Izdaje Vojnoizdavački zavod, Beograd. Opštevojni teorijski časopis. Veoma dobro očuvani časopisi. Komplet sadrži po broju i godini izdanja: 1. broj 4, 1981., 2. broj 1, 1983., 3. broj 2, 1983., 4. broj 3, 1983., 5. broj 5, 1983., 6. broj 1, 1984., 7. broj 2, 1984., 8. broj 3, 1984., 9. broj 4, 1984., 10. broj 6, 1984., 11. broj 3, 1985., 12. broj 4, 1985., 13. broj 5, 1985., 14. broj 6, 1985. kolašinac, 2022.

Meki povez Reg-L Tajne srpskog džet-seta 2, Aleksandar Saša Ignjatović Nastavak veoma prodavanog prvog dela u startu obećava i čini se da je Aleksandar ovoga puta napisao još skandaloznije priče u kojima su glavni akteri naše javne ličnosti. Ko je čitao `Džet-set 1` zna da su u njemu `opleteni` brojni sportisti, pevačice, voditeljke ali i političari. Izdavač: Grand Press, Novi Beograd Godina: 2009 Broj strana: 182 Meki povez Biblioteka

Vladimir Vladimirovič Majakovski : IZABRANA DJELA U 5 KNJIGA 1-5 Tvrd povez, 20cm, latinica, 124strane + 226strana + 223strane + 169strana + 189strana, izdavač: VESELIN MASLEŠA - Sarajevo 1. OBLAK U PANTALONAMA 2. IZ SVEGA GLASA 3. OKTOBARSKE POEME 4. HLADAN TUŠ 5. BEZ BIJELIH ZASTAVA

Proglide Flexball Power brijač sa FlekBall tehnologijom daje maksimalan kontakt preko kontura i uklanja gotovo svaku dlaku. Dugotrajni su – do 1 mesec brijanja – jer sadrže naše najbolje žilete koji su 2 puta bolji od predhodnog ProGlide. Zadovoljstvo garantovano.Funkcije uključuju:5 tanji, finiji žiletiTrimer na zadnjem delu brijača za precizno oblikovanje ivicaSvi Fusion žileti odgovaraju svim Fusion drškamaGillette-ov # 1 brijač za osetljivu kožu

Polovne knjige, izuzetno očuvane. Izdavač: Informatika - Beograd, 2007. god. Broširan povez sa zaštitnim omotom, 22 cm. 676 str. Dijamantska kočija je jedanaesta knjiga Avantura Erasta Fandorina. Roman Dijamantska kočija sastoji se iz dva dela. U prvom delu B. Akunjin opisuje Rusiju iz 1905. godine, posle poraza u rusko-japanskom ratu i kroz detektivsku priču objašnjava razloge neočekivanog poraza Ruske Imperije u kome se već nazire početak njenog kraja. U drugom delu radnja se premešta u 1878. Erast Petrović prekookeanskim brodom Levijatan stiže u Japan. Pisac, inače vrhunski japanolog, opisuje Japan perom znalca japanske kulture, mentaliteta, borilačkih veština, samurajske etike, ali i poezije… Svako poglavlje se završava njegovom pesmom haiku, a knjiga obiluje zagonetkama za čije odgonetanje čitalac mora da se potrudi. Dijamantska kočija nije samo detektivski, istorijski i etnografski, nego i ljubavni roman u kome Fandorin sreće ženu svog života, a Boris Akunjin demonstrira majstorstvo u opisu svih strana ljubavnog odnosa. Poznato je da ruski jezik nema razvijen erotski rečnik, ali pisac nalazi prave reči: njegova erotika je i erotična, i romantična i produhovljena. Boris Akunjin dobitnik je nagrade Japanskog fonda za 2009. godinu, koji je ustanovila Vlada Japana. Dobio je nagradu, kako je obrazloženo, za doprinos produbljivanju veza Japana i Rusije. Kao istraživač i prevodilac, Akunjin je upoznao ruske čitaoce sa japanskom književnošću, a Japan je i tema Dijamanske kočije kao i mnogih drugih njegovih romana.

Branimir Džoni ŠTULIĆ komplet 1-10 Izabrana dela Branimira Štulća - pesme i prepevi- Izdavači: Plato Books i Balkanska partija rada (g. k. ) Povez: tvrd sa omotnicom Ilustrovano Komplet sadrži: 1. AZRA pjevane pjesme (1972-2007); via Branimir Štulić; br. str. 279. 2. HERODOTOVA istraživanja via Branimir Štulić; br. str. 645. 3. SMIJURIJADA via Branimir Štulić, potpuno izdanje ljetopisa, br. str. 508. 4. PELOPONESKI rat via Tukid; Branimir Štulić; br. str. 785. 5. KALI Juga, Branimir Štulić; br. str. 647. 6. BOŽANSKA Ilijada via Homer; Branimir Štulić; br. str. 662. 7. BOŽANSKA Odiseja via Homer; Branimir Štulić; br. str. 430. 8. TRIJADA Lao Ce - Empedokle - Džen Luan; via Branimir Štulić; br. str. 306. 9. ALEKSANDRIJA priča o Makedoncu Aleksandru Velikom via Branimir Štulić; br. str. 591. 10. USPINJANJE - Helenština, Ksenofont; via Branimir Štulić; br. str. 460.

VJEČESLAV ŠIŠKOV - TAJGA IZDAVAČ. MINERVA SUBOTICA STRANA. 319 TVRDOG POVEZA STANJE. KVAŠENA, POMALO TALASASTA, FLEKE SPOČETKA NA 10-TAK STRANA PO GORNJOJ MARGINI, DOBRIM DELOM FLEKA OTPOZADI PO DONJOJ MARGINI, OČUVANA, OCENA. 3+... KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, MS RF 2/1 BRAO

U dobrom stanju! Sava Babić (Palić, 27. januar 1934 — Beograd, 24. novembar 2012) bio je pisac, pesnik, prevodilac i profesor.[1] Sava Babić dolaѕi u Beograd 1993. godine prelazi na Filološki fakultet, gde formira Katedru za hungarologiju, koja počinje s radom 1994-95 školske godine.[2]. Preveo je na srpski jezik dela mađarskih pisaca u koje spadaju Šandor Petefi, Ištvan Erkenj, Mikloš Hubaj, Đula Ilješ, Tibor Deri, Đula Krudi, Ištvan Erši, Šandor Vereš, Adam Bodor, Lajoš Sabo, Oto Tolnaj, Peter Esterhazi, Bela Hamvaš, Imre Madač i Šandor Maraj.

Vuk Stefanović Karadžić, Sabrana dela I-X IZDAVAČ: NOLIT BEOGRAD, 1977. tvrd povez plastificiranim omotom i sa zlatotiskom kvalitetno urađeno izdanje, prelepo, kolekcionarski primerak veći format veoma dobro očuvane knjige, samo Crna Gora i Boka Kotorska nema plastificirani omot 1) Srpske narodne pjesme I 2) Srpske narodne pjesme II 3) Srpske narodne pjesme III 4) Srpske narodne pjesme IV 5) Srpska istorija našeg vremena 6) Srpski rječnik 7) Crna Gora i Boka kotorska 8) Srpske narodne pripovjetke 9) Novi zavjet 10) Srpske narodne poslovice

ERNEST HEMINGVEJ - KOMPLET 1-6 IZDAVAČ. MATICA SRPSKA NOVI SAD TVRDOG POVEZA 1. SUNCE SE PONOVO RADJA, OČUVANA 2. ZBOGOM ORUŽJE, FLEKA U DONJEM DELU KORICA, OČUVANA 3. IMATI I NEMATI, STARAC I MORE MANJA FLEKA GORE NA KORICAMA, OČUVANA 4. ZA KIM ZVONO ZVONI, OČUVANA, 5. PREKO REKA U ŠUMU, OČUVANA, 6. PRIPOVETKE STANJE. PONEKA SA FLEKOM NA KORICA, UNUTRAŠNJOST OČUVANA, OCENA. 4, 4... KNJIGE KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, ZAM RF 4/5 ZEL

Komplet od 6 knjiga. Celokupna dela.1. Pjesme: Tvrd povez, bez pisanja, malcice zaprljana ali odlicna 52. Spjevovi: Tvrd povez, bez pisanja, malcice zaprljana ali odlicna 53. Drame: Tvrd povez, bez pisanja, malcice zaprljana ali odlicna 5, na par mesta malo olovke u predgovoru4. Govori: Tvrd povez, bez pisanja, malcice zaprljana ali odlicna 5, na 2-3 mesta malo olovke5. Autobiografija, Memoari, Putopisi: Tvrd povez, bez pisanja, malcice zaprljana i pohabana, i kod korica malo zacepana iznutra, na par mesta ima malo olovke ali nista mnogo, 5-6. Pisma, Bibliografija: Tvrd povez, bez pisanja, malcice zaprljana ali odlicna 5 Obod Cetinje - Biblioteka Cjelokupna djela Nikole I Petrovica Njegosa 1969

Tvrd povez u 6 knjiga, sve su odlično očuvane tvrd kvalitetan kožni povez samo na predlistu prve knjige je posveta U2 1.Historija marksizma I 2.Historija marksizma II 3.Historija marksizma III 4.Filozofske rasprave 5.Filozofski portreti 6.Marksizam i socijalizam

1. PSIHOLOGIJA NJEGOSEVE MISLI 2. SMJEH IGUMANA STEFANA - NJEGOSEV MANIFEST - 3. SAMOUBISTVO I APSURD 4. SLOBODA U KAVEZUU 5. NA KAMENU PISMO - 6. ODA ZLU 7. DOBA RAVNODUSNIH 8. RIJEC I DUSA - IZDAVAC ; UNIPRES- PODGORICA - BEOGRAD - 1998 GOD. TVRDI POVEZ , ZASTITNI OMOT , U ZASTITNOJ KUTIJI

(August Cesarec, Zagreb, 1984, tvrd povez, 323+223+235+326+271+109 str.) 1. Tisuću devetsto osamdeset četvrta 2. Nitko i ništa u Parizu i Londonu 3. Zašto pišem i drugi eseji 4. Burmanski dani 5. Kataloniji u čast 6. Životinjska farma Stanje: dobro-vrlo dobro

Sve 3 knjige su potpuno nove. Bez posvete. Težina 2,9 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez tvrd sa omotom Broj stranica 450, 474, 410 Dimenzije 165X240 Roman Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968); prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je nebrojene činjenice staljinističke represije. Potkrepljene brutalnim dokazima, one svakom čitaocu omogućuju da se i sam oseti kao sužanj GULaga; sužanj koji bez krivice biva uhapšen, koji je iz noći u noć potom mrcvaren ispitivanjima i podvrgavan sofisticiranim mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine. Atmosfera totalnog terora s jedne strane i sveproždirućeg straha s druge, kao da prži svest i rađa unutrašnji protest protiv nehumanog sistema što obogaljuje dušu velikog naroda s obe strane bodljikave žice. Roman Arhipelag GULAG sudbonosno je uticao na život autora. Zbog njega, Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, potom, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Bez obzira na to kako se na ovo delo gledalo tada, ili kako se ono čita u sadašnjem trenutku, svoju građansku dužnost pisac je ispunio. I pred živima i pred mrtvima. Roman Arhipelag GULAG mora se pročitati ako ni zbog čega drugog, onda radi toga da ljudski rod nikad više olako ne dozvoli nešto slično, da svakog trenutka bude svestan koliko čoveku vredi sloboda. „Svi književni pravci imaju svoje periferije i svoje centre, odnosno vrhove. Autora knjige Arhipelag GULAG ja bih nazvao genijem ’socijalističeskog realizma’. Ako sovjetska vlast nije imala svoga Homera, u liku Solženjicina ona ga je dobila. Ova knjiga bezuslovno jeste pisana u prvom redu za ruskog čitaoca, ali uzeti to kao razlog da se ona ne čita bilo bi isto što i odustati od čitanja Ilijade zbog nepoznavanja grčke mitologije i jer se imena njenih junaka teško izgovaraju. Zajednički imenilac za ova dva dela jeste tema razaranja: u prvom slučaju – grada, u drugom – nacije. Moguće je da će za dve hiljade godina čitanje GULAG-a biti jednako prijatno kao i čitanje Ilijade danas. Ali ako GULAG ne pročitamo danas, sasvim je moguće da će se mnogo pre negoli za dve hiljade godina desiti to da neće imati ko da čita ni jednu ni drugu.“ Josif Brodski

Polovne knjige, izuzetno očuvane. Izdavač: Otokar Keršovani - Opatija, 1985. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 20 cm. 641 str. „Čudesan roman sa čijih stranica isijavaju životna energija, umetnost i duhovitost.“ Washington Post Ovo je životopis T. S. Garpa - vanbračnog sina Dženi Filds - feministkinje koja je bila napredna za svoje vreme. Ovo je prikaz života i smrti čuvene majke i njenog zamalo čuvenog sina. Oni žive u svetu seksualnih ekstremnosti, pa čak i seksualnih ubistava. Ovo je roman pun „ludila i tuge“, a opet, mračni i nasilni događaji ove priče ne umanjuju osećaj katkad pomalo vulgarnog, a ponekad i robusnog humora. Na više od trideset jezika, u više od četrdeset zemalja, više od deset miliona čitalaca dosad je posvedočilo da je ovaj roman urnebesno svedočenje sopstvene zaključne rečenice: „U svetu po Garpu, svi smo mi nasmrt bolesni.“ „Džon Irving nam ovim delom stavlja do znanja da je istinski veliki umetnik.“ Los Angeles Times „Briljantna zbirka savremenih stavova o seksu, braku, roditeljstvu, feminističkom pokretu, i pre svega, dragocen portret životnih uloga koje su nam dodeljene polom. Irvingovi likovi će nas sve nadaleko nadživeti.“ Chicago Tribune „Kao i sva velika dela, čini nam se da je Svet po Garpu oduvek postojao i samo čekao da ga, poput nekog dragulja, otkrijemo u mraku.“ Cosmopolitan „Čitanjem ovog romana iskusićete zanos, uznesenje, emocionalni rolerkoster i blažen umor posle ekstaze.“ Kirkus Reviews

Na prodaju dosta dobro očuvan strip Snežana i 7 patuljaka na 52 strane, koji je izašao kao specijalno izdanje Mikijevog zabavnika 1988. Korica malo zacepana u donjem delu 1-2cm, na zadnjoj korici sa unutrašnje strane malo bojeno, unutrašnjost je dosta dobro očuvana bez šaranja, izuzev par stranica gde su malo krajevi savijeni, i jedne stranice koja se malo jednim delom odvojila, sve je kompaktno, i fale 2 lista tj 4 strane koje su pocepane 41-44. Stanje kao na slikama.

Branimir Džoni ŠTULIĆ komplet 1-13 Izabrana dela Branimira Štulća - pesme i prepevi- Izdavači: Plato Books i Balkanska partija rada (g.k.) Povez: tvrd sa omotnicom Ilustrovano Komplet sadrži: 1. AZRA pjevane pjesme (1972-2007); via Branimir Štulić; br. str. 279. 2. HERODOTOVA istraživanja via Branimir Štulić; br. str. 645. 3. SMIJURIJADA via Branimir Štulić, potpuno izdanje ljetopisa, br. str. 508. 4. PELOPONESKI rat via Tukid; Branimir Štulić; br. str. 785. 5. KALI Juga, Branimir Štulić; br. str. 647. 6. BOŽANSKA Ilijada via Homer; Branimir Štulić; br. str. 662. 7. BOŽANSKA Odiseja via Homer; Branimir Štulić; br. str. 430. 8. UMJEĆE Ratovanja Sun Cu; via Branimir Štulić; br. str. 295. 9. ZBORNIK Plutarh - Ksenofont - Svetonije -Crnjanski - Mihailović; br. str. 470. 10. USPINJANJE - Helenština, Ksenofont; via Branimir Štulić; br. str. 460. 11. ARGONAUTIKA Apolonije Rođanin; via Branimir Štulić; br. str. 253. 12. TRIJADA Lao Ce - Empedokle - Džen Luan; via Branimir Štulić; br. str. 306. 13. ALEKSANDRIJA priča o Makedoncu Aleksandru Velikom via Branimir Štulić; br. str. 591.

Tvrd povez, ima potpis, odlicna 5 Hudozestvennaja literatura Moskva - Izbrannie v treh tomah 1976 Anton Pavlovič Čehov (rus. Антóн Пáвлович Чéхов, Taganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) bio je pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac.[1][2] Prve priče je objavio da bi mogao da se izdržava u toku studija medicine.[3] U književnosti se pojavio kratkim humoreskama, sažetog izraza i karakterizacije, zatim je prešao na novele i pripovetke, gde se njegov tužni humor postepeno pretvorio u rezignaciju i očaj. Istu tematiku obrađivao je i u dramama, u kojima nema ni tradicionalnog zapleta ni raspleta, kao ni pravih junaka ili jakih strasti, nego je u njima naglašena lirskim elementima sugestija atmosfere u kojoj se odvija život njegovih junaka.[4][5] Smatra se, uz Mopasana, najvećim novelistom evropskog realizma, dok je svojim dramama izvršio, a i danas vrši, jak uticaj na evropsko pozorište. Čehov je u početku pisao priče samo radi finansijske dobiti, ali kako su njegove umetničke ambicije rasle, on je uveo formalne inovacije koje su uticale na evoluciju moderne kratke priče.[6][7] Njegova shvatanja umetnosti, naročito dramske i scenske, vrlo su razložno saopštena u njegovoj prepisci.[2] Biografija Rođen je kao treće od šestoro dece trgovca Pavela Jegoroviča i Jevgenije Jakovljevne Morozove. Od 1876. do 1879. Čehov pohađa osnovnu i srednju školu u Taganrogu, često posećuje pozorište, objavljuje tekstove i uređuje školske novine. Čehovljev otac 1876. godine bankrotira i seli sa porodicom u Moskvu, dok Anton ostaje u Taganrogu. U to vreme Čehov piše svoju prvu dramu `Bez oca`, koja nije pronađena do danas. Anton P. Čehov 1879. godine završava srednju školu i odlazi u Moskvu, gde upisuje medicinu na Moskovskom univerzitetu. Tokom studija objavljuje anonimne članke u studentskim časopisima, ubrzo uzima i pseudonim Antoša Čehonte pod kojim piše u časopisima Peterburška gazeta, Novo vreme, Oskolki i Ruska misao. Između 1880. i 1887. Piše još pod pseudonimima: Doktor koji je izgubio svoje pacijente, Brat moga brata, Čovek bez... i t.d. Godine 1881. godine Čehov piše dramu koja će kasnije postati poznata pod imenom Platonov, a zanimljivo je da je ta drama izdata tek 1923, skoro 20 godina nakon autorove smrti. Studirao je medicinu i bio kotarski lekar, ali zbog nedovršenog diplomskog rada nije stekao lekarsku titulu. Započinje praksu u Čikinu, a iste godine objavljuje zbirku priča Melpomenine priče, dok u decembru prvi put pati od simptoma tuberkuloze. 1884. piše i jednočinku Na glavnom putu. Radnja jednočinke događa se u krčmi na glavnom putu, tekst nije prošao cenzuru i ocenjen je nepodobnim za izvođenje, te je prvi put objavljen 1914. povodom desetogodišnjice Čehovljeve smrti. Godinu dana kasnije Čehov putuje u St. Peterburg, gde upoznaje izdavača Alekseja Suvorina i slikara Isaka Levitana s kojima postaje blizak prijatelj, te ubrzo počinje pisati i objavljivati tekstove u Suvorinovim novinama Novo vreme. U aprilu 1890. Čehov odlazi na putovanje kroz Sibir do ostrva Sahalin, gde kao lekar istražuje život u zatvoreničkim logorima, nakon toga plovi još Tihim i Indijskim okeanom, a na putovanju se zadržao do oktobra iste godine. Putovanja su u Čehovljevom životu bila konstanta, pa tako već 1891. ide u obilazak zapadne Evrope, a iste godine izdaje novele Dvoboj i Žena sa sela. Kupuje malo imanje u Melihovu, gde seli sa porodicom. Epidemija kolere nastupa u razdoblju 1892—1893, A Čehov kao jedan od vodećih ljudi u pokrajinskoj sanitarnoj komisiji, besplatno leči najsiromašnije seljake i bori se protiv gladi. Objavljuje 11 priča među kojima je i Moja žena, Skakavac i jednočinku Jubilej. Godine 1893. upušta se u ljubavnu avanturu s Likom Mizinovom, s kojom se neće venčati ali će mu ona poslužiti kao inspiracija za lik Nine u drami Galeb. Piše Ostrvo Sahalin, izlaze mu tekstovi Anonimna priča i Veliki Volodja i mali Volodja. Zdravlje mu se pogoršava 1894. te putuje u Italiju i Pariz. Objavljuje dela Student, Učitelj književnosti, Crni monah. Konstantin Sergejevič Stanislavski i Vladimir Nemirovič Dančenko otvaraju 1897. Moskovski hudožestveni teatar, što će ubrzo imati veliki uticaj na Čehovljev dalji rad. Čehovu umire otac, a on sam boravi u bolnici zbog prvog akutnog napada plućne tuberkuloze. U septembru putuje u Francusku na lečenje, te su mu objavljene drame Ujka Vanja, Ivanov, Galeb i jednočinke kao i priče Seljaci, Kod kuće i Divljak. U maju 1898. Anton Pavlovič Čehov vraća se iz inostranstva i živi neko vreme na Jalti, gde preživljava drugi napad tuberkuloze. Čehov prodaje sva autorska prava na svoj rad izdavaču A. F. Marksu za 75.000 rubalja, što bi u današnjoj vrednosti bilo oko 80.000 dolara, i počinje da uređuje svoja sabrana dela. Iste je godine nagrađen Ordenom sv. Stanislava za rad u obrazovanju. Piše i objavljuje tekstove Na službenom poslu, Draga, Dama sa psetancetom. Tog leta prodaje imanje u Melihovu i gradi kuću na Jalti. Umetnik 1903. objavljuje svoju poslednju priču Zaručena, te mu izlazi drugo izdanje sabranih dela u 16 tomova. U junu cenzori zabranjuju izvođenje Čehovljevih drama u niskobudžetnim pozorištima za radničku klasu, a u septembru završava dramu Višnjik. Nakon toga, zdravlje Antona Pavloviča Čehova se pogoršava. Početkom juna Čehov putuje sa suprugom Olgom Kniper na lečenje u Nemačku gde 15. jula umire u Badenvajleru. Sahranjen je 22. jula na groblju Novo-devičje u Moskvi. Antona P. Čehova nazivaju začetnikom psihološkog realizma. U njegovim dramama ne postoji tipičan dramski sukob već sve što se događa u drami proizilazi iz psiholoških stanja, osećaja i unutrašnjih sukoba likova.[8][9] Čehov u svojim dramama takođe insistira na protoku vremena koji je jedan od mehanizama zbivanja u kojem se događaju promene. U Čehovljevim dramama su vrlo detaljno ispisane didaskalije i opisana mesta radnje što doprinosi opštem razumevanju likova i njihovih psiholoških stanja. Stvaralaštvo Iako je tvrdio da mu je medicina žena, a književnost ljubavnica, i uprkos tome što je svoj profesionalni život češće posvećivao upravo lečenju, u medicini je ostao poznat više kao – bolesnik, a svetsku slavu donelo mu je pozorište.[10] Ivanova U septembru 1887. pozorišni preduzetnik F.A. Korš naručuje od Čehova pozorišni komad za upravo započetu pozorišnu sezonu u svom pozorištu. Čehov se na deset dana povlači u izolaciju i u stvaralačkoj groznici piše dramu u četiri čina – Ivanova. Glavni lik je 35-godišnji Nikolaj Ivanov, vlasnik poseda, koji je u depresiji zbog raznih životnih problema. Njegova žena, Ana Petrovna, rođena kao Sara Abramson je Židovka koja se zbog udaje preobratila na pravoslavnu vjeru i izgubila miraz. Ana Petrovna umire od tuberkuloze. Jedino što joj može pomoći je odmor na Krimskome poluostrvu, ali Ivanov joj to ne može omogućiti jer duguje novac Zinaidi Savišnoj. Ivanov zapravo ne voli svoju umiruću ženu i jedini motiv za udaju bio mu je Anin veliki miraz koji je izgubila preobrativši se, a sad kad mu je supruga na samrti zaljubio se u kći Lebdjeva i Zinaide – Sašu. U prvoj verziji teksta Ivanov umire prirodnom smrću, tiho i neprimetno, što je kasnije Čehov promenio te se na kraju četvrtoga čina Ivanov ubija revolverom. Predstava je praizvedena 19. novembra 1887. godine u Ruskom dramskom pozorištu F.A. Korša u Moskvi. Probe za predstavu su trajale desetak dana, Čehov je gledao svaku probu te je bio vrlo nezadovoljan glumačkim izvođenjem. Deo publike primio je predstavu s oduševljenjem i velikim pljeskom dok je drugi deo publike glasno zviždao, a nakon premijere odigrane su još samo dve reprize. Čehov je na Ivanovu još radio, promenio je kraj i dve godine kasnije, 1889, predstava je 31. januara odigrana u Aleksandrinskom pozorištu u Sankt-Peterburgu, u režiji Fjodorova Jurkovskog. Ova predstava bila je vrlo uspešna, čak je i sam Čehov izašao na poklon s glumcima, a nakon ostalih izvođenja dobivao je još mnoge čestitke. Sljedeće godine Čehovu izlazi prva ozbiljna duža priča Stepa, a jednočinke Medved i Prosidba izvode se s uspehom, dok kratka priča U suton dobija Puškinovu nagradu Akademije nauka. Program večeri posvećene Čehovu, koje se održalo u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 1949. godine. Ujka Vanja U oktobru 1889. Čehov završava dramu Šumski goblin, predstava igra u decembru, ali dobija jako loše kritike, te je početkom nove godine Čehov pretvara u dramu Ujak Vanja, koja će biti objavljena tek 1897. Ujak Vanja događa se na ruskom selu, gde se na posedu nalaze četiri lika bez ikakvog smisla u životu, i bez nade u promenu. Osnovni odnos je ljubavni četvorougao. Jelena Andrejevna, mlada je i zgodna žena starog profesora Serebrjakova, koji je pre bio oženjen Vanjinom sestrom, iz toga prošlog braka Serebrjakov ima kćerku Sonju. Sonjin ujak Vanja, kao i seoski lekar i osobenjak Astrov zaljubljeni su u Jelenu Andrejevnu, dok se Sonji sviđa Astrov. Na kraju niti jedna veza ne biva ostvarena, a Serebrjakovi odlaze. Sve ostaje kako je i bilo bez ikakve nade da će biti bolje. Različita pozorišta u Kijevu, Krakovu i Nižem Novgorodu izvode Ujaka Vanju 1899, a Čehov razmišlja da dramu pretvori u kratki roman, ali ipak to ne čini. Iste godine, s obzirom da Čehov zbog bolesti nije mogao da dođe u Moskvu na predstave Moskovskog hudožestvenog pozorišta, pozorište je s celom trupom, kostimima, scenografijom i rekvizitom krenulo na dugi put prema Krimskom poluostrvu i Jalti. Tamo su hudožestvenici za A. P. Čehova i Maksima Gorkog izveli Galeba, Ujaka Vanju, Usamljene od Hauptmanna i Heddu Gabler Ibsena. Galeb Dramu Galeb Čehov piše 1895. godine, a ta drama govori o pozorištu, nepremostivim razlikama između stare i mlade generacije, ljubavi prema umetnosti. Glavni lik Galeba je poznata glumica Irina Nikolajevna Arkadina koja s ljubavnikom književnikom Borisom Aleksejevičem Trigorinom dolazi na imanje svoga bolesnog brata Sorina. Na imanju sin Irine Nikolajevne, Konstantin Gavrilovič Trepljov želi da postavi predstavu, pokušavajući da pronađe novi pozorišni oblik, ali majka nema sluha niti razumevanja za sinovljeve pokušaje. Glavna glumica te predstave je Nina Mihajlovna Zarečna, mlada devojka kojoj se Trepljov želi svideti pa joj daruje mrtvog galeba kojega je sam ubio. Nina je zgrožena tim postupkom, a istovremeno je opčinjena Trigorinom koji je zavodi povlačeći paralele između njenoga života i mrtvoga galeba kojega je dobila na poklon. Depresivni Trepljov, kojeg je Nina odbila, pokušava samoubistvo, ali metak mu je samo okrznuo glavu. Irina Nikolajevna Arkadina želi da ide nazad u Moskvu, dok Trigorin želi ostati na imanju. On ipak popušta željama ljubavnice. Nina i Trigorin se poslednji put vide pre njegovog odlaska, ona mu obećava da će postati glumica i da će se videti u Moskvi. Poslednji čin se događa dve godine kasnije, saznaje se da su Nina i Trigorin imali dete koje je umrlo i da se Trigorin vratio Irini Nikolajevnoj Arkadini. Nina je te dve godine provela putujući uokolo s drugorazrednom glumačkom družinom i sada sve to priča Trepljovu, koji se na kraju drame ustreli. Galeba je obeležio neuspeh na premijeri u Aleksandrovom pozorištu u Sankt-Peterburgu, ali već drugo izvođenje je pokazalo da mu je publika ipak sklona. Dana 17. decembra u Moskovskom hudožestvenom pozorištu premijerno je i s vrlo velikim uspjehom izvedena drama Galeb u režiji K.S. Stanislavskog, ali sam Čehov nije prisustvovao premijeri. U telegramu koji mu je nakon predstave poslao na u Jaltu V. Nemirovič-Dančenko napisao je: Tek što smo odigrali Galeba. Uspeh kolosalan. Publika je molila da ti u njeno ime pošaljemo telegram. Mi smo poludeli od sreće. Svi te ljubimo. Galeb je posle tog uspjeha postao simbolom MHAT-a. Tri sestre U januaru 1900. Čehov je izabran je za počasnog člana Književnog odela Akademije nauka. Objavljuje dela U Raveni i Na Božić. Od avgusta do decembra piše svoju najpoznatiju dramu Tri sestre koju završava u Nici. Glavni likovi drame su Olga, Maša i Irina, sestre Prozorov i njihov brat Andrej. Radnja drame zbiva se u ruskom provincijskome gradu gde su se preselile pre jedanaest godina zbog prekomande njihovog oca. Kroz dramu se provlači želja i čežnja za povratkom u Moskvu. Prvi čin započinje slavljem Irininog imendana, no to je ujedno i godišnjica smrti njihovoga oca. U goste im dolaze oficiri Tusenbah, Soljoni i Čebutkin koji su na službi u gradu te u društvo uvode novog zapovednika Veršinjina. Olga predaje u gimnaziji, a Maša, jedina od sestara koja je u braku, udana je za profesora Kuligina. Andrej prosi Nataliju Ivanovnu. Između prvog i drugog čina protiče godinu dana. U drugome Andrej i Natalija Ivanovna dobili su sina, no Andrej je nezadovoljan brakom i kocka. Maša je takođe nezadovoljna svojim brakom i prihvaća udvaranje Veršinjina. U Irinu su zaljubljeni Tusenbach i Soljoni, kojeg ona odbija. Soljoni potom preti da će ubiti svakog suparnika. U trećem činu celi grad je zahvaćen velikim požarom. Olga odlazi da pomogne nastradalima, Kuligin traži Mašu, a Irina nije sigurna želi li pristati na brak s Tusenbahom. Andrej saopštava da je prokockao kuću, te na njegove reči Olga sa sluškinjom odlazi da žiti u školskom stanu. U poslednjem činu vojska napušta grad, Veršinjin se oprašta s Mašom, dok su Soljoni i Tusenbach ugovorili dvoboj, u kojem Tusenbah smrtno strada. Drama završava monolozima sestara u kojima kao i kod ostalih Čehovljevih junaka dolaze do spoznaje da se njihovi životi ne mogu promeniti. To se vidi u rečima Olge: Proći će vreme i mi ćemo otići zauvek, zaboraviće nas, zaboraviće nam lica, glasove i koliko nas je bilo, ali patnje naše pretvoriće se u radost za one koji će živeti posle nas, i nastupiće na zemlji sreća i mir, pa će ljudi spomenuti dobrom reči i blagosloviti one koji žive sada. O, mile sestre, život naš još nije dovršen. Živećemo! 1902. godine dobiva Gribojedovu nagradu Društva dramskih pisaca i operskih kompozitora za Tri sestre. Višnjik Godine 1902. počinje da piše svoju poslednju dramu, u kojoj se bavi propadanjem ruske aristokratije – Višnjik. Drama počinje povratkom Ljubove Andrejevne Ranjevske i njene kćeri Anje iz Pariza na staro imanje koje je pod hipotekom. Višnjik i kuća za nekoliko meseci će biti prodati na aukciji. Ranjevska želi da spasi imanje udajom svoje kćeri Varje za Lopahina, bogatog i uspešnog trgovca, koji želi da poseči višnjik i izgraditi odmaralište. Lopahin kupuje imanje na aukciji, odlučuje da poseče višnjik i ne oženi Varju. Drama završava odlaskom Ranjevske i njezinog brata Gajeva te sečom višnjika. Višnjik je simbol jedne porodice i klase koja polako propada. Dana 17. januara 1904. premijerno je izveden Višnjik, a glavnu žensku ulogu Ranjevske igrala je Čehovljeva supruga Olga Kniper. Međutim Čehov je bio nezadovoljan predstavom, jer je Višnjik nazvan komedijom, a K.S. Stanislavski i V. Nemirovič Dančenko su ga postavili kao tragediju. Predstava doživljava veliki uspeh u Moskvi i Sankt-Peterburgu. Značajnija dela: Drame: Galeb (rus. Чайка) (1896) Ujka Vanja (rus. Дядя Ваня) (1897) Tri sestre (rus. Три сёстры) (1900) Višnjik (rus. Вишнёвый сад) (1903) Zbirke priča: Melpomenine bajke (1884) Šarene priče (1886) U pomračini (1887) itd.

- Kompaktan i prenosiv dizajn, kompatibilan sa USB 1.1 i USB 2.0, jednostavan za korišćenje i nošenje, - Omogućava 2 računara da dele jedan USB uređaj, na primer, skener štampača, kameru, tastaturu i sve druge uređaje sa USB-om, - Samo priključite svoj USB uređaj u USB port na switch-u za deljenje i povežite 2 računara sa druga 2 porta, - Opremljen dugmetom za svaki port, pogodan za povezivanje 2 uređaja sa njim, operativni sistem podržava windows 7,8 10/ME/2000/XP/Vista/Mac OS, - Tasteri za prebacivanje prikazani na prednjoj strani switch-a za svaki pristup za prebacivanje sa računara na računar.

Џозеф Хелер: КВАКА 22 (први и други део) Издавач: ОТОКАР КЕРШОВАНИ, Ријека, 1968.год. Тврди повез, 301+243 стране, латиница. Солидно очувано, као на фотографијама. КУЛТНА КЊИГА ! Џозеф Хелер (1.5.1923.-12.12.1999.) био је амерички књижевник и сценариста. Његово најпознатије дело је роман КВАКА 22, из 1961.год., сатира на тему рата и бирократије, чији је наслов, у енглеском и разним другим језицима, постао синоним за апсурдне ситуације или противречне одлуке. 1972. године био је номинован за Нобелову награду за књижевност. `У мојој књизи, свако оптужује све остале око себе да су луди. Искрено, мислим да је читаво друштво полудело, и питање је- Шта да нормалан човек ради у ненормалном друштву`? (Џ.Х.)

1. `Srpska srednjevekovna književnost : (lektira za 1. razred srednje škole).` Srednjoškolac. (ur.) Batrić Ćalović. Novi Sad: Školska knjiga, 2009. 2. `Srpske narodne pripovetke `. Beograd: Narodna prosveta, 1923. 3. `Crnogorske anegdote : antologija.` Luča. 20, Podgorica: Grafički zavod, 1967. 4. Jovan Dučić. `Blago cara Radovana : knjiga o sudbini ; Jutra sa Leutara : misli o čoveku.` Sabrana dela : u sedam knjiga. 3, Beograd: Štampar Makarije : Blic, 2008. 5. Svetozar Marković. `Srpske Obmane / Srbija na Istoku `. Džepna knjiga. 65, Beograd: BIGZ, 1973. 6. Dositej Obradović. `Život i priključenija.` Lio. Gornji Milanovac: Kairos, 2003. 7. Danko Popović. `Vreme laži : [razgovori sa Dankom Popovićem].` Književne novine. Beograd: Književne novine, 1990. 8. Đorđe Trifunović. `Ogledi i prevodi : XIV-XVII vek.` Iskoni. 2, Beograd: Istočnik, 1995. 9. Božidar Ferjančić. `Vizantija i Južni Sloveni.` Saznanja. 20, Beograd: Zavod za udžbenike, 1966. Ukupno 2,7kg i 2.150 str.

Tvrd povez u 5 knjiga, sve su odlično očuvane 1. PROZA I - proza 1929-1935, dani gnjeva 1936, proza 1936-1940 2. PROZA II -pisci, knjige, časopisi, razmatranja, reportaže 3. PROZA III -o filmu,razgovori,polemike,izjave,eseji i ocjene 4. PJESME I PREPJEVI 5. PISMA

Zamak kulture 3, Grupa autora Vrnjačka Banja : Zamak kulture, 1975. 954 str. 1. Sergej Ejzenštejn, Viktor Šklovski 366 str. ilustracije, 24cm, 2. Reč u vremenu, Miroslav Egerić Književno i kritičko delo Đorđa Jovanovića 218. strana, ilustrovano 3. Misao i reč Svetozara Markovića, Vitomir Vuletić 236 str. 4. Lijevo i desno ili desno i lijevo, Stipe Šuvar 111str. trag korišćenja na zadnjoj korici-ostalo kao novo vr428

Odlicno ocuvano ----------------------------- Litografija Petar II Petrovic Njegos dimenzije 13.2 x 17.8 poznatog Anastasa Jovanovica 1852 ------------------------------------- Анастас Јовановић (рођен 1817, Враца - умро 1. новембра (п. ст. кал.) 1899. у Београду) био је српски уметник, први српски литограф и један од првих српских и светских фотографа (први српски је Димитрије Новаковић).[1] Био је савременик Луја Дагера и Талбота, ликовно образован, изразити романтичар, уметнички свестрана личност, ентузијаст, ванредно продуктиван са великим бројем сачуваних дела. Био поседник треће по реду произведене Фојгтлендерове камере (мада је прецизније рећи да је био корисник Фојклендерове камере модел Но. 3). Одани пријатељ и сарадник владарске породице Обреновића а у једном раздобљу и двороуправитељ кнеза Михаила.[2] Оставио је за собом уметничко дело изузетно по вредности, разноврсности и обиму.