Dušan Baranin Izabrana dela 1-7 komplet SKZ, Beograd, 1988. Tvrd povez, zaštitni omot, Stanje vrlo dobro Dela: 1. Carica Mara 2. Mehmed – paša Sokolović 3. Karađorđe 4. Hajduk Veljko 5. Toma Vučić Perišić 6. Veliki gospodar (Miloš Obrenović) 7. Knez Mihailo Stanje vrlo dobro.

Sima Trojanović: IZABRANA DELA 1-4 1. I knjiga: Sima TZrojanović: GLAVNI SRPSKI ŽRTVENI OBIČAJI - 207strana 2. II knjiga: Sima Trojanović: VATRA U OBIČAJIMA I ŽIVOTU SRPSKOG NARODA - 368strana, ilustrovano 3. III knjiga: Sima Trojanović: PSIHOFIZIČKO IZRAŽAVANJE SRPSKOG NARODA POGLAVITO BEZ REČI - 254stane, ilustrovano 4. IV knjiga: Sima Trojanović: JEDINSTVO NARODNOG DUHA - 694strane Tvrd povez sa omotom - 24cm, izdavač: SLUŽBENI GLASNIK - Beograd NOVE KNJIGE!!!

Ка теби, читаоче, већ сточетрдесет година лети једна крилата стрела, Милојевићева мисао, ти си јој уточиште, награда и нада! ! ! Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће, док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН! ! ! Овде имамо задовољство и част да вам представимо његова изабрана дела У ТРИ ТОМА, 2 200 страна, тврди повез, шивено, и то: 1. Правила Св. Петке Параскеве Српске 2. Правила Св. Сименуну Српском 3. Овши лист из Патријаршије пећке 4. Дечанске хрисовуље 5. Српски манастири и калуђерство 6. Песме и обичаи народа србског 1. део 7. Песме и обичаи народа србског 2. део 8. Песме и обичаи народа србског 3. део 9. Путописи дела праве, старе Србије 10. Забрањена историја Срба Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу! ! ! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела! ! ! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му! `, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА!

Povijest Aleksandra Velikog, makedonskog kralja (1-2)/ Kvint Kurcije Ruf Zagreb 2002. Mek povez sa klapnama, sitniji font, uz prevod tekst uporedo na latinskom jeziku, 832 strane + mapa u prilogu. Knjige su, bukvalno, kao nove. Prevod dela latinskog pisca Kvinta Kurcija Rufa o životu i karakteru Aleksandra Velikog. Delo je sačuvano u nepotpunom obliku (prva i druga knjiga od deset knjiga tog dela u potpunosti su izgubljene), a velike praznine se nalaze na kraju pete, na početku šeste, te u desetoj knjizi. Prevod sledi latinski tekst iz Loebova izdanja, a prevodilac i priređivač Josip Miklić je zasnovao beleške na komentarima iz istog izdanja, uz proširenja i dopune beleškama nekih drugih izdanja, te tekstovima drugih istorijskih dela.

SABRANA DELA ĐURE JAKŠIĆA u šest knjiga, svaka knjiga format 14,5 x 24,5 cm, tvrde korice, izdavač Slovo ljubve, Beograd, 1978. Prvih pet knjiga priredio je, predgovor i napomene napisao Dušan Ivanić: I knjiga PESME (strana 498), II knjiga DRAME (strana 677), III knjiga PRIPOVETKE 1 (strana 427) i PRIPOVETKE 2 (strana 471), V knjiga PREPISKA (strana 671). VI knjigu pod naslovom SLIKARSTVO (strana 200 + reprodukcije 115 kataloških jedinica) priredili su Nikola Kusovac, Miodrag Jovanović i Gradimir Petrović). Sem starosti i stajanja u polici, sve knjige su veoma malo korišćene, a unutrašnje stranice čiste, bez mrlja i bez podvlačenja redova. Ne korespondiram SMS porukama. Ne prodajem knjige kupcima sa Kosova. Cena je za komplet sa poštarinom

Knjige su veoma dobro o;uvane. Knjiga 1.Sarajevo i njegova okolina od najstarijih vremena do austrougarske okupacije Knjiga 2.Prilozi za istoriju Sarajeva Knjiga 3.Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine i jugoslovenskih naroda

Dvotomno izdanje studije profesorke Olge Luković Pjanović Beograd 1990. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 356 + 336 strana Napomena: na nekoliko strana blagi tragovi grafitne olovke (obeležen tekst); knjiga je veoma dobro očuvana. Olga Lukovic-Pjanović je četrdeset godina sakupljala materijal za ovo delo! Izvori kojima se služila su vrlo retki i na mnoge od podataka naići će i vrsni poznavaoci ove materije po prvi put. Ovo delo je izazvalo kontraverzne stavove već svojom prvom pojavom. Pisana jednostavnim, razumljivim jezikom knjiga obiluje retko viđenim kartama, a u njoj su obrađeni svi važniji događaji srpske istorije. Jedna divna, poučna i studiozna knjiga, u kojoj se kaže: `Pohlepa i gramzivost nikada nisu bili svojstvo Srbina a u tome i jeste tajna psihologija srpskog čoveka. Tajna njegove mudrosti katkada izbija snagom vulkana. Čudesni temperament Srbina izrastao je iz hiljada godina mira po slobodnim prostorima bez granica, te je stoga u Srpskoj duši sve bezgranično: i bol, i radost, i vernost, i vera,i čovekoljublje.`

Original polovni delovi i karoserije za pezo 206 307 308 i 407...Delovi su skidani iskljucivo sa vozila sa malom kilometrazom i u odlicnom su stanju...motori (2.0 HDI i 1.6 HDI i 19 dizel ) ..NAJBOLJI DELOVI ---NAJPOVOLJNIJE CENE ..Saljemo i brzom postom ..Saljemo slike svakog dela pre slanja brzom postom ...DAJEMO GARANCIJU na sve nase delove...Beograd ...Zvezdara ..Mirijevo ...064/40-26-009 !!! motor menjac ablender torzija hauba set kvačila branik far stop svetlo maglenke stakla vrata gepek brisaci air bag volan stabilizator viljuska-rame glavcina letva volana poluosovina enterijer - sedista turbina dizne benzin dizne dizel nosač motora amortizeri pumpe visokog pritiska BOSH pumpa SIMENS pumpa pumpa goriva DELPHI pumpa senzori senzori goriva alternator bombina kompjuter motora protokomer senzori lambda sonda BSI kompjuter BSM kompjuter servo pumpa alanser klip klipnjace glava motora radilice motora step motor zamajac - plivajuci zamajac ventilator hladnjaka hladnjak pumpa, plovak, rezervoara alu felne, celicne felne ratkapne 206, 307, 308, 407 POLOVNI AUTOMOBILI, POLOVAN AUTO, POLOVNI DELOVI ZA PEUGEOT, PEZO, PEUGEOT DELOVI, DELOVI ZA PEUGEOT, AUTO OTPAD PEUGEOT, PEUGEOT KOMPLET AUTOMOBILI U DELOVIMA, PEUGEOT DELOVI, PEUGEOT DELOVI, peugeot polovni delovi, delovi peugeot, delovi polovni, opel peugeot polovni delovi, auto otpad peugeot, auto delovi peugeot, polovni peugeot u delovima, povoljni delovi za peugeot, polovni delovi za peugeot , otkup peugeot, otkup stranaca peugeot, otkup automobila. povoljni delovi za peugeot , najpovoljniji delovi peugeot, najpovoljniji auto delovi za peugeot.

Nove, nekorišćene. Nastavak Sabranih dela Dragoljuba Jovanovića (t. 17-18-19). Mali tiraž. Razmišljanja o moralu. Knj. 1, Vrednosti Dragoljub Jovanović priredio Srđan Jovanović Omotni naslov Razmišljanja o moralu Ostali naslovi Moral seljačkog socijalizma Jezik srpski Godina 2021 Beograd : Službeni glasnik, 2021 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 1128 str. : autorova slika ; 25 cm Tiraž 500 Numeracija na hrptu: 17 Str. 9-26: Predgovor / Srđan Jovanović Kor. nasl. : Razmišljanja o moralu Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Jovanović, Dragoljub, 1895-1977 Moral Vedrina -- Moralni aspekt Dobrota -- Moralni aspekt Individualni razvoj -- Moralni aspekt Vrednosti Razmišljanja o moralu. Knj. 2: Odnosi Dragoljub Jovanović priredio Srđan Jovanović Omotni naslov Razmišljanja o moralu Ostali naslovi Moral seljačkog socijalizma Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2021 Službeni glasnik, 2021 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 824 str. : autorova slika ; 25 cm Napomene Tiraž 500 Numeracija na hrptu: 18 Kor. nasl. : Razmišljanja o moralu Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Moral Međuljudski odnosi Razmišljanja o moralu. Knj. 3, Metodi Dragoljub Jovanović ; priredio Srđan Jovanović Omotni naslov Razmišljanja o moralu Ostali naslovi Moral seljačkog socijalizma Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2021 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 1063 str. : autorova slika ; 25 cm Tiraž 500 Numeracija na hrptu: 19 Kor. nasl. : Razmišljanje o moralu Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Moral Društvene prilike Sabrana dela Dragoljuba Jovanovića Jovanović, Dragoljub, 1895-1977 = Jovanović, Dragoljub, 1895-1977 Moral nije ni nešto utvrđeno ni stalno da se može popravljati i kvariti, dobijati i gubiti. Time je u isti mah rečeno da čovek nije po prirodi dobar ni moralan, da to tek treba da postane. Ostaje da se vidi da li to važi samo za pojedinca u njegovom ličnom životu ili za čoveka uopšte – je li čovek popravljiv, šta utiče na njegovo moralno ponašanje i da li u pogledu morala čovečanstvo napreduje ili nazaduje. Posle ovog načelnog pitanja dolazi jedno istorijsko pitanje: ko je sve pokušao da utiče na ljude da budu društveniji, humaniji, moralniji i kakvog uspeha su imali – u svoje vreme i na kasnije naraštaje – razni mislioci i praktičari koji su se time bavili? Najzad, kako se problem morala postavlja danas – može li se i on obnoviti i usavršiti kao što biva s drugim žrtvama savremenih razaranja? Osobito je važno znati šta će biti s moralom u politici, u privrednom i društvenom životu, i kome pripada budućnost – moralnima ili „veštijima“. ********** Dr Dragoljub Jovanović (Pirot, 8. april 1895 — Beograd, 23. maj 1977) je bio srpski naučnik, univerzitetski profesor i političar. Doktorirao je prava u Parizu. Zbog političkog delovanja više puta je osuđivan u Kraljevini Jugoslaviji, a zbog toga je i izbačen sa Pravnog fakulteta u Beogradu. Jedan je od osnivača Grupe za socijalnu i kulturnu akciju. Bio je član Saveza zemljoradnika, iz koga je 1940. godine izašao i formirao Narodnu seljačku stranku. Bio je član Predsedništva FNRJ (1946–1947), da bi 1947. bio osuđen na višegodišnju robiju i uklonjen sa Univerziteta. Dragoljub Jovanović (1895–1977), učesnik, tumač i svedok političkog života u Srbiji u prvoj polovini XX veka i intelektualac snažnog moralnog kreda, ostavio je za sobom u rukopisu obimno delo koje je ovom prilikom sabrano u 16 tomova. Dvanaest knjiga Jovanovićevih Sabranih dela predstavljaju njegove “Političke uspomene” u kojima svedoči o svom vremenu i savremenicama, a četiri “Medaljone” – zbirke literarnih portreta nekoliko stotina ličnosti sa kojima se njegov životni put ukrstio. Dragoljub Jovanović je bio zanimljiva i nemirna priroda. Rođen je 1895. u selu Gnjilan kraj Pirota, doktorirao je na Sorboni, a po povratku u Beograd 1923, na poziv i po preporuci Slobodana Jovanovića, postao je najpre docent, a zatim i vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Između dva rata predavao je na fakultetu agrarnu politiku, zastupao demokratske i socijalističke ideje i imao značajnu političku aktivnost kao lider Seljačke narodne stranke. Zbog sukoba sa režimima i Kraljevine i komunističke Jugoslavije, nekoliko puta je hapšen i osuđivan na zatvorske kazne. Zbog svojih uverenja trinaest godina je proveo u zatvoru. Nakon izlaska iz zatvora, izopšten iz javnog ispisuje svoje delo, sada dostupno i široj javnosti, koje predstavlja štivo za šire upoznavanje sa političkim prilikama u Jugoslaviji njegovog vremena. Kroz Jovanovićeve beleške promiču mnoge poznate i zaboravljene ličnosti, državnici i političari, naučni radnici, profesori univerziteta, javni i kulturni radnici iz predratnog, ratnog poratnog vremena. Pored ostalih tu su portreti Stjepana Radića, Svetozara Pribićevića, Milana Grola, Milana Nedića, Dimitrija Ljotića, Slobodana Penezića, Milovana Đilasa, Moše Pijade mnogih drugih. O obimu i širini Jovanovićevog dela dovoljno govori podatak da jedan tom njegovih “Političkih uspomena” od četiri stotine stranica posvećen samo registru ličnih imena koje svojim knjigama pomenuo. Godine 2008. objavljena su Sabrana dela Dragoljuba Jovanovića u XVI knjiga: Političke uspomene knj. VIII–XII i Medaljoni knj. XIII–XVI. Na taj način su memoarski zapisi Dragoljuba Jovanovića i portreti njegovih savremenika postali dostupni stručnoj i široj javnosti.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zavestajno pismo Save pl. Vukovica osnovaoca srpske pravoslavne gimnazije u Novom Sadu Sava Vuković (Mostar, 1737 — Novi Sad, 1810) bio je srpski trgovac, dobrotvor i osnivač Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu. Biografija Poreklo Odrastao je u Mostaru, gde je počeo da se bavi trgovinom. Potom na nagovor starijeg brata, uspešnog trgovca u Sarajevu, prelazi u Rijeku. Kada je došao u Novi Sad već je bio imućan čovek. Trgovao je voskom, duvanom, medom i hranom.[1] Brakovi i porodica Sava Vuković se tri puta ženio, a samo sa prvom suprugom je imao decu.[2] Prvo se oženio Sofijom Jovanović, unukom srpskog patrijarha Arsenija IV Jovanovića Šakabente. Bila je to najmlađa kćerka prote Šakabente iz Iriga. U braku su imali četvoro dece - dva sina i dve kćerke (Maksima, Vukolaja, Katarinu i Martu). Kada mu je 1800. godine umrla supruga, ubrzo se oženio drugom, Marijom Petrović koja je poživela samo do 1802. godine. Treća supruga, Neštinka Ana Nikolić, sa kojom se venčao 1803. godine, ga je nadživela i bolesnog do smrti negovala.[3] Ana ot Nikolić udovica Save Vukovića `ot Bereksova`, umrla je u Novom Sadu i sahranjena pri Sabornoj crkvi 2. maja 1844. godine. Umrla je u dubokoj starosti baveći se kod svoje pastorke Marte, udate za senatora Eftimija Jovanovića u Novom Sadu.[4] Imanje Veliku kuću na sprat podigao je u Hlebarskom sokaku (današnjoj Miletićevoj ulici), a na Kapetanovoj adi je kupio 60 jutara zemlje (posed generala Ljubibratića) 1790. godine i tu naselio 21 porodicu koje su za njega gajile duvan.[2] Takođe je posedovao i vilu na vašarištu na Temerinskom drumu.[1] Plemić Novosadsko građanstvo stekao je 1773. godine. Bio je član Spoljašnjeg senata Grada.[1] Kao ugledni trgovac podneo je Ugarskoj pridvornoj kancelariji 1791. godine molbu da mu se dodeli ugarsko plemstvo, podnoseći dokaze o srpskom plemstvu svoje porodice i preporuku karlovačkog mitropolita. Pošto je platio 1.500 forinti, diploma mu je publikovana u bačkoj županijskoj skupštini 26. septembra 1791. godine. Od 1802. godine, kada je zvanično uveden u posed Bereksovo u Tamiškoj županiji (koji je kupio još 1799) potpisivao se kao plemić od Bereksova.[1] Učestvovao je na Temišvarskom saboru 1790. godine. Testament i osnivanje gimnazije Bolestan (izmožden kostoboljom) i poluslep sastavio je testament 1809. godine. Nakon dugotrajnih konsultacija sa mitropolitom Stefanom Stratimirovićem i bačkim episkopom Gedeonom Petrovićem objavio je na svoj imendan, na Svetog Savu, 27. januara 1810. zadužbinsko pismo.[5] Sumu od 20.000 forinti priložio je u korist osnivanja Srpske pravoslavne gimnazije. I drugi novosadski građani su, sledeći Vukovićev primer, takođe dali značajne priloge, te tako pomogli osnivanje gimnazije. Sava Vuković je umro u Novom Sadu maja 1810. godine, i sahranjen je u porti Saborne crkve.[1] Lukijan Mušicki (tada protosinđel) mu je spevao prigodnu `odu`, povodom njegove smrti.[6] Ulica u Novom Sadu nosi njegovo ime. Sava Vuković je bio mecena srpskih književnika, koji su mu posvećivali svoja dela...

Laguna Ukupno 872 strane u dve knjige Може замена за стрипове које немам! Kakav je bio čovek koji se od siromašnog gruzijskog dečaka uzdigao do Vođe i zavladao ruskim carstvom? Ko su bili njegovi Himler, Gering, Gebels? Kako je živelo „prvih deset porodica“? Ova istorija Staljinovog carskog dvora blistavo oživljava strah i izdaju, povlastice i razvrat, porodični život i surova ubistva. Prvi deo knjige govori o vremenu od 1932. do 1941. „Najcivilizovanija i najelegantnija hronika svireposti i bezdušja.“ Rut Rendel, Njujork tajms „Sumorno remek-delo puno opčinjujućih ličnih pojedinosti, koje vas šiba crnim humorom.“ Antonija Frejzer, Mejl on sandej „Užasavajuća, zapanjujuća, otrežnjujuća knjiga. Trijumf pažljivog istraživanja.“ Džon le Kare, Obzerver Staljinove jevrejčice SADRŽAJ Spisak ilustracija . ......................................... xi Staljinova porodica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xvii Mape ............................................... . . .xix Uvod i izjave zahvalnosti .................................. xxi Lica ................................................. xvii Prolog - Praznična večera: 8. novembar 1932 Prvi deo - Ta divna vremena: Staljin i Nada, 1878-1932. 1. Gruzin i učenica 2. Kremaljska porodica 3. Zavodnik. 4. Glad i veselo društvo: Staljin na vikendu 5. Odmor i pakao: Politbiro na moru 6. Vozovi puni mrtvaca: Ljubav, smrt i histerija 7. Staljin intelektualac Drugi deo - Veseli drugari: Staljin i Kirov, 1932-1934. 8. Sahrana 9. Svemoćni udovac i voljena porodica: Sergo, boljševički knez 142 10. Okaljana pobeda: Kirov, zavera i Sedamnaesti kongres 11. Ubistvo ljubimca Treći deo - Na ivici, 1934-1936. 12.„Ostao sam siroče`: Poznavalac sahrana 13. Tajno prijateljstvo: Novgorodska ruža 14. Patuljkov uspon, Kazanovin pad 15. Car se vozi metroom 16. Odaberite partnere, zajašite zatvorenike: Montirani procesi Četvrti deo - Pokolj: Ježov, otrovni patuljak, 1937-1938. 17. Dželat: Berijin otrov i Buharinova doza 18. Sergo: Smrt „savršenog boljševika` 19. Pokolj generala, Jagodin pad i majčina smrt 20. Krvoproliće u brojevima 21. Kupina na poslu i u dokolici 22. Krvavi rukavi: Bliski krug ubica 23. Društveni život za vreme čistke: Supruge i deca velikaša Peti deo - Pokolj: Dolazi Berija, 1938-1939. 24. Staljinove Jevrejčice i porodica u opasnosti 25. Berija i dželatski premor 26. Tragedija i razvrat Ježovih 27. Smrt Staljinove porodice: Neobična prosidba i domaćica Šesti deo - „Velika igra`: Hitler i Staljin, 1939-1941. 28. Čerečenje Evrope: Molotov, Ribentrop i Staljinovo jevrejsko pitanje 29. Ubistvo supruga 30. Molotovljevi kokteli: Zimski rat i Kulikova žena 31. Molotov upoznaje Hitlera: Kockanje i samozavaravanje 32. Odbrojavanje: 22. jun 1941. * * * DRUGI DEO KNJIGE * * * Sedmi deo - Rat: Trapavi genije, 1941-1942. 33. Optimizam i slom 34. „Žestok kao pas`: Ždanov i opsada Lenjingrada 35. „Možete li da odbranite Moskvu?` 36. Molotov u Londonu, Mehlis na Krimu, Hruščov pod nervnim slomom 37. Čerčil posećuje Staljina: Marlboro protiv Velingtona 38. Staljingrad i Kavkaz: Berija i Kaganovič u ratu Osmi deo - Rat: Genijalni pobednik, 1942-1945. 39. Staljingradski vrhovnik 40. Sinovi i kćeri: Staljin i deca Politbiroa u ratu 41. Staljinov muzički konkurs 42. Teheran: Ruzvelt i Staljin 43. Razmetljivi osvajač: Jalta i Berlin Deveti deo - Opasna igra za nasledstvo, 1945-1949. 44. Bomba 45. Berija: Moćnik, muž, otac, ljubavnik, ubica, silovatelj 46. Jedna noć u noćnom životu Josifa Visarionoviča: Tiranija filmovima i večerama 47. Molotovljeva prilika: „Ti ćeš svašta učiniti kad si pijan!` 48. Prestolonaslednik Ždanov i Abakumovljev krvavi tepih 49. Zalazak Žukova i pljačkaši Evrope: Carska elita 50.„Cionisti su te prevarili!` 51. Usamljeni starac na letovanju 52. Dve neobične smrti: Jevrejski glumac i očigledni naslednik Deseti deo - Hromi tigar, 1949-1953. 53. Hapšenje drugarice Molotove 54. Ubistvo i venčanje: Lenjingradski slučaj 55. Mao, Staljinov rođendan i Korejski rat 56. Patuljak i lekari ubice: Udri, udri, udri još! 57. Slepi mačići i nilski konji: Uništavanje stare garde 58. „Sredio sam ga!`: Bolesnik i njegovi prestravljeni lekari Epilog Beleška o izvorima Indeks

JOSEPH VON HAMMER HISTORIJA TURSKOG (OSMANSKOG) CARSTVA 1-3 Prevod - Nerkez Smailagić Izdavač - N. Smailagić, Zagreb Godina - 1979 536 + 554 + 572 strana 24 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst podvlačen grafitnom olovkom na 20ak stranica u I tomu, na mnogim stranicama obeležavano grafitnom olovkom po margini, u II tomu je obeležavano hemijskom olovkom po margini SADRŽAJ: Riječ izdavača 1. Porijeklo i domovina Turaka. Povijest Oguza i Turkmena, perzijskih Seldžuka i Ruma 2. Početak osmanske vladarske kuće. Osmanova vladavina i prvi vladari 3. Od Orhanovog ustoličenja do prvih zaklada u Brusi 4. Od prvih prijelaza Turaka u Evropu do Orhanove smrti 5. Od ustoličenja Murata do njegove smrti 6. Od Bajezidova ustoličenja do daljnjih osvajanja u Aziji i Grčkoj 7. Timur-han u osmanskoj povijesti 8. Doba međuvlađa nakon Bajezida 9. Od borbi sa vladarom Karamana do Mehmedove smrti 10. Od ustoličenja Murata II do opsade Beograda 11. Od ponovnog Muratovog uspona na prijestol do njegove smrti 12. Od ustoličenja Mehmeda II do osvajanja Konstatinopolisa (Carigrada) 13. Od prvih mjera u Carigradu do osvajanja Peloponeza 14. Događaji do osvojenja Negroponta 15. Azijska, karamanska vojna 16. Daljnja osvajanja sve do zaposjedanja Skadra 17. Događaji sve do Mehmedove smrti 18. Državne ustanove i kulturna djela za Mehmeda II 19. Ustoličenje Bajezida II i sudbina princa Džema 20. Vladavina Bajezida II 21. Od borbi na Istoku do smjenjivanja i smrti Bajezida II 22. Od ustoličenja Selima do perzijskih ratova 23. Zbivanja na istočnim stranama carstva 24. Osvajanje Egipta i Selimova smrt 25. Prvo razdoblje vladavine Sulejmana I 26. Događaji do opsade Beča 27. Daljnji događaji za Sulejmana I 28. Azijske vojne Sulejmana I 29. Od venecijanskog i moldavskog rata do mira s Venecijom 30. Od drugog ugarskog rata do mira sa Ferdinandom i Karlom 31. Daljnji događaji, posebno u Perziji i Ugarskoj 32. Daljnji događaji, poglavito novi ugarski rat 33. Od smrti Rustem-paše do Sulejmanove smrti 34. Spomenici, istaknute ličnosti i ustanove Sulejmanovog vremena 35. Prvo razdoblje vladavine Selima II 36. Od ciparskog rata do smrti sultana Selima II 37. Od ustoličenja Murata III do smrti Mehmeda Sokolovića 38. Azijske vojne za sultana Murata III 39. Od vanjskih odnosa pod Muratom III do događaja u Arabiji i na Krimu 40. Od pohoda na Perziju do smrti sultana Murata III 41. Od ustoličenja Mehmeda III do osvojenja Kaniže 42. Od smrti velikog vezira Ibrahima do mira na Žitvi 43. Od pohoda na azijske pobunjenike do smrti sultana Ahmeta 44. Od ustoličenja Mustafe I do pogubljenja Osmana II 45. Od ustoličenja Mustafe I do smjenjivanja sultana 46. Od ustoličenja Murata IV do njegova vladarskog osamostaljivanja 47. Od pohoda Husrev-paše na Istok do Abazina pogubljenja 48. Od Muratova marša na Erzurum do njegove smrti 49. Od ustoličenja Ibrahimova do venecijanskog rata 50. Od rata s Venecijom do pogubljenja sultanova 51. Od ustoličenja Mehmeda IV do rušenja svemoćne vlasti janjičarskih aga 52. Od novih azijskih buna do velikog vezirstva Mehmeda Köprülüja (Ćuprilića) 53. Veliki vezirat Mehmeda Köprülüja 54. Od velikog vezirata Ahmeta Köprülüja do izmjene tursko-austrijskih poslanstava 55. Od okončanja rata na Kreti do osvajanja Kandije 56. Od sultanova povratka u Edrenu do smrti Ahmeta Köprülüja 57. Od vezirstva Kara Mustafe do drugog opsjedanja Beča 58. Od pogubljenja Kara Mustafe da zbacivanja sultana Mehmeda IV 59. Od ustoličenja Sulejmana II do smrti Ahmeta II 60. Od ustoličenja Mustafe II do mira u Karlovcima 61. Od velikog vezirata Huseina Köprülüja do svrgnuća Mustafe II 62. Od ustoličenja Ahmeta III do rata protiv Rusije 63. Od mira na Pruttu do požarevačkog mira 64. Od požarevačkog mira do podjele Perzije s Rusijom 65. Od perzijskog pohoda do svrgnuća Ahmeta III 66. Od zatiranja pobunjenčke vladavine do zaključenja perzijskog mira 67. Od ruske vojne do mira u Beogradu 68. Od smjenjivanja velikog vezira Elshadž Mehmed-paše do obnove mira s Rusijom i Austrijom 69. Od mira s Austrijom i Rusijom do smrti sultana Mahmuta 70. Od ustoličenja Osmana III i pregled osmanske književnosti u 18. stoljeću 71. Od novih nemira u Carstvu do rata protiv Rusije 72. Od ruskog rata do mira u Kajnardžiju DODATAK OD MIRA U KAJNARDŽIJU DO UKIDANJA CARSTVA REFORME POD ABDULHAMIDOM I, 1774-1789. Prekretnica osmanske reforme: »Nova postrojba« Selima III, 1789-1807. Osmansko društvo, uprava i kultura u vrijeme decentralizacije i tradicionalne reforme, 1566-1808. Počeci moderne osmanske reforme: doba Mahmuta II, 1808-1839. DOBA MODERNE REFORME: TANZIMAT, 1839-1876. Dolazak na prijestolje Abdulmedžida I Rješenje istočne krize Otac Tanzimata: Mustafa Rešid-paša Carska naredba iz Gülhane Pobornici Tanzimata Sultanovi ljudi: politika vladajuće klase u razdoblju Tanzimata Nova vladajuća klasa Centralna vlada Vjerska institucija (Bab-i Mešihat) Novi zakonodavni organi Ministarsko vijeće Sultanat Provincijska uprava i vojna organizacija Gradska uprava financijski problemi. Porezni sustav Tanzimata i financijski problemi Zgrada novog društva Vanjske i unutarnje poteškoće Libanonska kriza, 1840-1846. Uzroci krimskog rata: revolucija 1848. Prepirka oko svetih mjesta Krimski rat Pariški mirovni ugovor Značenje rezultata rata i mirovne nagodbe za Osmansko carstvo Ujedinjenje kneževina Kriza u Libanonu Bugarska kriza Pobuna softi Svrgavanje Abdulaziza Muratovi prvi dani Incident sa Čerkez Hasanom Pripreme za ustav Prva balkanska kriza Svrgavanje Murata V TANZIMAT POSTIŽE SVOJ ZENIT: VLADAVINA ABDULHAMIDA II, 1876-1909. Međunarodna kriza Ustav iz 1876. godine Upravljanje provincijama Završetak Carigradske konferencije Midhatovo otpuštanje Diplomatska nastojanja da se izbjegne rat Osmanski parlamenat Rusko-turski rat, 1877-1878. Parlament na poslu Nova kriza Raspuštanje parlamenta Sanstefanski ugovor Reagiranje u Carigradu Diplomatski manevri Berlinski kongres Vanjske i unutarnje teškoće, 1878-1908. Austrijska vladavina u Bosni i Hercegovini Francuska zauzima Tunis Britanija zauzima Egipat (1822. godine) Balkanska bačva baruta Bugari pripajaju Istočnu Rumeliju Problemi u Albaniji Armensko pitanje Grčko-turski rat Makedonsko pitanje Struktura samodržavlja Abdulhamidova zamisao vladavine Moderniziranje Osmanskog carstva Elitizam i simbolizam: pokret Servet-i Fünun Politički protest: Mladoturski pokret Predigra revoluciji Mladoturska revolucija Mladotursko razdoblje, 1908-1919. Reakcija na revoluciju Ustavna monarhija Abdulhamida II Proturevolucija 13. travnja (aprila) 1909. Osmanska ustavna demokracija, 1909-1911. Unutarnje nesuglasice i albanski ustanak, 1910-1912. Uspon i pod ITC-a Pozadina balkanskih ratova Priprema poprišta za bitku: završetak albanskog ustanka Prvi balkanski rat Drugi balkanski rat ITC na vlasti Osmansko carstvo ulazi u rat Ciljevi rata i strategija Ruska okupacija istočne Anadolije Političke promjene u Carigradu Boljševička revolucija i Brest-Litovski ugovor Rasap Osmanskog carstva, 1918. Primirje u Mondrosu Saveznička okupacija Mirovna konferencija Turski rat za neovisnost, 1918-1923. Grčka invazija Prvo razdoblje rata za neovisnost, svibanj (maj) 1919 — ožujak (mart) 1920. POSLJEDNJI OSMANSKI PARLAMENT Drugo razdoblje rata za neovisnost, ožujak (mart) 1920 - ožujak (mart) 1922. VELIKA NACIONALNA SKUPŠTINA KAO VLADA U ANKARI: USTAV OD 1921. Uloga sultana Građanski rat Ankara se priprema za rat Sporazum u Sèvresu, 10. kolovoza (augusta) 1920. Prva grčka ofenziva do prve bitke kod Inönüja, lipanj (jun) 1920 - siječanj Konferencija u Londonu Tursko-sovjetski ugovor Od druge grčke ofenzive do bitke na Sakariji, ožujak (mart) 1921. - srpanj (juli) Bitka na Sakariji Nove ponude za mir Velika ofenziva Primirje iz Mundanje Kraj Osmanskog carstva Konferencija i ugovor u Lousanni `Velika, dosad najopsežnija historija turskog (osmanskog) carstva djelo je austrijskog učenjaka-turkologa, Josepha von Hammera. Potaknut što znanošću što boravkom u ovom carstvu, autor je, savjesno, ali ne lišen vjersko-ideoloških predrasuda svoga vremena, proučavao gotovo sve aspekte osmanske historije, od prvih njezinih početaka (čak i ranije) pa sve do Kučuk kajnardžijskog mira krajem 18. stoljeća. Tomu je posvetio cijeli svoj znanstveni vijek od nekoliko desetljeća, proputovavši osmanskim carstvom i boraveći mnoge godine u njegovu središtu, Carigradu. To mu je omogućilo da se dublje i potpunije pozabavi turskim historijskim, neposrednim i posrednim vrelima; osobito je pomno i detaljno proučio glavne arhive i kronologijske zapise Carstva, dopunjujući ih jednako mjerodavnim poznavanjem evropskih arhiva, u nastojanju da uravnoteži sud i cjelovitije osvijetli sliku događaja, stanja i osobnosti. Stoga je Hammerova `Historija osmanskog carstva` do danas neprevladana u smislu dokumentiranosti, cjelovitosti i detaljnosti oslikavanja i oživljavanja jedne svjetsko-historijske epohe kojoj je tursko (osmansko) carstvo odredilo koordinate, duhovne, formativne i perspektivne. Štoviše, u želji da dâ, moglo bi se reći, više kronologijsko-faktografijski, nego osmišljeno-historijski prikaz razvoja, ustanova, osobnosti, činilaca i odnosa osmanskog carstva, Hammer je dao nužna i vrlo korisna razlaganja ili, bar, obavijesti i o zemljama poglavito je to riječ o istočnim susjedima koje su bile u trajnijem doticaju sa turskom državom (Kurdistan, Krim, Gruzija, Perzija, Azerbejdžan, Arabija, Jemen, Egipat itd.). Pri tome se ne ograničava samo na razinu političkih zbivanja i htijenja, nego ulazi, kada je to nužno, i u druge, složenije odnose i pitanja što ih karakteriziraju i određuju. Tako se pred nama nalazi zapravo historija Bliskog istoka tadašnjeg vremena, ograničena jedino vojno-političkim, diplomatskim, geopolitičkim i duhovnim odnosima osmanskog carstva. Više nego ijedno ranije i suvremeno historijsko djelo o ovom velikom carstvu, najvećem poslije Aleksandra Makedonskog (Iskendera), Hammerovo djelo dalo je pregledno, potpuno i sa svim pojedinostima, čak do zamarajuće pretjeranosti, unutrašnju strukturu, odnošaje, dinamiku i općenito život osmanskog carstva. Sultan, veliki vezir, veziri Kubeta, tj. Divana (članovi ministarskog kabineta), harem, paževi, vojska, porezi, privreda, diplomacija, vjerski obredi, svetkovine, kanuni itd., sve je to predmet žive, ponekad staložene, a ponekad netrpeljive analize ili bar prikaza. Koristeći obilno turska historijska vrela (arhive, popise, registre, službene historičare Carstva, službene historičare sultana, dnevnike vojnih pohoda, zbornike pravnih odluka), Hammer je dao raznoliku, originalnu i jedinstvenu sliku tog unutrašnjeg stanja i života carstva i dvora posebice.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Jozef fon Hamer Geschichte des Osmanischen Reiches