Odlicno ocuvani diskovi,kao novi. Sva 3 dela su originalna izdanja sa prevodom. Cena je za sva 3 dela. Slike.

Originalno izdanje. Kum-Godfather Marlon Brando,Al Pacino,Robett De Niro Sva 3 dela. Prevod hrv. Odlicno ocuvani diskovi i omoti. Cena je za sva 3 dela. Pojedinacno 1000 dinara po filmu. Slike.

1) Kompletna serija MUĆKE (1981-2003) sa prevodima. 2) Kompletna serija *Zelena trava (2005-2009) sa prevodima. 3) poklon Serije idu na USB. *Serija ZELENA TRAVA je od autora Mućki... fokusira se na nezaboravne likove iz Mućki Bojsija i Marlin i na njihov život u zelenoj provinciji. (Svi oni koji su obožavali seriju Mućke sigurno će voleti i seriju Zelena trava.) ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- ***SPECIJALNA PONUDA: 4 SERIJE u paketu + POKLON: MUĆKE + ZELENA TRAVA + BILO JEDNOM U PEKAMU + ALLO ALLO za svega 2600 dinara.*** *** GARANTOVANO I PROVERENO NAJPOVOLJNIJI OGLAS KOJI ĆETE NAĆI *** 1) Kompletna serija MUĆKE sa prevodima (1981-2003). 2) Kompletna serija `Allo `Allo sa prevodima (1982-1992). 3) Kompletna serija ``Bilo jednom u Pekamu`` (2010-2011) sa prevodima, scenario za seriju je pisao autor Mućki, a radnja serije prethodi Mućkama - kada je Del Boj bio mladić. 4) Kompletna serija ``Zelena trava`` (2005-2009) sa prevodima, scenario za seriju je pisao autor Mućki. 5) POKLON ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Imam u ponudi i crtani NINDŽA KORNJAČE (1987-1996) stare epizode, kompletno sve.

DVDi su kao novi - prodaje se u stanju kao na slikama uloge: Al Pacino, Meryl Streep, Emma Thompson, Mary-Louise Parker i drugi VAZNO: DVD 1 ima tehnicki kvar - na 1h 12min 55sec pojave se kockice na ekranu i to raje do 1h 15min 15sec (oko 3min) - ovo je tehnicki kvar jer se slika isto ponasa kada gledate film iz HARD-a tj. prebacenog u kompjuter - minutaza za to vreme tece normalno sto dokazuje da je na tom delu slika lose usnimljena - kako sam radio i povremeno radim kao video montazer znam kako je doslo do tehnicke greske ali napisacu: u digitalnoj tehnologiji postoje propusti - dok je bilo VHS-a ovako nesto ne bi se dogodilo - tako da , jos jednom, DVD 1 ima tehnicki problem - sam DVD 1 je ispravan imam dva plejera i dodatno 1 kompjuter i DVD 1 se ponasa isto gde god da sam pustio Ovaj box je zapravo svih 6 epizoda na 2 dvd-a >>na IMDB-u, ako potrazujete, kucajte: Anđeli u Americi <<

MINIMALAN BROJ LINIJA ODLIČAN Psiho (engl. Psycho) je američki psihološki triler iz 1960. godine, u režiji Alfreda Hičkoka po scenariju Džozefa Stefana. Scenario je adaptacija istoimenog romana Roberta Bloka o zločinima serijskog ubice Eda Gina iz Viskonsina.[1][2] U glavnim ulogama su Entoni Perkins, Dženet Li, Džon Gavin, Vera Majls i Martin Balzam. Radnja filma se fokusira na sekretaricu Marion Krejn, koja, nakon što je ukrala novac od svog poslodavca, odseda u jednom motelu, koji vodi Norman Bejts. Ovaj film se veoma razlikovao od prethodnog Hičkokovog filma, Sever-severozapad, pošto je snimljen sa niskim budžetom, u crno-beloj formi i sa televizijskom ekipom. Film je prvobitno primio mešane kritike, ali izvanredna zarada je naterala kritičare na ponovnu procenu. Psiho je nominovan za četiri Oskara, uključujući onaj za najbolju sporednu glumicu za Lijevu i najboljeg režisera za Hičkoka. Film se danas smatra jednim od Hičkokovih najboljih filmova, a međunarodni filmski kritičari ga hvale kao vrhunsko delo filmske umetnosti. Često smatran jednim od najboljih filmova ikada snimljenih, postavio je novi nivo prihvatljivosti za nasilje, devijantno ponašanje i seksualnost u američkim filmovima i naširoko se smatra najranijim primerom slešer filmskog žanra.

HOROR KOLEKICJA 5XDVD SADRŽI JAPANSKU HOROR TRILOGIJU KRUG I JOŠ DVA FILMA TAMA I SESTRE U ODLIČNOM STANJU 1-Krug Ringu (1998) REDITELJ: Hideo Nakata SINOPSIS Nakon što joj je nećakinja Tomoko (Y. Takeuchi) umrla pod nerazjašnjenim okolnostima, novinarka Reiko (N. Matsushima) posjećuje ožalošćenu obitelj i dozna da je smrt djevojke povezana sa smrću njezinih vršnjaka. Istražujući o čemu je riječ, Reiko dođe do zagonetne videovrpce koju je Tomoko odgledala neposredno pred smrt. Pogledavši kratki film s naizgled nepovezanim kadrovima na vrpci, Reiko dobije telefonski poziv koji joj navijesti skoru smrt. Udruživši se s bivšim suprugom Ryujijem (H. Sanada), Reiko krene u očajničku borbu s vremenom kako bi razriješila misteriju, ali i spasila život svoga sinčića Yoichija (R. Otaka) koji je također pogledao zlosretni film... 2-Krug 2 Ringu 2 (1999) REDITELJ: Hideo Nakata SINOPSIS Premda je spasila vlastiti život i život svoga sina Yoichija (R. Otaka), televizijska novinarka Reiko (N. Matsushima) preselila se u drugi grad nastojeći zaboraviti videokazetu s ukletom djevojkom Sadako (O. Iznuo). No Sadakinu gnjevu nije uspio pobjeći Reikin bivši suprug Ryuji (H. Sanada) čiju strašnu smrt istražuje njegova djevojka Mai (M. Nakatani). Slažući mozaik okrutnog ubojstva iz prošlosti, odnosno slučaj nesretne Sadako koju je vlastiti otac gurnuo u bunar, Mai dođe u kontakt s Masami (H. Sato), školskom kolegicom jedne od prvih Sadakinih žrtava. Uz to, otkrije i da je Yoichi razvio parapsihološke moći, jednake onima utvare s videovrpce... Nakon što je japanski horor `Krug` (1998) postigao zapanjujući uspjeh u matičnim kinima, redatelj Hideo Nakata (Joyû-rei, Honogurai mizu no soko kara) nije imao drugog izbora nego ubrzo snimiti nastavak filma. Iako film ni komercijalno ni umjetnički nije nadmašio izvornik, mnogi su utvrdili da je rijetkost da drugi dio uspješnog prethodnika bude tako koherentan kao `Krug 2`. Nakata se, naravno, i ovaj put poslužio motivima i likovima iz romana Kôjija Suzukija objavljenog 1991. odlučivši se za neuobičajeni postupak pomicanja fokusa s jedne na drugu glavnu junakinju. I dok je u prvom dijelu u središtu priče bila TV novinarka Reiko u interpretaciji N. Matsushime (Whiteout, Bizan), `Krug 2` govori o djevojci Reikina bivšeg supruga, koja odluči provesti vlastitu istragu o zagonetnoj videovrpci i njezinim žrtvama. Nju tumači japanska pop pjevačica M. Nakatani koja se pojavila i u prvom filmu, dok su u ostalim ulogama H. Sato, H. Sanada te dječak R. Otaka. I ovdje dijaboličnu Sadako uvjerljivo interpretira glumica O. Iznuo, a treba istaknuti i nastup K. Fukade. `Krug 2` u odnosu na `Krug` ima više elemenata parapsihološkog trilera, galerija likova je šira, a korišteni su i zahtjevniji specijalni efekti, osobito u katarzičnom raspletu. Zahvaljujući reinterpretaciji otprije poznatih elemenata priče, `Krug 2` efektan je film strave koji još jednom sugestivno varira ubojiti spoj starih prokletstava i najsuvremenije tehnologije. 3-KRUG 0 4-Tama DARKNESS, 2002., SAD, Španij, 102 min REŽIJA Jaume Balagueró ULOGE Anna Paquin Lena Olin Iain Glen Uselivši se u novu kuću obitelj nije ni pomišljala na probleme koji će ju zadesiti.Naime u toj kući živi nešto drevno,mračno i opasno. Postoji nešto u toj kući.Nešto drevno,mračno što je opstalo, skriveno i tiho. Ono može čekati, jer je godinama skriveno u sjenkama. U stvari, njegova životna sredina je tama. Samo u njoj se može pokazati i kretati. Ono je čak i preuzelo njeno ime: TAMA. Živi tu otkad ga je netko pokušao prizvati, prije više od četrdeset godina. Zbog toga ova kuća krije tajnu, užasnu prošlost, jedno nezamislivo zlo... Sedmero djece, ljudi bez lica, krug koji mora biti završen. I krv, puno krvi. 5-SESTRE SISTERS, 1973., SAD, 93 min. REŽIJA Brian De Palma ULOGE Margot Kidder Jennifer Salt Charles Durning Bill Finley Nakon niza satiričnih filmova snimljenih u underground produkciji Brian De Palma (Carrie, Obučena da ubije, Nedodirljivi, Zmijske oči, Misija na Mars, Femme fatale) početkom sedamdesetih počeo se studiozno baviti opusom i poetikom legendarnog Alfreda Hitchcocka, realiziravši niz filmova u kojima je kopirao, ali i rekontekstualizirao i nadograđivao majstorove stilsko-tematske preokupacije i odrednice. Novinarka Grace Collier iz svog stana slučajno svjedoči ubojstvu u stanu preko puta njezina, u kojem je Danielle Breton, ili je to možda ipak bila njezina sestra, sijamska blizankinja Dominique, ubila muškarca s kojim je ugodno provela noć nakon što ga je upoznala u TV emisiji Voajer. Grace pozove policiju, međutim, kad oni stignu, u Danielleinom stanu nema ni leša ni tragova zločina. Danielle je tragove ubojstva pomogao prikriti tajanstveni psihijatar Emil Breton. Grace je sigurna u ono što je vidjela, ali policija joj ne vjeruje. Stoga pokreće vlastitu istragu uz pomoć privatnog detektiva Josepha Larcha... `Sestre` su prvi u nizu filmova kojim je De Palma u intrigantnu priču povezao motive Hitchcockovih filmova `Psiho`, `Prozor u dvorište` i `Konopac`, ubacivši i natruhe klasika drugih autora poput `Kabineta doktora Caligarija` Roberta Wienea ili `Smrti u očima` (Voajer) Michaela Powella. Uz to, izrazito jezovit naboj filma sustavno je olakšavan humorom kakvim je i Hitchcock znao omekšati napetost, no kod De Palme to humorno prožimanje intenzivnije i otvorenije prelazi u crni humor. U glumačkoj ekipi najpoznatija su imena M. Kidder, poznata po liku Lois Lane u četiri filma o Supermanu tijekom osamdesetih, te kultnog karakternog glumca C. Durninga (Pasje poslijepodne, Mačkolovac, Tko je ovdje lud?), no najdomljiviju je ulogu ostvarila J. Salt kao energična reporterka, u to doba omiljena De Palmina glumica, koja je ubrzo na žalost nestala iz svijeta filma i posve se posvetila televizijskim nastupima.

Kao na slikama Originalni omot Diskovi odlični Knjižica Original Genres: Comedy | Drama | Family | Romance Director: Charles Chaplin Writer: Charles Chaplin Чарлс Спенсер Чаплин млађи (енгл. Sir Charles Spencer Chaplin Jr.), познат као Чарли Чаплин или раније као Шарло Акробата (Лондон, 16. април 1889 – Вевеј, 25. децембар 1977) био је енглески филмски режисер, глумац, сценариста и продуцент. Он је један од највећих комичара свих времена. Вешто је владао мимиком и слепстик комедијом. Његове комедије су мешавина водвиља, пантомиме, импровизације и циркуса.[1] Један је од пионира кинематографије и највећих синеаста свих времена. Необично је заслужан за ширење популарности филма и за његово признање у сферама традиционалне културе. Његов изворни хуманизам формиран у периоду тешке младости изражен је у лику доброћудне скитнице Чарлија чија је доброта према околини сразмерна њеним злим намерама. Учинио је да свима постане јасна снага филмског говора и његова моћ у афирмацији универзалних и трајних људских вредности. Напустивши Сједињене Државе од 1952. године је живео у Европи, углавном у Швајцарској. У том периоду је остварио мали број својих замисли. У Сједињене Државе се вратио 1972. године јер је награђен Оскаром за животно дело. Добитник је Оскара за најбољу музику за филм ”Светлости позорнице” из 1973. године, и два почасна Оскара. Његовим најпознатијим филмом се сматра Велики диктатор из 1940. године. Амерички филмски институт га је ставио на десето место на листи 100 највећих глумаца 20. века.[2] Чарли Чаплин је једно од најпрепознатљивијих лица у историји филма. Највећа је филмска звезда до краја двадесетих година 20. века.[3] Биографија[уреди | уреди извор] После трагедије која му се десила када је имао пет година (мајка му је доживела нервни слом, а отац погинуо), он и његов полубрат, Сидни Чаплин, постали су бескућници. Након краћег времена проведеног у дому за незбринуту децу, Чарли је постао члан једне сиромашне дечје музичко-позоришне трупе у којој је имао неколико споредних улога. У осмој години је почео и сам да наступа. Чаплин је 1913. године напустио музичко-позоришну трупу Фреда Карноа и придружио се Кистоуну (Keystone), који га је ангажовао за сто педесет долара недељно, да глуми уз познатије глумце као што су Мејбл Норманд и Роско Фети Арбакл. Током једне турнеје 1913. године у Њујорку га је запазио краљ комедије, Мак Сенет, (творац најомиљенијег и најтрајнијег жанра немог филма – слепстик комедије), са којим је склопио уговор за снимање првог филма. Снимио је дванаест краткометражних филмова, почео је и сам да режира, пише сценарио и ради монтажу за већину својих остварења. Charlie Chaplin by Charles C. Zoller 4 cleaned На филму се појавио 1914. године и снимио своја први неми филм - „Keystone Was Making a Living“ и други Дечије ауто трке у Венецији („Kid Auto Races at Venice“, 1914). Током рада на свом другом филму 1914. године, Чаплин је осмислио лик скитнице и костим – шлампаве панталоне, полуцилиндар, превелике ципеле и штап – који су постали заштитни знак његовог филмског лика малог скитнице којег је развијао читаве каријере и који је обележио рану историју филмске индустрије. Брзо је потом постао самосталан и почео да режира своје филмове јер филм Скитница из 1915. године га је преко ноћи учинио првом филмском звездом у свету. Арбаклове панталоне, бркови Мека Свејна и ципеле Форда Стерлинга, као и полуцилиндар, штап и тесни сако, наводно су изабрани насумице, али ова неуредна елегантност неодољиво је подсећала на Линдеров лик углађеног кицоша. Неотесан и погрешив, али романтичан и ведар, овај мали скитница био је циник са песничким погледом на свет, нитков са пуританским моралом. Публика широм света поистовећивала се са овим аутсајдером, мада је презирао површност коју она представља. Чаплинове комедије, укорењене у његовом сиромашном детињству у Лондону, биле су веома личне, спајајући осећај носталгије и ужаса због друштвене неправде. Његов хумор био је заснован на карактеризацији и месту збивања, а у филмовима попут Шарло као полицајац (Easy Street, 1917) и Шарло усељеник (The Immigrant, 1917) бавио се контроверзним темама као што су наркоманија, улични криминал и проституција. Са друге стране, у комедијама Стаза за котураљке (The Rink, 1916), Надзорник (The Floorwalker, 1916) и Лечење (The Cure, 1917), чије су енергија и ритам одушевиле Клода Дебисија, Чаплин је доказао изузетне кловновске вештине. Чаплинови филмови су били мање динамични од Сенетових, број гегова у њима је смањен, како би се у потпуности искористио комични потенцијал сваке ситуације, тако да су сцене зависиле не од самог постојања шале, већ од њеног утицаја. Употребом реквизите показао је да има врхунски осећај за комику. Иако су они били непредвидиви и често су служили да створе неку непријатност, као што је случај у филмовима Један ујутро (One A.M., 1916) и Залагаоница (The Pawnshop, 1916) Чаплин их је користио ради карактеризације и изражавања унутрашњих осећања, чиме је продубљивао површинску комедију. Ипак, кључну улогу у успеху свих Чаплинових филмова имала је његова интелигентна и грациозна глума. Иронија је што је наслов Чаплиновог филма Хлеб свагдашњи (Making a Living, 1914) будући да су му популарност и уметничка независност нагло расле са сваким новим уговором и да је један од оснивача система филмских звезда. Постер Куреа из 1917. Године 1915. Напустио је Кистоун и са компанијом Есенеј потписао уговор о снимању четрнаест филмова за суму од 1250 долара недељно. Ту је започео сарадњу са сниматељем Ролијем Тотером (Rolie Totheroh), глумицом Едном Первајанс (Edna Purviance) и Ериком Кембелом (Eric Campbell), који су у његовим филмовима редовно глумили главни женски лик, односно главног непријатеља. У филму Шарло гроф (The Count, 1916) се појављују Кембел који је глумио непријатеља у једанаест наредних краткометражних филмова и Една Первајанс која је глумила улогу идеалне жене у већини његових филмова од 1915. до 1923. године. Године 1916. прешао је у Мјучуал, где је снимио дванаест филмова за плату од 10.000 долара недељно. Године 1918. је потписао са компанијом Фрст нешнал (First National) уговор од милион долара за продукцију само осам филмова, од којих је Малишан (The Kid, 1921) био његов први дугометражни филм. Годину дана касније заједно са Дејвид Грифитом, Мери Пикфорд и Даглас Фербанксом (Douglas Fairbanks) основао је компанију Јунајтед Артистс (United Artists), за коју је снимио све наредне филмове, почевши од Парижанке (A Woman of Paris, 1923). У Чаплиновом раду су почели да се јављају периоди неактивности, мада је Златна грозница (The Gold Rush, 1925), Светла велеграда (City Lights, 1931) и Модерна времена (Modern Times, 1936) спадају у његове најпознатије филмове. Чаплин је од средине 1920-их почео да жуди за интелектуалним признањем. На филм Модерна времена знатно је утицао филм Дајте нам слободу (1931) Рене Клера. Тај филм дугује и совјетском револуционарном филму због чега је био забрањен у Италији и Немачкој. Хитлер и Мусолини су филм оценили као комунистичку пропаганду. Чаплин им се касније осветио филмом Велики диктатор (The Great Dictator, 1940). Диктатор Чарли Популарност лика скитнице је временом опадала, Чаплин је постајао све више самосвестан, његову изражајност и спонтаност замениле су претенциозност и сентименталност. Као редитељ је са лакоћом умео да успостави динамику између камере и глумца али су његове методе биле веома конвенционалне. Глатка монтажа никада није одвраћала пажњу са радње. Његов избор меког осветљења, пажљиво осмишљених сценографија, општег плана и кадра-секвенце одавао је технику чврсто укорењену у позоришној традицији. Чаплин је снимао неме филмове до 1940. године. Ипак, ограниченост Чаплинове режије и кинематографске интелигенције дошла је до изражаја у говорним филмовима (talkies) као што су, поменути, Велики диктатор, Господин Верду (Monsieur Verdoux, 1947), Светлости позорнице (Limelight, 1952), Краљ у Њујорку (A King in New York, 1957) и Грофица из Хонг Конга (The Countess from Hong Kong, 1966). Чарли Чаплин на шеталишту познатих Иако лично никада није проповедао политички радикализам било какве боје, његов филмски опус био је довољан да у време реакционарне хистерије 1950-их година због својих левичарских убеђења постане једна од жртава сенатора Макартија. Исмевао је и многе америчке политичаре. Био је оптужен за ширење идеје комунизма, па му је због тога током педесетих година био забрањен повратак из Европе у Америку. Његов филм „Краљ у Њујорку“ био је забрањен у Америци до 1973. године (више од 15 година). Напустивши Сједињене Државе, Чаплин је од 1952. године живео у Европи, углавном у Швајцарској. У том периоду је остварио мали број својих замисли. Чаплин се доста бринуо о свом здрављу. Редовно се бавио спортом, правилно хранио, мало пушио и ретко пио. Па ипак, његово здравље се знатно погоршало након завршетка филма, „Грофица из Хонгконга“, крајем шездесетих. Ипак, у Сједињене Државе се вратио 1973. године јер је награђен Оскаром за животно дело. Године 1975, британска краљица Елизабета II доделила му је, као једном од најзаслужнијих грађана земље, чин витеза. Чарли Чаплин је имао пуно љубавних веза и афера, четири брака и десеторо деце, од којих је Џералдин Чаплин најуспешнија и то као глумица. Његове супруге биле су и по више од 30 година млађе од њега, због чега је био критикован у јавности. Смрт[уреди | уреди извор] Гроб Чарлија Чаплина Умро је у сну на Божић 25. децембра 1977. године у Корзију-сир-Вевију у Швајцарској, где је провео последњих 20 година живота. Наслеђе[уреди | уреди извор] Чаплин као „Скитница“ 1915. године, кинематографска „најуниверзалнија икона“ [4] Године 1998, филмски критичар Андру Сарис је рекао да је Чаплин „вероватно најважнији уметник којег је произвела кинематографија, свакако њен најизузетнији извођач и вероватно још увек њена најуниверзалнија икона“.[4] Чаплина је Британски филмски институт описао као „надвишујућу фигуру светске културе“, и он је био укључен у Тајм часописов списак „100 Најважнијих људи 20. века“ због „смеха [који је он донео] милионима“ и због тога што је он „више или мање измислио глобалну препознатљивост и помогао претварању индустрије у уметност“.[5][6] Слика Трампа је постала део културне историје; према Симону Ловишу, тај лик је препознатљив и људима који никад нису видели Чаплион филм, и на местима где филмови никада нису приказани.[7][8] Критичар Леонард Малтин је писао о „јединственој“ и „неизбрисивој“ природи Трампа, и тврдио да ни један други комичар није досегао његов „глобални утицај“.[9] Хвалећи карактер, Ричард Шикел сугерише да Чаплинови филмови са Трампом садрже „најелоквентније, богато комичне изразе људског духа“ у историји филма.[10] Меморабилија везана за овај лик још увек доноси велике суме на аукцијама: 2006. године су полуцилиндар и бамбусни штап који су део Трамповог костима продати за 140.000 америчких долара на аукцији у Лос Анђелесу.[11] Као филмски старалац, Чаплин се сматра пиониром и једном од најутицајнијих фигура раног 20. века.[12] Њему се често приписује заслуга једног од првих уметника овог медијума.[13] Филмски историчар Марк Казинс је написао да је Чаплин „променио не само слике биоскопа, него и његову социологију и граматику“ и тврди да је Чаплин био једнако важан за развој комедије као жанра, као што је Дејвид В. Грифит био за драму.[14] Он је био први који је популарисао дугометражну комедију и који је успорио темпо акције, дајући јој озбиљност и суптилност.[15][16] Мада се његов рад углавном класификује као урнебесна комедија, Чаплинова драма A Woman of Paris (1923) је имала велики утицај на филм Ернста Лубича The Marriage Circle (1924) и стога је играла улогу у развоју „софистициране комедије“.[17] Према Дејвиду Робинсону, Чаплинови изуми су „брзо асимилирани и постали део уобичајене праксе филмског заната“.[18] Филмски ствараоци који наводе Чаплина као утицај обухватају Федерика Фелинија (који назива Чаплина „неком врстом Адама, од кога смо сви потекли“), Жака Татија („Без њега ја никад не бих направио филм“), Рене Клера („Он је инспирисао практично сваког филмског ствараоца“), Мајкла Пауела, Били Вајлдера, Виториа де Сике, и Ричарда Атенбора.[19][19][20][21][22][23][24] Руски филмски стваралац Андреј Тарковски је величао Чаплина као „једину особу која је ушла у кинематографску историју без имало сумње. Филмови које је он оставио за собом никад не могу застарети“.[25] Чаплин је такође снажно утицао на рад каснијих комичара. Марсел Марсо је изјавио да је био инспирисан да постане мејм уметник након што је гледао Чаплина, док је глумац Реј Капур базирао своју екранску персону на Трампу.[16][22] Марк Коусинс је такође детектовао Чаплинов стил комедије у француском карактеру Месје Хулот и италијанском карактеру Тото.[22] У другим пољима, Чаплин је допринео инспирацији цртаних ликова мачак Феликс и Мики Маус, и утицао је на дадаистички уметнички покрет.[26][27][28] Као један од оснивача Уједињених уметника, Чаплин је такође имао улогу у развоју филмске индустрије. Гералд Маст је писао да иако УА никад није постала компанија са значајем попут фирми МГМ или Парамаунт пикчерс, идеја да режисери могу да произведу своје сопствене филмове је била „година испред свог времена“.[29] У 21. веку, неколико Чаплинових филмова се још увек сматра класицима и међу највећим филмовима икада направљеним. Године 2012. Sight & Sound истраживање, којим се компилира првих десет гласова филмских критичара и режисера да би се одредили најпризнатији филмови сваке групе, показало је да се City Lights рангира међу критичарима у првих 50, Modern Times у првих 100, а The Great Dictator и The Gold Rush су били у првих 250.[30] Првих 100 филмова по гласовима режисера су обухватали Modern Times на позицији 22, City Lights као 30-ти, и The Gold Rush на броју 91.[31] Свако од Чаплинових остварења је добило глас.[32] Године 2007, Амерички филмски институт је именовао City Lights једанаестим највећим америчким филмом свих времена, док су The Gold Rush и Modern Times поново рангирани у првих 100.[33] Књиге о Чаплину настављају да се регуларно објављују, и он је популарна тема медијских научника и филмских архивиста.[34] Бисте Чаплина широм света, лоциране у (слева надесно) 1. Тренчинске Тјеплице, Словачка; 2. Хелмжа, Пољска; 3. Вотервил, Ирска; 4. Лондон, Уједињено Краљевство; 5. Хајдерабад (Индија); 6. Аласио, Италија; 7. Барцелона, Шпанија; 8. Веве, Швајцарска Филмографија[уреди | уреди извор] Као глумац[уреди | уреди извор] Улоге Чарли Чаплин Година Српски назив Изворни назив Улога Напомена 2003. The Chaplin Collection: Volume One 1967. Грофица из Хонгконга A Countess From Hong Kong 1959. Girls Town 1958. High School Confidential! 1957. A King In New York 1954. Fangs Of The Wild 1954. Follow The Hunter 1947. Monsieur Verdoux 1940. Велики диктатор The Great Dictator 1936. Модерна времена Modern Times Скитница 1931. Светла велеграда City Lights Скитница 1928. Show People 1925. Златна грозница The Gold Rush Усамљени трагач 1923. A Woman Of Paris 1923. A Woman Of Paris/Sunnyside 1921. Малишан The Kid Скитница Као режисер[уреди | уреди извор] Филмови које је режирао Чарли Чаплин Год. Српски назив Оригинални назив 1967. Грофица из Хонгконга A Countess From Hong Kong 1958. The Chaplin Revue 1957. A King In New York 1952. Limelight 1947. Monsieur Verdoux 1940. Велики диктатор The Great Dictator 1938. Charlie Chaplin Carnival 1938. Charlie Chaplin Cavalcade 1938. Charlie Chaplin Festival 1936. Модерна времена Modern Times 1931. Светла велеграда City Lights 1928. Циркус The Circus 1928. The Circus/A Day`s Pleasure 1925. Златна грозница The Gold Rush 1923. A Woman Of Paris 1923. A Woman Of Paris/Sunnyside 1921. The Idle Class 1921. Малишан The Kid 1921. The Kid/The Idle Class 1916. The Burlesque Of Carmen Filmovi Čarlija Čaplina