Procesor: Intel Core i5 Deca Core Processor 1235U Brzina: 3.30 GHz (Turbo do 4.40 GHz) Keš memorija: 12MB Grafička kartica: Nvidia Ekran: 15.6", Full HD, IPS, narrow bezel, anti-glare, 250 nits, 45% NTSC Rezolucija: 1920 x 1080 Grafička kartica: nVidia GeForce MX570 sa 2GB DDR6 sopstvene memorije Tip HDD: NVMe SSD Memorija: 16GB (2 x 8GB) DDR4 3200MHz RAM, 2 SODIMM slota. Čitač kartica: Ne Opis SSD-a: 1TB M.2 NVMe SSD Raspoloživi konektori: 1 x USB-C 3.2 Gen 2 3 x USB-A 3.2 Gen 1 1 x RJ-45 1 x HDMI 2.1b 1 x Kombo port za mikrofon i slušalice (3.5mm) Wireless standard: Wi-Fi 6 (802.11ax) USB-C/Thunderbolt: USB-C podržava električno napajanje i DisplayPort 2.1 Bluetooth: Bluetooth 5.2 Operativni sistem: Microsoft Windows 11 Pro Čitač otiska prsta: Ne Boja: Srebrna Masa: 1.74 kg Osvetljena tastatura: Ne Dimenzije: 35.9 x 23.4 x 1.99 cm Tastatura: Vodootporna tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Baterija: 51Wh Zvučnici: Stereo zvučnici Web kamera: Da Optički uređaj: Nema Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine Procesor: Intel Core i5 Deca Core Processor 1235U Brzina: 3.30 GHz (Turbo do 4.40 GHz) Keš memorija: 12MB Grafička kartica: Nvidia Ekran: 15.6", Full HD, IPS, narrow bezel, anti-glare, 250 nits, 45% NTSC Rezolucija: 1920 x 1080 Grafička kartica: nVidia GeForce MX570 sa 2GB DDR6 sopstvene memorije Tip HDD: NVMe SSD Memorija: 16GB (2 x 8GB) DDR4 3200MHz RAM, 2 SODIMM slota. Čitač kartica: Ne Opis SSD-a: 1TB M.2 NVMe SSD Raspoloživi konektori: 1 x USB-C 3.2 Gen 2 3 x USB-A 3.2 Gen 1 1 x RJ-45 1 x HDMI 2.1b 1 x Kombo port za mikrofon i slušalice (3.5mm) Wireless standard: Wi-Fi 6 (802.11ax) USB-C/Thunderbolt: USB-C podržava električno napajanje i DisplayPort 2.1 Bluetooth: Bluetooth 5.2 Operativni sistem: Microsoft Windows 11 Pro Čitač otiska prsta: Ne Boja: Srebrna Masa: 1.74 kg Osvetljena tastatura: Ne Dimenzije: 35.9 x 23.4 x 1.99 cm Tastatura: Vodootporna tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Baterija: 51Wh Zvučnici: Stereo zvučnici Web kamera: Da Optički uređaj: Nema Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine Vaše ime Komentar Ocena: Unesite kod sa slike Pošalji

Procesor Intel® Core™ i5-12450H, 8C (4P + 4E) / 12T, P-core 2.0 / 4.4GHz, E-core 1.5 / 3.3GHz, 12MB Grafika Integrisana Intel® UHD Grafika Chipset Intel® SoC Platforma Memorija 8GB LPDDR5-4800 ugrađenih na matičnu ploču bez mogućnosti zamene SSD 512GB SSD M.2 2242 PCIe® 4.0x4 NVMe® 1x ssd do 1TB M.2 2242 SSD 1x M.2 PCIe® 3.0 x4 slot (M.2 SSD modeli) Citac kartica SD Citac kartica Zvucnici 1.5W x2, Dolby® Audio™ Kamera HD 720p with Mikrofone 2x, Array Baterija Integrisana 47Wh Napajanje 65W (3-pin) Displej 15.6" FHD (1920x1080) TN 250nits Anti-glare Tastatura SRB tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Boja Plava Dimenzije 359.3 x 235 x 17.9 mm Tezina 1.55 kg Operativni sistem Windows 11 Pro Ethernet Nema WLAN + Bluetooth 11ac 2x2 + BT5.1 Standardni portovi • 2 x USB 3.2 Gen 1 • 1 x USB-C 3.2 Gen 1 • 1 x HDMI 1.4 • 1 x Čitač SD kartica • 1 x Kombo port za mikrofon/slušalice (3.5 mm) Firmware TPM 2.0 Enabled Garancija 2 godine Procesor Intel® Core™ i5-12450H, 8C (4P + 4E) / 12T, P-core 2.0 / 4.4GHz, E-core 1.5 / 3.3GHz, 12MB Grafika Integrisana Intel® UHD Grafika Chipset Intel® SoC Platforma Memorija 8GB LPDDR5-4800 ugrađenih na matičnu ploču bez mogućnosti zamene SSD 512GB SSD M.2 2242 PCIe® 4.0x4 NVMe® 1x ssd do 1TB M.2 2242 SSD 1x M.2 PCIe® 3.0 x4 slot (M.2 SSD modeli) Citac kartica SD Citac kartica Zvucnici 1.5W x2, Dolby® Audio™ Kamera HD 720p with Mikrofone 2x, Array Baterija Integrisana 47Wh Napajanje 65W (3-pin) Displej 15.6" FHD (1920x1080) TN 250nits Anti-glare Tastatura SRB tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Boja Plava Dimenzije 359.3 x 235 x 17.9 mm Tezina 1.55 kg Operativni sistem Windows 11 Pro Ethernet Nema WLAN + Bluetooth 11ac 2x2 + BT5.1 Standardni portovi • 2 x USB 3.2 Gen 1 • 1 x USB-C 3.2 Gen 1 • 1 x HDMI 1.4 • 1 x Čitač SD kartica • 1 x Kombo port za mikrofon/slušalice (3.5 mm) Firmware TPM 2.0 Enabled Garancija 2 godine Vaše ime Komentar Ocena: Unesite kod sa slike Pošalji

Procesor Intel® Core™ i5-12450H, 8C (4P + 4E) / 12T, P-core 2.0 / 4.4GHz, E-core 1.5 / 3.3GHz, 12MB Grafika Integrisana Intel® UHD Grafika Chipset Intel® SoC Platforma Memorija 8GB LPDDR5-4800 ugrađenih na matičnu ploču bez mogućnosti zamene SSD 512GB SSD M.2 2242 PCIe® 4.0x4 NVMe® 1x ssd do 1TB M.2 2242 SSD 1x M.2 PCIe® 3.0 x4 slot (M.2 SSD modeli) Citac kartica SD Citac kartica Zvucnici 1.5W x2, Dolby® Audio™ Kamera HD 720p with Mikrofone 2x, Array Baterija Integrisana 47Wh Napajanje 65W (3-pin) Displej 15.6" FHD (1920x1080) TN 250nits Anti-glare Tastatura SRB tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Boja Plava Dimenzije 359.3 x 235 x 17.9 mm Tezina 1.55 kg Operativni sistem Windows 11 Pro Ethernet Nema WLAN + Bluetooth 11ac 2x2 + BT5.1 Standardni portovi • 2 x USB 3.2 Gen 1 • 1 x USB-C 3.2 Gen 1 • 1 x HDMI 1.4 • 1 x Čitač SD kartica • 1 x Kombo port za mikrofon/slušalice (3.5 mm) Firmware TPM 2.0 Enabled Garancija 2 godine Procesor Intel® Core™ i5-12450H, 8C (4P + 4E) / 12T, P-core 2.0 / 4.4GHz, E-core 1.5 / 3.3GHz, 12MB Grafika Integrisana Intel® UHD Grafika Chipset Intel® SoC Platforma Memorija 8GB LPDDR5-4800 ugrađenih na matičnu ploču bez mogućnosti zamene SSD 512GB SSD M.2 2242 PCIe® 4.0x4 NVMe® 1x ssd do 1TB M.2 2242 SSD 1x M.2 PCIe® 3.0 x4 slot (M.2 SSD modeli) Citac kartica SD Citac kartica Zvucnici 1.5W x2, Dolby® Audio™ Kamera HD 720p with Mikrofone 2x, Array Baterija Integrisana 47Wh Napajanje 65W (3-pin) Displej 15.6" FHD (1920x1080) TN 250nits Anti-glare Tastatura SRB tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Boja Plava Dimenzije 359.3 x 235 x 17.9 mm Tezina 1.55 kg Operativni sistem Windows 11 Pro Ethernet Nema WLAN + Bluetooth 11ac 2x2 + BT5.1 Standardni portovi • 2 x USB 3.2 Gen 1 • 1 x USB-C 3.2 Gen 1 • 1 x HDMI 1.4 • 1 x Čitač SD kartica • 1 x Kombo port za mikrofon/slušalice (3.5 mm) Firmware TPM 2.0 Enabled Garancija 2 godine Vaše ime Komentar Ocena: Unesite kod sa slike Pošalji

Kako prepoznati umetnost 1-12, komplet 1.Gotika 2.Grčka umetnost 3.Barok 4.Islamska umetnost 5.Rokoko 6.Romanika 7.Mesopotamska umetnost 8.Renesansa 9.Kineska umetnost 10.Etrurska umetnost 11.Rimska umetnost 12.Egipatska umetnost Vuk Karadžić, Beograd 1980, tvrd povez, Ilustrovano u boji , svaka knjiga ima po 64 strane , što je u kompletu sveukupno 768 strana Stanje: Veoma dobro. Biblioteka KAKO PREPOZNATI UMETNOST je široka panorama glavnih epoha i stilova umetnosti sveta, od najstarijih dana do savremenog doba. Daje kratka,sažeta,pristupačna i potpuna obaveštenja koja mogu podjednako da zadovolje interesovanja i stručnjaka i ljubitelja umetnosti. Tekst je ilustrovan višebojnim reprodukcijama umetničkih remek dela.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Povez popustio i neke stranice su se uredno odvojile od tabaka, sve ostalo uredno! Autor: Keith Roberts, Izdavač: Grafički zavod Hrvatske - Zagreb, 1977. god. Broširan povez, 41,5 cm. Edicija Majstorska djela u velikom formatu Slike, crteži, grafike Impresionizam (franc. Impressionnisme), slikarski pokret nastao u Francuskoj 1860-ih sa velikim uticajem na umetnost u narednih pola veka.[2] Kao organizovan pokret, impresionizam je bio sasvim francuski fenomen, ali su njegove ideje i prakse usvojili i neki umetnici u Engleskoj i Nemačkoj, a imao je pristalica u Sjedinjenim Državama i Australiji.[2]. Na početku 20. veka, izvršio je presudan uticaj na umetnost avangarde u Evropi. U suštini, impresionisti su doveli u pitanje autoritet akademskog slikarstva do detalja dovršenih dela velikih razmera, u korist slikarstva kojim je izražen umetnikov neposredan odgovor na prirodu i svet.[1][2] Glavna tema najvećeg dela impresionističkog slikarstva je pejzaž, slikarski žanr koji je u ranijim tradicijama do epohe romantizma imao drugorazrednu ulogu, uglavnom kao pozađe ambicioznih scena mitološkog, hrišćanskog i istorijskog karaktera.[1] Jezgro impresionističke grupe je oformljeno 1860-ih, a ime je „dosetka” jednog kritičara koji je pisao o njihovoj prvoj izložbi održanoj u Parizu 1874. godine.[1][2] Ukupno je održano osam izložbi impresionista, poslednja 1886. godine, ujedno i trenutak kada grupa počinje da gubi koheziju, mada nikada nije ni bila zvaničnog karaktera. Pojavu impresionizma, na određeni način, najavljuju Englezi Džon Konstebl i Vilijam Tarner, iako ih se ne može smatrati neposrednom inspiracijom francuskih impresionista.[1] Francuski slikari Gistav Kurbe, i posebno Ežen Delakroa, glavna inspiracija većini vodećih slikara grupe, su prethodnica za mnoge ideje impresionizma.[1] Među najistaknutije predstavnike, a ujedno i osnivače pokreta, ubrajaju se: Klod Mone, Eduar Mane, Kamij Pisaro, Alfred Sisli, Edgar Dega i Ogist Renoar.[2] Nemački impresionizam predstavljaju Lovis Korint (Lovis Corinth), Maks Liberman (Max Liebermann), Leser Uri (Lesser Ury) i Maks Zlefogt (Max Slevogt) čiji je spontani pristup svetlu i atmosferi u svom ranom delu nagovestio Adolf fon Mencl.[2] Odlike stila i istorija impresionizma Grupa francuskih umetnika u Parizu je 1874. godine organizovala nezavisnu izložbu slika u galeriji-ateljeu velikog fotografa Nadara, sa očiglednom namerom da se predstavi publici izvan okvira zvaničnog Salona u organizaciji Francuske akademije umetnosti.[1] Klod Mone, jedan od učesnika izložbe, izložio je sliku pod imenom Impresija, rađanje sunca (Muzej Marmotan Mone, Pariz).[1] Izraz „impresionizam” je kovanica Luja Leroja, neblagonaklonog kritičara satiričnog lista Šarivari, koji je posetio izložbu održanu u galeriji velikog fotografa Nadara, i pronašao reč u imenu pomenute slike Kloda Monea, te svoju recenziju naprosto naslovio „Izložba impresionista”.[1][2] Opisujući sliku koja mu je poslužila za naslov njegovog članka, Leroj je napisao: Tapeta u svom začetnom stanju izgleda dovršenije od ovog morskog pejzaža. — Luj Leroj, 1874 Ime impresionizam je brzo široko prihvaćeno među kritikom i publikom, ali ga niko od umetnika na koje se odnosio nije odmah prihvatao, jer je korišćeno za opis vrlo različitih slika i slikovnih pristupa. Međutim, ova takoreći „dosetka kritičara” je postala ime jednog od najznačajnijih pokreta umetnosti s kraja 19. veka. Godinama kasnije Mone je ispričao priču koja stoji iza imenovanja slike i gužve koja je zbog toga nastala: Želeli su da znaju ime slike za katalog; jer nije mogla da prođe kao „Pogled na Avr”. Odgovorio sam: „Koristite impresija.” Neko je iz toga izveo „impresionizam” i tada je počela zabava. — Klod Mone Slika, Impresija, rađanje sunca, predstavlja romantični sklad neba i vode, primer atmosferske rastopljenosti koja karakteriše impresionizam. To je tanka svetloplava koprena kroz koju se probilo ružičasto-bledocrveno sunce koje se rađa. Odrazi u vodi su naznačeni kratkim, isprekidanim potezima kičice, ali slika kao celina nema ničeg od optičkih svojstava, naučne analize koje će kritičari i istoričari uskoro pripisati tom pokretu. Prve impresioniste su manje zanimale naučne teorije o svetlosti i boji od jednostavnog ali neodoljivog doživljaja prirodnog sveta, viđenog neposredno, u sjaju pune sunčeve svetlosti ili u hladnom i čarobnom tajanstvu zore ili sutona. Tek kasnije će neoimpresioniste — Žorža Seraa, Pola Sinjaka i, neko vreme, Kamija Pisara — opčiniti neka nova otkrića u naučnom percipiranju boje slike. Za Monea je slika Impresija, rađanje sunca, bio pokušaj da se uhvate prolazni vidovi jednog promenljivog trenutka, možda više nego ijedna njegova druga slika do kasnih serija venecijanskih prizora ili Lokvanja. Praktično je nemoguće pronaći jedinstvenu definiciju koja bi obuhvatila čitav spektar slikarskih pristupa koji se obično opisuju kao „impresionizam”.[1] Ipak, klasičan primer jednog impresionističkog pejzaža poseduje određene osobine koje se mogu lako uočiti: relativno je malih razmera; po akademskim standardima nedosledan po pitanju kompozicije; uglavnom je slikan napolju („plen-er”, fr. plein-air, ili „plenerizam” i „slikanje pred motivom” fr. peinture sur le motif) a ne u ateljeu; opšti kolorit slike odlikuju svetli tonovi boje sa komplementarnim kontrastima, a potezi kičicom su slobodni i maštoviti ne sledeći klasične obrasce lokalne boje i tonskog rešavanja oblika.[1] Uzevši u obzir ove činioce i razmotrivši istorijski kontekst i intelektualni i društveni okvir u kom se pokret pojavio, moguće je doći do određene definicije impresionizma i njegovih stvarnih dometa. Među učesnicima prve kolektivne izložbe impresionista, 1874. godine, su bili: Klod Mone, Kamij Pisaro, Pjer Ogist Renoar, Alfred Sisli, Edgar Dega, Pol Sezan i Berta Morizo.[1] Ovih sedam umetnika, zajedno sa Eduardom Maneom – koji nije učestvovao na ovoj, ali ni na jednoj drugoj izložbi grupe – generalno se smatraju vodećim slikarima impresionizma, mada po metodu rada, tehnici i izboru teme svojih slika, Dega i Mane se znatno razlikuju od ostalih. Veza između ovih umetnika se uspostavila u deceniji 1860-ih. Mone, Renoar, Sisli i Frederik Bazij su se upoznali 1862. godine u ateljeu akademskog slikara Šarla Glejra. Mone je upoznao Pisara oko 1860, a Sezan je uspostavio kontakt s grupom oko 1863. godine. Godine 1863. u Salonu odbijenih (Salon des Refusés), pod zvaničnim pokroviteljstvom francuske države, organizovana je izložba umetnika čija su dela odbijena za zvanični Salon iste godine. Tu je bio i Maneov Doručak na travi, posebno bitna slika za impresioniste koja je poslužila kao polazna tačka za ujedinjenje njihovih ciljeva i delovanja.[1] Krajem 1860-ih, Mane i Dega su održavali blizak kontakt sa ostalim impresionistima preko pariske kafane Gerboa, mesta gde su se ovi umetnici sastajali i razmenjivali mišljenja i ideje o svojoj umetnosti. Do 1870. godine svi impresionisti su se redovno prijavljivali na zvanični Salon, ali, nakon određenog početnog uspeha, njihova dela su sistematski odbijana. Jedan projekat Monea i Bazila iz ovog perioda, može se uzeti kao začetak ove izložbe iz 1874. godine. Zbog francusko-pruskog rata 1870. godine, početna grupa impresionista se raspala. Mone i Pisaro su potražili utočište u Londonu, a Bazij je poginuo na frontu. Nakon ukidanja Pariske komune 1871. godine, vratili su se zajedno u Pariz i odlučili da se više ne prijavljuju na izložbe Salona. Jedino je Mane, koji nikada nije ni učestvovao na izložbama impresionista, nastavio da prijavljuje svoja dela za Salon. Izložbe grupe impresionista su pod različitim imenima održane 1874. 1876. i 1877, godišnje između 1879. i 1882, a poslednji put 1886. godine. One su bile središte zajedničkog delovanja grupe, ali su se njihovi umetnički ciljevi i ideje o izlaganju postepeno sve više udaljavali. Na poslednjoj izložbi održanoj 1886. godine, izlagali su samo Dega, Berta Morizo i Pisaro od umetnika koji su činili početni krug, zajedno sa novim mlađim umetnicima, Gogenom, Seraom i Sinjakom. Između 1868. i 1883. godine, članovi grupe su takođe ponekad slikali zajedno, posebno pejzaže u dolini Sene na severozapadu Pariza, neretko i iste motive; Sisli, Renoar i Mane u Aržanteju gde je živeo Mone između 1872. i 1878. godine; Sezan, a kasnije i Gogen u Pontoazu gde je živeo Pisaro između 1872. i 1882. godine. Ovi radni kontakti ujedno sa zajedničkim delovanjem u Parizu, dali su njihovom slikarstvu određeni sklad u stilu i cilju u deceniji 1870-ih. Neki umetnici su ostali bliski zbog ličnog prijateljstva koje su tako razvili, posebno Mone, Renoar i Pisaro, ali je većina posle 1880. godine krenula vlastitim umetničkim putem. Većina manjih pejzaža koje su impresionisti izlagali 1870-ih, izgledaju u potpunosti nastali u prirodi, pred motivom slikanja. Umesto da slikaju u ateljeu, kao svi prethodni pejzažisti koji su tako stvarali velike slike za izlaganje, nastale na osnovu malih skica iz prirode, impresionisti su te svoje, za tadašnji standard „male” pejzaže smatrali gotovim delima za izlaganje, pridajući naročitu važnost spontanom zapisu prirode. Za primer mogu poslužiti određena dela izložena na prvoj izložbi impresionista iz 1874. godine: Impresija, rađanje sunca i Divlji makovi od Monea, Žetva od Renoara i Mraz od Pisara. Međutim, slikanje napolju, u prirodi, nije bila novost sama po sebi. Skiciranje pejzaža uljem u prirodi je bila standardna praksa usavršavanja francuskih pejzažista najmanje od kraja 18. veka, što je očigledno u manjim studijama pejzaža Pjera Anrija Valensijena nastalim u deceniji 1780-ih (Svi primjeri danas u Luvru). Ponekad je Valensijen skicirao isti motiv pod različitim metereološkim uslovima kao što će kasnije činiti Mone. Na početku 19. veka u Engleskoj je postojala slična tradicija skiciranja u prirodi u slikarstvu Džona Konstabla (Primeri u Muzeju Viktorija i Albert u Londonu). Međutim, ove male studije nisu bile predviđene za izlaganje, već se radilo o spontanom zapisu svetlosti i motiva koji bi umetnik kasnije koristio za ambicioznije kompozicije nastale u ateljeu i koje je na kraju izlagao publici. Ipak, postepeno su umetnici sve više cenili ove spontane skice i studije nastale u prirodi i na čistom vazduhu (plen-er). Nekoliko puta je Kamij Koro u Salonu izlagao skice i studije nastale neposredno pred motivom, umesto uobičajenih kompozicija koje je stvarao u ateljeu, a Dobinji je u decenijama 1850-ih i 1860-ih izlagao velike pejzaže koji su najvećim delom slikani u prirodi. Ova francuska tradicija predstavlja ishodište za kasnija dela impresionista. Vrlo malo je verovatno da su francuski impresionisti imali znanja o sličnim pokušajima engleskih prerafaelita između 1848. i 1856. godine. U svojim prvim studijama u prirodi, Pisaro i Berta Morizo su uzor našli u delu Kamija Koroa, a Moneovi neposredni mentori su bili slikari Ežen Boden i Johan Bartold Jongkind, koji su ga savetovali dok je slikao na obali blizu luke Avra. Ni jedan ni drugi nisu isključivo slikali u prirodi, ali se Boden zalagao da se slika na osnovu života i prirode kad god je to moguće, ili barem, po njegovim rečima, „dok je utisak (iz prirode) još uvek svež”. Jongkind je rutinski slikao akvarele, a povremeno 1860-ih, i uljane skice istih motiva. Mone je 1864. godine ponosno govorio da je naslikao sliku „u potpunosti pred motivom” (sur le motif), ali dela koja je prijavljivao za izložbe Salona u deceniji 1860-ih, sa možda jednim izuzetkom, slikao u ateljeu. Njegov jedini pokušaj slike većeg formata neposredno pred motivom, Žene u vrtu (1866), nije se više ponovio, a kada se 1870. godine poslednji put prijavio za Salon, poslao je dela nastala u ateljeu i uveličana na tradicionalni način, na osnovu skica iz prirode. U deceniji 1860-ih i drugi mladi impresionisti za Salon prijavljuju dela većih dimenzija slikana u ateljeu, takođe uveličane verzije studija „pred motivom”. Vremenom je impresioniste sve više opsedala ideja slikanja u prirodi. Naizgled je Sisli izložio dve takve slike u Salonu 1870. godine (jedna je bila Kanal Sen Marten, Muzej teniskog terena u Parizu), a grupne izložbe iz perioda 1870-ih su dala očekivani izlaz tim delima. U isto vreme Mane, pod uticajem Monea i drugih slikara grupe, slika manja uljana platna u prirodi, na primer Klod Mone u svom čamcu-ateljeu (1874; Nova pinakoteka u Minhenu), ali je ambicioznija dela predviđena za Salon i dalje slikao u ateljeu (na primer, U zimskom vrtu, 1878–9; Nacionalna galerija u Berlinu). Dega je oduvek slikao u ateljeu. Niko od impresionista, sa izuzetkom Sislija, nije se isključivo ograničio na manja dela nastala neposredno pred motivom. Na izložbama grupe, Mone je izlagao i donekle dekorativna platna, kao na primer Japanka, 1876; Muzej lepih umetnosti u Bostonu), a Renoar iz današnje perspektive bitnu sliku impresionizma kao Bal u mlinu Galet (1876; Muzej teniskog terena u Parizu). Moguće je da i Pisaro koristio atelje tokom cele decenije 1870-ih za svoja ambicioznija dela (na primer, Obala Bu u Ermitazu, Pontoaz, 1877; Nacionalna galerija u Londonu). Posle 1880, većina impresionista je sve više uviđala nedostatke slikanja u prirodi neposredno pred motivom, posebno zbog činjenice da će se slike kasnije izlagati i posmatrati u enterijeru pod drugačijim svetlom, ali i zbog iskustava u vezi promenljivih čudi prirode i očigledne nemogućnosti da se načini neposredan zapis fenomena onako kako je to slikar na početku zamišljao. Renoar se žalio na neprestane smene sunca i oblaka, a Mone pored teškoće da se ponovo sretne sa istom kombinacijom klimatskih uslova, na nepredvidivu plimu dok je slikao na morskoj obali. Renoar je kasnije pričao kako su ga u deceniji 1880-ih frustracije slikanja u prirodi naterale da se vrati metodu Koroa, rada u ateljeu na osnovu manjih skica iz prirode (na primer kod slike Žena uređuje kosu; Sterling i Frensin Klark umetnički institut u Vilijamstaunu). Pisaro se praktično nije vratio slikanju u prirodi nakon 1880-ih, delom zbog problema s vidom, ali ponajviše zato što je, kako je kazao 1892. godine, jedino u ateljeu bio u stanju da svojim slikama pruži „intelektualno jedinstvo” kom je težio. Mone je i dalje održavao imidž slikara koji slika u prirodi, i svima koji su ga u ovom periodu intervjuisali je zaista tako i izgledalo, ali njegova pisma pokazuju da je sve učestalije koristio atelje za njihovo dovršavanje. Godine 1886. je izjavio da poslednje slike na kojima je radio, trebaju dorade u miru i tišini ateljea, a od 1890-ih većinu slika je opsežno dorađivao u ateljeu. Delom sputan sve učestalijom nemogućnošću da uhvati trenutke prirode, od naročitog značaja za njegovo slikarstvo, Mone je isto kao i Pisaro, krenuo da istražuje jednu novu vrstu jedinstva u svojim kompozicijama, trajnije i „ozbiljnije kvalitete” od onih koje je dobijao slikanjem napolju neposredno pred motivom. Ni pre ni kasnije od impresionista, nije se pojavio neki umetnički pokret koji bi tako visoko cenio slikanje pred motivom u prirodi, ali, paradoksalno, upravo je takvo iskustvo ono što je većini impresionista pokazalo da istinsko slikarstvo postavlja zahteve na koje se nije moglo sasvim uspešno odgovoriti spontanim skicama prolazne prirode. Pokret nastaje šezdesetih godina XIX veka, kada je Eduard Mane izložio dva remek-dela: „Doručak na travi“ (1863) u Salonu odbijenih i „Olimpiju`“ (1865) u zvaničnom Salonu. Obe slike su izazvale oštru reakciju građanskog ukusa koji se temeljio na delima velikih akademičara kakvi su bili Kabanel i Delaroš. Međutim, pored revoltiranog građanstva, oko Manea se okupila grupa mladih slikara, koja je u to vreme učila na Akademiji Suis i Ateljeu Gler. U tom krugu, koji se od 1866. okupljao u kafani Gerbua, nalazili su se gotovo svi budući impresionisti: Klod Mone, Kamij Pisaro, F. Bazil, Ogist Renoar, Edgar Dega, Pol Sezan. Pored njih, i književnici Emil Zola i Astrik, kao i kritičari Duranti i Dire. Počela je da se oblikuje ideja o novom pravcu. Grupa je sebe nazvala „Anonimno udruženje slikara, vajara i gravera’’. Posle francusko-pruskog rata mladi su se odvojili od Manea, i prvi put kao grupa izložili 1874. u ateljeu fotografa Feliksa Nadara, na Kapucinskom bulevaru. Tada je Mone prikazao svoju sliku „Impresija, rađanje sunca“. Kritika je i ovaj put bila oštra. Naziv „impresionizam“ upotrebio je Luj Leroj, kada je za list „Šarivari’’ napisao članak o izložbi. Ovaj izraz je upotrebio u podrugljivom smislu, ali se kasnije odomaćio i kod samih slikara. 1877. udruženje izlaže pod novim imenom. Impresionizam je bio izazvan nekolicinom činilaca. Umetnost renesanse je iscrpela ono što je mogla dati i iz toga se koncepta nije moglo ništa više učiniti. Drugi je elemenat pojava fotografije 1839. Luj Dager je primenjivao svoju dagerotipiju da bi se razvijalo vrlo brzo i u 20. veku već je poznata fotografija u boji. Umetničko delo prestalo je da konkuriše takmacu bez premca i ono počinje zaokret ka odvajanju i ovo odvajanje može da se prati kroz kasnije „izme“. I najzad činjenica je da je u optici definisana svetlost različitih talasnih dužina i izvršena spektralna analiza; crvena narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta - svetlost različitih talasnih dužina. Koristeći se pomoću principa poznavanja boja spektra umetnici su došli do zaključka da se bolje mogu izraziti pomoću boje nego pomoću neboja, bele i crne. Ovih 6 boja mogu se svesti na tri osnovne boje. Impresionisti su komponovali boje po principu komplementarnosti boja, sve od pojave slikara koji su to činili pomoću susedstva boja. Princip komplementarnih boja koristili su ne samo impresionisti već i fovisti. Za impresioniste ne postoji senka koja nema svetlo i crna boja ne postoji u platnu, senka se definiše čistim bojama. Impresionizam polazi od etape u kojoj se traže motivi koji su bogati svetlosnim efektima (rani Mane, Mone). No, posle se impresionisti služe tehnikom virgilizma da bi u svojoj završnoj fazi prešli na lake dodire četkicom i pointilizam. Impresioniste ne zanima predmet sam po sebi, već svetlost i svetlost nezavisna od fundamentalne boje predmeta, te je nezavisna i tekstura tkiva materijala. Impresionizam se zanima za svetlost koja predmet obavija i oblik se povezuje sa atmosferom i eliminiše crtež iz slike i time i oštre konture detalja. Kod realizma postoji svetlost i senka koja je na predmetu, međutim, kod impresionista se i senka smatra svetlom. Dešava se da su i prvi i n-ti plan dati jednakim intenzitetom a zadržava se čistota oblika i proporcija. Impresionizam je rastočio crtež - crtež je nestao i impresionizam, tražeći senzaciju za oči, je – izgubio glavu. Neki slikari su prošli kroz fazu impresionizma. Slikar Žorž Sera je pokušao da slici vrati volumen usvojivši tehniku impresionizma. To je postizao primenjujući nisko svetlo i dugačke senke. Njegovo stvaranje nazivamo neoimpresionizam ili postimpresionizam, a on ga je nazivao divizionizam. Edgar Dega prati pastelnim bojama krede ritmičke pokrete igračica i svoju je pažnju vezao za zatvoreni prostor, pa se samim tim razlikuje od impresionista tipa Kloda Monea. Kod njega svetlo definiše oblik. Impresionisti su ostavili da se oblici stope. S jedne strane, u jazu između impresionista i akademista, primećuje se postepeno nijansa kompromisa - akademisti otvaraju svoje palete primenjujući određenu luminoznost u koloritu, a metode impresionizma koje dovode do dislokacije čvrste forme i čistih optičkih eksperimenata nadoknađuju tehnički postupci gradnje slike pomoću bezbrojnih sitnih čestica primarnih boja i vraćaju slici volumen kao kod Seraa. Dega uzdiže tlo i na taj način skraćuje dubinu scene - podižući liniju horizonta. On preseca sliku po vertikali. Pod uticajem Manea bio je Anri de Tuluz-Lotrek, koji čistu boju polaže relativno kratkim potezima četke. Svoju pažnju usmerava u zatvorenom prostoru. Lotrek je bio pasionirani crtač sa snagom da u trenutku zabeleži i uhvati oblik, on ne konturira samo forme, on površinu oživljava grafičkim elementima. Volumen je kod njega manje izražen. On ritmizira boje. Išao je protiv klasične kompozicije slike, tako da on seče sliku na mestima koje mi ne očekujemo. Idući za tim da izrazi istinu, dao je slikarstvu drugi karakter. “Starao sam se da izrazim istinito, ne i glavno”. Svoju ličnost identifikuje sa svetlom. Išao je i za izvesnom deformacijom oblika da bi dao sliku svoga doživljaja. Bio je najveći majstor plakata i smatra se ocem plakata. Pol Sezan usvojio je paletu impresionista, ali je težio da slici vrati čvrstu strukturu i oblik - arhitekturu. Kratke poteze usmerava ka određenim pravcima da bi dobio na čvrstini slike i površine. Za proporciju se mnogo ne interesuje i često izvlači figure kao i El Greko. Kod njega uticaj dubine nije iluzionistički. Suprotno analitičko-optičkoj metodi impresionista, on teži za sintezom oblika i dolazi do saznanja da “je sve u prirodi oblikovano prema geometrijskim oblicima kugle, kupe i valjka. Iz ove njegove teze počinje kubizam. Iz rane faza impresionista, pored Eduarda Manea i Kloda Monea, može se pomenuti i Ogist Renoar koji slika ženske aktove i dečje glave i spada u onaj krug slikara u koji je rado priman a Cezan iako osetljiv, a po prirodi povučen, odvajao se od ostalih impresionista. Grupi koja se bavila problemom sinteze možemo priključiti i Pola Gogena i Vinsenta van Goga. Van Gog je prošao kroz nekoliko faza, najranija jeste holandska faza - prva faza kada je pokušavao kao misionar. Došavši u Pariz počinje njegov preobražaj. Iako je celog života zadržao čiste boje - boje impresionističke, on je postepeno napustio elemente impresionizma. Zadržao je kratke poteze u sistemu krivih linija i kompoziciju u sistemu komplementarnih boja. “Želeo sam da crvenim i zelenim bojama da izrazim ljudska stradanja i ljudske strasti”. Crtež je izrazit. Kod njega gore vatrometi grozničavo rasplamsalih boja. Gogen se inspiriše vitražima. Priklonio se velikim bojenim površinama i suprotstavljao ih rastočenoj impresionističkoj slici. U želji za što neposrednijim doživljavanjem prirode ide na arhipelag Tihog okeana. Dok je Van Gog anticipirao pojavu ekspresionizma, Pol Gogen je nagoveštavao pojavu fovizma. Impresionisti napuštaju atelje da bi slikali pod „vedrim nebom“. Obala reke Sene i Kanala, zajedno sa šumom Fontenblo (Barbizon), bili su glavni motivi tog novog slikarstva koje je predstavljalo prirodu preko subjektivne impresije. 1839. Ežen Ševrel je napisao knjigu „O zakonu simultanog kontrasta boje“, koju su impresionisti sa oduševljenjem čitali. Njegova istraživanja su pokazala da se svetlost sastoji od osnovnih boja: crvene, žute i plave, i od njihovih komplementara: narandžaste, ljubičaste i zelene. Zbog toga su senke slikane hladnim, a osvetljene površine toplim bojama, čime je stvoren radikalni prekid sa klasičnim slikarstvom. Impresionisti oslobađaju materiju težine i čvrstine, i transformišu energiju čiste svetlosti u razigrane vesele i senzualne pokrete boja. Esencijalni kriterijum ovog umetničkog pravca se sastoji u prikazivanju predmeta i prirode preko kolorističke analize svetlosti. Forma se menja pod uticajem svetlosti, rastapa, tako da je slika kod Monea došla do granice apstrakcije. Tako imamo čitave cikluse slika sa istim motivom slikanih u različitim fazama dana: „Ruanska katedrala“, „Lokvanji“, „Plastovi“, „Stanica Sen Lazar“. Tehniku impresionista nagovestio je još Žan-Batist-Simeon Šarden u XVIII veku, stavljajući poteze različitih tonova iste boje, ili komplementarnih, jedne kraj drugih, tako da se ton „meša“ u samom oku posmatrača. Tim divizionističkim tretmanom dobijali su iluziju treperenja svetlosti, svetlucanja vode, odsjaj. Kako bi fiksirali kratkotrajne prizore u prirodi bila im je potrebna brza tehnika, slična skiciranju. Potez postaje kratak, zapetast, brz, sličan elaboraciji kod Velaskeza, El Greka, Halsa, Goje, Fragonara. Priliv „šinoazerija“, pre svega japanskih estampi na svili i hartiji, promenio je odnos prema kompoziciji koja postaje neusiljena, poput isečka iz života. Pored svetlosti, impresionisti su istraživali i pokret, posebno Renoar i Dega. Dijapazon motiva se proširuje sa pejzaža na figure, gradski život, igranke, konjske trke, scene iz kafea, pozorišta. Dega se od ostalih impresionista razlikovao po temi, formi koja ostaje čvrsta, pri čemu nije zanemario analizu svetlosti. Polazeći od takvog tretmana boje, koji se iz početka nije dogmatski primenjivao, neoimpresionisti, čiji su glavni predstavnici Žorž Sera i Pol Sinjak, krenuli su putem naučne analize boje, da bi došli do tehnike poentilizma (ili divizionizma). Kao reakcija na impresionizam (koji je došao do faze kada je počeo da rastapa unutrašnju strukturu slike), javljaju se promene u delima Pola Sezana, [Vinsenta van Goga i Pola Gogena, budućih postimpresionista i preteča moderne. Cilj impresionizma je stvaranje perfekcionisane iluzije izgleda prirode, gde sve, pa čak i prolazni efekat svetlosti, može biti predstavljeno. Prikazivanje atmosfere i predstavljanje subjektivne impresije preko duhovnog podsticaja, određuju stilistički karakter ovog pravca.

RIS - AUGUSTIN JURIGA RETKO ,PROMO CENA // Monografije Hrvatski, 2003 GODINA NOVO 19x26 cm, tvrdi uvez, - str. Augustin Juriga (Subotica, 1947.) je umjetnički fotograf i novinar iz Vojvodine. Rodom je bački Hrvat. Najreprezentativniji je umjetnički fotograf iz zajednice Hrvata u Vojvodini. Od 24. ožujka 1979. do 5. kolovoza 1996. je radio kao kao fotograf u Međuopćinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Subotici.[1] Njegov fotografski opus su obilježile slike koje su u svezi s arhitekturom, objektima i etnografskim predmetima s područja Vojvodine, naročito kazalište u Subotici, Gradska kuća, groblja, Međunarodni festival kazališta za djecu. Osobito mu se ističu fotografije nastale u svezi s Dužijancom. Osim zavičajnih tema, omiljena tema su mu Pakistan (Lica Lahorea)[2] i urbani prizori iz Amerike. Ipak, fotografski opus mu se nije ograničio samo na nežive objekte, nego su mu i ljudi bili zanimljivom temom. Izlagao je zajedno s drugim fotografima i samostalno u nekoliko gradova. Fotografski je opremao knjige, kao što je bila monografija o prvom suvremenom slikaru u bunjevačkih Hrvata Stipanu Kopiloviću.[3] Član je Udruženja likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Vojvodine i Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2011. se godine je serija poštanskih maraka tiskanih na temu Dužijance sadržavala je vinjete koje se napravilo temeljem fotografija Augustina Jurige. Na njima se prikazuje risarske radove i ine običaje u svezi s običajem bačkih Hrvata, Dužijancom. [4] U istoj seriji su djela Kate Rogić, Marije Ivković Ivandekić i Jozefine Skenderović. [4] Sadržaj 1 Djela 2 Nagrade 3 Izvori 4 Vanjske poveznice Djela Salaši u mom oku, fotomonografija, 1997., (nagrada dr Ferenc Bodrogvári) Ris, monografija, 2003. Zaostavština predaka, katalog mađarskih narodnih običaja, 2000. kalendari na temu Subotice (nekoliko nagrađenih) Osim svojih samostalnih djela, njegove fotografije su obogatile monografije poznatih autora, Boška Krstića (monografija o Subotici) i Bele Durancija (Arhitektura secesije u Vojvodini). Nagrade Kalendari s njegovim fotografijama su bili nagrađivani, a 2005. je dobio i nagradu Pro urbe. 1998. godine dobio specijalno priznanje »Dr Ferenc Bodrogvári« grada Subotice za retrospektivnu izložbu i fotomonografiju »Salaši u mom oku«. 2000. godine u Gospođincima mu je dodijeljeno Zlatno paunovo pero za zbirku fotografija na temu seoskih groblja. Tim Foto Juriga design, koji čine Augustin Juriga i njegov sin, grafički dizajner, Viktor Juriga, dobio je priznanje na V. Jugoslavenskoj izložbi novogodišnjih kalendara za 2001. godine, a 2003. priznanja na VII. Jugoslavenskoj izložbi kalendara za 2003., održane 11. veljače održana u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, za kalendare Tržnica i Fontane. (Zavoda za urbanizam). [5] Izvori Radio Subotica, program na hrvatskom jeziku Siniša Jurić: Fotografije «Lica Bačke» Augustina Jurige u Zavodu za kulturu vojvođanskih Hrvata, 8. listopada 2010., preuzeto 17. svibnja 2011. Subotica.info Otvorena izložba Lica Bačke Augustina Jurige u prostorijama Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, 8. listopada 2010., preuzeto 17. svibnja 2011. (engleski) The Establishment of the Institute for Monument Protection - History Subotica.info Lica Lahorea, 3. travnja 2007. — Pristupljeno: 17. svibnja 2011. Hrvatska riječ D.B.P.: Prvi suvremeni slikar u bunjevačkih Hrvata - Novo izdanje ZKVH-a: »Slikar Stipan Kopilović 1877.-1924.« Hrvatska riječ Sto godina žetvenih svečanosti u Subotici: Poštanske marke s motivima Dužijance, 8. srpnja 2011., preuzeto 20. kolovoza 2011. - organizovani transport podrazumeva slanje posiljke , kao preporucenu tiskovinu VIDITE SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE aukcije NA LIMUNDU I KUPINDU uplate na tekuci racun (kutija 3 )

Multifunkcionalna stanica za punjenje sa bežičnim punjenjem za kancelarijsku ili kućnu upotrebu. 2 x utičnice 2P+E, 16A Nemački standard; USB punjač tip A+C; indukcioni punjač 10W sa indikatorom bežičnog punjenja; osvetljeni prekidač On/Off; 2m kabla, boja bela / tamno-siva  5 vrsta veze: -2 kućna utikača (2k2P+F) – 1 po strani – 1 bežični punjač, 10.0V za pametne telefone sa Ki standardom, dizajniran sa površinom bez ogrebotina na gornjem delu, sa displejom za punjenje -USB-A – tradicionalna USB veza -USB-C – nova, minijaturizovana verzija 3A – 5V – MAKS 15V USB punjenje Dugme za uključivanje-isključivanje sa LED svetlom Kabl: 3×1.5mm2 crna, 2 m Boja: Bela/tamno braon 10A-230V-2300V max. Zaštita: IP20 – preporučuje se za unutrašnju upotrebu Otpornost na udar: IK04

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Muzika (grč. μουσική - umetnost muza,[1] lat. musica) je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Muzika ima tri osnovna elementa:[2][3] melodiju, ritam i harmoniju. Stvaranje, izvođenje, važnost, a nekad i definicija muzike veoma su zavisne od kulture i socijalnih aspekata. Muzika se deli u žanrove i podžanrove, ali njihove granice i veze ponekad zavise od lične interpretacije. Jedno zaokruženo i celovito ostvarenje muzičke umetnosti se zove muzičko delo ili kompozicija. Međutim, muzika je reproduktivna umetnost, slično kao i drama ili ples, što znači da se ona ne svodi samo na komponovanje, nego da je komponovano delo potrebno i izvesti (reprodukovati, interpretirati) da bi se moglo pružiti publici kao gotov proizvod umetnosti. Muziku izvode interpretatori, a može se reprodukovati na dva načina: živim izvođenjem na licu mesta, odnosno konkretnim izvođenjem dela pred publikom na koncertu ili nekoj prigodnoj svečanosti; puštanjem pre snimljenog sadržaja s nosača zvuka (CD, DVD i sl.) preko savremene elektronske opreme, kao što su radio, Hi-Fi, i sl. Pojam i definicija Filipino Lipi: Alegorija muzike Sama reč muzika potiče od grčkog μουσική τέχνη (mousikē téchnē) - umetnost muza, od čega se zadržala samo prva reč μουσική, što je derivat od reči μούσα (mousa), što znači muza.[4] Dalje se svetom proširio latinski oblik musica, koji je uglavnom opisivao ugodne zvukove. Upravo je takav oblik najčešći u svetskim jezicima. Definisati muziku već je malo teže, a to su pokušavali mnogi, od muzikologa do interpretatora. Uglavnom, za muziku se može reći da je umetnost koja se izražava pevanim i/ili sviranim tonovima, raznim zvukovima, šumovima i tišinom između njih. Zvukovima i šumovima se koriste ponajviše moderni kompozitori kad žele pobliže muzički da opišu neki sadržaj. Tišinu pak između tonova čine predasi (pauze). Uz to što je reproduktivna (izvođačka) umetnost, muzika spada u fine (lepe) umetnosti jer joj je cilj estetika. Kao što se film naziva sedmom umetnošću, tako je muzika po tradicionalnoj estetici prva umetnost (odnosno prva na popisu umetnosti). Muzika ima i dodirnih tačaka s pozorištem, ne samo zato što se praktikuje u njemu, već postoji i žanr koje je posuđuje i od jednog i od drugog - mjuzikl. Usko vezan sa svo troje (ali posebno s muzikom) je i ples. Muzika je uobličeno vreme, budući da se može doživeti samo u toku nekog vremena (za razliku od slikarstva koje uobličuje prostor). Zbog toga muzika mora imati ritmičko uređenje svog sirovog materijala - tonova i drugih zvukova. Osim toga, muzika se uređuje i pomoću melodije (niza tonova raznih visina) i harmonije (istovremenosti raznih visina tonova). Tako ritam, melodija i harmonija postaju osnovni elementi muzike.[5][6] Muzika kao fizička nauka Muzička nastava Muzičku građu čine zvukovi, a oni nastaju oscilovanjem nekog tela, koje tako postaje izvor zvuka. Zvučni talasi se prenose vazduhom u obliku krugova od izvora zvuka do našeg uva. Kad su oscilacije u zraku redovne, ono što se čuje je ton - dakle pravilan, jasan zvuk. Kad su pak oscilacije neredovne, čuje se samo šum ili buka - zvukovi uglavnom više-manje neugodne ljudskom uvu (iako se i oni koriste u muzici).[7] Jedan izvor oscilacija može izazvati iste oscilacije i u drugim predmetima, ali njihove oscilacije moraju biti u skladu s oscilacijama izvora. To se zove rezonancija. Tako zvuk ljudskog glasa ne proizvode samo glasne žice nego i rezonantna oscilovanja u šupljini lubanje. Slično i zvučna kutija nekog muzičkog instrumenta osciluje rezonantno s početnim kretanjem koje je izvođač dao instrumentu. Na primer, violinska kutija rezonuje na oscilacije žice violine i pojačava ton. Frekvencija oscilovanja (broj oscilacija u sekundi) određuje visinu zvuka. Što je više oscilacija u sekundi, viši je i ton. Ljudsko uvo je izvanredno osetljivo na razlike u visini i ima opseg od oko 20 do čak 20.000 oscilacija u sekundi. Jedan mešoviti zbor proizvodi frekvencije između otprilike 64 i 1500, a koncertni klavir između 20 i 4176. Kad grupa muzičara svira zajedno, oni usklađuju svoje instrumente pri čemu je ton A definisan sa 440 Hz-a.

Na prodaju racunar, koji se sastoji od sledecih komponenti 1. Kuciste Cooler Master HAF Xtreme Box Usb 3.0 (skoro novo), 2. Napajanje Thermaltake TR2 RX 550 W kao novo https://www.kupindo.com/Napajanja/38731587_Napajanje-Thermaltake-550W-TR2-RX-Modularno- 3. Maticna ploca Gigabyte M56 S - S3, 2 X sata kabal 4. Procesor Amd PHENOM X4 9750 BLACK EDITION cetiri jezgara @ 2,4 Ghz svako, 5. Hladnjak procesora za AMD procesore Cooler Master Gemin II (novo) 6. Ram memorija 2 X 1 Gb https://www.kupindo.com/Memorije/38729423_Ram-memorija-Hynix-4-x1-GB-800-Mhz-DDR2 7. Graficka karta Asus GTX 760 DCU II O.C. (overclock edition), kao nova! https://www.kupindo.com/Graficke-kartice/26121317_ASUS-GTX-760-DCU-2-Over-Clock-Edition-Kao-Nova- 8. Daljinski upravljac Thermaltake Media Lab black (novo) 9. Hard disk Western Digital 160 Gb Sata https://www.kupindo.com/Hard-diskovi-i-SSD/31510109_Hard-disk-Western-Digital-160-Gb-Sata 10. Fan kontroler 3 komada Xigmatec Monocool (novo) https://www.kupindo.com/Kuleri/11570617_Fan-kontroler-Xigmatec 11. U prednjem panelu kucista 2 x 14 cm GREEN led fan Phobya (novo) 12. U zadnjem delu kucista 2 x 8 cm GREEN led Xilence (novo) 13. U zadnjem delu kucista 1 x 12 cm GREEN led Xilence (novo) 14. Preko hladnjaka procesora 2 x 12 cm GREEN led Xilence (novo) Racunar u maksimalnom, kao novom stanju, svaka komponenta ima svoju originalnu ambalazu sem od procesora, ploce i ram memorija (izgubljene). Preporučujem lično plaćanje i preuzimanje kod mene. U slucaju slanja, saljem samo i iskljucivo na Vas trosak i rizik, s moje strane bice maskimalno zapakovano, jedino nakon prethodne uplate post net-om i provere iste. Kad Vam stigne, placate samo postarinu. Rok za ostvarivanje kontakta i realizaciju kupoprodaje - po pravilima Kupinda. U suprotnom - pokrećem ponovo oglas uz negativno ocenjivanje takve saradnje. Pogledajte i ostale moje oglase! Ukoliko Vas jos nešto interesuje u vezi ovog predmeta, pitajte pre isteka ovog oglasa. P.S. Svaku komponentu iz ovog oglasa za koju sam stavio direktan link ka oglasu, mozete kupiti i zasebno. Srećno!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1.Gotika 2.Grčka umetnost 3.Barok 4.Islamska umetnost 5.Rokoko 6.Romanika 7.Mesopotamska umetnost 8.Renesansa 9.Kineska umetnost 10.Etrurska umetnost 11.Rimska umetnost 12.Egipatska umetnost Vuk Karadžić, Beograd 1980, tvrd povez, Ilustrovano u boji , svaka knjiga ima po 64 strane , što je u kompletu sveukupno 768 strana Biblioteka KAKO PREPOZNATI UMETNOST je široka panorama glavnih epoha i stilova umetnosti sveta, od najstarijih dana do savremenog doba. Daje kratka,sažeta,pristupačna i potpuna obaveštenja koja mogu podjednako da zadovolje interesovanja i stručnjaka i ljubitelja umetnosti. Tekst je ilustrovan višebojnim reprodukcijama umetničkih remek dela.

Refresh rate ekrana 60Hz Ekran 15.6",IPS,Full HD,300 niti Rezolucija : 1.920 x 1.080 Procesor Intel Core i5 Quad Core Processor 1135G7 Brzina : 2.40 GHz (Turbo do 4.20 GHz) Keš memorija : 8MB Grafička kartica Integrisana Intel Iris Xe Graphics sa deljenom sistemskom memorijom RAM (Memorija) 8GB Memorija 8GB (1x8GB) DDR4 RAM,2 SODIMM slota. Maksimalno podržano do 16GB HDD SSD 512GB SSD Rotacija HDD NAND flash (SSD) Tip HDD NVMe SSD Raspoloživi konektori 1 x USB-A 3.2 Gen 2 1 x USB-A 3.2 Gen 1 1 x USB-C 3.2 Gen 1 1 x HDMI 1 x Kombo port za mikrofon i slušalice (3.5mm) Čitač kartica Ne Wireless standard Wi-Fi 6 (802.11ax) Bluetooth Bluetooth 5.1 Operativni sistem Win11 Home Čitač otiska Da Boja Srebrna Materijal izrade Aluminijum Osvetljena tastatura Da Tastatura Tastatura pune veličine,izdvojenim numeričkim delom Baterija 42Wh Zvučnici Stereo zvučnici Web kamera Da Optički uređaj Nema Konektor za dok Ne Refresh rate ekrana 60Hz Ekran 15.6",IPS,Full HD,300 niti Rezolucija : 1.920 x 1.080 Procesor Intel Core i5 Quad Core Processor 1135G7 Brzina : 2.40 GHz (Turbo do 4.20 GHz) Keš memorija : 8MB Grafička kartica Integrisana Intel Iris Xe Graphics sa deljenom sistemskom memorijom RAM (Memorija) 8GB Memorija 8GB (1x8GB) DDR4 RAM,2 SODIMM slota. Maksimalno podržano do 16GB HDD SSD 512GB SSD Rotacija HDD NAND flash (SSD) Tip HDD NVMe SSD Raspoloživi konektori 1 x USB-A 3.2 Gen 2 1 x USB-A 3.2 Gen 1 1 x USB-C 3.2 Gen 1 1 x HDMI 1 x Kombo port za mikrofon i slušalice (3.5mm) Čitač kartica Ne Wireless standard Wi-Fi 6 (802.11ax) Bluetooth Bluetooth 5.1 Operativni sistem Win11 Home Čitač otiska Da Boja Srebrna Materijal izrade Aluminijum Osvetljena tastatura Da Tastatura Tastatura pune veličine,izdvojenim numeričkim delom Baterija 42Wh Zvučnici Stereo zvučnici Web kamera Da Optički uređaj Nema Konektor za dok Ne Vaše ime Komentar Ocena: Unesite kod sa slike Pošalji

Refresh rate ekrana 60Hz Ekran 15.6",IPS,Full HD,300 niti Rezolucija : 1.920 x 1.080 Procesor Intel Core i5 Quad Core Processor 1135G7 Brzina : 2.40 GHz (Turbo do 4.20 GHz) Keš memorija : 8MB Grafička kartica Integrisana Intel Iris Xe Graphics sa deljenom sistemskom memorijom RAM (Memorija) 8GB Memorija 8GB (1x8GB) DDR4 RAM,2 SODIMM slota. Maksimalno podržano do 16GB HDD SSD 512GB SSD Rotacija HDD NAND flash (SSD) Tip HDD NVMe SSD Raspoloživi konektori 1 x USB-A 3.2 Gen 2 1 x USB-A 3.2 Gen 1 1 x USB-C 3.2 Gen 1 1 x HDMI 1 x Kombo port za mikrofon i slušalice (3.5mm) Čitač kartica Ne Wireless standard Wi-Fi 6 (802.11ax) Bluetooth Bluetooth 5.1 Operativni sistem Win11 Home Čitač otiska Da Boja Srebrna Materijal izrade Aluminijum Osvetljena tastatura Da Tastatura Tastatura pune veličine,izdvojenim numeričkim delom Baterija 42Wh Zvučnici Stereo zvučnici Web kamera Da Optički uređaj Nema Konektor za dok Ne Refresh rate ekrana 60Hz Ekran 15.6",IPS,Full HD,300 niti Rezolucija : 1.920 x 1.080 Procesor Intel Core i5 Quad Core Processor 1135G7 Brzina : 2.40 GHz (Turbo do 4.20 GHz) Keš memorija : 8MB Grafička kartica Integrisana Intel Iris Xe Graphics sa deljenom sistemskom memorijom RAM (Memorija) 8GB Memorija 8GB (1x8GB) DDR4 RAM,2 SODIMM slota. Maksimalno podržano do 16GB HDD SSD 512GB SSD Rotacija HDD NAND flash (SSD) Tip HDD NVMe SSD Raspoloživi konektori 1 x USB-A 3.2 Gen 2 1 x USB-A 3.2 Gen 1 1 x USB-C 3.2 Gen 1 1 x HDMI 1 x Kombo port za mikrofon i slušalice (3.5mm) Čitač kartica Ne Wireless standard Wi-Fi 6 (802.11ax) Bluetooth Bluetooth 5.1 Operativni sistem Win11 Home Čitač otiska Da Boja Srebrna Materijal izrade Aluminijum Osvetljena tastatura Da Tastatura Tastatura pune veličine,izdvojenim numeričkim delom Baterija 42Wh Zvučnici Stereo zvučnici Web kamera Da Optički uređaj Nema Konektor za dok Ne Vaše ime Komentar Ocena: Unesite kod sa slike Pošalji

Kokan Mladenovic - Na Drini cuprija Po motivima romana Ive Andrica Albion Books, Beograd, 2017. Edicija `Jugosfera` Tvrd povez, 124 strane, posveta autora. RETKO! Кокан Младеновић (Ниш, 30. април 1970) српски је позоришни редитељ и универзитетски професор. Биографија Завршио је средњу глумачку школу у Нишу и дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Мирослава Беловића и Николе Јевтића.[1] Обављао је функцију уметничког директора позоришта ДАДОВ, уметничког директора и сталног редитеља Народног позоришта у Сомбору, директора драме Народног позоришта у Београду и управника позоришта Атеље 212 у Београду.[1] Запослен је као ванредни професор на предмету позоришна режија на ФДУ у Београду.[1] Представе које је режирао игране су у позориштима Србије, Словеније, Мађарске, Црне Горе, Хрватске, Румуније, Босне и Херцеговине и Северне Македоније.[1] Награде Награда „Бојан Ступица”[1] Пет Стеријиних награда[1] Награда „Бора Михајловић“[1] Награда Ардалион фестивала у Ужицу[1] Гранд приx за режију на Међународном позоришном фестивалу у Будимпешти[1] Четири награде Златни ћуран на Данима комедије у Јагодини[1] Четири награде Јоаким Вујић[1] Четири награде на Војвођанским сусретима позоришта[1] Пет награда на Фестивалу класике у Вршцу[1] Награда на Сусретима позоришта у Брчком[1] Две награде на Фестивалу позоришних праизведби у Параћину[1] Три награде на Фестивалу праизведби у Алексинцу[1] Награда за режију Мостарска лиска[1] Награда за режију фестивала у Котору[1] Златна плакета „Мокрањчевих дана“ у Неготину[1] Златна плакета „Дана Зорана Радмиловића“ у Зајечару[1] Театрографија Ждралово перје, 13.10.1991, Београд, Позориште „Бошко Буха” Београд[2] Повратак дон Жуана, 06.12.1992, Београд, Београдско драмско позориште[2] Маратонци трче почасни круг, 26.02.1993, Сомбор, Народно позориште[2] Фигарова женидба, 18.02.1994, Сомбор, Народно позориште[2] Буба у уху, 15.09.1994, Вршац, Народно позориште `Стерија` (Вршац)[2] Луди од љубави, 18.10.1994, Ниш, Народно позориште у Нишу[2] Алан Форд, 11.11.1994, Београд, Позориште на Теразијама[2] Развојни пут Боре Шнајдера, 31.01.1995, Београд, Народно позориште у Београду[2] ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ РИКОТИ, 07.05.1995, Београд, Атеље 212[2] Мир, 29.02.1996, Београд, Позориште на Теразијама[2] Ревизор, 26.06.1996, Београд, Народно позориште[2] Мрешћење шарана, 03.12.1996, Шабац, Шабачко позориште[2] Буздован, 26.06.1997, Шабац, Шабачко позориште[2] Бетмен и луткар, 11.11.1997, Ниш, Позориште лутака[2] Афера недужне Анабеле, 17.12.1997, Сомбор, Народно позориште[2] Како засмејати господара, 23.04.1998, Ужице, Народно позориште Ужице[2] Дуго путовање у Јевропу, 11.09.1998, Шабац, Шабачко позориште[2] ВЕЛИКА СВЕСКА, 14.02.1999, Београд, Атеље 212[2] Ружење народа у два дела, 26.09.1999, Сомбор, Народно позориште[2] Пер Гинт, 23.05.2000, Ужице, Народно позориште[2] Богојављенска ноћ, 01.12.2000, Бања Лука, Народно позориште Републике Српске[2] Путујуће позориште Шопаловић, 06.03.2001, Београд, Народно позориште[2] Цуба либре, 30.04.2001, Нови Сад, [[Српско народно позориште[2] Слуга двају господара, 06.10.2001, Суботица, Народно позориште[2] Сестре по метли, 23.10.2001, Београд, Мало позориште Душко Радовић[2] Опсада цркве Светог Спаса, 23.02.2002, Сомбор, Народно позориште[2] Како засмејати господара, 20.04.2002, Бања Лука, Народно позориште Републике Српске[2] Баханалије, 18.10.2002, Суботица, Народно позориште[2] Мајстор и Маргарита, 22.03.2003, Сомбор, Народно позориште[2] Хобит, 11.05.2003, Београд, Позориште `Бошко Буха`[2] СТРАХ И ЊЕГОВ СЛУГА, 06.08.2003, Београд, Атеље 212[2] Сан летње ноћи, 10.12.2003, Нови Сад, Српско народно позориште[2] Је ли било кнежеве вечере?, 04.04.2004, Ниш, Народно позориште[2] Сабрана дела Вилијема Шекспира (мушка верзија), 13.09.2004, Суботица, Народно позориште[2] Сабрана дела Вилијема Шекспира (женска верзија), 14.09.2004, Суботица, Народно позориште[2] Балкански шпијун, 29.01.2005, Сомбор, Народно позориште[2] Петар Пан, 25.03.2005, Београд, Мало позориште `Душко Радовић`[2] Укроћена горопад, 05.06.2005, Зрењанин, Народно позориште „Тоша Јовановић”[2] Сабирни центар, 17.02.2006, Шабац, Шабачко позориште[2] Баш челик, 29.03.2006, Бања Лука, Дјечије позориште Републике Српске[2] Је ли било кнежеве вечере, 25.06.2006, Бања Лука, Народно позориште Републике Српске[2] Дисцо пигс, 27.07.2006, Београд, Београдско драмско позориште[2] Чикаго, 19.10.2006, Београд, Позориште на Теразијама[2] Последња смрт Френкија Сузице, 25.11.2006, Сомбор, Народно позориште[2] Аудиција, 12.01.2007, Зрењанин, Народно позориште `Тоша Јовановић`[2] Ја или неко други, 23.03.2007, Нови Сад, Српско народно позориште[2] Ја, 23.03.2007, Нови Сад, Српско народно позориште[2] Амселфелд, 20.09.2007, Београд, Битеф театар[2] Скочиђевојка, 04.11.2007, Нови Сад, Српско народно позориште[2] Виа Балкан, 25.11.2007, Сомбор, Народно позориште[2] Одабрани и уништени, 14.02.2008, Ниш, Народно позориште[2] Маратонци трче почасни круг, 25.05.2008, Београд, Позориште на Теразијама[2] Нова страдија, 12.03.2009, Београд, Народно позориште[2] Наранцсöр, 17.04.2009, Нови Сад, Новосадско позориште - Úјвидéки сзíнхáз[2] Дундо Мароје, 26.06.2009, Крушевац, Крушевачко позориште[2] Коса, 03.02.2010, Београд, Атеље 212[2] Иза решетака, 14.10.2011, Крушевац, Крушевачко позориште[2] Збогом СФРЈ, 29.11.2011, Београд, Атеље 212[2] Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња, 07.09.2012, Сомбор, Народно позориште[2] JELENTKEZZENEK A LEGJOBBAK, 21.09.2012, Novi Sad, Novosadsko pozorište - Újvidéki színház[2] Зона Замфирова, 09.11.2012, Београд, Позориште на Теразијама[2] Опера ултима, 2013, Нови Сад, Новосадско позориште - Újvidéki színház[2] Др Нушић, 25.04.2014, Сомбор, Народно позориште[2] Каубоји, 25.10.2014, Кикинда, Народно позориште[2] Јулије Цезар, 15.07.2015, Будва, Град театар - Тheatre citu[2] Јулије Цезар, 24.11.2015, Сомбор, Народно позориште[2] На Дрини ћуприја, 17.03.2016, Нови Сад, Српско народно позориште[2] Коштана, 05.08.2016, Нови Сад, Српско народно позориште[2] Јами дистрикт, 24.03.2017, Београд, Битеф театар[2] Рубиште, 23.05.2017, Шабац, Шабачко позориште[2] Felhő a nadrágban, 25.11.2017, Суботица, Позориште `Kosztolányi Dezsö`[2] Кад би Сомбор био Холивуд, 17.02.2018, Сомбор, Народно позориште[2] Клошмерл, 23.04.2018, Београд, Београдско драмско позориште[2] Сан летње ноћи, 08.10.2019, Београд, Народно позориште[2] Густав је крив за све, 21.12.2019, Суботица, Pozorište `Kosztolányi Dezsö`[2]

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Josip Kulundžić (Zemun, 1. avgust 1899 — Beograd, 1. decembar 1970)[1] bio je dramski pisac, prevodilac dela za pozorište, reditelj drama i opera, teoretičar drame i pozorišta, profesor dramaturgije, urednik pozorišnih listova i časopisa. Bio je glavni urednik časopisa Scena (1965–1969)[2]. U pozorišnoj kulturi Jugoslavije bio prisutan pet decenija (1921–1970).[3] Biografija Josip Kulundžić potiče iz trgovačke porodice. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zemunu 1918. Završio Filozofski fakultet u Beogradu 1926. godine, studije nastavio u Drezdenu, Beču, Parizu i Pragu i završio specijalne studije dramaturgije i operske režije u Parizu i Berlinu.[2] Od 1921. godine bio je pomoćnik dramaturga HNK-a u Zagrebu, a upravnik Drame (1926), urednik pozorišnog časopisa Comoedia i Hrvatska pozornica kao i predavač na Glumačkoj školi. Godine 1928. odlazi u Novosadsko-osječko pozorište[4] Nakon toga dolazi u Beograd gde je bio dramski režiser u Beogradskon narodnom pozorištu od 1930. godine[1] Mijenjao je poslove i boravišta u užoj Srbiji i Vojvodini, a najduže je bio profesor na beogradskoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (1949–68).[4] Bio je veliki poznavalac evropskog pozorišta, kao i dramske književnosti i teorije, je i autor niza stručnih tekstova.

Kako prepoznati umetnost 1-12, komplet 1.Gotika 2.Grčka umetnost 3.Barok 4.Islamska umetnost 5.Rokoko 6.Romanika 7.Mesopotamska umetnost 8.Renesansa 9.Kineska umetnost 10.Etrurska umetnost 11.Rimska umetnost 12.Egipatska umetnost Vuk Karadžić, Beograd 1980, tvrd povez, Ilustrovano u boji , svaka knjiga ima po 64 strane , što je u kompletu sveukupno 768 strana Stanje: Veoma dobro, Biblioteka KAKO PREPOZNATI UMETNOST je široka panorama glavnih epoha i stilova umetnosti sveta, od najstarijih dana do savremenog doba. Daje kratka,sažeta,pristupačna i potpuna obaveštenja koja mogu podjednako da zadovolje interesovanja i stručnjaka i ljubitelja umetnosti. Tekst je ilustrovan višebojnim reprodukcijama umetničkih remek dela. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 ME

PRODATO Proizvod je rasprodat. Aktuelne proizvode iz ove kategorije možete pogledati klikom na dugme ispod: Vidi proizvode Opis i namena proizvoda Laptop Aspire ES1-512-P4WX ACER Acer laptop Aspire ES1-512-P4WX Karakteristike proizvoda Ekran 15.6" HD LED LCD Glare (1366x768) 16:9 Procesor Intel® Pentium® quad core N3540, 4 Cores / 4 Threads (2.16GHz/2.66GHz, 2MB cache) Grafička karta Intel HD Graphics, 313MHz Memorija 4GB DDR3 Low Voltage Memory Hard disk 1 500GB, 2.5", 5400rpm HDD Wi-Fi WLAN (802.11 b/g/n) Bluetooth Bluetooth® 4.0 Mrežna karta Gigabit LAN 10/100/1000 Mbps Web kamera Acer webcam sa 640x480 rezolucije Mikrofon Zvučnici Stereo HDMI 1 USB 2.0 2 USB 3.0 1 Čitač memorijskih kartica SD čitač kartica Tastatura Puna tastatura sa numeričkim delom Baterija 3-cell Li-ion Dimenzije 38.16 x 2.61 x 25.8 cm Težina 2.4 kg Boja Crna Materijal kućišta Plastika Operativni sistem Boot-up Linux

Vladimir Rozic - Dusan Jankovic 1894-1950 Zivot i delo MPU, Beograd, 1987. Mek povez, 160 strana, posveta Vladimira Rozica. Dušan Janković (1894-1950) was a Serbian avant-garde artist.[1][2] Dušan Janković was born in Niš in 1894. After joining the Serbian army in late 1914, he participated in the Great Retreat during the winter of 1915 across the Albanian mountains to the port of Skadar, where an awaiting Italian passenger ship evacuated him with the rest of the military personnel to Bari, Italy, and eventually to Rouen in France,[3] where he would spend a significant part of his early youth. From 1916 he lived in Paris, where he studied at the École nationale supérieure des arts décoratifs from 1918 to 1921. The greatest number of his drawings, graphics and paintings was developed in Paris and in 1923 in Belgrade, he continued to devote himself to applied graphics and prints. Later, he returned to France where he continued painting. Upon his return to Belgrade in 1935, he again devoted himself to applied graphics and ceramics and porcelain[4] which was the vogue during the all-media encompassing Art Deco period.[5] In 1948 he became a part-time professor of applied graphics and decorative script at the Academy of Applied Arts in Belgrade. He died in Belgrade in 1950. hiljadu i druga noc, dizajn, nadrealizam, nadrealisti...

Model: HP 255 G9 724R4EA Procesor: AMD Picasso Ryzen 3 Dual Core Processor 3250U Brzina: 2.60 GHz (Turbo do 3.50 GHz) Keš memorija: 5MB Grafička kartica: AMD Radeon Ekran: 15.6", Full HD, narrow bezel, anti glare, 250 nits, 45% NTSC Rezolucija: 1920 x 1080 Grafička kartica: Integrisana AMD Radeon sa deljenom sistemskom memorijom Tip HDD: NVMe SSD Memorija: 8GB (1 x 8GB) DDR4 2400MHz RAM, 2 SODIMM slota Čitač kartica: Ne Opis SSD-a: 256GB PCIe NVMe SSD Raspoloživi konektori: • 1 x USB-C 3.2 Gen 1 • 2 x USB-A 3.2 Gen 1 • 1 x HDMI 1.4b • 1 x Kombo port za mikrofon/slušalice (3.5 mm) Wireless standard: Wi-Fi 5 (802.11ac) Operativni sistem: FreeDOS Čitač otiska prsta: Ne Boja: Crna Masa: 1.74 kg Osvetljena tastatura: Ne Dimenzije: 35.8 x 24.2 x 1.99 cm Tastatura: Tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Baterija: 41Wh Zvučnici: Stereo zvučnici Web kamera: Da Optički uređaj: Nema

ZATIRANO I ZATRTO o uništenim srpskim spomenicima 1-2 Autor: Uglješa Rajčević Izdavač: Prometej Novi Sad Povez TVRD, strana: 268. Ćirilica, Format: 22 x 22 cm, Ilustrovano Opis Uglješa Rajčević nagrađen je prestižnom nagradom `Dimitrije Mitrinović` za drugu knjigu `Zatirano i zatrto`. Rad na projektu `Zatirano i zatrto“, prikupljanje građe o oskrnavljenim i uništenim srpskim spomenicima na prostorima Jugoslavije, od Jesenica do Đevđelije, započet je u najnepovoljnije vreme, početkom poslednje decenije XX veka. Dobiti bilo koji podatak o oskrnavljenom ili uništenom spomeniku u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, ili Makedoniji, spomeniku uništenom pre 1945. godine, bilo je nemoguće. Jedini izvor valjanih informacija bili su, od tog vremena, arhivi Jugoslavije, Srbije i arhivi gradova u Srbiji, kao i predratna periodika koja se mogla pronaći samo u većim bibliotekama. Izdavačka kuća `Prometej` je 2001. godine izdala prvu knjigu autora Uglješe Rajčevića pod istim naslovom. Nakon toga, tokom 2002. godine je bilo dosta prikaza i kritika u sredstvima javnog informisanja o značaju i doprinosu u saznavanju o mnogobrojnim uništenim srpskim spomenicima na tlu prethodne Jugoslavije koji su u potpunosti opravdali ovo izdanje: (`Politika`, `Večernje novosti`, `Borba`, Radio Beograd, `Pravoslavlje`...). Brojne srpske spomenike, podignute u znak sećanja na znamenite ljude i događaje, srušili su naši neprijatelji, ali vrelo često i sami Srbi. Ideološka netrpeljivost je glavni uzrok ovog varvarstva. Tako je jednoj skulpturi dvaput sečena ruka. Javni spomenici u Srbiji podižu se od 1830. godine. Podižu i ruše. Jedna neobična knjiga, naslovljena Zatirano i zatrto, pesnika i istoričara umetnosti, obaveštava nas da je u 195 mesta do sada uništeno oko 300 srpskih spomenika. Među njima je bilo i izuzetnih umetničkih dela. Autor nam, međutim, kazuje, da knjigom nisu obuhvaćena sva obeležja ove vrste: - Od kada sam predao rukopis, saznao sam za još pedeset porušenih javnih spomenika! Ako se pogleda karta prethodne Jugoslavije, vidi se da su ti spomenici stradali na prostoru od Triglava do Đevđelije i od Subotice do Bara, ali najviše u srbiji, naročito u Vojvodini. A najviše je porušeno spomenika podignutih kralju Aleksandru Karađorđeviću i njegovom ocu kralju Petru. Stradali su, međutim, i spomenici podignuti pesnicima, naučnicima i drugim znamenitim ljudima. Što je najtužnije, često su ih uništavali sami Srbi, uvek iz ideoloških razloga! Iz recenzije Nova Tomića Knjiga je u dobrom Prometejevom običaju lepo oblikovana, svaki od uništenih spomenika je detaljno opisan. Često su citirani čak i govornici na njihovom otkrivanju, a skoro svaki spomenik predstavljen je fotografijom. O mnoštvu naroda na otkrivanju tih spomenika mogu se napisatio atraktivne priče. Ovom knjigom naša liteartura o spomenicima dobija izuzetno značajno delo. Zatirano i zatrto, knjiga o našoj prošlosti, o našoj umetnosti, o moralu i nemoralu, o manipulacijama, o žrtvama i herojima, obmanama i istinama, pisana je privlačnim stilom, lepim čistim jezikom. Uglješa Rajčević, po ko zna koji put, pruža dokaze o neiscrpnoj istraživačkoj energiji, o zasnovanosti svojih sudova i o svom životnom motu: sve vredno u našoj umetničkoj baštini, a pre svega iz ideološkog razloga potiskivano u stranu, približiti najširoj javnosti za nauk i nazaborav. Na taj način, ciljevi naše kulture, ali ne samo kulture, postaju širi i jači. Iz recenzije Nenada Manojlovića

Procesor: Intel Core i5-12450H Octa Core Processor Brzina: 2.00 GHz (Turbo do 4.40 GHz) Keš memorija: 12MB Grafička kartica: Intel Ekran: 15.6", Full HD, TN, 250 nits, Anti-glare Rezolucija: 1920 x 1080 Grafička kartica: Integrisana Intel UHD Graphics sa deljenom sistemskom memorijom Tip HDD: NVMe SSD Čitač kartica: SD čitač kartica Memorija: 8GB (1 x 8GB) LPDDR5 4800MHz RAM ugrađenih na matičnu ploču bez mogućnosti zamene Opis SSD-a: 512GB SSD M.2 2242 PCIe 4.0x4 NVMe Raspoloživi konektori: • 1 x USB-C 3.2 Gen 1 • 2 x USB-A 3.2 Gen 1 • 1 x HDMI 1.4 • 1 x Čitač SD kartica • 1 x Kombo port za mikrofon/slušalice (3.5 mm) Wireless standard: Wi-Fi 5 (802.11ac) USB-C/Thunderbolt: USB-C podržava prenos podataka, električno napajanje i DisplayPort 1.2 Bluetooth: Bluetooth 5.1 Operativni sistem: Ne Čitač otiska prsta: Ne Boja: Plava Masa: 1.62 kg Materijal izrade: Plastika-Polikarbonat/ABS termoplastika Osvetljena tastatura: Ne Dimenzije: 35.9 x 23.5 x 1.79 cm Tastatura: Tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Slovni raspored tastature: YU tastatura Baterija: 47Wh Zvučnici: Stereo zvučnici, Dolby Audio Web kamera: Da Optički uređaj: Nema Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine EAN: 197532349438 Procesor: Intel Core i5-12450H Octa Core Processor Brzina: 2.00 GHz (Turbo do 4.40 GHz) Keš memorija: 12MB Grafička kartica: Intel Ekran: 15.6", Full HD, TN, 250 nits, Anti-glare Rezolucija: 1920 x 1080 Grafička kartica: Integrisana Intel UHD Graphics sa deljenom sistemskom memorijom Tip HDD: NVMe SSD Čitač kartica: SD čitač kartica Memorija: 8GB (1 x 8GB) LPDDR5 4800MHz RAM ugrađenih na matičnu ploču bez mogućnosti zamene Opis SSD-a: 512GB SSD M.2 2242 PCIe 4.0x4 NVMe Raspoloživi konektori: • 1 x USB-C 3.2 Gen 1 • 2 x USB-A 3.2 Gen 1 • 1 x HDMI 1.4 • 1 x Čitač SD kartica • 1 x Kombo port za mikrofon/slušalice (3.5 mm) Wireless standard: Wi-Fi 5 (802.11ac) USB-C/Thunderbolt: USB-C podržava prenos podataka, električno napajanje i DisplayPort 1.2 Bluetooth: Bluetooth 5.1 Operativni sistem: Ne Čitač otiska prsta: Ne Boja: Plava Masa: 1.62 kg Materijal izrade: Plastika-Polikarbonat/ABS termoplastika Osvetljena tastatura: Ne Dimenzije: 35.9 x 23.5 x 1.79 cm Tastatura: Tastatura pune veličine, sa izdvojenim numeričkim delom Slovni raspored tastature: YU tastatura Baterija: 47Wh Zvučnici: Stereo zvučnici, Dolby Audio Web kamera: Da Optički uređaj: Nema Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine EAN: 197532349438 Vaše ime Komentar Ocena: Unesite kod sa slike Pošalji

Odlično stanje Katalog izložbe Sjajan dizajn 1976 Gordana Stojanović Glid (Bihać, 1936). tekstilni dizajner i tapiseeristkinja, koja intenzivno radi i svoja umetnička dela izlaže od 1968. godine. Ka član ULUPUDS-a izlagala je na dvadesetak samostalnik i više od 90 kolektivnih izližbe. Dobitnica je brojnih nagrada, od kojih je najznačajnija Nagrada ULUPUDS-a za životno delo.[1] Gordana Glid Datum rođenja 1936. Mesto rođenja Bihać Kraljevina Jugoslavija Polje dizajn tekstila, izrada tapiserija Život i karijera Uredi Rođena je u Bihaću, 1936. godine. Srednju školu završila je u Banjoj Luci. Dizajner je tekstila, a bavi se i tkanjem tekstila i izradom tapiserija od 1968. godine. Bila je angažovana u dizajniranju tekstila za nekoliko predstava beogradskih pozorišta i na beogradskoj televiziji. Izradila je brojne tapiserije u saradnji sa arhitektama, u okviru organizacije javnih prostora.[2] Neprestano sarađuje sa mnogim modnim kućama u Srbiji i inostranstvu.[1] Na stručnom usavršavanju u Edinburgu i Londonu, boravila je 1974. godine, kao stipendista Fonda Moša Pijade, Učesnica je i više studijskih putovanja u: Jugoslaviji, Italiji, Mađarskoj, Austriji, Nemačkoj, Španiji, Izraelu, Engleskoj, Škotskoj, Libiji i Francuskoj. Član je ULUPUDS-a od 1972. godine. Živi i radi u Beogradu kao slobodni umetnik. Likovno stvaralaštvo Uredi Svoja umetnička dela izlagala je na 17 samostalnih i na više od 90 grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu.[3] Nagrade Uredi Gordana Stojanović Glid, je dobitnik brojnih nagrada, uključujući: Nagradu Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, Nagrade za tapiserijsku minijaturu na četvrtom bijenalu minijature u Gornjem Milanovcu, Nagrada Oktobarskog salona u Beogradu, Nagrada ULUPUDS-a za životno delo (1997). Izvori Jagoda buic tapiserija avangarda

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Todor M. Stevanović je diplomirao u Beogradu u klasi Đorđa Andrejevića Kuna i magistrirao kod Nedeljka Gvozdenovića. Stevanović se osim slikarstvom bavi crtežom, grafikom, filmom, keramikom, mozaikom, likovnom kritikom, teorijom umetnosti, filozofijom, književnošću. Ovo je reprezentativni katalog / monografija koji je pratio izložbu slika sa tekstom pod naslovom „Autobiografija”, koji se čita i kao pesma i njegov manifest, a prevedena je na 15 jezika. Knjigu cine poglavlja: - Autobigrafija - Slike - Bografija - Grupne izlozbe - Samostalne izlozbe - Nagrade - Tekstovi - Knjige Todor Stevanović (Zalužnje kod Leskovca, 9. mart 1937) srpski je slikar i akademik. Biografija Zavšio je osnovne studije u klasi Đorđa Andrejevića Kuna i magistarske studije pod mentorstvom Nedeljka Gvozdenovića, na Ademiji likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.[1] Pored slikarstva bavi se: crtežom, grafikom, filmom, keramikom, mozaikom, alternativama slobodnog medija, likovnom kritikom, teorijom umetnosti, filozofijom i književnošću.[1] On samostalno izlaže od 1956. a učestvuje na kolektivnim izložbama od 1962.[1] Stevanović je predstavljao Jugoslaviju na Venecijanskom bijenalu 1999. godine.[1] Za potrebe izložbe postavljene u Galeriji SANU tokom 2010. Stevanović je kreirao katalog izložbe pod naslovom „Autobiografija”, koja je prevedena na 15 jezika.[2] Njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti i Muzeju grada u Beogradu, muzejima država bivše Jugoslavije te u Engleskoj, Danskoj, Holandiji, Belgiji, Španiji, Švedskoj, Austriji, Rusiji, Kanarskim ostrvima, Australiji, Južnoj Americi, SAD, Kanadi, Australiji.[1] Član je ULUS-a, UKS-a i redovni član odeljenja umetnosti SANU.

- Povežite 4 monitora na 1 računar ili 4 računara na 1 monitor, - Ovo je razdelnik video prekidača visokih performansi, koji omogućava da se signali sa jednog računara dele na 2/4 monitore, projektore, itd u visokom kvalitetu, - Pogodno se primenjuje na VGA/SVGA/XGA Multisinc monitore, LCD, projektore, itd. u paru, - Kompaktan, lagan, prenosiva veličina, - Lako se instalira, priključi i igraj, - LED indikator, - Nije potreban drajver za softver, - Koristi se za nastavno prikazivanje, emitovanje sadržaja/finansija/ prezentacija itd., - Super daleko prenosna udaljenost: 30m, - Visoka jasnoća: maksimalni DPI je do 1920*1080, - Bandwidth: 150MHz, - Ulaz: 100-240V AC 50/60Hz, - Boja Crna, - Veličina: 119 * 75 * 40 mm.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Arsenije Teodorović (Perlez, 1767 – Novi Sad, 13. februar 1826) bio je srpski slikar. Biografija Arsenije Arsa Teodorović je najverovatnije rođen u Perlezu, u Banatu, iako ima i drugih mišljenja da je rođen u Pančevu.[1] Umro je u Novom Sadu početkom 1826. godine gde je i sahranjen na Almaškom groblju.[2] Arsa je bio deda Arse Pajevića čuvenog novosadskog izdavača i novinara. Počeo je kao pomoćni učitelj, zatim učenik nekolicine domaćih slikara-zanatlija u Banatu i Sremu, Teodorović odlazi u Beč i 1788. godine upisuje Akademiju.[3] U Beču se upoznaje sa Dositejem Obradovićem i drugim mladim „jozefinistima“, i od tada počinje da aktivno sarađuje na kulturnom preporeodu austrijskih srba. Završivši Akademiju 1796, prelazi u Novi Sad, a onda se posle nekoliko meseci nastanjuje u Temišvaru. Godine 1803. vraća se u Novi Sad i tu ostaje do smrti. Njegova prva supruga Katarina, umrla je u 35. godini juna 1823. godine.[4] Oženio se slikar po drugi put, pred smrt, sa Sofijom udovicom žitarskog trgovca Save Pajević, koja je dovela dva sina.[5] Teodorović je pravi predstavnik prve epohe 19. veka. On daje prvi novu zanatsku podlogu. On je naš prvi majstor sa velikom radionicom, koji stvara klasičnu školu.[6] Dela Teodorovićev portret Dositeja iz 1794. je prvi građanski portret u srpskom slikarstvu. Tim portretom Teodorović najavljuje da pripada avangardnom, klasicističkom stilskom shvatanju. Posle slede portreti Avrama Mrazovića, Gavrila Bozitovca, fedmaršala Duke, prote Kojića i episkopa Kirila Živkovića. „Naslikao je i nekoliko izvanrednih ženskih portreta. Na ovim delima manje je insistirao na materiji, dekorativnim elementima i kolorističkim efektima, a više na na tečnom crtežu, strogom modelovanju i psihološkom nijansiranju“ (enc. Jugoslavije JLZ 1971 g.) Tim svojim načinom slikanja obezbedio je sebi vodeće mesto u klasicističkoj školi. Svoje klasicističke sklonosti ispoljio je još više i još jasnije na svojim ikonama, alegorijskim i istorijskim kompozicijama. Godine 1809. živopisac Arsenije čuvši da je u Karlovcima otvorena Crtačka škola, šalje kao nastavna sredstva svojih 35 predložaka (`risunga`). Reč je o privatnoj školi `crtanja i lepog pisanja`, smeštenoj u zgradi tamošnje osnovne škole, a kojom je rukovodio jerarhijski činovnik Joakim Popović. Bio je to u stvari dar mitropolitu Stefanu Stratimiroviću, osnivaču, kojem on tim povodom piše i nudi da još doprinese, ako i šta mitropolit poželi.[7] Pred smrt je bio još izdašniji, ostavivši toj školi preko 1000 radova. Najviše vremena i napora uložio je Teodorović u slikanje ikona. Koliko je danas poznato izradio je oko 26 ikonostasa[8] (Baja, 1793.(Nikolajevska crkva)[9], Futog 1798, Pakrac, 1800-1803, Vršac, 1808-09, Veliki Sent Mikloš, 1809, Budim, 1810, Saravola, 1811, Novi Sad, 1811.(Almaška crkva), Belenjiš 1812, Karlovac 1813, Zemun, 1815.(donja bogorodičina crkva), Sremska Mitrovica, 1815-16.(veliku crkvu), Veliki Bečkerek, 1817-1819. (u Gradnulici), Bavanište, 1818, Mol i dr.). Na tim ikonostasima, rađenim na osnovu gravira velikih renesansnih i baroknih majstora, ispoljio je karakteristične osobine svog flasicističkog vaspitanja: jednostavan crtež, preglednu kompoziciju, uzdržanu paletu, idilično osvetljenje. Pozadine svojih biblijskih scena pretrpavao je ostacima antičkih stafaža, ostacima grčkih hramova, akveduktima, mediteranskim pejzažima. Na tim ikonama bio je prozračniji nego na portretima i i istorijskim kopozicijama, verovatno iz nasleđa njegovih prethodnika, baroknih i rokoko majstora T. D. Kračuna i Teodora Ilića Češljara. Radio je i za katoličku crkvu u Titelu, Čereviću i dr. Kao veliki prijatelj i poštovalac Dositeja Obradović, spevao mu je povodom smrti, prigodnu pesmu 1809. godine, koja je objavljena u `Podunavci` u Beogradu 1844. godine. Godine 1821. slika svoju istorijsku kompoziciju Stevan Štiljanović deli žito narodu koja se nalazi u manastiru Šišatovcu, u trpezariji. Uprkos ambicijama uloženim u nju, nije uspeo da svom ugledu doda renome istorijskog slikara. Kao predstavnik klasicizma i nadaren umetnik, stvorio je čitavu školu. Kroz njegove radionice u Temišvaru i Novom Sadu prošli su mnogi učenici, među kojima su najpoznatiji Konstantin Danil i Nikola Aleksić. Svoj uticaj na mlađe umetnike proširio je još više preko „Crtačke škole“ u Sremskim Karlovcima, kojom je rukovodio nekoliko godina. Tokom 2022. pronađena su 2 do sada nepoznata dela Teodorovića.

Procesor: Intel® Core™ i5 Dodeca Core Processor 12500H Brzina: 3.30 GHz (Turbo do 4.50 GHz) Keš memorija: 18MB Ekran: 17.3", Full HD, 144Hz Rezolucija: 1920 x 1080 Grafička kartica: nVidia GeForce RTX 4060 sa 8GB DDR6 sopstvene memorije Tip HDD: NVMe SSD Memorija: 16GB (2 x 8GB) DDR4 3200MHz RAM, 2 SODIMM slota Maksimalno podržano do 64GB Čitač kartica: microSD čitač kartica Opis SSD-a: 512GB M.2 NVMe SSD Raspoloživi konektori: 2 x USB-C 3.2 Gen 2 1 x USB-A 3.2 Gen 1 1 x USB 2.0 1 x Mini DisplayPort 1.4 1 x HDMI 1 x RJ-45 1 x Čitač microSD kartica 1 x Kombo port za mikrofon/slušalice (3.5 mm) 1 x Ulaz za mikrofon (3.5 mm) Mrežna kartica: Gigabitni LAN 10/100/1000 Mbps Wireless standard: Wi-Fi 6 (802.11ax) Bluetooth: Bluetooth 5.2 Operativni sistem: Ne Čitač otiska prsta: Ne Boja: Crna Masa: 2.53 kg Materijal izrade: Plastika Dimenzije: 397 x 262 x 25 mm Osvetljena tastatura: Da Veličina tastature: Tastatura sa numeričkim delom Slovni raspored tastature: Internacionalna tastarura Baterija: 54Wh Zvučnici: DTS X:Ultra Audio Web kamera: Da Optički uređaj: Nema Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine EAN: 4719331855925 Procesor: Intel® Core™ i5 Dodeca Core Processor 12500H Brzina: 3.30 GHz (Turbo do 4.50 GHz) Keš memorija: 18MB Ekran: 17.3", Full HD, 144Hz Rezolucija: 1920 x 1080 Grafička kartica: nVidia GeForce RTX 4060 sa 8GB DDR6 sopstvene memorije Tip HDD: NVMe SSD Memorija: 16GB (2 x 8GB) DDR4 3200MHz RAM, 2 SODIMM slota Maksimalno podržano do 64GB Čitač kartica: microSD čitač kartica Opis SSD-a: 512GB M.2 NVMe SSD Raspoloživi konektori: 2 x USB-C 3.2 Gen 2 1 x USB-A 3.2 Gen 1 1 x USB 2.0 1 x Mini DisplayPort 1.4 1 x HDMI 1 x RJ-45 1 x Čitač microSD kartica 1 x Kombo port za mikrofon/slušalice (3.5 mm) 1 x Ulaz za mikrofon (3.5 mm) Mrežna kartica: Gigabitni LAN 10/100/1000 Mbps Wireless standard: Wi-Fi 6 (802.11ax) Bluetooth: Bluetooth 5.2 Operativni sistem: Ne Čitač otiska prsta: Ne Boja: Crna Masa: 2.53 kg Materijal izrade: Plastika Dimenzije: 397 x 262 x 25 mm Osvetljena tastatura: Da Veličina tastature: Tastatura sa numeričkim delom Slovni raspored tastature: Internacionalna tastarura Baterija: 54Wh Zvučnici: DTS X:Ultra Audio Web kamera: Da Optički uređaj: Nema Prava potrošača: Zakonska saobraznost 2 godine EAN: 4719331855925 Vaše ime Komentar Ocena: Unesite kod sa slike Pošalji