uz ovaj broj 2 TEORIJSKI PRISTUPI david carroll: subjekt pod znakom pitanja: fenomenologija, strukturalizam i novi roman 3 denis poniž: eksperimentalna književnost 24 carol mastrangelo bové : politika žudnje julije kristeve 36 irena lukšić: samizdat: drugi tok ruske književnosti (1) 49 ekskluzivno za QUORUM Jürgen ploog: u pozadini riječi (intervju) 72 KNJIŽEVNA PROIZVODNJA nikica petković: gorski zdenac (Ijuvene i rodoljuvene) 76 nikola vujčić: stvari su pune reči 89 anka žagar: igračke sv. franje 94 jagoda zamoda: skanjujem se 104 ivan jelinčić merlin: definitivno jok (pjesme posvetnice) 121 goran simić: brbljanje tišine 130 vasa pavković: gombrovič (obmana) 137 zvonko kovač: korelacije 2, fragmenti 141 carmen klein: večer s Valentinom 152 mladen kožul: prokleto sidro 162 rené matoušek: puzzle (intimna slagalica) 168 new singers quartet: krešimir mićanović, waiter stainebronn, tonči plaština, dino frndić 173 off line marko pavček: oj, neretvo 181 KLUB КОH kkoh Vukovar 182 off line m. r. t: „jogurt ili nešto drugo“ 188 KITIČKI PRISTUPI miroslava vučić: goran tribuson: zavirivanje 189 krešimir bagić: neven orhel: ponoćni susret 192 zvonko kovač: borislav pekić: odabrana dela 196 zdravko gavran: nedjeljko fabrio: vježbanje života 201 dragana srzić-radeljak: živojin pavlović: zid smrti 204 ivan božičević: krešimir šego: stojna kuća 207 off line božidar mandić: dan vazduha i ostalih elemenata 211 UMJETNOST & MEDIJI nova evropa: sinovi nijemog doba 213 helga finter: neobarok (postmoderna i avangarda u francuskoj) 218 laszlo glozer: povodom smrti josepha benysa 223 ian stuart: licem u lice s aids-om 228 REAKTUALIZIRANI TEKSTOVI josip stošić: naga ga draga (Izbor) 232 Quorum, časopis za književnost, pokrenut 1985. u Zagrebu kao dvomjesečnik. Izlazio je u nakladi Saveza socijalističke omladine Hrvatske, od 1991. do 2006. u izdanju Naklade MD, a od 2007. Centra za knjigu. Glavni mu je urednik do 1990. bio Branko Čegec, a potom Miroslav Mićanović; 1997–2005. suurednik mu je bio Roman Simić. Okupivši velik broj autora, poticao je poetičku individualnost, teorijsku osviještenost i intermedijalnost te zaokružio poetiku postmodernoga naraštaja u hrvatskoj književnosti za koji se uvriježila odrednica „kvorumaši“. U časopisu su objavljene panorame kritike (Kritika futura drugog, 1988), pjesništva (Strast razlike, tamni zvuk praznine, 1995) i proze (Poštari lakog sna, 1996) toga naraštaja. Knjige u Biblioteci Quorum izlazile su od 1984. Časopis je prorijedio izlaženje 2000-ih, pomladivši više puta uredništvo, a ugasio se 2018. MG101 (N)

Odličan ruter renomirane firme Netgear kao novo deluje nekorišćen sa kutijom uputstvom adapterom za struju sa gigabitnim portovima i dual band wifi. Testiran može da sed pristupi ruteru, jedino nisam uspeo da podesim wifi jer preko wifi ne dobija IP adresu iz nekog razloga(možda nisam nešto podesio kako treba zato je i ova cena inače je preko 50 eura) da napomenem samo a kad se zakači preko UTP kabla sve radi gigabitne brzine a može da se koristi i kao svič. Takođe poseduje USB 3.0 port gde može da se koristi i kao NAS kad prikopčate HDD eksterni. Puno je bolji od ovih naših što dele u SBB-u i MTS-u na kojima su zaključani portovi i neupotrebljivi su za širu primenu. Opis proizvoda Netgear DGND3800B N600 bežični dvopojasni DGND3800B je vrhunski N600 ViFi Dual Band Gigabit VDSL/ADSL2+ modem ruter. Tehnologija simultane VLAN dual-band tehnologije izbegava ometajuće uticaje i nudi najbolji protok podataka sa najvećim dometom. Idealno za aplikacije koje zahtevaju veliki propusni opseg kao što su HD video strimovanje ili igre za više igrača. DGND3800B je kompatibilan sa svim vodećim internet provajderima, kao što su Telekom, 1&1, Vodafone, Alice, itd. Zahvaljujući dodatnom gigabitnom VAN portu, modem ruter radi i sa kablovskim i optičkim vezama, kao što su Kabel Deutschland Unitimedia ili Kabel BV. DGND3800B je kompatibilan sa IPTV ponudama vodećih provajdera. Netgear razlika *Moćan procesor sa dva jezgra *Idealno za Internet TV (IPTV), kao što su Telekom Entertain, Vodafone TV, Alice/Hansenet TV i drugi. *ReadiSHARE - pristup USB medijumu za skladištenje *Besplatno filtriranje sadržaja sa direktnim roditeljskim nadzorom *Najbolje performanse i domet u bežičnom radu *Pristup mreži za goste *Prikaz potrošnje saobraćaja *Napredne funkcije kvaliteta usluge Povećaj Sve u jednom - ugrađeni VDSL/ADSL2+ modem, bežični ruter, 4 gigabitna LAN porta, 1 gigabitni VAN port za kablovsku ili optičku vezu, 2 USB porta za USB medij za skladištenje Simultani dvopojasni rad - Garantuje najviše performanse i najveći domet i minimizira ometajuće uticaje Brži multimedijalni transferi - Pruža bežične-N brzine za HD video prenose, istovremena preuzimanja i onlajn igranje Radi sa T-Entertain, Vodafone TV, Alice/Hansenet TV i drugima. Roditeljski nadzor uživo: Osigurajte bezbedno korišćenje interneta! Pristup USB memoriji - 2 porta omogućavaju brz i lak pristup spoljnim USB čvrstim diskovima. Roditeljski nadzor (Roditeljski nadzor uživo): Kontrola sadržaja u realnom vremenu – čini surfovanje Internetom bezbednijim i pomaže roditeljima da zaštite svoju decu od neželjenog sadržaja Pristup za goste – Obezbeđuje zaseban, siguran i ograničen pristup mreži za goste. Sigurna veza - Push`N`Connect (VPS) obezbeđuje šifrovanu bežičnu vezu sa Internetom pritiskom na dugme Brojač količine podataka - Pomaže u praćenju troškova Jednostavna instalacija - Povežite uređaj sa računarom i otvorite pretraživač za instalaciju Kompatibilnost - Kompatibilan sa svim vodećim VDSL i ADSL internet provajderima (ISP), kao što su Telekom, 1&1, Vodafone, Alice i drugi, kao i sa kablovskim provajderima kao što su Kabel Deutschland, Unitimedia, Kabel BV i drugi. Simultane/True Dual Band Dual Bandvidth, koji se može izabrati/Izabir, Dual Bandvidth. Sopstveni opseg frekvencija. Za osetljive aplikacije kao što su video ili igre Simpli bandvidth; Svi povezani uređaji/aplikacije dele frekventni opseg Upotreba različitih frekventnih opsega omogućava stabilniji i brži prenos podataka Nema prednosti, jer se istovremeno može koristiti samo jedan frekventni opseg. Odvojene mreže sprečavaju smetnje Više smetnji, pošto se koristi samo jedan frekventni opseg Dva odvojene VLAN mreže se mogu izabrati istovremeno u kom frekventnom opsegu VLAN treba da emituje Dual band ukratko objašnjeno Dvopojasni ViFi ruteri mogu istovremeno da prenose podatke na frekvencijskim opsezima od 2,4 GHz i 5 GHz. Udvostručuje dostupnu propusnost Namenski frekventni opseg od 5GHZ za video strimovanje ili onlajn igre (izbegava „ gubitak paketa“ ) Postiže najbolju moguću vezu u svakom slučaju Jednostavna konfiguracija Konfiguracija sa čarobnjacima zahvaljujući Netgear Smart Vizzard interfejsu

Odlično kućiste za računar! Proizvodjac je Cooler Master a model kucista je Centurion 534 Kuciste ima jedan originalan ventilator od 12cm sa prednje strane. Kuciste je solidno očuvano, ima tragova koriscenja - pogledajte slike! Na front panelu nedostaje ukrasno plastično dugme za paljenje ali je sam prekidač neoštećen PAKOVANJE * Kuciste, Tool-free mehanizmi za 5.25`/3.5`, i grafičke kartice , * CPU usisnik za vazduh, * 1xDVD rom čitač LG GDR 8164B ATA i * 1xDVD/RW rezač Lite-On SHM-165S6S Dual Layer SATA * Cooler Master prednji ventilator /120mm * Plave LED diode na uglovima prednje maske. KARAKTERISTIKE * Brand: Cooler Master * Model: Centurion 534 * Color: Black * Case Type: Mid Tower * Dimension (WxHxD): (W) 202 x (H) 435 x (D) 480 mm * M/B Type: ATX / mATX * Drive Bays: 4+1 x 3.5` | 5x 5.25` * I/O Panel: 2x USB 2.0 | Audio | Mic | Reset | Power * Fan Places: 1x 120mm Front | 1x 120mm Rear | 1x 120mm Side * Fan Included: 120mm Front * VGA card length: 310 mm * CPU cooler height: 163 mm * Net Weight: 9.7kg STANJE * Polovno, kvalitetno kuciste, u solidnom stanju. Prednja stranica je kompletna, sa aluminijskom i mrežastom maskom i sa kompletnim maskama za CD/DVD uredjaje s tim da poseduje 2 DVD uređaja Stranica je rupicasta celom povrsinom radi boljeg hladjenja. Na centralnom delu je kontrolni panel. Pored standardnih konektora, tu je i predvidjeno mesto za fireware port. Unutrasnjost je ocuvana, bez ostecenja. Pored velikog prostora za glavne komponente nalazi se fiksni kavez za 5.25` i 3.5` uredjaje. Moze se ugraditi do 4 hard diskova, a Tool-Free montaza je kompeletna za 2x HDD lezista Kavez za opticke uredjaje (5.25`) poseduje tool-free montazu uredjaja. Na zadnjoj strani, kod PCI slotova takođe poseduje Tool-Free mehanizam za montažu. Plastični usisnik na levoj stranici po potrebi se moze skinuti kod stavljanja ventilatora ili veceg kulera. Mesta za ventilatore su standardna, jedno napred i jedno pozadi, na oba se mogu montirati ventilatori do 120mm s tim da već ima ventilator sa prednje strane. Kuciste ima originalne PVC stope. Svi kablovi, konektori i tasteri su ispravni i u funkciji osim polastike za prekidač paljenja Dizajn bez alata: Jednostavna montaža za brzo održavanje i nadogradnju koju će ceniti korisnici koji često menjaju komponente u kućištu.

Polovno solidno ocuvano Cooler Master CENTURION 534 plus kuciste.Stanje kao sa slika.Ima dodatni ventilator na prednjem delu kucista.Dobijaju se 2 plastike za 3.5 inca hdd.Moguce slanje kao CC paket po uplati.Sa neta: Zovu ga 534 Plus, a dolazi nam iz Cooler Master-villa. Iako je već duže vreme poznat nama i tržištu, odlučili smo da ga opišemo zbog njegovog kvaliteta, kao i dobre reputacije prethodnih modela čiji je on naslednik. Poseduje jedno 3,5” mesto sa natpisom Centurion, predviđeno za flopi ili čitač kartica (ovo drugo znatno je korisnije), pet vidnih 5,25” mesta za optičke uređaje ili vodeno hlađenje, četiri skrivena 3,5” mesta za uređaje za skladištenje (u narodu poznatiji kao hard diskovi). Da ne bismo nabrajali do beskraja, uz opis ćete videti šta sve još ovo kućište krije. Kutija u kojoj stiže nas više nego dobro obaveštava o svim mogućim i nemogućim opcijama ovog kućišta (Superior airflow, Tool-free design, Front I/O panel...), ne ostavljajući mnogo iznenađenja po njegovom otpakivanju, pogotovo što se primenjene opcije koriste već duže vreme kroz celu gamu Cooler Master kućišta. Izbor materijala CM-ove fabrike za eksterijer kućišta bio je crni brušeni aluminijum, no za one kojima je ovo monotono postoji još jedna varijanta kućišta sa srebrnom maskom. Na maski, pored gore spomenutih šest otvora, možemo naći još nekoliko osnovnih detalja: dva tastera (on/off i reset), dve diode za prikaz stanja (PowerOn i HDD led), dva USB konektora (prema 2.0 specifikaciji), priključak za mikrofon, slušalice i vatrenu žicu (IEEE 1394 ili Firewire). Okosnicu dizajna čini nekoliko skladno uklopljenih vertikalnih i horizontalnih linija, bez suvišnih detalja koji bi narušili uniformisan izgled. Ivice maske su od mrežastog materijala koji podseća na saće, što služi za bolju ventilaciju unutrašnjosti, a iza toga se krije nekoliko plavih LE-dioda koje intenzivno osvetljavaju ivice kućišta. Osvetljenje se još može primetiti u dnu prednje maske kod I/O sekcije. Spoljne dimenzije kućišta iznose 202 x 435 x 480 mm (širina x visina x dubina), stoga očekujemo dovoljno mesta u unutrašnjosti. Na levoj stranici vidimo proreze oblika romba i pravougaonika. Na drugoj strani rombolikog proreza nalazimo fan duct, čija je svrha usmeravanje hladnog vazduha direktno ka kuleru koji se nalazi na procesoru. S druge strane „škrga”, koje liče na ventilaciju kod sportskih automobila, nalazimo ventilator veličine 120 mm koji ubacuje hladan vazduh u unutrašnjost kućišta i na taj način smanjuje temperaturu kartica. Može se povezati direktno na ploču putem tropinskog konektora ili preko adaptera (koji se dobija zajedno sa ventilatorom) na molex konektor napajanja. Pogled u unutrašnjost krije potpuni „šrafles” dizajn kao i još jedan ventilator prečnika 120 mm, čija je svrha izbacivanje toplog vazduha van kućišta. Kavez za hard diskove okrenut je pod 90 stepeni (jedna od razlika u odnosu na prethodne modele) i može da udomi maksimalno tri diska, koji se u njega postavljaju putem klizača. Ovakav položaj kaveza pozdravljamo, jer je pristup diskovima mnogo lakši, kao i njihovo uklanjanje van kućišta (u slučaju da imate više kartica ili glomaznu grafičku karticu najnovije generacije). Ispred kaveza se nalazi još jedno mesto za ventilator koji bi trebalo da ubacuje hladan vazduh, ali ćete morati da ga dokupite (dva već dobijate uz kućište). Ako imate četvrti HDD, on će morati da ide u mesto koje se nalazi ispod spoljnog 3,5” otvora. Problema sa pristupom ploči, konektorima na njoj i karticama imaćete samo ako imate pet optičkih uređaja, u suprotnom, mesta za „rad” ima više nego dovoljno. Nema potrebe za lomljenjem kablova, sve ih je moguće postaviti u razne delove kućišta i time raščistiti šumu istih, koja ometa protok vazduha. Uz kućište dobijate uputstvo, sve potrebne šrafove i nosače, ali i napajanje. Ovo se može smatrati minusom kod ocenjivanja, ali ne u našim očima. Kvalitet kućišta je na zavidnom nivou. Nismo primetili propuste u izradi, ovo se kućište pokazalo kao čvrsto budući da je izrađeno od aluminijuma (spoljni delovi) i s obzirom na težinu koja iznosi „tričavih” 9,7 kg. Ako ste u potrazi za kućištem proverenog kvaliteta, solidnog dizajna, ne tako velike cene i mogućnosti izbora napajanja prema svojim potrebama, a da pri tom u unutrašnjosti ima dovoljno mesta za „brze” izmene, mišljenja smo da nema potrebe da tražite dalje, te vam, bez dlake na jeziku, možemo preporučiti ovo kućište. Coolermaster Centurion 534 + Osnovno: ATX, bez PSU Ostalo: 5 x 5,25` i 1 x 3,5` FDD, 4 x 3,5` HDD, konektori za mikrofon i slušalice, 2 x USB, 1 x Firewire, 2 x 120 mm ventilatori Proizvođač: Cooler Master

Lepo očuvano Dva broja Soko Kraljevine Jugoslavije je bila jedinstvena viteška organizacija čiji je cilj bio fizičko i moralno vaspitanje jugoslovenskih državljana. Osnovan je početkom decembra 1929.[1] Slovenački član Sokola Boris Gregorka. Muška sokolska kapa sa srpskom kokardom. Ženska sokolska kapa. Uvod Uredi Osnivanje u Češkoj Uredi Sokolstvo kao ideologija i kao društveni nacionalistički pokret je nastalo polovinom 19. veka na teritoriji Austrijskog carstva. U krugovima češke buržoazije razvila se ideja o stvaranju jedne panslovenske države. Ističući svoju pripadnost velikoj slovenskoj zajednici, u želji da se odvoje od Austrijske carevine i pruže otpor germanizaciji, češki intelektualci, na čelu sa Miroslavom Tiršom, materijalno potpomognuti sredstvima češkog veletrgovca Jandrika Fingera, osnovali su 1862. godine „Gimnazijsko društvo praško”, iz koga je izrastao Sokolski pokret, sportskog karaktera, ali sa ideološkom suštinom da će ugušiti i pobediti „zlo samo onaj narod čiji članovi budu telesno i moralno krepki”.[2] Dodatak imenu društva „Sokol”, nastao je na predlog Tiršovog bliskog saradnika Emanuela Tonera, kome se dopala simbolična predstava najboljih osobina junaka u obliku ptice sokola, kakvu je upoznao u srpskim epskim narodnim pesmama, koje je sakupio i objavio Vuk Karadžić i koje su u drugoj polovini 19. veka imale veliku popularnost u Evropi.[3] Godine 1868. Tirš je izdao „Temelje telesnih vežbi”, u kojima je zajedno sa svojim saradnicima, češkim filozofima, izradio gimnastičku terminologiju. Naredne 1869. nastalo je i „Gimnastičko društvo za gospođe i devojke”. Iste godine je nastao Češki sokolski savez, a zatim i stručni časopis „Soko”.[4] Sokolski gimnastički sistem su činili njegova organizacija, ideologija, sokolska vaspitna metodika, stručni kadrovi, sokolska prosveta i sokolska stručna štampa.[5] Pokret se proširio i na druge slovenske teritorije, zapadnoevropske zemlje i SAD.[2] Slovenija Uredi Među Južnim Slovenima, sokolske principe, kao kod Čeha su najpre 1862. godine prihvatili u Sloveniji, osnivanjem društva „Južni Sokol”, u Ljubljani, a čija su pravila prihvaćena tek neredne 1863. godine. Tadašnje vlasti su zabranile rad ovog društva. Već 1868. osnovano je novo „Telovadno društvo Sokol”, zatim „Žensko telovežbeno društvo” (1901), „Slovenačka sokolska zvezda” (1905) „Sveskovenska sokolska zvezda” (1908).[6] Hrvatska Uredi Hrvati su sokolsku ideju prihvatili par godina nakon Slovenaca. Ideja o osnivanju sokolskog društva je potekla od članova pevačkog društva „Kolo”. U Zagrebu je 1867. osnovano odeljenje za gimnastiku, pod nazivom „Hrvatski soko”, a osnivač i vođa je bio Franjo Hokman. Od 1878. je izlazio mesečni časopis „Sokol”, prvi sokolski list na teritoriji Jugoslavije, koji je izdavan narednih godinu dana. U Zagrebu je 1884. sagrađena sokolana. Nakon toga je započeo brži razvoj sokolstva na teritoriji Hrvatske današnje, osnovani su „Primorski soko” i Savez hrvatskih sokolskih društava na Sušaku (1904), Sokolsko društvo „Dubrovnik” u Dubrovniku (1904), „Srpski soko” u Zagrebu (1905).[7] Bosna i Hercegovina Uredi Plakat povodom drugog spleta krajiških sokola i pobratima u Banjoj Luci, 1918 U Foči je 1883. Risto Jeremić, tada student medicine, osnovao srpsko sokolsko društvo, čiji je cilj bio fizičko i moralno uzdizanje u borbi protiv alkoholizma. Austrougarske vlasti su ga odmah zabranile i uništile sprave za vežbanje. Tek deset godina kasnije osnovani su viteško društvo „Obilić” u [[Mostar[[u (1903), zatim Društvo „Dušan Silni”, u Sarajevu (1906), „Srpsko sokolsko društvo” u Tuzli (1908) i Srpska sokolska župa bosanskohercegovačka u Sarajevu (1910).[8] Godine 1909. pesnik Osman Đikić je osnovao „Muslimanski soko”, sa ciljem da se muslimanska omladina odvoji od hrvatskog sokola, anacionalnog karaktera. U Tuzli je društvo nosilo naziv „Islamski soko”. Na Sveslovenskom sletu u Pragu 1912. muslimani su učestvovali pod zastavom Kraljevine Srbije.[6] Vojvodina Uredi Gimnastika u Vojvodini započela je da se razvija nakon osnivanja Društva za jahanje, veslanje i gašenje požara (1872). Dve godine nakon toga je oformljen „Srpski soko”. Nastava gimnastike u Vojvodini je postala obaveza predmet Srpskoj velikoj gimnaziji u Novom sadu 1875. godine. U Vršcu je 1878. osnovano gimnastičko društvo, „Venac, koje je kasnije preminovano u „Srpski soko”, a zatim su osnovana i sokolska društva u drugim mestima u Vojvodini. Na inicijativu lekara Laze Popovića, osnovan je „Srpski soko” u Sremskim Karlovcima 1905. godine, koje je 1905. počelo sa aktivnijim radom. Godine 1906. osnovana je Fruškogorska župa, sa centrom u Sremskim Karlovcima. Nakon njihovog učešća na Hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu, uspostavili su čvršću vezu sa ostalim sokolima, osnovali su sokolsku biblioteku sa arhivom, a zatim i list „Srpski Soko”.[9] Patrijarh srpski Georgije Branković je kupio za sokolanu jednu od najlepših kuća u Sremskim Karlovcima. Laza Popović je uspeo da objedini srpsko sokolstvo u jedan savez, ali pošto je njegov rad bio otežan zbog austougarskih vlast, centar srpskog sokolstva je prebačen u Beograd. LAza Petrović je ugasio časopis koji je izdavan u Sremskim Karlovcima, i u Beogradu je 1911. pokrenuo „Srpski Sokolski glasnik”. U sokolske vežbe je uvrstio i srpske narodne junačke igre.[10] Makedonija Uredi Na teritoriji Južne Srbije, odnosno makedonije sokolstvo je započelo osnivanjem društva „Dušan Silni” (1908).[7] Srbija Uredi U Kneževini Srbiji, u Beogradu Steva Todorović je na inicijativu svojih učenika, osnovao Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje.[11] 1857. godine. Po nastavnom planu koji je nosio naziv „Raspored predmeta za muške i ženske osnovne škole i uputstvo kako će se predavati”, koji je donet Zakonom od 17. septembra 1871. godine uvedeno je obavezno telesno vežbanje u sva četiri razreda osnovnih škola,[11] a Ukazom ministra prosvete u Srbiji je fiskultura postala obavezan predmet u srednjim školama školske 1878/1879. godine. Fizičko vaspitanje su tada propagirali oficiri, često u ulozi nastavnika, koji su u tu svrhu obučavani na posebnim kursevima.[12] Sokolsko društvo iz Mokranja kod Negotina Prednjački zbor u Negotinu 1931. godine Nastavak rada prvog društva koje je osnovao Steva Todorovića, osnivanje velikog gimnastičkog društva za decu i omladinu, sa centralom u Beogradu i ograncima u većim gradovima Srbije predložio je Vladan Đorđević. Tako je 1882. osnovano „Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje”,[13] a u narednih desetak godina su osnovana društva u mnogim gradovima Srbije.[13]Vojislav Rašić, koji je imao prilike da se upozna sa radom prvog češkog gimnastičkog društva, predložio je da se beograskom društvu doda naziv „Soko”,[13] pa je društvo 1892. dobilo naziv „Beogradsko gimnastičko društvo Soko”. Ovo društvo se uključilo u sokolski pokret, ali je radilo po švedskom gimnastičkom sistemu. Iste godine Rašić je osnovao Beogradsko gimnastičko društvo „Dušan Silni ”, koje se više oslanjalo na srpsku prošlost. Odnosi između dva beogradska društva su bili jako loši, a borba se vodila preko štampe. Na predlog zaštitnika oba društva, princa Đorđa, kao i pod uticajem Jozefa Šajnera, starešine Češke sokolske zajednice u Pragu, ova dva društva su se ujedinila u Savez srpskih sokolskih društava „Dušan Silni” na Cveti 1908. godine. Sokolski pokret u Kraljeivini Srbiji, u to vreme jedinoj nezavisnoj zajednici slovenskih naroda, povezao se od tada sa Sokolima u Pragu, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Pomorju, Sloveniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Krajini i Dalmaciji.[14] Orkestar Sokolske čete Negotina 1931. godine Vlada Kraljevine Srbije, posebno ministar prosvete Ljubomir Jovanović, kasnije osnivač Župe Beograd, pridavali su veliki značaj sokolskom pokretu u prvoj deceniji 20. veka.[14] Nakon svesokolskog sleta u Pragu 1907. godine, na kome su prisustvovali i delegati iz Kraljevine Srbije, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je uputilo zahtev sokolskoj opštini u Pragu, da pošalje svoje „prednjake” (članove osposobljene da obučavaju druge), koji bi u Srbiji širili sokolske ideje i radili na fizičkom vaspitanju. Devetorica prednjaka su iz Praga stiglo u Srbiju 1911. godine i oni su raspoređeni u Beograd, Valjevo, Kragujevac, Kruševac, Niš, Pirot, Požarevac, Užice i Šabac.[12] Tokom Aneksione krize, Sokoli su optuživani za velikosrpsku propagandu.[7] Oko 1912. Srpski Sokoli su se organizovali u župe: Fruškogorska u Sremu, Dalmatinsku, Krajišku, Savez srpskih sokolskog društva „Dušan Silni” u Srbiji, i bosanskohercegovačku. Nakon sleta u Zagrebu 1911. su istupali zajedno pod istom sokolskom zastavom i organizovali u Sveslovenski sokolski savez.[6] Osnivanje Uredi Uoči Prvog svetskog rata, 18. juna 1914. godine u Zagrebu je održan tajni sastanak predstavnika tadašnje Slovenačke sokolske Zvezde, Hrvatskog Sokolskog saveza i Srpskog sokolskog Saveza.[15] Kao predstavnik srpskih sokola iz Srbije, Đura Paunković je na ovom sastanku održao značajan govor, u kome je predložio da se osnuje jedan Jugoslovenski sokolski savez, koji bi obuhvatao sve Južne Slovene, bez obzira da li žive u Srbiji, Austrougarskoj ili Bugarskoj.[16] Nakon rasprave, predlog je jednoglasno usvojen.[16] Ujedinjenje je trebalo da se proklamuje na prvom Jugoslovenskom sokolskom sletu u Ljubljani predviđenom za Vidovdan, deset dana kasnije, kada bi se dogovorili i o zajedničkim kostimima, vođama, sedište saveza. Ideja je bila da se dogovore Austrougarske vlasti, verovatno saznavši za zakazani slet su zabranile dolazak srpskih Sokola iz Srbije, zbog čega je odlučeno da se slet ne održi, slet se najverovatnije ne bi održao ni zbog Sarajevskog atentata, kao i ratnih događaja koji usledili.[16] Nakon Prvog svetskog rata i stavaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ponovo su se sastali predstavnici plemenskog sokolstva, na sednici od 26. januara 1919. u Zagrebu, na kome su ostvarena odluka o ujedinjenju u Sokolski Savez Srba Hrvata i Slovenaca, doneta još na tajnom sastanku od 18. juna 1914, što je zatim svečano proglašeno na Vidovdan iste 1919. godine, na sokolskom saboru u Novom Sadu.[15] Naredne 1920. godine savez je promenio ime u Jugoslovenski sokolski savez.[7] Nakon uvođenja diktature, donet je Zakon o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije”.[17] Za starešinu je izabran prestolonaslednik Petar II Karađorđević, a njegovi zamenici su bili Engelbel Gangl i Đura Paunković.[17] Prema tom zakonu sva postojeća društva morala su da se ujedine ili bi u suprotnom bila ukinuta. Kralj Aleksandar je sokolstvo uveo u državne institucije, školu i vojsku, a praktično čitava državna administracija imala je za cilj širenje jugoslovensnstva kroz sokolstvo.[17] Savez je postao član saveza „Slovenskog sokolstva” i Međunarodnog gimnastaičkog saveza.[17] Organizacija Uredi Sokolski dom u Zrenjaninu, delo arhitekte Brašovana Cilj Sokola je bio da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane Kraljevine Jugoslavije, a sve to uporednim vaspitanjem tela i duše po odomaćenom Tiršovom sokolskom sistemu.[18] Član Sokola je mogao biti svaki „dorastao i neporočan“ državljanin, a postojala su i deca sokoli i sokolski priraštaj. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije postojalo je šest nivoa sokolske organizacije[19]: Savez — vrhovni organ na nivou države, podređen Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda. Udruživala je sve sokolske župe Kraljevine Jugoslavije, a njeno sedište je bilo u Beogradu.[20] Župa — udruživala je više sokolskih društava i imala sa sedište u privrednom i kulturnom centru regiona Društvo — osnovna mesna organizacija koja je neposredno vršila odgajivanje svih sokolskih pripadnika svoga područja. Obično je obuhvatalo jedan grad sa okolnim selima Četa — obično u seoski sredinama Bratstvo — najmanje 6 članova Povereništvo — najmanje 3 člana Sokolskim društvom je upravljala društvena uprava, koja se sastojala iz starešine društva, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odseka, načelnika i načelnice, 5—10 članova i njihovih zamenika i 3—5 revizora računa i njihovih zamenika. Sokolskom župom je upravljala uprava župe, koja se sastojala iz starešine, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odbora, načelnika i načelnice, sekretara, blagajnika, 5—10 članova i njihovih zamenika i 5 revizora i njihovih zamenika.[21] Sokolski savez Uredi Sokolskim savezom je upravljala Uprava koja se sastojala od starešine, pet podstarešina, načelnika, načelnice, po tri njihova zamenika, predsednika prosvetnog odbora, 15—25 članova i 7—11 njihovih zamenika i 5—7 revizora i njihovih zamenika. Upravu Sokolskog saveza je imenovao i razrešavao ministar prosvete i ministar vojske i mornarice u saglasnosti sa predsednikom Ministarskog saveta. Starešina Sokolskog saveza je bio naslednik prestola Petar Karađorđević. Starešina i Uprava su upravljali celokupnim radom Sokola Kraljevine Jugoslavije i predstavljali celokupno sokolstvo. Savetodavni organi za proučavanje i rešavanje načelnih pitanja bili su: Glavna skupština, Odbor delegata župa i Odbor načelnika župa.[22] Program Sokolske Petrove petoljetke je sprovođen u periodu koji se trebao završiti kraljevim sticanjem punoletstva 6. septembra 1941.[23] Sokolane Uredi Sokolana je prostorija u kojoj se redovno održavaju vežbe članova društva. Kao glavno stecište članova, trebalo je da obezbedi mogućnost vežbanja i u zimskim uslovima, bez opasnosti po zdravlje. Još na samom početku sokolskog pokreta su uspostavljena određena pravila za izgradnju sokolana. Sokolane je trebalo da budu dovoljno prostrane, tako da svaki vežbač ima 4—5 m². Osim toga sokolane su bile površine najmanje 54 m² i visine 4—5 m.[24] Za letnje mesece predviđena su vežbališta na vazduhu. Pod vežbališta je pravljen od nabijene zemlje, drveta ili nasipanog peska na dubinu 30—40 cm.[24] Bilo je poželjeno da u sokolani postoje i prostorije za presvlačenje i kupališta za tuširanje.[24] Vremenom su u prioritetne sokolske građevine uvršćena i sletišta. Prilaz sletištu je morao da ima dobrar raspored ulaza, tako da se učesnici mogu podeliti od gledališta, pre ulaza u sletište, a na ulazu u zbiralište razdeliti na muške i ženske učesnike.[25] Sokolski objekti su bili izuzetno popularni i predstavljali su ideale panslovenskog kulturnog i sportskog pokreta. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije je izgrađeno preko 150 sokolskih objekata. Na teritorijama sa srpskom većinom građeni su objekti sa elementima moravskog stila inspirisan na arhitekturi iz 14. i 15. veka, u Sloveniji neogotička remniscencija, kao dom u Taboru, dok je u Makedoniji preovlađivao orijentalni stil. Sredinom četvrte decenije 20. veka, pod uticajem moderne, objekti su izgubili folklornu dekoraciju i postali su funkcionalnalniji.[26] Jedan od najznačajnijih graditelja sokolskih domova je bio Momir Korunović.[26] Bio je nadzorni arhitekta na svim sokolskim domovima u Jugoslaviji i predsednik građevinsko-umetničkog odseka Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Izradio je projekte za dvadeset sedam od čega je realizovano šesnaest projekata, među njima sokolski domovi u Prokuplju, Avtovcu, Visokom (1935), Jagodini (1935), Staroj Pazovi (1931), Loznici (1931) , Bijeljini (1929), Uroševcu (1929), Užicu, Kumanovu (1931), Sokolsku vežbanicu pri Drugoj muškoj gimnaziji u Makedonskoj ulici (1924), Sokolsko sletište - drveni stadion za Svesokolski slet (1930), Sokolski dom na Čukarici (1934), „Matica” u Deligradskoj ulici (1935) u Beogradu.[26] Značajan arhitekta sokolskih domova je i profesor Josip Driak, koji je uradio nacrt za sportski stadion u Zagrebu, tada najveće sokolsko sletište u Jugoslaviji, najveća građevina posvećena telesnom vežbanju u Jugoistočnoj Evropi. Izgrađena je 1934. povodom 60 godina Hrvatskog sokola, 30 godina od osnivanja Saveza hrvatskih sokolskih društava, 20 godina Jugoslovenskog sokolskog saveza i 10 godina Saveza Sveslovenskog Sokolstva. [27] Sokolski sletovi Uredi Najznačajnije sokolske manifestacije su bili sokolski sletovi. Njihov cilj je bio da se kroz telesno vežbanje obeleži masovnost sokolskog pokreta. Održavali su se održavali na nivou jednog sokolskog okružja, jedne sokolske župe, na nivou jedne države ili jedne od njenih regija (pokrajinski sletovi) ili na međunarodnom nivou, takozvani sveslovenski sokolski sletovi, koji su se tradicionalno održavali u Pragu.[28] Često se dešavalo da se sletovi održavaju na dane velikih crkvenih praznika, kao što su Vaskrs, Vidovdan, Duhovi i drugi. Osim gimnastičkih vežbi, na sletovima su organizovani svečani defilei, bakljade, koncerti i drugo.[28] Prvi Jugoslovenski svesokolski slet je održan u Ljubljani od 23. jula do 16. avgusta 1922. godine i imao je međunarodni karakter.[29] Drugi Jugoslovenski svesokolski slet je održan od 8. do 30. juna 1930, u Beogradu.[30] Među najbolje sletove Jugoslovenskog Sokola spada pokrajinski slet održan u Ljubljani 28—29. juna 1933.[30] Članstvo Uredi Članovi svih sokolskih organizacija su se, bez obzira na uzrast, uključujući i decu međusobno nazivali sa „brate” ili „sestro”, oslovljavali sa „ti” i pozdravljali sa „zdravo”.[31] Sokoli su propagirali jednakost polova. Smatrali su da žene imaju ista prava da postanu učitelji i prednjaci, s tim da su žene obučavale ženske članove, a muški muške članove. Muški i ženski članovi su mogli obavljati iste funkcije u sokolskoj hijerarhiji. [31] Ipak, smatrali su da bi u slučaju rata uloga žena bila drugačija u odnosu na muškarce, odnosno da se brinu o deci, ishrani stanovništva i vojske.[31] Vojska Uredi Godine 1940. Sokolstvo je transformisano u organizaciju vojnog karaktera iz dva razloga. Kao nacionalna organizacija, njen cilj je bio odbrana države Jugoslavije, s obzirom da joj je pretila opasnost od napada Sile Osovine. Drugi razlog su bili unutrašnja odbrana od napada i masovnih progona pripadnika Sokola na teritoriji Banovine Hrvatske, gde su se najjače osetile posledice Poslanice katoličkog episkopata protiv Saveza Sokola od 8. januara 1933. godine.[32] Tokom čitave 1940. godine beleženi su progoni i napadi na sokolske radnike iz Imotskog, Nove Gradiške, Splita, Zagreba i drugih mesta, oduzimani su im odbornički mandati, a sokolski učitelji su prebacivani u zabačena sela Banovine Hrvatske, daleko od većih mesta.[32] Sokolstvo se u vreme vlade Milana Stojadinovića, koncentrisala na teritoriju Srbije, a kasnije je vlade Dragiše Cvetkovića počela da naoružava organizaciju, kao protivtežu Hrvatskoj seljačkoj zaštiti.[32] Još krajem marta 1940. godine Savezna uprava Sokola je objavila pripravno stanje, sa ciljem da se delatnost jugoslovenskog sokolstva usmeri na narodnu odbranu, vojno-odbrambene akcije u sprečavanja „Pete kolone” u Jugoslaviji.[32] Predviđano je organizovanje Sokolstva u Jugoslovensku nacionalnu vojsku i u tom smislu je intenziviran rad na uspostavljanju novih sokolskih jedinica.[32] Prema pravilniku Saveza i inače su kandidati koji su želeli da uživaju povlastice odsluženja skraćenog vojnog roka obučavani da rukuju oružjem i bacaju bombe. Međutim, ratno stanje je zahtevalo veću predvojničku obuku. U tom smislu, otkazivane su manifestacije, koje su mogle da oduzimaju vreme u pripremama za vojno-odrambeni rad, a svim jedinicama je izdata direktiva hitnog oformljavanja streljačkog odseka i održavanja vojne obuke na redovnim časovima.[33] Galerija Reference Literatura Vidi još