Led dioda je snage 3W. NAPOMENA : U diodi se nalaze Originalni cipovi Epistar-Taiwan. Sa ovim diodama necete imati problema, kao sa cipovima koji se kod nas prodaju, sa eBay-a u kojima se nalaze najjeftiniji Kineski cipovi, sto vam nijedan prodavac nece reci. Na losim kineskim cipovima, obicno za mesec ili dva se desava da redovi dioda pocnu da blinkuju, da se gase i na kraju pregorevaju. Nasa zemlja je preplavljena reflektorima koji su jako jeftini i imaju bas ove lose Kineske cipove, pa se desava da ljudi reklamiraju dva do tri puta u garantnom roku reflektor. Ovi Epistar cipovi su Prve Klase i sa njima necete imati problema, jer iz iskustva mogu da kazem, da prve cipove koje sam prodao jos pre 5-6 godina, i dan danas rade. Izuzetnog je osvetljaja i ne preporucuje se direktno gledanje u nju. Sa ovim diodama mozete sami napraviti svoje osvetljenje. Karakteristike : 1. Napon napajanja: 3.4V~3.6V DC 2. Intenzitet osvetljaja : 140-180lm 3. Izlazna snaga : 3W 4. Struja - 650mA 5. Boja svetla : Plava 6. Talasna duzina : 450-455nm 7. Ugao bacanja svetla : 120° -140° 8. Materijal: Aluminum Alloy+PC (Plastika) 9. Radna temperatura : -30° C~ +45° C 10. Dimenzija diode : Duzina sa nogicama : 14mm Visina : 5mm Precnik dela koji sija : 5mm Ove diode odlikuje mala potrosnja elektricne energije, visok ucinak , malo zagrevanje, izuzetna osvetljenost . . Diode je potrebno staviti na Zvezdaste aluminijumske hladnjake ili neki drugi alu-metalni profil radi hladjena. Potrebno je ograniciti struju , jer moze doci do ostecenja led cipova.

Led dioda je snage 1W. NAPOMENA : U diodi se nalaze Originalni cipovi Epistar-Taiwan. Sa ovim diodama necete imati problema, kao sa cipovima koji se kod nas prodaju, sa eBay-a u kojima se nalaze najjeftiniji Kineski cipovi, sto vam nijedan prodavac nece reci. Na losim kineskim cipovima, obicno za mesec ili dva se desava da redovi dioda pocnu da blinkuju, da se gase i na kraju pregorevaju. Nasa zemlja je preplavljena reflektorima i sijalicama koji su jako jeftini i imaju bas ove lose Kineske cipove, pa se desava da ljudi reklamiraju dva do tri puta u garantnom roku reflektor. Ovi Epistar cipovi su Prve Klase i sa njima necete imati problema, jer iz iskustva mogu da kazem, da prve cipove koje sam prodao jos pre 5-6 godina, i dan danas rade. Izuzetnog je osvetljaja i ne preporucuje se direktno gledanje u nju. Sa ovim diodama mozete sami napraviti svoje osvetljenje. Karakteristike : 1. Napon napajanja: 3.2V~3.6V 2. Intenzitet osvetljaja : 90-100lm 3. Izlazna snaga : 1W 4. Struja - 350mA 5. Boja svetla : Cool White ( Hladno bela ) 6. Temperatura boje u Kelvinima : Cool White 6000-6500K 7. Ugao bacanja svetla : 120°-140° 8. Materijal: Aluminum Alloy+PC (Plastika) 9. Radna temperatura :-30°C~ +45°C 10. Dimenzija diode : Duzina sa nogicama : 14mm Visina : 5mm Precnik dela koji sija : 5mm Ove diode odlikuje mala potrosnja elektricne energije, visok ucinak , malo zagrevanje, izuzetna osvetljenost .. Diode je potrebno staviti na Zvezdaste aluminijumske hladnjake ili neki drugi alu-metalni profil radi hladjena. Potrebno je ograniciti struju , jer moze doci do ostecenja led cipova.

Led dioda je snage 3W. NAPOMENA : U diodi se nalaze Originalni cipovi Epistar-Taiwan. Sa ovim diodama necete imati problema, kao sa cipovima koji se kod nas prodaju, sa eBay-a u kojima se nalaze najjeftiniji Kineski cipovi, sto vam nijedan prodavac nece reci. Na losim kineskim cipovima, obicno za mesec ili dva se desava da redovi dioda pocnu da blinkuju, da se gase i na kraju pregorevaju. Nasa zemlja je preplavljena reflektorima koji su jako jeftini i imaju bas ove lose Kineske cipove, pa se desava da ljudi reklamiraju dva do tri puta u garantnom roku reflektor. Ovi Epistar cipovi su Prve Klase i sa njima necete imati problema, jer iz iskustva mogu da kazem, da prve cipove koje sam prodao jos pre 5-6 godina, i dan danas rade. Izuzetnog je osvetljaja i ne preporucuje se direktno gledanje u nju. Sa ovim diodama mozete sami napraviti svoje osvetljenje. Karakteristike : 1. Napon napajanja: 3.2V~3.6V 2. Intenzitet osvetljaja : 230-250lm 3. Izlazna snaga : 3W 4. Struja - 650mA 5. Boja svetla : Warm White ( Toplo bela ) 6. Temperatura boje u Kelvinima : Warm White 2700-3500K 7. Ugao bacanja svetla : 120° -140° 8. Materijal: Aluminum Alloy+PC (Plastika) 9. Radna temperatura : -30° C~ +45° C 10. Dimenzija diode : Duzina sa nogicama : 14mm Visina : 5mm Precnik dela koji sija : 5mm Ove diode odlikuje mala potrosnja elektricne energije, visok ucinak , malo zagrevanje, izuzetna osvetljenost . . Diode je potrebno staviti na Zvezdaste aluminijumske hladnjake ili neki drugi alu-metalni profil radi hladjena. Potrebno je ograniciti struju , jer moze doci do ostecenja led cipova.

Led dioda je snage 3W. NAPOMENA : U diodi se nalaze Originalni cipovi Epistar-Taiwan. Sa ovim diodama necete imati problema, kao sa cipovima koji se kod nas prodaju, sa eBay-a u kojima se nalaze najjeftiniji Kineski cipovi, sto vam nijedan prodavac nece reci. Na losim kineskim cipovima, obicno za mesec ili dva se desava da redovi dioda pocnu da blinkuju, da se gase i na kraju pregorevaju. Nasa zemlja je preplavljena reflektorima koji su jako jeftini i imaju bas ove lose Kineske cipove, pa se desava da ljudi reklamiraju dva do tri puta u garantnom roku reflektor. Ovi Epistar cipovi su Prve Klase i sa njima necete imati problema, jer iz iskustva mogu da kazem, da prve cipove koje sam prodao jos pre 5-6 godina, i dan danas rade. Izuzetnog je osvetljaja i ne preporucuje se direktno gledanje u nju. Sa ovim diodama mozete sami napraviti svoje osvetljenje. Karakteristike : 1. Napon napajanja: 3.2V~3.6V 2. Intenzitet osvetljaja : 230-260lm 3. Izlazna snaga : 3W 4. Struja - 650mA 5. Boja svetla : Cool White ( Hladno bela ) 6. Temperatura boje u Kelvinima : Cool White 6000-6500K 7. Ugao bacanja svetla : 120° -140° 8. Materijal: Aluminum Alloy+PC (Plastika) 9. Radna temperatura : -30° C~ +45° C 10. Dimenzija diode : Duzina sa nogicama : 14mm Visina : 5mm Precnik dela koji sija : 5mm Ove diode odlikuje mala potrosnja elektricne energije, visok ucinak , malo zagrevanje, izuzetna osvetljenost . . Diode je potrebno staviti na Zvezdaste aluminijumske hladnjake ili neki drugi alu-metalni profil radi hladjena. Potrebno je ograniciti struju , jer moze doci do ostecenja led cipova.

Led dioda je snage 1W. NAPOMENA : U diodi se nalaze Originalni cipovi Epistar-Taiwan. Sa ovim diodama necete imati problema, kao sa cipovima koji se kod nas prodaju, sa eBay-a u kojima se nalaze najjeftiniji Kineski cipovi, sto vam nijedan prodavac nece reci. Na losim kineskim cipovima, obicno za mesec ili dva se desava da redovi dioda pocnu da blinkuju, da se gase i na kraju pregorevaju. Nasa zemlja je preplavljena reflektorima koji su jako jeftini i imaju bas ove lose Kineske cipove, pa se desava da ljudi reklamiraju dva do tri puta u garantnom roku reflektor. Ovi Epistar cipovi su Prve Klase i sa njima necete imati problema, jer iz iskustva mogu da kazem, da prve cipove koje sam prodao jos pre 5-6 godina, i dan danas rade. Izuzetnog je osvetljaja i ne preporucuje se direktno gledanje u nju. Sa ovim diodama mozete sami napraviti svoje osvetljenje. Karakteristike : 1. Napon napajanja: 3.2V~3.6V 2. Intenzitet osvetljaja : 90-100lm 3. Izlazna snaga : 1W 4. Struja - 350mA 5. Boja svetla : Warm White ( Toplo bela ) 6. Temperatura boje u Kelvinima : Warm White 2700-3500K 7. Ugao bacanja svetla : 120° -140° 8. Materijal: Aluminum Alloy+PC (Plastika) 9. Radna temperatura : -30° C~ +45° C 10. Dimenzija diode : Duzina sa nogicama : 14mm Visina : 5mm Precnik dela koji sija : 5mm Ove diode odlikuje mala potrosnja elektricne energije, visok ucinak , malo zagrevanje, izuzetna osvetljenost . . Diode je potrebno staviti na Zvezdaste aluminijumske hladnjake ili neki drugi alu-metalni profil radi hladjena. Potrebno je ograniciti struju , jer moze doci do ostecenja led cipova.

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Den Deri – Misija zemljana - Frank Hampson/Frank Bellamy Otok izgubljenih brodova - Norbert i Walter Neugebauer Poslednja petorica - Gabro Vidović i Andrija Maurović Svemirko - Pošiljka iz Kosmosa - Vladimir Delač Tom i Malo Medvjeđe Srce - Norbert i Walter Neugebauer Tom Njuškalo protiv raznovrsnih bikova - Benito Jacovitti (Jakoviti) Pustolovine Robina Huda - Jesus Blasco Velika lekcija - Vladimir Delač Mendo Mendović - Gusarsko blago - Mladen Bjažić i Borivoj Dovniković Tekstovi: Grupa `Andersen` snima i letuje na Alpima Putopis: Roterdam Na lomačama Svete inkvizicije ... FALI 2 lista iz sredine gde je bila društvena igra! Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Den Deri – Projekt Nimbus - Frank Hampson/Frank Bellamy Otok izgubljenih brodova - Norbert i Walter Neugebauer Štefekove pustolovine - Gitara od 220 volti - Otto Reisinger Poslednja petorica - Gabro Vidović i Andrija Maurović Svemirko - Pošiljka iz Kosmosa - Vladimir Delač Tom i Malo Medvjeđe Srce - Norbert i Walter Neugebauer Džoni Galaksija - Benito Jacovitti Pustolovine Robina Huda - Jesus Blasco Mendo Mendović - Svetlo u šumi - Mladen Bjažić i Borivoj Dovniković Tekstovi: Jeftino u svet - Naši srednjoškolci za nekoliko stotina dinara na letovanje u Beč, Sofiju, Atinu... Čudan svet žaba Crtajte sa nama 2.deo Prastara igra Go Velike reportaže: Bomba je šutjela ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Žuto lice i druge priče - Conan Doyle (Artur Konan Dojl) Sherlock Holmes (Šerlok Holms) sadržaj: 1. Žuto lice. 2. Srebrna zvezda. 3. Posrednikov pisar. 4. Gloria Scott. 5. Ritual porodice Musgrave. 6. Reigateska vlastela. 7. Grbavac. 8. Stalni pacijent. 9. Tumač grčkog jezika. 10. Pomorski ugovor. 11. Poslednji problem. Izdavač: Otokar Keršovani, Rijeka Godina: 1963 Broj strana: 250 Meki povez Biblioteka: Avanture Šerloka Holmsa / Odabrana djela Conana Doylea Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: DS1 Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Neven, Koraljka i Bobo: Junaci planine - Rudi Aljinović i Žarko Beker Din Kol: Susret u preriji - Zvonimir Futinger i Julio Radilović Jules Mendo Mendović - Na splavi - Mladen Bjažić i Borivoj Dovniković Štefekove pustolovine - Strah i trepet južnog parkirališta - Otto Reisinger Grom - Roy D`Ami i Mario Uggeri (KRAJ) Tom i Malo Medvjeđe Srce: Divlji konj - Norbert i Walter Neugebauer Koko Bil protiv tiranina - Benito Jacovitti (Jakoviti) Ujak iz provincije - Vladimir Delač Marina: Prepad - Marcel Čukli i Vladimir Delač Den Deri: Tajna krutog svemira - Frank Hampson/Frank Bellamy Tekstovi: Dečak sa puškom Jovo Borojević 2.deo - Krug se suzuje Muzika je najstarija umetnost Velike reportaže: Trka za podivljalim avionom Iz vaše zbirke: Čestitke ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Istraživač Tibor Sekelj priča: Kroz zeleni pakao Matto Grossa - Norbert Neugebauer i Julio Radilović Jules Tajanstveni kapetan - Rudi Aljinović i Andrija Maurović Štefekove pustolovine - Stijena užasa - Otto Reisinger Tom i Malo Medvjeđe Srce: Lovci na zlato - Norbert i Walter Neugebauer Artur osvetnik - Sezar Gliser iznenađenja - Norbert Neugebauer i Vladimir Delač Marina: Tajna pustog otoka - Marcel Čukli i Vladimir Delač Den Deri: Platinski planet - Frank Hampson/Frank Bellamy Tekstovi: Varaždin: Varteks kup - Modeli jedrilica Brod koji ne može potonuti - Američki CG Neobični događaji 2 Dečak i pas Istorija ronjenja i opreme (na dve strane u sredini) Velike reportaže: Hibaro love glave Iz vaše zbirke: Stari automobili ... Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Istraživač Tibor Sekelj priča: Kroz zeleni pakao Matto Grossa - Norbert Neugebauer i Julio Radilović Jules Tajanstveni kapetan - Rudi Aljinović i Andrija Maurović Štefekove pustolovine - Stijena užasa - Otto Reisinger Tom i Malo Medvjeđe Srce: Lovci na zlato - Norbert i Walter Neugebauer Artur osvetnik - Sezar Gliser iznenađenja - Norbert Neugebauer i Vladimir Delač Marina: Tajna pustog otoka - Marcel Čukli i Vladimir Delač Den Deri: Platinski planet - Frank Hampson/Frank Bellamy Tekstovi: Varaždin: Varteks kup - Modeli jedrilica Brod koji ne može potonuti - Američki CG Neobični događaji 2 Dečak i pas Istorija ronjenja i opreme (na dve strane u sredini) Velike reportaže: Hibaro love glave Iz vaše zbirke: Stari automobili ... Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Opis Detalji Za unutrašnju i vanjsku primenu, metal. drvo, malter, zidane delove i neglazirane keramičke površine. Za najbolje rezultate na golom metalu i drvetu, koristiti RustOleum Primer. Za celi projekt potrebno je manje od 2 sata. Pokriva: oko 0,7-1 m2 Set sadrži: 1.Textured Base coat. 2.Leather top coat. 3.Sunđerasta četka. 4.Rukavice . 5.Folija. Korak 1: isprskati osnovni premaz i sačekati da se osuši . Korak 2: odmah sa kistom staviti završni premaz. Korak 3: stisnuti gužvanu foliju i zamotati predmet i lagano protrljati .Ukloniti foliju u jednom brzom potezu. KORAK 1: TEMELJNI PREMAZ. Koristiti napolju ili u dobro prozračenim uslovima, otvorena garaža, na temp. između 10-32°C i vlažnosti ispod 85% da se osigura pravilno sušenje. Ne nanositi na površine koje kada su zagrejane prelaze 93°C ili na galvanizovanom metalu. Izbegavati sprejanje u vrlo vetrovitim, prašnjavim uslovima. Prekriti okolna područja da se zaštite od sprejne prašine. Ukloniti oljuštenu boju i rđu sa žičanom četkom ili brusnim papirom. Lagano prebrusiti sjajne površine. Očistiti sa sapunom i vodom, isprati i pričekati da se osuši. Snažno protresti limenku na jednu minutu, često tokom upotrebe. Držati limenku 30-40cm od površine i prskati u napred-nazad pokretima. Naneti 2 ili više tankih slojeva sa razmakom od par minuta. Temeljni premaz se suši 1sat. Kad je suv, može se naneti završni premaz. Kada završite sa prskanjem, očistiti ventil okretanjem limenke naopako i pritiskanjem vrha na 2-3 sekunde. Ako se ventil začepi, okrenuti i skinuti vrh spreja i isprati sa white spirit. Ne stavljati iglu ili druge predmete u otvor. KORAK 2: ZAVRŠNI PREMAZ: Pre nanošenja završnog premaza staviti na stranu jedan ili više komada zgužvane folije. Može se upotrebiti i plastična kesa. Staviti rukavice, promešati temeljito boju. Raditi na malom delu svaki put (oko 30x30cm), upotrebiti sunđerastu četku i staviti premaz. Budite sigurni da dohvatite pukotine. Da bi izbegli kapanje, budite pažljivi da ne nanesete previše. Odmah, uzmite komad zgužvane folije i lagano istresti, zatim čvrsto stisnuti i istrljati na predmet, ostavljajući nabore u omotu. Kada je folija dole, uhvatite za krajeve i povucite u jednom, brzom pokretu da bi otkrili kožni efekt. Pređite na sledeći deo, koristeći novi komad folije svaki put. Prethodno obojena mesta trebala bi se preklapati približno oko 1,2cm kako bi se uklopile zajedno. Suvo na dodir za 20 minuta. Očistiti četku odmah sa sapunom i vodom. Napomena: ova metoda najbolje radi na glatkim površinama.Za više ukrašene završne površine, naneti četkom premaz i upotrebiti zgužvani, suvi papirni ubrus ili pamučnu krpu kako bi izbrisali završni premaz dok nije postignut željeni efekt.

Sarajevski magazin `Arka` je svojevremeno bio jedan od najpopularnijih časopisa na prostorima bivše Jugoslavije (zajedno sa srodnim časopisima, kao što su `Tajne`, `Treće oko` itd.). Magazin je godinama izlazio pod nazivom `Arka`, da bi ga u novom milenijumu promenio u `Nova Arka`. Teme časopisa uključuju - hinduizam, NLO, astralna putovanja, iskustva bliska smrti, ishrana, meditacija, new age, atlantida, psienergija, asteroidi, kloniranje, proročanstva, Feng Šui, astrologija, Jung, joga, NWO i mnoge druge... Iz sadržaja: Banja luka: Izvađen tumor čudovište Biramo šampiona banjskog turizma `Zlatni cekin: Banja Naftalan Komete donele život Sa druge strane života: Umetnost ratovanja (Raša Popov) Razmišljanja o Novom dobu: Alergijska gušenja Osvajanje Svemira: Letovi bez mistike (Milivoj Jugin) Hiropraktikom do zdravlja: Neuki majstori Praznoverje kroz vekove 7.deo: O pokojniku sve najlepše Poklon dodatak: Gimnastika po horoskopu Mala škola hiromantije (gledanje u dlan): Sami do istine Istina o Bermudskom trouglu 7.deo: Susreti treće vrste YU ekspedicija `Afrika `90.` 1.deo: Žestoko pleme Turkane Radioestezija na delu: Poltergejts u Belom manastiru 2.deo - Kamenje užasa Astro intervju: Marina Perazić Ruma: Misterija Borkovačkog jezera Beskrajno putovanje duše: Reinkarnacija 4.deo - Nerođeni sluga Krišne (KRAJ) Zona sumraka: Septembarske kiše More nosi priču: Požudna Venecijanka - Zločin strasti Galerija fantastičnog slikarstva: Pablo Pikaso `Tri igračice` Izdavač: Oslobođenje, Sarajevo Strana: 60 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 1520 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Spolja kao na slikama, dakle malo tekst na rubu izbledeo, malo korica prašnjava. Iznutra je odlična, nema nikavih tragova pisanja, sve strane i predstrane na broju. Kompletno delo. Dejvid Herbert Ričard Lorens poznatiji kao D. H. Lorens (engl. David Herbert Richards Lawrence; Istvud, Velika Britanija, 11. septembar 1885 – Vans, Francuska, 2. mart 1930) bio je engleski pisac. Pisao je pesme, priče, romane, drame, eseje, psihološko-filozofske studije i putopise, ali je najznačajniji po svojim romanima i pripovetkama u kojima se bavi psihologijom ljudskih odnosa, njihovom nagonskom osnovom i industrijalizacijom Engleske i njenim uticajem na društvo. Njegovo najpoznatije delo je roman Ljubavnik ledi Četerli koje je zahvaljujući otvorenom tematizovanju ljudske seksualnosti i preljube dospelo na sud i dugo bilo cenzurisano sve dok nije 30 godina nakon Lorensove smrti konačno objavljeno u svom integralnom obliku. I u drugim svojim delima Lorens se nije libio da otvoreno progovori o muško-ženskim odnosima i represivnim društvenim normama engleskog društva zbog čega se čitav život borio sa cenzurom. Uz Džejmsa Džojsa i Virdžiniju Vulf danas se smatra jednim od najvećih pisaca modernizma koji su pisali na engleskom jeziku. Bavio se i slikarstvom. Biografija D. H. Lorens 1906. godine. D. H. Lorens je rođen u Istvudu u srednjoj Engleskoj u porodici rudara kao četvrto od ukupno petoro dece[1] Artura Lorensa i Lidije Birdsol.[2] Otac mu je bio alkoholičar i gotovo nepismen, ali je majka, inače učiteljica koja je radila kao čipkarka da bi izdržavala porodicu, mnogo polagala na njegovo obrazovanje, naročito pošto je Lorensov stariji brat umro. U trinaestoj godini je pošao u višu školu u Notingemu ali je napustio pošto se zaposlio u fabrici hirurških pomagala. Upoznao je Džesi Čejmbers sa kojom je zajedno čitao i razovarao o pročitanim knjigama. Ona ga je inspirisala da počne da piše.[3] Pohađao je razne kurseve i naposletku stekao diplomu učitelja. Majka mu umire od raka 9. decembra 1910. i ubrzo posle toga Lorens se verio sa Lui Barouz, prijateljicom sa koledža.[3] Radio je kao učitelj sve dok nije objavio svoj prvi roman Beli paun 1911. godine. Nakon toga, živeo je od svog književnog rada. Dve godine je proveo na proputovanju kroz Nemačku i Italiju. Vrativši se u Englesku, jula 1914. oženio se Nemicom Fridom Vikli koja je zbog njega napustila muža, Lorensovog profesora Ernesta Viklija i troje dece. Bio je proganjan zbog sumnje da je bio nemački špijun za vreme Prvog svetskog rata[4] i dugo nije mogao da dobije pasoš.[5] Godine 1919, Lorens je sa Fridom napustio Englesku i živeo potom u Italiji, Nemačkoj, Australiji, Cejlonu, Novom Zelandu, Tahitiju, Francuskoj, Sjedinjenim Državama, Meksiku i Novom Meksiku. U Taosu u Novom Meksiku stekao je krug učenica čije svađe oko njegove pažnje su postale osnova legende o njemu.[4] Ceo život je bio bolešljiv i umro je u 44. godini od tuberkuloze u Vansu u francuskim Primorskim Alpima. Mnogi su ga tada smatrali pornografom koji je proćerdao svoj talenat. Književni ugled mu je porastao nakon pozitivnih mišljenja značajnih književnih kritičara poput E. M. Forstera i naročito F. R. Livisa.[6] Njegov prijatelj i poštovalac njegovog dela Oldos Haksli izdao je 1932. izbor Lorensovih pisama,[7] koja daju živopisnu sliku Lorensovog lutalačkog života i njegovog odnosa sa svojim prijateljima i poznanicima.[8] Književni rad Lorens je bio plodan pisac koji je za dvadesetak godina svog književnog rada napisao oko 30 tomova različitih književnih dela nejednakog kvaliteta.[7] Najpre je pisao pesme pod uticajem Ezre Paunda i imažista, objavivši ih prvi put u časopisu English Review 1909. godine, ali je odbio Paundov poziv da se pridruži njegovom književnom kružoku odlučivši da ostane nezavistan. Njegova poezija crpi inspiraciju iz prirode, peva o unutrašnjem životu biljaka i životinja, dok s druge strane izražava otvoreno negativan stav prema konzervativnom engleskom društvu i njegovom puritanskom moralu te industrijalizaciji koja dovodi do otuđenja kojima Lorens suprotstavlja nagonski život, seksualnost, podsvesno i prirodu.[4] Pošto je kritikovao političare, Prvi svetski rat i imperijalističku politiku, cenzura je toliko uništila njegove pesme da su bile gotovo nečitljive, a to je bio samo početak njegovih borbi sa cenzurom.[9] Dve njegove najpoznatije pesme koje su prisutne u svim antologijama su `Snake` i `How Beastly the Bourgeoisie is`[5] a njegova najznačajnija zbirka pesama je Birds, Beasts and Flowers koja je objavljena 1923.[8] Već u svom prvom romanu Beli paun predočio je sve teme koje će kasnije razvijati. Njegov drugi roman Sinovi i ljubavnici objavljen je 1913. To je autobiografsko delo koje se oslanja na tradiciju engleskog realističkog romana inspirisano Lorensovim odnosom sa majkom[1] te se može tumačiti kao psihološka studija o borbi sina da se odvoji od majke i, naposletku, o Edipovom kompleksu.[8] 1915. izlazi njegov prvi veliki roman Duga na koji se 1920. nastavlja roman Zaljubljene žene. U prvom romanu Lorens slika uticaj postepene industrijalizacije na englesku porodicu čiju istoriju prati kroz tri generacije. Drugi roman je prikaz već industrijalizovane Engleske i njen uticaj na Lorensu savremeno društvo. Istorijske prilike su u oba dela osnova na kojoj pisac daje psihološki iznijansiranu sliku muško-ženskih odnosa, podsvesno i instinktivno u čoveku i odnos čoveka i prirode. Roman Aronova palica iz 1922. pokazuje uticaj Ničea, a u Kenguru koji je izašao 1923. Lorens je prikazao svoju ideju natčoveka.[5] Kad se pojavio roman Ljubavnik ledi Četerli, to je umnogome uzdrmalo puritanske slojeve engleskog društva zbog otvorenog tematizovanja ljudske a naročito ženske seksualnosti zbog čega je ovo delo postalo predmet oštre cenzure kao pre njega Duga u nešto manjem obimu.[7] Roman je najpre izašao 1928. u Firenci u Italiji,[5] a sledeće godine u Francuskoj i Australiji. Prvo englesko necenzurisano izdanje izašlo je tek 1960. Kada ga je objavila, izdavačka kuća Penguin Books je optužena za opscenost. Glavni tužilac Mervin Grifit Džons pitao je u toku suđenja: „Da li biste odobrili svojim mladim sinovima, mladim ćerkama - jer devojke mogu da čitaju kao i dečaci - da čitaju ovu knjigu? Da li je to knjiga koju bi ostavili u vašoj kući? Da li je to knjiga koju biste poželeli da vaša žena ili vaše sluge pročitaju?`[10] Ipak, izdavač je dobio slučaj, i to jednoglasnom odlukom porote koja se sastojala od tri žene i devet muškaraca. Ovaj sudski proces je izazvao ogroman publicitet zbog kojeg se roman prodao u 3 miliona primeraka.[11] Sudska odluka da dozvoli objavljivanje integralnog romana smatra se prekretnicom u istoriji slobode izražavanja i otvorene diskusije o seksu u popularnoj kulturi.[12] Bibliografija Romani The White Peacock (1911) The Trespasser (1912) Sons and Lovers (1913) The Rainbow (1915) Women in Love (1920) The Lost Girl (1920) Aaron`s Rod (1922) Kangaroo (1923) The Boy in the Bush (1924) The Plumed Serpent (1926) Lady Chatterley`s Lover (1928) The Escaped Cock (1929), kasnije preimenovano u The Man Who Died Zbirke priča The Prussian Officer and Other Stories (1914) England, My England and Other Stories (1922)

Manja okrznuca spolja, odlicno ocuvana, bez posvete. Mir-Jam Milica Jakovljević (Mir-Jam) Po mnogo čemu ovo je možda najbolji roman Mir-Jam... Osim ljubavnog zapleta, roman krase neverovatno lepi opisi Slovenije i dijalozi koji svojom sažetošću daju nov kvalitet njenom pisanju. Svaki njen roman je na svoj način poučan, jer jasno pokazuje razliku izmedju dobrog i lošeg i daje moralnu pouku, pre svega namenjenu mladim devojkama. Nepravedno zaboravljena, skrajnuta na margine književnosti, Mir-Jam danas doživljava renesansu i zasluženo pleni duše hiljada čitalaca. Lični podaci Puno ime Milica Jakovljević Datum rođenja 22. april 1887. Mesto rođenja Jagodina, Kraljevina Srbija Datum smrti 22. decembar 1952. (65 god.) Mesto smrti Beograd, FNRJ Obrazovanje Viša ženska škola u Beogradu Milica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991). Biografija Milica Jakovljević rođena je u Jagodini, u velikoj porodici Jakova Jaše Jakovljevića, državnog činovnika. Jakov Jakovljević bio je udovac sa osmoro dece. Kako je deci bila potrebna majka ili zamena za majku, rođaci i prijatelji su mu savetovali da se oženi izvesnom Simkom, udovicom bez dece. U to vreme, kada u braku nije bilo dece, smatralo se da je ženina krivica, pa ako Simka nije imala dece do sada, neće ih imati ni u ubuduće. Ali već posle prve godine braka Simka Jakovljević rodila je kći Milicu. Kako su se državni činovnici često, zbog potrebe službe, selili iz mesta u mesto, Simka je tri godine kasnije, 1890. u Knjaževcu rodila sina Stevana, a u Kragujevcu najmlađu ćerku Zoru. Stevan Jakovljević, brat Milice Jakovljević, takođe je postao poznati srpski pisac, autor prvog srpskog bestselera „Srpska trilogija”.[1][2] Prema sećanjima glumice Nevenke Urbanove, Milica Jakovljević je bila „lepa, raskošna plavuša koja je na plaži čitala Rablea u originalu”. Govorila je ruski i francuski jezik.[3] Iako je u svojim delima pisala uglavnom o ljubavi i braku, sama se nikada nije udavala.[4] Detinjstvo i mladost Detinjstvo i mladost provela je u Kragujevcu. Završila je Višu žensku školu u Beogradu,[5] gde se školovala za učiteljicu. Od 1906. do 1919. godine radila kao seoska učiteljica.[6][7] Prvu službu dobila je u selu Krivi Vir, ispod Rtnja.[3] Novinarska karijera Posle Prvog svetskog rata, preselila se u Beograd i započela novinarsku karijeru u dnevnim novinama „Novosti”, zatim pisala u „Nedeljnim ilustracijama”, a po oslobođenju bila kratko i novinar večernjeg lista „Glas”. Prema sopstvenim rečima (u pismu upućenom Udruženju novinara Srbije) Milica Jakovljević započela je novinarsku karijeru 1. juna 1921. i radila neprekidno do 6. aprila 1941. godine. Prvih 5 godina provela je u „Novostima” a narednih 15 u „Nedeljnim ilustracijama”.[7] Pod okupacijom, koju je provela na ivici siromaštva i bede, Milica Jakovljević je 1941. godine odbila poziv da sarađuje u okupacionim dnevnim listovima „Novo vreme` i „Obnova`, pod izgovorom da je umorna i stara, kako ne bi okaljala svoj i obraz brata Stevana, majora kraljevske vojske u zarobljeništvu.[7][2] Međutim, 1945. godine, uprkos iznurenosti i godinama, pokušala je da nastavi novinarsku karijeru u „Glasu` koji je posle ilegalnog ratnog perioda (od 1942), nastavio izlaženje u oslobođenom Beogradu 7. novembra 1944. Uoči Aprilskog rata Kraljevine Jugoslavije 1941. godine, Udruženje novinara Srbije imalo je 264 člana, među kojima je bilo svega 12 žena. Drugi svetski rat je prepolovio članstvo. Ništa bolje nisu prošle ni njegove članice. Tri nisu dočekale oslobođenje, jedna je osuđena na robiju zbog saradnje sa okupatorom, tri su prestale da se bave novinarstvom, a samo ih je pet obnovilo članstvo 1945. godine, među njima i Milica Jakovljević.[7] U monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791-1991), među sto najznačajnijih novinara uvrštene su samo tri žene - Maga Magazinović, Desa Glišić i Milica Jakovljević - Mir Jam.[6] Posleratne godine Prema tadašnjim pravilima Udruženja, novinar koji šest meseci bude nezaposlen gubi status novinara. Milica Jakovljević nije uspela da se održi u „Glasu`. Od pet novinarki ona je bila najstarija i nije mogla da izdrži preveliki novinarski napor, koji u tadašnjim uslovima („nema odmora dok traje obnova`) nije imao ograničene ni normu ni vreme. Udruženje je 1945. godine izbrisalo iz članstva 22 novinara. Među njima je izbrisana i Mir-Jam. Po okrutnom slovu pravila, brisana je iz članstva Udruženja 14. decembra 1945. godine.[7] Legendarna Mir-Jam, iskusni novinar i publicista, 1945. uzaludno je pokušavala da se zaposli. Na sednici Saveza književnika Jugoslavije Oskar Davičo potpisao joj je profesionalnu osudu: „Neki drugovi ne pišu borbeno, onako kako naša stvarnost zahteva. Oni ne pišu komunistički, pišu buržujski sentimentalno i sladunjavo, kao Mir Jam”. Molba za zaposlenje Mir Jam odmah je odbijena s obrazloženjem da je imala prekid u radu deset meseci, zbog čega je izgubila status novinara. Prećutano je da je „prekid” nastupio jer je Milica odbila da radi u okupacionoj štampi.[2] Uprkos izrazima lojalnosti i svom angažovanju u novoj vlasti Stevan Jakovljević nije mogao da spase svoju sestru Milicu. Uspeo je samo da joj obezbedi malu penziju. Posle rata, do kraja života, živela je vrlo bedno. Nova vlast odbacila ju je bez zvaničnog objašnjenja.[1] „Rehabilitovana” je tek 1972. postavljanjem predstave „Ranjeni orao” po njenom romanu na scenu Ateljea 212.[2] Godine 1972. rodbinu, koja je mislila da ima autorska prava, iznenadio je tada bivši beogradski knjižar Ivan Veselinović, koji se pojavio s ugovorom iz 1946. kojim mu je Milica Jakovljević prenosi sva autorska prava. Na pozadini dokumenta Mir-Jam se zahvaljivala „anđelu čuvaru” Veselinoviću jer joj je „dao novac da kupi nešto uglja” da se ne smrzne. U raspravu o autorskim pravima se umešala opština Stari grad, podsećajući da je svojevremeno, Zakonom o nacionalizaciji Veselinoviću oduzeto preduzeće, uključujući i sve ugovore. Tako se opština deklarisala kao naslednik Mir-Jam i njenih autorskih prava, od kojih je rodbina dobijala zagarantovani deo.[2] Javnosti nije poznato kako je Mir-Jam provela poslednje godine života. Početkom zime 1952. godine dobila je zapaljenje pluća koje je za nju imalo koban ishod. Umrla je 22. decembra, okaljanog imena i dela. Vest o njenoj smrti nisu objavile ni jedne tadašnje novine.[4] Za razliku od Džejn Ostin, sa kojom su je svojevremeno poredili, a čija je kuća pretvorena u muzej posvećen ovoj spisateljici, kuća u Molerovoj ulici u Beogradu, u kojoj je Milica Jakovljević živela, umrla, ali i napisala sva svoja dela, srušena je. Nigde nema njene spomen ploče, njene biste, niti ulice sa njenim imenom.[8] Književni rad Široj javnosti Milica Jakovljević ostala je poznata po svojoj pitkoj prozi koja je obeležila domaću književnost između dva svetska rata. Pod pseudonimom Mir-Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Laki, ljubavni sadržaji, kao i jednostavan, često sladunjav i iznad svega slikovit stil, obezbedili su njenim romanima stalnu popularnost, mada ju je književna kritika otpisivala (`književni plićaci... bez imalo duha`[9]). Stvarnu vrednost njenih romana predstavlja detaljno i autentično dočaravanje života i vrednosti građanske klase u međuratnoj Jugoslaviji, koje joj je donelo nadimak Džejn Ostin srpske književnosti.[6] Godine 1939. odvažila se da napiše i pozorišnu dramu „Tamo daleko”, koja je, sa Žankom Stokić u glavnoj ulozi, trijumfalno izvedena.[8] Bila je najpopularnija i najčitanija spisateljica u Kraljevini Jugoslaviji ali je posle oslobođenja odbačena, bez zvaničnog objašnjenja. Nije bila jedina, ali mnogi su se prilagodili novom poretku i „stvaranju novog čoveka”. Ona nije, iako je imala vremena da to uradi.[1] Feminističko angažovanje Mir-Jam se zalagala i za ženska prava. U vreme kada je većina dama još bila neobrazovana i potlačena, ona se borila za rodnu ravnopravnost, baveći se suštinskim problemima ženskog pola. Izdvojila se tekstom „Treba li podići ženi spomenik”, zalažući se da se damama prizna svako umeće.[10] Dela Romani Ranjeni orao To je bilo jedne noći na Jadranu Nepobedivo srce Otmica muškarca Greh njene majke U slovenačkim gorama Samac u braku Mala supruga Izdanci Šumadije, autobiografski roman Zbirke pripovedaka Dama u plavom Devojka sa zelenim očima Časna reč muškarca Sve one vole ljubav Pozorišni komadi Tamo daleko Emancipovana porodica[11] Ekranizovani romani Brod plovi za Šangaj (TV film prema romanu „Samac u braku”, 1991.) Ranjeni orao (TV serija, 2008.) Ranjeni orao (film, 2009.) Greh njene majke (TV serija, 2009-10.) Nepobedivo srce (TV serija, 2011-12.) Kad ljubav zakasni (film prema romanu „Samac u braku”, 2014.) Samac u braku (TV serija, 2014.) Jedne letnje noći (TV serija, 2015.) Otmica muškarca (TV serija, 2018.) Mala supruga (TV serija, 2022.) Pozorišne predstave Tamo daleko (1939) Ranjeni orao (Atelje 212, 1972)

Tvrd povez, ima posvetu, jako lepo očuvana knjiga. Meso i krv je saga o životu tri generacije porodice Stasos – o njihovim ambicijama, razočarenjima i teško stečenim Ijubavima.Ambiciozni grčki doseljenik Konstantin, njegova supruga Meri i njihovo troje dece će u potrazi za srećom biti razapeti između odanosti porodici i teških vremena sa kojima će se suočiti. Tradicionalne američke vrednosti poput braka, porodice i poslovnog uspeha, raspadaju se pod uticajem savremenog društva (droga, sida, transvestitizam).Međutim oni koji su marginalizovani zbog svoje različitosti u Kaningemovom romanu su pravi, veliki i istinski junaci.Bogat detaljima i ispričan stilom velike emotivne snage, Meso i krv je neobično istinit portret savremene Amerike Majkl Kaningem (engl. Michael Cunningham; Sinsinati, Ohajo, 6. novembar 1952) je savremeni američki književnik i scenarista poznat po romanima „Kuća na kraju sveta“ (1990) „Meso i krv“ (1995) „Sati“ (1998) „Dok ne padne noć“ (2005) i Snežna kraljica (2014). Dobitnik je Pulicerove nagrade za prozu i nagrade Pen/Fokner za roman „Sati“. Trenutno je profesor kreativnog pisanja na Jejlu. U svojim romanima složene strukture Kaningem opsesivno istražuje odnose među ljudima, sa posebnim naglaskom na odnosima u okviru porodice, homoseksualnost, iskustvo obolelih od side, krizu srednjih godina, depresiju i različita psihološka stanja. Osim unutrašnjih stanja ovaj američki pisac pokazuje izuzetnu veštinu u prikazivanju detalja svakodnevice, koji često nose simbolički potencijal. Na srpski jezik prevedeni su njegovi značajniji romani, tačnije prevedeno je pet od ukupno sedam objavljenih romana. Srpski prevod zbirke pripovedaka Snežni labud premijerno je izašao na jesen 2015. dvadesetak dana pre američkog izdanja.[1] Biografija Rođen je u Sinsinatiju, država Ohajo 1952. Odrastao je u Pasadeni, Kalifornija. Završio je englesku književnost na Univerzitetu Standord 1975. Živi u Njujorku od 1981.[2] Njegov književni prvenac „Zlatne države“ izašao je 1984. Ovaj roman obrazovanja prošao je gotovo nezapaženo i Kaningem nerado govori o njemu i često insistira da je njegov drugi roman „Kuća na kraju sveta“ zapravo prvi.[3] „Kuća na kraju sveta“ govori o odrastanju, sazrevanju i mladosti dva osamljena prijatelja Bobija i Jonatana. U ovom romanu pojavljuju se veliki broj tema koje će razvijati u kasnijim delima, poput disfunkcionalne i nekonvencionalne porodice, homoseksualnosti i sida. Sledeći roman „Meso i krv“ izašao je 1995. i ujedno je Kaningemovo najambicioznije ostvarenje. Delo prikazuje život tri generacije američke porodice Statos u periodu od sto godina.[3] Iako su prethodna dva romana pohvaljena od strane književne kritike, Kaningem svetsku slavu stiče romanom „Sati“. Roman govori o tri žene iz različitih perioda dvadestog veka koje su povezane poznatim modernističkim romanom „Gospođa Dalovej“; prva je taj roman napisala, druga taj roman čita, dok ga treća proživljava. „Sati“ su nagrađeni Pulicerovom nagradom za prozu i Pen/Fokner nagradom. Na osnovu ovog književnog ostvarenja snimljen je istoimeni film u režiji Stivena Doldrija, sa Meril Strip, Nikol Kidman i Džulijen Mur u glavnim ulogama. Napisao je scenario za istoimenu filmsku adaptaciju njegovog drugog romana „Kuća na kraju sveta“ 2004. u kojem su glumili Robin Rajt, Sisi Spejsek i Kolin Farel. Sledeće godine objavio je knjigu „Besplatni dani“. Zajedno sa Suzan Majnot 2007. napisao je scenario za film „Predvečerje“. Njegov šesti roman Dok ne padne noć izašao je 2010. Delo govori o sredovečnom oženjenom muškarcu koji počinje da oseća neodoljivu privlačnost prema problematičnom Miziju mlađem bratu svoje supruge. Sedmi roman Snežna kraljica objavljen je 2014. Zbirka pripovedaka „Divlji labud“ izašla je 2015, zajedno sa crtežima japanske ilustratorke Juke Šimizu. Kaningem je homoseksualac i živeo je skoro dvadest godina u zajednici sa psihoanalitičarem Kenom Korbetom.[4] Odabrana dela Romani „Zlatne države“ („Golden States“, 1984) „Kuća na kraju sveta“ („A Home at the End of the World“, 1990) „Meso i krv“ („Flesh and Blood“ 1995) „Sati“, („The Hours“, 1998) „Besplatni dani“ („Specimen Days“, 2005) „Dok ne padne noć“ („By Nightfall“, 2010) „Snežna kraljica“ („The Snow Queen“, 2014) Zbirke pripovdeka „Divlji labud“ („A Wild Swan and Other Tales“, 2015) Scenariji „Kuća na kraju sveta“ („A Home at the End of the World“, 2004) „Predvečerje“ („Evening“, 2007)

Spolja pohabana kao na slikama, iznutra jedna rečenica podvučena, solidno očuvana kompletna knjiga Antonije Isaković je bio srpski pisac i scenarist. Rođen je 06. novembra 1923. godine u Rači Kragujevačkoj, a umro je 13. januara 2002. godine u Beogradu. Bio je član Srpske akademije nauka i umjetnosti, kao i njen potpredsjednik od 1980. do 1992. godine. Djetinjstvo i školovanje Otac Antonija Isakovića zvao se Nikola. Poznato je da je Nikola otvorio testament kralja Petra Prvog Karađorđevića, budući da je bio uvaženi sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu. Bio je jedan od 1 300 kaplara koji je dospio i do Solunskog fronta. Zbog njegove advokatske karijere porodica se često selila. Antonijeva majka zvala se Zagorka. Vodi porijeklo iz porodice Živanović, koja je živjela u selu Donje Šatornje, blizu Rudnika. Bila je domaćica. Nerijetko su članovi porodice sa očeve strane bili sveštena lica. Porodica sa majčine strane se bavila industrijom, trgovinom, poljoprivredom, stočarstvom, neki su bili bankari, kafandžije, dućandžije, pa i milioneri. Antonije je dobio ime po majčinom ocu. Bio je miljenik djeda Antonija, koji je maštao o tome kako će mu unuk, jednog dana, postati konjički oficir ili diplomata. Otac Nikola je imao najveći uticaj na malog Antonija u toku njegovog djetinjstva. Antonija su najprije upisali u osnovnu školu u Aranđelovcu. Kroz nepuna dva mjeseca prepisali su ga u osnovnu školu u Rači Kragujevačkoj, a sve zbog očeve advokatske službe koja je nametala potrebu čestog seljenja. Bio je marljiv učenik koji je završavao razrede sa odličnim uspjehom. Pohađao je gimnaziju kralja Aleksandra na Topčideru. A onda je počeo rat u kome je morao da učestvuje kao najmlađi borac u Prvoj proleterskoj brigadi, na Neretvi, Sutjesci i Igmanu. Karijera Antonije Isaković je svoju prvu pripovijetku „Kašika“ napisao sa 25 godina. Zahvaljujući njegovoj sestri, koja je tada prva pročitala ovu pripovijetku i na nju dala pozitivne kritike, nastavio je da piše svoja brojna uspješna djela: „Velika djeca“, „Paprat i vatra“, „Tren“, „Gospodar i sluge“ i mnoga druga. U Jugoslaviji su djela Antonija Isakovića mnogo ekranizovana. Pripovijetka „Kašika“ je uvrštena u gradivo srpskog jezika i književnosti u osnovnoj školi i uvrštena je u antologiju najljepših svjetskih pripovijedaka. Za temu većine svojih djela uzimao je borbe partizana za vrijeme Drugog svjetskog rata, političke sukobe sa četnicima i razne političke intrige. Detaljnim psihološkim studijima glavnih junaka, stvarao je djela koja se svrstavaju u red najboljih dijela moderne srpske književnosti. Zbirka pripovijetki „Velika djeca“ čini jednu popunjenu cjelinu sa izraženim romanesknim obrisima u kojoj pisac pripovijeda o partizanskom odredu, bolesti, gladi i smrti. Neki od junaka ponavljaju se kroz različite priče. Pripovijetke su usklađenog stila, materijala i forme. Pisac se izražava jednostavnim i kratkim rečenicama, a potkovanim objektivnim činjenicama. Pisanje je lišeno moralisanja, junaci su obični, jednostavni ljudi, koji se ponašaju u skladu sa datim okolnostima. Antonije Isaković, kao realista i modernista u isto vrijeme, stvarao je savremenu priču o čovjeku i njegovoj patnji, a sve na osnovu konkretnih događaja. Iako originalan pisac, za uzore je uzimao velike svjetske pisce, kao što su Hemingvej, Čehov, Mopasan, Dostojevski, ali i domaće Lazu Lazarevića, Borislava Stankovića i Vuka Karadžića. Dominirajuća ratna tematika zahvata pitanja čovjekove sudbine. Zbirka pripovijedaka „Paprat i vatra“ obuhvata cijeli ratni period, od prvih dana rata, pa sve do priče „Vojnik na krovu“ koja oslikava prve dane mira. Knjiga „Prazni bregovi“ zasniva se na ideji pisca da putem književnosti pronađe ishodište zasnovano na ličnom literarnom i životnom iskustvu. Knjiga je pisana u smislenoj formi, kompozicijski usklađena, kroz pravilan redoslijed i raspored tekstova, koji oblikuju cjelinu, predočavajući tako autorova humanistička, moralna i umjetnička shvatanja. Lirski pripovjedački stil i osobeni književni jezik najistaknutija su obilježja umjetničke metode Antonija Isakovića. Njegove priče poprimaju simbolički karakter zahvaljujući realističkoj strukturi teksta, koja je bazirana na precizno uređenoj književnoj strukturi. Preciznost u korišćenju elemenata mitologije, usklađena konstrukcija narativnih planova, pridavanje izrazitog značaja kompoziciji, pokazuju izgrađen Isakovićev stil. Isakovićeve pripovijetke čitaoca dovode u stanje neizvijesnosti i različitih mogućnosti, dok su vremenski različito strukturisane. Pisac daje jasnu sliku čitave polovine dvadesetog vijeka, sa dozom predskazanja budućnosti. Isaković je uređivao književne časopise „NIN“ i „Delo“. Takođe je bio urednik i direktor IP „Prosveta“. U „Avala filmu“ stekao je članstvo Umjetničkog savjeta, dok je u Odjeljenju za jezik i književnost bio sekretar. U SANU jedno vrijeme je bio potpredsjednik (od 1980. do 1992. godine). Jedan je od autora Memoranduma SANU, 1986. godine. Napravio je nacionalni program SPS-a. Jedno vrijeme je bio u članstvu Komunističke partije, Okružnog komiteta KPJ i Agitpropu CK Srbije Ljubavni život Supruga Antonija Isakovića bila je Leposavu Milanin. Njihova ćerka je poznata glumica Milica Milša. Antonije i Leposava prvi put su se sreli u bioskopskoj sali, kada su se javile prve simpatije i razmjenjivali pogledi. Leposava je tada imala 18 godina, a Antonije je bio 14 godina stariji od nje. Nešto kasnije dolazio je Leposavi pod prozor. Zatim je slijedio susret na ulici. Zvanično ih je upoznao režiser Stole Janković, nakon čega su počeli svoju ljubavnu vezu. Ostalo je zabilježeno da se Antonije odrekao Oktobarske nagrade za književnost, a sve zbog toga što je smatrao da je isto tako, ova nagrada, trebala da bude uručena i njegovoj supruzi za knjigu „Šake“. Leposava je bila arhitekta i član Udruženja književnika. Objavila je nekoliko romana i zbirki priča, kao i dramu. Takođe je objavila i dva filmska scenarija, a po jednom od njih je režirala film. Umrla je 29. septembra 2016. godine. Ćerka Milica se udala za publicistu Žarka Jokanovića sa kojim ima sina Antonija. Nagrade Zmajeva nagrada (1953. godine) Andrićeva nagrada (1976. godine) NIN-ova nagrada (1982. godine) Nagrada „Meša Selimović“ (1995. godine) Nagrada „Svetozar Ćorović“ (2001. godine) Bibliografija „Velika djeca“, pripovijetke (Beograd, 1953. godine) „Paprat i vatra“, pripovijetke (Beograd, 1962. godine) „Pripovijetke“ (Beograd, 1964. godine) „Prazni bregovi“, pripovijetke (Beograd, 1969. godine) „Sabrana djela u pet tomova“ (Beograd, 1976. godine) „Tren 1“, roman (Beograd, 1976. godine) „Tren 2“, roman (Beograd, 1982. godine) „Berlin kaputt“ (Beograd, 1982. godine) „Obraz“, pripovijetke (1988. godine) „Govori i razgovori“ (Beograd, 1990. godine) „U znaku aprila: i druge priče“ (Beograd, 1991. godine) „Miran zločin“, roman, (Beograd, 1992. godine) „Drugi dio mog vijeka: da se ne zaboravi“ (Beograd, 1993. godine) „Gospodar i sluge“, roman (Beograd 1995. godine) „Riba“ (Beograd, 1998. godine) „Nestajanje“ (Beograd, 2000. godine) Filmografija Autor literarne predloge: „Kroz granje nebo“ (1958. godine) „Partizanske priče“ – „Crveni šal“, „Povratak“ (1960. godine) „Dvije noći u jednom danu“ (1963. godine) „Tri“ (1965. godine) „Zasjeda“ (1969. godine) „Tren“ (1978. godine) „Berlin Kaputt“ (1981. godine) Scenariji: „Aleksa Dundić“, 1958. godine (Režija: Leonid Lukov) „Jedini izlaz“, 1958. godine (Režija: Aleksandar Petrović/Vicko Raspor) „Dvije noći u jednom danu“, 1963. godine (Režija: Radenko Ostojić) „Tri“, 1965. godine (Režija: Aleksandar Petrović) „Tren“, 1978. godine (Režija: Stole Janković) „Berlin kaputt“, 1981. godine (Režija: Milivoje Milošević)

Paškanat je dvogodišnja zeljasta biljka, visine 50-100cm. Gaji se u mnogo varijateta. Kao lekovito bilje može se upotrebljavati i divlji paštrnak, ali ga ima više podvrsta i biljke su dosta slične, pa je teško razlikovati dobre od loših pošto su neke podvrste i otrovne. Zato se preporučuje da se paštrnjak kao lekovito bilje koristi samo kao gajeno. Upotrebljava se i plod i koren, ređe list. Koristi se kao svež koren, svež list i zreo plod. Pastrnjak se gaji kao peršun, šargarepa i drugo korenasto začinsko povrće. Ima svojstven aromatični miris i začinski u slatki ukus. Najkvalitetnije korenje se dobija u jesen prve godine. Koren se svež dugo vremena može držati u pesku. Sastav: U svim delovima biljke ima etarskog ulja, a najviše u plodovima (1,5 – 3,5%). U listu ima oko 50mg% vitamica C. U korenu, delu koji se načešće koristi kod ove lekovite biljke ima oko: 10% šećera, 4,5% pektina, 3,5% belančevina, 1% skroba, 0,5% masnog ulja, 0,3% etarskog ulja. Nađen je furokumarinski derivat pastinacin. Upotreba: Ova lekovita biljka je prijatan i koristan začin i lek za izazivanje apetita, bolje varenje, protiv grčeva u crevima i kao diutretik. Plod je gorak aromatik; povećava mlečnost kod doilja. Tri supene kašike sitno narezanog korena ili lista ili 3 kafene kašičice stucanog ploda kuva se 2-3 minuta u 400ml vode i pije po jedna kašika 3x na dan pre jela. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Latinski naziv: Phytolacca decandra Karakteristike po kojima se prepoznaje u prirodi Stabljika – okruglog oblika, glatka, čvrsta i uspravna, jezgrovita, razgranata, zelena kada je mlada, a crvena ili ružičasta pred kraj leta, visine 1 m do 3 m, širine 2,5 cm ili 5 cm. Listovi – rastresiti, lekoviti, duguljasti u prelazu u kopljasti oblik, zašiljeni na oba kraja, dužine 13 cm ili duži; listovi su široki oko 8 cm, glatki su sa obe strane, bogate zelene boje, neprekinuti, a peteljkom su spojeni sa stabljikom biljke. Cvet – brojni, mali, grupisani u grozdove, sa zelenim središnjim koji su spolja zasenčeni; grupisani u grozdove; čašice cvetova su grupisane u grupe od 4 do 5 okruglih izdržljivih čašičnih listića koje izigravaju latice; nema krunica ili venčića; veoma uočljiv zeleni ovarijum zakrivljenog oblika. Plod – okrugle veoma sočne bobice, tamnoružičaste boje, debljine oko 8 mm, koji vise u duguljastim busenima sa crvenkastih stabljika; sadrži desetak semena koja se sjaje i ružičasto-crvene su boje; Koren – veliki, cilindričnog oblika, debljine 2,5 cm do 8 cm, često svetlucav i vlaknast, lako lomljiv i lako se seče, prstenast, smežurani po dužini, prekriveni tankom žućkasto-smeđe ili sivo-smeđe boje, sa unutrašnjom vlaknastom strukturom beličaste boje; prah ove biljke je braonkasto-žućkaste boje. Ukus – slatkast, jedak. Miris – blag. Karakteristike pri rastu: Višegodišnji koren; pronađena je uglavnom u istočnom delu SAD-a, takođe i u Evropi i severnim delovim Afrike; raste u suvim, istrošenim zemljištima (posebno na spaljenim površinama), duž puteva, gustiša, međa između njiva, na padinama; cveta u periodu od juna do oktobra. Preporučuje se herbalisti da sam uzgaja svoje korenje vinobojke i da ga sam priprema u lekovite preparate. Vinobojka veoma brzo raste, seme posejano u jesen niče već na proleće, a do leta nastaje koren dužine 30 cm, debljine 5 cm. Ukoliko skupimo bobice koje su na zemlji, to će obezbediti seme za sledeći urod. Branje: Verovatno nijedna lekovita biljka ne propada brže i celovitije ako stoji, kao što je slučaj sa vinobojkom. Stoga je neophodno iskopati svež koren i upotrebiti ga u pripremi preparata za svaki tretman. S druge strane, moguće je sveže iskopan koren staviti u tečni ekstrakt ili tinkturu čim pre je izvađen i očišćen. Mladice vinobojke koje se beru u proleće mogu da se kuvaju i jedu slično kao što se priprema spanać, špargla i slično povrće. Listove treba brati uoči samog sazrevanja bobica, a same bobice beru se kada su potpuno zrele u periodu od avgusta do oktobra. Sušenje i čuvanje: Lekovita svojstva vinobojke najbolje će biti sačuvana ako se ta biljka pravi kao biljni ekstrakt ili tinktura. Pošto je biljni ekstrakt koji se prodaje u farmaceutskim kućama nepravilno napravljen, zato što se proizvodi od starog i osušenog korenja, takvi biljni preparati nisu pouzdano lekovito sredstvo. Stoga herbalistii treba da prave sami lekovite preparate od vinobojke. Lekovitost Delovi biljke koji su za upotrebu u lekovite svrhe: Sveže korenje (tada ima najjače dejstvo), bobice i listovi. Lekovito dejstvo: Relaksant, alterativ, katartik, emetik, rastvorno sredstvo, sredstvo za otpušavanje kanala, sredstvo protiv infekcije, antisifilitik, antiskorbutik, hranjivo sredstvo; listovi: anodin, srčani depresant. Vinobojka je jedan od najjačih alterativa, a posebno je korisna u slučajevima stvrdnuća, otoka ili uvećanja žlezda za lučenje, pogotovo tiroidne žlezde i slezine. Ona je odličan lek za sve kožne poremećaje, a posebno pomaže kod stvrdnuća jetre i slabog lučenja žuči. Ona ima skoro magično dejstvo na nove nenormalne izrasline na telu, kao i na koštana uvećanja tkiva koja su prouzrokovana direktnom povredom, pa čak i hroničnim stanjima. Vinobojka leči i zapaljenje bubrega i uvećanja limfne žlezde, a takođe je i efikasno sredstvo za brzo dejstvo protiv raka. Koren ove biljke (koji treba kuvati u dve vode – iskuvati u prvoj vodi, pa promeniti vodu i prokuvati je opet) i njeni nežni listovi mogu da se sprave u osvežavajući prolećni napitak. Pri tome i mladi listovi ove biljke mogu da se koriste kao zeleni dodatak ručku. Koren vinobojke deluje postepeno i polako, ali istrajno i do kraja. Dispepsija: Vinobojka se smatra veoma delotvornom biljkom za probleme sa slabom probavom. Reumatizam:Vinobojka se veoma uspešno upotrebljava u lečenju različitih oblika reumatizma. Kancer:Vinobojka je koristan lek u tretmanu protiv kancera. Lekovita upotreba: Hroničan reumatizam, kožna oboljenja, sifilis, čirevi, šuge, ekcem, upale krajnika, difterija, stanje groznice (kod odojčadi), gušavost, kancer, gnojni čirevi na dojkama, uvećane limfne žlezde, maligni tumori, konjuktivitis, dismenoreja, leukoreja, paraliza creva, glavobolja (koje su izazvane raznim faktorima), stvrdnuta jetra, nefritis, zapaljenje bubrega, skrofula, svrab, hronična upala grla, gojaznost, hemoroidi. Priprema biljnih formula od vinobojke Preparati: Tečni ekstrakt, infuzija, tinktura. Doziranje: UPOTREBITE SAMO OVE PROPISANE DOZE POŠTO JE VINOBOJKA IZUZETNO JAKA BILJKA! Tečni ekstrakt: (koren) 1/4-1/2 čajne kašičice. Tečni ekstrakt: (bobice) 1/2-1 čajna kašičica. Infuzija: 1 čajna kašičica do 1 supena kašika 3 puta dnevno, pre ili posle obroka; deci davati 1/2 do 1 čajna kašičica zavisno od uzrasta. Tinktura: 3-10 kapi. PRIMENA U LEKOVITE SVRHE: Pažnja: Ne upotrebljavati prevelike količine vinobojke za izazivanje povraćanja pošto je učinak ove biljke na organizam veoma snažan! Analna Hemoroidi: Tečni ekstrakt upotrebiti za ispiranje i ubrizgavanje. Oralna Gušavost, gnojni čirevi na dojkama ili naslage (mastitis), povećane limfne žlezde (pogotovo na vratu): 1/2 čajne kašičice tečnog ekstrakta razmutiti u čaši vode i davati pacijentu 1 čajnu kašičicu na svaka 2-3 sata; ili 10 kapi tinkture na svaka četiri sata. Groznica (kod beba): U 1 čajnu kašičicu vode kanuti jednu kap tinkture i davati na svaka 3 sata. Hronični reumatizam: Koristiti infuziju u dozi od 1 čajne kašičice ili ekstrakt kako je gore opisano; ili infuziju u smeši sa crnim kohošom (Cimicifuga racemosa) i zimzelenom (Gaultheria procumbens). Gojaznost (masno tkivo): Upotrebiti infuziju od bobica. Rak dojke: Videti „LEKOVITE FORMULE“ u nastavku članka. Gušavost: Tečni ekstrakt koristiti kao liniment za spoljašnju upotrebu, a takođe piti taj ekstrakt u malim količinama (kao što je naznačeno u “Doziranje”). Gnojne rane: Za brže sazrevanje gnojnih rana upotrebite tečni ekstrakt kao oblogu. Tumori, povećanje žlezda za lučenje itd.: Videti „LEKOVITE FORMULE“. Kožni poremećaji, sifilis, skrofula, ekcem: Upotrebite liniment ili infuziju za ispiranje obolelih mesta. Upala mlečne žlezde (mastitis): Pijte tečni ekstrakt i primenite liniment ili čvrsti ekstrakt na zapaljeno mesto. LEKOVITE FORMULE: Infuzija od vinobojke 15 g vinobojke, iseckano ili fino samleveno (Phytolacca decandra) 700 ml destilovane vode Preparat: Kuvati vodu dok ne proključa i potom preliti biljku i ostaviti da se natapa u vodi 3-4 minuta; procediti i ostaviti da se ohladi, flaširati i čuvati na hladnom mestu. Doziranje: 1 čajna kašičica do 1 supena kašika 3 puta dnevno, pre ili posle jela. Deca: 1/2-1 čajna kašičica, zavisno od uzrasta. 5pokeberry n bottle seedback.comTečni ekstrakt od vinobojke 450 g vinobojke (Phytolacca decandra), iseckano na tanke kriške i narendano da bude u obliku kaše 180 ml alkohola jačine 70% 360 ml destilovane vode Preparat: Preliti biljku sredstvom za rastvaranje (koje nastaje kada se pomeša alkohol sa vodom), čvrsto zatvoriti i ostaviti da odstoji 5 dana; istisnuti svu tečnost iz smese najjačim mogućim pritiskom, procediti i sipati u zasenčenu bocu i čuvati na hladnom mestu. Doziranje: 3-10 kapi dobro razblaženih u toploj ili hladnoj vodi. Tinktura od vinobojke 450 g vinobojke (Phytolacca decandra), sveže i grubo istucane 1,9 l alkohola jačine 40% Priprema: Ostavite biljku 2 nedelje da se omekšava u alkoholnom rastvoru, a zatim procedite ceo rastvor (filtrirajte). Doziranje: 10 kapi na svaka 4 sata (odrasli); ova doza može da se donekle poveća dok se pacijent ne opusti. Smeša za liniment od vinobojke 85 g vinobojke, tečni ekstrakt (Phytolacca decandra) 1 čajna kašičica mirike u prahu (Myrica cerifera) 1 čajna kašičica ulja od sasafrasa (Sassafras albidum) 1/2 čajne kašičice lovorovog lista (Laurus nobilis) 60 g tragakant smole (Astragalus gummifer) Preparat: Dobro izmešati četiri biljke, a zatim dodati smolu (tako da će količina da ispadne 180 g) i dobro sve promućkati. Primena: Obolela mesta mazati ovom mašću 4-5 puta dnevno. Na tumore i izrasline koje nisu maligne, primenite dosta utrljavanja i masiranja. Biljna smeša protiv kancera 60 g vinobojke, tečni ekstrakt (Phytolacca decandra) 30 g korena žute lincure, tečni ekstrakt (Gentiana lutea) 30 g korena maslačka, tečni ekstrakt (Taraxacum officinale) Dovoljna količina meda rastvorenog u vodi, ili jednostavno sirupa. Preparat: Pomešati tečne ekstrakte i dodati dovoljno meda u vodi ili sirupa da dobijete 500 ml tečnosti. Doziranje: 1 čajna kašičica posle svakog jela. pokeroots Koren vinobojke Obloga za rak dojke Dovoljno sveže i fino samlevene vinobojke (Phytolacca decandra) Dovoljna količina tečnog ekstrakta vinobojke (Phytolacca decandra) (razređen na 1/16 jačine); ili upotrebiti infuziju svežeg korenja Dovoljna količina mirike u prahu (Myrica cerifera) Preparat: Za svaki oblog upotrebiti sveži koren i samleti dovoljnu količinu svežeg korenja za jednokratnu upotrebu; samleveno korenje uviti (urolati) u parče pamučne tkanine, gazu, ili neki drugi tanak materijal koji je dovoljno velik da pokrije celu dojku (za bradavicu iseći prorez dovoljno velik da bi krpa mogla da što bolje pokrije površinu dojke). Primena: Oblog staviti na obolelo mesto, navlažiti samo jedanput dnevno tečnim ekstraktom i onda pokriti plastikom da bi zadržalo vlažnost; ostaviti 3 dana, a zatim staviti sveži oblog. Za 2 nedelje od početka ovog tretmana na površinu dojke izbiće gnojne ranice; za oko mesec dana iz dojke će nestati sva tvrdoća i ona će postati mekana. Zatim pažljivo oprati dojku razblaženim jabukovim sirćetom i pokriti je prahom od biljke mirika i ostaviti celu površinu dojke da se osuši; za 7 do 10 dana cela površina dojke biće isceljena. Liniment za kancerogene rane 1 deo vinobojke, tečni ekstrakt (Phytolacca decandra) 1 deo običnog štavelja, tečni ekstrakt (Rumex crispus) 1 deo crvenog korena, tečni ekstrakt (Sanguinaria Canadensis) Preparat: Mašću mazati kancerogene rane 3 puta dnevno, a pre svakog mazanja, rane isprati alkoholom. Napomena: kao odličan alterativ čaj za ovo oboljenje jeste čaj od listova crnog oraha (Juglans nigra), koji treba piti po 3 šolje na dan. Hronični reumatizam 115 g bobica vinobojke (Phytolacca decandra) 115 g bobica avdike (Sambucus ebulus) 115 g bobica tamnocrvenog ruja (Rhus glabra) 115 g kupine (Rubus villosus) Preparat: U 2 l vode krčkati ovo bilje 20 minuta; dodajte dovoljno šećera ili meda da od toga nastane sirup. Doziranje: 1 čajna kašičic 3 puta dnevno. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Čičak je višegodišnja zeljasta biljka. Koren je debeo, vretenast i dugačak do 60 cm. Stabljika je uspravna, tvrda, žilava, razgranata i visoka do 150 cm. Listovi su krupni, na dugim drškama, jajasto okruglasti, po ivici talasasto usečeni, sa donje strane dlakavi a sa gornje zeleni. Donji listovi su krupniji i imaju šuplju dršku. Okruglaste glavičaste cvasti crvenkaste boje raspoređene su na vrhu biljke na dugačkim drškama. Obavijene su dosta tvrdim zelenim ovojnim listovima koji su na vrhovima savijeni u obliku kukica i zbog toga lako prianjaju za predmete prilikom dodira. Raste uz puteve, na livadama i neobrađenom zemljištu. Voli sunčani položaj i nađubrenu zemlju. Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme.Dvogodišnje korenje sakuplja se u proleće i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre. Sadrži ugljovodonik inulin, proteine, palmitinsku i stearinsku kiselinu, glukozide, alkaloide, tanine, eterično ulje, mnogo vitamina C. Sok od čička je izvrstan kod bolesne jetre. Pospešuje izlučivanje žuči, pomaže dijabetičarima. Čaj leči i pročišćava krv. Sveži sok od korena leči vlažne lišaje, potkožne čireve, nečistu kožu, mladalačke akne, otvorene rane, opekotine. Čaj od semena je dobar protiv bubrežnih kamenaca, tera na mokrenje, zaustavlja dizenteriju i reguliše menstruaciju. Seme čička koristi se za pravljenje čičkovog ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme čička nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kašika sitno narezanog korenja i lišća kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno 10- 15 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kašike dvaput dnevno, ujutro i uveče. Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, može se uzimati po šoljica ujutro i uveče. Prah od suvog korena pomešan sa zečjim lojem izvlači strana tela iz rane. U slučaju poremećaja licnog živca (Nervus facialis), kada se usta iskrive, zdrobi se svež koren i lišće sa donjim delom stabljike čička i privije na zdravu stranu. Na 1 litru vode uzme se 10g sušenog lišća i pije ujutro i uveče po 1 šoljica. U vinu skuvano lišće čička leči od mokraćnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan čičkov koren (ili prah) od suvog korena, pomešano sa medom. Za čaj se na jednu litru vode uzima 1 velika kašika isečenog korena i skuva.Pomešaju se jednaki delovi toga čaja i sirćeta (jabučni) pa se time natrlja koža glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose. Čičkovo ulje: Šaka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri četvrt litre ulja (najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno mućkanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo čepom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbušene sitne rupice. Mast od čičkovog korena: Dobro se očistiti i opere čičkov koren. Narezati ga na male komadiće i iz njih istisnuti što više soka . Pripremiti kvalitetnu i čistu, nesoljenu svinjsku mast. Količina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer njihovim mešanjem treba postići gustu kašastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku (nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i čuvati u frižideru. Nekoliko puta na dan nanosi se na opečenu kožu, a koristi se i kod čireva, rana i lišajeva. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Mek povez, nema tragova hemijske, spolja sitna okrznuca, 5 Moje ostale knjige iz ove edicije: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=bestseler&CeleReci=0&UNaslovu=1&Prodavac=mi09149 Сидни Шелдон (енгл. Sidney Sheldon; 11. фебруар 1917 – 30. јануар 2007) био је амерички романописац и сценариста. Постао је познат захваљујући телевизијским серијама The Patty Duke Show, I Dream of Jeannie, и Hart to Hart. Међутим, највећу славу стекао је као педесетогодишњак захваљујући романима Господар игре, Друга страна поноћи и Гнев анђела. Налази се на седмом месту најтиражнијих писаца прозе свих времена.[1] Младост Шелдон је рођен као Сидни Шехтел у Чикагу, савезна држава Илиноис. Његови родитељи су пореклом Јевреји из Русије: Ашер „Ото“ Шехтел, пословођа јувелирнице, и Натали Маркус. Током Велике депресије Шелдон је радио више послова, да би након завршетка средње школе уписао Универзитет Нортвестерн. Каријера Сидни Шелдон се 1937. преселио у Холивуд, где је редиговао сценарије за бројне филмове Б продукције.[2] Војни рок је служио као припадник ратног ваздухопловства током Другог светског рата,[2] али није учествовао у ратним дејствима. Након одслужења војног рока отишао је у Њујорк, где је почео да пише мјузикле за позоришта на Бродвеју, истовремено пишући и сценарије за филмове у продукцији Ем-Џи-Ема и Парамаунта. Тамо је стекао углед плодног писца; на пример, у једном тренутку извођена су три његова мјузикла на Бродвеју: The Merry Widow, Jackpot, и Dream with Music.[3] Успех на Бродвеју вратио га је у Холивуд где је написао сценарио за филм The Bachelor and the Bobby-Soxer, за који је 1947. добио оскара за оригинални сценарио. Био је један од сценариста мјузикла из 1948. Easter Parade, док је сам написао сценарио за мјузикл из 1950. Annie Get Your Gun. Са популарношћу телевизије одлучио је да се окуша и у овој области. Осмислио је, написао и продуцирао I Dream of Jeannie, док је у исто време писао сценарије за The Patty Duke Show. Такође, написао је сценарије за свих седамнаест епизода телевизијске серије Ненси. Приликом стварања ових телевизијских серија користио је различите псеудониме, јер је приметио да се његово име често појављује на одјавној шпици. Осмислио је и написао сценарио за серију Hart to Hart. Године 1969. написао је свој први роман „Голо лице“, који му је омогућио номинацију за награду Едгар Алан По (енгл. Edgar Allan Poe Award), у организацији Писаца мистеријâ Америке (енгл. Mystery Writers of America), у категорији најбољег првог романа. Његов следећи роман „Друга страна поноћи“ доспео је на прво место листе бестселера „Њујорк тајмса“, као и неколико наредних романа, од којих су многи преточени у филмове или телевизијске мини серије. Његови романи често су обрађивали теме о женама које се труде да истрају у свету којим владају непријатни мушкарци.[3] Већина његових читалаца су биле жене.[3] На питање зашто је то тако, он је одговорио: „Волим да пишем о женама које су талентоване и способне, али које су, што је најважније, задржале своју женственост. Жене имају огромну моћ – своју женственост, јер мушкарци не могу да постоје без њих.“[3] Књиге су биле Шелдонов омиљени вид изражавања. „Волим да пишем књиге“, прокоментарисао је. „Филмови су колаборативни медиј, и свако може да накнадно изложи своје мишљење. Када пишеш роман ти си на свом. То је слобода која не постоји ни у једном другом медију.“[3] Шелдон је аутор 18 романа који су продати у преко 300 милиона примерака.[4] Три године пре него што је преминуо, Лос Анђелес тајмс га је прозвао „господином Блокбастером“ и „принцом петпарачких прича“.[5] Награде Шелдон је 1947. добио оскара за најбољи сценарио за филм The Bachelor and the Bobby-Soxer, 1959. награду Тони за мјузикл Redhead, док је за ситком I Dream of Jeannie био номинован за награду Еми. Шелдон је 1994. добио златну звезду на шеталишту звезда у Палм Спрингсу.[6] Дела Романи Голо лице (1970) Друга страна поноћи (1973) Странац у огледалу (1976) Крвна веза (1977) Гнев анђела (1980) Господар игре (1982) Ако дочекам сутра (1985) Ветрењаче богова (1987) Песак времена (1988) Поноћне успомене (1990) Завера судњи дан (1991) Сјај звезда (1992) Ништа није вечно (1994) Јутро, подне и ноћ (1995) Паклени планови (1997) Испричај ми снове (1998) Небо пада (2001) Бојиш ли се мрака? (2004)