DINKO ŠIMUNOVIĆ - SABRANA DELA 1-2 IZDAVAČ: NARODNA PROSVETA BEOGRAD STRANA: 104+214 MEKOG POVEZA KNJIGA 1. DINKO ŠIMUNOVIĆ, OD ANTUNA BARCA, MRKODOL, MULJIKA, DUGA, RUDICA, RIKNA DOLE POHABANA 4 CM, OČUVANA, OCENA: 3+... KNJIGA 2. TUDJINAC - ROMAN, LOŠE ISEČENA GORNJA MARGINA, NA JEDNOJ STRANI OCEPLJEN GORNJI ČOŠAK - FALI DEO TEKSTA, NA DRUGOJ ZACELJENA BO BOČNOJ MARRGINA, NA PA STRANA MANJA ZACEPLJENJA, VIŠE NEGO KOREKTNA, OCENA: 3 KNJIGE KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 183

BRANKO LAZAREVIĆ - SABRANA DELA IZDAVAČ: NRODNA PROSVETA BEOGRAD OKO 1935 STRANA: 134+189 MEKOG POVEZA STANJE: OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 4 DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 235

ČARLS DIKENS - IZABRANA DELA 1 PRIPOVEST O 2 GRADA PRIVI DEO RETKO IZDAVAČ: NARODNA PROSVETA BEOGRAD IZMEDJU 2 RATA STRANA: 288 TVRDOG POVEZA DIMENZIJA: 19 CM STANJE: VEOMA OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA: 4... SIGURNO I VIŠE, DOSTAVU PLAĆA KUPAC,

KNJIGA 1 IZ CELOKUPNIH DELA - STEVAN SREMAC , NEDOSTAJE NASLOVNA STRANA 1. IVKOVA SLAVA 2. ZONA ZAMFIROVA OBA DELA SU KOMPLETNA IZDATO IZMEĐU DVA SVETSKA RATA, STRANA 357 TVRDI POVEZ BLAGE FLEKE NA KNJIŽNOM BLOKU OSTALO DOBRO OČUVANO 26.06.2021

U dobrom stanju. Bez godine izdanja, druga knjiga nikad nije izašla. Izabrana dela. Knj. 1, Monahova svadba, Svetac / Konrad Ferdinand Majer ; preveo s nemačkog Rad.[Radosav] Medenica Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina [b. g.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna prosveta, [b. g.] (Beograd : Narodna prosveta) Fizički opis XLVII, 292 str. : autorova slika ; 20 cm Drugi autori - osoba Medenica, Radosav Sadržaj Monahova svadba; Svetac. Prevodi dela: 1. Die Hochzeit des Mönchs; 2. Der Heilige Str. [IX]-XLVII: Konrad Ferdinand Majer i uokvirena novela / Radosav Medenica Objašnjenja: str. [287]-292 Predmetne odrednice Majer, Konrad Ferdinand, 1825-1898 -- `Izabrana dela` -- `Monahova svadba` -- `Svetac` Majer, Konrad Ferdinand, 1825-1898 = Meyer, Conrad Ferdinand, 1825-1898

makarenko - izabrana pedagoška dela 1948 godina tvrde korice 400 strana sadrži 4 knjige 1. Članci o opštim pitanjima vaspitanja 2. Problemi sovjetskog školskog vaspitanja 3. Neki zaključci iz moga pedagoškog iskustva 4. PORODIČNO VASPITANJE

A. P. ČEHOV - PRIPOVETKE RETKO SABRNA DELA KNJIGA 5-6 1. NEPRIJATELJI 2. KOŠMAR 3. NOĆ UOČI USKRES 4. SREĆA 5. TIFUS 6. VANJKA 7. DVOJNICE 8. LUTALICA 9. ZADATAK 10. STEPA IZDAVAČ: NARODNA PROSVETA BEOGRAD 1939 STRANA: 268 TVRDOG POVEZA STANJE: PREDNJE KORICE UVELIKO SKLONE ODVAJANJU, TAKODJE I PREDLIST, OČUVANA, OCENA: 4 KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC,

IZABRANA DELA knjiga prva Autor: PLATON Izdavač: Godina izdanja: Pismo: ćirilica Povez: meki - broširani sa zlatotiskom Dimenzije: 19,4 x 13,4 cm Broj stranica: 193 (S4 - 18.01.2020.) TROŠKOVI SLANJA. preporučena tiskovina + deo troškova pakovanja = 135 dinara Opšte stanje: nigde nije šarano, bez podvlačenja, povez odličan hrbat ravan Nedostaci : cena bila upisana sa grafitnom olovkom u gornjem levom uglu zadnje bele stranice, manji tragovi presavijanja u uglovima zadnje korice, 2 zacepljenja na gornjem delu hrbata knjige, (1,5 i 2,5 cm), 1 zacepljenje od 1 cm na sredini desne ivice prednje korice, za nijansu tamniji obodi mkorica i listova knjige

Dva dela u jednoj knjizi: 1) O radu - Stojan Živadinović 2) Iz nauke o čuvanju zdravlja - Dr Jovan St. Kujačić Izdavač: SRPSKA KRALJEVSKA AKADEMIJA - Zadužbina Dimitrija Stamenkovića, knjiga 22 Godina izdanja: 1941 Povez: tvrd Brpj strana: 305 Drugi deo sa ilustracijama. Pečatirana, veoma dobro očuvana. (K-40)

Knjiga je dobro očuvana. Stanje kao na slikama. Korice malo pohabane od vremena, na ćoškovima i rubovima. To je jedina mana.Sve ostalo ok.Dobro očuvano. Povez dobar.Sve strane na broju. Nema nikakvog podvlačenja. Izdanje Narodno delo Beograd 1933. Tvrdi povez,format 24 cm,464 strane,ćirilica. U ovoj knjizi su: 1.Hajduk Stanko, 2.Seljanka Sadržaj pogledajte na slici broj 5

DIKENS ANDRE MOROA SVJETLOST S a r a j e v o 1 9 6 1 DŽEPNA KNJIGA R e f e r e n c e Život i dela Dikens i roman Dikensova filozofija ............................................................. Broš Latinica Na predlistu lep potpis mastilom 1 2 5 stranica Knjiga je mali književni `biser`! Izvanredna slika/crtež pisca na naslovnoj strani Nekorišćno

Pevanija za decu i omladinu (1-2) / Čika Jovan Jovanović Zmaj U jednoj tomu ukoričena oba dela Zmajeve pevanje. Beograd 1931. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 103 + 95 strana. Napomena: na koricama vidljivi tragovi korišćenja; unutrašnjost knjige je, za godine, dobro očuvana.

KOLUMBO - VICENTE BLASKO IBANJES Istorijski roman u tri delaa 21 slikom 1. Čovek u pohabanom kaputu 2. Gospodin Martin Alonzo 3. Oskudan raj Narodno delo-562 strane Nedostaje rikna, unutrašnjost u dobrom stanju. K.D.S.5.2.

DAVID KOPERFILD 1-2 - Čarls Dikens Broj strana: 460+480 Povez: Tvrd Izdavač: Novo pokoljenje Godina izdanja: 1948 Dejvid Koperfild, jedan od najpoznatijih romana Čarlsa Dikensa, čitaocima donosi priču o teškom odrastanju junaka. Sećajući se svog detinjstva I mladosti, sada kao odrastao čovek, Dejvid pripoveda svoju sudbinu i dogodovštine. Školovanje, očekivana i neočekivana prijateljstva, prve ljubavi, pritajeni neprijatelji i borba protiv nepravde i surovosti samo su od nekih epizoda sa kojima će publika imati prilike da se upozna u ovom delu. Dikensovo naoštreno pero opisuje i verno postavlja pitanje predstavlja sliku devetnaestovekovnog engleskog društva, ali takođe, postavlja pitanja koliko se društvo do sada promenilo , i ima li Dejvida Koperfilda među nama. Zasigurno, Dejvid Koperfild je roman u kojem će mladi uživati, dok će se odrasli vratiti u detinjstvo. L. 3. O. 5. POL. 3

`Quo vadis?` je najznačajnije i najpopularnije Sjenkjevičevo delo, prevedeno na više od 50 jezika i ekranizovano nekoliko puta. Roman opisuje nastanak hrišćanstva u Rimu prvog veka za vreme vladavine cara Nerona, kroz ljubavnu priču mlade hrišćanke Ligije. Poruka romana koji se čita kao slavljenje vere i nade, tumači se i kao Sjenkjevičev doprinos borbi protiv represije ... Nobelova nagrada za književnost 1905. ➣Knjižarnice Napredak i Sveslovenske knjižarnice, 1923., tabačni povez (neravno sečeni listovi, ispadaju...), ukupno 617 strana, pečat zadužbine, nepodvlačene, bez posvete.

Stepan Koljčugin 1. i 2. deo - Vasilij Grosman (1949.) kompletan roman Grossman, Vasilij Semjonovič, ruski novinar i književnik (Berdičev, 12. XII. 1905 – Moskva, 14. IX. 1964). Afirmirao se romanom o životu donbaskih rudara Glikauf. Ostala dela uglavnom se dotiču tema vezanih uz boljševičku borbu i sovjetsko društvo (romani Stjepan Koljčugin; Narod je besmrtan; Za pravednu stvar; Život i sudbina; Sve teče). Zbog drame Ako verujemo pitagorejcima (1946) našao se na udaru režima. Izdavač: Novo Pokolenje, Beograd Godina: 1949 Broj strana: 362+472 Povez: Meki Biblioteka: Strani pisci Skladište: 4660 Pečatirano unutra i ime prethodnog vlasnika. Ocena: 3+. Vidi slike. Težina: 800 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Antikvarno nemačko izdanje, Verlagsanstalt Benziger & Co, godina izdanja je stavljena okvirno, pretragom interneta Tvrd povez, 616 strana, format 21cm, sa nekoliko ilustracija i karata. Korica i povez imaju nekoliko oštećenja, listovi još uvek dobri, knjiga kompletna i kompaktna. Quo vadis? (lat. Quo vadis) istorijski je roman poljskog književnika i nobelovca Henrika Sjenkjeviča. Objavljivan je u nastavcima u časopisu Poljska gazeta (Gazeta Polska) od 1895. do 1896, dok je prvi put u obliku knjige štampan 1896. Roman je privukao veliku međunarodnu čitalačku publiku i preveden je na pedesetak jezika. Prvo izdanje na engleskom jeziku iz 1896. prodato je u 600 000 primerka za 18 meseci,[1] dok je u Francuskoj imao veće tiraže nego romani Emila Zole.[2] Roman je na srpski jezik preveo 1913. Lazar R. Knežević, direktor Prve beogradske gimnazije. Prevod je u narednih sto godina preštampavan u više od 20 izdanja što svedoči o velikoj čitanosti Sjenkjevičevog romana kod srpskih čitalaca. Uprkos raširenom mišljenju, Sjenkjevič nije dobio Nobelovu nagradu za književnost za ovaj roman, već je, kao i svi drugi dobitnici, nagrađen za celokupno književno stvaralaštvo, a ne pojedinačno delo. Sjenkjevič je inspiraciju za delo dobio kada je posetio sa prijateljem slikarom Henrinkom Sjemirackim malu kapelu u Rimu, gde je video ploču sa natpison Quo vadis? Ovo pitanje vezano je za apokrifnu ranohrišćansku legendu po kojoj je Sveti Petar, bežeći iz rimske tamnice od progona, susreo otelotvorenje Isusa Hrista. Kada ga je Petar upitao Quo vadis Domine? (kuda ideš Gospode?), Hrist mu je odgovorio Romam eo iterum crucifigi (u Rim da budem ponovo razapet). Postiđen što beži, Petar se vratio u Rim prihvativši da strada za svoju veru

VOJVOĐANSKA SCENA – pozorišni list, izlazio u Novom Sadu od 1946. do 1948: 1946. objavljeni su br. 1–7, 1947. br. 8–11, 1948. br. 12–15; tada prestaje da izlazi. Prvi br. izišao je 29. VI 1946, poslednji (15) 9. VI 1948. Od 1. do 7. br. naveden je ispod imena lista podnaslov: „List Vojvođanskog narodnog pozorišta“; tada je njegov vlasnik i izdavač Vojvođansko narodno pozorište u Novom Sadu (kojem je 1951. vraćeno njegovo staro, istorijsko ime – SNP). Od 8. do 15. br. vlasnik i izdavač je Sindikalna podružnica pri VNP; otada se u podnaslovu navodi: od 8. do 11. br. – „List vojvođanskih narodnih pozorišta“, a od 12. do 15. br. „List narodnih pozorišta u Vojvodini“. Od 1. do 5. br. glavni i odgovorni urednik lista je Jovan Konjović, dramaturg VNP; br. 6. i 7. uređuje Redakcioni odbor (Stanislav Bajić, Vlada Popović i Luka Dotlić), a odgovorni urednik je S. Bajić, upravnik VNP; od br. 8. do br. 12. uređuje ga Redakcioni odbor, ali se ne navodi njegov sastav, odgovorni urednik je Bogdan Čiplić, upravnik VNP; od br. 13. do br. 15. list uređuje J. Konjović, reditelj, a odgovorni urednik je B. Čiplić, upravnik VNP. Administrator lista sve vreme je L. Dotlić, a od 1. do 11. br. i tehnički redaktor. Svih 15 br. štampani su u Štampariji „Budućnost“ u Novom Sadu. Svi br. lista izišli su u formatu 20 x 14 cm, slagani pretežno petitom (ponekad garmondom i borgisom), preko cele str.; manjim delom petitom (i nonparejom) dvostubačno; do 5. br. štampan je isključivo ćirilicom, a od 6. br. ćirilicom i latinicom. List u početku izlazi na 12 str., docnije na 16, 20, pa i znatno više str. Od 1. do 7. br. paginacija ide u kontinuitetu, iz br. u br., – od str. 1 do str. 136, a od 8. do 15. br. svaki je zasebno paginisan. Ilustrovan je i ima i oglasa. Utvrđen je tiraž samo za tri br. lista: br. 9, 10 i 11 štampani su u ukupno 10.000 primeraka. Prodavan je isključivo u pozorišnom foajeu, publici, i poštom dostavljan pretplatnicima van Novog Sada. U prvim br. pratio je samo život i rad VNP, od 5. br. objavljuje i članke o radu ostalih profesionalnih teatara u AP Vojvodini, a od 7. br. na njegovim str. pojavljuju se i napisi o pozorišnom amaterizmu u Pokrajini. U listu su štampani članci o piscima čija su dela izvođena u SNP, objavljivan je tekući repertoar Pozorišta, kratki prilozi iz istorije SNP i pozorišta u Vojvodini, biografski napisi o glumcima, intervjui sa rediteljima, pozorišne vesti iz zemlje i inostranstva i vesti iz Kuće. Takođe, list je donosio i prikaze novih knjiga iz oblasti pozorišta, objavio jedan članak o savremenoj inscenaciji, registrovao značajnija gostovanja u Novom Sadu, stogodišnjicu Vukove pobede u borbi za jezik i pravopis, otvaranje obnovljene Opere i osnivanje Baletskog studija u Novom Sadu i otvaranje nove zgrade NP u Pančevu. U listu su štampani i referati o piscima i delima koja je pripremala Drama VNP, nekoliko prikaza predstava ostalih vojvođanskih pozorišta i nekoliko nekroloških članaka. Objavljeno je i nekoliko informativnih članaka o životu i radu Sindikata prosvetnih radnika (kojem su, tada, pripadali i pozorišni trudbenici), jedan prilog iz pozorišnog zakonodavstva i odlomak iz komada Rusko pitanje K. Simonova. Od 12. br. list je počeo u prevodu da u nastavcima objavljuje delo K. Mironova Rad rediteljev, ali je posle prvog nastavka prestao da ga štampa. Pojedini br. skoro su u celini ili pretežno posvećeni jednom teatarskom događaju: br. 2 prvom gostovanju ljubljanske Opere u Novom Sadu; br. 3 proslavi 25-ogodišnjice umetničkog rada Milana Ajvaza; br. 5 pripremama Sterijine Pokondirene tikve u VNP, a br. 15 drugom Festivalu vojvođanskih pozorišta. Znatan broj priloga u listu nije potpisan. U listu su sarađivali: Mladen Leskovac (M.), Žarko Vasiljević, dr Mihovil Tomandl, Josip Kulundžić (J. K. – pod ovim inicijalom samo u br. 7), Jovan Konjović (J. K.), Vlada Popović (V. P.), Luka Dotlić (L. D. i D.), Bora Hanauska (B. H.), Vojislav Ilić (V. I.), Radoslav M. Vesnić, Bogdan Čiplić (B. Č.), Dušan Medaković, Subotica (D. M.), Sima Cucić, Zrenjanin; Ištvan Latak, Subotica; Stevan Jatić, Stevan Molerov Stjenka (S. M. S.), Milan Barić, Pančevo (M. B.), Mihailo Vasiljević, Ivanka Rackov, Zrenjanin (I. R.), Đorđe Kostić, Pančevo, Oliver Novaković (O. N.), Milan S. Kronić, Sombor (M. S. K.) i drugi. List je pokrenut sa ciljem da se novosadska publika obaveštava o planovima i radu VNP, pripremama novih predstava, kadrovskim planovima i promenama u Kući; zatim: o raznim inicijativama i akcijama Pozorišta i društvenim aktivnostima njegovih članova. Preuzimanjem lista od strane Sindikalne podružnice pri VNP, prošireno je i područje s kojeg je pratio teatarska zbivanja: otada se češće u njemu nalaze i članci o radu ostalih pozorišta i prilozi o pozorišnom amaterizmu u Vojvodini. Skromnog obima i uređivan bez pretenzija, sem isključivo informativnih, list je na ukupno 338 str. u objavljenim prilozima i, naročito, kratkim vestima, registrovao mnoge napore, događaje i aktivnosti VNP, ostalih vojvođanskih pozorišta, teatarskih umetnika i pozorišnih amatera u trima posleratnim g. (1946–1948), koji verovatno nisu zabeleženi nigde drugde. U tom pogledu on u priličnoj meri odslikava jedno vreme, u kojem su svi naši radni ljudi, pa i pozorišni, s poletom, oduševljeno i požrtvovano radili na obnovi zemlje; takav list je u granicama svojih prostornih mogućnosti popunjavao jednu prazninu u našem tadašnjem pozorišnom životu i časno odigrao ulogu koja mu je bila namenjena. Po prestanku lista, 1950. pokrenuta je „Naša scena“ (v) kao njegov poslednik, revija sa znatno širom programskom usmerenošću i raznovrsnijim sadržajem. LIT: Vojvođanska scena, god. I, br. 1-7, 1946; g. II, br. 8-11, 1947; g. III, br. 12-15, 1948. MG46 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na prednjoj koric sa unutrasnje starne, ima iscrtano flomasterom, sve ostalo uredno! Deni Didro (franc. Denis Diderot; Langre, 5. oktobar 1713 — Pariz, 31. jul 1784) je bio francuski pisac i filozof, istaknuta ličnost doba prosvetiteljstva i glavni urednik širom sveta poznate Enciklopedije. Vek Prosvećenosti je uobičajen naziv za doba u kome je živeo i stvarao Didro i njegovi istomišljenici upravo zbog velikog doprinosa teorijskoj izgradnji temelja novog buržoaskog poretka. Borba koju je on vodio za pobedu svojih ideala se odvijala protiv feudalnog apsolutizma i religioznog konzervativizma, a sredstva koja je on upotrebljavao su skupljanje svih ideja nove francuske filozofske misli. Bio je neumoran sakupljač i britkoumni propagator u burnim vremenima predrevolucionarne kraljevske Francuske. Nastajući buržoaski stalež u njemu je imao svog ideologa i idejnog vođu. Sem toga, Didro je bio izuzetan organizator, uporan i vredan, što je bio uzrok tako plodnom stvaralaštvu, te izdavanju (u saradnji sa d`Alamberom) svih tomova Enciklopedije. Volter ga je, prema tome, i nazvao „pantofil“ (sveljubac). Biografija Deni je rođen u bogatoj zanatlijskoj porodici. Otac mu je predvideo karijeru visokog crkvenog dostojanstvenika. Zato ga šalje u jezuitsku školu, a potom u pariski koledž Garkur. Tokom školovanja mladi Didro pokazuje mnoga interesovanja. Od jezika se interesuje za latinski, grčki i engleski. Pored toga, zanima se i za filozofiju i matematiku. Nemirnog duha, posle završetka studija ne zadržava se duže ni na jednom nameštenju i izdržava se od usputnih poslova. Počinje da živi kao pariski intelektualac beskućnik. Desetak godina je sklapao razna poznanstva i suštinski životario na marginama pariskog umetničkog i intelektualnog miljea. Godine 1743. se ženi Antoanetom Šampion, ali otprilike u isto vreme počinje i njegovo intimno druženje sa gospođom de Pisje, a kasnije i sa Sofi Volan. Upravo iz pisama koje je razmenjivao sa poslednjom se može najviše saznati o atmosferi i svakodnevnom životu u filozofskim krugovima tadašnjeg Pariza. Didro je 1743. godine preveo `Istoriju Grčke` Templa Stenijana, a zatim učestvuje u prevodu šest svezaka `Medicinskog rečnika` Džejmsa Londona. Napisao je 1745. predgovor prevodu četvrte knjige engleskog filozofa Šeftsberija `Karakteristike ljudi, običaja i mišljenja` (u Francuskoj izlazi pod nazivom Ogledi o zasluzi i vrlini, franc. Essai sur le mérite et la vertu). Ovde prvi put iznosi svoje mišljenje da se revnost ne slaže sa religijom i da vernik u prvom redu mora biti čovečan. Ubrzo posle ovoga štampa svoju prvu autorsku knjigu `Filozofske misli` (franc. Pensées philosophiques). Zbog kritike katoličke ortodoskije pariski parlament 7. jula 1746. donosi nalog da se knjiga spali. Ovo ne zaustavlja Didroa i on 1747. objavljuje `Skeptikovu šetnju` (franc. La promenade du sceptique) gde još dublje zalazi u neslaganje sa crkvenim dogmama. Didro dalje proširuje svoj rad 1748. pisanjem romana `Indiskretan nakit` (franc. Les bijoux indiscrets), koji predstavlja izvesnu vrstu političke kritike, i pripovetke `Bela ptica` (franc. L`Oiseau blanc). Neka dela je skrivao. Razmatranje `Prirodna religija je dovoljna` (franc. De la suffinance de la religion naturelle) je napisao 1747. godine, ali nije objavio, dok je 1749. anonimno štampao `Pismo o slepima za upotrebu onima koji vide` (franc. Lettre sur les aveugles à l`usage de ceux qui voient). Upravo posle objavljivanja `Pismo o slepima` proključava njegov sukob sa režimom, te on biva uhapšen i zatočen u tamničnoj kuli zamka Vensen, gde provodi više od tri meseca. Tu, u prisilnoj dokolici, prvi put izrađa i razrađuje ideju o `Enciklopediji`. O vremenu prosvetiteljskom Didro stvara u vreme kada Monteskje piše `Duh zakona`, Bifon piše prve sveske `Prirodopisa`, Ruso piše `Razmatranja o naukama i umetnostima`. Stvaralački talas se dešava u vreme zaoštravanja privrednih, društvenih i političkih suprotnosti u francuskom društvu. Mirovni ugovor u Ahenu (1748) je bio nepovoljan po kraljevinu, porezi su bili nesnosni i narod je odbijao da ih plaća. Izbijale su pobune koje su gušene vojnom silom. U isto vreme crkva zaoštrava odnos prema jensenistima na razdraženost naroda. U toj uzbuđenoj i napregnutoj atmosferi se razvija intelektualna elita koja počinje svoju borbu za širenje napredne misli stvaralačkim i intelektualnim metodama. Klerikalni krugovi shvataju opasnost koja preti i odmah kreću u obračun sa slobodoumnicima. Međutim, istorijski tok je nemoguće zaustaviti. Opoziciona raspoloženja i opoziciona književnost postaju nerazdvojni. Intelektualci postaju perjanica novonastalog sloja društva, buržoazije. Nastanak Enciklopedije Naslovna strana Enciklopedije Englez Džon Mils i Nemac Gotfrid Selius predlažu 1745. godine pariskom izdavaču Anri Le Bretonu prevod engleskog enciklopedijskog rečnika `Ciklopedija ili Univerzalni rečnik umetnosti i nauke` iz 1727. godine od Efrejma Čembersa u dve sveske. Le Breton prihvata ideju i kreće u realizaciju, međutim kada Mils i Selius napuštaju posao Le Breton je i dalje zainteresovan za prevod i nalazi Didroa, koji se dokazao dobrim prevodom medicinskog rečnika. Međutim, Didro ubrzo umesto prevoda i redigovanja zamišlja mnogo širi plan enciklopedijskog zbornika pozitivnog znanja svog vremena. Još pre tamničenja u zamku Vensen, Didro je organizovao posao i pridobio za saradnika Žana Dalambera, znamenitog matematičara i jednog od najistaknutijih naučnih imena tog vremena. Poziv na pretplatu sledi oktobra 1750. godine uz prigodan prospekt koji opisuje šta će biti `Enciklopedija`: stvaranje rodoslovnog stabla svih nauka i umetnosti koje pokazuje poreklo svake grane naših nauka i njihove veze međusobno, kao i sa zajedničkim stablom. Ovakva, prilično bezopasna, reklama odmah izaziva reakciju. Ispred Katoličke crkve prvi se javlja jezuitski časopis koji upozorava vlast da se jedna veoma opasna ideja rađa. Nauka je odjednom postala značajan činilac života, kasnije se pokazalo čak revolucionaran. Kraljevskim ukazom od 7. februara 1752. obe odštampane sveske Enciklopedije su osuđene i imale su biti uništene. Razlog, antiklerikalni i antidržavni sadržaj. Dalje štampanje nije bilo zabranjeno, ali su jezuiti pokušali da preuzmu redakciju daljih izdanja. Didro se odupire i na jesen 1753. godine izlazi treća sveska. Od tada pa do 1757. izlazi svake godine po jedna sveska i raste broj pretplatnika. Novembra 1757. izlazi sedma sveska u kojoj je članak „Ženeva“ čiji je autor Dalamber. Članak je sadržao par rečenica koji su usput bačeni u lice ortodoksnom katolicizmu. Državni savet 1759. godine povlači povlasticu na štampanje `Enciklopedije`, čak zabranjuje sve prethodno izašle sveske. Dalamber i Ruso napuštaju enciklopedijsko društvo i Didro ostaje sam. Međutim, `Enciklopedija` nastavlja da izlazi ilegalno. Osma sveska izlazi tajno 1759. godine. Potom sledi petogodišnja pauza tokom kojih je Didro pripremao sveske koje sadrže samo tabele i crteže kao prateći materijal, odnosno prilog sveskama. Svojim upornim radom je Didro stekao neke moćne prijatelje i zaštitnike među evropskim aristokratama. Fridrih II Veliki je savetovao Didrou da izdavanje nastavi u Berlinu, a Katarina II mu je predlagala Petrograd. Međutim, Didro odlučuje da se ceo posao mora završiti u Francuskoj. Godine 1765. pretplatnici dobijaju poslednjih deset svezaka, ilegalno štampanih. Dodatnih jedanaest svezaka tablica i crteža završeno je 1774. godine. Više od dvadeset godina je trajala borba oko pripreme, pisanja i štampe `Enciklopedije`, a ulice su se već zagrevale događajima koji najavljuju burne i krvave revolucionarne godine. Nisu samo knjige spaljivane. `Enciklopedija` je vremenom sve jasnije postajala manifest trećeg staleža i intelektualni svetionik koji je davno prevazišao skromne najave iz predgovora prve sveske. Urednici enciklopedije Oko Didroa, kao redaktora-organizatora i idejnog rukovodioca, i Dalambera, najučenijeg i najupornijeg pomagača, se skupio krem francuske buržoaske inteligencije. Najboljim poznavaocima pojedinih nauka, disciplina i oblasti je bilo dodeljeno da uobličavaju znanje i pretaču u Enciklopediju. Podela posla je bila sledeća: Žan le Ron d`Alamber - nauka (prvenstveno matematika), religija, filozofija Žan Žak Ruso - muzika i politička ekonomija Baron Holbah (Pol Henri Ditrih) - hemija, minerologija Maluen - hemija Bifon, Dobanton - prirodne nauke Tusen - pravo Dimarse, Boze - gramatika Leblon - vojne veštine Belen - pomorstvo Volter - članak „Duh“, istorija, književnost, filozofija Monteskje - članak „Ukus“ Pedagoški pogledi Veliku pažnju posvećivao je pedagoškim pitanjima ali se u nekim elementima ne slaže sa Helvecijusom. To se najbolje vidi u njegovom delu „Pobijanje Helvecijevog dela o čoveku“. On smatra da se vaspitanjem može postići mnogo, ali se ne može postići sve, jer ono što dete po prirodi nema, ne može mu dati ni vaspitanje. Međutim, velika uloga vaspitanja je da razvije prirodne dispozicije i ima odlučujuću ulogu u formiranju ličnosti i njenoj sudbini. Didro je uveren da siromašna deca imaju dobre dispozicije, ali rđavo društveno uređenje, koje decu iz naroda lišava dobrog vaspitanja. Poznat je po svojoj misli: „Koliko je ljudi umrlo, i koliko će još pomreti, a da nisu pokazali šta su oni bili“. Samim tim što je odredio granice u vaspitanju i što je bio svestan njenog značaja, Didro se sve više od svih materijalista približio pravilnom rešenju ovog pitanja. U oblasti umnog vaspitanja, Didro ima svoje originalne ideje. Ne slaže se sa paradoksalnim Rusoovim tvrđenjem da je progres nauke i prosvete snizio moral i uticaj progresa na moral čoveka. „Neznanje je sudbina robova i divljaka, prosveta pribavlja dostojanstvo“. U tom smislu on oštro kritikuje stare francuske koledže, koji zanemaruju vaspitanje dece, ali i zbog toga što mladići iz tih koledža izlaze iskvareni i neznalice. Zbog toga Didro ističe važnost škole kao društvene i državne institucije. Osnovna školska nastava treba da bude besplatna i obavezna za svu decu od ministarske do seljačke. U tim školama deca moraju da nauče da čitaju, pišu i računaju, ali se Didro zalaže i za nastavu matematike, fizike, hemije, prirodopisa i astronomije, a nastava klasičnih jezika da se skrati. Od učitelja zahteva visoku obrazovanost, moralnost i ljubav prema deci i prema pozivu, što je samim tim, podrazumevalo da sveštenici ne mogu i ne treba da uče druge. Sistem škola treba da čine: osnovne škole, fakulteti i više obrazovanje. Didro je zajedno za Helvecijusom imao veliki uticaj na nastupajuće događaje, pre svega francusku revoluciju (1789) ali i na pedagoške koncepcije socijal-utopista XIX veka.[1][2][3] Stvaralaštvo I pored rada na Enciklopediji Didro je stvarao mnoga druga dela Kaluđerica, 1760, roman Fatalista Žak i njegov gospodar“, 1773, roman Saloni, 1761-1781, kritički osvrti na pariske umetničke izložbe Ogled o slikarstvu, 1765, pamflet o slikarstvu Razmišljanja o Terenciju, 1762, traktat o pozorištu Nezakoniti sin, 1757, drama Otac porodice, 1758, drama Je li dobar ili zao?, 1781, drama i članke Razgovori o „Nezakonitom sinu“ i Razmatranja o dramskoj poeziji Didro umire 31. jula 1784. godine i nije doživeo da vidi kako je pet godina kasnije sazvana Skupština svih staleža kada je treći stalež sebe proglasio istinskim predstavnikom naroda i podigao revoluciju. Njegovo delo je neraskidivo vezano sa oslobađenjem građanstva, te pojavom i narastanjem buržoazije.