SA SLIKE MPUS-1/P-2

Paškanat je dvogodišnja zeljasta biljka, visine 50-100cm. Gaji se u mnogo varijateta. Kao lekovito bilje može se upotrebljavati i divlji paštrnak, ali ga ima više podvrsta i biljke su dosta slične, pa je teško razlikovati dobre od loših pošto su neke podvrste i otrovne. Zato se preporučuje da se paštrnjak kao lekovito bilje koristi samo kao gajeno. Upotrebljava se i plod i koren, ređe list. Koristi se kao svež koren, svež list i zreo plod. Pastrnjak se gaji kao peršun, šargarepa i drugo korenasto začinsko povrće. Ima svojstven aromatični miris i začinski u slatki ukus. Najkvalitetnije korenje se dobija u jesen prve godine. Koren se svež dugo vremena može držati u pesku. Sastav: U svim delovima biljke ima etarskog ulja, a najviše u plodovima (1,5 – 3,5%). U listu ima oko 50mg% vitamica C. U korenu, delu koji se načešće koristi kod ove lekovite biljke ima oko: 10% šećera, 4,5% pektina, 3,5% belančevina, 1% skroba, 0,5% masnog ulja, 0,3% etarskog ulja. Nađen je furokumarinski derivat pastinacin. Upotreba: Ova lekovita biljka je prijatan i koristan začin i lek za izazivanje apetita, bolje varenje, protiv grčeva u crevima i kao diutretik. Plod je gorak aromatik; povećava mlečnost kod doilja. Tri supene kašike sitno narezanog korena ili lista ili 3 kafene kašičice stucanog ploda kuva se 2-3 minuta u 400ml vode i pije po jedna kašika 3x na dan pre jela. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Latinski naziv: Phytolacca decandra Karakteristike po kojima se prepoznaje u prirodi Stabljika – okruglog oblika, glatka, čvrsta i uspravna, jezgrovita, razgranata, zelena kada je mlada, a crvena ili ružičasta pred kraj leta, visine 1 m do 3 m, širine 2,5 cm ili 5 cm. Listovi – rastresiti, lekoviti, duguljasti u prelazu u kopljasti oblik, zašiljeni na oba kraja, dužine 13 cm ili duži; listovi su široki oko 8 cm, glatki su sa obe strane, bogate zelene boje, neprekinuti, a peteljkom su spojeni sa stabljikom biljke. Cvet – brojni, mali, grupisani u grozdove, sa zelenim središnjim koji su spolja zasenčeni; grupisani u grozdove; čašice cvetova su grupisane u grupe od 4 do 5 okruglih izdržljivih čašičnih listića koje izigravaju latice; nema krunica ili venčića; veoma uočljiv zeleni ovarijum zakrivljenog oblika. Plod – okrugle veoma sočne bobice, tamnoružičaste boje, debljine oko 8 mm, koji vise u duguljastim busenima sa crvenkastih stabljika; sadrži desetak semena koja se sjaje i ružičasto-crvene su boje; Koren – veliki, cilindričnog oblika, debljine 2,5 cm do 8 cm, često svetlucav i vlaknast, lako lomljiv i lako se seče, prstenast, smežurani po dužini, prekriveni tankom žućkasto-smeđe ili sivo-smeđe boje, sa unutrašnjom vlaknastom strukturom beličaste boje; prah ove biljke je braonkasto-žućkaste boje. Ukus – slatkast, jedak. Miris – blag. Karakteristike pri rastu: Višegodišnji koren; pronađena je uglavnom u istočnom delu SAD-a, takođe i u Evropi i severnim delovim Afrike; raste u suvim, istrošenim zemljištima (posebno na spaljenim površinama), duž puteva, gustiša, međa između njiva, na padinama; cveta u periodu od juna do oktobra. Preporučuje se herbalisti da sam uzgaja svoje korenje vinobojke i da ga sam priprema u lekovite preparate. Vinobojka veoma brzo raste, seme posejano u jesen niče već na proleće, a do leta nastaje koren dužine 30 cm, debljine 5 cm. Ukoliko skupimo bobice koje su na zemlji, to će obezbediti seme za sledeći urod. Branje: Verovatno nijedna lekovita biljka ne propada brže i celovitije ako stoji, kao što je slučaj sa vinobojkom. Stoga je neophodno iskopati svež koren i upotrebiti ga u pripremi preparata za svaki tretman. S druge strane, moguće je sveže iskopan koren staviti u tečni ekstrakt ili tinkturu čim pre je izvađen i očišćen. Mladice vinobojke koje se beru u proleće mogu da se kuvaju i jedu slično kao što se priprema spanać, špargla i slično povrće. Listove treba brati uoči samog sazrevanja bobica, a same bobice beru se kada su potpuno zrele u periodu od avgusta do oktobra. Sušenje i čuvanje: Lekovita svojstva vinobojke najbolje će biti sačuvana ako se ta biljka pravi kao biljni ekstrakt ili tinktura. Pošto je biljni ekstrakt koji se prodaje u farmaceutskim kućama nepravilno napravljen, zato što se proizvodi od starog i osušenog korenja, takvi biljni preparati nisu pouzdano lekovito sredstvo. Stoga herbalistii treba da prave sami lekovite preparate od vinobojke. Lekovitost Delovi biljke koji su za upotrebu u lekovite svrhe: Sveže korenje (tada ima najjače dejstvo), bobice i listovi. Lekovito dejstvo: Relaksant, alterativ, katartik, emetik, rastvorno sredstvo, sredstvo za otpušavanje kanala, sredstvo protiv infekcije, antisifilitik, antiskorbutik, hranjivo sredstvo; listovi: anodin, srčani depresant. Vinobojka je jedan od najjačih alterativa, a posebno je korisna u slučajevima stvrdnuća, otoka ili uvećanja žlezda za lučenje, pogotovo tiroidne žlezde i slezine. Ona je odličan lek za sve kožne poremećaje, a posebno pomaže kod stvrdnuća jetre i slabog lučenja žuči. Ona ima skoro magično dejstvo na nove nenormalne izrasline na telu, kao i na koštana uvećanja tkiva koja su prouzrokovana direktnom povredom, pa čak i hroničnim stanjima. Vinobojka leči i zapaljenje bubrega i uvećanja limfne žlezde, a takođe je i efikasno sredstvo za brzo dejstvo protiv raka. Koren ove biljke (koji treba kuvati u dve vode – iskuvati u prvoj vodi, pa promeniti vodu i prokuvati je opet) i njeni nežni listovi mogu da se sprave u osvežavajući prolećni napitak. Pri tome i mladi listovi ove biljke mogu da se koriste kao zeleni dodatak ručku. Koren vinobojke deluje postepeno i polako, ali istrajno i do kraja. Dispepsija: Vinobojka se smatra veoma delotvornom biljkom za probleme sa slabom probavom. Reumatizam:Vinobojka se veoma uspešno upotrebljava u lečenju različitih oblika reumatizma. Kancer:Vinobojka je koristan lek u tretmanu protiv kancera. Lekovita upotreba: Hroničan reumatizam, kožna oboljenja, sifilis, čirevi, šuge, ekcem, upale krajnika, difterija, stanje groznice (kod odojčadi), gušavost, kancer, gnojni čirevi na dojkama, uvećane limfne žlezde, maligni tumori, konjuktivitis, dismenoreja, leukoreja, paraliza creva, glavobolja (koje su izazvane raznim faktorima), stvrdnuta jetra, nefritis, zapaljenje bubrega, skrofula, svrab, hronična upala grla, gojaznost, hemoroidi. Priprema biljnih formula od vinobojke Preparati: Tečni ekstrakt, infuzija, tinktura. Doziranje: UPOTREBITE SAMO OVE PROPISANE DOZE POŠTO JE VINOBOJKA IZUZETNO JAKA BILJKA! Tečni ekstrakt: (koren) 1/4-1/2 čajne kašičice. Tečni ekstrakt: (bobice) 1/2-1 čajna kašičica. Infuzija: 1 čajna kašičica do 1 supena kašika 3 puta dnevno, pre ili posle obroka; deci davati 1/2 do 1 čajna kašičica zavisno od uzrasta. Tinktura: 3-10 kapi. PRIMENA U LEKOVITE SVRHE: Pažnja: Ne upotrebljavati prevelike količine vinobojke za izazivanje povraćanja pošto je učinak ove biljke na organizam veoma snažan! Analna Hemoroidi: Tečni ekstrakt upotrebiti za ispiranje i ubrizgavanje. Oralna Gušavost, gnojni čirevi na dojkama ili naslage (mastitis), povećane limfne žlezde (pogotovo na vratu): 1/2 čajne kašičice tečnog ekstrakta razmutiti u čaši vode i davati pacijentu 1 čajnu kašičicu na svaka 2-3 sata; ili 10 kapi tinkture na svaka četiri sata. Groznica (kod beba): U 1 čajnu kašičicu vode kanuti jednu kap tinkture i davati na svaka 3 sata. Hronični reumatizam: Koristiti infuziju u dozi od 1 čajne kašičice ili ekstrakt kako je gore opisano; ili infuziju u smeši sa crnim kohošom (Cimicifuga racemosa) i zimzelenom (Gaultheria procumbens). Gojaznost (masno tkivo): Upotrebiti infuziju od bobica. Rak dojke: Videti „LEKOVITE FORMULE“ u nastavku članka. Gušavost: Tečni ekstrakt koristiti kao liniment za spoljašnju upotrebu, a takođe piti taj ekstrakt u malim količinama (kao što je naznačeno u “Doziranje”). Gnojne rane: Za brže sazrevanje gnojnih rana upotrebite tečni ekstrakt kao oblogu. Tumori, povećanje žlezda za lučenje itd.: Videti „LEKOVITE FORMULE“. Kožni poremećaji, sifilis, skrofula, ekcem: Upotrebite liniment ili infuziju za ispiranje obolelih mesta. Upala mlečne žlezde (mastitis): Pijte tečni ekstrakt i primenite liniment ili čvrsti ekstrakt na zapaljeno mesto. LEKOVITE FORMULE: Infuzija od vinobojke 15 g vinobojke, iseckano ili fino samleveno (Phytolacca decandra) 700 ml destilovane vode Preparat: Kuvati vodu dok ne proključa i potom preliti biljku i ostaviti da se natapa u vodi 3-4 minuta; procediti i ostaviti da se ohladi, flaširati i čuvati na hladnom mestu. Doziranje: 1 čajna kašičica do 1 supena kašika 3 puta dnevno, pre ili posle jela. Deca: 1/2-1 čajna kašičica, zavisno od uzrasta. 5pokeberry n bottle seedback.comTečni ekstrakt od vinobojke 450 g vinobojke (Phytolacca decandra), iseckano na tanke kriške i narendano da bude u obliku kaše 180 ml alkohola jačine 70% 360 ml destilovane vode Preparat: Preliti biljku sredstvom za rastvaranje (koje nastaje kada se pomeša alkohol sa vodom), čvrsto zatvoriti i ostaviti da odstoji 5 dana; istisnuti svu tečnost iz smese najjačim mogućim pritiskom, procediti i sipati u zasenčenu bocu i čuvati na hladnom mestu. Doziranje: 3-10 kapi dobro razblaženih u toploj ili hladnoj vodi. Tinktura od vinobojke 450 g vinobojke (Phytolacca decandra), sveže i grubo istucane 1,9 l alkohola jačine 40% Priprema: Ostavite biljku 2 nedelje da se omekšava u alkoholnom rastvoru, a zatim procedite ceo rastvor (filtrirajte). Doziranje: 10 kapi na svaka 4 sata (odrasli); ova doza može da se donekle poveća dok se pacijent ne opusti. Smeša za liniment od vinobojke 85 g vinobojke, tečni ekstrakt (Phytolacca decandra) 1 čajna kašičica mirike u prahu (Myrica cerifera) 1 čajna kašičica ulja od sasafrasa (Sassafras albidum) 1/2 čajne kašičice lovorovog lista (Laurus nobilis) 60 g tragakant smole (Astragalus gummifer) Preparat: Dobro izmešati četiri biljke, a zatim dodati smolu (tako da će količina da ispadne 180 g) i dobro sve promućkati. Primena: Obolela mesta mazati ovom mašću 4-5 puta dnevno. Na tumore i izrasline koje nisu maligne, primenite dosta utrljavanja i masiranja. Biljna smeša protiv kancera 60 g vinobojke, tečni ekstrakt (Phytolacca decandra) 30 g korena žute lincure, tečni ekstrakt (Gentiana lutea) 30 g korena maslačka, tečni ekstrakt (Taraxacum officinale) Dovoljna količina meda rastvorenog u vodi, ili jednostavno sirupa. Preparat: Pomešati tečne ekstrakte i dodati dovoljno meda u vodi ili sirupa da dobijete 500 ml tečnosti. Doziranje: 1 čajna kašičica posle svakog jela. pokeroots Koren vinobojke Obloga za rak dojke Dovoljno sveže i fino samlevene vinobojke (Phytolacca decandra) Dovoljna količina tečnog ekstrakta vinobojke (Phytolacca decandra) (razređen na 1/16 jačine); ili upotrebiti infuziju svežeg korenja Dovoljna količina mirike u prahu (Myrica cerifera) Preparat: Za svaki oblog upotrebiti sveži koren i samleti dovoljnu količinu svežeg korenja za jednokratnu upotrebu; samleveno korenje uviti (urolati) u parče pamučne tkanine, gazu, ili neki drugi tanak materijal koji je dovoljno velik da pokrije celu dojku (za bradavicu iseći prorez dovoljno velik da bi krpa mogla da što bolje pokrije površinu dojke). Primena: Oblog staviti na obolelo mesto, navlažiti samo jedanput dnevno tečnim ekstraktom i onda pokriti plastikom da bi zadržalo vlažnost; ostaviti 3 dana, a zatim staviti sveži oblog. Za 2 nedelje od početka ovog tretmana na površinu dojke izbiće gnojne ranice; za oko mesec dana iz dojke će nestati sva tvrdoća i ona će postati mekana. Zatim pažljivo oprati dojku razblaženim jabukovim sirćetom i pokriti je prahom od biljke mirika i ostaviti celu površinu dojke da se osuši; za 7 do 10 dana cela površina dojke biće isceljena. Liniment za kancerogene rane 1 deo vinobojke, tečni ekstrakt (Phytolacca decandra) 1 deo običnog štavelja, tečni ekstrakt (Rumex crispus) 1 deo crvenog korena, tečni ekstrakt (Sanguinaria Canadensis) Preparat: Mašću mazati kancerogene rane 3 puta dnevno, a pre svakog mazanja, rane isprati alkoholom. Napomena: kao odličan alterativ čaj za ovo oboljenje jeste čaj od listova crnog oraha (Juglans nigra), koji treba piti po 3 šolje na dan. Hronični reumatizam 115 g bobica vinobojke (Phytolacca decandra) 115 g bobica avdike (Sambucus ebulus) 115 g bobica tamnocrvenog ruja (Rhus glabra) 115 g kupine (Rubus villosus) Preparat: U 2 l vode krčkati ovo bilje 20 minuta; dodajte dovoljno šećera ili meda da od toga nastane sirup. Doziranje: 1 čajna kašičic 3 puta dnevno. Slike su od mojih biljaka od kojih dobijate i seme. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Čičak je višegodišnja zeljasta biljka. Koren je debeo, vretenast i dugačak do 60 cm. Stabljika je uspravna, tvrda, žilava, razgranata i visoka do 150 cm. Listovi su krupni, na dugim drškama, jajasto okruglasti, po ivici talasasto usečeni, sa donje strane dlakavi a sa gornje zeleni. Donji listovi su krupniji i imaju šuplju dršku. Okruglaste glavičaste cvasti crvenkaste boje raspoređene su na vrhu biljke na dugačkim drškama. Obavijene su dosta tvrdim zelenim ovojnim listovima koji su na vrhovima savijeni u obliku kukica i zbog toga lako prianjaju za predmete prilikom dodira. Raste uz puteve, na livadama i neobrađenom zemljištu. Voli sunčani položaj i nađubrenu zemlju. Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme.Dvogodišnje korenje sakuplja se u proleće i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre. Sadrži ugljovodonik inulin, proteine, palmitinsku i stearinsku kiselinu, glukozide, alkaloide, tanine, eterično ulje, mnogo vitamina C. Sok od čička je izvrstan kod bolesne jetre. Pospešuje izlučivanje žuči, pomaže dijabetičarima. Čaj leči i pročišćava krv. Sveži sok od korena leči vlažne lišaje, potkožne čireve, nečistu kožu, mladalačke akne, otvorene rane, opekotine. Čaj od semena je dobar protiv bubrežnih kamenaca, tera na mokrenje, zaustavlja dizenteriju i reguliše menstruaciju. Seme čička koristi se za pravljenje čičkovog ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme čička nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kašika sitno narezanog korenja i lišća kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno 10- 15 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kašike dvaput dnevno, ujutro i uveče. Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, može se uzimati po šoljica ujutro i uveče. Prah od suvog korena pomešan sa zečjim lojem izvlači strana tela iz rane. U slučaju poremećaja licnog živca (Nervus facialis), kada se usta iskrive, zdrobi se svež koren i lišće sa donjim delom stabljike čička i privije na zdravu stranu. Na 1 litru vode uzme se 10g sušenog lišća i pije ujutro i uveče po 1 šoljica. U vinu skuvano lišće čička leči od mokraćnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan čičkov koren (ili prah) od suvog korena, pomešano sa medom. Za čaj se na jednu litru vode uzima 1 velika kašika isečenog korena i skuva.Pomešaju se jednaki delovi toga čaja i sirćeta (jabučni) pa se time natrlja koža glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose. Čičkovo ulje: Šaka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri četvrt litre ulja (najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno mućkanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo čepom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbušene sitne rupice. Mast od čičkovog korena: Dobro se očistiti i opere čičkov koren. Narezati ga na male komadiće i iz njih istisnuti što više soka . Pripremiti kvalitetnu i čistu, nesoljenu svinjsku mast. Količina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer njihovim mešanjem treba postići gustu kašastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku (nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i čuvati u frižideru. Nekoliko puta na dan nanosi se na opečenu kožu, a koristi se i kod čireva, rana i lišajeva. VAŽNO !!!! NE ŠALJEM POUZECEM Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!! Pogledajte i ostale moje semenke... Uplate na tekuci racun Komercijalne banke : 205-9001019400297-73

Anri Ažel - Estetika filma Jedan od pionira filmske estetike, francuski teoretičar Anri Ažel, daje sažeti pregled razvoja filmske teorijske misli od početka do danas, ističući u prvi plan `klasičare` (Balaž, Pudovkin, Ejzenštajn, Arnhajm) i tendencije koje se na njih oslanjaju. Po svojoj konciznosti, informativnosti, pristupačnosti nestručnom čitaocu i preglednosti koju pruža stručnjaku, ovo delo se i danas smatra modelom, najuspelijim primerom klasifikacije razvoja teorije filma. SADRŽAJ PREDGOVOR UVOD Poglavlje prvo- UNAPREĐENJE SNA Kanudo, Luj Delik, Žermen Dilak, Leon Musinak, Eli For, Rene Švob, Žan Epsten, Abel Gans, Rene Kler Kritika u 1927. godini Nadrealistički pokret, Avangarda Žan Kokto, Arman Kolije Poglavlje drugo DVOSMISLENOSTI REALIZMA Fejad, L`Erbije, Kameršpil Kino-oko Socijalistički realizam Engleska dokumentaristička škola, Francuska škola, Italijanski neorealizam Realizam pred mladom kritikom, Elementi za jednu sintezu Poglavlje treće EKSPRESIONIZAM Poglavlje četvrto VELIKI TEORETICARI (I): BELA BALAŽ Poglavlje peto VELIKI TEORETICARI (II): VSEVOLOD PUDOVKIN Poglavlje šesto-VELIKI TEORETICARI (III): S. M. EJZENŠTEJN Poglavlje sedmo VELIKI TEORETIČARI (IV): RUDOLF ARNHAJM Jedan nastavljač: Spotisvud Poglavlje osmo ITALIJANSKA ŠKOLA, Umberto Barbaro, Luiđi Kjarini, Gvido Aristarko Poglavlje deveto KAMERA-NALIVPERO, Žorž Dama, Žan Gremijon, Rober Breson, Aleksandar Astrik, Rože Lenar, Andre Bazen, Edger Moren Poglavlje deseto OBARANJE ESTETIČKIH TEORIJA, I Andre Bazen, II Žan Mitri, III Kristijan Mez Dodatak NEKI PROBLEMI ESTETIKE 1. Improvizacija ili sračunatost 2. Film i pozorište 3. Muzika i film Izdavač: BIGZ, Beograd Godina: 1978 Broj strana: 155 Meki povez Biblioteka: Eidos Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: 2690 Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

VIA BALKAN - Biljana Srbljanović - Predstavom „Via Balkan“ Narodno pozorište iz Sombora gostuje 19. janura na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu od 19.30. U pitanju je predstava sastavljena od tri jednočinke poznatih savremenih domaćih autora – „Putovanje“ Biljane Srbljanović u režiji Gorčina Stojanovića, „Nigde drugde“ Nenada Jovanovića u režiji Larija Zapije, i „Putokaz“ Maje Pelević u režiji Kokana Mladenovića. Kako je objasnio Srđan Aleksić, upravnik Somborskog pozorišta, na konferenciji za novinare u petak u NP povodom gostovanja, „Via Balkan“ nastala je u čast 125 godina postojanja Somborskog pozorišta kao narudžbina od pomenutih pisaca, a premijerno je izvedena u novembru 2007, na Dan pozorišta. Od tada je u Somboru odigran deset puta i već je zaživeo među tamošnjom publikom, istakao je Aleksić, a ovo mu je prvo gostovanje i nadaju se sličnom prijemu beogradske publike. Prema rečima Kokana Mladenovića, direktora Drame NP i jednog od reditelja predstave, komad, radnog naslova „Ostrvo Blakan“, trebalo je napisati na temu izolacije i samoizolacije, to jest o tome kako Berlinski zid zapravo i nije srušen već samo pomeren da zaokruži prostor nekadašnje Jugoslavije. Tri raznorodna komada, ispostavilo se, imaju mnogo zajedničkog i funkcionišu kao celina, složili su se svi koji su radili na ovoj predstavi. Biljana Srbljanović istakla je da joj je rad na ovom komadu, osim saradnje sa odličnom ekipom, značio mnogo jer je, kako je rekla, malo igraju u pozorištima izvan Beograda. Njeno interesovanje u vezi sa „Putovanjem“ ticalo se pre svega pozorišne forme, pitanja do koje mere se ona može približiti prozi, pa ga je stoga u podnaslovu nazvala pozorišnom pričom. Gorčin Stojanović se, pak, bavio pitanjem kako pronaći formu za tu priču. Što se predstave u celini tiče, on je vidi kao tri divergenta aspekta nečeg što bi se moglo nazvati zajedničkom emocijom ili emocionalnom temom, u njoj ima neke teskobe, kako je rekao, i tačno uočenog osećanja stvari. O komadu „Nigde drugde“, u odsustvu autora i reditelja, koji su obojica u Kanadi, govorila je glumica Kristina Radenković. Ona je ukratko rekla da je reč o paru koji je emigrirao u Kanadu i iako je tamo već čitavu deceniju, ne može da se primi na to tle. Maja Pelević primetila je da su, iako nju i Biljanu Srbljanović deli decenija, teme koje ih muče iste i to generacijski, a čini se da će to tako biti i u budućnosti. Njen tekst „Putokaz“, Mladenović je, kako je rekao, doživeo kao generacijskog Godoa, kao putovanje vremena kroz tri generacije, jer se ovde živi kao da ljudi imaju rezervne živote i to sve dotle dok ne bude prekasno. Scenografkinja predstave je Vesna Štrbac, a kostimografkinja Maja Mirković i one su doprinele da i vizuelno „Via Balkan“ bude jedinstvo različitosti. Predstava traje 122 minuta bez pauze. Sombor 2007 god, 94 str +CD, meki povez, u dobrom stanju. L.1.O.1.POL.2

GORKA DINJA, odnosno karela, još jedna biljka koja leči najopasnije tumore. Sok egzotične gorke dinje, Momordice charantije, može usporiti rast raka pankreasa, bez nuspojava. A deluje i protiv raka dojke, prostate, debelog crijeva, jetre, želuca i nazo-ždrelnih tumora, kao i kod leukemije i neuroblastoma. Nova studija pokazala je da sok gorke dinje, poznatog povrća u Aziji i Africi, znatno smanjuje rast tumora gušterače jer ometa metabolizam glukoze u stanicama raka, te ih doslovno izgladnjuje bez šećera, pogonskoga goriva bez kog ne mogu preživeti. Brojne zdravstvene koristi povezane s konzumacijom gorke dinje već su poznate. Posebno je popularna među Japancima s Okinave, koji su poznati po dugovečnosti. Gorka dinja ili karela plod je iz porodice Cucurbitaceae, lat. naziva Momordica charantia biljka je koja raste u tropskim i suptropskim područjima srednje i južne Amerike,Afrike i Azije Kine, Japana, Okeanije, pa čak i na Karibima . Uzgaja se kao hrana i lek. Biljka raste kao loza s dugim rascepkanim listovima i žutim cvjetovima. Plod izgleda kao bradavičasti krastavac. Mladi plod je zelen, te se pretvara u narančasto- žut kada je zreo. Zreo plod puca, rastvori se na tri dijela i otpušta brojne crvene semenke. Svi delovi biljke su gorki, jestivi i re svega zdravi - list, plod i seme. Nezreli plodovi vrlo su dobar izvor vitamina C, kaliuma i fosfora. U jelima ova tikvica se može pripremati s krompirom, kuvana, pečena i pržena, ali i presna. Sušeni listovi koriste se za čaj. Od lišća se pravi čaj koji je koristan u prevenciji i lečenju malarije,te podsiče probavu i deluje antibakterijski. iako se jede već stolećima, mnoge zdravstvene prednosti (antivirusno djelovanje, antioksidans, sprečava dijabetes) tek su nedavno postale poznate u zapadnoj medicini. U poslednje četiri godine intenzivno se istražuje djelovanje ove biljke protiv raka i to svih vrsta. Istraživači s University of Colorado Cancer Center kupili su dinje (kineska sorta) u lokalnoj trgovini, uklonili pulpu i seme i pomoću kućnog sokovnika napravili sok. Krute tvari su uklonjene, a preostali sok korišten je pri testiranju na dva načina. Izravno na kulturama stanica ili tako što je smrznut pa samljeven u fini prah. Sok gorke dinje (razrijeđen samo 5% u vodi) djelovao je snažno na smanjenje svih četiri karcinoma gušterače staničnih linija. Naime, nakon 72 sata testiranja AsPC-1 i Capan-2 ćelije tumora smanjene su za 90%, a BxPC-3 i MiaPaCa-2 za 98%. Sok je izazvao programiranu smrt ćelija (apoptozu) i što je još važnije, aktivirao AMPK, što ukazuje da ometa metabolizam glukoze i doslovno izgladnjuje stanice raka ostavljajući ih bez šećera. Nakon što su miševi bili hranjeni prahom smrznutog soka, došlo je do 64-postotnog smanjenja. Djelovanje je dakle slično kao i kod kemoterapije (52% nakon 18 dana), koja se daje u liječenju raka gušterače, ali bez vidljivih nuspojava. To bi značilo da ljudi koji imaju 75 kilograma trebaju uzimati šest grama ovog praha. Slična doza od 4,8 grama praha smrznutog soka koristila se u sklopu nedavne studije. Naime, tri mjeseca su je davali oboljelima od metaboličkog sindroma. Lijek je djelovao i svi su ga pacijenti uglavnom dobro podnosili. Biljku uspešno gajim već treću godinu u mojoj bašti u Novom Sadu tako što rasadu pripremim ranije pa je iznesem i zasadim napolju kada i ostale tikvice. Voli sunce ali i puno vode jer dolazi iz tropskim krajeva. IZ iskustva znam da ako pojedete 3,4 lista pre jela na prazan stomak umanjiće vam apetit :) SVo seme i biljke koje nudim na prodaju možete pogledati ovde. Ima još puno toga što nije postavljeno ali uvek za određene sorte možete pitati :) https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=stoperins&Grupa=40

Karela ili kineska gorka dinja je poreklom iz jugoistočne Azije ali i kod nas se već dugo uspešno gaji i ponata je pod nazivom mormodika. Ima nekoliko varijeteta, do sada sam gajila samo kratku mnogo jače izbrazdanu verziju ovog povrća, sada sam donela seme iz Burme i za ovaj varijetet. GORKA DINJA, odnosno karela, još jedna biljka koja leči najopasnije tumore. Sok egzotične gorke dinje, Momordice charantije, može usporiti rast raka pankreasa, bez nuspojava. A deluje i protiv raka dojke, prostate, debelog crijeva, jetre, želuca i nazo-ždrelnih tumora, kao i kod leukemije i neuroblastoma. Nova studija pokazala je da sok gorke dinje, poznatog povrća u Aziji i Africi, znatno smanjuje rast tumora gušterače jer ometa metabolizam glukoze u stanicama raka, te ih doslovno izgladnjuje bez šećera, pogonskoga goriva bez kog ne mogu preživeti. Brojne zdravstvene koristi povezane s konzumacijom gorke dinje već su poznate. Posebno je popularna među Japancima s Okinave, koji su poznati po dugovečnosti. Gorka dinja ili karela plod je iz porodice Cucurbitaceae, lat. naziva Momordica charantia biljka je koja raste u tropskim i suptropskim područjima srednje i južne Amerike,Afrike i Azije Kine, Japana, Okeanije, pa čak i na Karibima . Uzgaja se kao hrana i lek. Biljka raste kao loza s dugim rascepkanim listovima i žutim cvjetovima. Plod izgleda kao bradavičasti krastavac. Mladi plod je zelen, te se pretvara u narančasto- žut kada je zreo. Zreo plod puca, rastvori se na tri dijela i otpušta brojne crvene semenke. Svi delovi biljke su gorki, jestivi i re svega zdravi - list, plod i seme. Nezreli plodovi vrlo su dobar izvor vitamina C, kaliuma i fosfora. U jelima ova tikvica se može pripremati s krompirom, kuvana, pečena i pržena, ali i presna. Sušeni listovi koriste se za čaj. Od lišća se pravi čaj koji je koristan u prevenciji i lečenju malarije,te podsiče probavu i deluje antibakterijski. iako se jede već stolećima, mnoge zdravstvene prednosti (antivirusno djelovanje, antioksidans, sprečava dijabetes) tek su nedavno postale poznate u zapadnoj medicini. U poslednje četiri godine intenzivno se istražuje djelovanje ove biljke protiv raka i to svih vrsta. Istraživači s University of Colorado Cancer Center kupili su dinje (kineska sorta) u lokalnoj trgovini, uklonili pulpu i seme i pomoću kućnog sokovnika napravili sok. Krute tvari su uklonjene, a preostali sok korišten je pri testiranju na dva načina. Izravno na kulturama stanica ili tako što je smrznut pa samljeven u fini prah. Sok gorke dinje (razrijeđen samo 5% u vodi) djelovao je snažno na smanjenje svih četiri karcinoma gušterače staničnih linija. Naime, nakon 72 sata testiranja AsPC-1 i Capan-2 ćelije tumora smanjene su za 90%, a BxPC-3 i MiaPaCa-2 za 98%. Sok je izazvao programiranu smrt ćelija (apoptozu) i što je još važnije, aktivirao AMPK, što ukazuje da ometa metabolizam glukoze i doslovno izgladnjuje stanice raka ostavljajući ih bez šećera. Nakon što su miševi bili hranjeni prahom smrznutog soka, došlo je do 64-postotnog smanjenja. Djelovanje je dakle slično kao i kod kemoterapije (52% nakon 18 dana), koja se daje u liječenju raka gušterače, ali bez vidljivih nuspojava. To bi značilo da ljudi koji imaju 75 kilograma trebaju uzimati šest grama ovog praha. Slična doza od 4,8 grama praha smrznutog soka koristila se u sklopu nedavne studije. Naime, tri mjeseca su je davali oboljelima od metaboličkog sindroma. Lijek je djelovao i svi su ga pacijenti uglavnom dobro podnosili. Biljku uspešno gajim već treću godinu u mojoj bašti u Novom Sadu tako što rasadu pripremim ranije pa je iznesem i zasadim napolju kada i ostale tikvice. Voli sunce ali i puno vode jer dolazi iz tropskim krajeva. IZ iskustva znam da ako pojedete 3,4 lista pre jela na prazan stomak umanjiće vam apetit :) SVo seme i biljke koje nudim na prodaju možete pogledati ovde. Ima još puno toga što nije postavljeno ali uvek za određene sorte možete pitati :) https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=stoperins&Grupa=40