Sjajna monografija o Benksiju Kao na slikama Retko u ponudi Banksi (engl. Banksy) je svetski poznat bristolski street art i grafiti umetnik, čiji je umetnički rad često povezan sa politikom i sadrži dozu (ponekad crnog) humora. Banksi Datum rođenja 1974. Mesto rođenja Bristol Ujedinjeno Kraljevstvo Veb-sajt banksy.co.uk Njegova umetnost, koja kombinuje grafite sa tehnikom stencila, pojavljuje se najčešće u Londonu i drugim gradovima sveta. Rad уреди Banksi je počeo kao crtač grafita slobodnom rukom, a onda je otkrio umetnost stencilovanja i brzo postao primećen.[1] Anarchist rat by Banksy Banksijevi stencili su često specifični i sadrže različite slike ponekad kombinovane sa sloganima. Poruka je obično antiratna, antikapitalistička, antiestablišmentska ili slobodarska. Česte teme su životinje kao što su majmuni i pacovi (pogledaj levo), policajci, vojnici, deca i stariji ljudi. Banksi takođe pravi nalepnice (The Neighbourhood Watch subvert) i skulpture (The murdered phonebox). Године 2003, godine u emisiji `Turf War`, održanoj u skladištu, crtao je na životinjama. Iako je RSPCA proglasio uslove odgovarajućim, aktivistkinja za zaštitu prava životinja zavezala se za šine u znak protesta.[2] Godine 2006. Banksi je održao izložbu pod imenom Barely Legalu Los Anđelesu. Istaknuti umetnički podvizi уреди Banksi je napravio dosta umetničkih podviga, uključujući : U Londonskom Zoo−vrtu - popeo se u kavez sa pingvinima i nacrtao `We`re bored of fish` slovima visokim 2 metra. U Bristolskom Zoo−vrtu - ostavio je poruku `Keeper smells - Boring Boring Boring` u kavezu sa slonovima. U martu 2005 - postavio je svoje radove u Muzej savremene umetnosti, Metropoliten Muzej umetnosti, Bruklinski Muzej, i Američki prirodnjački muzej u Njujorku. [3] Postavio je svoju sliku u Londonsku Tejt galeriju. U maju 2005. Banksijeva verzija primitivne pećinske slike koja prikazuje ljudsku figuru koja lovi dok gura kolica za kupovinu je pronađena kako visi u Britanskom muzeju. Posle otkrića, muzej je to delo dodao stalnoj postavci.[4] U junu 2006, Banksi je stencilovao golog čoveka kako visi iz spavaće sobe u centru Bristola, Engleska. Slika je izazvala malo kontroverzi, a bristolska opština je ostavila stanovnicima da odluče da li će stencil ostati ili ne. [5] Posle internet diskusije u kojoj je 97% (svi osim 6 ljudi) podržalo sliku, gradski odbor je odlučio da slika ostane na zgradi. [5] U avgustu/septembru 2006, Banksi je zamenio oko 500 kopija debi albuma Paris Hilton, u 48 različitih britanskih prodavnica ploča sa njegovim omotom i remiksima koje je uradio Danger Mouse. Pesmama su dati nazivi kao „Zbog čega sam poznata?`, „Šta sam uradila?` i „Za šta ja služim?`. Nekoliko CD-ova je kupljeno pre nego što su ih prodavnice povukle. Neki su kasnije prodati za 750£ na online aukcijama. Omot je prikazivao obrađene slike Paris Hilton na kojima je ona prikazana u toplesu. Ostale slike je prikazuju sa psećim glavama umesto njene.[6][7][8] Identitet уреди Iako je pokušao da prikrije svoj identitet, prema Gardijanu njegovo pravo ime je Robert Banks [9], rođen 1974;[10] dok BBC kaže da se on zapravo zove Robin Banks [11]. For sure stencil graffiti has already existed before Banksy, but not with such a presence, not in this kind. Since Banksy had become known, he has been the standard regarding stencil graffiti. He is the king of street art and – everyone wants him! Police, politicians and the press, art collectors and museums. Most Wanted: Banksy! – That’s it! Even law-abiding graffiti adversaries seem to doubt when thinking about his works being crimes. His pictures are fancy and provocative, humorous and political. They are placed, where no one expects them and address anybody. Those who, because of the entire wealth and daily grind, just forgot that the world is not always likely, gets reminded by Banksy, in his fairly own way. Being wanted by police for years, he works and lives completely undercover. He does not give any interviews and only goes out in disguise to place his works. No one knows his real name and you can find numerous specs about his person in several web forums on the net. His action art attracts a lot of media attention and helped him to gain a world-wide reputation. Nevertheless, or maybe because, he is allowed to sabotage the singing career of Paris Hilton and criticize Guantanamo at Disneyland – with expert eye and keener mind. Banksy turns politics into art and art into politics. The reason which makes him so special. Like no one else he uncovers abuses and puts them in partly trivial context – to put a smile on people’s faces, without letting the statement appearing ridiculous. Meanwhile his works on canvas are dealt at up to 60.000 British Pounds in art scene.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bogdanka i Dejan Poznanović - umetnost mediji i aktivizam na kraju moderne Ova knjiga se ne odnosi samo na njih dvoje – Bogdanku i Dejana Poznanovića – već i na kreativnost ostvarenu kroz druženje, saradnju, saučesništvo i aktivistički rad „par“ ljudi u svetu koji se menja, svetu koji nastaje i nastaje. ponovo nastaje kao novi svet ljudske kreativnosti i iskustva. Njihova saradnja i saučesništvo pripadaju vremenu koje je projektovalo dva utopijska ideala: da se sve menja i da su te promene, u svojoj iskustvenoj doslovnosti i metafizičkom potencijalu, otvorene za emancipaciju: za novi i bolji svet, odnosno za više otvoren i feer svet. Govoriti o Bogdanki i Dejanu Poznanoviću danas znači rekonstruisati težnju i potencijal emancipacije i oslobođenja u životu, kulturi i umetnosti kroz zajedništvo i saradnju u kojoj dve individualnosti strmoglavljuju subjektivacijom za nova i potencijalna prepoznavanja razlika i uživanja u atrakcijama. Miško Šuvaković Miško Šuvaković je srpski teoretičar umetnosti. Rođen je 1954. godine u Beogradu. Šuvaković je suosnivač konceptualističke grupe 143 (1975–1980) i suosnivač i saradnik neformalne umetničke i teorijske institucije `Zajednica za Istraživanje Prostora` (1982–1989). Od 1988. član je Slovenskog estetičkog društva. Doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu sa temom `Analitička filozofija i teorija umetnika` 1993. godine. Predaje estetiku i teoriju umetnosti na Fakultetu muzičke umetnosti i na Interdisciplinarnim postdiplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavljene knjige 2010 Istorija umetnosti u Srbiji XX vek - Prvi tom: Radikalne umetničke prakse, Orion art, Beograd (srp.) 2006 Diskurzivna analiza – Prestupi i/ili pristupi ’diskurzivne analize’ filozofiji, poetici, estetici, teoriji i studijama umetnosti i kulture, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, (srp.) 2006 Farenhajt 387 – Teorijske ispovesti, Orpheus, Novi Sad, (srp.) 2006 Studije slučaja – Diskurzivna analiza izvođenja identiteta u umetničkim praksama, Mali Nemo, Pančevo, (srp.) 2005 Pojmovnik suvremene umjetnosti, Horetzky, Zagreb, 2005. (hrv.) 2005 Mapiranje tijela/tijelom – Zlatko Kopljar [Mapping of the Body/with body], Meandar, Zagreb (hrv. engl.) 2004 Politike slikarstva, Obalne galerije, Piran, 2004. (slov.) 2003 Impossible Histories – Historical Avant-Gardes, Neo-avant-gardes, and Post-Avant-gardes in Yugoslavia, 1918–1991, The MIT Press, Cambridge MA, (sa Dubravkom Đurić) (engl.) 2003 Vlasta Delimar - Monografijaperformans [Vlasta Delimar - Monographyperformance], Areagrafika, Zagreb (sa Vladom Martekom i Marijanom Špoljarom) (hrv. engl.) 2002 Martek – Fatalne figure umjetnika – Eseji o umjetnosti i kulturi XX. stoljeća u Jugoistiočnoj. Istočnoj i Srednjoj Europi kroz djelo(vanje) umjentika Vlade Marteka [Martek – Artist’s Fatal Figures – Essays on Art and Culture of the 20th Century in the Southeastern, Eastern and Middle Europe through the Work of Artist Vlado Martek], Meandar, Zagreb, (hrv. engl.) 2001 Anatomija angelov. Razprave o umetnosti in teoriji v Sloveniji po letu 1960, ZPS, Ljubljana, 2001. (slov.) 2001 Figura, askeza in perverzija, Hyperion, Koper, 2001. (slov.) 2001 Paragrami tela/figure: Predavanja i rasprave o strategijama i taktikama teorijskog izvođenja u modernom i postmodernom performance artu, teatru, operi, muzici, filmu i tehnoumetnosti, CENPI, Beograd, (srp.) 2000 Point de Capiton. Eseji, fragmenti i meditacije o umjetnicima, Izdanje Darko Šimičić i Božidar Raos, Zagreb, (hrv.) 1999 Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950, SANU i Prometej, Beograd i Novi Sad, (srp.) 1999 Koloman Novak LUMINOKINETIKA. Eseji o Kolomanu Novaku [Koloman Novak LUMINOCINETICS, Essays on Koloman Nopvak], Prometej, Novi Sad, (srp. engl.) 1998 Estetika apstraktnog slikarstva. Apstraktna umetnost i teorija umetnika 20-ih godina, Narodna knjiga / Alfa, Beograd, (srp.) 1997 Slavko Bogdanović POLITIKA TELA. Eseji o Slavku Bogdanoviću [Slavko Bogdanović BODY POLITICS, Essays on Slavko Bogdanović], Prometej i K21K, Novi Sad, *1997. (srp. engl.) 1996 Asimetrični drugi. Eseji o umetnicima i konceptima, Prometej, Novi Sad, (srp.) 1996 Neša Paripović AUTOPORTRETI. Eseji o Neši Paripoviću [Neša Paripović, SELFPORTRAITS. Essays on Neša Paripović], Prometej, Novi Sad, (srp. engl.) 1995 Postmoderna (73 pojma), Narodna knjiga, Beograd, (srp.) 1995 Prolegomena za analitičku estetiku, Četvrti talas, Novi Sad, (srp.) 1994 PAS TOUT - Fragments on art, culture, politics, poetics and art theory 1994-1974, Meow Press, Buffalo NY, (engl.) 1989 Scene jezika. Uloga teksta u likovnim umetnostima. Fragmentarne istorije 1920-1990 knj. 1 i 2, ULUS, Beograd, (srp.) Izložbe 2007 Konceptualna umetnost, Muzej savremene umentosti Vojvodine, Novi Sad. 2006 Hibridno – Imaginarno : slikarstvo ili ekran, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 2005 Moć Praznine – Julije Knifer i Tomo Savić Gecan, Galerija PM, Zagreb. 2004 Politike slikarstva, Obalne galerije, Piran. 1998 Prestupničke forme devedesetih – Postmoderna i avangarda na kraju XX veka, (sa Ješom Denegrijem), Muzej savremene likovne umetnosti Novi Sad i Centar za savremenu kulturu Konkordija Vršac. 1996 Tendencije devedesetih: hijatusi modernizma i postmodernizma, Centar za vizuelnu kulturu ‘Zlatno oko’, Novi Sad. 1996 Primeri apstraktne umetnosti: jedna radikalna istorija, Paviljon Cvijete Zuzorić, Beograd. 1995 Grupa Kod, Grupa ($ i Grupa ($ Kod – Retrospektiva, Galerija savremene likovne umetnosti, Novi Sad. 1981 David Nez – Rad 1968-1973, Gakerija SKCa, Beograd. 1980 Primeri – druga skulptura 1961-1979, Galerija SKCa, Beograd. 1978 Primeri analitičkih radova, Galerija SKCa i Galerija Nova, Zagreb.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ankica Oprešnik rođena je u Vitezu 1919. godine, neposredno posle Prvog svetskog rata. Prvi pravi umetnički uzor bila joj je starija sestra, čiji je dom na „Oprešnikovom brdu“ u Vitezu „i sada stecište pesnika, književnika, glumaca, prijatelja umetnosti“[1]; sestra koju je crtački talenat učinio suverenim arbitrom prvog umetničkog obrazovanja Ankice Oprešnik. „Ona me je upoznala sa slikarstvom Nadežde Petrović, njenom slikarskom slobodom, bojom.“ Neposredno pred Drugi svetski rat upisala se u privatnu slikarsku školu Mladena Josića[2] u Beogradu, koja je svojim programom nudila mogućnost pripeme za studije na Umetničkoj akademiji. U toj školi je napravila prve korake ka izgrađivanju samostalnog umetničkog mišljenja i individualnog stanovišta, a sa nekim od polaznika je nastavila druženje i u nastavku školovanja. Škola joj je omogućila i ulazak u svet umetnosti na posredan način, kroz razmenu praktičnih iskustava, grupne obilaske izložbi i sučeljavanje mišljenja sa kolegama. Ankica Oprešnik Sunce nad ribnjakom, 1958, ulje na lesonitu, vl. Savremena galerija Zrenjanin Galerija slika i grafika Ankice Oprešnik Studije na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu započela je još tokom rata (1943), okružena kolegama „naprednog mišljenja“, kao što su Boško Кaranović, Radivoje Lola Đukić, Slavko Vrbica, Olivera Кangrga, Slobodan Grujić, Dragoslav Stojanović-Sip, Radenko Mišević, Stojan Ćelić. U teškim uslovima rada tokom rata i posleratne nemaštine, zajedničko otkrivanje sopstvenih kreativnih potencijala dovelo je do stvaranja jakih veza sa istomišljenicima, kao i međusobnog poštovanja među kolegama.[3] Među njenim učiteljima slikarstva bili su Ivan Tabaković, Marko Čelebonović, Nedeljko Gvozdenović i Milo Milunović od koga je „primila najbolje pouke“, kao i „dragi i nezamenljivi Raško Dimitrijević, profesor svetske književnosti i francuskog jezika“ kao ličnost koja je otvorila mogućnosti uvođenja literarnog prosedea u kasnije umetničko stvaralaštvo Oprešnikove. Pored toga, osnove grafičkog zanata naučila je od Mihaila S. Petrova koji, u sećanjima umetnice u kontekstu njene buduće grafičke prakse, nema ono presudno mesto inicijatora i velikog učitelja kakvo bi se, s obzirom na njegovo sopstveno grafičko iskustvo, moglo očekivati. „Grafika mi je bila obavezan predmet prema kojem nisam imala nikakav afinitet. Ni moj profesor Petrov nije se oduševljavao mojim grafikama. Bila sam prinuđena da pravim kilograme grafičkih skica da bih dobila parče linoleuma za njihovo izvođenje.“[4] Osnovne studije je završila 1947. godine, nakon čega je započela postdiplomske studije u klasi Ivana Tabakovića, u trajanju od dve godine. Mada svesna mogućnosti koje se za mladog umetnika otvaraju u Beogradu, sa suprugom i kolegom Milanom Кercom, rođenim Novosađaninom (kog je upoznala na Akademiji 1945. godine: „Poklonom jednog pakpapira počelo je naše poznanstvo i prijateljstvo zauvek.“), tada stipendistom Vojvodine,[5] seli se u Novi Sad. Njih dvoje, kao tek svršeni slikari, uprkos različitim karakterima i umetničkim sklonostima, u prvim godinama samostalnog umetničkog razvoja podržavaju jedno drugog u nastojanju da se asimiluju u novoj sredini i uključe u, nakon rata, tek probuđeni umetnički život grada. Od tada pa do slikarkine smrti 2005. godine trajaće predan stvaralački rad ispunjen upornim i stalnim traganjima i samopreispitivanjem. Ubrzo po dolasku u Novi Sad, Ankica Oprešnik se uključuje u aktivan krug umetnika, kome su pripadali Milivoj Nikolajević, Jožef Ač, Milan Кečić, Nikola Graovac, Dušan Milovanović, Boško Petrović, i postaje u javnosti prihvaćena kao stvaralac izraženog individualizma.[6] Već 1950. godine stupa u članstvo Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, a 1951. ulazi i u Udruženje likovnih umetnika Srbije. Na prvoj samostalnoj slikarskoj izložbi u prostoru Galerije Matice srpske 1951. godine u Novom Sadu, izlagala je sa Milanom Кercom; umetnički par često će i kasnije zajednički nastupati u javnosti.[7] Sledeća izložba, ovog puta samostalno predstavljanje grafikom, usledila je 1956. godine, u Novom Sadu i Beogradu. Godine 1951, Oprešnikova započinje pedagoški rad kao profesor u Školi za primenjene umetnosti u Novom Sadu, u kojoj će provesti dvadeset i četiri godine. Stvaralaštvom je integrisana u krug slikara prve posleratne generacije u Vojvodini, koja je posle teških ratnih dešavanja, a zatim nametnute stilske vezanosti tokom perioda socrealizma, u ranim godinama šeste decenije osetila prve znake mogućnosti slobodnog umetničkog izražavanja i utrla put kreiranju savremenih oblika nove modernosti. Ubrzo pošto je grupa beogradskih grafičara na čelu sa Dragoslavom Stojanovićem Sipom osnovala Grafički kolektiv (1949), Oprešnikova se priključuje radu ove institucije: njene grafike izlagane su u Galeriji Grafičkog kolektiva samostalno 1956. i 1967. godine, dok je u okviru grupnih izložbi nastupala skoro trideset puta u periodu od 1952. do 1974. godine. Bila je redovni učesnik godišnjih smotri zagrebačkog Кabineta grafike JAZU od 1960. do 1982. godine. Takođe, učestvuje na I saveznoj izložbi grafike 1954. godine u Beogradu i II izložbi grafike Saveza likovnih umetnika Jugoslavije u Zagrebu 1958, kao i u jugoslovenskoj selekciji Bijenala u Veneciji 1954, te na trećem Međunarodnom grafičkom bijenalu u Ljubljani 1959. godine. Od 1953. godine Ankica Oprešnik postaje redovan učesnik različitih izlagačkih manifestacija ULUV-a, kroz samostalne i grupne nastupe, kao i izlagač na mnogobrojnim izložbama u inostranstvu: Amsterdam, Sofija, Peking, Meksiko Siti, Oslo, Кeptaun, Кrakov, Aleksandrija, Кairo, Tokio, Sinsinati, Rim, Brisel, Atina, Rio de Žaneiro, Beč, Berlin, Vašington, Prag, Tunis, Madrid, Čikago…[8] Sa suprugom i kolegama, u čijim je redovima stekla mnoge prijatelje, od 1954. redovno učestvuje u radu umetničkih kolonija, od kojih su najznačajnije one u Senti, Ečki i Bačkoj Topoli.[9] Ankica Oprešnik 1961. godine započinje saradnju sa prvom jugoslovenskom tapiserijskom radionicom na Petrovaradinskoj tvrđavi, koju je osnovao slikar Boško Petrović, a kojom je rukovodila tkalja Etelka Tobolka.[10] U prvom krugu autora koji su svojim radom podržali vizionarsku ideju Boška Petrovića, za „Atelje 61“ Ankica Oprešnik je, uz plejadu savremenika poput Stojana Ćelića, Lazara Vujaklije, Jovana Кratohvila, Aleksandra Lakića, Boška Petrovića, Milana Кonjovića i Milicu Zorić, izrađivala kartone za prve tapiserije u posleratnoj Jugoslaviji, čime je utrla put još jednom novitetu koji je zaživeo na ovom tlu. Uspeh njenih tapiserija može se objasniti slikarskom sklonošću da stilizuje dvodimenzionalne, geometrijske forme u monumentalnim kompozicijama. Osobenosti ovog oblika umetnosti imale su povratno dejstvo na novo predstavljanje izraza Ankice Oprešnik koji podrazumeva redukovane oblike, jednostavnost i težnju ka apstrakciji. „Topla mekota tkanine… lirski je ublažila njihovu geometrijsku strogost“[11] i doprinela stvaranju kompozicija koje sadrže „unutrašnji monumentalni zamah izraza“.[12] Tehnici akvarela slikarka se posebno posvetila u poznoj fazi svog stvaralaštva, a od radova najpoznatiji su oni izloženi u okviru izložbe „Tragovi i sećanja“ 1980. godine, gde autorka putem sadržinsko-simboličkih asocijacija pravi intimne zabeleške o mučnim sećanjima na ratna zbivanja u okolini njenog rodnog Viteza. Umetnički opus Ankice Oprešnik: govor u prvom licu Slikarski razvoj tokom prve polovine šeste decenije kod Ankice Oprešnik ogleda se u nastojanju da oblikuje individualni izraz u ponuđenim okvirima intimizma, poetskog realizma i lirskog ekspresionizma. Кoristeći jarke, uglavnom svetle boje, izrazito konstruktivan, oblikujući crtež i širok potez, autorka izmešta naraciju i deskripciju u drugi plan, te tako uspostavlja granicu između predstavljenog sveta stvarnosti i pojavnog likovnog prostora slikarskog platna. Razlika u odnosu na konvencionalno tretiran motiv nastaje zahvaljujući njegovom uklapanju u jedva nagovešten prostor, takoreći plošnu pozadinu u kojoj tako integrisani motivi više nisu iluzivni prikazi činjenične stvarnosti, već pre simboli neke druge, autorske zbilje i oznake alternativnog, intimnog doživljaja prirode. Nakon 1956. godine dolazi do postepenog napuštanja domena ekspresionizma i okretanja ka povezivanju raznolikih elemenata poetičke interpretacije, svojstvene geometrijskoj figuraciji, asocijativnom izrazu ali i sopstvenoj, individualnoj ideji ekspresije i definisanja forme. Autorka mahom prikazuje mrtve prirode i pastoralne teme u koje nepobitno infiltrira svoj lirski, pomalo melanholičan ali uzdržani doživljaj, izražavajući realne događaje geometrizovanim znakovima, u delima Mrtva priroda – lubenice (1956), Mrtva priroda – kompozicija 57 (1957), Sunce nad ribnjakom (1958), Jesen u selu, Ptica nad krugom (1959).[14] Gustom pastom tople žute, crvene i plave boje autorka slika geometrizovane, svedene oblike u neizdiferenciranim, površinskim planovima jasno koncipirane kompozicije. Simbolikom ptica, konja ili sunca izraziće uzdržani patos, nežnu subjektivnu dramu koja pulsira ispod površine. Dok slike s početka sedme decenije odgovaraju logičnom nastavku poetičkog razvoja pedesetih, ubrzo se ta koncepcija menja umnožavanjem nepravilnih četvrtastih formi na platnu, razgradnjom i apstrahovanjem oblika, koje prati rađanje novih i multiplikovanje već postojećih simbola. Pastoznim nanosom površina platna je „rasparčana“ na nepravilne kvadrate i pravougaonike. Na taj način autorka stvara konstruktivnu bazu dve suštinske ideje ovog asocijativnog slikarstva. Prva bi se mogla nazvati hipotetični pejzaž, sa najkarakterističnijim slikama koje nose nazive Ravnoteža (1960-1961), Biljke graditelji I (1965), Sunce u pejzažu, Letnji dan (1967). Druga ideja Oprešnikove zaokupljena je pretpostavljenim svetom urbanih celina (gradova, utvrđenja, katedrala…), a slike dobijaju manje poetična imena nego u prvom slučaju: Кula Vavilonska (1966), Arhitektonika bilja ΙΙ (1967), Čudna građevina (1970), Tvrđava (1973).[15] Ovaj izmišljeni svet biljaka, sunca, ordenja i imaginarnih građevina čini ambivalentni spoj spokojne prirode i neminovne tuge, utešne sete i ordenja palih junaka, strašnih zgrada i pomračenog sunca. Tokom osme i devete decenije u tematski repertoar sve više se uvlači gorčina, neka zla slutnja. Naslovi dela uvek, makar izdaleka, nagoveštavaju kraj, smrt, uvenuće, gubitak: Nečije poslednje veče (1973), Pogubljenje sunca (1974), Svetionik za potonule (1978), Praznik u mrtvom gradu (1981), Posle izgubljenog meča (1985)… dok i one vedrijeg tonskog doživljaja zaziru od otvorenog izražavanja lepote življenja: Prolećne staze (1970), Svečanost koja još traje (1976), Spokojna večer (1979). Mreža površina jarke žute, crvene i zelene boje gradi asocijativnu „fasadnu koprenu“, „ekran“ koji posmatrača tek donekle upućuje u svet enigmatične simbolike.[16] U različitim varijacijama dominiraju ključna znamenja kao što su krug, orden, vlat trave, ptica ili insekt. Vremenom, fasadna struktura (ekrani, geometrijske plošne površine, itd.) dobija više izraženu vegetativnu formu, a repertoar simbola (ordenje, bilje, ptice, insekti, časovnik) se kontinuirano redefiniše. Slikarstvo poslednje decenije autorkinog života deluje kao sintetički faktor u objedinjavanju celokupnog sadržaja životnog stvaralaštva Ankice Oprešnik. Iako po obrazovanju slikarka, Ankica Oprešnik veoma rano počinje da istražuje mogućnosti koje nudi u to vreme manje frekventna tehnika – grafika, i vrlo brzo će iskoristiti njene kapacitete da ostvari sopstvenu svestranu autorsku prirodu. Uporedo sa slikanjem, a sasvim sigurno i kao prethodnica osnovnoj likovnoj vokaciji, odvijao se njen grafičarski rad. U godinama uspona ove aktivnosti, koje se poklapaju sa periodom sveopšte afirmacije grafike u jugoslovenskoj umetnosti, primetno je prisustvo većeg broja autorki koje su se posvetile ovoj praksi, kao što su Кsenija Divjak, Majda Кurnik, Živka Pajić, Mirjana Mihać. Ovo „žensko“ interesovanje ubrzo jenjava, tako da već na І saveznoj izložbi grafike u Beogradu 1954. godine učestvuju samo Ankica Oprešnik i Mirjana Mihać, da bi iste godine Oprešnikova bila jedina autorka uključena u jugoslovensku selekciju venecijanskog bijenala. Ujedno, ona ostaje skoro usamljen primer umetnice koja se u narednom periodu posvetila istraživanjima u sferi vizuelnih i poetičkih mogućnosti ove tehnike, istovremeno nastavljajući sa učešćem na izložbenim smotrama grafike i nastupajući samostalno sa svojim grafičkim radovima. Nivo stilizacije likovnog izraza razvijenog u ovoj tehnici se povećava iz godine u godinu, prateći ustaljen princip komponovanja: prvi plan naglašenog vertikalizma sa figurama (Žene i mačka, 1954) i kombinacije sličnog prednjeg plana sa gradskom vedutom zbijenih građevina u drugom planu (Porodica u gradu, 1956). U daljim fazama stvaralaštva kao prepoznatljive osobenosti grafičkog kreda ove autorke ostaće „fasadni plan“, stilizovane forme, kao i subjektivni doživljaj realizovane teme (Male radosti, 1959, Veče u polju, 1960).[17] Razvoj osnovnog asocijativno-simboličkog koncepta grafike zaokružuje se krajem šeste decenije, a reprezentativni izbor grafičkih listova prikazan je na samostalnim izložbama pod nazivom „Obične teme“ u Zagrebu 1961, i u Novom Sadu i Zrenjaninu 1962. godine. Теmа kојој sе, tokom šezdesetih, аutоrkа rеdоvnо оbrаćа је pејzаž, u svоm nоvоm ruhu izrаžеnоg linеаrizmа, čiјi аsоciјаtivni kаrаktеr tеži аpstrаkciјi (Arhitektonika bilja, 1967). Uоbličаvајući paralelni tok u sintezu kаkо prеpоznаtlјivih simbоličkih sklоpоvа tako i аpstrаktnih, nеutrаlnih fоrmi, аutоrkа u drugoj polovini sedme decenije grаdi fаsаdе fаntаstičnih zdаnjа, kоја sugеrišu rаzličitе vrstе rаspоlоžеnjа (Nepotrebna predrasuda, 1967). Povodom novosadske izložbe koja je otvorena 1962. godine uz oduševljenje publike i kritike, utiske su izneli Stevan Stanić, Branislav Кupusinac i Mihajlo Dejanović. Zajednički nastup Ankice Oprešnik i Vladimira Makuca u Salonu Moderne galerije u Beogradu 1963. godine, propraćen je afirmativnim kritičkim osvrtima Dragoslava Đorđevića, Pavla Vasića, Кoste Vasiljkovića. Razgovori sa umetnicom, feljtonski i retrospektivni tekstovi i analize sveukupnih tokova savremene umetnosti iz pera Đorđa Jovića, Radovana Popovića, Ljubisava Andrića, Мilоšа Аrsićа, Јаsminе Тutоrоv Bоrјаnоvić, Flоrikе Štеfаn i Slоbоdаnа Sаnаdеrа pružaju nam uvid u njene ideje, stremljenja, osećanja, kreativne napore i želje i otkrivaju skoro intiman portret slikarke.[18] Slоbоdаn Sаnаdеr је uјеdnо i prirеđivаč prvе rеtrоspеktivnе izlоžbе „Аnkicа Оprеšnik, slikе 1945-1969“[19], kojom prilikom on u tеkstu iznosi оsnоvnе kаrаktеristikе njenog krеаtivnоg pоtеnciјаlа, usmеrаvајući pаžnju nа bitnе činjеnicе kоје bismо i dаnаs, sа vrеmеnskоm distаncоm оd pet dеcеniјa, prihvаtili kао rеlеvаntnе: kаrаktеrišе је prеvаshоdnо kао аutоrku izgrаđеnоg ličnоg stilа u оblаsti grаfikе, kојој је nа оvој izlоžbi pružеnа šаnsа dа sе prvi put prеdstаvi zаоkružеnоm slikаrskоm cеlinоm оd 53 slikе nаstаlе „u širоkоm vrеmеnskоm diјаpаzоnu“ izmеđu 1945. i 1969. gоdinе te dа prikаžе cеlоvit pоеtski svеt kојi „оnа dubоkо prоživlјаvа u sеbi, gdе drаmаtsku nоtu pоdrеđuје dubоkоm pоеtskоm nеmiru, dајući uvеk nоvu, humаniјu niјаnsu dоživlјеnоm.“[20] Podsticaj kritičarima da uz primenu uobičajene kritičke i vrednosne aparature u svoje tekstove unesu i primetnu emotivnu notu, verovatno je dalo objavljivanje autobiografske poezije koja je često prisutna u katalozima samostalnih izložbi Ankice Oprešnik: „Čovek raste polako. I biljke polako rastu. Čovek je stvorio zakone sebi i svojoj okolini, i te iste zakone menja ćudljivo i brzo postavljajući nove norme ljudskim vrednostima i lepoti. Biljke nemaju svoje zakone osim onih koje su im propisali priroda i ljudi. Ja imam divne roditelje. Oni su bili prvi koji su mi skrenuli pogled na kratak, ali organizovan i smišljen korak mrava. Pokazali su mi bubu, neveštu i malu kako upada u lukavu paukovu zamku. Govorili su mi, da čak i svaka biljka ima svoju fizionomiju, i da svako drvo grana svoje grane sopstvenom snagom i umešnošću…“[21] Prisustvo ovog i drugih sličnih poetskih fragmenata u katalozima umesto reči uvodničara, koja bi neminovno imala profesionalnu objektivnost i distancu, bilo je da upotpune celinu izložbe predstavom unutrašnje drame koja leži u stvaralačkom podsticaju autorke i oblikuje samo njeno delo. Okretanjem ka izaražavanju sopstvenih ličnih doživljaja, uspomena i snova pomoću kojih artikuliše fenomene unutrašnjeg sveta, Ankica Oprešnik postepeno izgrađuje složen simbolički repertoar. U njenom opusu se paralelno razvijaju i granaju nezavisne, iako međusobno srodne poetičke celine: bez obzira da li se radi o, uslovno rečeno, pejzažima, mrtvim prirodama, građevinama, portretima, ili jednostavno, imaginarnim i oniričnim prizorima, autorka ih upotrebljava kao kreativne povode za specifičan tretman elemenata površine, linije, boje i integralnog ritma grafičke kompozicije. Uprkos dugotrajnom prisustvu u umetničkom životu, ipak je teško sastaviti obimniju biografiju Ankice Oprešnik: nenametljiva po prirodi, često zaklonjena stvaralaštvom supruga Milana Кerca, živela je kroz svoj pedagoški i kreativni rad, a o sebi govorila kroz poetske tekstove i svoju umetnost. Svojim ostvarenjima u slikarstvu i grafici ostavila je traga u okviru ne samo lokalne novosadske, već i srpske i jugoslovenske scene druge polovine XX veka, a danas se njeno delo posmatra u kontekstu celokupnih dostignuća umetnosti na području bivše Jugoslavije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Predraga Vranesevica! Prisutan je i CD na kraju knjige. Ulaz Slobodan Zivko Popovic Ira Prodanov Krajisnik Knjiga Ulaz slobodan posvećena muzici koju je Peđa Vranešević uradio za preko stotinu pozorišnih predstava važan je iskorak u borbi protiv zaborava, koji inače hronično podriva temelje našeg samopoštovanja Saša Rakezić Čak i u nekim razvijenijim zemljama dešava se da daroviti pojedinci svojim delom utiču na širu kulturnu scenu, da `ozrače` prostor u kojem deluju. Na taj način, upečatljivost individualne pojave ponekad liči na čitavu malu instituciju, koja često prevazilazi birokratsku skučenost onih `istinskih` institucija. Jedan od takvih slučajeva je Peđa Vranešević, čovek-scena, koji je – samostalno ili u saradnji sa bratom Mladenom – stvorio ogroman opus filmske, televizijske i pozorišne muzike, jednako kao i muzike za bend Laboratorija zvuka braće Vranešević, koji je osamdesetih godina nastupao na velikim koncertnim podijumima u Jugoslaviji (iako su zahvaljujući svom kolažno-vodviljskom pristupu definitivno bili nešto drukčije od tadašnjeg mejnstrima). Teatralnost njihovog scenskog nastupa imala je elemente cirkusa, sa koloritnim ličnostima kao što su Vilmoš Kauboj ili (bodi-bilder) Petar Čelik, koji su zajedno sa muzičarima nastupali na bini tokom koncerta. Kao svestrana ličnost, Peđa Vranešević se bavio još mnogim drugim aktivnostima – arhitekta po obrazovanju, bio je čak neko vreme zaposlen u Urbanističkom zavodu Novog Sada, ali je upamćen i kao multimedijalni umetnik, aktivan u grupi KOD (1971–1972), koja je bila važna za ranu novosadsku (i jugoslovensku) scenu konceptualne umetnosti. Neko vreme tokom sedamdesetih bio je i filmski kritičar u listu `Indeks`, kao i urednik filmskog programa na Tribini mladih, a počev od ranih devedesetih bio je muzički urednik na TV Novi Sad. Zahvaljujući prepoznatljivom stilu, a reklo bi se i humoru, generacije su odrastale uz, recimo, muziku špice za TV seriju `Poletarac` (koja se nekako organski uklapala uz animacije Dušana Petričića), a numere Laboratorije bile su pop sočinjenija koja su se prilično frekventno vrtela po medijima, što je često zamagljivalo `ezoteričnu` prirodu čoveka koji je u velikoj meri sve to pokrenuo. Predrag i Bata Vranešević ostavili su velikog traga u našoj filmskoj muzici – kritika je reagovala (a festivalski žiriji nagrađivali) na ovu vrstu njihove delatnosti. Njihov impresivan opus obuhvata čak 20 igranih filmova, 57 dokumentarnih, 66 animiranih, 12 kratkih igranih, 11 televizijskih filmova, 18 televizijskih serija itd. Međutim, obimna produkcija muzike Peđe Vraneševića nastala za pozorište (preko stotinu predstava!) potpuno je drugačiji slučaj – iako je publika često bila u stanju da prepozna kompozitora muzičkih numera (iako nisu pročitali afišu ili plakat na kojem je pisalo ime autora muzike), ta muzika je živela koliko i postavka jedne pozorišne predstave. Razume se da, u nekim predstavama, muzika nije ni trebalo da bude nešto drugo nego zvučna kulisa, pa publika nije ni bila naročito ponukana da u muzici koja potcrtava dramaturgiju predstave prepoznaje nekakav individualni izraz. Važnost kompozitorovog rada je iz ovih razloga ponekad bila nepravedno relativizovana. Zato je hvale vredan pokušaj da se ova vrsta aktivnosti Peđe Vraneševića dokumentuje u knjizi, čiji su autori Živko Popović i Ira Prodanov Krajišnik, a izdavač Akademija umetnosti u Novom Sadu. Pored toga što je sarađivao sa značajnim jugoslovenskim rediteljima i pozorišnim kućama, što je već po sebi dovoljno da upiše njegovo ime u anale ovdašnjeg teatra, Vranešević je takođe i sam autor nekoliko projekata koji žanrovski lebde između toliko raznolikih autorovih interesovanja. Da podsetimo, Vranešević je, zajedno sa Želimirom Žilnikom, autor prve naše rok opere, pod nazivom Fabrike radnicima, nastale 1971. godine, a koja je pretpremijeru doživela tek osamdesetih, i to u Fabrici vagona Goša u Smederevskoj Palanci. Žilnik i Vranešević su zajednički potpisali i Gastarbajtersku operu, koja je najpre pripremljena za izvedbu a zatim odbijena od strane prestižnog minhenskog Kamerspil teatra, da bi 1977. bila postavljena u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu. Od značaja je i muzičko-scenski performans Peđe Vraneševića Uzjahati konje Svetog Marka, koji je 1984. godine bio čak pet puta uzastopce izveden u ICA (Institut za savremenu umetnost) u Londonu. Konačno, godine 2011. je Vranešević u Beogradu i Novom Sadu izveo svoju Slet operu Nema zemlja, koja je referisala na autorovu prethodnu saradnju sa Želimirom Žilnikom, ali je osvežena novim dizajnom i muzičkom obradom. Svi ovi projekti su po prvi put dokumentovani na jednom mestu upravo u knjizi Ulaz slobodan, koja je time obogatila istoriografiju našeg teatra ali i popularne muzike (uz sva moguća hibridna prožimanja koja karakterišu neuhvatljiv Vraneševićev opus). Knjiga beleži i brojne aspekte saradnje ovog autora sa pozorišnim rediteljima (Dejan Mijač, Branislav Mićunović, Dušan Jovanović, Vida Ognjenović i ko sve ne…), a posebnu zanimljivost čine anegdote sa rada na predstavama, često zabeležene kroz britke i duhovite Vraneševićeve reminiscencije. Pored svega, tu je i DVD sa muzikom i vizuelnim materijalima iz predstava, što ovaj poduhvat čini važnim iskorakom u borbi protiv zaborava, koji – valjda ćemo se složiti? – hronično podriva temelje našeg samopoštovanja. Predrag Peđa Vranešević (Novi Sad, 27. maj 1946 — Novi Sad, 6. februar 2022)[1][2] bio je srpski muzičar, konceptualni umetnik i arhitekta. Zajedno sa bratom Mladenom 1978. godine pokrenuo je sastav Laboratorija zvuka koji je funkcionisao do 1996. godine.[3] Preminuo je 6. februara 2022. godine posle duge i teške bolesti. Živeo je u Novom Sadu.[4] Muzička karijera Muzikom je počeo da se bavi kao student. U Beogradu je oformio grupu The Best Nothing, ali njihova muzika nije zabeležena. Bend je nastupio na prvoj Gitarijadi u Beogradu 1966. godine i privukao pažnju medija. Po povratku u Novi Sad 1970. i 1971. bio je aktivan kao konceptualni umetnik u okviru kolektiva nazvanog KOD, kojem je pripadao i drug iz detinjstva, Slobodan Tišma. KOD su se zalagali za kritički odnos prema tadašnjoj društvenoj stvarnosti i umetnosti, zbog čega su imali problema sa lokalnim moćnicima iz sfere kulture. Dva člana grupe KOD (Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović) osuđena su na 9, odnosno 8 meseci zatvora zbog svojih tekstova.[5] Zajedno sa bratom Mladenom je između 1969. i 1973. delovao u bendu Med, koji je predstavljao začetak ideje koja je vodila ka Laboratoriji zvuka.[5] Prvi singl Laboratorije zvuka `(Ljubite bez razlike supruge i svastike) Dok vam je još vreme` bio je lansiran na Opatijskom festivalu 1978.[5] Laboratorija zvuka je osamdesetih godina objavila tri albuma i jedan u devedesetim. Pod imenom Laboratorija XXI pojavio se i materijal nazvan `Slet opera Nema zemlja`, kao rimejk rok opere na kojoj su sedamdesetih radili Peđa Vranešević i Želimir Žilnik.[5] 1990. godine zaposlio se kao muzički urednik u Radio televiziji Novi Sad.[6] Braća Vranešević su napisali i u svom studiju snimili muziku i songove za 20 igranih filmova, 57 dokumentarnih, 66 animiranih, 12 kratkih igranih, 11 televizijskih filmova, 18 televizijskih serija, niz kratkih televizijskih formi i nekoliko autorskih filmskih i video radova.[5] Napisao je muziku i za više pozorišnih predstava.

The Society of Unlimited Responsibility - Art as social strategy tvrd povez, ilustracije u boji, 293strane Irena Lagator Pejović 2001-2011 Nakon diplome u oblasti grafičkog dizajna 1999, na Fakultetu Likovnih Umjetnosti Cetinje gdje je studirala od 1995. godine, vizuelna umjetnica Irena Lagator Pejović provela je specijalističku godinu u oblasti savremene umjetnosti na l’École Nationale Supérieure des Beaux-Arts, Le Mans u Francuskoj. Magistrirala je grafički dizajn 2004. godine i grafiku 2011. godine na FLU Cetinje. Doktorirala je 2012. godine na Centru za interdisciplinarne studije u oblasti višemedijske umjetnosti na Univerzitetu Umetnosti u Beogradu. Doktorirala je i 2021. godine na transdisciplinarnim studijama savremene umetnosti i medija na Fakultetu za medije i komunikacije FMK, Univerziteta Singidunum, u Beogradu. Na Univerzitetu Crne Gore radila je kao saradnica u nastavi na Fakultetu Likovnih Umjetnosti, Cetinje, studijski program Grafički dizajn, a u periodu 2001 do 2004. godine.Zatim, kao saradnica u nastavi na Fakultetu Likovnih Umjetnosti, Cetinje, studijski program Grafika, radila je u periodu od 2008 do 2011. godine. U periodu 2009 do 2010. godine bila je i saradnica u nastavi na Fakultetu Likovnih Umjetnosti, Cetinje, na predmetima Osnovi likovnih elemenata I i II i Metodika likovne umjetnosti I i II (specijalisticka godina). Na Univerzitetu Donja Gorica predaje od 2013. godine na Fakultetu za dizajn i multimediju FDM, Fakultetu za kulturu i turizam, FKT, Fakultetu umjetnosti FU na osnovnim i master studijama. Od 2017. godine predaje u svojstvu docenta na istom univerzitetu. Prva monografska publikacija o njenoj umjetničkoj praksi pod nazivom Irena Lagator Pejović, Društvo neograničene odgovornosti. Umjetnost kao socijalna strategija, 2001-2011, koju su priredile Christa Steinle i Karin Buol-Wischenau a čiji je pokrovitelj Ministarstvo kulture Crne Gore, urednik muzej umjetnosti Neue Galerie Graz am Universalmuseum Johanneum u gracu u Austriji, objavljena je 2012. godine sa izdavačem Valter Konig iz Kelna, Njemačka. Samostalnom Izložbom Misliti slikom, izlagala je na 55. internacionalnoj izložbi umjetnosti - La Biennale di Venezia, 2013. godine u paviljonu Crne Gore i to putem selekcijie na pozivnom konkursu. Kustoskinja izložbe je bila istoričarka umjetnosti Nataša Nikčević, dok je izložbu otvorio emeritus profesor i umjetnik iz Njemačke, Bazon Brock. Ovom prilikom, izvršni producent, Centar savremene umjetnosti Crne Gore objavio je trojezični katalog sa esejima Nataše Nikčević i Bazona Brokaa, kao i sa tekstom umjetnice Irene Lagator Pejović. http://www.irenalagator.net/exhibitions/Image%20Think/ NAGRADE: 41. salon 13. novembar. Umjetnička galerija “Miodrag Dado Đurić“, Narodni muzej Crne Gore, Cetinje, 2019. 39. salon 13. novembar. Umjetnička galerija “Miodrag Dado Đurić“, Narodni muzej Crne Gore, Cetinje, 2017. Crnogorska Akademija Nauka i Umjetnosti, CANU, Podgorica, nagrada za stvaralaštvo do 35 godina, 2010. Nominacija za International CEE Henkel Art Award, Beč, Austrija, 2009. Transformacija sećanja. Politike slike: internacionalni bijenale savremene umjetnosti / 24. Nadežda Petrović Memorijal, Čačak, Srbija, 2007. Milunović, Stijović, Lubarda, nagrada Umjetničkog Paviljona Udruženja Likovnih Umjetnika Crne Gore, ULUCG, Podgorica, 2006. 22. internacionalni bijeniale savremene umjetnosti mediteranskih zemalja, Aleksandrija, Egipat, 2003. 4. internacionalni trijeniale grafike, Kairo, Egipat. Prva nagrada, zlatna presa, 2003. 4. cetinjski bijenale savremene umjetnosti Rekonstrukcija, UNESCO nagrada za vizuelne umjetnosti http://portal.unesco.org/culture/fr 2002. 35. herceg-novski zimski likovni salon, Crna Gora, 2002. Velibor Bucko Radonjić, Crnogorsko Narodno Pozorište, Podgorica, 2001. 9. bijenale jugoslovenske studentske grafike, Beograd, 1998. GRANTOVI - Umjetničke rezidencije (izbor): Responsibility and Response-Ability: On the Art of Sharing Research and Reshaping the Future, Department of Visual Culture & Artistic Research, Academy of Fine Arts, Warsaw, in collaboration with Dr Karolina Majewska-Güde, 2021 Art Space Connect conference program 06/07 November 2020 Teritorija kulture: Kako skrenuti sa puta i naći se na pravom mjestu? / Cultural Territory: How to Turn From the Road and Find Yourself in the Right Place 2020. Irena Lagator Pejovic:Un-Limited Responsibility - Artist Talk, Kepler salon, Linz, part of the ,,Global or Alter-Globalist? Contemporary Art Histories from Central and Eastern Europe` symposium, KU Linz. Curated by Karolina Mejwska Guede. 2020. Velike promjene: devedesete. Muzej moderne umjetnosti + Muzej savremene umjetnosti Metelkova, MG+MSUM, Ljubljana, 2019. Konstruisanje utopije. Istočno evropske avangarde i njohovo nasledje, Muzej moderne umjetnosti + Muzej savremene umjetnosti Metelkova, MG+MSUM, Ljubljana, 2018. Postistorija sa Borisom Budenom, ISU-Institut za savremenu umjetnost (NU) sa Narodnim muzejem Crne Gore, Cetinje, 2017. A Natural Oasis? A Transnational Research Program. Institute of Contemporary Art Cetinje (ngo) Montenegro, Art Museum of Montenegro, Montenegrin Gallery of Arts Miodrag Dado Đurić, 2016. BONE_bucky`s classroom, Performance Festival, Universität Bern, MA Contemporary Arts Practice und MA Scenic Art Practice, Bern, Švajcarsk, 2013. Teatro Rossi Aperto, Piza, Italija, 2012. Umetnik kao publika, Salon muzeja savremene umetnosti, Beograd, Srbija, 2012. AiR (Umjetnička rezidencija): Krems an der Donau, Austrija, 2009/2010. AiR/simposium: ORTung, Salzburger Kunstverein/Deutschvilla, Strobl, Austrija, 2009. AiR: KulturKontakt, Beč, Austrija, 2009. AiR: Viafarini, Milano, Italija, 2007. AiR: Neue Galerie am Universalmuseum Joanneum, Grac, Austrija, 2005/2006. Modelmania: sa Olafur Eliasson i Yona Friedman, ArtExperience Domus Academija, Venecija, Italija, 2005. AiR:Festival D´Avignon, Francuski Kulturni Centar, Podgorica. Avinjon, Francuska, 1998. SAMOSTALNE IZLOŽBE (izbor): 2022. Povezani pejzaži, Fondacija Petrović Njegoš u saradnji sa centrom savremene umjetnosti Crne Gore, kustoskinja Kaarolina Majewska-Gude. 2019. Za opšte dobro - For the Common Good, KU Linz, sa razgovorom umjetnice u Kepler Salonu, Austrija, Kustos: Karolina Majewska-Güde. 2013 Image Think. Montenegrin Pavilion at the 55th International Art Exhibition - La Biennale di Venezia. http://www.irenalagator.net/exhibitions/Image%20Think/ 2012. Društvo neograničene odgovornosti, centar savremene umjetnosti Villa Pacchiani, Santa Croce sull`Arno, Italija. Društvo neograničene odgovornosti, Muzej savremene umetnosti, Beograd, Srbija. 2010. Sfere: Irena Lagator & Wendelin Pressl. IG Bildende Kunst, Beč, Austrija. 2008. What We Call Real, Atelje DADO galarija za savremenu umjetnost, Narodni muzej, Cetinje. 2007. Is It Still Winter, Outside: Muzej savremene umjetnosti, Banja Luka, Bosna&Hercegovina. Living Space, galerija ”Beograd”’, Beograd, Srbija 2006. Living room, Umjetnički paviljon ULUCG, Podgorica. Crna Gora. Un abbraccio nello spazio, GAP, sala za čekanje, Željeznička stanica, Bari, Italija, site specific projekat 2005. Opening of the book, Galerija Macchi, Piza, Italija. Please wait here, Crkva San Zeno, u sadardnji sa Fondacijom TESECO za savremenu umjetnost, Piza, Italija, site specific projekat Šta nedostaje, Galerija HAOS, Beograd, Srbija. 2004. Passerby! Galerija Kulturni Centar Beograda, Srbija Otvaranje knjige, Galerija Biljarda, Narodni muzej Crne Gore, Cetinje. Crna Gora. GRUPNE IZLOŽBE (izbor): 2022 Collections For A Solidary Future, Koroška galerija likovnih umetnosti (KGLU), Slovenj Gradec, Slovenia, curators: Nada Baković, Marina Čelebić, Anita Ćulafić, Natalija Vujošević, Katarina Hergold Germ, Andreja Hribernik. Art at Work. At the Crossroads Between Utopianism and (In)Dependence, Museum of Contemporary Art Metelkova (+MSUM), Ljubljana, Slovenia. Curated by Zdenka Badovinac, Ana Mizerit, Bojana Piškur, Igor Španjol. 18th Tallinn Print Triennial - Warm. Checking Temperature in Three Acts, Tallinn Print Triennial, Estonia, curated by: Rona Kopeczky 2021 Beyond Art Groups – The New Art Apparatus, P74 Gallery, Ljubljana, Slovenia, curated by: Miško Šuvaković, Darko Šimčić Future in Debris/Future Ecologies, Petrović Njegoš Foundation, Podgorica, Montenegro, curated by Natalija Vujošević. Awarded at Memorials. From the XX to XXX Memorials of Nadežda Petrović, Galery Nadežda Petrović, Čačak, Serbia. 2020 Night in Montenegro and Other Stories, Art gallery “Miodrag Dado Đurić“, 13. November salon, National Museum, Cetinje, Montenegro, curated by Petar Ćuković. Mines of Culture - From Industrial to Art Revolution, Academy of Applied Arts Rijeka, exhibition is part of the 3rd Biennial of Industrial Art `Ride into the Sun`, Labin, Croatia. Reflections of Our Time: MoCA Acquisitions 1993-2019, Museum of Contemporary Art, Belgrade, Serbia 2019 41. salon 13. novembar. Umjetnička galerija “Miodrag Dado Đurić“, Narodni muzej Crne Gore, Cetinje. 100 godina Bauhausa. Kontekstualizacije i rekontekstualizacije bauhausa u Jugoslovenskom umjetničkom prostoru, Arhitektonski fakultet I Gete institute Beograd; Umejtnički paviljon Podgorica, kustos: Miško Šuvaković. 2018 Perceptions: Why Have There Been No Great (Wo)Men Artists? Umjetnička galerija “Miodrag Dado Đurić“, Narodni muzej Crne Gore, Cetinje. Unprofessional, Art galerija_Muzeji i galerije Podgorice, Podgoričko kulturno ljeto. Comrades - Women`s Movement in Montenegro 1943-1953, Petrović Njegoš Foundacija, Podgorica, Montenegro. 2017. 39. salon 13. novembar. Umjetnička galerija “Miodrag Dado Đurić“, Narodni muzej Crne Gore, Cetinje. Drugarice: ženski pokret u Crnoj Gori 1943-1953. Umjetnička galerija “Miodrag Dado Đurić“, Narodni muzej Crne Gore, Cetinje. Od industrijske do umjetničke revolucije, Art radionica Lazareti - Galerija Otok, Dubrovnik, Hrvatska. Mitologije, Phest 2017, palata Palmieri, Monopoli Italija. 2016. D´une Méditerranée, l´autre - FRAC - Provence-Alpes-Côte d’Azur, Marseille, kustosi: Francesco Bonami, Emanuela Mazzonis, Pascal Neveux, Ricardo Vazquez. How to Picture Living Systems, with artists: Peter Weibel, Martin Walde, Mariateresa Sartori, Petra Maitz, Irena Lagator Pejovic and John Aslanidis; kustos Petra Maitz. KLI Institute, Klosterneuburg (Beč), Austria. Normalities, Austrian Cultural Forum New York, New York City, NY. Kustos: Marko Lulić i Christine Moser #Makeamericagreatagain - Whitebox Art Center, New York City, NY Normalities, Austrian Cultural Forum New York, New York City, NY. Kustos: Marko Lulić iChristine Moser http://www.acfny.org/media/press-images-texts/normalities/ #Makeamericagreatagain - Whitebox Art Center, New York City, NY http://whiteboxnyc.org/event/makeamericagreatagain/ 2015 Fiery Greetings - Lothringer13 - Städtische Kunsthalle München, Munich http://www.lothringer13.com/ausstellungen/fiery-greetings-2/ the voices of the sirens - Space for conemporary art. Montagu bastion, Gibraltar, Velika Britanija From Industrial to Art Revolution - Remont galerija, Beograd Fiery Greetings, Museum of Yugoslav History, Belgrade. Coexistence: for a New Adriatic Koinè, Fondazione Pino Pascali, Polignano a Mare, Bari, Italija. 2014 Mines of Culture - from Industrial to Art Revolution, Labin Art Express L.A.E. XXI, Labin Criatia. Kustos: Branko Franceschi. Coexistence: for a New Adriatic Koinè, Museum of Modern and Contemporary Art of Rijeka, Hrvatska. the Sea is My Land. Artisti dal Mediterraneo, La Triennale di Milano. Design Museum, Milan, Italy. Curated by: Francesco Bonami and Emanuela Mazzonis. https://bnl.it/comunicazione/theseaismyland/ 2013 BONE 16, Performance Art Festival, Bern, Switzerland the Sea is My Land - Artisti dal Mediterraneo. MAXXI, Rome, Italy. Curated by: Francesco Bonami and Emanuela Mazzonis. https://bnl.it/comunicazione/theseaismyland/ Spring Exhibition 2013, Kunsthal Charlottenborg, Copenhagen, Danska Subjective Maps/Disappearances, National Gallery of Iceland, Reykjavik,Island Roaming. On File. Platforma Space, MNAC Annex, National Museum of Contemporary Art, Bukurešt. 2012 Crossings - Montenegrin Contemporary Art in the XXI Century, `Erarta` Museum of Contemporary Art, Saint-Petersburg /// NCCA, National Centre for Contemporary Art, Ekaterinburg, Rusija. Est/Ovest, Museum of Contemporary Art `Palazzo Pino Pascali`, Polignano a Mare, Italy. Kustosi: Rosalba Brana, Mariapaola Spinelli, Antonio Frugis. The Land Seen From the Sea, Museum of Contemporary Art, `Villa Croce`, Genova, Italy Tag, International festival Sarajevo - `Sarajevo Winter`, Collegium Artisticum, Sarajevo, B&H 2011. Untitled (History),12. Istanbulsko bijenale savremene umjetnosti, Istanbul, Turska. Algebra, ITS-Z1 International Test Site, Beograd, Srbija. 2010. Geografija bliskosti, MCA, centar savremene umjetnosti, Valletta, Malta. Orte/Nicht-Orte. Ortung 2009. Salzburger Kunstverein, Salzburg, Austrija. Ortung 2009. Deutschvilla, Strobl, Austrija. Little Constellation – Pogled na savremenu umjetnost u Geo-Kulturalnim Mikro zonama i malim državama Evrope, Fabbrica del Vapore/Careof, Milano, Italija. 2009. Little Constellation – Pogled na savremenu umjetnost u Geo-Kulturalnim Mikro zonama i malim državama Evrope, galerija Neon Campobase, Bolonja, Italija. Grafika i novi mediji, Centar savremene umjetnosti, Podgorica; Moderna galerija ,,Likovni susret”, Subotica, Srbija. AiR 2009: Petrusevska, Bazak, Lagator, ArtPoint galerija, KulturKontakt, Beč, Austrija. 2008. Biblioteka. Otvorena knjiga Balkana. I internacionalni bijenale savremene umjetnosti, galerija Kulturni Centar, Čačak, Srbija. Biblioteka. Otvorena knjiga Balkana. I internacionalni bijenale savremene umjetnosti, Collegium Artisticum, Sarajevo. B&H. Grad. Lice grada, galerija Kulturni Centar, Srbija. Grad. Lice grada, ČačakNarodni muzej, Kruševac, Srbija. 2007. Transformacija sećanja. Politike slike: Internacionalni bijenale savremene umjetnosti /24. Nadežda Petrović Memorijal, Čačak, Srbija. Prepoznavanje, Art Paviljon, ULUCG. Podgorica. Crna Gora. No Restriction, 40. hercegnovski zimski likovni salon, Herceg Novi. Crna Gora. 2006. Artist-in-residence 2006+2006, Neue Galerie am Universalmuseum Joanneum, Grac, Austrija. Gates, GAP. Bari, Italija. Fuori è un giorno fragile, Galleria Studio legale, Caserta, Italija. Eastern neighbours, Cultural center Babel, Utreht, Holandija. Na drugi pogled, Pavelhaus, Lafeld, Austrija. Ennui, FACT, Foundation for Art and Creative Technology, Liverpul, Velika Britanija. Fuori è un giorno fragile, Imbiancheria del Vajro, Chieri, Torino, Italija. Non places, Roda Stein, Gotenborg, Švedska. Novi talas, o specifičnostima izraza na umjetničkoj sceni u Crnoj Gori, Centar Savremene Umjetnosti, Podgorica. Crna Gora. Novi talas, o specifičnostima izraza na umjetničkoj sceni u Crnoj Gori, Colegium Artisticum, Sarajevo. B&H. 2005. Montenegrin Beauty, Künstlerhaus Bethanien, Berlin, Njemačka. Montenegrin beauty, Motorenhalle, Drezden, Njemačka. Na drugi pogled, Salon Muzeja Savremena Umjetnosti, Beograd. Srbija. Ennui, S1 salon, Šefild, Velika Britanjia 2004. Violenta Imaginii, Imaginae Violenti, 1. Buckurešt bijenale savremene umjetnosti, Bukurešt, Rumunija. V cetinjski bijenale: Orhideja, zatvor “Bogdanov kraj“, Cetinje V cetinjski bijenale: Love it or Leave it, galerija Biljarda, Narodni muzej Crne Gore, Cetinje. Artikuliranje, BELEF ’04, beogradski letnji festival, Beograd. Srbija. Paralelni svjetovi-čudna tačka tenzije, galerija Biljarda, Narodni muzej Crne Gore, Cetinje. Aktuelni trenutak u crnogorskoj likovnoj umjetnosti, Mestna galerija, Ljubljana, Slovenija. 2003. Varijacije u balkanskim prostorima, Solun, Grčka. internacionalni bijeniale savremene umjetnosti mediteranskih zemalja, Aleksandrija, Egipat. FONA internacionalna izložba savremene umjetnosti, Muzej Savremene Umjetnosti, Rijeka, Hrvatska. Logično, BELEF ’03, beogradski letnji festival, Beograd, Srbija. Montenegrin Beauty, Budva Grada teatar, Crna Gora. Montenegrin Beauty, Paviljon Veljković,CKZD-Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, Srbija. 4. internacionalni trijeniale grafike, Kairo, Egipat. Trash Aesthetics, Trash Ideology, Trash Technology, 25. Moskovski internacionalni filmski festival. Moskva, Rusija. 36. herceg-novski zimski likovni salon, Crna Gora. 2002. XII prostorni internacionalni bijenale grafike, Seul, Koreja. Lice, identitet, Narodni muzej, Kraljevo Rekonstrukcija, 4. Cetinje internacionalni bijenale savremene umjetnosti, Crna Gora. Aprilski susreti, galerija SKC, Beograd, Srbija. 5. Koči Internacionalni Triejnale grafike, Ino-cho muzej papira, Ino, Japan. as02: aprilski susreti, SKC, Beograd, Srbija. 35. herceg-novski zimski likovni salon, Crna Gora. 2001. 15. internacionalna izložba crteža, Muzej savremene umetnosti, Rijeka, Hrvatska. 21. internacionalni bijeniale mediteranskih zemalja, Aleksandrija, Egipat. Lanac otkrivanja, svremena crnogorska umjetnost. Lokacija Kosmač (Cetinje-Budva). L’Arte per la Citta per l’Arte, Sala Murat, Bari Italija. Vatra, St. Paul de Vence, Francuska. Château d’Oiron, Oiron, Francuska III internacionalni trijeniale grafike, Kairo, Egipat. 1998. Agart World Print Festival, Ljubljana, Slovenija. IX bijenale jugoslovenske studentske grafike, Beograd, Srbija.

Lepo očuvano Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950. COBISS.SR-ID - 133303047 (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/133303047) Садржај 1 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 2 ПЕЧАЛБАРСКЕ ПЕСМЕ 3 ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ 3.1 А) УСПАВАНКЕ 3.2 Б) ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ 3.3 В) ЉУБАВ МАЈКЕ И ДЕЦЕ 4 СТАРЕ РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ 5 УМЕТНИЧКЕ ПЕСМЕ И НАРОДНЕ ПЕСМЕ СА СЛИКОВИМА 6 ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ 6.1 А) СВАДБЕНЕ ПЕСМЕ 7 Референце ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ[уреди] 1. Ај, висока си, висока планино 2. Што имаш косе, љат, мори љаљо 3. Шта ћу, боже, шта ћу, боже, дика ми не може 4. Бога моли младо ђаче 5. Ангелина воду лила 5. Ангелина воду лила (Варијанта) 6. Служим цара три године дана 7. На две грањке две јабуке 8. Долетеше два сокола 9(а). Ој, јабуко зеленико, зеленико 9(б). Ој, јабуко зеленико, зеленико 9(в). Ој, јабуко зеленико, аман 9(г). Ој, јабуко зеленико 10. Оре, аго, аго, буљукбашо 11. Од кати сом, маје, бећар било 12. Симбил цвеће, море, симбил цвеће 13. Побратаме, ти видоф дивојка 14. Каранфиле, цвеће моје 15(а). Што тај сокак на каранфил мирише 15(б). Што тај сокак, аман 16. Љубичице, љуби ме за драго 17. Љубичице, љубичице 18. Невен вене 19(а). На миндер ми до три Анке сеђау, сеђау 19(б). Под пенџер јој до три цвета цветау, Лено 20. Синоћ ми драги долази 21. Мајко мила 22. Коња ми јаше, бре џанум 23. Савила се бела лоза винова 24. Ја посади виту јелу 25. Сади ружу 26. Сиви сокол долетео 27(а). Прелетеше тице ластавице 27(а). Једва чекам да недеља дође 27(б). Једва чекам да недеља дође 28. Мара ми шета 52. Разболе се Ванка 53. Разболе се дилбер Тута 54. Болна љуба, болна љуба 55. Џанум, зађе слунце 55. Ајде, слунце зађе (Варијанта) 56. Волело се двоје млади 57. Разболе се Ленче 58(а). И! Под ноћ ти пођо 58(б). Под ноћ пођо на воду, лале лако 59. Порани рано на воду 60. Љуљанка ми се љуљаше, море, јагње бело 61. Умре и загина, мајчице милале 62(а). Кој ће ти купи ал канаринче 62(б). Кој ће ти купи ал канаринче 63. Варај, Стамено 64(а). Ој, Като, Като, мори Пећанке 64(б). Ој, Като, Като, мори Пећанке 65. Да л’ си месила, мори, белу погачу 66. Девојче, девојче, девојче шарено 67. Ори Лешо, Лешо, Лешо, бе дејче 68. Шарено пиле, џанум 69. Донке, мори, Донке девојке 69. Жени ме, мaјко, жени ме 70. Ти сом сакала шес године 71. Мене мајка једну има 72(а). Три девојке запојале 72(б). Три девојке запевале 73. А што ми се памет померава 74(а). Шта се оно зелени 74(б). Шта се оно зелени 74(в). Шта се оно зелени 75(а). Иди, дојди, Асан-ага, на пенџера 75(б). Иди, дојди, Асан-ага, на пенџера 76(а). Ој, весело, веселице 76(б). Ој, весело, веселице 77. А што ти је, када Коцо 78. Ил ми грми, ил ми грми 79. Назли Петко, богме, офце чува 80(а). Шта се сјаји тамо горе 80(б). Што засјајна тамо горе 80(в). Што засјајна тамо горе 81. Аман, мајка Нацу 82. Алтано кад’но мори, припни на колена 83. На три гранће, јадо, три јабуће 84. Зора руди, ај, зора руди 85(а). Џан’м, Имер-ага, Имер-паша 85(б). Џан’м, Имер-ага, Имер-паша 86. Текст код мелодије. Певао Зарије Зарковић, шофер (Гњилане, 1947). 87(а). Аман, воденичаре, стар пријателе 87(б). Кузум, воденичар, море, воденичар 88. Аој коњче, добро моје, а шта ти се додијало 88. Ој, коњићу, добро моје (Варијанта) 89(а). Вино пије Дојчин Петар 89(б). Опио се Дојчин Петар 90. Ево, већ је трећа вечер 91. Кара-Алија, кара ли те мати 92. Мајчице, мори, мила, премила 93. Ој, девојко, сас мајку вечерај 94. Ој, девојко, кара коса 95(а). Ој, девојко, те обрве твоје 95(б). Ој, девојко, те обрве твоје 96. Пала је магла, море, над Рајановце 97. Разболе се, мајко 98. У колибу пудар, мори 99. Чија ли је оно девојка 100. Која беше синоћ на вратима, неверо 101. Никнало, никнало, бело цветиче 102. Зар ја немам русе косе 103. Жалос моја, и! 104(а). Ветар душе 104(б). Ветар душе 104(в). Ветар душе 105(а). Чарна горо 105(б). Чарна горо, чарна горо 106(а). Месечина, месечина 106(б). Месечина сву недељу дана 106(в). Месечина сву недељу дана 107. Пала магла кроз махалу 107. Пала магла кроз махалу Пуховац 108. Развило се бадем дрво, мила нано 109. Ситна киша заросила, нане 110(а). Ај, дошла Дрина 110(б). Дошла Дрина 111(а). Не чудим се шиби у планини 111(б). Не чудим се шиби у планини 112(а). А што ми се бунар вода мути 112(б). А што ми се бунар вода мути 112(в). А што ми се бунар вода мути 113. Девојка изашла 114. Друг се другу, море, друг се другу 115(а). Листај ми, горо зелена 115(б). Лиснај се, горо 116. Чуј, драгане, одо за другога 117. Мајчице, мила, премила 118(а). Чарне очи у драгана мога 118(б). Чарне очи у драгана мога 118(в). Чарне очи у драгана мога 119(а). Сунце јарко, не сијаш једнко 119(б). Сунце јарко, не сијаш једнко 120. Мерак имам, море, мерак имам 121. Киша пада, трава расте 122. Пуче пушка више града 123. Мурсел ми седи више село, ајде 124. Тамна ноћи 125. Карала мајка Фанију 126(а). Мајкале Назу, еј, Назо 126(а). Мајкале Назу, еј, Назо (Варијанта) 126(б). Ај, мајка Мару 126(б). Мајка Мару на вечеру звала (Варијанта) 127. Кој те даде, мори, Лизуле 128. Назли јеленче, злато моје 129. Добро вече, мила моја 130. Не плачи, Стано мори 131. Имам мужа великога 132(а). Имам мужа ка пужмужа, бре! 132(б). Имам мужа ка пужмужа 132(б). Имам мужа ка пужмужа (Варијанта) 132(б). Имам мужа ка пужмужа (Варијанта) 133. Лешо пиле, лешо ћеро, мајкина калешо 134. Срце ми болује 135. Ој, Ајшо, Ајшо, момиче младо 136. Кад сам била девојана 137. Двоје су се заволели млади 138. Еј, жалос моја, и! 139. Дај девојко, дај девојко, мама и помама 140. Ружа сам, ружа 141. Ранио сам јутрос рано 142. Тресну девојче јабуку 143. Текла вода текелија 144. Текла ми је ладна вода Бистрица, Бистрица 145(а). Да ја знајем, мори мајкеле 145(б). Да знам јадна ја, да знам, јадна 145(в). Еј, да знам, јадна, море 146(а). Саба зора, сунце огрејало 146(а). Девојка је у гори стајала (Варијанта) 146(б). Саба зора је 147. Дајте ми, моми, една чаша вода 148. Бре девојко, душо моја 149. Излези, старо Сајдиче, леле 150. Ај, јадан Мујо, што те паша кара 151(а). Бостан саде, море, бостан саде 151(б). Девојке су бостан посејале 151(в). Три девојке башчу заградише 152. Де си била, Недо, Недо чанаклијо 152. Што си дошла, Вето, Вето Ћор-Лекина (Варијанта) 153. Горанине, ћафанине 154. Еј, црне очи, да вас бог убије 155. Ћеро мила, ћеро мила 156. Из Јањева пођо, море, из Јањева пођо 157{а). Ја прошета доле, горе сокаке 157(б). Ја прошета горе ми, доле 158(а). Лепа Цанка двори мела 158(б). Лепа Цанка двори мела 158(в). Лепа Цанка двори мела 158(г). Лепа Цанка двори мела 159. Обложи се момче и девојче 160. О, мој Мијо 161. Расла је јела, јелика, вај, вај! 162. Које ли је доба ноћи, вај! 163. Чарне очи 164. Што л’ га снађе 165. Еј у Призрену ПЕЧАЛБАРСКЕ ПЕСМЕ[уреди] 166. На гурбет ће идем 167. Мело, мело, Себуранче два равни дворои 168. Гледај ме, гледај, бре гледанице 169. Бре, угурола, сирома 170. Зора зори, дан се бели 171. Мој се драги на пут спрема 172. Како ће се одвојиме, еј, моме! 173. Ја ти бринем твоју бригу 174. Ја сум се напроменило 175(а). Босиоче мој зелени 175(б). Босиоче мој зелени 175(в). Босиоче мој зелени 175(г). Босиоче мој зелени 176. Ој, ти, тице ластавице 177. Туђа земљо, туго моја 178. Киша пада, трава расте 179(а). Ја се диго јутрос рано 179(б). Ја урани јутрос рано 179(в). Ја ураних јутрос рано 180. Што ти лика 181. Ај, бели лице Призренка девојка 182. Туђа земљо, земљо клета 183. Пошла је Борка уз брдо, низ брдо 184(а). Синоћ стиже младо момче 184(б). Синоћ ми стигла ситна књига 185. Драга моја, јеси л’ ми заспала 185. а Драга моја, јеси л’ се удала (Варијанта) 185. б Кад се Јово из Стамбола врати (Варијанта) 186. Кад се Јово из Стамбола врати 187. Се заженило спаиче, леле ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ[уреди] А) УСПАВАНКЕ[уреди] 188. Нани, нани 189. Нина мајка сина да ми спава 190. Сан заспа ђузел Марче у башче Б) ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ[уреди] 191. Зунзар ми менту женише 192(а). Три кутије из чаршије 192(б). Оће јежо да се жени 192(в). Оће јежо да се жени 192(г). Оће јежо да се жени 192(д). Оће јежо да се жени 192(ђ). Оће јежо да се жени 193. Пошла Ђурђа на пазар В) ЉУБАВ МАЈКЕ И ДЕЦЕ[уреди] 194. Прошетај ми, злато * 194. Прошетај ми, драга (Варијанта) 195. Свуноћ виле прооде 196. Стојан свири, посвиркује 197(а). Навали се Шар Планина 197(б). Растури се Шар Планина 198(а). Возила се по мору галија 198(б). Возила се по мору галија 199. Рани мајка, чујте, почујте! 200. Пију вино два Јакшића млада 201. Што се бели, бабо мори 202. И, роса паде 203. И, висока је 204. Дошла је сестра Јелена 205. Пошла Бојана, море 206(а). Што Морава мутна тече, ај, вај! 206(б). Што Морава 207. Сеја брата на вечеру звала 207(б). Наградила сестра бареницу 208. Чудно чудо с’м видела 209(а). Имала мајка 209(б). Имала мајка 210. Офце чува Јован и Јованка СТАРЕ РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ[уреди] 211. Браћо и господо 212. Везден (ми) веза свилено марамче 213. Зејнелова мајка, нано 214. Јани коња, Омер-аго 215. Маријо, дели, бела кумријо, мори! 216. Митровице, скоро начињена 217. Не седи, Ђемо, не седи, синко 218. Недо, Недо, Недо 219. Ој, ти, дрво, високо ли растеш 220. Прошета се Гајка 221. Пуче пушка, Јагодо 222. Соко бира где ће наћи мира 223. Соко бира где ће наћи мира 224. Што ти чело невесело УМЕТНИЧКЕ ПЕСМЕ И НАРОДНЕ ПЕСМЕ СА СЛИКОВИМА[уреди] 240. Ој, девојко ђаволе, ђаволе 241. Кажи мала 242. Створићу се мрена риба 243. Шетао сам свуд по свету 244(а). Штуца ми се, помиње ме мајка 244(б). Штуца ми се, помиње ме мајка ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ[уреди] А) СВАДБЕНЕ ПЕСМЕ[уреди] 245. За град зађо, и! 246(а). Девојка је зелен бор садила 246(б). Девојка је, девојка је 246(в). Девојка је зелен бор садила 246(г). Девојка је, сеф да га 246(д). 247(а). Дуни ми, дуни, лађане 247(б). Дуни ми, дуни, лађане 248. Играло коло под Видин 249(а). Што је лепо рано уранити 249(б). Ај, што је лепо рано подранити 250. Излегни, Марче, излегни 251. За градом, за градом вода студена 252(а). Сади ружу 252(б). Сади ружу 253(а). Три путника, лале мој 253(б). Три путника путом путоваше 254. Што ту нема Цвета, мила нано 255. Стојна мома бразду копа, дадо 256. Ајде, Стамено, бела румено 257. Ајде, бе, Лешо, да бегаме није 258. Атиџиче, отвори вратиче 259. Атинџче, бело, црвено 260. Ори Пембе, пембе Дуде 261. Се валила, џанум 262. Ке сом сакало, мила нанице 263. Ој девојко, боју ти турамо 264. Смиљ Смиљана 265. Мара девојка три венца плела 266. И! бричи ми се, и! в1. Дзвездо дано, не огреј ми рано в2. Кујунџија, тако ти заната 267. Колико су шарке 268. Густа ми магла паднала, море 269. Текла вода студена 270. Заспа, задрема 271. Еј, што настаде ова добра година 272. Зора зори 273. Редом, по редом, јасење 273(в). Редом, по редом, јасење 274. Ђуљ Ђулија под ђуља заспала 275. Луг се зелењаше 276. Препојало мор пиленце 277. Свуноћ ми биљбиљ препева 278. Прелетеше, аман, два бијела 278(б). Ај, прелетела два млада биљбиља 279. Бре девојко, девојко 280(а). Свуноћ ми санак не дође 280(б). Певала Добрила Столић (Велика Хоча, 1946). 281(а). Славељ тица запојала 281(б). Ајде, Като, ајде, злато 281(в). Устај Като, устај злато 282(а). Два билбила свуноћ препојала 282(б). Певао Стеван Живковић, столар (Вучитрн, 1947). 282(в). Певала Крстана Николић (Ораховац, 1946). 283. Девојчице, турунжице 284. Расти, расти, мој боре зелени 284(в). Ој убава, убава девојко 285. Покрај пута родила јабука 286. Девојка се, ај, девојка се 287. Берите се, мори, мило свује 288. Купала се Дреновка девојка 289. Ој девојко, ој неверо 290. Ој девојко, невернице Narodne igre jugoslavije srbije srpske srpski folklor