GOLGOTA I VASKRS SRBIJE 1914 - 1915 / 1915 - 1918 (1 - 2) ; приређивачи Силвија Ђурић, Видосав Стевановић Београд : Београдски издавачко-графички завод : Партизанска књига, 1986 , tvrdi povez, omoti, Fizički opis 636 стр. : фотогр. ; 24 cm + 815 стр. : илустр. ; 24 cm Zbirka Историјско-мемоарска дела Хронолошки преглед ратних операција 1914-1915. године: стр. 633-634. Србија -- Историја -- 1914-1915 -- У успоменама Први светски рат 1914-1918 -- Србија -- У успоменама Očuvanost 4-.

`Šapat krša i sjenka snova- Zapis o dalmatinskom selu Kožlovcu`. - Srboljub Zorica Kožlovac Knjiga je izišla iz štampe 2011 godine i nosi naziv: `Šapat krša i sjena snova- Zapis o dalmatinskom selu Kožlovcu`. Radi se o jednom zaista vrednom djelu i autor zaslužuje mnoge pohvale. Mi ćemo kroz ovih nekoliko slika iz same knjige, pokušati bar malo predstaviti ili približiti knjigu našim čitaocima. Beograd 2011 350 str. ilustracije L.1.O.7.P.2

*** BESPLATNA DOSTAVA AKO NARUCITE TRI ILI VIŠE PREDMETA *** kontakt: 0659999033 ili 0606399033 Opis predmeta: Auto FM modulator X8 sa bluetooth funkcijom Karakteristike: - pogodno na svim mp3 uređajima, mob. telefonima, itd. - poseduje jedan microsd ulaz za mem. karticu i dva usb izlaza 1.0A i 3.1A (5V)- poseduje osetljiv mikrofon za Handsfree razgovor telefonom u toku vožnje- automatsko puštanje muzike prema poslednje puštenoj pesmi od momenta kad ste ugasili vaš auto funkcioniše samo kada je izvor pesama sa mem. kartice, dok preko bluetooth i usb-a pokrećete pesme kao pri prvom paljenju uređaja Specifikacije: - Bluetooth domet: <5 m- Bluetooth verzija: 4.0- Napon: 12V ~ 24V- USB izlaz #1: 3.1A- USB izlaz #2: 1.0A- Podržani formati: MP3 / WMA / APE / FLAC / WAV- Frekvencija: 87.5MHz ~ 108MHz- TF Card: 512M ~ 32GB- USB Disk: 512M ~ 32GB- Odnos signala i zvuka: 85dB (FM: 65dB)- Dimenzije: 46mm x 36mm x 12mm / dužina dela za napon 55mm Informacije 0659999033 - poziv, sms, Viber, WhatsApp - IG, FB Messenger Lično preuzimanje: NBG, Blok 70, uz prethodnu najavu telefonom Slanje na adresu: kurirska služba BEX ili BG-kurir- plaćanje pouzećem, dostava 350 rsd- dostava je besplatna ako naručite 3 ili više (bilo koja) predmeta- uslov za besplatnu dostavu je da paket ne bude teži od 5 kg

DOKUMENTI IZ ISTORIJE JUGOSLAVIJE Miodrag Zečević DOKUMENTI IZ ISTORIJE JUGOSLAVIJE , Miodrag Zečević , Jovan P. Popović - Arhiv Jugoslavije Beograd 1996 , Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača iz Drugog svetskog rata ; Mek povez, format 17 x 24 cm ilustrovano, 482 strane -dobro ocuvano ,ima salotejpa na ivicama korica ,ima tragova presavijanja korica ,knjiga je bila nekada malo vlazna ,pa ima malo zutila na koricama i na par stranica uz korice -bokovi knjige su zuce boje SADRŽAJ Predgovor IZVEŠTAJ KOJI JE PODNEO PREDSEDNIK KOMISIJE Državna komisija za utrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača Spisak skraćenica Uvodna napomena I. Osnivanje državne komisije II. Organizacioni sastav celokupne službe utvrđivanja zločina okupatora i njihovih pomagača III. Propisi formalnog i materijalnog prava kao pravni osnov službe utvrđivanja zločina okuopatora i njihovih pomagača IV. Rad državne komisije i celokupne službe te rezultati istoga. Istraživanje Utvrđivanje i registrovanje ratnih zločinaca i izdajnika Obrada dokaznog gradiva u drugim oblicima Privođenje ratnih zločinaca i izdajnika sudovima Privođenje sudovima Saradnja sa organima tužioštva i pravosuđa Pravno-politička delatnost na međunarodnom polju Publikaciona delatnost I JEDAN BROJ SAOPŠTENJA DRŽVNE I ZEMALJSKIH KOMISIJA ZA UTVRĐIVANJE ZLOČINA OKUPATORA I NJIHOVIH POMAGAČA Napomena priređivača I Saopštenja državne komisije Saopštenje br. 2 Saopštenje br. 4 Saopštenje br. 18 Saopštenje br. 20 Saopštenje br. 22 Saopštenje br. 26 Saopštenje br. 30 Saopštenje br. 33 Saopštenje br. 34 Saopštenje br. 39 Saopštenje br. 44 Zločinačka ustaško-četnička saradnja Saopštenje br. 69 Izdajstvo i zločini Dražinog popa Momčila Đujića Saopštenje br. 72 Ustaše su vršile zločine i u Sovjetskom Savezu Saopštenje br. 77 `Sajmište” – mučilište naroda Jugoslavije Saopštenje br. 87 Zločinačka aktivnost nadbiskupa vrhobosanskog dr. Ivana Šarića Saopštenje br. 88 II JEDAN BROJ SAOPŠTENJA ZEMALJSKIH KOMISIJA O ZLOČINIMA OKUPATORA I NJEGOVIH POMAGAČA 1. Saopštenje zemaljske komisije Bosne i Hercegovine Saopštenje br. 3 Saopštenje br. 4 Saopštenje br. 6 2. Saopštenje zemaljske komisije Hrvatske Saopćenje br. 3 Saopćenje br. 4.. Saopćenje br. 10 Saopćenje br. 15 Saopćenje br. 16 Saopćenje br. 17 Saopćenje br. 22 Saopćenje br. 25 Državnoj komisiji za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača Saopćenje br. 38 3.Saopštenje zemaljske komisije Slovenije Objava br. 1 Objava br. 2 Objava br. 11 Objava br. 40 ODLUKE O PROGLAŠENJU ZA RATNE ZLOČINCE JEDNOG BROJA JUGOSLOVENSKIH DRŽAVLJANA Napomena priređivača 1. Hrvati Dr. Pavelić Ante Dr. Artuković Andrija Kvaternik Eugen - Dido Kvaternik Slavko Luburić Vjekoslav - Maks Dr Šarić Ivan Majstorović-Filipović Miroslav Tomić Viktor 2.Srbi Nedić Milan Mihailović Dragoljub – Draža Jovanović Dragomir - Dragi Ljotić Dimitrije 3.Crnogorci Đurišić I. Pavle Stanišić Bajo Đukanović Blažo Jovović N. Jakov 4. Slovenci Rupnik Leon Dr Rožman Gregorij 5. Mađari Lapp Josef - Sepp Kelemen Ferenc Perepatić Pal (Perepatics Pal) 6. Muslimani Dr Kulenović Džaferbeg El-Huseini Muhamed Emin 7. Šiptari Deva Džafer Mahmutbegović Sanija (Sani Begoli) Maljoka Bećir DOKUMENTA O KONSTITUISANJU DRŽAVNE KOMISIJE Odluka o obrazovanju državne komisije Pravilnik o radu državne komisije DOKUMENTI NA OSNOVU KOJIH JE RADILA KOMISIJA I. Nacionalni propisi Zakon o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama zakona o konfiskaciji Odluka o prijelazu u državno vlasništvo neprijateljske imovine Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama zakona o krivičnim delima Zakon o krivičnim delima protiv naroda Zakon o oduzimanju ratne dobiti Zakon o nevažnosti pravnih propisa II. Međunarodni propisi 1. Statut Međunarodnog vojnog suda 2. Sporazum između Savezničkih vlada 3. Zakon o kažnjavanju lica odgovornih za ratne zločine 4. Spisak ostalih međunarodnih dokumenata OBAVEŠTAJNA SREDSTVA FONDA “RATNI ZLOČINI” Obaveštajna sredstva `Međunarodna demokratska javnost pritisnuta saznanjem o strašnim zločinima prema civilnom stanovništvu, ratnim zarobljenicima, imovini i nepoštovanja pravila međunarodnog prava od strane fašističkih zemalja (sila osovine) na okupiranim teritorijama, pokrenula je inicijativu o kažnjavanju učinioca takvih radnji. U toku ratne 1943. godine, sazrelo je kod saveznika uverenje o potrebi rigoroznog kažnjavanja za ratne zločine izvršene u toku II svetskog rata. U tom periodu doneto je niz deklaracija od strane savezničkih vlada, zaključeni medusaveznički sporazumi i date izjave, objavljene brojne publikacije sa dokumentima o učinjenim i zločinima koji se vrše, podneti apeli javnih ličnosti i demokratskog javnog mnjenja i sl. Opšti zahtev javnog mnjenja je strogo kažnjavanje lica za zločine koji su učinjeni do tada i koji se i dalje čine prema pripadnicima savezničkih oružanih snaga, pokreta otpora, civilnom stanovništvu i imovini od strane fašističkih zemalja na okupiranim teritorijama. Koncem 1943. godine savezničke države svaka posebno i u okviru međusavezničkih relacija obrazuje posebne organe pri svojim vladama, kao i posebnu Komisiju Ujedinjenih nacija za ratne zločine. Neposredno posle obrazovanja Komisije Ujedinjenih nacija u Londonu usledilo je donošenje Deklaracije o zverstvima koja je ostvarila veliki uticaj na ukupan rad na utvrđivanju i kažnjavanju ratnih zločina. Zločini učinjeni nad jugoslovenskim narodima od strane okupatora i njihovih pomagača bili su takvih razmera da je AVNOJ, odmah posle konstituisanja u najviši organ vlasti obrazovao Državnu komisiju za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača. Zadatak Komisije je bio utvrđivanje odgovornosti, pronalaženje i privođenje radi utvrđivanja kazne svih osoba odgovornih za zločine koje su u Jugoslaviji počinili ili čine u toku rata (čl. 1. Odluke). Komisija je bila organ sui generis. Ona nije bila organ pravosuđa jer nije imala funkciju optuživanja, suđenja i kažnjavanja što je bilo u nadležnosti vojnih i civilnih organa već organ koji prikuplja i utvrđuje činjenice koje se odnose na pronalaženje i privođenje učinioca zločina iz reda okupatora i njegovih pomagača. Podaci pokazuju da je Komisija preduzimala brojne i raznovrsne radnje jer u prvim godinama rada Komisije pravosudni organi Jugoslavije nalaze se u svom osnivanju i konstituisanju. Sa stabilizacijom sudova i javnih tužilaštava aktivnost Komisije se kreće u okvirima Odluke kojom je obrazovana.` (u hodniku ,desni ormaric)

Kratka istorija NOVOG SADA Izdavač: Prometej, 2002. Ђорђе М. Србуловић:КРАТКА ИСТОРИЈА НОВОГ САДА Издавач:ПРОМЕТЕЈ, Нови Сад, 2000.год. Тврди повез,311 страна,илустровано, 16х22цм. Prijatno iznenađujuće za mene, Kratka istorija Novog Sada doživela je treće izdanje. S obzirom na interesovanje čitalaca i pozitivne ocene tzv. stručne javnosti, pokazalo se da je to najtraženija i najprodavanija knjiga o prošlosti Novog Sada. Kako se u međuvremenu došlo do novih saznanja koja suštinski ne menjaju pravac dela, ali unose mnoštvo interesantnih i vrednih detalja, trudio sam se da ih unesem u ovo izdanje, kao i da pojasnim ono što možda nije bilo dovoljno jasno. Nadam se da sam uspeo u tome. Za čitanje prošlosti Novog Sada, bitno je znati sledeće: 1. Teren na kome je izgrađen današnji Novi Sad, od najranijih vremena je ljudsko stanište. Kontinuitet življenja na njemu se stručno potvrđuje i dalja istraživanja samo će još više ići u prilog stavu o neprekinutom naseljavanju i životu ljudi na prostoru grada, 2. Problem «diskontinuiteta» koji unosi zabunu, vezan je za moderno doba: ne toliko za turska osvajanja, koliko za habsburško, na kraju XVII veka. Razlog tome leži u činjenici da je Sveto rimsko carstvo u potpunosti odbacilo sve zatečeno, praveći naselje u skladu sa svojim bar deklerativnim, sakralnim karakterom. Da je to tako, svedoči nam sudbina Petrovaradinske tvrđave: srednjevekovno ugarsko-cistercitsko (?) utvrđenje nisu toliko razrušili Turci, oni su je pustili da propada, nije im bila bitna, već država Leoploda I, koja se nije obazirala na ugarska srednjevekovna prava i njihova utvrđenja, crkve i manastire. Zbog toga grade novo, svoje. Osnivajući Komisiju za novoosvojene oblasti, car je pokazao kakav tretman imaju zemlja i stanovništvo u predelima koji su do tada bili pod Turcima. Negiranje ugarskih srednjevekovnih prava i isticanje srpskih, novih privilegija (novih u smislu da su tokom prethodnih vekova već bile darivane i potvrđivane), dovešće do Rakocijevog ustanka i kravavog srpsko-mađarskog rata. 3. Tragovi ranijeg naseljavanja, primetni su u modernom Novom Sadu, onom koji nastaje posle Velikog bečkog rata: kao što je nekad prostor današnjeg grada činilo mnoštvo raznih naselja, tako je i kasnije Petrovaradinski Šanac, potom Novi Sad, naselje naselja: Staro jezgro, potom Almaški kraj, pa komunikacija i povezivanje, zatim niče Salajka, pa Rotkvarija... sve do današnjeg Novog Naselja (Bistrice). Čenej i Grbavica su i tada, kao i danas podjednako udaljeni. 4. Naselje, koje od Velikog bečkog rata počinje da niče na levoj obali Dunava, preko puta Tvrđave i Petrovaradina, koji su takođe u izgradnji, je u prvih par decenija imalo plemićki: vojno-sveštenički karakter odlazećeg srednjeg veka. Od 1748, Novi Sad nastaje, razvija se, strada, ponovo se gradi... kao grad tipične trgovačke civilizacije. To je i danas. Dalje se modernizujući, samo pokazuje da je deo opšte istorijsko-civilizacijske regresije. 5. Značaj Novog Sada je u tome što je u jednom vremenskom periodu (okvirno bi se ovaj period mogao datovati od prve polovine XVIII do 70-ih godina XIX veka), bio centar: obrazovni, kulturni, politički, ekonomski... celokupnog srpskog naroda, te da je u njemu bitno određena novovekovna nacionalna svest srpskog naroda. Đorđe M. Srbulović (iz predgovora) Knjiga je NOVA.... ---------------------------- M

VEŠTAČENJE O KRIVICI ZA RAT 1914. Herman Kantorovič Str 316 Povez mek Stanej knjige vrlo dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Savesno razmatranje i danas aktuelnog pitanja krivice za rat 1914–1918, po nalogu iz Rajhstaga 1923. Godine naručeno od istaknutog pravnika i univerzitetskog profesora Hermana Kantoroviča, završeno 1927, punih 40 godina ostalo je neobjavljeno jer njegovi zaključci nisu išli naruku nemačkom naručiocu. Pedeset godina po publikovanju nemačkog izdanja i 90 godina po nastanku dela donosimo prvi njegov prevod na srpski jezik. Ne postoji ništa teže nego sa punim razumevanjem suditi o tuđoj krivici – ukoliko se ima oko za skrivene probleme, i ništa lakše nego pravično suditi o sopstvenoj krivici – ukoliko se ima uvo za tihi, zapovedni glas savesti. Mora biti da upravo zbog očiju i ušiju većina u ovom slučaju pre uzima teži zadatak nego lakši... [Herman Kantorovič] Herman Kantorovič (takođe: Herman U.[1] Kantorovič, pseudonim: Gnej Flavije; rođen 18. novembra 1877. u Pozenu; † 12. februara 1940. u Kembridžu) ​​je bio nemački naučnik prava. Kantorović je rođen u porodici Vilhelma i Roze Kantorović, rođene Gildzinska, u glavnom gradu pruske provincije Pozen u Kraljevini Pruskoj. Godine 1884. preselio se u Berlin sa roditeljima i braćom i sestrama Alfredom, Erihom i Else.[2] Kantorovic je studirao u Berlinu i Ženevi, doktorirao 1904. u Hajdelbergu i kvalifikovao se kao profesor 1907. na Univerzitetu Frajburg im Brajsgau.[3] Tu je predavao najpre kao predavač, od 1913. kao vanbudžetski, a od 1923. kao vanredni profesor budžeta do 1929. (sa prekidom 1927. kada je predavao kao gostujući profesor na Univerzitetu Kolumbija). Potom je bio redovni profesor na Univerzitetu u Kilu (1929-1933) kao naslednik Gustava Radbruha. Kantorovic je doživeo preuzimanje vlasti od strane nacionalsocijalista u Firenci. Nešto više od dve nedelje nakon što je 7. aprila 1933. godine stupio na snagu zakon o obnavljanju profesionalne državne službe, stavljen je u privremenu penziju. Konačno otpuštanje usledilo je u septembru 1933. godine. Ista sudbina zadesila je i njegovog brata, čuvenog zubara Alfreda Kantorovića. Georg Dam je zauzeo mesto Hermana Kantorovića.[4] Kantorovic je emigrirao u Sjedinjene Američke Države, gde je predavao na Siti koledžu u Njujorku (1933-1934) pre nego što je otišao u Englesku. Tamo je predavao na Londonskoj školi ekonomije i na All Souls koledžu u Oksfordu i na Univerzitetu u Kembridžu (1934-1937). Od 1937. do svoje smrti 1940. bio je pomoćnik direktora za istraživanje prava na Kembridžu. Kantorovic se 23. aprila 1904. oženio Johanom Doroteom Rozenštok, ćerkom berlinskog bankara Teodora Rozenštoka. U braku su se rodila deca: Lorenco, Otto Paul Theodor, Ludvig Hans i Hildegard Dorothea. Od 26. jula 1923. godine, njegov drugi brak bio je sa Hildegardom Anom Marijom Kalin, učiteljicom osnovne i srednje škole. Sa njom je imao dva sina, Tomasa Alberta i Franka Vilhelma Eduarda.[2] Herman Kantorovič je napustio jevrejsku versku zajednicu. naučni rad Kantorovič je bio jedan od vodećih predstavnika takozvane slobodne pravne škole, uticajne škole mišljenja u okviru nemačke jurisprudencije na prelazu iz 19. u 20. vek. Pravnom pozitivizmu u imperiji, koji je svoj izraz našao u takozvanoj konceptualnoj jurisprudenciji, trebalo je suprotstaviti pravna teorija koja bi mogla opravdati sve veću distancu od državno-pravne i društvene stvarnosti. Cilj je bio da se progresivne ideje sprovedu u reakcionarnom pravnom sistemu kroz slobodnu odluku sudija, čiju posvećenost pravnim tekstovima treba smanjiti. Kantorovic i teorija slobodnog prava pretpostavljali su da pravo nije sadržano samo u zakonima. Pravo koje nije sadržano u statutima – ali je ipak živo – ono što Kantorovic naziva slobodnim pravom. „Zahvaljujući slobodnom pravu, zakon se konačno mora zatvoriti, njegove praznine moraju biti popunjene.“ Praznine se mogu popuniti samo pravnim normama, jer odluka sudije mora biti zakonita. Ove norme stvara sudija, koji ne samo da ima zadatak da sazna zakon, već i da kreira zakon. Kao rezultat toga, sudiji treba dati najveću moguću slobodu u pogledu odredaba zakona. Slobodna sudska diskrecija je osnovni princip primene zakona. Ko je utemeljio doktrinu slobodnih prava i danas je predmet rasprave. Između ostalih, Eugen Erlich je za sebe preuzeo ovu uslugu. Tvrdio je da je relevantne ideje formulisao još 1888. godine. Pod pseudonimom Gnej Flavije, Kantorovič je napisao pamflet za doktrinu slobodnog prava, čije snažne formulacije zapravo čine ovaj traktat metodičkim pamfletom: „Neka ovaj pamflet regrutuje nove borce za oslobodilačku borbu jurisprudencije, za juriš na poslednje bastion sholasticizma.` Sasvim osim toga Od svih rasprava o opravdanju, ovaj tekst se danas često smatra centralnim izrazom razmišljanja doktrine slobodnih prava.[5] Iz Kantorovića i teorije slobodnog prava proizašli su snažni impulsi, koji nisu uticali samo na samu jurisprudenciju, već i na druge oblasti i discipline kao što je sociologija prava. Ipak, razmišljanje o doktrini slobodnih prava danas se mora posmatrati istorijski. Ovo je uglavnom zbog pokušaja da se pravo direktno svrsta u druge studije kulture. Kantorovič kaže, „sve što bi trebalo da bude je i nešto što jeste“, zbog čega pokušaj da se jurisprudencija odvoji od ostalih kulturoloških studija kroz uobičajenu distinkciju između bića i treba da se uruši od samog početka. Ovo zapravo rastvara zakon u društvenoj sferi. Ovu relativizaciju prava mnogi pravnici i pravni teoretičari opisali su kao Tendencija destabilizacije i disolucije razmatrana a ne sprovedena iz zakonskih dogmatskih razloga. Mišljenje o pitanju ratne krivice Kantorovic je izazvao burne debate kada su postali poznati detalji njegovog izveštaja za parlamentarni istražni odbor o pitanju krivice Nemačke za pokretanje Prvog svetskog rata.[6] Suprotno preovlađujućem mišljenju u Nemačkoj, on je 1923. godine došao do zaključka da je odgovornost Nemačke za izbijanje rata od velike važnosti. Kantorovic je kao dokaz citirao zvaničnu belu knjigu od 3. avgusta 1914. u kojoj je oko 75 odsto dokumenata koji su u njemu predstavljeni, a koji bi trebalo da osporavaju umešanost Nemačke u izbijanje Prvog svetskog rata, falsifikovano.[7] Kada je Kantorovic ubrzo nakon toga 1927. predložen za izbor za redovnog profesora na Univerzitetu u Kilu, tadašnji ministar inostranih poslova Gustav Štrezeman (DVP) je izrazio zabrinutost u pismu ministru obrazovanja Bekeru (SPD). Štrezeman je smatrao Nemačku nevinom u nastanku Prvog svetskog rata i, nakon konsultacija sa bivšim diplomatom i političarem Johanesom Krigeom (DVP), želeo je da spreči Kantorovićevo samokritičko sagledavanje nemačkih postupaka, koje je išlo do tačke „mazohizma“ , dodeljivanjem profesure dobio je pojačanje u Kilu. U pismu kao odgovoru Štrezemanu, Beker je, između ostalog, citirao izjavu desničarskog političara Gustava Radbruha da izveštaj ne sadrži ništa drugo osim stavove cele Socijaldemokratske partije. Pruska socijaldemokratska vlada imenovala je Kantorovića za predsednika u Kilu.[8] Izveštaj je ostao neobjavljen na podsticaj Štrezemana i Eugena Fišera-Balinga, direktora parlamentarnog istražnog odbora za ratnu krivicu. Bajku o nemačkoj nevinosti u izbijanju Prvog svetskog rata i, prema Štrezemanovom tumačenju „svetske prevare“ Versajskog ugovora, nacionalističke grupe su mogle neometano da šire.[9] Tek 1967. mladi istoričar Imanuel Gajs je objavio zaboravljeni izveštaj i time podržao istoričara Frica Fišera u njegovom sporu sa etabliranim esnafom istoričara Savezne Republike Nemačke, koji je još 1960-ih poricao da Nemačka delimično krivicu za izbijanje Prvog svetskog rata imaju....