Srpski realisti Autor: Krstan Nenadović Ova knjiga sadrži dela velikana srpskog realizma: Milovana Glišića /Glava Šećera, Prva brazda/, Radoja Domanovića /Danga, Vodja/, Branislava Nušića / Sumnjivo lice/, Laze Lazarevića /Sve će to narod pozlatiti, Vetar, Majka/, Stevana Sremca / Zona Zamfirova/, Sime Matavulja /Pilipenda, Povareta/, Petra Kočića /Jablan, Kroz mećavu/ i Vojislava Ilića /Sivo, sumorno nebo, Zapušteni istočnik, Jutro na Hisaru kod Leskovca/, poštujući program Ministarstva prosvete za srednje škole /lektira/ uz dodatni odabir vrhunskih dela trajne vrednosti i biografija svih navedenih pisaca. Ovu knjigu krasi do sada neobjavljivana pesma Vojislava Ilića Sveti Sava. Knjiga je na 400 strana u tvrdom povezu. Izdavač: IZDAVACKA KNJIZARNICA ZORANA STOJANOVICA Godina izdanja: 2010 Redni broj izdanja: 1 Format: 23 cm Broj strana: 382 Povez: Tvrd povez L. 1. O.7. P.2.

Kupindo - Kupovina preko Interneta Pretraži 2 348 086 predmeta Kupite Pokrenite prodaju Moj Kupindo 1 Lista želja Kako kupiti? Za firme KupindoKupite KnjigeBeletristikaKlasiciZarobljenici-Lajos Zilahi Zarobljenici-Lajos Zilahi Zarobljenici-Lajos Zilahi slika 1Zarobljenici-Lajos Zilahi slika 2Zarobljenici-Lajos Zilahi slika 3Zarobljenici-Lajos Zilahi slika 4Zarobljenici-Lajos Zilahi slika 5 1 pregleda Zarobljenici-Lajos Zilahi Kako da kupim? Cena: 950 din Stanje: Polovan bez oštećenja Garancija: Ne Isporuka: City Express Pošta DExpress Post Express Lično preuzimanje Plaćanje: Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično Grad: Zaječar, Zaječar Prodavac BobanT75 (1128) 100% pozitivnih ocena Pozitivne: 3183 Kupindo zaštita ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1974 Jezik: Srpski Autor: Strani Biblioteka `Izabrana dela` Izdavacko prduzece`Bratstvo jedinstvo` Novi Sad 1974 U jesen 1913. godine, na večeri kod zajedničkih prijatelja u Budimpešti, mladi pravnik Peter upoznaje Miet, devojku čijim je duhom i pojavom opčinjen od prvog trenutka. Sledeće godine, samo nekoliko meseci nakon venčanja, njihov zajednički život naglo prekida početak Prvog svetskog rata, jer Peter odlazi na front, a nedugo potom pada u rusko zarobljeništvo i završava u sibirskom gradu Toboljsku. Tokom godina koje provode razdvojeni, oboje se trude da ostanu verni jedno drugom, ali okolnosti na koje niko od njih nije mogao da utiče nepovratno će im izmeniti živote i odvesti ih u pravcu koji nisu mogli ni da zamisle KU XII

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Neven, Koraljka i Bobo: Junaci planine - Rudi Aljinović i Žarko Beker Din Kol: Susret u preriji - Zvonimir Futinger i Julio Radilović Jules Mendo Mendović - Na splavi - Mladen Bjažić i Borivoj Dovniković Štefekove pustolovine - Strah i trepet južnog parkirališta - Otto Reisinger Grom - Roy D`Ami i Mario Uggeri (KRAJ) Tom i Malo Medvjeđe Srce: Divlji konj - Norbert i Walter Neugebauer Koko Bil protiv tiranina - Benito Jacovitti (Jakoviti) Ujak iz provincije - Vladimir Delač Marina: Prepad - Marcel Čukli i Vladimir Delač Den Deri: Tajna krutog svemira - Frank Hampson/Frank Bellamy Tekstovi: Dečak sa puškom Jovo Borojević 2.deo - Krug se suzuje Muzika je najstarija umetnost Velike reportaže: Trka za podivljalim avionom Iz vaše zbirke: Čestitke ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Istraživač Tibor Sekelj priča: Kroz zeleni pakao Matto Grossa - Norbert Neugebauer i Julio Radilović Jules Tajanstveni kapetan - Rudi Aljinović i Andrija Maurović Štefekove pustolovine - Stijena užasa - Otto Reisinger Tom i Malo Medvjeđe Srce: Lovci na zlato - Norbert i Walter Neugebauer Artur osvetnik - Sezar Gliser iznenađenja - Norbert Neugebauer i Vladimir Delač Marina: Tajna pustog otoka - Marcel Čukli i Vladimir Delač Den Deri: Platinski planet - Frank Hampson/Frank Bellamy Tekstovi: Varaždin: Varteks kup - Modeli jedrilica Brod koji ne može potonuti - Američki CG Neobični događaji 2 Dečak i pas Istorija ronjenja i opreme (na dve strane u sredini) Velike reportaže: Hibaro love glave Iz vaše zbirke: Stari automobili ... Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Opis Detalji Za unutrašnju i vanjsku primenu, metal. drvo, malter, zidane delove i neglazirane keramičke površine. Za najbolje rezultate na golom metalu i drvetu, koristiti RustOleum Primer. Za celi projekt potrebno je manje od 2 sata. Pokriva: oko 0,7-1 m2 Set sadrži: 1.Textured Base coat. 2.Leather top coat. 3.Sunđerasta četka. 4.Rukavice . 5.Folija. Korak 1: isprskati osnovni premaz i sačekati da se osuši . Korak 2: odmah sa kistom staviti završni premaz. Korak 3: stisnuti gužvanu foliju i zamotati predmet i lagano protrljati .Ukloniti foliju u jednom brzom potezu. KORAK 1: TEMELJNI PREMAZ. Koristiti napolju ili u dobro prozračenim uslovima, otvorena garaža, na temp. između 10-32°C i vlažnosti ispod 85% da se osigura pravilno sušenje. Ne nanositi na površine koje kada su zagrejane prelaze 93°C ili na galvanizovanom metalu. Izbegavati sprejanje u vrlo vetrovitim, prašnjavim uslovima. Prekriti okolna područja da se zaštite od sprejne prašine. Ukloniti oljuštenu boju i rđu sa žičanom četkom ili brusnim papirom. Lagano prebrusiti sjajne površine. Očistiti sa sapunom i vodom, isprati i pričekati da se osuši. Snažno protresti limenku na jednu minutu, često tokom upotrebe. Držati limenku 30-40cm od površine i prskati u napred-nazad pokretima. Naneti 2 ili više tankih slojeva sa razmakom od par minuta. Temeljni premaz se suši 1sat. Kad je suv, može se naneti završni premaz. Kada završite sa prskanjem, očistiti ventil okretanjem limenke naopako i pritiskanjem vrha na 2-3 sekunde. Ako se ventil začepi, okrenuti i skinuti vrh spreja i isprati sa white spirit. Ne stavljati iglu ili druge predmete u otvor. KORAK 2: ZAVRŠNI PREMAZ: Pre nanošenja završnog premaza staviti na stranu jedan ili više komada zgužvane folije. Može se upotrebiti i plastična kesa. Staviti rukavice, promešati temeljito boju. Raditi na malom delu svaki put (oko 30x30cm), upotrebiti sunđerastu četku i staviti premaz. Budite sigurni da dohvatite pukotine. Da bi izbegli kapanje, budite pažljivi da ne nanesete previše. Odmah, uzmite komad zgužvane folije i lagano istresti, zatim čvrsto stisnuti i istrljati na predmet, ostavljajući nabore u omotu. Kada je folija dole, uhvatite za krajeve i povucite u jednom, brzom pokretu da bi otkrili kožni efekt. Pređite na sledeći deo, koristeći novi komad folije svaki put. Prethodno obojena mesta trebala bi se preklapati približno oko 1,2cm kako bi se uklopile zajedno. Suvo na dodir za 20 minuta. Očistiti četku odmah sa sapunom i vodom. Napomena: ova metoda najbolje radi na glatkim površinama.Za više ukrašene završne površine, naneti četkom premaz i upotrebiti zgužvani, suvi papirni ubrus ili pamučnu krpu kako bi izbrisali završni premaz dok nije postignut željeni efekt.

Kao na slikama Stripoteka je strip revija koja je izlazila na prostoru bivše Jugoslavije u periodu između 1969. i 1991. godine. Ponovo je pokrenuta 1999. godine, a nekadašnji slogan iz zaglavlja — Jugoslovenska strip revija, promenjen je u Revija svetskih stripova. Sa poslednjim brojem 1174 objavljenim 31.5.2019 do daljeg ne izlazi. Stripoteka Stripoteka 948.JPG Naslovna strana 948. broja Stripoteke Tip Strip Format A4 Vlasnik Forum Izdavač Marketprint, Novi Sad (1969-2016) Darkwood, Beograd (2016-) [od br. 1143] Redakcija Sibin Slavković Zlatko Milenković Branislav Kerac Glavni urednik Slavko Draginčić Osnivanje 1969. Jezik Srpski Ukidanje 1991—1999, 2019 Sedište Novi Sad, Đorđa Zličića 34 Veb-sajt www.stripoteka.co.rs Istorija Уреди Stripoteka je prvi put izašla 1969. godine pod imenom Stripoteka Panorama. Pokrenuta je kao specijalno mesečno izdanje nedeljne strip revije Panorama, nakon što se ova ugasila.[1] Za razliku od Panorame koja je donosila stripove u nastavcima Stripoteka je sadržavala kompletne epizode stripa.[2] Koncepcija stripa se vremenom menjala, kao i dinamika izlaženja. Uvedeno je objavljivanje više različitih stripova u jednom broju. Akcenat je uglavnom bio na francusko-belgijskom stripu, ali su objavljivani i radovi američkih, italijanskih, španskih, britanskih i nekolicine kineskih autora.[2] Najčešće objavljivani strip junaci Уреди Glavni članak: Stripoteka — Spisak objavljenih stripova Umpah-Pah (Uderco i Gošini) Talični Tom (Moris i Gošini) Krcko Karl Viking (Don Lorens) Olak Gladijator (Don Lorens) Čelična Kandža (Hezus Blasko) Spiru (Franken) Morg Riđobradi i Demon sa Kariba (Ibenon i Šarlije) Džoni Ringo (Vilijam Vans i Žak Akar, Arturo del Kastiljo) Modesti Blejz (Džim Holdavej) Džet-As-Logan Tangi i Laverdir (Uderco i Šarlije) Bluberi (Žiro i Šarlije) Tarzan (Ras Maning, Bern Hogart) Gaša Šeprtlja (Gaston) (Andre Franken) Lik Orijent (Edi Pape i Greg) Hauard Flin (Vilijam Vans) Asteriks (Uderco i Gošini) Crnobradi (M. Remakl) Ves Slejd (Džordž Strouks) Bob Moran (Vilijam Vans i Anri Vern) Tor Srebrni letač Konan Daleka planeta (Don Lorens) Zori Kid (Jakoviti) Koko Bil (Jakoviti) Iznogud (u početku objavljivan kao Harun Al Prašid) (Tabari i Gošini) Nova Novator (Greg) Merok (Don Lorens) Džef Hok (-Sidni Džordan) Nebeski soko (Džon Dikson) Crnooki duh (Sezar) Fantom (Li Fok i Saj Bari) Fil Korigan (Al Vilijamson i Arči Gudvin) Princ Valijant (Hal Foster, Džon Kalen Merfi) Rip Kirbi (Džon Prentis) Porodica Tarana (Džo Makmanus) Flaš Gordon (Den Bari) Cisko Kid (Hose Luis Salinas) Ben Bolt (Džon Kalen Merfi) Mandrak (Li Fok, Fred Frederiks, Fil Dejvis) Gidža (T. K. Rajan) Mornar Popaj (Tom Sims i B. Zaboli) Bruno Brazil (Vilijam Vans i Luj Alber) Torgal Ratnici sa Akbara Romeo Braun (Džim Holdavej)

Kao na slikama Stripoteka je strip revija koja je izlazila na prostoru bivše Jugoslavije u periodu između 1969. i 1991. godine. Ponovo je pokrenuta 1999. godine, a nekadašnji slogan iz zaglavlja — Jugoslovenska strip revija, promenjen je u Revija svetskih stripova. Sa poslednjim brojem 1174 objavljenim 31.5.2019 do daljeg ne izlazi. Hogar Najamnik Agent 212 Stripoteka Stripoteka 948.JPG Naslovna strana 948. broja Stripoteke Tip Strip Format A4 Vlasnik Forum Izdavač Marketprint, Novi Sad (1969-2016) Darkwood, Beograd (2016-) [od br. 1143] Redakcija Sibin Slavković Zlatko Milenković Branislav Kerac Glavni urednik Slavko Draginčić Osnivanje 1969. Jezik Srpski Ukidanje 1991—1999, 2019 Sedište Novi Sad, Đorđa Zličića 34 Veb-sajt www.stripoteka.co.rs Istorija Уреди Stripoteka je prvi put izašla 1969. godine pod imenom Stripoteka Panorama. Pokrenuta je kao specijalno mesečno izdanje nedeljne strip revije Panorama, nakon što se ova ugasila.[1] Za razliku od Panorame koja je donosila stripove u nastavcima Stripoteka je sadržavala kompletne epizode stripa.[2] Koncepcija stripa se vremenom menjala, kao i dinamika izlaženja. Uvedeno je objavljivanje više različitih stripova u jednom broju. Akcenat je uglavnom bio na francusko-belgijskom stripu, ali su objavljivani i radovi američkih, italijanskih, španskih, britanskih i nekolicine kineskih autora.[2] Najčešće objavljivani strip junaci Уреди Glavni članak: Stripoteka — Spisak objavljenih stripova Umpah-Pah (Uderco i Gošini) Talični Tom (Moris i Gošini) Krcko Karl Viking (Don Lorens) Olak Gladijator (Don Lorens) Čelična Kandža (Hezus Blasko) Spiru (Franken) Morg Riđobradi i Demon sa Kariba (Ibenon i Šarlije) Džoni Ringo (Vilijam Vans i Žak Akar, Arturo del Kastiljo) Modesti Blejz (Džim Holdavej) Džet-As-Logan Tangi i Laverdir (Uderco i Šarlije) Bluberi (Žiro i Šarlije) Tarzan (Ras Maning, Bern Hogart) Gaša Šeprtlja (Gaston) (Andre Franken) Lik Orijent (Edi Pape i Greg) Hauard Flin (Vilijam Vans) Asteriks (Uderco i Gošini) Crnobradi (M. Remakl) Ves Slejd (Džordž Strouks) Bob Moran (Vilijam Vans i Anri Vern) Tor Srebrni letač Konan Daleka planeta (Don Lorens) Zori Kid (Jakoviti) Koko Bil (Jakoviti) Iznogud (u početku objavljivan kao Harun Al Prašid) (Tabari i Gošini) Nova Novator (Greg) Merok (Don Lorens) Džef Hok (-Sidni Džordan) Nebeski soko (Džon Dikson) Crnooki duh (Sezar) Fantom (Li Fok i Saj Bari) Fil Korigan (Al Vilijamson i Arči Gudvin) Princ Valijant (Hal Foster, Džon Kalen Merfi) Rip Kirbi (Džon Prentis) Porodica Tarana (Džo Makmanus) Flaš Gordon (Den Bari) Cisko Kid (Hose Luis Salinas) Ben Bolt (Džon Kalen Merfi) Mandrak (Li Fok, Fred Frederiks, Fil Dejvis) Gidža (T. K. Rajan) Mornar Popaj (Tom Sims i B. Zaboli) Bruno Brazil (Vilijam Vans i Luj Alber) Torgal Ratnici sa Akbara Romeo Braun (Džim Holdavej) Akbar Jugoslovenska yugoslavian stripovi comic books

Tvrd povez. Korice malo izbledele, listovi kao da su blago talasasti, mada se ne vide tragovi vlage. Bez pisanja, kompletna Kultni roman koji je Katolička crkva stavila na spisak zabranjenih knjiga. Remek-delo antiratne književnosti. Italija 1943. Epidemija kuge buknula je u Napulju istoga dana kada su jedinice savezničke vojske ušle da ga oslobode. Junak romana sarađuje sa Amerikancima kao oficir za vezu. On se brine o pukovniku Džeku Hamiltonu, „Amerikancu u najuzvišenijem smislu reči: jednom od ljudi najdostojnijih poštovanja“, koji govori francuski i citira klasike, a grozi se užasnog smrada sirotinje na ulicama grada u ruševinama, gde je „oslobođenje“ samo sinonim za očajanje. Kuga koja se iz Napulja širi malo-pomalo po celoj Italiji i celoj Evropi ne kvari telo, nego dušu. Epicentar epidemije, Napulj je pretvoren u pakao degradacije. Veterani raspuštene italijanske vojske mole za rad. Prostitucija je široko rasprostranjena. Izgladnele majke iznele su na ulicu svoju mizernu robu: dečake i devojčice od desetak godina. Sve se svelo na borbu za puko preživljavanje – ne za slobodu, dostojanstvo, čast, za spasenje duše, nego za spas gole kože. Suptilan, ciničan, neuhvatljiv, zastrašujući i uvek iznenađujući, pisac Kože je vrhunski umetnik neizvesnosti i svedok rađanja jednog novog sveta. „Oslobodioci su okupirali Evropu, i od samog početka promena je bila jasna: Evropa, koja je do juče svoju istoriju smatrala uzorom za čitav svet osetila je koliko je mala. Tu je bila Amerika, blistava, sveprisutna; ponovo osmisliti i preoblikovati svoj odnos prema njoj postalo je za Evropu nužnost od prvorazrednog značaja. Malaparte je to video i opisao bez ikakve želje da proriče političku budućnost Evrope. Ono što ga je fasciniralo bio je novi način postojanja, novi način osećanja onoga što je evropsko, koji će od sada biti određen sve snažnijim prisustvom Amerike.“ Milan Kundera Kurcio Malaparte (ital. Curzio Malaparte; Prato, 9. jun 1898 — Rim, 19. jul 1957), čije je pravo ime bilo Kurt Erih Zukert (nem. Kurt Erich Suckert), bio je italijanski književnik, filmski reditelj, novinar i diplomat. Biografija Rodio se u malom toskanskom mestu Pratu.[1] Majka mu je bila Italijanka iz Lombardije - Evelina Pereli (ital. Evelina Perelli), a otac Nemac - Ervin Zukert (nem. Erwin Suckert), rukovodilac u jednoj tekstilnoj fabrici[2]. Za vreme Prvog svetskog rata, iako je tada imao samo šesnaest godina, pobegao je iz klasične gimnazije i prijavio se kao dobrovoljac u francusku vojsku, pošto je Italija tada još bila neutralna. U Francuskoj je bio vojnik Garibaldijeve legije sve do maja 1915 kada su Italija i Francuska postale sveznice. Iste 1915. Malaparte se priključio Petoj alpinskoj regimenti, gde je dobio čin kapetana i bio odlikovan nekoliko puta. Na francuskom frontu kod Remsa je 1918. bio izložen dejstvu iperita koji mu teško oštetio pluća i zbog čega je imao ozbiljnih zdravstvenih problema sve do svoje smrti[3]. Svoje obrazovanje je stekao na Koledžu Čikonjini (ital. Collegio Cicognini), Prato i na Univerzitetu La Sapienca (ital. La Sapienza) u Rimu. Posle rata jedno vreme radi u diplomatskoj službi a od 1922. do 1930. uglavnom kao novinar. Političko delovanje U toku 1920-tih Malaparte je bio jedan od italijanskih intelektualaca koji podržavao italijanske fašiste i Musolinija. Godine 1922. uzeo učešće u Musolinijevom maršu na Rim i podržavao fašiste svojim člancima u časopisu 900. Kasnije je počeo da se distancira i kritikuje Musolinija i fašiste pa je 1933. godine bio isključen iz fašističke partije Italije a u periodu od 1933.-1938. bio je u kućnom pritvoru na ostrvu Kapri. Na intervenciju Galeaca Ćana je bio oslobođen pa zatim hapšen i i držan u zloglasnom rimskom zatvoru Ređina Ćeli (ital. Regina Coeli) 1938, 1939, 1941. i 1943. godine. U tom periodu objavio je nekoliko knjiga. Esejom Kameleon zamerio se Musoliniju koji ga je zbog toga iz Rima oterao u Torino. Učinio mu je, u neku ruku, uslugu, jer se tako Malaparte približio Francuskoj, gde je 1931. objavio Tehniku državnog udara (franc. Technique du coup d`etat), prvo delo u Evropi protiv Hitlera. Pošto je ubrzo štampao i Dobričinu Lenjina (ital. Intelligenza di Lenin) Musolini ga je proterao iz Italije pa se Malaparte nastanio u Londonu. Posle Drugog svetskog rata bio je blizak Palmiru Toljatiju mada nikad nije postao član Komunističke partije Italije. Pred kraj života je putovao u SSSR i Kinu na osnovi čega je nastao njegov putopis Ja u Rusiji i Kini (ital. Io, in Russia e in Cina) objavljen posthumno[4]. Ratno dopisništvo i novelistika Tokom većeg dela Drugog svetkog rata bio je ratni dopisnik milanskog dnevnika Korijere dela Sera (ital. Corriere della Sera) i oficir Italijanske armije na Istočnom frontu. Ratne epizode u kojima Malaparte ima ulogu svedoka iz Poljske, Finske, Rumunije, Ukraine i Jugoslavije postale su okosnica njegovih romana Kaputt, Koža (ital. La pelle) i Volga se rađa u Evropi. U Italiju se vratio 1943 gde je postao italijanski oficir za vezu pri štabu Američke armije u Italiji. Godine 1944. je objavio roman Kaputt, delo koje ga je učinilo slavnim. Kaputt je roman-svedočanstvo pisano sa tačke gledišta onih koji su osuđeni da izgube rat. Opisujući nemačku jedinicu koja beži ispred neprijatelja na Ukrainskom frontu, Malaparte kaže: Kada se Nemci prepadnu, kada taj misteriozni nemački strah počne da se uvlači u njihove kosti, oni uvek izazovu u čoveku poseban užas i sažaljenje. Njihova pojava je bedna, njihova okrutnost žalosna, njihova hrabrost nema i beznadna. [5][6] U istom romanu Malaparte je opisao svoj susret sa Pavelićem u glavi Korpa sa ostrigama: Prošlo je poduže vremena od kako nisam video Antu Pavelića. Kada sam ušao u njegov studio, primetio sam da je promenio mesto nameštaja. Dok smo razgovarali, ja sam posmatrao korpu od vrbovog pruća, postavljenu na njegovom stolu, na levoj strani od Poglavnika. Poklopac je bio podignut, videlo se da je korpa bila puna morskih plodova, tako su mi izgledali, rekao bih ostrige, ali izvađene iz ljušture … `To su ostrige iz Dalmacije?`, upitao sam Poglavnika. Ante Pavelić je podigao poklopac korpe i pokazujući te morske plodove, tu ljigavu i pihtijastu masu ostriga, rekao je, osmehujući se, sa tim svojim dobrim i umornim osmehom. `To je poklon mojih vernih ustaša: dvadeset kilograma ljudskih očiju.`[7] Prvi prevod i izdanje Kaputta na nemačkom jeziku je 1951. godine dočekano tužbom koju je pred sudom u Karlsrueu protiv Malapartea pokrenuo baron Gustaf Braun fon Štum zbog opisa duševnih patnji i samoubistva Jozefine (ital. Guiseppina) fon Štum, druge žene barona fon Štuma. Kada je čuo da mu se žena ubila, fon Štum je malo pocrveneo i uzviknuo: `Hajl Hitler`. Ni jedna od nemačkih žena nije došla na sahranu Jozefine, Italijanke poreklom. Baron fon Štum, koji je tokom rata bio Hitlerov ambasador i predstavnik za štampu Ministarstva spoljnih poslova, optužio je Malapartea za izmišljen opis uzroka samoubistva Jozefine. Tužilac fon Štum je zahtevao konfiskaciju celog izdanja knjige i kaznu od 10 000 maraka koju bi izdavač knjige Štalberg (nem. Stahlberg-Verlag) morao da plati dobrotvornim institucijama u Italiji. Malaparte i njegova odbrana su tvrdili da se radi o fikciji a ne istini. Sud nije doneo odluku o zapleni knjige niti je osudio Malapartea na zatvor.[8][9] Naredni roman Koža (1949) još više će učvrstiti njegovu reputaciju velikog pisca. Godine 1944. Malaparte se vratio u Italiju gde je postao oficir za vezu, u činu kapetana, pri savezničkoj komandi. Dolazak američkih trupa u Napulj, stanje nemoći i očaja u Napulju čine narativno jezgro ovog romana. Sam je roman pun golog realizma i grubih opisa svakodnevnog života u Napulju u to vreme rata, što često prelazi u nadrealizam i grotesknost. Kožu je publikovala izdavačka kuća `Aria d`Italia` 1949. godine i odmah je po publikovanju stavljena na spisak zabranjenih knjiga (Index Librorum Prohibitorum), bez ikakvog obrazloženja. Smatra se da je razlog za to bio opis grupe Jevreja raspetih na drveću u Ukrajini, u formi teške optužbe hrišćanstva u Evropi, što je Rimokatolička crkva mogla protumačiti kao bogohuljenje i uvredu.[10][11] Malapartea je Rimokatolička crkva Italije ekskomunicirala i izdejstvovala da mu se zabrani boravak u Napulju.[12] U istoriji književnosti biće zapamćen po još nekoliko zanimljivih publicističkih, pesničkih, esejističkih, romanesknih i dramskih dela: Sodoma i Gomora (1931), Volga se rađa u Evropi (ital. Il Volga nasce in Europa, 1943), Prokleti Toskanci (ital. Maledetti toscani, 1956) itd. Drama, film i arhitektura Vila Malaparte na Kapriju Godine 1947. Malaparte se preselio u Pariz. U Parizu je napisao dve drame koje nisu doživele uspeh na sceni. Drama `Na Prustovoj strani` (franc. Du Côté de chez Proust) je o životu Marsela Prusta a `Kapital` (nem. Das Kapital) je dramski portret Karla Marksa. `Zabranjeni Hrist` (ital. Cristo Proibito) je bio Malaparteov umereno uspešan film koji je on režirao i čiji je scenario napisao 1950. godine. Ovaj film je dobio specijalnu nagradu grada Berlina na Prvom berlinskom međunarodnom filskom festivalu 1951. godine[13]. Film je priča o ratnom veteranu koji se vraća u svoje selo da bi osvetio bratovu smrt koga su ubili Nemci. Film je u Sjedinjenim državama prikazan 1953. godine pod imenom `Čudna obmana` (engl. Strange Deception) i proglašen za jedan od pet najboljih stranih filmova te godine od strane Nacionalnog odbora za pregled (engl. National Board Of Review). Malaparte je napisao i režirao kabaretsku predstavu (engl. variety show) `Seksofon` (engl. Sexophone) sa kojom je nameravao da prokrstari Sjedinjene države na biciklu. Na jednoj litici na ostrvu Kapri je sagradio Vilu Malaparte po nacrtu italijanskog arhitekte Adalberta Libere (ital. Adalberto Libera). Ova vila je postala deo kulturne baštine Italije.[14][15] Smrt Malaparteov mauzolej na planini Le Koste (Prato) Pred kraj života 1957. godine Malaparte je posetio Narodnu Republiku Kinu. Teško bolestan je, uz pomoć italijanske države, prebačen u Rim. Svojim testamentom je ostavio Kini svoju kuću, Vilu Malaparte, na ostrvu Kapri. Međutim testament su pred sudom oborili Malaparteovi naslednici. Malaparte je umro jula 1957. godine od raka pluća[16]. Smrt mu je ubrzalo, a verovatno bilo i uzrok raka pluća, trovanje iperitom u Prvom svetskom ratu i pušenje. Sahranjen je, po ličnoj želji, u mauzoleju sagrađenom na vrhu planine Le Koste (ital. Le Coste) iznad mesta Prato u kome je rođen.[17] Pred kraj njegovog života Rimokatolička crkva je pokušavala da ga pokrsti a Italijanski komunisti su mu dodelili člansku kartu nekoliko dana pre smrti[18]. Nije poznato kojoj je od ove dve crkve Malaparte prišao na kraju života.[19]. Pokušaj pokatoličenja Malapartea je shvaćen, po nekima, kao poslednja piščeva komedija [20].