ROBIJA Škola revolucionara 1-2 Robija 1 i 2 (knjiga prva i knjiga druga) PERFEKTNO stanje....za kolekciju..... Ljubiša Ristović, Savo Kržavac Radni naslov dela: Robija - škola revolucionara Partizanske staze, Beograd, 1968. Predgovor napisao: Edvard Kardelj Izdavač PARTIZANSKE STAZE.. 501 + 543 str. tvrd platneni povez, ilustrovane. Josip Broz TITO... Knjige su NOVE..... M

Lazo M. Kostic Hrvatska zverstva u Drugom svetskom ratu – prema izjavama Pvelićevih saveznika (ćirilica) Autor: Lazo M. Kostić Izdavač: KO, Knjižarnica Obradović Biblioteka Istraživanje prošlosti Godina izdanja: 1990 Broj strana: 311 Format: 20 x 13cm Povez: Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Opis i stanje: U tri dela: 1. Izveštaj iz nemačkih izvora 2. Nemačko Mađžarski prikazi 3. Podaci iz Italijanskih izvora, sadržaj na slici, veoma dobro očuvano Tags: Ratni zločin Genocid 26.12.2023.

1. Vojvoda Živojin Mišić: Moje uspomene 2. Vojvoda Stepa Stepanović (1) / Savo Skoko, Petar Opačić 3. Vojvoda Stepa Stepanović (2) / Savo Skoko, Petar Opačić 4. Vojvoda Radomir Putnik (1) / Savo Skoko 5. Vojvoda Radomir Putnik (2) / Savo Skoko 6. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje (1) / Đorđe Đ. Stanković 7. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje (2) / Đorđe Đ. Stanković Beograd 1985. Tvrd povez, zaštitni omot, zaštitna kutija, ćirilica, ilustrovano, 390 + 271 + 309 + 392 + 324 + 308 + 239 strana. Knjige su odlično očuvane. Moografija o Živojinu Mišiću obuhvata uspomene ratnika i propratnu studiju dr Sava Skoka. Dvotomna studija o Stepi Stepanoviću (autori su poznati vojni istoričari dr Savo Skoko i dr Petar Opačić) prati životni i ratnički put ovog vojskovođe, od rođenja pa do njegove smrti. U dvotomnoj studiji o Radomiru Putniku, dr Savo Skoko je obuhvatio ceo život ovog vojskovođe, ali je istovremeno dao i važan prilog poznavanju vojne i političke istorije Srbije i Evrope krajem 19. i početkom 20. veka. Dr Đorđe Stanković, iskoristio je razna dokumenta mnogih domaćih i inostranih arhiva, i u dva doma obradio pitanje nastajanja Jugoslavije. Uz to je predstavio zanimljivu i kontroverznu ličnost naše nedavne prošlosti, Nikolu Pašića.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Izdavač: Ljiljana Nastić, Beograd 2005; Detaljnije: Mek povez, strana 408+285, ilustracije, 20cm Enciklopedija arheoloških spomenika na egejskim i mediteranskim obalama Turske. Verovatno jedinstveno na našem jeziku, ovo delo daje sveobuhvatan prikaz lokaliteta antičkog doba, kao i ostalih istorijskih epoha od Troje, preko Izmira i Efesa do Bodruma i Marmarisa (Turska 1) i od Fethije, preko Antalije do krajnjeg istoka, Hataja (Turska 2). Nezaobilazni turistički vodič za Tursku, knjiga za sve koji žele da upotpune svoja znanja iz oblasti umetnosti, mitologije, istorije I geografije ovog dela sveta .

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Milenko M. Vukićević (1807–1935) zauzima istaknuto mesto među piscima srpske istorije. Napisao je veliki broj istorijskih dela, monografija, rasprava, studija i drugih naučnih priloga, a osnovu njegovog istoriografskog rada čini proučavanje Prvog srpskog ustanka. Njegovo životno delo – obimna istorijska monografija „Karađorđe„ (I, 1907; II, 1912) predstavlja sintetičku studiju prostranog zahvata pisanu na osnovama izučavanja naučne literature i arhivske građe...

Nikola Koljević: Stvaranje Republike Srpske, dnevnik 1993-1995, knjige 1 i 2. Никола Кољевић: Стварање Републике Српске, дневник 1993-1995, књиге 1 и 2. Izdavači: Službeni glasnik Republike Srbije i Službeni glasnik Republike Srpske. Biblioteka: Društvena misao. Mesto izdavanja: Beograd. Godina izdanja: 2008. Povez: tvrdi-karton, šiveno. Pismo: ćirilica. Broj strana: 744 + 12 strana sa slikama + 465 + 10 strana s mapama i faksimilima. Format: 24 x 17,5 cm. Ilustracije: fotografije u boji,mape, skipe terena, faksimili,... Knjige su nove. Za potpuni izgled i sadržaj knjiga pogledajte slike u prilogu. O ovom delu: `Стварање Републике Српске: дневник : 1993–1995 је документарно дело објављено у две књиге српског политичара, универзитетског професора, доктора наука и теоретичара књижевности Николе Кољевића (1936–1997) 2008. године у издању Службеног гласника из Београда и Службеног гласника Републике Српске из Бања Луке. Књиге је приредила Милица Кољевић. О аутору: Никола Кољевић (Бања Лука, 9. јун 1936 — Београд, 25. јануар 1997) је био потпредсједник Републике Српске, српски члан Предсједништва СР Босне и Херцеговине и предсједник Политичког савјета Српске демократске странке (СДС). О књизи: Књига је објављена једанаест година од смрти аутора, мада су се делови књиге појавили и раније. Припремила ју је Милица Кољевић, ауторова супруга. Стварање Републике Српске: дневник : 1993-1995 представља дневничке белешке које је аутор писао по сећањима, документима и дневницима. Записима је обухваћен период од 27. јануара 1993. до 15. децембра 1995. године - тешког периода Републике Српске. Кољевић је кроз дневничке записе открио шта се све дешавало унутар цивилног и војног руководства Републике Српске. Говори о многим мировним преговорима и конференцијама, сукобима са Слободаном Милошевићем. Главни актери књиге, сем Милошевића су и Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић. Ту су и Сајрус Венс и Дејвид Овен. Сем дневничких записа књига садржи и бројне извештаје, саопштења, резолуције и одлуке органа и функционера УН, ЕУ, САД и РС, као и преписке челника и органа Републике Српске и представника међународне заједнице. На тај начин је аутор записе учинио документованим. Књига садржи предговор Обрада Кесића и Давида Бајндера, предговор Милице Кољевић, и поговор Добрице Ђосића чији је наслов О `Стварању Републике Српске` и њеном писцу. Садржи и препоруке за даље читање, индекс важних имена и догађаја. Посебан део књиге чине мапе где се рат одвијао у Босни и Херцеговини.` /извор Википедија/. Knjige možete kupiti i pojedinačno, zasebno prvi ili drugi tom. Evo linkova: https://www.kupindo.com/Istorija/75333385_Stvaranje-Republike-Srpske-knj-1-Nikola-Koljevic-nova https://www.kupindo.com/Istorija/75333481_Stvaranje-Republike-Srpske-knj-2-Nikola-Koljevic-nova P.S.: Što se dostave tiče, knjige su teže od 2 kg, pa se ne mogu poslati kao preporučena tiskovina. Mogu se poslati postekspresom, ili kao CC paket (što je jeftinija, a pouzdana opcija slanja)

BEOGRAD - 2004 - 1477 STRANA, TVRD POVEZ. Istorija srednjovekovne civilizacije - hrišcanske, islamske i judejske - od Konstantina do Dantea: od 325. do 1300. godine naše ere Doba vere sadrži prikaz srednjevekovnih dostignuća i govori o tome kakav značaj za naše doba imaju hrišćanski, islamski i judejski život i kultura Srednjeg veka. Kao drugi tomovi Istorije civilizacije, ovo je zasebno delo koje se istovremeno uklapa u opštu istoriju čovečanstva. Ono sadrži uzbudljive priče o svetom Avgustinu, Hipatiji, Justinijanu, Muhamedu, Harunu al-Rašidu, Karlu Velikom, Vilijamu Osvajaču, Eleonori od Akvitanije, Ričardu Lavljeg Srca, Saladinu, Majmonidu, svetom Franji, svetom Tomi Akvinskom, Rodžeru Bejkonu i mnogim drugim - i sve je to dato kroz perspektivu integralne istorije. Najčuvenije ljubavne priče u istoriji književnosti - o Eloizi i Abelaru, o Danteu i Beatriče - ovde su ispričane sa uzbudljivom erudicijom. U tom duhu, Doba vereobuhvata ekonomiju, politiku, pravo, vlast, religiju, moral, ponašanje, obrazovanje, književnost, nauku, filozofiju i umetnost Hrišćana, Muslimana i Jevreja u toku jedne epohe koja je bila svedok sudbinskih borbi između tri velike religije, kao i borbe između religioznog i svetovnog pogleda na ljudski život. Jedna fascinantna priča spaja romantiku, siromaštvo, sjaj, pobožnost i poročnost, feudalizam i monaštvo, jeresi i inkvizicije, katedrale i univerzitete, trubadure i minezingere jednog živopisnog milenijuma.

Historija Turskog Osmanskog carstva 1 , 2 Izdavač: Nerkez Smailagić, Zagreb Autor: Joseph von Hammer Prevod: Nerkez Smailagić Povez: tvrd Broj strana: 536 + 554 - knjige veoma dobro očuvane ,nema šaranja po knjigama Tursko – osmansko carstvo predstavlja zanimljiv, složen i nužan predmet historijske znanosti. Golemi kolos koji se protezao od pustinja Numibije do poljske granice, od Perzije skoro do Venecije, obuhvaćajući dijelove tri kontinenta, bitno je zadugo utjecao i određivao razvoj i sudbinu mnogih naroda, kraljeva i kultura. Nastanak i i učinci tog imperija svakako su jedna od najznačajnijih pojava cjelukupnog srednjevjekovlja na Istoku i Zapadu. 1. TOM 1. Porijeklo i domovina Turaka. Povijest Oguza i Turkmena, perzijskih Seldžuka i Ruma 2. Početak osmanske vladarske kuće. Osmanova vladavina i prvi vladari 3. Od Orhanovog ustoličenja do prvih zaklada u Brusi 4. Od prvih prijelaza Turaka u Evropu do Orhanove smrti 5. Od ustoličenja Murata do njegove smrti 6. Od Bajezidova ustoličenja do daljnih osvajanja u Aziji i Grčkoj 7. Timur-han u osmanskoj povijesti 8. Doba međuvlada nakon Bejezida 9. Od borbi sa vladarom Karamana do Mehmedove smrti 10. Od ustoličenja Murata II do opsade Beograda 11. Od ponovnog Muratovog uspona na prijestol do njegove smrti 12. Od ustoličenja Mehmeda II do osvajanja Konstantinopolja (Carigrada) 13. Od prvih mjera u Carigradu do osvajanja Peloponeza 14. Događaji do osvojenja Negroponta 15. Azijska, karamanska vojna 16. Daljna osvajanja sve do zaposjedanja Skadra 17. Događaji sve do Mehmedove smrti 18. Državne ustanove i kulturna djela za Mehmeda II 19. Ustoličenje Bajezida II i sudbina princa Džema 20. Vladavina Bajezida II 21. Od borbi na Istoku do smjenjivanja i smrti Bajezida II 22. Od ustoličenja Selima do perzijskih ratova 23. Zbivanja na istočnim stranama carstva 24. Osvajanje Egipta i Selimova smrt 25. Prvo razdoblje vladavine Sulejmana I 26. Događaji do opsade Beča 27. Daljni događaji za Sulejmana I 28. Azijske vojne Sulejmana I 29. Od venecijanskog i moldavskog rata do mira s Venecijom 30. Od drugog ugarskog rata do mira sa Ferdinandom i Karlom 31. Daljni događaji, posebno u Perziji i Ugarskoj 32. Daljni događaji, poglavito novi ugarski rat 33. Od smrti Rustem-paše do Sulejmanove smrti 34. Spomenici, istaknute ličnosti i ustanove Sulejmanovog vremena 2. TOM 35. Prvo razdoblje vladavine Selima II 36. Od ciparskog rata do smrti sultana Selima II 37. Od ustoličenja Murata III do smrti Mehmeda Sokolovića 38. Azijske vojne za sultana Murata III 39. Od vanjskih odnosa pod Muratom III do događaja u Arabiji i na Krimu 40. Od pohoda na Perziju do smrti sultana Murata III 41. Od ustoličenja Mehmeda III do osvojenja Kaniže 42. Od smrti velikog vezira Ibrahima do mira na Žitvi 43. Od pohoda na azijske pobunjenike do smrti sultana Ahmeta 44. Od ustoličenja Mustafe I do pogubljenja Osmana II 45. Od ustoličenja Mustafe I do smjenjivanja sultana 46. Od ustoličenja Murata IV do njegova vladarskog osamostaljivanja 47. Od pohoda Husref-paše na Istok do Abazina pogubljenja 48. Od Muratova marša na Erzurum do njegove smrti 49. Od ustoličenja Ibrahimova do venecijanskog rata 50. Od rata s Venecijom do pogubljenja sultanova 51. Od ustoličenja Mehmeda IV do rušenja svemoćne vlasti janičarskih aga 52. Od novih azijskih buna do velikog vezirstva Mehmeda Ćuprilića 53. Veliki vezirat Mehmeda Ćuprilića 54. Od velikog vezirata Ahmeta Ćuprilića do izmjene tursko-austrijskih poslanstava 55. Od okončanja rata na Kreti do osvajanja Kandije 56. Od sultanova povratka u Edrenu do smrti Ahmeta Ćuprilića 57. Od vezirstva Kara Mustafe do drugog opsjedanja Beča (veliki beli ormar)

U dobrom stanju. Miroslav KRLEŽA Dnevnik I-V (komplet) 1 Dnevnik 1914-17. Davni dani I 2 Dnevnik 1918-22. Davni dani II 3 Dnevnik 1933-42 4 Dnevnik 1943 5 Dnevnik 1958-69 Izvedena u deset tematsko-žanrovski organizovanih kola, svako u pet posebno naslovljenih knjiga, Sabrana dela su izlazila ovim redom: 1975. Panorama pogleda, pojava i pojmova 1976. Zastave (Knjiga I-V; 2. izd. 1979; 3. izd. 1982) 1977. Dnevnik (Dnevnik 1914-17. Davni dani I; Dnevnik 1918-22. Davni dani II; Dnevnik 1933-42; Dnevnik 1943; Dnevnik 1958-69; 2. izd. 1981) 1979. Eseji i članci (Rainer Maria Rilke; O Erazmu Rotterdamskom; Evropa danas; Deset krvavih godina; Kalendar jedne parlamentarne komedije) 1980. Proza (Tri kavaljera frajle Melanije / Vražji otok; Povratak Filipa Latinovicza; Na rubu pameti; Banket u Blitvi I-III) 1981. Drame (Legende; Tri drame /Golgota. Galicija. Vučjak/; Glembajevi. Drame; Glembajevi. Proza; Aretej) Novele i poezija (Novele. Hrvatski bog Mars; Poezija; Balade Petrice Kerempuha; Simfonije) 1983. Članci i polemike (Ratne teme; Sa uredničkog stola; Moj obračun s njima; Iz naše književne krčme; Dijalektički antibarbarus) 1985. Putopisi i studije (Izlet u Rusiju 1925; Putovanja. Sjećanja. Pogledi; Historijske teme; Likovne studije; Dijalozi i ideje) 1988. Zapisi i eseji (Svjetiljke u tmini; Svjedočanstva vremena; Gdje smo i kako smo; Zapisi sa Tržiča; Pisma)

1.Tito i Srbi, knjiga 1 (1914–1944) 2. Tito i Srbi, knjiga 2 (1945–1972) KOMPLET dve 2.knjige... .... ------------------------------- Pero Simić Izdavač: Laguna Autor Pero Simić, koga su hrvatski i slovenački novinari i istoričari još 2009. proglasili „najvećim svetskim titologom“, utvrđuje ovom knjigom da odnosi Tita i Srba predstavljaju jednu od najvećih nepoznanica celokupne biografije Josipa Broza. U I svetskom ratu ratovao je protiv Srbije; posle II svetskog rata vladao je dvostruko duže Jugoslavijom od kralja Aleksandra I Karađorđevića; u hiljadama depeša koje je za vreme tog rata razmenio sa Staljinom više je satanizovao Dražu Mihailovića, vođu legitimne Jugoslovenske vojske u otadžbini, nego Hitlera, Musolinija i Antu Pavelića; za vreme svoje vladavine obišao je desetine jugoslovenskih stratišta iz II svetskog rata, ali nikad Jasenovac, najveće srpsko i jugoslovensko gubilište; od Srba i Srbije prilično je strepeo jer je smenio četvoricu njihovih vođa i dva puta izvršio temeljnu čistku više od deset hiljada pripadnika srpske političke, kulturne, intelektualne, poslovne i bezbednosne elite. S druge strane, žena koja je ostala s njim do kraja života bila je Srpkinja, a njegovu smrt Srbi su najviše oplakali... Kontroverzna ličnost doživotnog jugoslovenskog predsednika rasvetljava se u prvoj knjizi ove istorijske biografije nepristrasnim pristupom temi i nizom novih dokumenata o protivrečnim vezama i odnosima Josipa Broza i Srba od početka Prvog do kraja Drugog svetskog rata.  ///////////////////// Poslednja knjiga prerano preminulog publiciste Pere Simića, dugogodišnjeg istraživača Titove biografije, analizira i prati odnos Tita i komunističke partije prema srpskom nacionalnom i državnom pitanju posle Drugog svetskog rata. Ona je nastavak prvog dela koji je obuhvatao period od početka Velikog rata do uspostavljanja socijalističke Jugoslavije. Obe knjige kruna su njegovih višegodišnjih pregnuća da rasvetli biografiju svakako najvažnijeg državnika XX veka na ovim prostorima. „Simić se u ovoj knjizi osvrće na represiju i ratne zločine pobednika u Srbiji neposredno po oslobođenju, ispituje smisao i ulogu Sremskog fronta, izborne mahinacije, politička suđenja i druge oblike represije revolucionarnog režima u poratnim godinama. Značajan deo pažnje posvetio je odnosu partijskog vrha prema srpskom pitanju u ostalim republikama i pokrajinama, uočio pogubne mere staljinizacije društva i politike prema srpskom selu (kolektivizacija i progon ’kulaka’ i ’buržoazije’ ), podsetio na surovi progon na Goli otok partijskih neistomišljenika i razobličio politiku decentralizacije i konfederalizacije zemlje kao štetnu po srpske interese. Ondašnja mantra o ’velikosrpskom hegemonizmu i šovinizmu’ bila je zgodan izgovor da se mnoge partijske i državne mere usmere na uspostavljanje autonomije jedino na teritoriji Srbije (Kosovo i Vojvodina), da se istaknu nacionalne simetrije na štetu Srba (jednako učešće u NOB, jednako učešće u žrtvama, guranje odgovornosti za Jasenovac i genocid nad Srbima u drugi plan, simetrija u političkim progonima disidenata itd.), i da se uklone istaknuti srpski kadrovi (Nešković, Penezić, Ranković). Zahvaljujući Simićevim delima kao što je dvotomna knjiga Tito i Srbi, i mnogim ranije objavljenim dokumentima o Josipu Brozu, danas se mogu naći vrlo kredibilni i otrežnjujući podaci koji govore o dugo skrivanim stranama Titove biografije.“ Knjige su NOVE..... ------------------------------- D2

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ova knjiga predstavlja briljantnu istoriju diplomatije datu u brzim, živim i energičnim obrisima čiji je autor uticajni bivši američki državni sekretar. Kisindžerova kapitalna studija predstavlja svojevrsni „pogled iznutra“ u dinamiku i mehanizam međunarodnih odnosa i umetnost diplomatije. Kombinujući razne zanimljive epizode iz istorije diplomatije sa sopstvenim bogatim iskustvom u pregovorima sa najznačajnijim svetskim liderima i akterima na međunarodnoj sceni, Henri Kisindžer nudi uvid u dinamiku međunarodne diplomatije – iz istorijske i lične perspektive. Ujedno ova knjiga predstavlja i Kisindžerov odgovor na pitanje kako funkcioniše svet u kojem živimo i u čemu je specifičnost američkog pristupa spoljnjoj politici u odnosu na druge nacije. Ovo, po mnogima kontroverzno delo predstavlja kulminaciju jednog života posvećenog diplomatiji i međunarodnim odnosima, te predstavlja plod teorijsko-istorijskog znanja i duge i ambiciozne diplomatske prakse. Henri Alfred Kisindžer (IPA: /ˈkɪ.sɪn.dʒər/), rođen kao Hajnc Alfred Kisindžer (nem. Heinz Alfred Kissinger, IPA: /haɪnts al.fʁɛt kɪs.ɪŋɐ/); Firt, 27. maj 1923), američki je političar i diplomata. Igrao je važnu ulogu u američkoj politici između 1969. i 1977. godine, na poziciji državnog sekretara od 1969. do 1977. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir. Bio je zagovornik realne politike u međunarodnim odnosima (nem. Realpolitik). Bitno je doprineo popuštanju zategnutosti u odnosima SAD sa Sovjetskim Savezom i Kinom tokom 1970-ih, i smirivanju izraelsko-arapskih tenzija. Škola i karijera Henri Kisindžer je rođen kao Hajnc Alfred Kisindžer 1923. u Firtu, u nemačkom regionu Frankenu. Potiče iz jevrejske porodice; otac mu je bio učitelj. Zbog pogroma i proterivanja Jevreja iz Hitlerove Nemačke, 1938. godine beži sa roditeljima u Njujork (SAD). 19. juna 1943. dobija američko državljanstvo i odmah potom je mobilisan. Posle Drugog svetskog rata, ostaje u Nemačkoj gde radi u američkoj zoni kao kontraobaveštajac. Godine 1947., vraća se u SAD gdje nastavlja školovanje na Harvard univerzitetu gdje 1954. brani doktorsku disertaciju na temu „Meternih, Kastlro i problemi mirovnog ugovora 1812-1822`. Između 1954. i 1971. bio je član rektorata Harvardskog univerziteta, kao i naučni saradnik i predavač. U to vreme bio je saradnik u mnogim političkim kao i vojnim institucijama SADa. Nakon napuštanja aktivne političke karijere 1977, prihvata profesuru na katedri za međunarodnu diplomatiju na vašingtonskom Džordžtaun univezitetu. Politička karijera Prva politička iskustva, Henri Kisindžer skuplja od 1957. kao savetnik guvernera Nelsona Rokfelera. Posle toga je bio cenjen i kod američkih predsednika Kenedija, Džonsona i Niksona. Izborom Niksona za predsednika 1968. Kisindžer postaje zvanični predsednikov savetnik za pitanja bezbednosti (National Security Advisor). SAD su u tom periodu imale više problema na tom polju, od Vijetnamskog rata pa do povećanog sovjetskog uticaja na Bliskom istoku. U julu i novembru 1971. preduzima dvije tajne misije u Narodnoj Republici Kini, gde sa tadašnjim kineskim premijerom Džou Enlajem priprema Niksonovu posetu Kini, kao i ukupnu normalizaciju odnosa između dve zemlje. Iste godine posećuje i Sovjetski Savez gde priprema sporazum o ograničenju naoružanja poznatom kao SALT 1 (Strategic Arms Limitation Talks) kao i o ograničenju broja strateških raketa ABM-Ugovor (Anti Ballistic Missiles) između SAD i Sovjetskog Saveza. Sa Severnim Vijetnamom (Lê Ðức Thọ) je Kisindžer takođe imao tajne pregovore koji su doveli do potpisivanja ugovora koji zbog oružane pomoći SAD Južnom Vijetnamu nije zaživio. Oba političara su dobili Nobelovu nagradu za mir, koju je Vijetnamac odbio. Godine 1973, do 1974. Kisindžer je učestvovao i u pregovorima Izraela i arapskih zemalja, prvenstveno sa Sirijom. Zbog njegove politike prema zemljama trećeg sveta, Kisindžer je jedan od kontradiktornih političara ere Hladnog rata. On i CIA su 1973. podržavali krvavi puč generala Avgusta Pinočea protiv demokratski izabranog predsednika Salvadora Aljendea čiji socijalistčki pravac nije odgovarao američkim interesima i Latinskoj Americi. Zbog umešanosti Kisindžera kod tog i sumnje za umešanost u Operaciji Kondor sredinom 70-ih, Kisindžeru su upućeni sudski pozivi za svedočenja (a i optužbe) iz mnogih zemalja, kojima se on nije odazvao. 2001. je brazilska vlada povukla poziv Kisindžeru za održavanje govora u Sao Paolu, zato što mu nije mogla garantovati diplomatski imunitet. U međuvremenu objavljeni tajni dokumenti pokazuju da je Kisindžer, zajedno sa tadašnjim predsednikom Fordom autorizovao, međunarodnom pravu protivnu, invaziju Istočnog Timora od strane Indonezije, koja je ukupno „koštala“ 60.000 žrtava. Dolaskom na vlast predsednika Kartera, Kisindžer se povlači iz političkog delovanja. Podržavao je kandidaturu Regana za predsednika, i nakon njegove pobede postaje član Reganovog savetničkog tima. Stavovi o ratovima u bivšoj Jugoslaviji Kada je počeo građanski rat u Jugoslaviji u američkim medijima kritikovao je stav SAD o priznavanju Bosne i Hercegovine smatrajući taj stav apsurdnim. Apelovao je na zapadne zvaničnike da se ne mešaju u rat između Srba i Hrvata jer je istorija odnosa ova dva naroda duga nekoliko vekova i da oni treba sami da se dogovore. Takođe je kritikovao sporazum u Rambujeu za koji je rekao da ga u takvoj formi ne bi prihvatio nijedan Srbin, da je to bila čista provokacija i da takav sporazum uopšte nije smeo da se nađe na stolu za pregovore. Kako god, kada je bombardovanje počelo smatrao je da se vazdušni napadi nastave jer bi kredibilitet NATO-a bio doveden u pitanje ukoliko bi se sa time prestalo, ali se čvrsto zalagao da se ne preduzima nikakva kopnena akcija. Ostalo 1987. dobija „Karlovu nagradu“ grada Ahena. 2005. je postavljen (još neodgovoren) zahtev društvenih i političkih organizacija Ahena Kisindžeru, zbog navodnog učešća u ratnim zločinima za oduzimanjem te nagrade. Od 1998. je počasni građanin rodnog grada Fuert. Član je naučnog odbora fondacije „Oto fon Bizmark“ od 1996. godine.

Autor: Prelog Milan Izdavač: Fortuna, Zagreb Broj stranica: 178+190 Godina izdanja: 2023 Dimenzije: 13.5 x 20.5 cm Pismo: Latinica Stanje: Nova knjiga Povez: Tvrdi Milan Prelog: Povijest Bosne u doba osmanlijske vlade I–II I dio: 1463–1739, 178 str. II dio: 1739 –1878, 190 str. „Smatram ovu ’Povijest Bosne u doba osmanlijske vlade’ samo pokušajem, da se na osnovu dosadanje literature i vrela, u prvom redu dakako zapadnih, poda u jednoj cjelini slika osmanlijkoga gospodstva u našim zemljama. Vrlo uvaženi dr. Bašagić u svojoj poznatoj „Kratkoj uputi` prikazao je isključivo islamski elemenat u ovim zemljama, a ja sam pokušao, da barem u najslavnijim crtama prikazem sudbinu svih triju glavnih konfesija u zemlji. Vrlo dobro znadem, da imade u ovom prvom dijelu mnogo manjkavosti, jer je i materijal za pojedine epoke često vrlo oskudan. U novije doba marljivo se izdavaju spomenici iz osmanlijskih vremena povijesti Bosne, pa će i u tome danas sjutra biti bolje. Na kraju drugoga dijela bit će dodan iscrpivi sadržaj i indeks imena.“ (Pisac) Milan Prelog (Osijek, 19. jun 1919. – Zagreb, 25. avgust 1988) bio je hrvatski i jugoslovenski istoričar umetnosti, redovni profesor na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Rođen je 19. juna 1919. godine u Osijeku. Od kraja iste godine živi u Zagrebu, gde od 1926. do 1930. pohađa osnovnu školu, a od 1930. go 1938. godine realnu gimnaziju. Studira istoriju umetnosti i klasičnu arheologiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu od 1938. godine, s prekidom za vreme rata, kad od 1943. do oslobođenja sudeluje u NOVJ. Diplomirao je 30. juna 1944. Obavlja različite poslove u prosveti od 1946. do 1948, kad dobija mesto asistenta na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Dve godine kasnije postaje predavač na katedri za istoriju umetnosti i kulture na fakultetu. Doktorirao je 1951. godine sa tezom „Prilog analizi razvoja srednjovjekovne umjetnosti u Dalmaciji“ (komisija: Grga Novak, Miho Barada, Andre Mohorovičić, Grga Gamulin). Bio je na kratak period vremena honorarni direktor Konzervatorskog zavoda Narodne Republike Hrvatske, mesto koje je usled neslaganja sa politikom institucije napustio 1954. Objavljuje iz oblasti istorije umetnosti, urbanizma i zaštite spomenika kulture u dnevnoj i naučnoj štampi, radiju i TV programima. Habilitirao se sa radom „Poreč, historijski razvoj grada i njegovi spomeni“ 1957. godine za „venia docendi“. Godinu dana kasnije postaje privatni docent na Filozofskom fakultetu. Na Odseku za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta najpre je od 1948. godine predavao kolegije iz predmeta Istorija umetnosti naroda FNRJ, a od 1959. godine preuzeo je i reorganizovao kolegij Opšte istorije umetnosti srednjeg veka. Uveo je u nastavu istorije umetnosti poseban predmet: Ikonografija, a 1957/58. držao je predavanja iz Teorije likovnih umetnosti. Izabran je za vanrednog profesora juna 1962, a redovnim profesorom postao je 13. oktobra 1972. Održavanjem predavanja iz slobodnog kolegija Urbanizam, koja je započeo 1969. godine, prof. Prelog je prvi u Jugoslaviji utemeljio nastavu Istorije naselja na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. U nekoliko navrata bio je šef Odseka za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Bio je suosnivač Instituta za povijest umjetnosti (1961) pri Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je od samog osnutka vodio i organizovao naučnoistraživački rad u području srednjevekovne umetnosti, te studijska istraživanja urbanih aglomeracija jadranskog područja. Razvijajući metodu dokumentarne arhitektonske obrade, postavio je temelje savremenom interdisciplinarnom pristupu analize i vrednovanja istorijskih urbanih jezgri. Na početku šezdesetih godina pod njegovim vodstvom započeta su u Institutu istraživanja u nizu starih gradova na Jadranu. Prelogova metoda dokumentarne obrade istorijskih urbanih aglomeracija uzorno je primenjena na primeru grada Dubrovnika, što se pokazalo temeljnom podlogom prilikom upisa toga grada u UNESCO-ov registar svetske kulturne baštine (1979). Šezdesetih godina je bio uključen na izradi zaštite i prostornog uređenja jadranskog područja. Istraživao je razdoblje od kasne antike do renesanse, posebno odnos antike i romanike, istoriju urbanizma, probleme regionalnoga planiranja i zaštite spomeničke baštine, posebno urbanih aglomeracija. U interpretaciju predromaničke umetnosti uveo je dinamički kriterij (pasivna i aktivna negacija antike), u proučavanju istorijskih naselja razvio je pristup iz regionalnoga merila, a u analizi savremenog urbanizma kritičku sociološku metodu. Od 1965. do 1974. bio je šef Odela za naselja i urbanizam u Institutu za društvena istraživanja Sveučilišta u Zagrebu. Od 1969. bio je član direktorija postdiplomskog studija »Urbanizam i prostorno planiranje« u organizaciji Instituta za društvena istraživanja Sveučilišta u Zagrebu i Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu. Sudeluje u izradi plana i programa postdiplomskog studija. Na postdiplomskom studiju Fakulteta ekonomskih nauka u Zagrebu predavao je predmet: Politika ekonomskog razvoja i metode analize. Od 1971/72. bio je voditelj Centra za postdiplomski studij Sveučilišta u Zagrebu sa sedištem u Dubrovniku (Kulturna istorija istočne obale Jadrana). Bio je odgovorni urednik za redakciju SR Hrvatske u Likovnoj enciklopediji Jugoslavije; odgovorni urednik sinteze istorije umetnosti u Hrvatskoj (knj. 1. „Barok u Hrvatskoj“), kao i odgovorni urednik periodičnih i monografskih izdanja Instituta. Vršio je brojne društvene i političke funkcije: bio je poslanik Savezne skupštine SFRJ od 1964. do 1969; član Komisije za idejna pitanja CKSKJ od 1971. do 1974, član Komisije za idejna pitanja CKSKH od 1971. te član Savjeta Republike SR Hrvatske. Za izuzetan naučni, stručni i društveni doprinos primio je niz priznanja. Penzionisan je 1979. godine, no honorarno nastavlja da se bavi naučnim istraživanjima i vodi projekte pri Odelu za istoriju umetnosti Instituta za povijesne znanosi pri zagrebačkom sveučilištu, sve do smrti. Preminuo je 28. avgusta 1988. godine u Zagrebu. Izabrana bibliografija Između antike i romanike, Peristil, 1954. Vojin Bakić - Mala likovna biblioteka, Zagreb, 1958. COBISS.SR 78862087 Romanika, Jugoslavija, Spektar; prva književna komuna, Beograd, Zagreb, Mostar: 1984. COBISS.SR 277059079 Eufrazijeva bazilika u Poreču, Zagreb : Grafički zavod Hrvatske, 1986. Prostor – vrijeme, Grafički zavod Hrvatske , 1991 Poreč, grad i spomenici, Zagreb : Institut za povijest umjetnosti, 1957 /. 2007. ISBN 978-953-6106-69-1. Tekstovi o Dubrovniku , Zagreb : Institut za povijest umjetnosti ; Dubrovnik. ISBN 978-953-6106-46-2. Studije o hrvatskoj umjetnosti 1–3, Zagreb : Institut za povijest umjetnosti : Naklada Prelog, 1999. MG67 (N)

DINASTIJA OBRENOVIĆ 1-4: Vukadin Sretenović Naslov Dinastija Obrenović. 1, (Knez Miloš) / Vukadin Sretenović Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Glas, 1990 (Beograd : Glas) Fizički opis 260 str., [16] str. s tablama : ilustr. ; 24 cm. ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 2.000 Na presavijenom delu kor. lista autorova slika i beleška o njemu. Predmetne odrednice Miloš Obrenović, srpski knez, 1780-1860 -- U literaturi Obrenović (dinastija) Naslov Dinastija Obrenović. 2, (Knez Mihailo) / Vukadin Sretenović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Glas, 1990 (Beograd : Glas) Fizički opis 266 str., [8] str. s tablama ; 24 cm ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 2.000. Predmetne odrednice Mihailo Obrenović, srpski knez, 1823--1868 -- U literaturi Obrenović (dinastija) Naslov Dinastija Obrenović. 3, (Kralj Milan) / Vukadin Sretenović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Glas, 1990 (Beograd : Glas) Fizički opis 266 str., [12] str. s tablama ; 24 cm ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 2.000. Predmetne odrednice Milan Obrenović, srpski kralj, 1855-1901 -- U literaturi Obrenović (dinastija) Naslov Dinastija Obrenović. 4, (Kralj Aleksandar) / Vukadin Sretenović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Glas, 1990 (Beograd : Glas) Fizički opis 259 str., [12] str. s tablama ; 24 cm ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 2.000. Na presavijenom delu kor. lista autorova slika i beleška o njemu. Predmetne odrednice Aleksandar Obrenović, srpski kralj, 1876-1903 -- U literaturi Obrenović (dinastija) Odlično očuvane knjige.

Odlično stanje ПРОФ. ДР ОЛГА ЛУКОВИЋ-ПЈАНОВИЋ СРБИ ... НАРОД НАЈСТАРИЈИ ТОМ 2 АИЗ ДОСИЈЕ БЕОГРАД 1990 ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 25 СМ 336 СТРАНА Olga Luković Pjanović (Negrišori, 7. april 1920 — Beograd, 1. april 1998) bila je srpski lingvista i pseudoistoričar. Biografija Završila je gimnaziju u Čačku, a zatim je bila primljena u Dom kraljice Marije u Beogradu. Tokom Drugog svetskog rata bila je u logoru u Nemačkoj. Nakon rata je radila kao spiker na Radiju Zagreb. Ubrzo je diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na odseku za klasične jezike. U Parizu je doktorirala na Sorboni, 1969. godine, disertacijom Pravda kod Eshila i Sofokla.[1] Pored maternjeg srpskog jezika, poznavala je još devet jezika: starogrčki, latinski, francuski, nemački, ruski, engleski, poljski, italijanski i španski jezik.[traži se izvor] Postala je poznata nakon objavljivanja knjige Srbi... Narod najstariji u kojoj je dovela u vezu srpski sa stranim i antičkim jezicima. Za pristalice „Srpske autohtonističke istorijske škole“ radi se o kapitalnom delu, dok ga zvanična istoriografija potpuno odbacuje kao nenaučno i pseudoistoriografsko delo. Doživela je moždani udar tokom turneje po srpskoj dijaspori u SAD, nakon čega se vratila u Pariz gde je nastavila sa istraživanjima, ali nije više mogla da govori. Udavala se dva puta, za Bratoljuba Klaića, hrvatskog lingvistu i člana Hrvatskog državnog ureda za jezik za vreme Drugog svetskog rata i Cvetka Pjanovića, četničkog oficira.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prilozi za Magnum Krimen / Crimen I. Vatikanska kandza II. Vatikan - giljotina za srbe - Malo iskrzana rikna, nista strasno! Drugi deo knjige Varvarstvo u ime Hristovo, sa podnaslovom Vatikan - giljotina za Srbe, razotkriva program velikohrvatskog šovinizma koji je napravljen 1900. godine Zagrebu, na kongresu `Hrvatske katoličke mladeži`. Analize i dokumenti dati u ovoj knjizi nedvosmisleno pokazuju da su mnogi istaknuti hrvatski klerikanci, shodno tom programu, podsticali i vršili genocid nad Srbima. Tokom čitavog dvadesetog veka Vatikan je koristio sva sredstva, od diplomatije do medijskih manipulacija, nasilja nad pripadnicima Srpske pravoslavne crkve, zatvaranja u logore, mučenja, proterivanja, ubijanja, prinudnog pokatoličavanja i fanatizacije ranije pokatoličenih pravoslavaca (sada ekstremnih Hrvata) kako bi što potpunije ovladao prostorom Hrvatske i Bosne i Hercegovine. U svom pohodu ka zacrtanom cilju Vatikan ne samo da nije birao sredstva, već je rado prihvatao sve saveznike. Na istom zadatku složno su radile ustaše Ante Pavelića, hrvatski komunisti i sledbenici nekadašnjeg `titovog partizana` Franje Tuđmana, kome je pripala zasluga za ostvarenje `tisućljetnog hrvatskog sna` i ispunjenju Pavelićevog testamenta. Dejan Lučić (Beograd, 15. novembar 1950)[1] je srpski publicista, geopolitičar i teoretičar zavere. Detinjstvo i mladost Dejan Lučić završio je žurnalistiku[1] na Fakultetu političkih nauka, zajedno sa bivšim načelnikom državne bezbednosti Jovicom Stanišićem, i komandantom specijalnih jedinica državne bezbednosti Frankom Simatovićem Frenkijem, sa kojima je ostao dugogodišnji prijatelj. Lučić o svom poreklu Dejan Lučić navodi da je potomak Jelene-Ilke Marković, koja je 11. oktobra 1882. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu pucala na kralja Milana Obrenovića. Ovaj događaj je poznat kao Ilkin atentat. Lučić tvrdi i da je potomak vojvode Milenka Stojkovića iz Prvog srpskog ustanka. Takođe navodi da je njegov deda bio učesnik demonstracija u Beogradu 27. marta 1941.[traži se izvor] Književni rad Tematika Dejan Lučić se u svojim knjigama bavi tematikom teorijama zavere poput masonerije, tajnih društava, Rimokatoličke crkve i sl. koje predstavlja u svojim špijunsko-obaveštajnim romanima. Promocije Dejan Lučić je promocije svojih knjiga održavao u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Prva promocija je bila 1999. godine, kada je predstavio knjigu Islamska Republika Nemačka. Na toj promociji je pored autora, govorio i beli mag Lav Geršman. Druga promocija je takođe bila u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, kada je predstavljena knjiga Kineska osveta. Promocije u dijaspori Dejan Lučić je održavao promocije svojih knjiga i u dijaspori. On je u srpskoj emigraciji u Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama držao promocije svojih knjiga, prvenstveno knjige Tajne albanske mafije. Politički rad Dejan Lučić je devedesetih godina bio jedan od osnivača Srpskog pokreta obnove,[traži se izvor], i bio je predsednik gradskog odbora istog, ali je ubrzo izbačen iz partije. Vuk Drašković, predsednik stranke, u svojoj knjizi Meta, okarakterisao ga je kao člana Službe državne bezbednosti. Dejan Lučić je dugo prekinuo rad u politici, sve do 2011. godine, kada se u politiku vratio kao osnivač Srpske demokratske stranke osnovane u martu 2011. godine. Kao dugogodišnji prijatelj Jovice Stanišića i Franka Simatovića, pojavio se kao svedok na njihovom suđenju u Haškom tribunalu 2011. godine, gde je potvrdio da poznaje optužene, i da nikada nije radio za Službu državne bezbednosti. Dela Islamska Republika Nemačka, 1. deo, Ekopres, ISBN 978-86-83003-02-0 Islamska Republika Nemačka, 2. deo, Ekopres, ISBN 978-86-83003-03-7 Варварство у име Христово, 1. део, Екопрес, ISBN 978-86-83003-05-1 Варварство у име Христово, 2. део, Екопрес, ISBN 978-86-83003-07-5 Pavelićev testament, 1. deo, Ekopres, ISBN 978-86-83003-16-7 Pavelićev testament, 2. deo, Ekopres, ISBN 978-86-83003-17-4 Краљевство Хазара, 1. део, Екопрес, ISBN 978-86-83003-19-8 Краљевство Хазара, 2. део, Екопрес. ISBN 978-86-83003-20-4. Тајне албанске мафије, Екопрес, ISBN 978-86-83003-04-4 Тајне лоповског заната, Екопрес, ISBN 978-86-83003-08-2 Владари из сенке, Екопрес, ISBN 978-86-83003-01-3 Теорија завере, Екопрес, ISBN 978-86-83003-23-5. Kineska osveta, 2011, Laguna Dragoljub R. Živojinović (Vranje, 17. april 1934 — Beograd, 4. februar 2016[1]) bio je srpski istoričar, univerzitetski profesor i akademik SANU.[2] Završio je Filozofski fakultet u Beogradu (1959); postdiplomske studije na Univerzitetu Pensilvanije, (1963); doktorat na Univerzitetu Pensilvanije, (1966); postdoktorski rad na Univerzitetu Harvard (1972). Bio je redovni je profesor na Filozofskom fakultetu.

Šifra: 017742 Kategorija: Rezervni delovi Model: Kanister 20-25 L za motornu prskalicu PS 20 Villager Naručite Naručite × Naručite telefonom! Mob.1: +381 63 340 874 Mob.2: +381 66 340 874 Fix. 3: +381 15 354 310 Reklamacija Reklamacija × IZJAVA O ODUSTANKU OD UGOVORA NA DALJINU ILI UGOVORA KOJI SE ZAKLJUČUJE IZVAN POSLOVNIH PROSTORIJA PRISTUP Klikom na gornji link (naslov) otvarate obrazac u PDF formatu. KAKO PREUZETI I OTVORITI OBRAZAC U VAŠEM RAČUNARU ? Da bi ste preuzet obrazac otvorili na vašem računaru potrebno je da imate instaliran program koji podržava PDF format. Jedan od najpopularnijih je Adobe Reader, koji besplatno možete preuzeti ovde. PREDLOZI I SUGESTIJE: Ukoliko imate bilo kakva pitanja ili predloge vezano za obrasce ili imate sugestije koje biste dodatne obrasce želeli da vidite na našem veb sajtu, pišete nam na adresu [email protected] Za detaljnije informacije pogledajte nasa najcesca pitanja. Plaćanje Plaćanje × Plaćanje je moguće izvršiti na više načina: Pouzećem Preko računa za fizička i pravna lica - pre uplate nas obavezno kontaktirajte radi provere raspoloživosti robe na lageru i radi slanja predračuna za pravna lica. Čekovi građana Platne kartice Napomena: veliki broj artikala imamo na lageru i možete ih odmah lično preuzeti. Dostava Dostava × Rok isporuke 2 - 4 radna dana - Iskoristite Fast Delivery za 2 radna dana - Cena isporuke po cenovniku - Roba se isporučuje na teritoriji Srbije - Odloženo plaćanje u našim maloprodajnim objektima - Čekovi građana, platne kartice ... Šifra: 017742 Kategorija: Rezervni delovi Model: Kanister 20-25 L za motornu prskalicu PS 20 Villager Kanister 20-25 L za motornu prskalicu PS 20 Villager-Naši originalni rezervni delovi su razvijani uporedo sa Villager uređajima, što znači da ispunjavajuiste kriterijume i da su testirani na isti način kao i delovi koji se koriste u proizvodnji. Na ovaj način su obezbeđene tolerancija i granične performanse karakteristika koje bi trebalo da budu zadovoljene, a kompatibilnost uređaja i rezervnog dela je osigurana.Rezervni delovi su dostupni i po prestanku proizvodnje nekog uređaja, tako da nesmetano možete da koristite uređaj naredni niz godina.

Šifra: 010607 Model: Cilindar 45 mm za VGS 30 S Naručite Naručite × Naručite telefonom! Mob.1: +381 63 340 874 Mob.2: +381 66 340 874 Fix. 3: +381 15 354 310 Reklamacija Reklamacija × IZJAVA O ODUSTANKU OD UGOVORA NA DALJINU ILI UGOVORA KOJI SE ZAKLJUČUJE IZVAN POSLOVNIH PROSTORIJA PRISTUP Klikom na gornji link (naslov) otvarate obrazac u PDF formatu. KAKO PREUZETI I OTVORITI OBRAZAC U VAŠEM RAČUNARU ? Da bi ste preuzet obrazac otvorili na vašem računaru potrebno je da imate instaliran program koji podržava PDF format. Jedan od najpopularnijih je Adobe Reader, koji besplatno možete preuzeti ovde. PREDLOZI I SUGESTIJE: Ukoliko imate bilo kakva pitanja ili predloge vezano za obrasce ili imate sugestije koje biste dodatne obrasce želeli da vidite na našem veb sajtu, pišete nam na adresu [email protected] Za detaljnije informacije pogledajte nasa najcesca pitanja. Plaćanje Plaćanje × Plaćanje je moguće izvršiti na više načina: Pouzećem Preko računa za fizička i pravna lica - pre uplate nas obavezno kontaktirajte radi provere raspoloživosti robe na lageru i radi slanja predračuna za pravna lica. Čekovi građana Platne kartice Napomena: veliki broj artikala imamo na lageru i možete ih odmah lično preuzeti. Dostava Dostava × Rok isporuke 2 - 4 radna dana - Iskoristite Fast Delivery za 2 radna dana - Cena isporuke po cenovniku - Roba se isporučuje na teritoriji Srbije - Odloženo plaćanje u našim maloprodajnim objektima - Čekovi građana, platne kartice ... Šifra: 010607 Model: Cilindar 45 mm za VGS 30 S Cilindar 45 mm za VGS 30 S-Naši originalni rezervni delovi su razvijani uporedo sa Villager uređajima, što znači da ispunjavaju iste kriterijume i da su testirani na isti način kao i delovi koji se koriste u proizvodnji. Na ovaj način su obezbeđene tolerancija i granične performanse karakteristika koje bi trebalo da budu zadovoljene, a kompatibilnost uređaja i rezervnog dela je osigurana. Rezervni delovi su dostupni i po prestanku proizvodnje nekog uređaja, tako da nesmetano možete da koristite uređaj naredni niz godina.

Lepo očuvano Kao na slikama Retko SMILJA AVRAMOV - POSTHEROJSKI RAT ZAPADA PROTIV JUGOSLAVIJE Smilja Avramov (Pakrac, 15. februar 1918 — Beograd, 2. oktobar 2018) bila je srpski stručnjak za međunarodno pravo i univerzitetski profesor. Ona je bila član Senata Republike Srpske. U javnosti je najviše poznata po objelodanjivanju i pisanju o zločinima i genocidu nad Srbima u dvadesetom vijeku. Biografija[uredi | uredi izvor] Grob na Novom groblju u Beogradu, rozarijum, parcela 14, grob br. 10 Rođena je 15. februara 1918. godine u Pakracu. Gimnaziju je završila na Sušaku (1936). Tokom Drugog svjetskog rata, ustaše su ubile jedanaest članova njene porodice u logoru Jasenovac. Pravni fakultet je završila u Zagrebu 1947, a doktorat pravnih nauka stekla je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1950. Radila je u Javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Beogradu (1946—49), na pravnom Fakultetu u Beogradu izabrana je za asistenta 1949, vanrednog profesora 1960, redovnog profesora međunarodnog javnog prava 1965. godine, a od 1973. je šef katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose. Studirala je i u Beču i Londonu, i usavršavala se na Harvardu i na univerzitetu Kolumbija. Bila je dugogodišnji predsjednik Svjetskog udruženja za međunarodno pravo. Bila je i predsjednik Svjetske konfederacije za mir i razoružanje sa sjedištem u Londonu (ICDP), zatim član Izvršnog odbora Udruženja pravnika svijeta za borbu protiv nuklearnog naoružanja, te član Odbora za istraživanje ratnih zločina počinjenih od strane SAD u Vijetnamu. Bila je profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu i član Senata Republike Srpske od 1996. godine. U maju 2011. godine Ratko Mladić je želeo da mu Smilja Avramov bude pravni savetnik.[1] Njen 100. rođendan svečano je obeležen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 14. februara 2018.[2][3] Preminula je 2. oktobra 2018. godine u svom stanu u Beogradu.[4][5] Objavljenja djela[uredi | uredi izvor] Međunarodno javno pravo, Beograd (1977) Genocid u Jugoslaviji 1941-1945 Genocid u Jugoslaviji od 1941-1945. i 1991. godine (dva dela), Akademija za diplomatiju i bezbednost (2008) Genocid u Jugoslaviji u svetlu međunarodnog prava, Beograd (1992) Opus Dei, Novi krstaški pohod Vatikana, Veternik, Novi Sad (2000) Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije, Veternik-LDIJ (1997) Trilateralna komisija: Svetska vlada ili svetska tiranija, Veternik-LDIJ (1998) Avramov, Smilja (2006). „Međunarodnopravni vid kosovskometohijske krize”. Srbi na Kosovu i u Metohiji: Zbornik radova sa naučnog skupa (PDF). Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 13—35. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 01. 08. 2017.

Autor: Klaić Nada Izdavač: Fortuna, Zagreb Broj stranica: 347 Godina izdanja: 2023 Dimenzije: 14 x 20.5 cm Pismo: Latinica Stanje: Nova knjiga Povez: Tvrdi Nada Klaić: Srednjovjekovna Bosna Politički položaj bosanskih vladara do Tvrtkove krunidbe (1377. g.) Preštampano izdanje iz 1989. uz dodatak imenskog registra. Ovaj posmrtno objavljeni tekst jedino je djelo Nade Klaić (1920–1988) u celini posvećeno srednjovekovnoj Bosni i Humu. Knjiga je prvi put štampana 1989. u izdanju Grafičkoga zavoda Hrvatske, a 1994. objavljeno je i njeno nepromenjeno drugo izdanje. Zbog aktuelnosti teme i autorkine izvorne interpretacije istorije srednjovekovne bosanske države i njenih odnosa sa susednim zemljama i danas postoji živo zanimanje javnosti za ovom knjigom što opravdava njeno treće izdanje. Iako u osnovi prati hronologiju, sadržaj „Srednjovjekovne Bosne“ nije koncipiran poput tradicionalno strukturirane istoriografske sinteze nego je podeljen na pet problemskih poglavlja u kojima autorka raspravlja s relevantnim interpretacijama dotadašnje istoriografske literature i polemiše s mišljenjima pojedinih istoričara. U fokusu njenog istraživanja je razdoblje od početka političke organizacije na bosanskom prostoru u osvit 12. stoljeća do Tvrtkove krunidbe 1377. Pritom se glavna pitanja odnose na uslove i tok formiranja srednjovekovne bosanske države ili, kako se to u knjizi naglašava, na začetke političke organizacije na prostoru Bosne te na odnose bosanske države i njenih vladara prema ugarskoj kruni. S obzirom na autorkin rukopis i okolnosti objavljivanja prvoga izdanja u vreme njene bolesti i smrti, ovaj je put trebalo preduzeti neke stručne i uredničke intervencije kojima bi se sadržaj knjige učinio preglednijim i lakšim za korišćenje. Pritom prvenstveno mislimo na ujednačavanje terminologije i onomastičkoga sistema, odnosno na precizniju identifikaciju pojedinih magnata i vladara, osobito onih s istim imenima kojima u izvorniku nisu pridodati brojevi. Takođe, delo bi se u naučnom smislu obogatilo ujednačavanjem i upotpunjavanjem beležaka uz tekst i izradom celovitoga popisa korišćenih izvora i literature. Međutim, ovi bi zahvati zahtevali dodatno vreme i sredstva pa ni ovaj put nisu učinjeni. Odlučili smo se tek za izradu detaljnijega imenskog registra kojim su obuhvaćeni i citirani autori. Time smo donekle ublažili nedostatak popisa izvora i literature, a čitaocima smo omogućili da razreše eventualne nedoumice oko identiteta pojedinih osoba (najpre velikaša i vladara) kao i njihovo lakše pronalaženje u tekstu. Nada Klaić (Zagreb, 21. jul 1920 – Zagreb, 2. avgust 1988) bila je hrvatska istoričarka. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu gde se odmah zaposlila kao asistent i gde je provela čitav svoj radni vek. Doktorirala je 1947. godine sa disertacijom Političko i društveno uređenje Slavonije za Arpadovića. O falsifikatima u povijesti Paga naziv je njene habitilacije iz 1955. godine. Vanredni profesor postala je 1961. a redovni 1969. godine. Na filozofskom fakultetu je predavala istoriju Hrvata u srednjem veku. Ipak njeno područje proučavanja je znatno šire. Pisala je o doseljenju Slovena na Balkansko poluostrvo, hrvatskim vladarima, vizantijskoj Dalmaciji, srednjovekovnoj Bosni, društvenim previranjima i ustancima u Hrvatskoj, pobunama Matije Ivanića i Matije Gupca, pobuni Krajišnika. Hronološki se njen opseg interesovanja proteže od doseljavanja Slovena na Balkan pa sve do 19. veka. Tema njenih proučavanja bila je i istorija gradova: Zagreba, Koprivnice, Vukovara, Zadra, Jablanca, Trogira. Ukazala je na više falsifikata u diplomatičkoj građi. Jedan je od autora Istorije naroda Jugoslavije I. Dve knjige o istoriji Hrvata u srednjem veku izdvajaju se iz njenog bogatog naučnog opusa. Da bi ukazali poštovanje prema Nadi Klaić, u Zagrebu su stubovi u Bosanskoj ulici nazvani po njenom imenu. Deda, po ocu, Nade Klaić bio je istoričar Vjekoslav Klaić. Odabrani radovi O autentičnosti privilegija trogirskog tipa, 1955. Postanak plemstva „dvanaestoro plemena kraljevine Hrvatske“, 1958. Klaić, Nada (1967). Historia Salonitana Maior. Beograd: Naučno delo. Problem kmetstva na području dubrovačke Astareje, 1971. Klaić, Nada (1970). „Historijska uloga Neretvanske kneževine u stoljetnoj borbi za Jadran”. Makarski zbornik: Zbornik znanstvenog savjetovanja o Makarskoj i Makarskom primorju. 1. Makarska. str. 121—168. Klaić, Nada (1971). Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku (1. izd.). Zagreb: Školska knjiga. Klaić, Nada (1975). Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku (2. izd.). Zagreb: Školska knjiga. Klaić, Nada (1976). Povijest Hrvata u razvijenom srednjem vijeku. Zagreb: Školska knjiga. Klaić, Nada (1976). Društvena previranja i bune u Hrvatskoj u XVI i XVII stoljeću. Beograd: Nolit. Klaić, Nada (1979). „Način na koji je nastajalo djelo Historia Salonitana Maior”. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku. 72–73: 171–198. Povijest Zagreba. Zagreb u srednjem veku, 1982. Crtice o Vukovaru u srednjem vijeku, 1983. Javni život grada i njegovih ljudi, 1985. Klaić, Nada (1988). „Srednjovjekovna Krbava od Avara do Turaka”. Krbavska biskupija u srednjem vijeku. Zagreb: Kršćanska sadašnjost. str. 1–9. Klaić, Nada (1989). Srednjovjekovna Bosna: Politički položaj bosanskih vladara do Tvrtkove krunidbe (1377. g.) (1. izd.). Zagreb: Grafički zavod Hrvatske. Klaić, Nada (1994) [1989]. Srednjovjekovna Bosna: Politički položaj bosanskih vladara do Tvrtkove krunidbe (1377. g.) (2. izd.). Zagreb: Eminex. Klaić, Nada (1990). Povijest Hrvata u srednjem vijeku. Zagreb: Globus. MG33 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Magnum crimen, životno delo akademika Viktora Novaka, etničkog Hrvata jugoslovenskog opredeljenja, prvi put se pojavljuje u necenzurisanom izdanju, opremljeno predgovorom Vasilija Krestića i pogovorom Milorada Ekmečića.Proverite zašto je Magnum crimen na vatikanskom spisku zabranjenih knjiga.Proverite zašto je rimokatolička crkva uništavala knjigu, a komunisti je cenzurisali.Knjiga za one koji znaju da proučavanjem prošlosti saznajemo u sadašnjosti kojim stazama treba da koračamo u budućnosti.Knjiga koja otkriva zločinačku spregu rimske kurije i ustaša u Hrvatskoj.Knjiga koju svaka srpska kuća treba da ima.Mnogo je razloga zašto treba čitati Magnum crimen, a nijedan protiv. Viktor Novak (Donja Stubica, 4. februar 1889 — Beograd, 1. januar 1977) bio je jugoslovenski istoričar hrvatskog porekla, profesor Beogradskog univerziteta, član SANU.[1] Viktor je rođen početkom 1889. godine u hrvatskom Zagorju, u mestu Donja Stubica. Ponikao je u siromašnoj činovničkoj porodici; rano ostao bez oca. Mukotrpno se školovao i tokom života je stekao izuzetno široko obrazovanje. Godine 1913. završio je Filozofski fakultet u Zagrebu i zatim proveo godinu dana u Rimu na specijalizaciji u pomoćnim istorijskim naukama, osobito latinskoj paleografiji. Godine 1915. odbranio je doktorsku disertaciju Ban Mihac Mihaljević i njegovo doba. Radio je kao gimnazijski profesor i rukovodilac Rukopisnog odeljenja Sveučilišne knjižnice u Zagrebu. Od 1920. do 1922. bio je docent, a od. 1922. do 1924. profesor pomoćnih istorijskih nauka i istorijske metodike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Zbog svoje jugoslovenske orijentacije bio vređan i napadan na zagrebačkom Sveučilištu, koje je, onemogućen da radi, morao da napusti. Na inicijativu Nikole Vulića i Stanoja Stanojevića je prešao 1924. godine na Univerzitetu u Beogradu gde je, do penzionisanja 1959., bio profesor istorije jugoslovenskih naroda i pomoćnih istorijskih nauka i, altenativno, profesor opšte istorije srednjeg veka. Jugosloven i antifašista, Viktor Novak je za vreme Drugog svetskog rata bio hapšen i jedno vreme zatvoren u Banjički logor. Prelaskom iz Hrvatske u Srbiju, Viktor Novak je, smatrao da će njegov doprinos srpskoj istoriografiji biti značajniji ukoliko nastavi s uporednim prikazivanjem pozitivnih i negativnih tendencija u srpsko-hrvatskim odnosima i ukupnom razvoju jugoslovenske misli. U svom svestranom i široko zasnovanom naučnom interesovanju, Viktor Novak se, s podjednakim uspehom bavio i nacionalnom i kulturnom istorijom Južnih Slovena u XIX i XX veku, kao što se pasionirano i istrajno bavio latinskom paleografijom i diplomatikom. Godine 1952. objavio je univerzitetski udžbenik Latinska paleografija, koja se ubraja u najznačajna dela te naučne discipline na srpskom jeziku. Baveći se istorijom političke misli u Južnih Slovena u 19. i 20. veku, prikupljao je arhivsku i štampanu građu i objavio mnoštvo studija i monografija poput radova o Franji Račkom (1925, 1929, 1958), Maksimilijanu Vrhovcu (1928), Natku Nodilu (1934, 1955), Josipu Juraju Štrosmajeru (1940) i Ivanu Kukuljeviću-Sakcinskom (1955, 1959), kao i prepisku Valtazara Bogišića i Franje Račkog (1960). U monumentalnom delu Magnum Crimen: pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj (Zagreb, 1948, više izdanja u Beogradu posle 1994) tematizovao je složeni odnos Vatikana, hrvatskih klerikalaca i hrvatskih nacionalista.[2] U Magnum Crimen-u, Novak je na preko hiljadu strana uz citate iz stotina dokumenata uverljivo pokazao da je hrvatski klerikalizam bio jedna od osnova za genocid nad Srbima u NDH (1941—1945) za progone i diskriminaciju koje su, uz podršku delova katoličkog klera, a često i u ime katoličke vere, sprovodili hrvatski biskupi, sveštenici i fratri, uz prećutnu ili aktivnu podršku zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca. Novak je uvidom u skoro nepreglednu dokumentaciju o javnoj i tajnoj saradnji katoličkog klera sa hrvatskim ustašama tokom Drugog svetskog rata, nedvosmisleno ukazao na čvrstu vezu klerikalne tradicije sa ustaškim zločinima, praćenim, osim masovnih progona, još i nasilnim preveravanjem pravoslavnih Srba u rimokatoličku veru. Katolički kler je otkupljivao i spaljivao Novakove knjige zbog njihove navodne antikatoličke i masonske inspiracije. Godine 2011, na engleski je prevedeno njegovo najznačajnije delo `Magnum Crimen : half a century of clericalism in Croatia (dedicated to the known and unknown victims of clericalism)`, Vol. 1-2 (Jagodina 2011) u kojoj su odštampana i dva poglavlja koje je u izdanju iz 1948. zabranila komunistička cenzura. Vreme je pokazalo da su poruke iz Magnum Krimena (Velikog zločina) i danas aktuelne i neophodne za razumevanje savremenih političkih tokova. Druga značajna knjiga, koja hronološki prethodi Magnum Crimen-u je Magnum Tempus : ilirizam i katoličko sveštenstvo : ideje i ličnosti 1830–1849, štampana posthumno u Beogradu 1987, na 660 str. Ove dve knjige, uzete zajedno, do sada su najbolji naučni prikaz obima i uticaja Rimokatoličke crkve na oblikovanje nacionalne ideje u Hrvata. Viktor Novak je bio redovni profesor na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, omiljen predavač, veliki erudita, a sa svojim kolegama na katedri, Georgijem Ostrogorskim, Jorjom Tadićem i Mihailom J. Dinićem, i moralni uzor generacijama studenata, odupirući se svakom pokušaju uvođenja vulgarnog marksizma lenjinizma u nastavu istorije. Bio je oženjen Srpkinjom, Pavom Bošković iz Beške.[3] Zajedno sa Jorjom Tadićem, uzeo je 1942, krsnu slavu i počeo da se izjašnjava kao Srbin, ostajući veliki Jugosloven. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti (JAZU) je izabrala Viktora Novaka za svoga dopisnog člana 29. juna 1951. godine. U tom statusu akademika JAZU je ostao sve do svoje smrti. Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1948, redovni član od 1961, Viktor Novak je 1966—1969. sekretar Odeljenja društvenih nauka SANU. Bio je, takođe i jedan od osnivača i prvih upravnika Istorijskog Instituta SANU (1947—1954) u Beogradu. U izdanjima SANU Viktor Novak objavio je više značajnih studija i monografija, od kojih se posebno ističe obimna monografija `Vuk i Hrvati“. U njoj je nedvosmisleno pokazano koliki je uticaj Vukova reforma imala za emancipaciju Hrvata na kulturnom planu, i koliko su Vukove veze sa hrvatskim ilircima doprinele stvaranju kulturne podloge južnoslovenskog zbližavanja, i kasnije, jugoslovenskog ujedinjenja. Osim istorijskog naučnog rada, posvetio se i muzičkoj kulturi. Osnivač je bivšeg zagrebačkog hora Lisinski (1910), čiji je predsednik do 1924. godine. Bio je predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i beogradskog Kornelija Stankovića, kao i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Objavio je niz muzikoloških eseja i nekoliko stotina muzičkih kritika, najčešće u zagrebačkom »Obzoru« i beogradskoj »Politici«. Viktor Novak bio je nosilac niza značajnih društvenih priznanja, uključujući i Orden Svetog Save 5, 4. i 3. reda. Odabrana dela Viktor Novak Scriptura Beneventana s osobitim obzirom na tip dalmatinske beneventane, Zagreb 1920. Evangeliarium Spalatense, Split 1923. Franjo Rački u govorima i raspravama, Zagreb 1925. Lužički Srbi u prošlosti i sadašnjosti, Beograd 1927. Maksimilijan Vrhovac, Bratstvo, 1928. Notae palaeographicae, chronologicae et historicae, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva, 1928. Aliquid de nominibus ducum Croatorum in antiquissimo evangeliario Cividalensi. Nota palaeographico-historica, Zbornik u čast Bogdana Popovića, 1929. Franjo Rački, Bratstvo, 1929. Masarik i Jugosloveni, SKG, 1930. Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva (1390—1930), Beograd 1930, LXVII+931 str. Sveslavenska misao, Ljubljana 1930. Mihailo Polit-Desančić i Hrvati, Letopis Matice srpske, Novi Sad 1932. Natko Nodilo, Novi Sad 1935. Le Roi Alexandre Ier Karageorgevitch et la Formation de l`Unité Nationale Yougoslave, Paris : Amitiés franco-yougoslaves, 1935. Rad Stanoja stanojevića na srpskoj diplomatici, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, 1938. Dva antipoda. Štrosmajer i Mihanović, Beograd 1940. Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 1. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 2. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1960). Velika optužba (Magnum crimen): Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. 3. Sarajevo: Svjetlost. Novak, Viktor (1986). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Beograd: Nova knjiga. Novak, Viktor (1989). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Beograd: Nova knjiga. Novak, Viktor (2011). Magnum Crimen: Half a Century of Clericalism in Croatia. 1. Jagodina: Gambit. Novak, Viktor (2011). Magnum Crimen: Half a Century of Clericalism in Croatia. 2. Jagodina: Gambit. Novak, Viktor (2015). Magnum Crimen. 1. Beograd: Catena Mundi. - necenzurisano izdanje na srpskohrvatskom jeziku Novak, Viktor (2015). Magnum Crimen. 2. Beograd: Catena Mundi.- necenzurisano izdanje na srpskohrvatskom jeziku Jedno sporno pitanje iz srpskohrvatskih odnosa šezdesetih godina prošlog veka, Beograd, SANU 1949. Ferdo Šišić, Ljetopis JA, 1949, 54. Supetarski kartular, Djela JA, 1952, 43. Latinska paleografija, Beograd 1952, 1980. Vatikan i Jugoslavija, I, 1953 (dokumenti, urednik, na srpskohrvatskom, francuskom i engleskom jeziku). Outline of Jugoslav Historiography, Ten Years of Jugoslav Historiography, 1945–1955, Beograd 1955. Natko Nodilo, Zadarska revija, 1955. Paleografija i slavensko-latinska simbioza od VII–XV stoljeća, Istorijski časopis, 1957. Franjo Rački, Beograd, Prosveta 1958. Nastanak i nestanak `Monumenta Serbica` diplomatara Ivana Kukuljevića-Sakcinskog, Beograd, Srpska akademija nauka 1959. Nikola Vulić. Naučnik i čovek. Uvod u knjigu Nikole Vulića: Iz rimske književnosti, Beograd, Srpska književna zadruga 1959. Valtazar Bogišić i Franjo Rački. Prepiska (1866–1893), Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, SAN, knj. XXV, Beograd 1960. Pojava i proširenje karolinške minuskule u Dalmaciji, GLAS SAN, knj. CCLV1, Beograd 1963. Srpski naučnici i književnici u prepisci sa Franjom Račkim, Beograd : Naučno delo, 1964. Vuk i Hrvati : primljeno na VII skupu Odeljenja društvenih nauka SANU, 27. IX 1966, po prikazu samog autora; urednik Jorjo Tadić, Beograd, Naučno delo 1967, 645 str. Magnum tempus : ilirizam i katoličko sveštenstvo : ideje i ličnosti 1830-1849, Beograd, Nova knjiga 660 str. 1987. ISBN 978-86-7335-040-0. Celokupna bibliografija do 1963: B. Telebaković-Pecarski, Zbornik filozofskog fakulteta u Beogradu, 1963.

ISTORIJA SRPSKOG NARODA 2 SKZ 1 izdanje sjajno ocuvana bez podvlacenja belila ili korektora br14x2 Istorija srpskog naroda Autor Grupa autora Zemlja Srbija Jezik srpski Teme Istorija Srba Izdavač Srpska književna zadruga prvo izdanje (1981—1993); drugo izdanje (1994); treće izdanje (2000) Tip medija Tvrde korice Klasifikacija ISBN  ? 978-86-379-0476-2 Istorija srpskog naroda у шест књига, са десет свезака: od doseljavanja Srba u Jugoistočnu Evropu, do 1918. godine, kapitalno je delo u izdanju Srpske književne zadruga, koje obrađuje i objedinjava političku istoriju srpskog naroda sa društvenim, kulturnim i ekonomskim razvojem. Prva izdanja pojedinačnih knjiga pojavila su se u razdoblju od 1981. do 1993. godine, a kasnije su priređivana i nova izdanja, drugo (1994) i treće (2000). U oba naknadna izdanja zadržan je isti štamparski prelom iz prvog izdanja. Autori su najveći srpski stručnjaci u oblastima istorije, umetnosti, književnsti, sociologije i jezika: Dragoslav Srejović, Miroslav Mirković, Jovan Kovačević, Pavle Ivić, Sima Ćirković, Dimitrije Bogdanović, Vojislav J. Đurić, Ljubomir Maksimović, Jovanka Kalić, Božidar Ferjančić, Miloš Blagojević, Gordana Babić-Đorđević, Rade Mihaljčić, Andrej Mitrović, Dragiša Živković, Predrag Palavestra, Dejan Medaković, Radovan Samardžić, Vladeta Tešić, Čedomir Popov, Milorad Ekmečić, Milorad Pavić, Rajko Veselinović, Miroslav Pantić, Nikola Gavrilović, Aleksandar Mladenović, Sreten Petković, Toma Popović, Radovan Samardžić i drugi. Istorija srpskog naroda predstavlja važnu i dokumentovanu istorijsku naučnu građu o deset vekova borbe srpskog naroda za očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta.

Tvrd povez 1988 god 487 str. 21 cm Vizantijski milenijum Hans-Georg Bek(autor) Ranko Kozić(prevod) Izdavač: Clio Mnogim studijama i sintezama profesor Bek duboko zadire u složeno tkivo vizantijske književnosti, pri čemu se pod vizantijskom književnošću podrazumeva ne samo lepa književnost u današnjem smislu reči, nego gotovo celokupna pisana reč srednjovekovnog helenstva, i čitavog onog duhovnog bogatstva čiji umetnički, religiozni i filozofski izraz ta književnost predstavlja. Rezultati pomenutih istraživačkih nastojanja nailaze na velika priznanja u savremenoj nauci, pogotovu što ih autor tesno povezuje sa izučavanjem političke ideologije, društvene i državne strukture kao pojava koje su neophodne za razumevanje duhovnog stvaralaštva u Vizantiji. Bek se zalaže za komp letnu primenu istorijskog metoda prilikom traženja puta ka celovitim zaključcima o karakteru i strukturi vizantijske civilizacije. Njegovi rezultati dobili su upravo u knjizi koja je pred čitaocem svoj, možda, konačni oblik. Knjiga Vizantijski milenijum Hansa Georga Beka nije pisana faktografski, mada je često korisna i zbog donetog podatka. To je delo podsticajnih ideja, u kome iz dubokog autorovog poznavanja materije izvire svojevrsno celovito viđenje političkog i filozofsko-religioznog sklopa Vizantije. To je knjiga nad kojom se razmišlja i koja čitaocu često ukazuje na perspektive novih mogućih istraživanja. Pisana sa velikom odgovornošću, ona ukazuje na potrebu da se sa istom takvom odgovornošću neprekidno traže putokazi za izgrađivanje veza između analitičkih istraživanja i sintetskog poimanja suštine vizantijske civilizacije. Садржај 1. УВОД 2. ДРЖАВА И УСТАВ 3. ПОЛИТИЧКА ОРТОДОКСИЈА 4. КЊИЖЕВНОСТ 5. ТЕОЛОГИЈА 6. МОНАШТВО 7. ЗАПАЖАЊА О ВИЗАНТИЈСКОМ ДРУШТВУ 8. ВЕРА ВИЗАНТИНАЦА 9. ИСТОРИЈСКА ДИМЕНЗИЈА а3

Beograd 1998. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 364 strane Knjiga je odlično očuvana. Sadržaj: 1. DEO: UVOD U PROCES 1. glava: UVOD 2. glava: SRPSKI NACIONALNI POKRET I MAJSKI PREVRAT Srpska istorijska i narodna tradicija Uzroci Majskog prevrata, 1900-1903. 3. glava: `ŽIVEO KRALJ PETAR I KARAĐORĐEVIĆ` Majski prevrat Vladavina Petra Karađorđevića Komitski pokret u Makedoniji Zaverenici i reorganizacija srpske vojske 4. glava: ”UJEDINjENjE ILI SMRT”, 1911-1914. Poreklo i sastav Dokumenti i članstvo Odnos s vlastima, 1911-1914 5. glava: ODLUKA O POKRETANjU PROCESA, 1914-1916. Oficiri crnorukci i srpski režim, 1914-1916. ”Solunski režim” kuje zaveru protiv ”Crne ruke” (maj-oktobar 1916) Srbija, saveznici i jugoslovenski odbor Pregovori o separatnom miru, 1916-1917. ”Atentat” na regenta Aleksandra . . Solunski režim se odlučuje za proces 6. glava: PRIPREMA PROCESA Optužbe: ”Prezidijal” Ljubomira Jovanovića Patka Hapšenje vođa ”Crne ruke” Metodi solunskog režima Ministar unutrašnjih dela Ljubomir Jovanović Patak i ”zavera crnorukaca” Pretresi i saslušanja Solun i Krf, 1916-1917. Završetak priprema za proces 7. glava: PRAVNI OSNOV Niži vojni sud za oficire Optužnica od 15. marta 1917. 2. DEO: PROCES 8. glava: ISKAZI SEKRETARA ”CRNE RUKE“ . Reakcija okrivljenih na optužnicu i zahtev da im se omogući odbrana Pauk plete mrežu Niži vojni sud Iskaz pukovnika Vemića Iskazi pukovnika Lazića u istražnom postupku i na sudu 9. glava: „CRNA RUKA“ U INOSTRANSTVU: ISKAZI ČEDOMIRA POPOVIĆA I BOGDANA RADENKOVIĆA Kratak prikaz događaja u inostranstvu Svedočenje graničnog oficira Svedočenje teško bolesnog Radenkovića 10. glava: POVEZIVANjE VIŠIH SRPSKIH OFICIRA SA ZAVEROM ”CRNE RUKE“ Odbrana Milana Milovanovića Pilca Neoprezna prepiska generala Popovića 11. glava: DA LI JE `CRNA RUKA” POKUŠALA DA UBIJE PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA Iznenađenje od 27. marta Navodni ubica: Rade Malobabić Saslušanja Malobabića i Veljanovića Malobabićevi konfuzni i protivurečni iskazi Komentari optuženih na Malobabićevo svedočenje Muhamed Mehmedbašić: navodni saučesnik 12. glava: PRKOSNI RATNI HEROJ BRANI ”CRNU RUKU 13. glava: MAJOR LjUBOMIR VULOVIĆ, UDARNA PESNICA ”CRNE RUKE”? Životni put Nasilno odvođenje u Bizertu (novembar 1916) Mišljenje kapetana Stojkovića o majoru Vuloviću Vulović na sudu 14. glava: PUKOVNIK APIS PRISTAJE DA JAVNO NE KAŽE SVE Apisova karijera Apis pristaje da ne govori o Sarajevu Apis o organizaciji ”Ujedinjenje ili smrt” Apis, Uredba o prvenstvu i ”puč” iz 1914. godine ”Zaverenički” sastanci na Krfu 1916. godine Apis i Malobabić Apis na sudu 15. glava: UGLAVNOM LAŽNI SVEDOCI O svedocima ”Atentat” od 29. avgusta Sud pokušava da pomogne svedocima ”Crna ruka”, bosanci i zavera protiv vlasti Nezir Hadžinalić: Pošten svedok? 16. glava:OPTUŽNICA I ODBRANA - ZAVRŠNICA Završna reč tužioca Vesovića Reč odbrane 3. DEO: PRESUDA I REAKCIJE 17. glava: PRESUDE I REAKCIJE U SRBIJI Presuda Nižeg vojnog suda od 23. maja 1917. Reakcije među Srbima na presudu Nižeg vojnog suda Viši vojni sud i reakcije na njegovu presudu u Srbiji Princ Đorđe i Jugoslovenski odbor mole za pomilovanje Srpske vlasti potvrđuju tri smrtne presude 18. glava: ČETIRI SRPSKA OFICIRA, RUSIJA I SOLUNSKI PROCES ”Crna ruka” protiv ”Bele ruke” u srpskim dobrovoljačkim odredima Februarska revolucija i Srbija Četiri oficira crnorukca optužuju solunski proces Ruska vlada i štampa traže pomilovanje za solunske osuđenike Rusko ogorčenje zbog pogubljenja 19. glava: ZAPADNI SAVEZNICI I SOLUNSKI PROCES General Saraj, solunski front i Srbija Francuski stavovi o procesu i presudama Britanski stavovi o procesu i izvršenju smrtne kazne 20. glava: ZAKLjUČAK Izvršenje smrtne presude i srpske reakcije Značaj i zaključak Skraćenice Bibliografija

Knjiga o MIROSLAVLJEVOM JEVANĐELJU КЊИГА О МИРОСЛАВЉЕВОМ ЈЕВАНЂЕЉУ Од првог снимка једног листа Мирослављевог јеванђеља, који је 1874. направио и описао Стојан Новаковић, траје научно бављење овим драгоценим спомеником српске средњовековне културе. О Јеванђељу, писаном и сликаном у другој половини 12. века, писали су током једног и по столећа највећи научници, међу којима: С. Новаковић, Љ. Стојановић, С. М. Куљбакин, Л. Мирковић, С. Радојчић, Д. Богдановић, Ј. Максимовић и др. Приступали су му ликовно-историјски, аналитички, документарно узбудљиво. Велика повест о великом делу украшена је многим илустрацијама, од којих је 60 у колору. Избор Иван Стевовић Библиотека: 113. Коло СКЗ Страна: 328 Година издања: 2021 --------------------------------- САДРЖАЈ Стојан Новаковић, Лист Јеванђеља Мирослављева (1874) 5 Љубомир Стојановић, Мирослављево јеванђеље (одломак, 1893) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Пера П. Ђорђевић, Мирослављево јеванђеље (1896) . . . 17 Љубомир Стојановић, Предговор (1897) . . . . . . . . . . . . . 23 Божидар С. Николајевић, О минијатурама Мирослав- љевог јеванђеља (1906) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Степан М. Куљбакин, Палеографска и језичка испити- вања о Мирослављевом јеванђељу (одломци, 1925) 39 Лазар Мирковић, Мирослављево јеванђеље (1950) . . . . 63 Светозар Радојчић, Репродукције у црном (1950) . . . . . 161 Ђорђе Сп. Радојичић, Бурна прошлост Мирослављевог јеванђеља (1957) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 Ђорђе Сп. Радојичић, Богомили и Мирослављево јеван- ђеље (1967) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Димитрије Богдановић, Споменик (одломак, 1980) . . . 187 Војислав Ј. Ђурић, Преокрет у уметности Немањиног доба (1981) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 Бранка Скакић-Симатовић, Неке истине о чувању Ми- рослављевог јеванђеља за време Другог светског рата (1981) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 326 Књига о Мирослављевом јеванђељу Јованка Максимовић, Студије о Мирослављевом јеванђељу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 1. О западњачком карактеру минијатура (1964) . . . 205 2. Жван Батиста, Марија Магдалена (1970) . . . . . . 242 3. Ликови јеванђелиста у Мирослављевом јеван- ђељу (1972) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 4. Византијски елементи у иницијалима Миро- слављевог јеванђеља (1975) . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 Никола Родић – Гордана Јовановић, Уз критичко изда- ње Мирослављевог јеванђеља (одломак, 1986) . . . . 297 Извори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 Knjiga je NOVA..... -------------------------------- Knjiga je NOVA..... -------------------------------- D2

Zagreb 2009. Tvrd povez, 245 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). J11 Ovom knjigom Franco Cardini preispituje ideje, predrasude te uvjerenja i preduvjerenja koja su oblikovala i usmjerila europski odnos prema islamu. Obuhvaćajući 2500 godina intelektualne razmjene kao i oružanog sukoba, Cardini ponovno gradi povijest Istoka i Zapada i ustanovljava zašto je i kako došlo do nesporazuma. Cilj je knjige sintetički slijediti put koji je Europa prešla u stvaranju odnosa s islamom, objasniti na koji način i iz kojih razloga se on ostvario, opisati povijesni proces unutar kojeg su se razvili ti odnosi, prikazati raznolikost aspekata, poimanja i oblika predrasuda, kao i dezinformacije i antiformacije koje su oblikovale i uvjetovale sliku islama u Europi. Autor se u knjizi usredotočio na sredozemni islam s kojim su Europljani u kontaktu vrlo dugo te ističe da islam ne treba shvaćati kao homogenu cjelinu. Knjiga završava pitanjem uloge islama u Europi današnjice, koja postaje, što mnogi osporavaju, sve važnija. „Unatoč križarskim ratovima i borbama, gusarskim pljačkama, grabeži i trgovini robljem, unatoč Lepantu i opsadi Beča, istina je da smo s islamom uvijek uspješno trgovali i imali, uglavnom, dobre odnose. Tijekom vremena prevladalo je nerazumijevanje sa rezultatima i za jednu i drugu stranu — izvorna je teza Franca Cardinija” «La Stampa» „Franco Cardini nanovo raspliće niti sjećanja i potpuno oslobađa od laži i predrasuda.` «ll Venerdi» `Knjiga Franca Cardinija nezaobilazna je polazna točka, osobit rad koji uspijeva sintetizirati i stvoriti jasnu sliku povijesnih odnosa između kršćana i muslimana.` «Medioevo» Franco Cardini (1940), povjesničar i esejist, docent na Katedri za povijest Srednjega vijeka Sveučilišta u Firenci. Predavao je na sveučilištima u Bariju, Parizu, Göttingenu, Beču, Madridu, Barceloni, Turkuu, Bostonu, Burlingtonu, Sao Paolu, Jeruzalemu i Damasku. Neka od njegovih djela su: `Gostanza, vještica iz San Miniata` (2001.), `Mi i islam. Susret koji je moguć?` (2001.), `Jedrimo u ime Boga. Putovanje srednjovjekovnog hodočasnika na Istok` (s G. Bartolinijem, 2002.), `Nostalgija za rajem. Srednjovjekovni vrt` (s M. Miglijem, 2002.), `Strah i obijest` (2003.), `Srednji vijek po ženi` (koautori F, Bertini, Mt. Fumagalli Beonio Brocchieri i C. Leonardi, 2005.), `Astrea i Titani. Američki lobiji u osvajanju svijeta` (2005.). Sadržaj: Predgovor prvom izdanju Autorova bilješka Uvod 1. Jedan Poslanik i tri kontinenta 2. Između dva tisućljeća 3. Europski odgovor. „Rekonkvista” i pomorski podvizi 4. Uloga Svetog Grada 5.đSukobi i susreti u dvanaestom i trinaestom stoljeću 6. Faraonovo blago 7. Gospodari straha 8. „Inimicus crucis, inimicus Europae”. Osmanska prijetnja 9. Renesansna Europa i Turci 10. Sultani, gusari i odmetnici 11. Razdoblje željeza i prosvjetiteljstva 12. Od „bolesti” Osmanskog Carstva do „trećeg vala” islama Kronologija Bibliografska bilješka Index Evropa i islam