časopis Beogradski krug 3-4/1997 - 1-2/1998 - U odbranu univerziteta Derida, Habermas, Rorti, Burdije... (sadržaj na fotografiji) Beogradski krug, Beograd, 1999. broširani povez, 28 cm, 276 str. Vrlo dobro očuvano. Zbog specifičnih korica, treća stranica na desnom delu malo promenila boju od stajanja (videti fotografiju). Pogledajte ostale naslove koje prodajem: https://www.kupindo.com/Clan/dusanrakovic/SpisakPredmeta

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Antičko staklo u jugoslovenskom delu provincije donje panonije - Vesna Saranovic - Svetek Donja Panonija (lat. Pannonia Inferior) je bila provincija u Panonskoj niziji unutar Rimskog carstva. Formirana je verovatno 103. godine, izdvajanjem iz teritorije Panonije, u okviru priprema cara Trajana za rat protiv Dačana. Ubrzo nakon njenog osnivanja pala je pod vlast Franačke, a nakon podele franačkog carstva pripala je Nemačkoj. U sastav Donje Panonije su ulazili delovi teritorije današnje Mađarske, Srbije, Hrvatske i Republike Srpske. Samostalnost Za vreme kneza Kocelja koji je vladao od 861. do 874, Donja panonija je stekla samostalnost i misionarska delatnost Konstantina i Metodija proširila se iz Moravske u Panoniju. Kocelj je podsticao bogosluženje (crkvenu službu) na staroslovenskom jeziku. Kada je Metodije zatočen, Kocelj je zbačen s prestola, a Donja Panonija je izgubila samostalnost. Vesna Šaranović Svetek (Sremski Karlovci, 13. maj 1937 – Sremski Karlovci, 17. mart 1993) bila je srpski arheolog i naučni savetnik. Za vreme svoga života ostavila je veliki trag u istraživanjima antičkog stakla na teritoriji Panonije. Biografija U Sremskim Karlovcima je završila osnovnu školu i Karlovačku gimnaziju. Odlučuje da nastavi svoje školovanje u Beogradu i upisuje Filozofski fakultet, smer arheologija, gde je 1962. godine diplomirala. Kao kustos pripravnik za arheologiju radila je u Gradskom muzeju u Vinkovcima, u periodu od 1966-1968. godine. Za vreme kratke službe u Vinkovcima ostvarila se kao autor dve samostalne tematske izložbe Likovi carica na rimskom novcu i Terra sigillata iz fonda vinkovačkog muzeja. Takođe, bavila se i naučnim radom, na samom početku svoje karijere. Objavila je radove u časopisu Arheološki pogled iz 1967. godine pod nazivom Raspored rimskih legija i pomoćnih trupa na delu Limesa od Dalja do Petrovaradina, kao i Vinkovci, Kamenica - Antičko nalazište.[1] Od 1. februara 1972. do 1. januara 1973. godine radila je na mestu kustosa za antičku arheologiju sa pola radnog vremena, kako bi kasnije prešla u Matičnu službu Vojvođanskog muzeja u Novom Sadu (danas Muzej Vojvodine). Magistrirala je 1978. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa temom Rimski koštani predmeti na teritoriji Južne Panonije. Njen naučni rad zaokružen je odbranom doktorske disertacije 1985. godine sa temom Antičko staklo u jugoslovenskom delu Donje Panonije. Doktorski rad je dobio odličnu recenziju akademika Milutina Garašanina.[2] Kao naučni saradnik od 1987. godine bila je nosilac i obrađivač nekoliko tema iz oblasti stakla i staklene paste. Na žalost, iznenadna smrt je omela u daljem radu na objavljivanju rezultata svog rada u planiranoj monografiji. Međutim, monografija je objavljena mnogo godina nakon njene smrti, 2009. godine. Bila je učesnik na brojnim arheološkim iskopavanjima na lokalitetima u Vinkovcima, Sremskoj Mitrovci, Gomolari, Čortanovcima, Beški, Svilošu i dr. Umrla je i sahranjena 1993. godine u svom rodnom mestu, Sremskim Karlovcima.

Grčka filozofska kritika Biblije: Kelsos contra apologeticos / Branko Bošnjak Zagreb 1971. Tvrd povez, 369 strana. Napomena: na dvadesetak strana tragovi grafitne olovke i drvene bojice (obeležen tekst, zapisi na marginama); knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. B2 Sadržaj: Predgovor Prvo poglavlje: MIŠLJENJE GRČKIH FILOZOFA O RELIGIJI 1. Etička kritika mita 2. Filozofija do Platona 3. Platon i Akademija a) Platonov zahtjev: država mora braniti religiju b) Kritika religije u Akademiji 4. Pojam boga u Aristotelovoj filozofiji 5. Teofrast 6. Mišljenje o religiji poslije Aristotela a) Iz Pironovih postavki b) Epikurova škola 7. Alegorijsko tumačenje mitova 8. Neki primjeri pristupa mitologiji u literaturi od 18. do 20. stoljeća 9. Ciceron De natura deorum 10. Filonovo učenje o bogu 11. Susret s krćanstvom Drugo poglavlje: KELSOS — ORIGEN 1. Uvodna bilješka o Kelsu 2. Origenov život i učenje a) Život b) Filozofsko-teološko učenje Origena (glavne teze) 3. Bit platonizma i metoda Kelsove kritike kršćanstva 4. Origenova metoda apologije kršćanstva 5. Origenovih osam knjiga protiv Kelsa Prva knjiga Druga knjiga Treća knjiga Četvrta knjiga Peta knjiga Šesta knjiga Sedma knjiga Osma knjiga 6. Značenje Kelsove kritike Treće poglavlje: KLEMENT ALEKSANDRIJSKI Život i djela A) Kritika Helena 1. Opominjalački govor Helenima 2. Glavna teza: Najstariji filozof je Mojsije. Grci su svoju filozofiju ukrali iz Biblije (Stari zavjet) B) Apologija 1. Tko je pravi odgajatelj ljudi? 2. Jedno praktično pitanje: Quis dives salvetur? Četvrto poglavlje: TEOCENTRIZAM U POVIJESTI I NASTAVAK APOLOGIJE 1. Neke osobine biblijskog boga 2. Flavijeva teologija povijesti 3. Tertulijanova apologija i negiranje filozofije 4. Kritički osvrt na Tertulijanovu apologiju Peto poglavlje: RELIGIOZNA KRITIKA APOLOGIJE 1. Neke sekte a) Jehovini svjedoci b) Sekta kršćanska nauka (The Christian Science) c) Kvekeri d) Mormoni 2. Pojava Holandskog katekizma a) O anđelima i đavolima b) O čudu c) Grijeh d) Stav katekizma prema marksizmu Šesto poglavlje: ZAKLJUČNO RAZMATRANJE 1. Bog filozofije i bog religije 2. Budućnost budućnosti i prevladavanje straha 3. Religija je simptom, a ne suština čovjeka Registar imena I Registar imena II

LIK FERI HOMO AESTHETICUS: otkriće ukusa u demokratskom dobu Prevod - Jelena Stakić, Jovan Popov Izdavač - Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Кarlovci Godina - 1994 262 strana 23 cm Edicija - Biblioteka Theoria Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Napomena Predgovor REVOLUCIJA UКUSA Staro, moderno, savremeno: povlačenje sveta; - Rađanje ukusa; Tri osnovna problema estetike; 1. Iracionalnost lepog: autonomija čulnog kao prekid između čoveka i Boga; 2. Nastanak kritike: istorija protiv tradicije; 3. Opšte čulo i komunikacija: može li se raspravljati o lepome?; - Istorija estetike kao istorija subjektivnosti; 1. Između srca i razuma: praistorija estetike ili svađa raznih `cogito`; 2. Кantovski trenutak: refleksija i intersubjektivnost; 3. Hegelijanski trenutak: apsolutni subjekt il smrt umetnosti; 4. Ničeanski trenutak: razbijeni subjekt i estetizacija kulture; 5. Smrt avangardi i nastupanje postmodernosti IZMEĐU SRCA I RAZUMA Кlasicizam i tananost: razgovori Eudoksa i Filanta; - Кraj tradicija: prepirka o modernom individualizmu; - Antinomija ukusa; -Paradoksi hjumovske estetike: od (skeptičkog) relativizma do klasicističkog univerzalizma; - Zaokret: prva `Estetika” i prva `Fenomenologija`; - Lajbnic i Volf: oslabljenost čulnoga sveta; - dvosmislenosti `Aestheticae”: prema autonomiji čulnog КANTOVSКI TRENUTAК: SUBJEКT REFLEКSIJE Idealnost božanskog i dolazak čoveka; - Autonomija estetike; - Кriticizam i fenomenologija; - Rešenje antinomije ukusa: od pojedinca do subjekta; - Nauka i lepota: kraj klasicističkog ideala objektivnosti ukusa; - Jedno novo mišljenje o subjektu: refleksija i opšte čulo; -`Sensus communis” ili `spor`; Uzvišeno i barok: povezivanje `spora` i univerzalne Ideje; Um, osećanje i barok: estetički humanizam HEGELIJANSКI TRENUTAК: APSOLUTNI SUBJEКT ILI SMRT UMETNOSTI Ponovo razmotrena teodiceja; - Кopernikanska kontrarevolucija: umetnička lepota ili prirodna lepota?; Кa jednom novom klasicizmu: trojaka istoričnost umetnosti kao čulnog prikazivanja istinitog; 1. Prva istoričnost: simbolizam, klasicizam, romantizam; 2. Druga istoričnost: arhitektura, skulptura, slikarstvo, muzika i poezija; 3. Treća istoričnost: rastvaranje umetnosti u religiji; - O umetnosti kao `istorijskom svetu` NIČEANSКI TRENUTAК: RAZBIJENI SUBJEКT I NASTANAК SAVREMENE ESTETIКE Protiv dijalektike: revalorizacija estetike; Niče antihegelijanac, Tri teze o Ničeu; — Pojedinac: dvosmisleni pojam; Istinski ničeanski proboj: od modernog individualizma do savremenog ili postmodernog individualizma; Razbijanje subjekta; -`Fiziologija umetnosti`: novo lice istoricizma; - Od ultra individualizma do hiperklasicizma: `veliki stil`; - Кoherentnost Ničea. Bliskost Hajdegera PROPAST AVANGARDI: POSTMODERNOST Dijalektika i kraj avangardi; - `Individualističko` tumačenje avangarde; -`Četvrta dimenzija`; Uloga naučne fantastike; Dvostruka dimenzija `četvrte dimenzije”: ultraindividualizam i hiperklasicizam; - Tri značenja `postmoderne`; 1. Postmoderna kao vrhunac modernizma; 2. Postmoderna kao `povratak` tradiciji protiv modernizma; 3. Postmodernost kao prevazilaženje modernizma; Кraj uvođenja novina: propast Zapada PITANJE ETIКE U DOBA ESTETIКE Tri doba etike: izvrsnost, zasluga, autentičnost; 1. Aristokratska izvrsnost; 2. Demokratska zasluga; 3. Savremena autentičnost `Cilj ovog dela je da predstavi značajne pojmovne trenutke u istoriji demokratskog individualizma ili moderne subjektivnosti. Iz razloga koje sam razjasnio u prvom poglavlju, polje estetike je polje na kojem su, i danas još, naslage takve jedne istorije najvidljivije i najbogatije značenjima. Morao sam držati oba kraja jednog krhkog lanca: s jedne strane da iznova shvatim odredbe subjektivnosti tamo gde su bile najizričnije formulisane, a to je u filosofiji, a da ipak ne odustanem od tumačenja izvesnih aspekata jedne discipline, estetike, koja je srećom neodvojiva od konkretne istorije umetnosti. Sve teškoće proističu iz toga što filosofija, za razliku od istorijskih nauka, ne pripada onome što smo uobičajili da zovemo `opštom kulturom`. Ljubiteljlima umetnosti, pa i eruditama, nisu uvek bliska dela Lajbnica, Baumgartena, Kanta ili Hegela.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Luc Ferry Estetikus Estheticus Aesthetikus

1. „Manastir Grgeteg : prilozi monografiji“. Novi Sad: Matica Srpska, 1990. (zbornik, kroz prvu trećinu knjige se proteže fleka u gornjem delu pri rikni: videti sliku gde je sadržaj) 2. Matić, Vojislav. Manastir Beočin. Novi Sad: Matica Srpska, 2006. (nova, neupotrebljavana tvrd povez,) 3. Čakić, Stevan. Manastir Krušedol. Novi Sad: Prometej, 1991. (tvrd povez, malo zacepljen papirni zaštitni omot, ostatak je bez mana) Ukupno 650 stranica, formata 27-30 cm, težine 2,6kg

Lepo očuvano 1965. `Bijeg od knjige` koji je posthumno priredio Jure Kaštelan, ubraja se među najvrednija djela koja su se šezdesetih godina pojavila na obzoru hrvatske književnosti. Njezin autor, Antun Barac, poznat u nas prije svega kao vrstan književni historičar, erudit i teoretičar književnosti, ovdje se predstavlja kao pisac bolnih zapisa nastalih za vrijeme logorovanja u zloglasnom ustaškom zatvoru Nova Gradiška tijekom Drugog svjetskog rata; upoznajemo ga i kao pjesnika koga je rodio imperativ vremena, pa su u tom smislu i te pjesme refleks mučnine i gorčine rata. Knjiga Antuna Barca podijeljena je u tri dijela, zasebne tematske cjeline: prvi, `O Knjigama i ljudima` pisan je polemičko-feljtonistički; odaje jedno profinjeno shvaćanje književnosti i onog što zovemo `oko literature`. Sve je tu nabijeno elektricitetom, kipi od zanimljivih otkrića, maštovitih, lapidarnih zaključaka o djelima i ljudima. Drugi dio „KZSTG` (kratica za Kazneni zavod Stara Gradiška) sama je jezgra knjige. To je niz lirski i misaono zaokruženih krokija, meditacija, zapažanja, retrospekcije s filozofskim naglaskom na smisao života, histerije i ludila rata, uspomena itd. To su zapravo minijaturne novele, pisane tečno, zanimljivo, crpe svoj rast iz konkretnog podatka ili slike, s osobitim akcentom na poanti same novele. Iz svih tih dokumenata — pisanim tajno u ćeliji — o najtananijim treptajima duše iskri jedno bitno poimanje svijeta koje je dominantno u čitavom Barčevu opusu: etičko osjećanje, ataivističko i angažirano. Treći dio knjige `Kroz stisnute zube` na neki je način polemički obračun s važnim pitanjima literature i stvaranja. Antun Barac (Kamenjak Grižane[1] kod Crikvenice, 20. kolovoza 1894. - Zagreb, 1. studenoga 1955.),[2] bio je hrvatski književni povjesničar, književni kritičar i prevoditelj. Životopis[uredi | uredi kôd] Antun Barac rođen je u Kamenjaku kod Crikvenice 1894. godine. Osnovnu školu polazio je i završio u Grižanama (1901. – 1905.) a gimnaziju u Sušaku (1905. – 1913.).[3] Jugoslavensku književnost, njemački i filozofiju diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1917. godine.[3] Doktorirao je u Zagrebu 1918. godine monografijom o Vladimiru Nazoru. Bio je profesor u Klasičnoj gimnaziji u Zagrebu od 1924. do 1928. godine.[4] Osnovao je Institut za jezik i Institut za književnost JAZU 1952. godine.[3] Znanstvena djelatnost[uredi | uredi kôd] Raspon njegovog znanstvenog zanimanja vrlo je širok i kreće se od kritičko – esejističkih napisa o manje važnim piscima, preko monografija o vrhunskim hrvatskim stvarateljima poput Nazora, Šenoe, Vidrića ili Mažuranića do velikih sinteza o hrvatskoj književnoj kritici 19. stoljeća ili započete povijesti hrvatske književnosti od hrvatskog narodnog preporoda do stvaranja bivše Jugoslavije. Dva su temeljna njegova polazišta u vrednovanju književnosti. Ona mora biti izraz čovjeka u njegovom totalitetu, kao individualnog i društvenog bića, te duboko zahvatiti u osnovna pitanja života. Druga mu je teza da se velika umjetnost rađa samo iz velike boli. Dakako, najvažniji je vrijednosni kriterij koliko je pisac za svoj doživljaj našao adekvatni izraz. U svoja proučavanja unio je i specifični nacionalni kriterij, držeći da svaka mala književnost u većoj mjeri odražava društveni život svoga naroda nego velika. Otuda i poznata njegova krilatica o veličini malenih. Djela[uredi | uredi kôd] Nepotpun popis: Vladimir Nazor, Zagreb, 1918. Knjiga eseja, Zagreb, 1924. August Šenoa: studija, Zagreb, 1926. Ilirska knjiga, Beograd, 1931. Mirko Bogović, Zagreb, 1933. Članci o književnosti, Zagreb, 1935. Dr Antun Radić u hrvatskoj književnosti: predavanje u Pučkom sveučilištu dne 29. siječnja 1937., Zagreb, 1937. Notes sur les Francais dans la litterature de l`Illyrisme, P.o.: Annales de l`Institut francais de Zagreb ; annee 1, no. 2-3, julliet-decembre 1937., Gap, 1938. Hrvatska književna kritika, Zagreb, 1938. (2. izd. 1962.) Vidrić, Zagreb, 1940. Književnost i narod: (rasprave i eseji), Zagreb, 1941. Mažuranić, Zagreb, 1945. Veličina malenih: sastavci o književnosti i književnicima, Zagreb, 1947. Bjelinski u hrvatskoj književnosti, Zagreb, 1948. Putopisi Adolfa Vebera, P. o.: Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Odjel za jezik i književnost; knj. 281/4., Zagreb, 1950. Hrvatska književnost od Preporoda do stvaranja Jugoslavije: knjiga I.: književnost ilirizma, Zagreb, 1954., (2. izd. 1964.) Hrvatska književnost od Preporoda do stvaranja Jugoslavije: knjiga II.: književnost pedesetih i šezdesetih godina, Zagreb, 1960. (nadopisala Višnja Barac)[3] Jugoslavenska književnost, Zagreb, 1954., (2. izd. 1959., 3. izd. 1963.) Nekrolog nepriznatome, P. o.: Zbornik radova Filozofskog fakulteta, knj. 2, Zagreb, 1954. Problemi književnosti, Biblioteka Srpski i hrvatski pisci XX. veka, kolo 1, sv. 9, Antun Barac - izabrana djela, knj. 1, izbor i napomene Ivo Frangeš, Beograd, 1964. Rasprave i kritike, Biblioteka Srpski i hrvatski pisci XX. veka, kolo 1, sv. 10, Antun Barac - izabrana djela, knj. 2, izbor i napomene Ivo Frangeš, Beograd, 1964. Bijeg od knjige, Zagreb, 1965. (ponovno izd. Litteris, Zagreb, 2015.) Članci i eseji, Pet stoljeća hrvatske književnosti, knj. 101, prir. Ivo Frangeš, Zagreb, 1968. Književnost Istre i Hrvatskog primorja, Zagreb-Rijeka, 1968. KZSTG, Jasenovac, 1978. I nisi sam, Osijek [etc.], 1985. O književnosti, izbor tekstova i uvodni esej Miroslav Šicel, Zagreb, 1986. L41

Izdavač: Narodno delo, Beograd Istorijsko-memoarska biblioteka, klolo I, knjige 1-4 Povez: tvrd sa omotom Ilustrovane. Zaštitna kutija sitno zacepljena na jednom mestu. Žućkaste flekice po obodu knjižnog bloka inače veoma dobro očuvane. 1. Vojvoda Živojin Mišić (priredio Miloš Janković, 172 str.) 2. Vojvoda Petar Bojović (priredili Tomislav Gavrić i Dragan Simović, 135 str.) 3. Vojvoda Radomir Putnik (priredio Vladimir Belić, 151 str.) 4. Vojvoda Stepa Stepanović (priredio Emilo Belić, 189 str.) (K-116)

Ovaj dnevnik je istina o četvorogodišnjem životu, patnjama i borbi jugoslovenskih aktivnih i rezervnih oficira u nemačkim zarobljeničkim logorima. Ovo je najopširnije i najverodostojnije kazivanje jednog svedoka tog vremena. Beleške za ovaj dnevnik vodio sam od prvog dana – od 6. aprila 1941. godine. Tokom sledeće četiri godine, do povratka u zemlju, 1. aprila 1945, odnosno do dolaska kući, 9. aprila iste godine, nisam prestajao da pišem. U najtežim danima zarobljeništva i u trenucima najveće fizičke i duhovne krize i iskušenja – ne samo da dnevnik nisam napuštao već sam mu baš tada, i naročito tada, pribegavao kao jedinom utočištu i izvoru spasenja i utehe. To se na njegovim stranicama jasno zapaža... Za to vreme ispisao sam deset svezaka, s preko dve hiljade strana sitnog i zbijenog teksta. Mislim da ovako nešto niko od zarobljenika nije postigao. Zato ovo smatram svojim izuzetnim delom. Ali je isto tako moj veliki uspeh i u tome što sam sav ovaj dragoceni materijal sačuvao i u celini doneo sa sobom iz zarobljeništva.

61634) MEMOARI I RAZGOVORI 1 i 2 , Igor Stravinski , Robert Craft , Zora Zagreb 1972 , Igor Stravinski je mit i jedan od problema suvremene muzike. Otkako se prije šest decenija kao stvaralac pojavio na muzičkom obzorju Evrope da bi se naglo uzdigao do samog zenita, s njega više nije sišao krećući se oko njega u krugu, ostajući uvijek nov, zanimljiv i privlačan. Cijelom muzikom našeg stoljeća vlada genij Stravinskog; činilo se da je on riješio problem moderne muzičke misli i pokazao svima, što bi trebalo da bude muzika budućnosti. Koliko god je Stravinski bio revolucionar, on je obnovio klasicizam; umjesto da razgrađuje, moderna je muzika opet gradila i nadovezivala na tradiciju. Isto su tako mladi muzičari većinom bili u iskušenju, da postanu njegovi sljedbenici i da prisvoje njegovu estetiku. Stravinski je jedan od onih muzičkih stvaralaca koji svoje poglede na muziku nije izražavao samo kroz svoja djela. Nakon „Kronike mog života“ i niza predavanja održanih na sveučilištu Harvard u Bostonu kojih je rezultat njegova „Poetika muzike“ Stravinski je u zajednici s američkim dirigentom, svojim dugogodišnjim suradnikom i prijateljem Robertom Craftom, s kojim je surađivao od 1948, u četiri knjige iznio mnoštvo svojih zapažanja, mišljenja i sudova o muzici, muzičarima, publici, o svemu što je vezano uz muziku i muzičare. Ovi memoari su svjedočanstvo o velikoj stvaralačkoj ličnosti Stravinskog, a ujedno je to i neobično zanimljiva panorama o jednom vremenu. 2 knjige , tvrd povez, format 14 x 20,5 cm , zaštitni omot, ilustrovano, latinica, 363 + 269 strana

Izdavač: Institut za povijest umjetnosti, Zagreb Mala biblioteka Instituta za povijest umjetnosti - Teorija umjetnosti, knjiga 5 Prevod: Jasenka Mirenić-Bačić Priredio i pogovor napisao: Marcel Bačić Povez: broširan Broj strana: 266 Ilustrovano. Odlično očuvana. U ovoj knjizi objavljene su dvije ključne studije s početka 20. stoljeća koje razmatraju načela apstrakcije i figuracije, tj. odnose nepredmetnog i figurativnog u umjetnosti prošlosti i sadašnjosti. Te studije na teorijskom planu odražavaju najvažnije tendencije u umjetnosti moderne, ekspresionizam i nepredmetnost. S A D R Ž A J: WILHELM WORRINGER: APSTRAKCIJA I UŽIVLJAVANJE Teoretski dio 1. Apstrakcija i uživljavanje 2. Naturalizam i stil Praktični dio 3. Ornamentika 4. Odabrani primjeri iz arhitekture i plastike s gledišta apstrakcije i uživljavanja 5. Predrenesansna umjetnost Sjevera Dodatak: O transcendenciji i imanenciji u umjetnosti VASILIJ KANDINSKI: O DUHOVNOM U UMJETNOSTI A. Opći dio 1. Uvod 2. Kretanje 3. Duhovni obrat 4. Piramida B. Slikarstvo 5. Djelovanje boje 6. Jezik oblika i boja 7. Teorija 8. Umjetničko djelo i umjetnik Reprodukcije Marcel Bačić: Etimologija apstrakcije (K-103)

Jugoslavija Turistička enciklopedija 1-2 Ljubica D.Trajković Izdavač: Turistička štampa, Beograd 1958; tvrd povez sa zlatotiskom, strana 618+543, u prilogu mape, 29cm veoma dobro očuvano, korice bolje izgledaju nego na slici, zbog refleksije čudno izgledaju u gornjem delu rikne Srbija, Jugoslavija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Makedonija, turizam, geografija, kultura, grad, gradovi, mesta, turistička mesta, istorija jugoslavije, hrvatske srbije slovenije, makedonije bosne i hercegovine, putovanje, putovanja, put kroz jugoslaviju, fotografije jugoslavije, turizma...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pol Oster (Njuark (Nju Džerzi), 3. februar 1947[1]) je savremeni američki romansijer, pesnik, esejista, scenarista, reditelj i prevodilac.[2] Biografija Pol Benjamin Oster rođen je u Njuarku, Nju Džerzi, u jevrejskoj porodici srednje klase od majke Kvini i oca Semjuela Ostera. Imao tri godine mlađu sestru koja je sa pet godina postala psihički nestabilna a kasnije je pretrpela i mentalne poremećaje. Sa dvanaest godina Oster je razvio strast prema čitanju. Za to je delimično bio zaslužan njegov ujak Alen Mandelbaum koji je ostavio nekoliko kutija sa knjigama u Osterovoj kući pre nego što je krenuo na put po Evropi.[3] Pohađao je Kolombija srednju školu u Mejpllvudu[4]. Diplomirao je 1970. na Kolumbija Univerzitetu, nakon čega se preselio u Pariz gde je radio kao prevodilac francuske književnosti. Između ostalih, prevodio je dela Stefana Malarmea i Žosefa Žubera.[3] U Sjedinjene Američke Države se vratio 1974. i počeo je da piše eseje, pesme i romane. Preveo je mnoga značajne dela francuske književnosti.[1] Njegov život se odvijao između Amerike i Evrope. Doktorirao je na katedri za englesku i komparativnu književnost. Proučavao je Prusta i Džojsa. Njegovo delo prdstavlja spoj evropskih i američkih književnih tema i stilskih obeležja.[5] Ženio se dva puta. Oba puta svojim koleginicama, piscima. Godine 1974. oženio se Lidijom Dejvis, ali brak je trajao svega pet godina. Zajedno imaju sina Danijela. Po drugi put se oženio 1981. godine, Siri Hustvet. Iz ovog braka rodila se kćerka Sofi Oster koja je glumica i pevačica..

Istraživanje alternativnih modela grada / Studija rekonstrukcije centra Novog Beograda i Savskog amfiteatra Izdavač: Zavod za planiranje razvoja grada Beograda Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 250 Bogato ilustrovano. Format: 26 x 29 cm Dvojezična: uporedo tekst na srpskom i prevod na engleskom Parčence selotejpa na omotnici, veoma dobro očuvana. Knjiga predstavlja izvanrednu studiju o genezi nastajanja i razvijanja gradova, ali i sintezu projekcija koje praksu upućuju na korišćenje istorijskih iskustava prošlosti. Prate je mnoštvo starih gravira, mapa, savremenih projekata, kao i zavidan izbor teoretskih napisa najpoznatijih teoretičara grada, od antičkih vremena do Brazilije i Novog Beograda. Autor u konfrontaciji različitosti traži savremenu održivost grada. U centar razmatranja stavlja Beograd sa fenomenom Novog Beograda na čijem primeru proverava iskustva prošlosti. U jednoj sekvenci raspravlja o gubljenju osećanja za razmeru čoveka prema svom okruženju ilustrujući to frapantnim primerom jednog novobeogradskog bloka u koji staju istorijske granice čitavog Dubrovnika, Korčule, i još Dioklecijanove palate (slika). Prevodeći teoriju u pragmu, Perović odbacuje unapred definisana rešenja koja se nude sa jednog mesta za svaku priliku i svaki problem, zalažući se za proverene istorijske postupke za stvaranje graditeljskog reda, preko planski utvrđenih fokusnih tačaka, koje bi trebalo da razrađuju kreativni projektanti pluralističkih opredeljenja. S A D R Ž A J: ISTRAŽIVANJE ALTERNATIVNIH MODELA GRADA - Funkcionalistički grad 1: Pojava i razvoj koncepta - Variranje osnovne teme - Funkcionalistički grad 2: Kritika koncepta - Pouke prošlosti - Alternativni modeli grada STUDIJA REKONSTRUKCIJE CENTRA NOVOG BEOGRADA I SAVSKOG AMFITEATRA - Centar Novog Beograda i Savski amfiteatar 1: Namere - Naučne teorije urbanog rasta - Centar Novog Beograda i Savski amfiteatar 2: Realnost - Pouke prošlosti - Scenario razvoja metropolitanskog područja Beograda - Predlog rekonstrukcije centralnog dela Novog Beograda i Savskog amfiteatra Dodatak A: Postojeće stanje i stečene obaveze izgrađenih struktura i infrastrukturnih sistema Dodatak B: Regulacioni plan Dodatak C: Numeričke vrednosti rasta i razvoja Ješa Denegri: Pojmovi novog i stalnog u savremenoj umetnosti (K-118)

Georgije Mihailović SRPSKA BIBLIOGRAFIJA XVIII VEKA Narodna biblioteka SR Srbije, 1964. XXXIV + 383 strana. Lepo očuvana knjiga. 1. Srpska bibliografija XVIII veka predstavlja prvu knjigu publikacija Narodne biblioteke iz oblasti retrospektivne bibliografije koja će obuhvatiti sve srpske knjige od pojave prve srpske štamparije XV v. pa do 1944. godine. 2. Rad na prikupljanju materijala i izradi Srpske retrospektivne bibliografije započet je još 1954. godine. Njim je rukovodila Komisija za izradu srpske retrospektivne bibliografije koju je 19. jula 1954. obrazovao Savet za prosvetu i kulturu NRS. Poslove ove komisije, posle njenog ukidanja 29. juna 1960. god., preuzela je Narodna biblioteka SRS. Sa njima ona je preuzela i izdavanje ove knjige. 3. Sistematske bibliografske prikaze srpskih knjiga XVIII veka dali su Pavle Josip Šafarik (1865) i Stojan Novaković (1869). Njihova dela (R. J. Safarik`s Geschichte der sudslavischen Literatur. III. Geschichte des serbischen Schriftthums; St. Novaković, Srpska bibliografija za noviju književnost 1747—1867). Ta dela bila su sve do sada jedini veći izvori kojima su se mogli služiti naučni radnici. Međutim, posle naknadnih istraživanja i proučavanja, koja su ispunila period od proteklih skoro sto godina, ona su postala sadržinom svojom oskudna, a načinom obrade zastarela. Otuda je u našoj nauci sve više jačala potreba za jednom novom savremenijom bibliografijom. Tu potrebu treba da zadovolji delo D-r Mihailovića. Iako lekar po struci, D-r Mihailović je sa ljubavlju i razumevanjem godinama istraživao, skupljao i proučavao stariju srpsku knjigu. Ova Bibliografija znatno se razlikuje od ranijih sličnih dela. Obrađena je po savremenim bibliografskim principima, na osnovu domaće i strane stručne literature. Ona, pre svega, sadrži znatno veći broj knjiga. Mnoge od njih bile su starijim našim bibliografima nepoznate ili nedostuže. Način obrade bibliografskih jedinica je u njoj sa naučnog gledišta bolji i potpuniji. Svaka jedinica je podrobno bibliografski opisana. Opisi su dopunjeni i posebnim beleškama gde god je to bilo potrebno. Uz jedinice je navedena i važnija literatura. Najzad, da bi se dobila što vernija knjiga koje se otpasuju, date su fotokopije njihovih naslovnih strana.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! René Wellek (22. kolovoza 1903. - 10. studenog 1995.) bio je češko-američki komparativni književni kritičar. Poput Ericha Auerbacha, Wellek je bio eminentan proizvod srednjoeuropske filološke tradicije i bio je poznat kao vrlo erudit i `pravičan kritičar kritičara.` [1] Biografija René Wellek je rođen i odrastao u Beču, govoreći češki i njemački. Studirao je književnost na Karlovom sveučilištu u Pragu i bio aktivan među tamošnjim lingvistima Praške škole, prije nego što je 1935. prešao predavati na Školu za slavenske i istočnoeuropske studije (danas dio Sveučilišnog koledža u Londonu). Njegov mlađi brat Albert Wellek (1904. –1972) jedan je od utemeljitelja glazbene psihologije i živio je u Njemačkoj. Prije 1939. Wellek je objavio oko 60 članaka, svi napisani na češkom. Od 1939., početka Drugog svjetskog rata u Europi, Wellek je živio u Americi.[1] Prvo je predavao na Sveučilištu Iowa sedam godina do 1946., a zatim, počevši od te godine, na Sveučilištu Yale, gdje je osnovao i vodio odjel za komparativnu književnost. U Sjedinjenim Državama bio je `široko smatran utemeljiteljem studija komparativne književnosti.` [1] Wellek je s Austinom Warrenom objavio značajan svezak pod naslovom Teorija književnosti, jedno od prvih djela koje je sistematiziralo književnu teoriju. Počevši od 1960-ih, Wellek je branio Nove kritičare od osude njihova rada u ime književne teorije pod utjecajem strukturalizma, pa ga se stoga ponekad svrstava u konzervativne kritičare. Wellek je zagovarao sintetizirani pristup književnoj kritici, onaj koji je uključivao 1) književnu teoriju, 2) pažljivo proučavanje prethodnih djela kritike i 3) temeljito razumijevanje okolne povijesti uključene u autorovo stvaranje djela, uključujući autorovo osobna povijest i milje. Svaki pristup kojim se jedan od ovih aspekata uzdiže iznad drugog bio bi pogrešan.[3] Wellek je rekao da najbolji književni kritičar mora `činiti ono što čini svaki znanstvenik i učenjak: izolirati svoj predmet, u našem slučaju, književno umjetničko djelo, pozorno ga promišljati, analizirati, tumačiti i na kraju vrednovati prema kriterijima izvedenim iz, provjereno, potpomognuto, što širim znanjem, što preciznijim opažanjem, što oštrijim senzibilitetom, što poštenijom prosudbom koju možemo narediti.` Prema Welleku, donoseći svu književnu teoriju, kritiku i povijest u obzir omogućuje kritičaru da postigne `pobjedu nad prolaznošću, relativnošću i poviješću.` Wellek je bio izabrani član i Američke akademije znanosti i umjetnosti i Američkog filozofskog društva. Kruna Wellekove karijere bio je magnum opus od osam tomova pod naslovom Povijest moderne kritike: 1750-1950, čija je posljednja dva toma izdiktirao iz svog kreveta u staračkom domu u dobi od 92 godine.

Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji Svedočanstva br. 9 2001. god. Udžbenički format, 224 strane. Sadržaj Latinka Perović – Dnevni i noćni čovek: Bogdan Bogdanović 1. Između `srbijanstva` i kosmopolitizma 2. Disident na četiri ćoška 3. Bogdanov čarobni krug 4. Uzaman im packe i zvezdice 5. Jezičke zamke staljinizma. Pismo Centralnom komitetu SK Srbije 6. Staljinistički postmodernizam 7. Bogdan Bogdanović 8. Đavolu treba odrezati rep 9. Ja sam malo drugačiji Srbin 10. Dnevni i noćni čovjek 11. Da sam četnik ne bih verovao Draškoviću 12. Život okružen lažima 13. Tri frtalja jednog kralja 14. Prokletstvo nedovršenih istorija 15. Hrabrost je kriknuti- ne 16. Imamo privid slobode 17. Kosmički simboli Bogdana Bogdanovića 18. Odisej u carstvu Hada 19. Šešeljeve `zlatne kašike` 20. Zlokobna srećka 21. Podsticaji uspaljene mašte 22. Izgnanik u Beogradu – Biografija – Bibliografija – Dela

Izdavač: AP Print, Podgorica Autor: Sekula Pejović Povez: broširan Broj strana: 191 Posveta autora na predlistu. Sitno presavijanje pri ćoškiću zadnje korice, veoma dobro očuvana. Ređe u ponudi. Sâm autor okarakterisao je ovo svoje delo kao „pionirski pokušaj da se da doprinos onomastičkim (onomastika) istraživanjima“. On je u ovom delu obradio sva dostupna imena srpsko-crnogorskog naroda svih konfesija, pa i neka imena nacionalnih manjina i dijaspora. Prema njemu, najveću frekvenciju – brojnost imaju: prezime Popović (989) i imena Milorad (1092) i Nikola (1030). Knjiga sadrži tri skupine imena: 1. Imena i prezimena koja značenjem asociraju na faunu – životinjsko carstvo 2. Imena i prezimena koja značenjem asociraju na floru – biljno carstvo 3. Imena i prezimena koja asociraju na geografske, astronomske, klimatske i druge pojmove (K-159)

HRVATSKA U DIPLOMATSKIM IZVJEŠTAJIMA IZBJEGLIČKE VLADE 1941-1943 I-II: Ljubo Boban Naslov Hrvatska u diplomatskim izvještajima izbjegličke vlade : 1941-1943. Knj. 1 / Ljubo Boban Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus : Filozofski fakultet, 1988 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 337 str. ; 24 cm Zbirka Plava biblioteka ISBN 86-343-0241-5 Registri. Predmetne odrednice Hrvatska -- Istorija -- 1941-1943 Naslov Hrvatska u diplomatskim izvještajima izbjegličke vlade : 1941-1943. Knj. 2 / Ljubo Boban Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus : Filozofski fakultet ; Ljubljana : Delo, 1988 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 381 str. ; 24 cm Zbirka Plava biblioteka ISBN 86-343-0241-5 (karton s omotom) Napomene Kratice: str. 6 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Međunarodni odnosi -- Nezavisna država Hrvatska -- 1941-1943 -- Istorijska građa Nezavisna država Hrvatska -- Diplomatska istorija -- 1941-1943 -- Istorijska građa Dobro očuvane knjige. bd

O uvredi i kleveti od D-r Tome Živanovića 2. potpuno prerađeno i znatno dopunjeno izdanje Beograd 1927. Mek povez, ćirilica, 128 strana. Napomena: reparirana rikna ( popravljena knjigovezačkim lepkom); na predlistu potpis prethodnog vlasnika; knjiga je veoma dobro očuvana. V6 Sadržaj: 1. Uvod 2. Pojam časti 3. Objekat uvrede i klevete 4. Pasivna sposobnost za uvredu i klevetu A. Deca B. Duševno V. Umrla lica G. Kolektivna lica 5. Pojam uvrede 6. Elementi uvrede I. Izjave omalovažavanja A. Izjava B. Omalovažavanje II. Shvatanje izjave kao izjave omalovažavanja od strane publike III. Određenost lica, na koje se odnosi izjava omalovažavanja IV. Saznanje izjave omalovažavanja 7. Uvreda nečinjenjem (propuštanjam da se ukaže uvažavanje) 8. Pojam klevete 9. Elementi klevete I. Iznošenje na drugog i pronošenje za drugim izvesnog dela A. Iznošenje i pronošenje B. Delo V. Iznošenje na drugog i pronošenje na drugim II. Neistinitost dela III. Izlaganje mržnji ili prezrenju IV. Izlaganje prezrenju publike 10. Psevdo - uvreda odn. kleveta 11. Vrste uvrede i klevete I. Prosta i javna uvreda i kleveta II. Uvreda i kleveta vladaoca III. Uvreda i kleveta javnog službenika IV. Javna uvreda stranog državnog poglavara i člana vladalačkog doma V. Uvreda stranog diplomatskog predstavnika VI. Uvreda i kleveta duhovnih nadleštava i sveštenih lica VII. Uvreda i kleveta države (povreda službene časti) 12. Krivac kod uvrede (uvredilac) 13. Krivac kod klevete (klevetnik) 14. Kazna za uvredu i klevetu 15. Tužba za uvredu i klevetu 16. Objavljivanje sudske presude 17. Dostavljanje presude 18. Novčana naknada 19. Osnovi isključenja protivpravnosti 20. Kompenzacija ili retorzija . 21. Uvreda i kleveta u Projektu Kriv. Zakonika od 1910. i od 1926. 22. Uvreda i kleveta u sudskoj praksi 23. Uvreda i kleveta u hrvatskom, bosanskom, slovenačkom, crnogorskom i vojvođanskom k.z. 24. Uvreda i kleveto u stranom zakonodavstvu 25. Istorijski razvoj uvrede i klevete 26. Uvreda u vojnom Krivičnom Zakoniku 27. Nekoliko predloga o zakonodavnom regulisanju uvrede i klevete

Glib i krv Bogdan Bogdanovic Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji Svedočanstva br. 9 2001. god. Udžbenički format 224 str. Odlicno ocuvana bez pisanja podvlacenja mrljanja belilom ili korektorom... Lib 40A sadrzaj Latinka Perović - Dnevni i noćni čovek: Bogdan Bogdanović 1. Između `srbijanstva` i kosmopolitizma 2. Disident na četiri ćoška 3. Bogdanov čarobni krug 4. Uzaman im packe i zvezdice 5. Jezičke zamke staljinizma. Pismo Centralnom komitetu SK Srbije 6. Staljinistički postmodernizam 7. Bogdan Bogdanović 8. Đavolu treba odrezati rep 9. Ja sam malo drugačiji Srbin 10. Dnevni i noćni čovjek 11. Da sam četnik ne bih verovao Draškoviću 12. Život okružen lažima 13. Tri frtalja jednog kralja 14. Prokletstvo nedovršenih istorija 15. Hrabrost je kriknuti- ne 16. Imamo privid slobode 17. Kosmički simboli Bogdana Bogdanovića 18. Odisej u carstvu Hada 19. Šešeljeve `zlatne kašike` 20. Zlokobna srećka 21. Podsticaji uspaljene mašte 22. Izgnanik u Beogradu - Biografija - Bibliografija - Dela

JURISPRUDENCIJA I-II: Rosko Paund Naslov Jurisprudencija. Knj. 1 / Rosko Paund ; preveo Đurica Krstić ; pogovor Stevan Vračar Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2000 Izdavanje i proizvodnja Podgorica : CID ; Beograd : Službeni list SRJ, 2000 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 536 str. : autorova slika ; 25 cm Drugi autori - osoba Krstić, Đurica Vračar, Stevan K., 1926-2007 = Vračar, Stevan K., 1926-2007 Zbirka Biblioteka Plejeda ISBN 86-495-0166-4 (karton) Naslov Jurisprudencija. Knj. 2 / Rosko Paund ; preveo Đurica Krstić ; pogovor Stevan Vračar Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2000 Izdavanje i proizvodnja Podgorica : CID ; Beograd : Službeni list SRJ, 2000 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 684 str. : autorova slika ; 25 cm Drugi autori - osoba Krstić, Đurica, 1924-2018 = Krstić, Đurica, 1924-2018 Vračar, Stevan K., 1926-2007 = Vračar, Stevan K., 1926-2007 Zbirka Biblioteka Plejeda ISBN 86-495-0166-4 (karton) Napomene Prevod dela: Jurisprudence / Roscoe Pound Tiraž 1000. Predmetne odrednice Pravni sistem -- SAD Pečat, dobro očuvane knjige.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Olga Brukner - Rimska keramika u jugoslovenskom delu provincije Donja Panonije Arheologija (od grčkih reči αρχαίος = star, (u savremenom grčkom i prastar) i λόγος = nauka, reč, misao) je nauka koja izučava materijalne ostatke, tj. sve uočljive tragove ljudskih delatnosti radi upoznavanja njihove sadržine u određenom vremenu i prostoru, kao i njihovog značenja u određenom socijalnom, ekonomskom i istorijskom okruženju. Iako je uobičajeno da se njeno proučavanje vezuje za „starine“, tj. za davnu prošlost, njome je obuhvaćeno vreme od najstarijih materijalnih ostataka, pa sve do današnjih dana.[1] Po svom sadržaju i ciljevima arheologija je društveno-istorijska naučna disciplina. Po naučnim izvorima i metodi rada arheologija je istovremeno i egzaktna nauka, što znači da se bazira na materijalnim ostacima (pokretnim i nepokretnim) potpomažući se pritom, ako ih ima, pisanim izvorima radi što boljeg testiranja hipotezâ. Njen osnovni i trajni cilj takvog načina rada jeste upoznavanje čoveka kao inteligentnog člana ljudskog društva, stvaraoca i tvorca kontinuirane kulturne evolucije.[2] Arheologija poseduje određene metode u izučavanju prošlosti ljudi. Pored toga oslanja se i na ceo niz drugih, pomoćnih naučnih disciplina kao što su: geologija, paleontologija, antropologija, etnologija, antička istoriografija, hemija i dr.[3] Na arheologiju se može gledati i kao na društvenu nauku i humanističku nauku. Ovo zavisi od paradigme koja se posmatra.[4] Rezultati i plodovi arheoloških istraživanja postižu svoj cilj ako postanu pristupačni, vidljivi i razumljivi ne samo stručnjacima, nego i svima onima čiju pažnju privlači arheologija kao izrazito socijalna i antropološka nauka.[5] Arheologija i društvene nauke Arheologija, koja se u novije doba sve više vezuje uz antropologiju a ne istoriju kako je to bilo uobičajeno u prethodnom razdoblju i to naročito u Evropi, proučava ljudska društva i objekte koje su ona ostavila za sobom. To naročito dolazi do izražaja tokom proučavanja praistorije o kojoj su gotovo uvek jedina svedočanstva njeni materijalni ostaci (npr. oruđa od kamena, kosti i metala, keramika, ostaci arhitekture, itd.). Pored praistorije arheologija se bavi i proučavanjem istorijskih perioda, to jest perioda u kojima postoje pisani izvori, i ona u tom slučaju uglavnom ima ulogu pomoćne istorijske nauke. Iako su neki od njenih spektakularnijih otkrića glavni znak prepoznavanja arheologije, takvi su nalazi srazmerno retki i najčešće nedovoljno dokumentovani tako da oni vrlo često nemaju veliku vrednost sa stanovišta naučne arheologije. Moderna arheologija se zasniva na timskom radu i detaljnom dokumentovanju i analizi svih nalaza (uključujući tu i informacije o prirodnoj sredini, ljudske ostatke, arhitekturu, artefakte, biofakte, itd.) i njihovih asocijacija u cilju što preciznijeg rekonstruisanja ljudskih kultura i uopšte ljudskog života u prošlosti....

Predrag Palavestra Knjiga o Andriću Meki povez Izdavač Bigz / Srpska književna zadruga Предраг Палавестра (Сарајево, 14. јун 1930 — 19. август 2014) био је српски књижевник, историчар књижевности и редовни члан Српске академије наука и уметности[1] и Академије наука и уметности Босне и Херцеговине. Биографија Рођен је у Сарајеву 1930. године. У Београду је завршио Филолошки факултет на коме је докторирао 1964.[1] Као књижевни критичар је писао за лист Политику, био је уредник „Књижевних новина“ и часописа „Савременик“.[1] Радио је као директор Института за књижевност и уметност у Београду.[1] Два пута је изабран за председника Међународног ПЕН центра Србије. Члан је Крунског савета и Управног одбора Фонда Краљевског Дома Карађорђевића. У чланство Српске академије наука и уметности је примљен 7. маја 1981, када је изабран за дописног члана.[1] За редовног члана је изабран 15. децембра 1988. На мјесто секретара Одељења језика и књижевности САНУ је први пут изабран 26. априла 1994, а пононо изабран 28. маја 1998. и 23. априла 2002.[1] Његова књига „Послератна српска књижевност 1945—1970“ је прећутно забрањена и једним делом тиража и запаљена.[2] Преминуо је у Београду 19. августа 2014. године, у 84. години живота. Дјела Књижевне теме (1958) Књижевност Младе Босне (1965, два издања) Токови традиције (1971) Послератна српска књижевност 1945—1970 (1972, друго издање 2012) Догма и утопија Димитрија Митриновића: почеци српске књижевне авангарде (1977) Критика и авангарда у модерној српској књижевности (1979) Скривени песник: Иво Андрић (1981) Критичка књижевност (1983) Наслеђе српског модернизма (1985) Историја модерне српске књижевности — златно доба 1892-1918. (1986, два издања) Књижевност као критика идеологије (1991) Књига о Андрићу (1992) Књижевност и јавна реч (1994) Критичке расправе (1995) Јеврејски писци у српској књижевности (1998) Историја српског ПЕН—а (2006)

Predrag Palavestra Knjiga o Andriću Meki povez Izdavač Bigz / Srpska književna zadruga Предраг Палавестра (Сарајево, 14. јун 1930 — 19. август 2014) био је српски књижевник, историчар књижевности и редовни члан Српске академије наука и уметности[1] и Академије наука и уметности Босне и Херцеговине. Биографија Рођен је у Сарајеву 1930. године. У Београду је завршио Филолошки факултет на коме је докторирао 1964.[1] Као књижевни критичар је писао за лист Политику, био је уредник „Књижевних новина“ и часописа „Савременик“.[1] Радио је као директор Института за књижевност и уметност у Београду.[1] Два пута је изабран за председника Међународног ПЕН центра Србије. Члан је Крунског савета и Управног одбора Фонда Краљевског Дома Карађорђевића. У чланство Српске академије наука и уметности је примљен 7. маја 1981, када је изабран за дописног члана.[1] За редовног члана је изабран 15. децембра 1988. На мјесто секретара Одељења језика и књижевности САНУ је први пут изабран 26. априла 1994, а пононо изабран 28. маја 1998. и 23. априла 2002.[1] Његова књига „Послератна српска књижевност 1945—1970“ је прећутно забрањена и једним делом тиража и запаљена.[2] Преминуо је у Београду 19. августа 2014. године, у 84. години живота. Дјела Књижевне теме (1958) Књижевност Младе Босне (1965, два издања) Токови традиције (1971) Послератна српска књижевност 1945—1970 (1972, друго издање 2012) Догма и утопија Димитрија Митриновића: почеци српске књижевне авангарде (1977) Критика и авангарда у модерној српској књижевности (1979) Скривени песник: Иво Андрић (1981) Критичка књижевност (1983) Наслеђе српског модернизма (1985) Историја модерне српске књижевности — златно доба 1892-1918. (1986, два издања) Књижевност као критика идеологије (1991) Књига о Андрићу (1992) Књижевност и јавна реч (1994) Критичке расправе (1995) Јеврејски писци у српској књижевности (1998) Историја српског ПЕН—а (2006)

TIPS & TRICKS ZA PRAVLJENJE SJAJNIH GRAFIKONA! Ova knjiga vam pokazuje kako da pravite grafikone na potpuno drugačiji način od onog koji nudi standardni Excel. Uz pomoć trikova iz knjige, možete da napravite praktično sve što vizuelno zamislite. Takođe, knjiga vam daje mnoštvo saveta i detalja kako da eksterno podešavate grafikone. Primena Excela i SUCCESS© pravila u izveštavanju Knjiga se sastoji iz tri dela: 1. Poslovni grafikoni i SUCCESS© pravila 2. Pravljenje stacked column chart-a 3. Dodatak sa trikovima u Excelu i PowerPointu U prvom delu su pojašnjena SUCCESS© pravila za pravljenje izveštaja za menadžment. Kroz slike su prikazani primeri grafikona i kako su na njima primenjena SUCCESS© pravila. U drugom poglavlju se korak po korak prikazuje postupak pravljenja stacked column chart-a (grafikon za prikazivanje strukture tokom vremena). Tu ćete naći savete kako da sredite grafikon prema SUCCESS pravilima. Istovremeno ćete naučiti kako da svaki detalj na grafikonu menjate eksterno i da napravite šablon koji ćete kasnije koristiti kada budete unosili nove podatke. Samostalno učenje uz pomoć posebnog Excel fajla Knjiga je napisana za samostalan rad i učenje. Pored knjige postoji i posebno kreiran Excel fajl koji prati primere iz knjige. Ako želite da dobijete Excel fajl za vežbanje, pošaljite nam email. Kratak sadržaj 1.POSLOVNI GRAFIKONI 1.0 Uvod 1.1 Klasifikacija 1.2 Profesionalan dizajn 1.3 Primeri 2. KREIRANJE STACKED COLUMN CHART-A 2.0 Uvod 2.1 Korišćenje Excel fajla 2.2 Izvorni podaci 2.3 Unošenje stacked column chart-a 2.4 Pomeranje grafikona u mreži 2.5 Uklanjanje nepotrebnih elemenata 2.6 Maksimalno povećanje Plot Area 2.7 Pravilno korišćenje boja 2.8 Određivanje stilova za ćelije 2.9 Rad sa Excel templejtima 2.10 Dodavanje vrednosti stubićima 2.11 Podešavanje širine stubića 2.12 Promena vertikalnog redosleda stubića 2.13 Pozicioniranje x-ose 2.14 Prikazivanje zbira iznad stubića 2.15 Pravljenje praznog prostora s leve i desne strane grafikona 2.16 Omogućite slobodno skaliranja Y-ose 2.17 Kontrolisanje Y-ose 2.18 Kreiranje sopstvenih oznaka za X-osu 2.19 Napravite legendu na desnoj ivici grafikona 2.20 Automatsko poravnavanje legende prema poslednjem mesecu 2.21 Premestite legendu sa desne na levu stranu 2.22 Unesite vertikalnu liniju za razdvajanje ACT i BUD 2.23 Promena boje x-ose u zavisnosti od podataka 2.24 Dodajte kontrolabilne strelice za varijanse 2.25 Dodajte strelice u vidu XY scatter-a koji se može slobodno menjati 2.26 Sakrijte male vrednosti na grafikonu 2.27 Unesite oznake stubića tako da se mogu slobodno pozicionirati 2.28 Unesite naslov grafikona 2.29 Napravite mrežu za PowerPoint 3 DODATAK 3.1 Kretanje po grafikonima 3.2 Povežite Excel s PowerPoint-om 3.3 Prečice 3.4 Saveti i trikovi 3.5 Često postavljana pitanja 3.6 Veličina fonta za utvrđivanje dimenzija grafikona 3.7 Standardizovane boje, oblici i simboli 3.8 Grafikoni četvrte generacije