ГРАДОВИ И ДВОРЦИ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ МИЛАН КАШАНИН МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА БЕОГРАД 2 O 1 4 а) Кашанин Милан (1895-1981) б) Градови - Србија - Средњи век ц) Србија - Историја - Средњи век ...................................................... Предговор: БРАНКА ИВАНИЋ Напомене и библиографске референце уз тексТ Текст штампан двостубачно 3 0 2 слике Ћирилица Тврде корице Шивен повез Обележивач страница Пажња!!! Тираж /с а м о/ 500 КАПИТАЛНО ДЕЛО НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО ЕКСТРА ********** Ово се не купује сваки дан !!! Бесплатна достава за СРБИЈУ *********

Cena kombinacije: 30500din (dostava je 2.000din)(otkup + poštarina = 32500din) KOMBINACIJA SADRŽI:- Bench klupa KONFOR . . . . . .1x- Dvorucna sipka 230cm (konfor) . . . . . .1x- Male šipke 42cm krupni navoj . . . . . .2x DISKOVI:- Disk  15kg . . . . . .2x - Disk  10kg . . . . . .2x- Disk   5kg . . . . . .8x- Disk 3,5kg . . . . . .4x- Disk   2kg . . . . . .4x- Disk 1,5kg . . . . . .4x(ukupna masa diskova 118kg) Informacije o « iron» tegovima i svim « iron» benc klupama:Sve klupe imaju 3 položaja (ravni, kosi i jako kosi). Dostava svake klupe je +1000din. , dodatni skot dodatak je +2500din. , kao i dodatak za noge +2500din. a. ) Bendž klupa BASIC sa tri položaja i fiksnim stalkom za odlaganje tegova od 80cm (+dodatak za nodogradnju za skot i noge).- Cena bendž klupe BASIC (bez dodataka). . . . 11.100din. b. ) Bendž klupa "CONFOR" sa tri položaja i podesivim stalkom za odlaganje tegova ( +dodatak za nodogradnju za skot i noge) Širina klupe je 110cm. - Cena bendž klupe "CONFOR C-7" (bez dodataka) . . . . 15.950din. c. ) Bendž klupe "CONFOR X" sa tri položaja i podesivim nosačima za odlaganje tegova (+dodatak za nodogradnju za skot i noge). Širina klupe je 110cm. Klupa ima dodatne bar holdere (niski držači šipke koji su isto pomerljivi), Bar holderi daju sigurnost prilikom vežbanja za bezbedno spuštanje šipke.- Cena bendž klupe "CONFOR X-11" (bez dodataka) . . . 20.700din. Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm). Disk od 5kg - 500din. / Disk od 3.5kg - 350din. / Disk od 2kg - 200din. / Disk od 1.5kg - 150din.Jednoručne šipke za 20kg krupan navoj sa navrtkom (dužina 42.5cm) max. 4 diska. . 600din. /komJednoručne šipke za 30kg krupan navoj sa navrtkom (dužina 52.5cm) max. 6 diska. . 700din. /komDvoručne šipke: za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.EZ šipke: za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.Dvoručna aerobik šipka (navoj+navrtka) za 30kg=1950din. / za 50kg=2150din.Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 2 dela) 900din. /set PREPORUČENE KOMBINACIJE BENČ KLUPA I TEGOVA: ( dostava uračunata u ceni )B1: Benč Klupa BASIC, + 96kg tegova I 2+1 šipka . . . . . .25.000din.B2: Benč Klupa BASIC, + 67kg tegova sa šipkom . . . . . . . . . 21.000din.B3: Benč Klupa BASIC, + 51kg tegova sa šipkom . . . . . . . . . . 18.700din.C4: KONFOR Benč klupa, + 78kg tegova I 2+1 šipka . . . . . . . . . . . . . 29.000din.C5: KONFOR Benč klupa, + 128kg tegova I 2+1 šipka . . . . . . . . . . 33.500din.C6: KONFOR Benč Klupa, + 118kg tegova I 2+1 šipka . . . . . . . . 32.500din.X7: X-Benč klupa (dodatni bar holderi) + 84kg tegova i šipka . . . . 33.000din.X8: X-Benč klupa (dodatni bar holderi) +134kg tegova I 2+1 šipka . . . . 39.000din.X9: X-Benč klupa (dodatni bar holderi) + 98kg tegova I 2+1 šipka . . . 35.500din.BN-10: Benč klupa BASIC + noge, 68kg tegova I 2+1 šipka . . . . . 24.500din.BS-11: Benč klupa BASIC + SKOT, 108kg tegova i 2 šipke . . . . . . 28.700din. BSN-12: Benč klupa BASIC + Skot + Noge, 88kg tegova I 2+1 šipke . . . . . . . 29.900din.CN-13: KONFOR klupa + noge, 58kg tegova I 2+1 šipka . . . . . . . . . 29.300din. CS-14: KONFOR klupa + SKOT, 94kg tegova i 2 šipke . . . . 33.700din.CSN-15: KONFOR klupa + SKOT + noge, 76kg tegova I 2+1 šipka . . . . . 33.900din.XN-16: X-Benč (dodatni bar holderi) + noge, 56kg tegova I 2+1 šipka . . . . 34.700din.XS-17: X-Benč (dodatni bar holderi) + SKOT, 110kg tegova i 2 šipke . . . 39.900din.XSN-18: X-Benč (dodatni bar holderi) + Skot/Noge, 66kg tegova i 2+1 šipka . . . . 37.100din.  Za dostavu i račun potrebni:Ako ste građanin (fizičko lice): MESTO, ADRESA, IME I PREZIME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub: NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije: 023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193  O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Prologic MAX5 Comfort Termo odeloIzuzetno lagano termo odelo iz 2 dela koje će vas održavati udobno toplim u veoma hladnim uslovima! Materijal od kog je napravljeno je 100% vodootporan i otporan na vetar, a šavovi su lepljeni. Čvrsta tkanina 210T ima visoku otpornost na habanje. Odelo je u potpunosti futrovano vatom od 120gm2. Topla i udobna jakna je podstavljena flisom a poseduje odvojivu i podesivu kapuljaču koja ima žičani vrh kako bi se omogućio neometan pogled. Preklopni poklopac na čičak je dodat preko dvosmernog zatvarača kako bi se vetar i vlaga sprečili da prodru do tela. Podesivi struk, čvrsta unutrašnja rebrasta manžetna i spoljna manžetna podesiva na čičak su dodati kako bi se obeztbedio maksimalan komfor. Postavljeni džepovi za zagrevanje ruku, 3 velika spoljna džepa i 1 unutrašnji džep sa patentnim zatvaračem se nalaze na jakni. Podesivi elastični tregeri sa jakim kopčama, 2 velika spoljna džepa i 1 unutrašnji džep sa patentnim zatvaračem su na pantalonama. DOSTUPNE VELIČINE: L, XL, XXLRok isporuke 1-5 radnih dana.  Pogledajte našu sasomange radnju, u kome se nalazi kompletna ponuda. Kontakt za poručivanje 060/0907906 Mitar Informacije Dostava za JEDAN SAT (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 150din + 50 din po predjenom kilometru - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 5000 din (BEOGRAD) Dostava u ISTOM DANU (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 300 din fiksno bez dodatnih troskova - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 4000 din (BEOGRAD I PANČEVO)

Odlično stanje Verovatno nekorišćena Pogledajte slike Sa posvetom legendarnog knjižara Gece Kona Geca Kon (Čongrad, 2. avgust 1873 — Pančevo, 1941) bio je srpski knjižar i izdavač. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je kao Gejza[1] 2. avgusta 1873. godine u Čongradu, u mađarskom delu Austrougarske, od oca rabina Bernarda Kona i majke Lujze, u poznatoj aškenaskoj porodici. Nakon njegovog rođenja porodica se seli u Zemun, gde je otac bio učitelj a Geca pohađa Trgovačku školu - knjižarski smer. Zatim pohađa gimnaziju u Novom Sadu, ali 1889. godine prekida školovanje i zapošljava se u knjižari Fridriha Breslauera u Beogradu. Godine 1894, vraća se u Novi Sad gde prvo uči zanat, pa postaje pomoćnik i na kraju radi kao poslovođa u knjižari Arse Pajevića.[2] Kod Pajevića u knjižarskoj radnji na početku Dunavske ulice, proveo je daroviti Gejza punih sedam godina. Knjižara Gece Kona u Knez Mihailovoj 12. Zakletva Gece Kona 1901. Nekadašnja knjižara Gece Kona u Knez Mihailovoj 12, danas Knjižara „Geca Kon” izdavačkog preduzeća Prosveta Kuća Gece Kona u Dobračinoj 30 u Beogradu Godine 1901, postaje srpski državljanin - kao Geca, i u Beogradu otvara knjižaru za srpsku i stranu književnost u Knez Mihailovoj ulici br. 1. pored Grand hotela.[3] Oko njega se okupljaju istaknuti književnici i drugi intelektualci tog doba, saradnici Srpskog književnog glasnika: Slobodan Jovanović, Branislav Nušić, Andra Gavrilović, Jaša Prodanović, Božidar Kovačević, Miloš Crnjanski i mnogi drugi. Od 1902. godine bio je oženjen Bečlijkom Lujzom Vajs. Imali su dve ćerke: Elviru, udatu za trgovca sanitetskim materijalom Franju Baha, i Malvinu, udatu za Leopolda Hercoga, industrijalca iz Zemuna. Zbog kalendara Ratnik, u kojem se veličaju pobede srpske vojske nad austrougarskim trupama, okupacione vlasti 1916. godine hapse i internišu Gecu Kona u jednom koncentracionom logoru kod Nežidera u Gradišću. Knjižara je zatvorena, a knjige na ruskom, engleskom i francuskom jeziku su javno spaljene. Posle Prvog svetskog rata, Geca Kon uspešno nastavlja svoj rad. Prilikom osnivanja prvog udruženja srpskih knjižara 1921. godine izabran je za potpredsednika, a 1929 i 1932.[4] godine za predsednika udruženja. Te 1929. godine izdaje 2000. knjigu. Godine 1934, objedinjuje svoju knjižaru i radnju za prodaju laboratorijskog materijala svog zeta Franje Baha u Knez Mihailovoj 8 i tu osniva „Izdavačko preduzeće Geca Kon A. D.“. Najveću izdavačku produkciju ostvario je u periodu između 1930. i 1940. godine, objavljujući preko 200 naslova u toku jedne godine. 1935. godine, Konova knjižara bila je na prvom mestu u Beogradu po broju izdanja, među kojima su najzastupljeniji bili udžbenici, nad kojima je imao monopol.[5] Stekao je veliko bogatstvo i sagradio vilu u Dobračinoj ulici br. 30. Posedovao je prvi luksuzni automobil u Beogradu i čak ga je pozajmljivao vlastima Kraljevine Jugoslavije u reprezentativne svrhe, na primer prilikom posete predsednika Čehoslovačke Edvarda Beneša (1937).[5] Osim po velikoj izdavačkoj delatnosti, Geca Kon je bio poznat po velikoj novčanoj podršci književnicima i svim vrednijim kulturnim institucijama. Osnovao je Geca 5. novembra 1933. godine `Akademiju sedam umetnosti`, kao novčanu nagradu, koja se dodeljivala svake godine jednom književniku ili umetniku.[6] Veliki deo sredstava uložio je u popularisanje dela domaćih pisaca kroz biblioteke `Naša knjiga`, `Zlatna knjiga`, `Srpski narod u 19. veku`, kao i kroz one vezane za školsku lektiru. O njegovom dobročinstvu svedoči i književnik Božidar Kovačević: `Od svoje zarade on je više nego iko pomagao domaću književnost. Piscima čije knjige nisu najbolje išle davao je pristojne honorare, kao i siromašnim, da bi mogli nesmetano, oslobađajući se napornog novinarskog rada, da ostvare zamišljena književna dela (...) Pesniku Dragoljubu Filipoviću za patriotsku zbirku `Kosovski božuri`, Kon je nekoliko puta platio honorar da bi ga materijalno pomogao jer je, stvarno, živeo u velikoj oskudici`. Po nemačkoj okupaciji Srbije 1941, uprkos brojnim upozorenjima i dojavama od strane prijatelja i poznanika, Geca Kon odbija da napusti Srbiju. Šestog aprila sa porodicom beži iz Beograda u Vrnjačku banju, gde je ubrzo uhapšen; prvo biva zatočen u Beogradu, pa potom u Beču. Gecu Kona i njegovu porodicu ubio je nemački okupator 1941. godine. Mesto Gecinog stradanja nije poznato. Pretpostavlja se da je streljan u bečkom zatvoru ili pri kasnijem isleđenju u Gracu. Jedino je njegov drugi zet, Leopold Hercog izbegao streljanje; svi ostali članovi porodice: žena Lujza Vajs, ćerke Elvira i Malvina, zet Franjo Bah, kao i četvoro unučadi,[7] streljani su kod mesta Jabuka blizu Pančeva u jesen 1941. godine. Celokupna imovina im je zaplenjena: kuće u Dobračinoj 30 i Sremskoj 4, dva stana u ulici Strahinjića Bana, knjižara i jedna radnja u Knez Mihajlovoj, kao i plac na Dedinju (gde će posle rata ministar Jovan Veselinov podići vilu, u koju će se kasnije useliti predsednik Slobodan Milošević). Najvredniji deo knjižnog fonda prenesen je u Nacionalnu biblioteku u Beču. Izdavačku kuću je 1942. godine preuzelo nemačko preduzeće Jugoistok (Südost), koje je okupator koristio za širenje političke propagande. Posle oslobođenja, 14. decembra 1944. godine, preduzeće je pretvoreno u Izdavačko preduzeće Prosveta. Zahvaljujući knjižnom fondu od preko pet hiljada izdatih naslova iz svih oblasti ljudskog stvaralaštva, Geca Kon je još uvek prisutan na tržištu knjiga. Njegova sestra Blanka udata Rajs ima unuka Jovana Rajsa koji je preživeo holokaust i pisao o tome.[8] Dela[uredi | uredi izvor] Prva knjiga koju je izdao 1905. bila je Sintaksa srpskog jezika za srednje škole Janka P. Lukića. Godine 1907, objavljuje prvi prevod strane knjige, Princa Nikoloa Makijavelija (tada izdat pod naslovom Vladalac). Objavio je veliki broj knjiga, po 200 naslova godišnje, a 1925. godine izdao je 160 naslova. Među njima su bila: sabrana dela Slobodana Jovanovića, Jirečekovu Istoriju Srba, Dvornikovićevu Karakterologiju Jugoslovena, Cvijićevo Balkansko poluostrvo, dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jovana Skerlića, Branislava Nušića, Tihomira Đorđevića i drugih. Od stranih autora izdavao je dela Zigmunda Frojda, Karla Marksa, Benedeta Kročea i mnogih drugih. Zamislio i uobličio je seriju dečjih knjiga Zlatna knjiga i Plava ptica, seriju Školski pisci, biblioteku strane knjige Plejada i filozofsku biblioteku Karijatide. Izdavao je i pravnu literaturu, među ostalom značajno delo Osnovi javnog prava Kraljevine Srbije iz 1907. godine. Pokrenuo je `Arhiv za pravne i društvene nauke`, koji je izlazio nekoliko decenija.[9] Geca Kon pokrenuo je Ediciju romana za decu Plava ptica. Ovo je bila samo jedna od mnogih edicija iz oblasti književnosti i stručne literature za decu i odrasle koje je pokrenuo.[10] Edicija Plava ptica smatra se najboljom edicijom knjiga za decu ikada objavljenom na srpskom jeziku.[11]

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Obogaceno fotografijama. Redje u ponudi! XI. Olimpijske igre - Berlin 1936 Berlinska olimpijada 1936. godine je jedan od najvećih, najvažnijih, najuspješnijih, ali i najkontroverznijih događaja u olimpijskoj historiji. Međunarodni olimpijski komitet je godine 1931. odlučio da se igre održe u Berlinu, djelomično u nastojanju da se ispravi nepravda zbog berlinske olimpijade zakazane za 1916. godinu, a neodržanu zbog izbijanja prvog svjetskog rata. U međuvremenu je u Njemačkoj na vlast došla nacistička stranka Adolfa Hitlera. Ona je igre vidjela kao zlatnu priliku da promovira svoj režim, odnosno potvrdi Njemačku kao veliku silu. Uložen je veliki napor da se igre organiziraju što je bolje moguće, te uz mnogo propagande te korištenja novih medija kao što su film i radio. Berlinska olimpijada je ostala upamćena i kao prva olimpijada, odnosno važniji događaj koji je prenošen putem televizije. Čuvena filmska umjetnica Leni Riefenstahl je igre ovjekovječila u svom dokumentarnom filmu Olimpijada, koji se, usprkos svoje propagandne prirode, smatra jednim od najboljih djela tog žanra. Iako su igre izazvale pozive na bojkot od strane antifašističke javnosti, na same sudionike je olimpijski spektakl imao snažan učinak. Mnogi su na osnovu olimpijade stekli pozitivno mišljenje o nacističkoj Njemačkoj. Crni američki sportaš Jesse Owens je, tako, tvrdio da je bio iznenađen kako mu jedan rasistički režim može iskazivati poštovanje koje nije iskusio u nekim dijelovima vlastite zemlje. Jugoslavija učestvuje sa 86 sportista u 11 sportova, a jedinu medalju osvojio je gimnastičar Leon Štukelj. Jugoslavija na igrama Jugoslavija na Igrama u Berlinu učestvuje sa 86 sportista u 12 sportova: atletici, biciklizmu, vaterpolu, gimnastici, veslanju, gimnastici, jedrenju, kajaku i kanuu, mačevanju, plivanju, rvanju i skokovima u vodu. Jedinu medalju osvojio je gimnastičar Leon Štukelj, osvojivši drugo mesto u vežbi na krugovima. U Berlinu Štukelj je završio svoju olimpijsku karijeru sa ukupno šest medalja – tri zlatne, jednom srebrnom i dve bronzane. Taj učinak obezbedio mu je titulu najuspešnijeg olimpijca Jugoslavije svih vremena. Jugoslavija je zauzela 27. mesto među zemljama osvajačima medalja. Hitler, drugi svetsski rat, nemacka...

Otadžbina - književnost, nauka, društveni život (godina I, knjige 1-3 , sveske 1-12). Svih dvanaest svezaka ( u tri knjige) prve godine časopisa Otadžbina Vladana Đorđevića. Beograd 1875. Tvrd povez, ćirilica,672 + 652 + 702 strane. Knjige su ,za godine, veoma dobro očuvane. Dr Vladan Đorđević, jedan od osnivača Srpskog lekarskog društva i pokretača časopisa Srpski arhiv za celokupno lekarstvo pokrenuo je i mesečni časopis `Otadžbina` 1875., koji je sa malim prekidima izlazio do 1892. godine. Vladan Đorđević je uređivao ovaj časopis sve vreme, osim 2 godine kada je bio u inostranstvu, kada je urednik bio Milan Jovanović - Morski. Pesma Đure Jakšića, `Otadžbina`, objavljena na početku prvog broja časopisa napisana na molbu dr Vladana Đorđevića. Veliki broj drugih pesama Đure Jakšića, kao i mnoge pesme Milorada Šapčanina, Branka Radičevića, Dragutina i Vojislava Ilića prvi put su objavljene u ovom časopisu. Romani i pripovetke naših najpoznatijih pisaca toga vremena Jakova Ignjatovića, Stjepana Mitrova Ljubiše, Sime Matavulja, Laze Lazarevića, Janka Veselinovića i drugih takođe su objavljivani u časopisu. U redovnim rubrikama objavljivane su i rasprave iz prirodnih i društvenih nauka, kao i književne beleške, bibliografije novih knjiga, politički, književni i pozorišni pregledi, kao i prevodi dela stranih pisaca. (Ovaj opis je objavljen pod licencom CreativeCommons Autorstvo-Deliti pod istim uslovima 4.0)

Cena kombinacije: 64700Din (dostava je 2000din) (otkup + poštarina = 66700Din) KOMBINACIJA SADRŽI: Vertikalni stub 2m (sa 2 stope) . . . 4kom. Deo za spajanje duži 110cm . . . . . . . . 1kom. Deo za spajanje 110 cm + vratilo. . . 1kom. Deo za spajanje kraći 60cm . . . . . . . . 2kom. Nosač za dvoručnu šipku . . . . . . . . . . . 2kom. Dodaci za propadanje i trbušnjake. . 1par. Ravna klupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1kom. - diskovi / tegovi od 15kg - 4kom. - diskovi / tegovi od 10kg - 4kom. - diskovi / tegovi od  5kg - 4kom. - diskovi / tegovi od  2kg - 4kom. Šipka 230cm konfor . . . . . . . . . . . . . . 1kom. Mala šipka za 20kg tegova . . . . . . . . . 2kom. Za dostavu i račun potrebni potvrda kupovine i podataka: GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI (nakon ostavljanja kupovine i potvrde podataka porukom Vas obaveštavamo o danima isporuke) dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 Pitanja vezano za kaveze za vežbanje ima mnogo i najčešća pitanja su: šta su to kavezi za vežbanje ? , ili zašto kupiti kaveze a ne neke druge sprave ? , koja je prednost kaveza u odnosu na bench klupu ? . . . Treba reći da su kavezi za vežbanje / kavezi za crossfit / multifunkcionalne sprave na kojima uz odgovarajuće dodatke možete raditi veliki spektar vežbi. Iron Sport je na tržište izbacio kaveze za crossfit namenjene za hoby, poluprofy pa čak i profy vežbanje. Kavezi za cross fit `iron` proizvodnje su namenjeni za kućne uslove, mini teretane i male sportske klubove. Profil nosećih stubova multifunkcionalnih kaveza je 5x5cm. Uz dodatak koji sadrži 3 vrste vratila možete raditi uski, srednji i široki hvat. Uz dodatak za propadanje i trbušnjake možete raditi vežbe propadanja i vežbe za trbušne mišiće. Razlika izmedju kaveza za vežbanje ( Crossfit Cage ) i bendž klupe je u tome što kavezi imaju pomerljivi deo za odlaganje šipke sa tegovima , dok većina bendž klupa ima fiksni deo za odlaganje šipki sa tegovima. Kavezi imaju dve bočne kraće paralelne šipke koje prilikom spajanja kaveza treba postaviti tako da budu ispod nosača šipke sa tegovima a opet iznad glave i u slučaju `nužde` možete šipku privremeno bezbedno spustiti na bočne nosače kaveza. Prilikom odabira odredjene kombinacije kaveza sa dodacima kupac može po istoj ceni izabrati i varijantu koja se tipla u zid. Varijanta koja se tipla u zid sadrži sve dodatke koje ima i običan kavez jedino se razlikuju zadnje dve vertikale koje umesto stopa imaju 2 dodatka koja se montiraju u zid. Cene preporučenih kombinacija kaveza su u prilogu:- Kavez za vežbanje osnovni set (4 stuba, 2+2 dela za spajanje, 2 nosača šipke) 34.100Din- Kavez za vežbanje + 3 vrste vratila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38.700Din- Kavez za vežbanje +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci. . . . . . . . . . . . . . . . . 41.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci + ravna klupa. . . . . . . . . . . . . . . 47.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje&trbušnjaci + univerzalna klupa. . . . . . . . . 55.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/64kg tegova. . . . . . . 55.900Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/98kg tegova. . . . . . . 61.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/98kg tegova. . . . . 69.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 71.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/128kg tegova . . . . . . 64.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 74.000Din Osim preporučenih kombinacija kupci mogu dokupiti i odredjene delove kaveza: ,- Kraći deo za spajanje 60cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm sa 3 vrste vratila (+šrafovi) - 5.300Din/kom- Ručke za propadanje &trbušnjake (+šrafovi) - 3.300Din/par- Držač alke (+šrafovi) - 1.170Din/kom- Držač / nosač za šipku - 1.700Din/par Cene diskova: / 5kg=500din. / 3.5kg=350din. / 2kg=200din. / 1.5kg=150din. /Cene konfor šipki: za 30kg=1600din/za 50kg=1800din/za 70kg=2000din/za 90kg=2200dinCena ravne klupe: 3900din. /kom. ; Cena univerzalne klupe: 8900din. /kom. (bez dostave). Neka od uputstava za sklapanje i upotrebe:1. ) Potrebno je što bolje dotegnuti šrafove.2. ) Kad koristite deo za propadanje i trbušnjake ledja treba da su okrenuta ka spravi,takodje iznad mora da postoji vertikalna duža spojka od 110cm3. ) Deo sa 3 vrste vratila postaviti tako da širi i srednji hvat budu sa unutrašne stranesprave a uski hvat spolja. Takodje ovaj deo montirati na unutrašnji deo vertikale4. ) Kraći deo za spajanje od 60cm montirati tako da bude iznad glave prilikom dizanjategova (benc pres).5. ) Ne savetujemo korišćenje dodatka za elastične gume ako kavez nije utiplan u podili u zid.

Cena kombinacije: 74000Din (dostava je 2000din) (otkup + poštarina = 76000Din) KOMBINACIJA SADRŽI: Vertikalni stub 2m (sa 2 stope) . . . 4kom. Deo za spajanje duži 110cm . . . . . . . . 1kom. Deo za spajanje 110 cm + vratilo. . . 1kom. Deo za spajanje kraći 60cm . . . . . . . . 2kom. Nosač za dvoručnu šipku . . . . . . . . . . . 2kom. Dodaci za propadanje i trbušnjake. . 1par. Univerzalna klupa . . . . . . . . . . . . . . . . . 1kom. - diskovi / tegovi od 15kg - 4kom. - diskovi / tegovi od 10kg - 4kom. - diskovi / tegovi od  5kg - 4kom. - diskovi / tegovi od 3,5kg - 4kom. Šipka 230cm konfor . . . . . . . . . . . . . . 1kom. Mala šipka za 20kg tegova . . . . . . . . . 2kom. Za dostavu i račun potrebni potvrda kupovine i podataka: GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI (nakon ostavljanja kupovine i potvrde podataka porukom Vas obaveštavamo o danima isporuke) dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193Pitanja vezano za kaveze za vežbanje ima mnogo i najčešća pitanja su: šta su to kavezi za vežbanje ? , ili zašto kupiti kaveze a ne neke druge sprave ? , koja je prednost kaveza u odnosu na bench klupu ? . . . Treba reći da su kavezi za vežbanje / kavezi za crossfit / multifunkcionalne sprave na kojima uz odgovarajuće dodatke možete raditi veliki spektar vežbi. Iron Sport je na tržište izbacio kaveze za crossfit namenjene za hoby, poluprofy pa čak i profy vežbanje. Kavezi za cross fit `iron` proizvodnje su namenjeni za kućne uslove, mini teretane i male sportske klubove. Profil nosećih stubova multifunkcionalnih kaveza je 5x5cm. Uz dodatak koji sadrži 3 vrste vratila možete raditi uski, srednji i široki hvat. Uz dodatak za propadanje i trbušnjake možete raditi vežbe propadanja i vežbe za trbušne mišiće. Razlika izmedju kaveza za vežbanje ( Crossfit Cage ) i bendž klupe je u tome što kavezi imaju pomerljivi deo za odlaganje šipke sa tegovima , dok većina bendž klupa ima fiksni deo za odlaganje šipki sa tegovima. Kavezi imaju dve bočne kraće paralelne šipke koje prilikom spajanja kaveza treba postaviti tako da budu ispod nosača šipke sa tegovima a opet iznad glave i u slučaju `nužde` možete šipku privremeno bezbedno spustiti na bočne nosače kaveza. Prilikom odabira odredjene kombinacije kaveza sa dodacima kupac može po istoj ceni izabrati i varijantu koja se tipla u zid. Varijanta koja se tipla u zid sadrži sve dodatke koje ima i običan kavez jedino se razlikuju zadnje dve vertikale koje umesto stopa imaju 2 dodatka koja se montiraju u zid. Cene preporučenih kombinacija kaveza su u prilogu:- Kavez za vežbanje osnovni set (4 stuba, 2+2 dela za spajanje, 2 nosača šipke) 34.100Din- Kavez za vežbanje + 3 vrste vratila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38.700Din- Kavez za vežbanje +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci. . . . . . . . . . . . . . . . . 41.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci + ravna klupa. . . . . . . . . . . . . . . 47.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje&trbušnjaci + univerzalna klupa. . . . . . . . . 55.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/64kg tegova. . . . . . . 55.900Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/98kg tegova. . . . . . . 61.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/98kg tegova. . . . . 69.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 71.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/128kg tegova . . . . . . 64.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 74.000Din Osim preporučenih kombinacija kupci mogu dokupiti i odredjene delove kaveza: ,- Kraći deo za spajanje 60cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm sa 3 vrste vratila (+šrafovi) - 5.300Din/kom- Ručke za propadanje &trbušnjake (+šrafovi) - 3.300Din/par- Držač alke (+šrafovi) - 1.170Din/kom- Držač / nosač za šipku - 1.700Din/par Cene diskova: / 5kg=500din. / 3.5kg=350din. / 2kg=200din. / 1.5kg=150din. /Cene konfor šipki: za 30kg=1600din/za 50kg=1800din/za 70kg=2000din/za 90kg=2200dinCena ravne klupe: 3900din. /kom. ; Cena univerzalne klupe: 8900din. /kom. (bez dostave). Neka od uputstava za sklapanje i upotrebe:1. ) Potrebno je što bolje dotegnuti šrafove.2. ) Kad koristite deo za propadanje i trbušnjake ledja treba da su okrenuta ka spravi,takodje iznad mora da postoji vertikalna duža spojka od 110cm3. ) Deo sa 3 vrste vratila postaviti tako da širi i srednji hvat budu sa unutrašne stranesprave a uski hvat spolja. Takodje ovaj deo montirati na unutrašnji deo vertikale4. ) Kraći deo za spajanje od 60cm montirati tako da bude iznad glave prilikom dizanjategova (benc pres).5. ) Ne savetujemo korišćenje dodatka za elastične gume ako kavez nije utiplan u podili u zid.

Cena kombinacije: 15500 din (dostava je 2000din. ) (otkup + poštarina = 17500din)Za dostavu i račun potrebni:    Ako ste građanin (fizičko lice):  GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:  NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:  023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193KOMBINACIJA SADRŽI:- Dvoručna EZ šipka za bicepse za 90kg tegova – 1 kom- diskovi / tegovi od 5kg – 12 kom- diskovi / tegovi od 3.5kg - 4 kom- diskovi / tegovi od 2kg - 4 kom- diskovi / tegovi od 1.5 kg - 4 kom- jednoručna šipka za 20kg diskova - 2 kom- dvoručna šipka za 90kg diskova - 1 kom- ručka za rusko zvono - 1 kom(ukupna masa diskova 88 kg) / diskovi mogu da se skidaju !Za dostavu i račun potrebni potvrda kupovine i podataka: GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI(nakon ostavljanja kupovine i potvrde podataka porukom Vas obaveštavamo o danima isporuke)Cenovnik preporučenih kombinacija tegova / diskova sa EZ krivom šipkom za bicepseEZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 37kg _____________5350din. (dostava 500din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 48kg _____________7100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 58kg _____________7550din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 68kg ____________11100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 73kg ____________11000din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 88kg ____________15500din. (dostava 2000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 98kg ____________16500din. (dostava 2000din)DETALJNIJE O SVIM `IRON` DISKOVIMA- Diskovi su izrađeni od ojačanog polipropilena iz jednog dela (industrijska plastika), otporni su na padove sa manjih visina, ne grebu parket, punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni su čepom. Prečnik rupe diska je 33mm, debljina je 6cm, a prečnik diska je 27cm (za 5kg i 3.5kg) i 14cm (za 2kg i 1.5kg).Boje diskova mogu da variraju.DETALJNIJE O SVIM `IRON` ŠIPKAMA- Dvoručne šipke su napravljene od lake i jake metalne legure. Dvoručne šipke na sebi imaju 2 gumena rukohvata širine 25cm (svaki) a jednoručne šipke imaju pvc rukohvat dužine 14cm. Po 2 kontraopruge se dobijaju besplatno uz svaku kupljenu dvoručnu šipku.Nova serija jednoručnih šipki je napravljena od čelika, pvc-a i industrijske plastike. Nove jednoručne šipke imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku koja se lako odvija i zavija, armirane su čelikom i čvrsto drže diskove čak i prilikom naginjanja ( ove nove jednoručne šipke su zamena za sve prethodne verzije šipki ). Prečnik svih šipki jednoručnih i dvoručnih je 32mm.Dvoručne šipke se proizvode za 30kg, 50kg, 70kg i 90kg diskova a jednoručne za 20kg i 30kg diskova. Za vežbanje nisu neophodne rukavice jer šipke imaju rukohvate sa linijaturom koja sprečava klizanje tokom korišćenja.CENOVNIK SVIH `IRON` ŠIPKI I DISKOVADisk od 5kg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .500din. /komDisk od 3.5kg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350din. /komDisk od 2kg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200din. /komDisk od 1.5kg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150din. /komJednoručne šipke za 20kg krupan navoj sa navrtkom (dužina 42.5cm) max. 4 diska. . 600din. /komJednoručne šipke za 30kg krupan navoj sa navrtkom (dužina 52.5cm) max. 6 diska. . 700din. /komDvoručne šipke za 30kg diskova sa 2 kontraopruge (dužina 135cm) max. 6 diska . . .1350din. /komDvoručne šipke za 50kg diskova sa 2 kontraopruge (dužina 160cm) max. 10 diska. . 1550din. /komDvoručne šipke za 70kg diskova sa 2 kontraopruge (dužina 180cm) max. 14 diska . . 1750din. /komDvoručne šipke za 90kg diskova sa 2 kontraopruge (dužina 205cm) max. 18 diska. . 1950din. /komEz šipke sa 2 kontraopruge:za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.Triceps šipke sa 2 kontraopruge:za 30kg=2050din. / za 50kg=2200din. / za 70kg=2350din. / za 90kg=2490din.Dvoručna aerobik šipka za 30kg (max 6 diska) navoj+navrka (dužina 135cm). . . . . . .1950din. /komRučka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 900din. /setBEZBEDNOST PRI VEŽBANJU - Prilikom vežbanja sa dvoručnom šipkom, ravnomerno stavljati istu težinu diskova sa obe strane šipke i šipku držati ravno. Takođe prilikom vežbanja držati šipku u horizontalnom položaju i šipku držati na rukohvatima. Zabranjuje se naginjanje šipke pogotovo prema kritičnim delovima tela (glava, genitalije. . . ) i drugim osobama (deci, ostalim vežbačima itd. )Jednoručne šipke sa navojem i navrtkama jako i dobro drže tegove prilikom naginjanja, ali i njih koristite oprezno.O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

U ovom setu dobijate: 1 SBA POWER UP sprava za vežbanje 2 diska od 5kg (10kg) 2 diska od 3,5kg (7kg) 2 diska od 2kg (4kg) 2 diska od 1,5kg (3kg) 4 kontra oprugeCena seta: 21900din (dostava je 2000din) (otkup + poštarina = 23900din)Iron sprava za ramena gornji deo leđa i ruke služi prvenstveno za jačanje i oblikovanje mišića ramenog pojasa, kao i za vežbanje i oblikovanje mišića gornjeg dela leđa i mišića ruku. Reč je o "elegantnoj" spravi jer vežbač udobno sedi dok vežba. Vežbanje ramena možete takođe raditi i uz pomoć bendž klupe ili stalka i kombinovane klupe, ali je ova sprava namenski napravljena za vežbanje ramenog pojasa. Prednosti ove sprave su što se tegovi (diskovi) ređaju direktno na spravu a ne na šipku i vežbač ne vodi računa o odlaganju šipke ili položaju šipke. Kod bendž klupe ili univerzalne klupe sa većom težinom tegova se radi uz obaveznu asistenciju, dok kod ove sprave asistencija nije potrebna. Takođe kod ove sprave su ruke paralelne, za razliku od vežbanja sa tegovima na šipci gde tokom vežbanja može šipka da se nakrivi na jednu stranu. Bendž klupe ili univerzalne klupe sa stalkom imaju mnogo veći dijapazon vežbi od ove sprave, ali za vežbanje ramena (kao i pasivno za ruke i gornji deo leđa) izbor ove sprave je pun pogodak. Diskovi su izradjeni od ojačanog polipropilena (industrijska plastika) koji je otporan na udarce (ne puca pri padu sa manjih visina) i punjeni su peskom i sačmom. Prečnik rupe diska je 33mm, širina (debljina) je 6cm, a prečnik je 27cm (za diskove od 5kg i 3.5kg), a 14cm (za 2kg i 1.5kg. ) Za dostavu i račun potrebni: Ako ste građanin (fizičko lice): GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI Ako ste firma, udruženje ili klub: NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI (nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke) dodatni telefoni za informacije: 023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291 Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

unutra odlicno ocuvano, kao da nije ni otvarana u prethodnih 100 godina. Korice se vide na slici. ima potpis prethodnog vlasnika na praznoj stranici, ne mogu da procenim cije je ime. edicija: Savremeni hrvatski pisci!!! 1918. Zagreb Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) je bio srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature 20. veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom. Ubrajan je i među 100 najznamenitijih Srba. Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. godine u Čongradu,[1] u Austrougarskoj (danas Mađarskoj), u osiromašenoj građanskoj porodici. Otac Toma bio je niži činovnik (opštinski beležnik) koji je zbog svog temperamentnog zastupanja srpske manjinske politike „prognan“ iz Banata, iz Ilandže (koju je Crnjanski nazivao Ilančom, po njenom starom nazivu) u Čongrad, koji je po Crnjanskom bio neka vrsta `tadašnjeg činovničkog Sibira`.[2] Majka mu se zvala Marina Vujić i bila je rodom iz Pančeva.[3] Crnjanski su stara sveštenička porodica u Ilandži, čije se parohovanje završava sa pop Jovanom, sinom pop Dimitrija.[4][5] Mali Miloš kršten je u pravoslavnoj crkvi Sv. Nikole u Sentešu, u `srcu Mađarske`,[6] a kum je bio Rumun, Lerinc Pinće.[7] Detinjstvo i školovanje Miloš Crnjanski je od 1896. godine odrastao u Temišvaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja će mu kult Srbije i njene prošlosti usaditi u dušu kao najdražu relikviju. Najdublje i najtrajnije senzacije svojih dečjih i dečačkih godina doživljavao je u tipično srpskim nacionalnim i verskim sadržajima: crkvena škola, ikona Svetoga Save, tamjan, pravoslavno srpsko groblje sa ritualom sahrane i zadušnica, večernje priče i pesme o Srbiji, hajdučiji i nabijanju na kolac — sve se to u dečakovim emocijama pretvaralo u trajan nemir i nepresušan izvor nada, radosti, sumnji, razočaranja i podizanja. Miloš Crnjanski je osnovnu školu završio u srpskoj veroispovednoj školi kod učitelja Dušana Berića u Temišvaru. Maturirao je u temišvarskoj gimnaziji kod katoličkih fratara pijarista. Po vlastitim rečima, bio je osrednji đak do očeve smrti, odnosno do petog razreda gimnazije, a tada se rešio `da ubuduće bude među prvima`, što je i ostvario. U leto 1912. odlazi u Opatiju, a potom se upisuje u riječku eksportnu akademiju. Igrao je fudbal u klubu `Viktorija` na Sušaku (istočni deo Rijeke).[2] Godine 1913. upisao je studije medicine u Beču koje nikada nije završio. Prvu pesmu „Sudba“ Crnjanski je objavio u somborskom dečjem listu „Golub“ 1908. godine. A 1912. u sarajevskoj „Bosanskoj vili“ štampana je njegova pesma „U početku beše sjaj“, poslata iz Bečkereka.[8] Prvi svetski rat Vest o ubistvu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda zatekla ga je u Beču. Na samom početku Prvog svetskog rata Crnjanski je doživeo odmazdu austrijskih vlasti zbog Principovih revolverskih hitaca u Sarajevu, ali umesto tamničkog odela obukli su mu uniformu austrougarskog vojnika i poslali ga na galicijski front da juriša na Ruse, gde je uskoro ranjen. Bio je inače vojnik redov austrougarske carske i kraljevske 29. regimente, sa sedištem u Velikom Bečkereku. Veći deo vremena od 1915. iz tih tragičnih ratnih dana Crnjanski provodi u samoći ratne bolnice u Beču, više uz miris jodoforma nego baruta, da bi se tek pred sam kraj rata obreo i na italijanskom frontu. U njegove uspomene neizbrisivo su se utisnuli prizori ratne pustoši. „... Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda ljubavi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i blato, magle umiranja” — to su bila viđenja života u kojima je sazrevao mladi Crnjanski. Godine 1916, radi u Direkciji državnih železnica u Segedinu. Sledeće godine je vraćen u vojsku i prekomandovan u Komoran i Ostrogon. U Beču 1918. upisuje Eksportnu akademiju, što je bila davnašnja želja njegovog ujaka, koji umire `malo pre toga`.[2] Trideset miliona nedužnih mrtvih ljudi našlo je mesta u antiratnim stihovima ovog nesrećnog mladog ratnika koje je on iz rata doneo u svojoj vojničkoj torbi, prvo u Zagreb, a zatim u Beograd, gde se najduže zadržao. Period između dva svetska rata Godine 1919. u Beogradu se upisuje na Univerzitet gde studira književnost i uređuje list „Dan“. Poštanska marka s likom Miloša Crnjanskog, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine Crnjanski od tada živi kao povratnik koji se, kao nesrećni Homerov junak, posle duge odiseje vraća na svoju Itaku. Međutim, dok je Odisej znao da sačuva bodrost duha i životnu čvrstinu, Crnjanski se, sa čitavom svojom generacijom, vratio u razorenu domovinu sa umorom i rezignacijom. „U velikom haosu rata — govorio je mladi pesnik — bio sam nepokolebljiv u svojim tugama, zamišljenosti i mutnom osećanju samoće”. I u svojim ratnim i poratnim stihovima, ovaj umorni povratnik iskreno je pevao o svojoj rezignaciji i izgubljenim iluzijama. Iz tog potucanja po krvavim svetskim ratištima Crnjanski se vraća mislima o nužnosti rušenja lažnog mita o „večitim“ vrednostima građanske etike. I u poeziji i u životu on živi kao sentimentalni anarhist i umoran defetist koji sa tugom posmatra relikvije svoje mladosti, sada poprskane krvlju i poljuvane u blatu. Osećao se tada pripadnikom naprednih društvenih snaga i glasno se izjašnjavao za socijalizam, ali njegovo buntovništvo iz tih godina bila je samo „krvava eksplozija“ nekog nejasnog društvenog taloga donesenog iz rata. Književno stvaranje Miloša Crnjanskog u tom periodu bilo je krupan doprinos naporu njegove generacije da se nađe nov jezik i izraz za nove teme i sadržaje. Govoreći o literarnom programu svoje pesničke generacije, on je pisao: „Kao neka sekta, posle tolikog vremena, dok je umetnost zančila razbibrigu, donosimo nemir i prevrat, u reči, u osećaju, mišljenju. Ako ga još nismo izrazili, imamo ga neosporno o sebi. Iz masa, iz zemlje, iz vremena prešao je na nas. I ne dà se ugušiti… Prekinuli smo sa tradicijom, jer se bacamo strmoglavo u budućnost… lirika postaje strasna ispovest nove vere.” Potpuno novim stihom i sa puno emocijalne gorčine on je tada kazivao svoj bunt, opevao besmislenost rata, jetko negirao vidovdanske mitove i sarkastično ismevao zabludu o „zlatnom veku“ koji je obećavan čovečanstvu. Snagom svoje sugestivne pesničke reči on je mnoge vrednosti građanske ideologije pretvarao u ruševine, ali na tim ruševinama nije mogao niti umeo da vidi i započne novo. Crnjanski je i u stihu i u prozi tih poratnih godina bio snažan sve dok je u njemu živeo revolt na rat. Godine 1920, upoznaje se sa Vidom Ružić sa kojom će se 1921. i venčati. Ona je bila ćerka nekadašnjeg ministra prosvete Dobrosava Ružića.[9] Iste godine Crnjanski sa Vidom odlazi u Pariz i Bretanju, a u povratku putuje po Italiji. Godine 1922. je bio nastavnik u pančevačkoj gimnaziji, iste godine je stekao diplomu na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svedočanstvo iz septembra 1927. sa potpisom Miloša Crnjanskog i razglednica iz Dubrovnika sa potpisom Miloša Crnjanskog Od 1923. do 1931. godine[10] profesor je IV beogradske gimnazije. Saradnik uglednog lista „Politika“. Istovremeno, izdaje „Antologiju kineske lirike“ i novinar je ulistu „Vreme“. 1927. u „Srpskom književnom glasniku“ izlaze prvi nastavci njegovog romana „Seobe“. U septembru 1926. kao urednik časopisa „Naša krila“ izazvao je na dvoboj Tadiju Sondermajera.[11][12] Godine 1928,1929. je ataše za štampu pri Ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Na njegov poziv nemačku prestonicu posećuje njegov prijatelj književnik Veljko Petrović. Godine 1930, za roman „Seobe“ dobija nagradu Srpske akademije nauka. Sledećih godina putuje brodom po Sredozemnom moru i izveštava iz Španije. Godine 1934. pokrenuo je list „Ideje“ u kome je između ostalog pisao o Svetom Savi.[13] List je sledeće godine prestao da izlazi. Diplomatska služba, emigracija Crnjnaski i članovi jugoslovenske ambasade u Italiji, Rim, 1939 U periodu između 1935. i 1941. radi u diplomatskoj službi u Berlinu i Rimu. Po izbijanju Španskog građanskog rata, Crnjanski je kao dopisnik lista Vreme izveštavao iz Frankovog štaba. Kao osoba koja nije imala lepo mišljenje o komunizmu i staljinizmu pokazivao je više simpatija prema trupama generala Franka, ali je u svojim tekstovima bio i te kako kritičan i prema toj zaraćenoj strani.[14] Posle Španije, kao dopisnik iz Rima, iskazivao je simpatije za neke aspekte Musolinijeve politike i ukazivao na dvoličnost nekih zapadnih zemalja koje su iako i same kolonijalne sile zamerale Italiji njen imperijalizam.[15] Po izbijanju Drugog svetskog rata evakuisan je iz Rima i preko Madrida i Lisabona avgusta 1941. odlazi u London. Drugi svetski rat i dugi niz poratnih godina Crnjanski je proveo u emigraciji u Londonu, gde 1951. uzima britansko državljanstvo.[16] Kao protivnik Tita i komunističke ideologije ostaje u Londonu i živi u emigraciji. Ovde radi razne poslove. Knjigovođa je obućarske radnje Helstern na Bond stritu i raznosi knjige firme Hačards na londonskom Pikadiliju, dok njegova supruga šije lutke i haljine za robnu kuću Herods. Crnjanski usput stiče diplomu Londonskog univerziteta i diplomu za hotelijerstvo i menadžerstvo. Miloš Crnjanski je u Londonu bio član međunarodnog PEN-kluba koji mu obezbeđuje da se na mašini otkucaju njegovi romani. Odmah po okončanju Drugog svetskog rata bio je skrajnut (zajedno sa još nekim istaknutim srpskim piscima poput Dučića i Vinavera) iz sistema obrazovanja od strane komunističke vlasti, da bi tek 80-ih bilo predloženo vraćanje njegovih dela u jezgro nastavnog plana i programa.[17] Tada je Branko Ćopić izjavio da samo najbolji pisci treba da sačinjavaju jezgro, za razliku od kriterijuma posleratne vlasti kada su pisci bili preporučivani po nacionalnosti i `koji su bili poznati kao pisci samo njihovim porodicama`.[18] Bista Miloša Crnjanskog na Kalemegdanu Na poštanskoj markici Srbije iz 2018 Povratak u Beograd Mogućnost povratka u republiku Jugoslaviju nagovestio mu je tokom jednog susreta u Londonu, poznanik iz mladosti, slikar - komunistički funkcioner Moša Pijade.[19] U Jugoslaviju se vratio 1965. godine u društvu sa jugoslovenskim ambasadorom u Londonu, Srđom Pricom.[20] Po dolasku odrekao se britanskog državljanstva, koje je dobio nakon diplomiranja na londonskom Univerzitetu. Isprva je stanovao u beogradskom hotelu „Ekscelzior“ u blizini Skupštine. U traganju za obalama svoga života, on je s radošću ugledao Beograd koji je u njegovoj nostalgiji blistao „kao kroz suze ljudski smeh”. U stihovima posvećenim Beogradu on je potresno i nadahnuto izrazio svoja osećanja povratnika sa duge životne odiseje: U tebi nema besmisla i smrti ... Ti i plač pretvaraš kao dažd u šarene duge. ... A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša, tvoj će bagrem pasti na me kao kiša. (Lament nad Beogradom) U Beogradu je preminuo 30. novembra 1977. godine i sahranjen `dostojanstveno ali ne i pompezno` u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Prema želji iz testamenta Narodna biblioteka Srbije je 1979. godine primila zaostavštinu Miloša Crnjanskog.[21] O njemu je Danilo Bećković napravio dokumentarni film „Crnjanski...“.[22] Dela Miloš Crnjanski na slici Petra Omčikusa Crnjanski je objavio veliki broj dela sa raznim temama i sadržajima: Poezija Lirika Itake (1919) Odabrani stihovi (1954) Lament nad Beogradom (1962) Pripovetke, eseji i putopisna proza Priče o muškom (1920) Pisma iz Pariza (1921) Naše plaže na Jadranu (1927) Boka Kotorska (1927) Tajna Albrehta Direra (1928) Iris Berlina (1929) Ljubav u Toskani (1930) Knjiga o Nemačkoj (1931) Romani Dnevnik o Čarnojeviću (1921) Seobe (1929) Druga knjiga Seoba (1962) Roman o Londonu (1971) Manje su poznata dva predratna romana Miloša Crnjanskog (preštampavana i posle rata) — Kap španske krvi i Suzni krokodil (nedovršen).[23] Njegovo učešće u stvaranju i objavljivanju kontroverznog romana „Podzemni klub“ (1921) je sporno, kao autor je potpisan Harald Johanson i postoje mišljenja da je u pitanju prevod ili pseudonim.[24] U poslednje vreme su sve vidljivija nastojanja da se dvotomno delo Crnjanskog Kod Hiperborejaca (1966), žanrovski teško odredivo, stavi u ravnopravan položaj sa ostalim njegovim velikim romanima. Sâm Crnjanski je za to delo rekao da je `i roman, i putopis, i memoari, i poezija, i pamflet`.[25] Rukopis prvog romana Miloša Crnjanskog — „Sin Don Kihotov“ — nažalost je izgubljen. (Pisac ga je bio poslao časopisu „Brankovo kolo“.) Po „Romanu o Londonu“ snimljena je 1988. istoimena mini serija. Memoari Embahade (1983) Embahade obuhvataju vreme od 1928. do 1945. godine, kada je pisac bio u poslanstvu u Berlinu, Rimu i Londonu. U prologu Crnjanski je naveo da su to njegove `beleške o nesreći našeg naroda, a nisu ni dnevnik, ni istorijat, ni studija, ni pamflet`, već da su to uspomene pisca - očevica `o dobu koje je bilo puno nesreća, žalosti, strahota`. Drame Maska (1918) Konak (1958) Nikola Tesla (1967) Pored toga, objavio je nekoliko knjiga reportaža i dve antologije lirike istočnih naroda. Firma Catena Mundi je izdala knjigu novinski članaka - Politički članci 1919-1939. „Roman o Londonu” prevden je na više jezika među kojima su: francuski COBISS.SR 45830407, rumunski COBISS.SR 187531783, poljski COBISS.SR 112573196, mađarski COBISS.SR 72968967, češki COBISS.SR 15790604, ruski COBISS.SR 3545862, slovenački, makedonski, a prevod na engleski jezik je u pripremi za 2020. godinu.[26] Glavna obeležja literarnog stvaralaštva Pronicljivo uočivši privid apsolutne prozirnosti u proznim i poetskim ostvarenjima Miloša Crnjanskog, i utkanost jednog drugog, skrivenog značenja u tim delima, Nikola Milošević je razvio čitavu studiju posvećenu piščevom stvaralaštvu.[27] Milošević je na primerima poznatih stihova i delova iz proznih ostvarenja pokazao povezanost melodijske, emotivne i filozofske komponente, pri čemu filozofska dimenzija stihova prevazilazi odgovarajuće prozne odnosno govorne iskaze. No, emotivna boja, melodioznost i filozofsko značenje stihova Crnjanskog „nisu poređani jedno kraj drugog kao slojevi zemljišta“, već između njih postoji duboka organska povezanost i prožimanje, dok filozofska dimenzija igra ulogu „organizatora pesničke strukture“, imajući za posledicu usporeni i slobodni ritam poetskog kazivanja kao adekvatan za pesnikovu filozofsku i emotivnu poruku. U većini dela Miloša Crnjanskog, pesničkim i proznim, isprepletani su tragično osećanje besmisla i uzaludnosti sa utešnom mišlju o kosmičkoj povezanosti stvari. U Seobama se uočava piščeva ideja o univerzalnoj uzaludnosti, iako skrivena iza specifičnog nacionalnog i istorijskog obeležja. Dva osnovna toka koja mogu da se prate u Seobama jesu istorijski i psihološki (jedan tok) , i meditativni i vrednosni (drugi tok). Različite likove i karaktere ujedinjuje isti filozofski rezultat koji ishodi i okončava u metafizičkom osećanju praznine, uzaludnosti čovekovog života i neizbežnosti smrti. Postoji veliki misaoni kontinuitet u literarnom stvaralaštvu Miloša Crnjanskog, pri čemu se iza istorijskog, psihološkog i kompozicionog toka književne strukture razvija i produbljuje istovetna metafizička vizija čoveka i sveta. Nagrada Miloš Crnjanski Glavni članak: Nagrada Miloš Crnjanski Nagrada se po zaveštanju osnivača Zadužbine Miloša Crnjanskog, Vidosave Crnjanski, dodeljuje dvogodišnje od 1981. Zadužbina Miloš Crnjanski je dobila svoje prostorije 2013. godine.[28] Nagrada se dodeljuje na dan pesnikovog rođenja 26. oktobra. Izdanja sabranih i izabranih dela Sabrana dela, knjige I-II, Narodna prosveta, Beograd (1930) Sabrana dela, knjige I-X, Prosveta, Beograd (1966): Seobe I-III, Poezija (Lirika Itake i komentari, Antologija kineske lirike, Pesme starog Japana, Lament nad Beogradom), Proza, Putopisi, Kod Hiperborejaca I-II, Drame (Maska, Konak, Tesla) i Eseji Izabrana dela, knjige I-IV, Svjetlost/Naprijed/Prosveta, Beograd (1967):Pesme-Putopisi-Eseji, Dnevnik o Čarnojeviću i druge proze, Seobe I-II Izabrana dela, knjige I-II, Matica srpska/Srpska književna zadruga, Beograd (1972): Lirika-Proza-Eseji, Serbia-Seobe-Lament nad Beogradom Izabrana dela, jedan tom, Parnas Book, Valjevo (2007): Seobe-Roman o Londonu-Dnevnik o Čarnojeviću-Kod Hiperborejaca-Sveti Sava-Poezija-Crnjanski o nacionalsocijalizmu-Ideje Miloša Crnjanskog-Život i dela Miloša Crnjanskog Sabrana dela, knjige I-XVI, Štampar Makarije, Beograd (2008): Roman o Londonu I-II, Seobe, Druga knjiga Seoba I-II, Lirika Itake i komentari, Knjiga o Mikelanđelu, Kod Hiperborejaca I-II, Drame, Eseji, Embahade 1-3, Embahade 4, Sveti Sava-Dnevnik o Čarnojeviću-Pripovedna proza, Politički spisi, Putopisi Izabrana dela, jedan tom, Leo Commerce, Beograd (2011): Seobe-Roman o Londonu-Dnevnik o Čarnojeviću-Kod Hiperborejaca-Sveti Sava-Poezija-Crnjanski o nacionalsocijalizmu-Ideje Miloša Crnjanskog-Život i dela Miloša Crnjanskog Crnjanski u sportu Intenzivno se bavio sportom: igrao je fudbal, veslao, jedrio, vežbao, mačevao, skijao, trenirao boks. Sa floretom u ruci, govorio je njegov učitelj mačevanja, imao je „brzinu ludaka“. Milorad Gaković Siki je pričao da je u svojoj školi boksa mnogo očekivao od Koče Popovića, ali „najtalentovaniji, za boksera, borca-takmičara ipak je bio Miloš Crnjanski“. [29] Malo je poznato da je Crnjanski izdejstvovao dozvolu da sa Viktorija kamenolom na Kantridi pretvori u fudbalsko igralište, kasnije čuveni stadion FK `Rijeke`. Svedočanstvo Petra Joksimovića sa potpisom Crnjanskog Taj zadatak mu je poverila uprava kluba jer je direktor mađarskog preduzeća kome je kamenolom bio izdat u najam za potrebe izgradnje riječke luke, bio rođak. Na otvaranju je gostovao zagrebački NK Građanski. U intervjuu za „Sportistu“ 1930. godine kaže da bi više voleo da zaigra za Jugoslaviju, no da dobije nagradu Akademije. Iz tadašnjeg perioda po magiji igre izdvaja fudbalere „SK Jugoslavije“: Stevana Luburića, Dragana Jovanovića Ženu. U Četvrtoj beogradskoj gimnaziji njegovi učenici, a fudbaleri beogradske „Jugoslavije“ bili su i Milutin Ivković (Milutinac), Momčilo Đokić (Moša), Branislav Hrnjiček (Hrnja) – reprezentativci, Petar Joksimović. [30] [29] Crnjanski je igrao aktivno fudbal za SK `Pobedu` iz Pančeva. (U prilogu je objavljena službena verifikacija fudbalske registracije za FK Banat između ostalih i MILOŠA CRNjANSKOG - `Politika` 22. decembra 1922. g.)[31] prvo izdanje prva izdanja avangarda ekspresionizam 1. izdanje izdanja antikvarne knjige dela miloša crnjanskog

Cena kombinacije: 16500 din (dostava je 2000din. ) (otkup + poštarina = 18500din)KOMBINACIJA SADRŽI:- diskovi / tegovi od 5kg – 18 kom- diskovi / tegovi od 2kg - 4 kom- jednoručna šipka za 20kg tegova - 2 kom- ručka za rusko zvono - 1 kom- dvoručna šipka - 1 kom- Dvoručna EZ šipka za bicepse za 90kg tegova – 1 kom(ukupna masa diskova 98 kg) / diskovi mogu da se skidaju !Cenovnik preporučenih kombinacija tegova / diskova sa EZ krivom šipkom za bicepseEZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 37kg _____________5350din. (dostava 500din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 48kg _____________7100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 58kg _____________7550din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 68kg ____________11100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 73kg ____________11000din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 88kg ____________15500din. (dostava 2000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 98kg ____________16500din. (dostava 2000din) Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Cena kombinacije: 15500 din (dostava je 2000din. ) (otkup + poštarina = 17500din)KOMBINACIJA SADRŽI:- Dvoručna EZ šipka za bicepse za 90kg tegova – 1 kom- diskovi / tegovi od 5kg – 12 kom- diskovi / tegovi od 3.5kg - 4 kom- diskovi / tegovi od 2kg - 4 kom- diskovi / tegovi od 1.5 kg - 4 kom- jednoručna šipka za 20kg diskova - 2 kom- dvoručna šipka za 90kg diskova - 1 kom- ručka za rusko zvono - 1 kom(ukupna masa diskova 88 kg) / diskovi mogu da se skidaju !Cenovnik preporučenih kombinacija tegova / diskova sa EZ krivom šipkom za bicepseEZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 37kg _____________5350din. (dostava 500din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 48kg _____________7100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 58kg _____________7550din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 68kg ____________11100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 73kg ____________11000din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 88kg ____________15500din. (dostava 2000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 98kg ____________16500din. (dostava 2000din) Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

MISSALE ROMANUM (oltarsko izdanje iz 1886. godine) Pun naslov: EX DECRETO SACROSANCTI CONCILLI TRIDENTINI RESTITUTUM S. PII V. PONTIFICIS MAXIMI JUSSU EDITUM CLEMENTIS VIII. URBANI VIII. ET LEONIS XIII. AUCTORITATE RECOGNITUM EDITIO TYPICA Ovaj primerak Misala štampan dve godine posle tipskog izdanja koje je papa Lav XIII objavio 1884. godine. Svi listovi su provereni i na broju. Mesto izdanja:.....RATISBONAE (Regensburg) NEO EBORACI (New York Sity) ET CINCINNATI. Godina izdanja:...1886, deo MISSAE IN FESTIS PROPRIIS štampan 1883. Format:...............veliki, 25 x 36 cm Povez:.................drvo presvučeno kožom, zlatotisak, korice reljefne, spoljne ivice listova u zlatnoj boji Broj strana:.........858, na latinskom jeziku, ilustrovano, razdelnici strana Težina:................5 kg Stanje knjige:......kožni povez korica je pohaban na uglovima i ivicama, hrbat je u gornjoj polovini odvojen od korica; koža na koricama je izgubila sjaj; zapis hemijskom olovkom pri vrhu drugog praznog predlista; strane do 249 su odlično očuvane; od 250 strane, od odeljka ORDO MISAE, koji je najšešće listan, listovi su izrazito zaprljani od listanja, ivice su iskrzane i potamnile od prašine; od 266 strane, od odeljka DOMINICA RESURRECTIONES, listovi su opet odlično očuvani, osim onih koji su odvojeni od poveza i čije su ivice iskrzane i potamnile; u celini su ODVOJENI OD POVEZA listovi 251 - 264; delimično su odvojeni od poveza listovi 511 - 518, 91 - 95, 99 - 102, 115 - 118, 171 - 174; papirni spoj je RAZDVOJEN dok je končani očuvan između listova 240/241, 250/251, 398/399, 462/463, 2/3; međusobno su SPOJENI PAPIRNOM TRAKOM listovi 242/242, 244/245, 246/247, 247/248, 250/251, 244/245, 246/247, 249 do 264, 274/275, 278/279, 326/327, 362/363, 366/367, 408/409, 410/411, 415/416, 418/419, 422/423, 448/449, 482/483, 542/543, 570/571, 574/575, 2/3, 6/7, 10/11, 12/13, 14/15, 18/19, 20/21, 22/23, 36/37, 42/42, 46/47, 52/53, 66/67, 70/71, 94/95, 162/163, 166/167, 14/15, 16/17/, 20/21; LEPLJENI NA MARGINI papirnom trakom listovi: 25/26, 27/28, 29/30, 31/32; kratko ZACEPLJENI na marigini 2 predlista i listovi: 227/228, 251/252, 253/254, 254/255, od 256/257 do 262/263, 49/50, 67/68, u dodatku 1/2; većim delom PRECEPLJENI po širini listovi 247/248, 573/574; ISKRZANI su donji ugao drugog predlista i listovi 403/404, 405/406; TRAG VLAGE na marginama prvog predlista, na donjoj margini listova 344 - 419, 400 - 477, 459 - 531, na bočnoj margini 250-263, 400 - 408, na gornjoj margini 399 - 425, 515 - 599, 97 - 105 i na nultom listu; kratak nečitak zapis mastilom u dodatku kod strane 415 (deo navedenog vidljiv je na posebnim slikama, ono što se ponavlja prikazano je najočitijim primerima). Misal se sastoji od 4 dela koji su zasebno numerisani: EX DECRETORUM REGISTRO (34 strane) PROPRIUM MISSARUM DE TEMPORE (592 strane) COMMUNE SANCTORUM (204 strane) MISSAE IN FESTIS PROPRIIS (28 strana) `MISSALE ROMANUM” (Rimski misal ili jednostavno Misal, od srednjov.lat. missale, prema crkvenolat. missa: misa) jedna je bogoslužbenih knjiga dela Katoličke crkve, koji se služi rimskim obredom. Sadrži sabrane misne molitve, čitanja, pevanja i rubrike. U ranom srednjem veku, na misi se koristilo nekoliko knjiga: sakramentar sa molitvama, jedna ili više knjiga za biblijska čitanja i jedna ili više knjiga za antifone i druga pojanja. Postepeno su nastali rukopisi koji su uključivali delove više od jedne od ovih knjiga, što je konačno dovelo do verzija koje su same po sebi kompletne. Takva knjiga se do X veka nazivala “Missale Plenum” (Pun misal). Prvi štampani “Missale Romanum“ objavljen je u Milanu 1474. godine. Papa Pije V, prema preporukama Tridentskog sabora (1545–63), objavio je službeno izdanje Rimskog misala 1570. godine (revidiran 1604. i 1634), koji je ostao na snazi u celoj Zapadnoj crkvi, s malim izuzecima (kartuzijanski i dominikanski, kao i ambrozijanski i mozarapski misal), sve do 1970. godine. Neke ispravke u tekstu pape Pija V pokazale su se neophodnim, i papa Kliment VIII ga je 7. Jula 1604. godine zamenio novim tipskim izdanjem, što je značilo da se radi o tekstu s kojim svi ostali otisci moraju biti u skladu. Sledeće revidirano tipsko izdanje objavio je papa Urban VIII 2. septembra 1634. godine. Počev od kasnog XVII veka, u Francuskoj i susednim područjima pojavilo se mnoštvo nezavisnih misala koje su objavljivali biskupi pod uticajem jansenizma i galikanizma. Episkopi Langres Pierre-Louis Parisis i iguman Gueranger pokrenuli su kampanju za povratak u Rimski misal, a papa Lav XIII je iskoristio priliku da 1884. godine objavi novo tipsko izdanje, koje je uzelo u obzir sve promene uvedene od vremena pape Urbana VIII. 3. aprila 1969. godine papa Pavle VI proglasio je novo izdanje, koje su crkveni stručnjaci iz čitavog sveta preuredili prema preporukama i smernicama Drugog vatikanskog opšteg crkvenog sabora (1961-1965). Prvo tipsko izdanje pod naslovom “Missale Romanum ex decreto Sacrosancti Oecumenici Concilii Vaticani II instauratum” objavljeno je sledeće godine. Ponovljeni otisak koji je ispravio pogrešne otiske pojavio se 1971. Drugo tipsko izdanje, sa manjim izmenama, usledilo je 1975. godine. 2000. godine papa Jovan Pavle II odobrio je treće tipsko izdanje koje se pojavilo 2002. U međuvremenu, usledili su i prevodi na narodne jezike. (111/36-265-kp/987)

Lepo očuvano kao na slikama Plišane korice Retko u ponudi 1929. Geca Kon Beograd Seobe je roman Miloša Crnjanskog napisan 1929. godine. Druga knjiga Seoba ili „Seobe 2“, roman Miloša Crnjanskog koji se pojavio 1962, nije nastavak romana „Seobe“ iz 1929, već je sasvim autonomno delo. Govori o teškom životu Srba posle velike seobe u Habzburškoj monarhiji. Glavni lik Vuk Isakovič je istorijska ličnost. Prvi deo je adaptiran u igrani film iz 1989. snimljen u jugoslovensko-francuskoj koprodukciji, dok film rađen po drugom delu nije bio u potpunosti završen.[1] Nastanak romana Uredi Roman Seobe Miloša Crnjanskog se sastoji iz dva dela, koji su nastali u različito vreme. Prvi se pojavljuje 1929. godine, a drugi 1962. godine. Mi ćemo se zadržati na prvom delu. Prvobitni plan Miloša Crnjanskog bio je da napiše šest romana o srpskim seobama i to: Prva knjiga: o Vuku Isakoviču i Slavonsko - podunavskom puku, Druga knjiga: obuhvata vreme selidbe u Rusiju; Treća knjiga: doba Prvog srpskog ustanka, sudbina dva Srbina iz Austrije, oficira koji su pošli u Srbiju, Četvrta knjiga: o 1848. godini, o prelazu Srba, Peta knjiga: o emigraciji kneza Miloša i kneza Mihaila, Šesta knjiga: o povratku Isakoviča sa ruskim dobrovoljcima 1876. Iako naslov romana sugerise na određena zbivanja u samom romanu, roman nam donosi jedno stanje. Ovde seobe ne znače prelazak iz jednog mesta u drugo, već neprekidno ljudsko kretanje, pokrenuto unutrašnjim nemirima i nesigurnošću. Vreme romana je smešteno u periodu od proleća 1744. do leta 1745. godine, a prostor su Srem, močvare kraj Dunava, zatim evropski gradovi i bojišta. Inspiraciju za svoj roman Crnjanski je crpio iz tri razlićita izvora: u memoarima Simeona Piščevića: Crnjanski se odlučio da napiše Seobe nakon čitanja memoara Simeona Piščevića. Piščević, rodom iz Šida, kao trinaestogodišnji dječak učestvovao je u pohodu na Francusku, postao austrijski oficir, da bi se zatim preselio u Rusiju i, u vojnom činu napredovao do general –majora. u istorijskim seobama Srba (1690. i 1739.): Plašeći se od odmazde Turaka mnogi Srbi su, pod vođstvom patrijarha Arsenija III Čarnojevića, krenuli 1690. godine u Veliku seobu ka Ugarskoj. Ausrougarska im je garantovala crkvenu autonomiju ali su oni bili izloženi svakodnevnim pritiscima unijaćenja. Takođe, srpski narod je poslužio Ausrougarskoj u njenim zapletima i sukobima sa Evropom. iz ličnog iskustva, jer je i sam bio primoran da se kao vojvođanski Srbin bori na strani Austrougarske za vreme Prvog svetskog rata. Delo Seobe je roman o tri ličnosti: o Vuku Isakoviču, o njegovoj ženi Dafini i o njegovom bratu Aranđelu. Vuk polazi u ratni pohod, daleko ka Rajni ka Francuskoj, i u tome ratu je sve je više udaljen od svoje žene, sve je umorniji i gorči pod pritiskom iskustva i saznanja o besmislu takvih ratovanja i za njega i za njegov narod. Aranđel i Dafina se prividno zbližavaju, u stvari očajnički traže neku sreću, u ljubavnoj strasti ili u osećanju materijalne sigurnosti i nalaze odmah nesreću, neku tajanstvenu, užasnu nesreću. Roman Seobe je delo o stradanju nacionalnog bića, porodice Isakoviča i ljudskih života. Ovo je roman i o prolaznosti fizičke lepote, mladosti i sreće, o prostorima ljudske sreće za kojima se traga, o bekstvu čoveka iz jave u san i imaginaciju kao kompenzaciju za sva stradanja, lutanja i grubosti. Srpska književna avangarda Prva izdanja

JADNICI roman Viktora Iga s francuskog preveo Mita Rakić Beograd kraljevsko-srpska državna štamparija 1886. tom I knjige 1-5(knjiga 1 nema naslovnu stranu,knjiga 2 Državna štamparija 1879,knjiga 3 inustrijska štamparija 1904,knjiga 4 industrijska štamparija 1904,knjiga 5 industrijska štamparija 1904) tom II knjige 6-10(knjiga 6 državna štamparija 1879,knjiga 7 državna štamparija 1879,knjiga 8 državna štamparija 1879,knjiga 9 državna štamparija 1879, knjiga 10 kraljevsko-srpska državna štamparija 1886) tom III knjige 11-15(svih 5 knjiga je štampala kraljevsko-srpska državna štamparija 1886) tom IV knjige 16-20(svih 5 knjiga je štampala kraljevsko-srpska državna štamparija 1886) kompletno delo IV toma po 5 knjiga što se tiče kvaliteta i očuvanosti papira podjednako bez obzira da su pojedine knjige iz različitih godina možda je razlog što su štampane u istoj štampariji-koja je tokom godina samo menjala naziv ne i način štampe nema baš ništa na netu vezano za ove knjige tako da cenim da je ovaj komplet prvo izdanje odnosno većina knjiga sem knjiga 3-5 iz prvog toma koje su iz 1904. što se tiče koričenja samo potpis da je izrada G.Dimića Beograd pa cenim da koričenje datira iz 1904. generalno dobro očuvane (bez pisaja potpisa i slično) antikvarni primerci

U OVOM SETU DOBIJATE: 1 SBA POWER UP sprava za vežbanje 6 diskova od 5kg (30kg) 2 diska od 3,5kg (7kg) 2 diska od 2kg (4kg) 2 diska od 1,5kg (3kg) 4 kontra opruge Cena seta: 23900din (dostava je 2000din) (otkup + poštarina = 25900din)Iron sprava za ramena gornji deo leđa i ruke služi prvenstveno za jačanje i oblikovanje mišića ramenog pojasa, kao i za vežbanje i oblikovanje mišića gornjeg dela leđa i mišića ruku. Reč je o "elegantnoj" spravi jer vežbač udobno sedi dok vežba. Vežbanje ramena možete takođe raditi i uz pomoć bendž klupe ili stalka i kombinovane klupe, ali je ova sprava namenski napravljena za vežbanje ramenog pojasa. Prednosti ove sprave su što se tegovi (diskovi) ređaju direktno na spravu a ne na šipku i vežbač ne vodi računa o odlaganju šipke ili položaju šipke. Kod bendž klupe ili univerzalne klupe sa većom težinom tegova se radi uz obaveznu asistenciju, dok kod ove sprave asistencija nije potrebna. Takođe kod ove sprave su ruke paralelne, za razliku od vežbanja sa tegovima na šipci gde tokom vežbanja može šipka da se nakrivi na jednu stranu. Bendž klupe ili univerzalne klupe sa stalkom imaju mnogo veći dijapazon vežbi od ove sprave, ali za vežbanje ramena (kao i pasivno za ruke i gornji deo leđa) izbor ove sprave je pun pogodak. Ova sprava za ramena tj rameni pojas, ledja, grudi i ruke spada u sprave kućne teretane za dizanje tegova, vežbanje i bodi bilding. Hamer za grudi je takođe zvan i hamer masina za ramena, hamer za ledja, hamer masina za rameni pojas, masina za vezbanje snage i ledja Diskovi su izradjeni od ojačanog polipropilena (industrijska plastika) koji je otporan na udarce (ne puca pri padu sa manjih visina) i punjeni su peskom i sačmom. Prečnik rupe diska je 33mm, širina (debljina) je 6cm, a prečnik je 27cm (za diskove od 5kg i 3.5kg), a 14cm (za 2kg i 1.5kg. ) Za dostavu i račun potrebni: Ako ste građanin (fizičko lice): GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI Ako ste firma, udruženje ili klub: NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI (nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke) dodatni telefoni za informacije: 023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291 Viber telefon: +381(0)62/269-193

Prvo izdanje. Izuzetno retko u prodaji! Zagreb 1900 god. Naklada Kr. Sveučilišne knjižare Franje Suppana (Rob. Ferd. Auer), 108 str. Tisak C. Albrechta (Jos. Wittasek). Stanje: Dobro Na naslovnoj strani diskretni inicijali. Neznatna oštećenja ivica korica knjige. Neznatne transparentne sitne žute fleke od starosti na stranicama u knjizi. Tvrd povez. Prvo izdanje jedne od najznačajnijih zbirki poezije u hrvatskoj književnosti. Begović Milan je delo objavio pod pseudonimom Xeres de la Maraja 1900. godine. Pesničku zbirku Knjiga Boccadoro (1900) istoričari književnosti drže najintrigantnijim ostvarenjem hrvatskog esteticizma u razdoblju Moderne. 1. Stanje “Odlično” - podrazumeva da su knjige nekorišćene, nove ili kao nove sa neznatnim tragovima korišćenja. 2. Stanje “Dobro” - znači da su knjige korišćene - da mogu imati tragove korišćenja u vidu neznatno pohabanih ivica korica i rikne knjige, potpisa, posveta, pečata, tragova pisanja, beležaka, podvlačenja, ili neznatnih fleka po stranicama, koricama ili bočnim delovima knjige, mogu nedostajati predstrane ili naslovne strane, ili se neke stranice mogu izdvajati od ostatka sadržaja u knjizi. Knjige u stanju “Dobro” niti su loše očuvane, a nisu ni kao nove, i to je stanje u kom se nalazi najveći deo korišćenih knjiga koje možete kupiti bilo gde. 3. Stanje “Solidno” - predstavlja knjige koje imaju navedene tragove korišćenja iz opisa pod rednim brojem 2., i predstavlja knjige “koje nisu za paradu”, ali su sasvim dobre za čitanje. NAPOMENA: Ne prodajemo knjige koje ne bi ni sami kupili ili posudili nekome na čitanje, svaka knjiga u bilo kom stanju je savršeno funkcionalna.

-          100% ORIGINALNA SAMSUNG BATERIJA – nema rizika eksplozije i paljenja-          Dok većina ostalih modela na tržištu ima samo 14 ćelija baterija - 24V, Umbrella hoverbordovi imaju 20 ćelija Samsung baterija - 36V, što obezbeđuje snagu i dugo trajanje baterije i duži životni vek hoverborda-          Jedno punjenje baterije – čak do 15km vožnje-          BRZINA ČAK DO 13km/h-          KVALITETAN, ČVRST I SIGURAN - NOSIVOSTI DO 100kg što je duplo više od većine modela na tržištu-          Obezbeđen servis i del Model C10 - Sa točkovima od 10 inch-a, ovaj model je apsolutni vladar i najzahtevnijih terena. Urbani dizajn i retro alu felne se savršeno uklapaju u jednu supermoćnu celinu.Samsung baterija sa 20 ćelija i 36V, izuzetne snage i kvaliteta, omogućava da sa jednim punjenjem pređete i do 15 kilometara. Uživaćete u vožnji brzinom čak i do 13km/h. Izuzetno izdržljiv, nosivosti i do 100kg. Premium kvalitet hoverboard-ova iz naše ponude garantuju poznati brendovi čije komponente ih sačinjavaju. SAMSUNG baterijske ćelije pokreću snažne motore kojima upravlja matična ploča. Visoko kvalitetne legure aluminijuma obezbeđuju sigurnost i čvrstinu svakog našeg hoverboard-a! OPŠTE KARAKTERISTIKE: Baterija: SAMSUNG 36V 4,4AH;  Matična ploča: Toatao Tech;  Motor: 2 x 350W; Točkovi:  Guma na naduvavanje 10inch;  Materijal konstukcije: Čvrsta legura aluminijuma;  Domet sa jednim punjenjem: 15km;  Maksimalna brzina: 13km/h;  Nosivost: 100kg;  Max. stepen uspona: 15 stepeni;  Vreme punjenja baterije: 3 - 5 sati;  Dimenzije: 67 x 28 x 28cm;  Težina hoverboard-a: 14,5kg. SADRŽAJ PAKETA: 1 x Hoverboard C10;  1 x Punjač za bateriju;  1 x Uputstvo na srpskom jeziku.

U OVOM SETU DOBIJATE: 1 SBA POWER UP sprava za vežbanje12 diskova od 5kg (60kg)  2 diska od 3,5kg (7kg) 2 diska od  2kg (4kg) 2 diska od 1,5kg (3kg) 4 kontra oprugeCena seta: 26900din (dostava je 2000din) (otkup + poštarina = 28900din)Iron sprava za ramena gornji deo leđa i ruke služi prvenstveno za jačanje i oblikovanje mišića ramenog pojasa, kao i za vežbanje i oblikovanje mišića gornjeg dela leđa i mišića ruku. Reč je o "elegantnoj" spravi jer vežbač udobno sedi dok vežba. Vežbanje ramena možete takođe raditi i uz pomoć bendž klupe ili stalka i kombinovane klupe, ali je ova sprava namenski napravljena za vežbanje ramenog pojasa. Prednosti ove sprave su što se tegovi (diskovi) ređaju direktno na spravu a ne na šipku i vežbač ne vodi računa o odlaganju šipke ili položaju šipke. Kod bendž klupe ili univerzalne klupe sa većom težinom tegova se radi uz obaveznu asistenciju, dok kod ove sprave asistencija nije potrebna. Takođe kod ove sprave su ruke paralelne, za razliku od vežbanja sa tegovima na šipci gde tokom vežbanja može šipka da se nakrivi na jednu stranu. Bendž klupe ili univerzalne klupe sa stalkom imaju mnogo veći dijapazon vežbi od ove sprave, ali za vežbanje ramena (kao i pasivno za ruke i gornji deo leđa) izbor ove sprave je pun pogodak.Ova sprava za ramena tj rameni pojas, ledja, grudi i ruke spada u sprave kućne teretane za dizanje tegova, vežbanje i bodi bilding. Hamer za grudi je takođe zvan i hamer masina za ramena, hamer za ledja, hamer masina za rameni pojas, masina za vezbanje snage i ledjaIron tegovi za vežbanje tj. diskovi za vežbanje (diskovi za teretanu ili tegovi za bodi bilding) su plasticni tegovi tj tegovi od plastike i zato su jeftini tegovi a ujedno i kvalitetni tegovi za vežbanje. Iron disk tegovi su tegovi za šipku (tegovi za šipke) su pločasti tegovi koje na ovom sajtu prodajem kao teg bez šipke i teg sa šipkom (tegovi bez šipke i tegovi sa šipkom)Diskovi su izradjeni od ojačanog polipropilena (industrijska plastika) koji je otporan na udarce (ne puca pri padu sa manjih visina) i punjeni su peskom i sačmom. Prečnik rupe diska je 33mm, širina (debljina) je 6cm, a prečnik je 27cm (za diskove od 5kg i 3.5kg), a 14cm (za 2kg i 1.5kg. )          Za dostavu i račun potrebni:   Ako ste građanin (fizičko lice): GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub: NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:  023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

U ovom setu dobijate:          1 SBA POWER UP sprava za vežbanje18 diskova od 5kg (90kg) 2 diska od 3,5kg (7kg) 2 diska od  2kg (4kg) 2 diska od 1,5kg (3kg) 4 kontra opruge Cena seta: 29900din (dostava je 2000din) (otkup + poštarina = 31900din)Iron sprava za ramena gornji deo leđa i ruke služi prvenstveno za jačanje i oblikovanje mišića ramenog pojasa, kao i za vežbanje i oblikovanje mišića gornjeg dela leđa i mišića ruku. Reč je o "elegantnoj" spravi jer vežbač udobno sedi dok vežba. Vežbanje ramena možete takođe raditi i uz pomoć bendž klupe ili stalka i kombinovane klupe, ali je ova sprava namenski napravljena za vežbanje ramenog pojasa. Prednosti ove sprave su što se tegovi (diskovi) ređaju direktno na spravu a ne na šipku i vežbač ne vodi računa o odlaganju šipke ili položaju šipke. Kod bendž klupe ili univerzalne klupe sa većom težinom tegova se radi uz obaveznu asistenciju, dok kod ove sprave asistencija nije potrebna. Takođe kod ove sprave su ruke paralelne, za razliku od vežbanja sa tegovima na šipci gde tokom vežbanja može šipka da se nakrivi na jednu stranu. Bendž klupe ili univerzalne klupe sa stalkom imaju mnogo veći dijapazon vežbi od ove sprave, ali za vežbanje ramena (kao i pasivno za ruke i gornji deo leđa) izbor ove sprave je pun pogodak.Ova sprava za ramena tj rameni pojas, ledja, grudi i ruke spada u sprave kućne teretane za dizanje tegova, vežbanje i bodi bilding. Hamer za grudi je takođe zvan i hamer masina za ramena, hamer za ledja, hamer masina za rameni pojas, masina za vezbanje snage i ledjaIron tegovi za vežbanje tj. diskovi za vežbanje (diskovi za teretanu ili tegovi za bodi bilding) su plasticni tegovi tj tegovi od plastike i zato su jeftini tegovi a ujedno i kvalitetni tegovi za vežbanje. Iron disk tegovi su tegovi za šipku (tegovi za šipke) su pločasti tegovi koje na ovom sajtu prodajem kao teg bez šipke i teg sa šipkom (tegovi bez šipke i tegovi sa šipkom)Diskovi su izradjeni od ojačanog polipropilena (industrijska plastika) koji je otporan na udarce (ne puca pri padu sa manjih visina) i punjeni su peskom i sačmom. Prečnik rupe diska je 33mm, širina (debljina) je 6cm, a prečnik je 27cm (za diskove od 5kg i 3.5kg), a 14cm (za 2kg i 1.5kg. ) Za dostavu i račun potrebni:   Ako ste građanin (fizičko lice): GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub: NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:  023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Pun naslov: MISSALE ROMANUM EX DECRETO SACROSANCTI CONCILLI TRIDENTINI JUSSU EDITUM S. PII V. PONTIFICIS MAXIMI RESTITUTUM CLEMENTIS VIII. ET URBANI VIII. AUCTORITATE RECOGNITUM CUM MISSIS SANCTORUM USQUE AD HANC DIEM PER SUMMOS PONTIFICIES CONCESSIS, ACCURATE SUIS LOCIS DISPOSITIS, IMPRESSUM. Ovaj primerak Misala štampan je prema revidiranom tipskom izdanju koje je objavio papa Urban VIII 1634. godine. Svi listovi su provereni i na broju. Mesto izdanja:.....VIENNAE (Beč) Godina izdanja:...1842. Format:...............veliki, 25 x 36 cm Povez:.................drvo presvučeno kožom, zlatotisak, korice reljefne, spoljne ivice listova u zlatnoj boji Broj strana:.........730, na latinskom jeziku, ilustrovano, razdelnici strana Težina:................4,6 kg Stanje knjige:......kožni povez korica je pohaban na uglovima i ivicama; boja na sredini korica je izbledela; papirni spoj predstrane i naslovne strane, kao i zadnje strane i nulte strane je razdvojen - povez se drži na četiri čvrste platnene trake; strane do 220 su odlično očuvane; od 221 strane, od odeljka ORDO MISAE, koji je najšešće listan, listovi su izrazito zaprljani od listanja, ivice su iskrzane i potamnile od prašine; od 233 strane, od odeljka DOMINICA RESURRECTIONES, listovi su opet odlično očuvani; naslovnoj strani je ODCEPLJEN UGAO, kao i listu sa slikom pre strane 222; TRAG VLAGE na naslovnoj strani, na listu sa slikom na početku odeljka MISSA DE TEMPORE, pri vrhu listova: XI/XII i LVI-LVIII kao i pri dnu listova 41-55; ZACEPLJENI NA MARGINI su listovi 457/458 i 461/462; zacepljeni na margini pa LEPLJENI PAPIRNOM TRAKOM su listovi: 219/220, 221/222, 231/222, 223/224, 225/226, 227/228, 229/230, 231/232, 1/2 dodatka posle 90 strane; pored stubaca su PISANI BROJEVI olovkom, plavom i crvenom bojicom na stranama 164 do 171 (deo navedenog vidljiv je na posebnim slikama, ono što se ponavlja prikazano je najočitijim primerima). Misal se sastoji od 4 dela koji su zasebno numerisani: UVOD (34 strane) PROPRIUM MISSARUM DE TEMPORE (512 strana) COMMUNE SANCTORUM (88 strana) MISSAE PROPRIAE SS. PATRONORUM (96 STRANA) `MISSALE ROMANUM” (Rimski misal ili jednostavno Misal, od srednjov.lat. missale, prema crkvenolat. missa: misa) jedna je bogoslužbenih knjiga dela Katoličke crkve, koji se služi rimskim obredom. Sadrži sabrane misne molitve, čitanja, pevanja i rubrike. U ranom srednjem veku, na misi se koristilo nekoliko knjiga: sakramentar sa molitvama, jedna ili više knjiga za biblijska čitanja i jedna ili više knjiga za antifone i druga pojanja. Postepeno su nastali rukopisi koji su uključivali delove više od jedne od ovih knjiga, što je konačno dovelo do verzija koje su same po sebi kompletne. Takva knjiga se do X veka nazivala “Missale Plenum” (Pun misal). Prvi štampani “Missale Romanum“ objavljen je u Milanu 1474. godine. Papa Pije V, prema preporukama Tridentskog sabora (1545–63), objavio je službeno izdanje Rimskog misala 1570. godine (revidiran 1604. i 1634), koji je ostao na snazi u celoj Zapadnoj crkvi, s malim izuzecima (kartuzijanski i dominikanski, kao i ambrozijanski i mozarapski misal), sve do 1970. godine. Neke ispravke u tekstu pape Pija V pokazale su se neophodnim, i papa Kliment VIII ga je 7. Jula 1604. godine zamenio novim tipskim izdanjem, što je značilo da se radi o tekstu s kojim svi ostali otisci moraju biti u skladu. Sledeće revidirano tipsko izdanje objavio je papa Urban VIII 2. septembra 1634. godine. Počev od kasnog XVII veka, u Francuskoj i susednim područjima pojavilo se mnoštvo nezavisnih misala koje su objavljivali biskupi pod uticajem jansenizma i galikanizma. Episkopi Langres Pierre-Louis Parisis i iguman Gueranger pokrenuli su kampanju za povratak u Rimski misal, a papa Lav XIII je iskoristio priliku da 1884. godine objavi novo tipsko izdanje, koje je uzelo u obzir sve promene uvedene od vremena pape Urbana VIII. 3. aprila 1969. godine papa Pavle VI proglasio je novo izdanje, koje su crkveni stručnjaci iz čitavog sveta preuredili prema preporukama i smernicama Drugog vatikanskog opšteg crkvenog sabora (1961-1965). Prvo tipsko izdanje pod naslovom “Missale Romanum ex decreto Sacrosancti Oecumenici Concilii Vaticani II instauratum” objavljeno je sledeće godine. Ponovljeni otisak koji je ispravio pogrešne otiske pojavio se 1971. Drugo tipsko izdanje, sa manjim izmenama, usledilo je 1975. godine. 2000. godine papa Jovan Pavle II odobrio je treće tipsko izdanje koje se pojavilo 2002. U međuvremenu, usledili su i prevodi na narodne jezike. (111/43-265-kp/993)

Kavezi - kavez za crossfit basic set 1 (10 delova) . . . . . . . . . 34100 dinCena kombinacije: 34100 din (dostava je 2000 din) (otkup + poštarina = 36100 din) KOMBINACIJA SADRŽI: Vertikalni stub 2m (sa 2 stope) . . . . . 4kom. Deo za spajanje duži 110cm . . . . . . . 2kom. Deo za spajanje kraći 60cm . . . . . . . . 2kom. Nosač za dvoručnu šipku . . . . . . . . . . 2kom. Za dostavu i račun potrebni potvrda kupovine i podataka: GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI (nakon ostavljanja kupovine i potvrde podataka porukom Vas obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 Pitanja vezano za kaveze za vežbanje ima mnogo i najčešća pitanja su: šta su to kavezi za vežbanje ? , ili zašto kupiti kaveze a ne neke druge sprave ? , koja je prednost kaveza u odnosu na bench klupu ? . . . Treba reći da su kavezi za vežbanje / kavezi za crossfit / multifunkcionalne sprave na kojima uz odgovarajuće dodatke možete raditi veliki spektar vežbi. Iron Sport je na tržište izbacio kaveze za crossfit namenjene za hoby, poluprofy pa čak i profy vežbanje. Kavezi za cross fit `iron` proizvodnje su namenjeni za kućne uslove, mini teretane i male sportske klubove. Profil nosećih stubova multifunkcionalnih kaveza je 5x5cm. Uz dodatak koji sadrži 3 vrste vratila možete raditi uski, srednji i široki hvat. Uz dodatak za propadanje i trbušnjake možete raditi vežbe propadanja i vežbe za trbušne mišiće. Razlika izmedju kaveza za vežbanje ( Crossfit Cage ) i bendž klupe je u tome što kavezi imaju pomerljivi deo za odlaganje šipke sa tegovima , dok većina bendž klupa ima fiksni deo za odlaganje šipki sa tegovima. Kavezi imaju dve bočne kraće paralelne šipke koje prilikom spajanja kaveza treba postaviti tako da budu ispod nosača šipke sa tegovima a opet iznad glave i u slučaju `nužde` možete šipku privremeno bezbedno spustiti na bočne nosače kaveza. Prilikom odabira odredjene kombinacije kaveza sa dodacima kupac može po istoj ceni izabrati i varijantu koja se tipla u zid. Varijanta koja se tipla u zid sadrži sve dodatke koje ima i običan kavez jedino se razlikuju zadnje dve vertikale koje umesto stopa imaju 2 dodatka koja se montiraju u zid. Cene preporučenih kombinacija kaveza su u prilogu:- Kavez za vežbanje osnovni set (4 stuba, 2+2 dela za spajanje, 2 nosača šipke) 34.100Din- Kavez za vežbanje + 3 vrste vratila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38.700Din- Kavez za vežbanje +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci. . . . . . . . . . . . . . . .41.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje &trbušnjaci + ravna klupa. . . . . . . . . . . . . . 47.700Din- Kavez +3 vrste vratila + propadanje&trbušnjaci + univerzalna klupa. . . . . . . . . 55.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/64kg tegova. . . . . . . 55.900Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/98kg tegova. . . . . . . 61.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/98kg tegova. . . . . 69.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 71.000Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + ravna klupa/128kg tegova . . . . . 64.700Din- Kavez + 3 vratila + propadanje&trbušnjaci + univerz. klupa/118kg tegova . . . 74.000Din Osim preporučenih kombinacija kupci mogu dokupiti i odredjene delove kaveza: ,- Kraći deo za spajanje 60cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm (+šrafovi) - 2.700Din/kom- Duži deo za spajanje 110cm sa 3 vrste vratila (+šrafovi) - 5.300Din/kom- Ručke za propadanje &trbušnjake (+šrafovi) - 3.300Din/par- Držač alke (+šrafovi) - 1.170Din/kom- Držač / nosač za šipku - 1.700Din/par Cene diskova: / 5kg=500din. / 3.5kg=350din. / 2kg=200din. / 1.5kg=150din. /Cene konfor šipki: za 30kg=1600din/za 50kg=1800din/za 70kg=2000din/za 90kg=2200dinCena ravne klupe: 3900din. /kom. ; Cena univerzalne klupe: 8900din. /kom. (bez dostave). Neka od uputstava za sklapanje i upotrebe:1. ) Potrebno je što bolje dotegnuti šrafove.2. ) Kad koristite deo za propadanje i trbušnjake ledja treba da su okrenuta ka spravi,takodje iznad mora da postoji vertikalna duža spojka od 110cm3. ) Deo sa 3 vrste vratila postaviti tako da širi i srednji hvat budu sa unutrašne stranesprave a uski hvat spolja. Takodje ovaj deo montirati na unutrašnji deo vertikale4. ) Kraći deo za spajanje od 60cm montirati tako da bude iznad glave prilikom dizanjategova (benc pres).5. ) Ne savetujemo korišćenje dodatka za elastične gume ako kavez nije utiplan u podili u zid.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ponegde ima flekice kao da je od vode, ali nije nista strasno, sve je suvo i uredno! Retko u ponudi !!! Ex Ponto je knjiga stihova u lirskoj prozi koju je napisao Ivo Andrić 1918. godine.[1] Naziv ovog dela inspirisan je nazivom zbirke pesama „Epistulae ex Ponto“ latinskog pesnika Ovidija, u kojima on peva svoje patne i utiske iz prognanstva u Pontu na obali Crnog mora gde je proteran od strane Oktavijana Avgusta.[2] U ovom ranom Andrićevom delu, nazvanom „razgovorom s dušom“ (Niko Bartulović), stilizovano je lično iskustvo u nastojanju da mu se, u lirskoj sentenci, pridoda značenje filozofsko-poetske istine, a da pritom zadrži fabulativno-narativnu osnovu, na osnovu koje bi se mogla rekonstruisati stanja jednog zatočenika. Ova knjiga pesama u prozi razvrstana je u tri ciklusa: prvi ima 26, drugi 25, a treći 88 tekstova, uz završni „Epilog“. U strasnom lirskom monologu, pesnik se obračunava sa sobom, pokušava da u tamničkim bdenjima razreši unutrašnju dramu i oslobodi se traume izazvane utamničenjem. Nepravedan pad iza rešetaka u drugi, surov i mučan svet, gde je žrtva „na suvom ukletom sprudu“, dovodi pesnika u stanje da postavlja važna egzistencijlna pitanja i grozničavo razmišlja o svetu i mestu pojedinca u njegovim tragičnim okvirima. U početku pisanja ga prate motivi usamljenosti, strepnje i melanholije. Zatočenost njegovih misli i obuzetost samoćom ga prate tokom celog dela. Osnovni motivi pisanja ovog dela su bili samoća i nemir, a zbog boravka u ćeliji i u izgnanstvu biva nemoćan da piše i jedini trenuci svetlosti su mu trenuci inspiracijakoja ga pogađa kao bljesak. Sama poenta dela se nalazi u epilogu kada mladić razočaran životom ipak odluči da živi jer je život kratkotrajan. Ivo Andrić (Dolac, kod Travnika, 9. oktobar 1892 — Beograd, 13. mart 1975) bio je srpski i jugoslovenski književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije.[a] Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“.[5] Kao gimnazijalac, Andrić je bio pripadnik naprednog revolucionarnog pokreta protiv Austrougarske vlasti Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. U austrijskom Gracu je diplomirao i doktorirao, a vreme između dva svetska rata proveo je u službi u konzulatima i poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Rimu, Bukureštu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu.[6] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti u koju je primljen 1926. godine. Njegova najpoznatija dela su pored romana Na Drini ćuprija i Travnička hronika, Prokleta avlija, Gospođica i Jelena, žena koje nema. U svojim delima se uglavnom bavio opisivanjem života u Bosni za vreme osmanske vlasti. U Beogradu je osnovana Zadužbina Ive Andrića, prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština sačuva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe. Na osnovu piščeve testamentarne volje, svake godine dodeljuje se Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku Ivo Andrić je rođen 9. oktobra ili 10. oktobra 1892. godine[7][8][9] u Docu pored Travnika u tadašnjoj Austrougarskoj od oca Antuna Andrića (1863—1896)[10], školskog poslužitelja, i majke Katarine Andrić (rođena Pejić). Budući veliki pisac se rodio u Docu sticajem okolnosti, dok mu je majka boravila u gostima kod rodbine. Andrić je kao dvogodišnji dečak ostao bez oca koji je umro od posledica tuberkuloze. Ostavši bez muža i suočavajući se sa besparicom, Ivina majka je zajedno sa sinom prešla da živi kod svojih roditelja u Višegrad gde je mladi Andrić proveo detinjstvo i završio osnovnu školu.[11][12][13][14] Andrić je 1903. godine upisao sarajevsku Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše poeziju i 1911. godine u „Bosanskoj vili“ objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“.[15] Kao gimnazijalac, Andrić je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik naprednog nacionalističkog pokreta Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije.[16] Dobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije slovenske književnosti i istorije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. Naredne godine prelazi na Bečki univerzitet ali mu bečka klima ne prija i on, nasledno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filozofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. U Krakovu je stanovao kod porodice čija je ćerka Jelena Ižikovska mogla da bude prototip za „Jelenu, ženu koje nema”.[17] Prvi svetski rat Godine 1914, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje studentske kofere, napušta Krakov i dolazi u Split. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija ga hapsi i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik i pripadnik Mlade Bosne, ostati do marta 1915. godine. Za vreme boravka u mariborskom zatvoru, Andrić je intenzivno pisao pesme u prozi.[18] Po izlasku iz zatvora, Andriću je bio određen kućni pritvor u Ovčarevu i Zenici u kojem je ostao sve do leta 1917. godine, kada je objavljena opšta amnestija, posle čega se vratio u Višegrad. Između dva rata Nakon izlaska iz kućnog pritvora zbog ponovljene bolesti pluća, odlazi na lečenje u Zagreb, u Bolnicu Milosrdnih sestara gde dovršava knjigu stihova u prozi koja će pod nazivom „Ex Ponto“ biti objavljena u Zagrebu 1918. godine. Nezadovoljan posleratnom atmosferom u Zagrebu, Andrić ponovo moli pomoć Tugomira Alaupovića, i već početkom oktobra 1919. godine počinje da radi kao činovnik u Ministarstvu vera u Beogradu. Beograd ga je srdačno prihvatio i on intenzivno učestvuje u književnom životu prestonice, družeći se sa Milošem Crnjanskim, Stanislavom Vinaverom, Simom Pandurovićem, Sibetom Miličićem i drugim piscima koji se okupljaju oko kafane „Moskva“. Ivo Andrić u svom domu u Beogradu koji je pretvoren u Spomen-muzej Ive Andrića. Andrić je imao veoma uspešnu diplomatsku karijeru: godine 1920. bio je postavljen za činovnika u poslanstvu u Vatikanu, a potom je radio kao diplomata u konzulatima u Bukureštu, Trstu i Gracu.[19] U to vreme objavio je zbirku pesama u prozi „Nemiri“, pripovetke „Ćorkan i Švabica“, „Mustafa Madžar“, „Ljubav u kasabi“, „U musafirhani“ i ciklus pesama „Šta sanjam i šta mi se događa“. U junu 1924. godine je na Univerzitetu u Gracu odbranio doktorsku tezu „Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft). Na predlog Bogdana Popovića i Slobodana Jovanovića, 1926. godine, Ivo Andrić biva primljen za člana Srpske kraljevske akademije, a iste godine u Srpskom književnom glasniku objavljuje pripovetku „Mara milosnica“. Tokom 1927. godine radio je u konzulatima u Marselju i Parizu, a naredne godine u poslanstvu u Madridu. Iste godine objavljena je njegova pripovetka „Most na Žepi“. Od 1930. do 1933. godine bio je sekretar stalne delegacije Kraljevine Jugoslavije pri Društvu naroda u Ženevi. 1934. godine postaje urednik Srpskog književnog glasnika i u njemu objavljuje pripovetke „Olujaci“, „Žeđ“ i prvi deo triptiha „Jelena, žena koje nema“. Po dolasku Milana Stojadinovića na mesto predsednika vlade i ministra inostranih poslova, jula 1935. je postavljen za vršioca dužnosti načelnika Političkog odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova.[20] U vladi Milana Stojadinovića više od dve godine, od 1937. do 1939, obavljao je dužnost zamenika ministra inostranih poslova.[21] Ivo je 16. februara 1939. na godišnjoj skupštini Srpske kraljevske akademije, na predlog profesora Bogdana Popovića, slikara Uroša Predića i vajara Đorđa Jovanovića, izabran jednoglasno u zvanje redovnog člana Akademije.[22] Diplomatska karijera Ive Andrića tokom 1939. godine doživljava vrhunac: prvog aprila izdato je saopštenje da je Ivo Andrić postavljen za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu.[23] Andrić stiže u Berlin 12. aprila, a 19. aprila predaje akreditive kancelaru Rajha – Adolfu Hitleru.[24] Drugi svetski rat U jesen, pošto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naučnike i umetnike odveli u logore, Andrić interveniše kod nemačkih vlasti da se zarobljeništva spasu mnogi od njih. Zbog neslaganja sa politikom vlade u rano proleće 1941. godine Andrić nadležnima u Beogradu podnosi ostavku na mesto ambasadora, ali njegov predlog nije prihvaćen i 25. marta u Beču, kao zvanični predstavnik Jugoslavije prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta. Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andrić sa osobljem napušta Berlin. Naredna dva meseca su proveli na Bodenskom jezeru. Odbio je da se skloni u Švajcarsku,[25] i sa osobljem i članovima njihovih porodica, 1. juna 1941. je specijalnim vozom doputovao u Beograd, čime se završila njegova diplomatska karijera. Novembra 1941. je penzionisan na sopstveni zahtev, mada je odbio da prima penziju.[26] Rat provodi u Beogradu u izolaciji. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru.[27] Iz moralnih razloga je odbio poziv kulturnih radnika, da se njegove pripovetke uključe u „Antologiju savremene srpske pripovetke“ za vreme dok „narod pati i strada“: „Kao srpski pripovedač, kao dugogodišnji saradnik Srpske književne zadruge i član njenog bivšeg Književnog odbora, ja bih se u normalnim prilikama, razumljivo, odazvao ovom pozivu. Danas mi to nije moguće, jer u sadašnjim izuzetnim prilikama, ne želim i ne mogu da učestvujem u ni u kakvim publikacijama, ni sa novim, ni sa ranije već objavljenim svojim radovima.” U tišini svoje iznajmljene sobe u Prizrenskoj ulici, piše prvo roman Travnička hronika, a krajem 1944. godine okončava i roman Na Drini ćuprija. Oba romana objaviće u Beogradu nekoliko meseci po završetku rata. Krajem 1945. godine u Sarajevu izlazi i roman Gospođica.[28] Nakon rata Andrićev grob u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju. Godine 1946. postaje predsednik Saveza književnika Jugoslavije.[26] Tokom 1946. godine objavljuje „Pismo iz 1920. godine“. Između 1947. i 1953. godine objavljuje pripovetke „Priča o vezirovom slonu“, nekoliko tekstova o Vuku Karadžiću i Njegošu, „Priča o kmetu Simanu“, „Bife Titanik“, „Znakovi“, „Na sunčanoj strani“, „Na obali“, „Pod Grabićem“, „Zeko“, „Aska i vuk“, „Nemirna godina“ i „Lica“. Godine 1954, postao je član Komunističke partije Jugoslavije. Potpisao je Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku. Roman „Prokleta avlija“ je štampao u Matici srpskoj 1954. godine. Oženio se 1958. godine kostimografom Narodnog pozorišta iz Beograda, Milicom Babić, udovicom Andrićevog prijatelja, Nenada Jovanovića.[29] Nobelov komitet 1961. godine dodeljuje Andriću Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“. Besedom „O priči i pričanju“ se 10. decembra 1961. godine zahvalio na priznanju. Andrić je novčanu nagradu od milion dolara dobijenu osvajanjem Nobelove nagrade u potpunosti poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini.[30] Dana 16. marta 1968. Andrićeva supruga Milica umire u porodičnoj kući u Herceg Novom. Sledećih nekoliko godina Andrić nastoji da svoje društvene aktivnosti svede na najmanju moguću meru, mnogo čita i malo piše. Zdravlje ga polako izdaje i on često boravi u bolnicama i banjama na lečenju. Bio je član Upravnog odbora Srpske književne zadruge od 1936. do 1939. i od 1945. do smrti 1975. godine.[31] Andrić umire 13. marta 1975. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana. Književni rad Andrić je u književnost ušao pesmama u prozi „U sumrak“ i „Blaga i dobra mesečina“ objavljenim u „Bosanskoj vili“ 1911. godine.[32] Pred Prvi svetski rat, u junu 1914. godine, u zborniku Hrvatska mlada lirika objavljeno je šest Andrićevih pesama u prozi („Lanjska pjesma“, „Strofe u noći“, „Tama“, „Potonulo“, „Jadni nemir“ i „Noć crvenih zvijezda“).[32] Prvu knjigu stihova u prozi - „Ex Ponto“ - Andrić je objavio 1918. godine u Zagrebu, a zbirku „Nemiri“ štampao je u Beogradu 1920. godine.[33] Spomenik Ivi Andriću u Beogradu Andrićevo delo možemo podeliti u nekoliko tematsko-žanrovskih celina. U prvoj fazi, koju obeležavaju lirika i pesme u prozi (Ex Ponto, Nemiri), Andrićev iskaz o svetu obojen je ličnim egzistencijalno-spiritualnim traganjem koje je delimično bilo podstaknuto i lektirom koju je u to vreme čitao (Kirkegor na primer). Mišljenja kritike o umetničkim dosezima tih ranih radova podeljena su: dok srpski kritičar Nikola Mirković u njima gleda vrhunsko Andrićevo stvaralaštvo, hrvatski književni istoričar Tomislav Ladan smatra da se radi o nevažnim adolescentskim nemirima koji odražavaju piščevu nezrelost i nemaju dublje ni univerzalnije vrednosti. Druga faza, koja traje do Drugog svetskog rata, obeležena je Andrićevim okretanjem pripovedačkoj prozi i, na jezičkom planu, definitivnim prelaskom na srpsku ekavicu. Po opštem priznanju, u većini pripovedaka Andrić je našao sebe, pa ta zrela faza spada u umetnički najproduktivnije, s većinom Andrićevih najcenjenijih priča. Pisac nije bio sklon književnim eksperimentima koji su dominirali u to doba, nego je u klasičnoj tradiciji realizma 19. veka, plastičnim opisima oblikovao svoju vizuru Bosne kao razmeđa istoka i zapada, natopljenu iracionalizmom, konfesionalnim animozitetom i emocionalnim erupcijama. Ličnosti su pripadnici sve četiri etničko-konfesionalne zajednice (Muslimani, Jevreji, Hrvati, Srbi – uglavnom prozvani po konfesionalnim, često pejorativnim imenima (Vlasi, Turci)), uz pojave stranaca ili manjina (Jevreji, strani činovnici), a vremensko razdoblje pokriva uglavnom 19. vek, ali i prethodne vekove, kao i 20. Treća faza obeležena je obimnijim delima, romanima Na Drini ćuprija, Travnička hronika, Gospođica i nedovršenim delom Omerpaša Latas, kao i pripovetkom Prokleta avlija. Radnja većine ovih dela je uglavnom smeštena u Bosni, u njenu prošlost ili u narativni spoj prošlosti i sadašnjosti gde je pisac, na zasadama franjevačkih letopisa i spore, sentencama protkane naracije, uspeo da kreira upečatljiv svet „Orijenta u Evropi“. Piščevo se pripovedanje u navedenim delima odlikuje uverljivo dočaranom atmosferom, upečatljivim opisima okoline i ponašanja i psihološkim poniranjem. Osim tih dela, autor je u ovom periodu objavio i niz pripovedaka, putopisne i esejističke proze i poznato i često citirano delo, zbirku aforističkih zapisa Znakovi pored puta (posthumno izdato), nesumnjivo jedno od Andrićevih najvrednijih dela. Andrić o umetnosti Ivo Andrić 1922. godine Svoje shvatanje smisla i suštine umetnosti Andrić je izlagao, bilo u posebnim napisima bilo implicitno, u pojedinim pasažima svog umetničkog dela. U tom pogledu posebno se ističe njegov esej Razgovor sa Gojom, pripovetka Aska i vuk, beseda povodom dobijanja Nobelove nagrade, „O priči i pričanju“ i zbirka aforističkih zapisa „Znakovi pored puta“. Umetničko stvaranje je po Andriću složen i naporan čin koji se vrši po diktatu čovekove nagonske potrebe za stvaranjem. U osnovi nagonska, čovekova potreba za lepotom odbrana je od umiranja i zaborava; ona je dijalektička suprotnost zakonima prolaznosti. U igri jagnjeta iz alegorijske pripovetke Aska i vuk simbolizovan je umetnički nagon čovekov kao „instinktivan otpor protiv smrti i nestajanja“ koji „u svojim najvišim oblicima i dometima poprima oblik samog života“. Umetnost i volja za otporom, kazuje Andrić na kraju ove pripovetke, pobeđuje sve, pa i samu smrt, a svako pravo umetničko delo čovekova je pobeda nad prolaznošću i trošnošću života. Život je Andrićevom delu divno čudo koje se neprestano troši i osipa, dok umetnička dela imaju trajnu vrednost i ne znaju za smrt i umiranje. Stvaralački akt, po Andrićevom shvatanju, nije prost reproduktivan čin kojim se gola fotografije unosi u umetničko dela. Umetnost, istina, mora da ima dubokih veza sa životom, ali umetnik od materijala koji mu pruža život stvara nova dela koja imaju trajnu lepotu i neprolazan značaj. Fenomen stvaralaštva ogleda se u tome što umetnici izdvajaju iz života samo one pojave koje imaju opštije i dublje značenje. Dajući takvim pojavama umetnički oblik, umetnici ih pojačavaju „jedva primetno za jednu liniju ili jednu nijansu u boji“, stvarajući umetničku lepotu koja otada sama nastavlja svoju slobodnu sudbinu. Sve što u životu postoji kao lepota – delo je čovekovih ruku i njegova duha. Sastavni je deo „života i autentičan oblik ljudskog ispoljavanja“, stvoren za jedan lepši i trajniji život. Mostovi i arhitektonske građevine najbolje ilustruju Andrićevo shvatanje trajnosti lepote koju čovek stvara. Anonimni neimar iz Mosta na Žepi spasava se od zaborava time što svoju stvaralačku viziju prenosi u kamenu lepotu luka razapetog nad obalama pod kojima kao prolaznost protiču hučne vode Žepe. Funkcija umetnosti je i u naporu umetnika da svoje delo uključi u trajne tokove života, da čoveka izvede iz „uskog kruga ... samoće i uvede ga u prostran i veličanstven svet ljudske zajednice“. Postojanje zla u čoveku i životu ne sme da zaplaši umetnika niti da ga odvede u beznađe. I zlo i dobro, kao dijalektičke autonomne sile, samo su latentnost života i ljudske prirode. Dužnost je umetnika da otkriva i jedno i drugo, ali, istovremeno, i da svojim delom utire put spoznaji da je moguće pobediti zlo i stvoriti život zasnovan na dobroti i pravdi. Umetnost je dužna da čoveku otkriva lepotu napora podvižnika koji koračaju ispred savremenika i predosećaju buduće tokove života. Tako umetnost stalno otvara perspektive životu pojedinaca, naroda i čovečanstva, u podvizima i porazima onih koji su prethodili umetnost nalazi nataložena iskustva čovečanstva. Prohujala stoleća sublimišu čovekovo iskustvo oko nekolikih legendi, koje potom inspirišu umetnika. Smisao savremenosti je u stvaralačkom prenošenju iskustva prošlosti u one vrednosti savremenog stvaranja koje će, nadživljavajući nas, korisno poslužiti potomcima. „Samo neuki, nerazumni ljudi – kaže Andrić – mogu da smatraju i da je prošlost mrtva i neprolaznim zidom zauvek odvojena od sadašnjice. Istina je, naprotiv, da je sve ono što je čovek mislio i osećao i radio neraskidivo utkao u ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo. Unositi svetlost naučne istine u događaje prošlosti, znači služiti sadašnjosti“. Svrha umetnosti je u povezivanju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, u povezivanju „suprotnih obala života, u prostoru, u vremenu, u duhu“. Po Andrićevom shvatanju umetnik je i vesnik istine, a njegovo delo poruka kojom se iskazuje složena stvarnost ljudske istorije. On je „jedan od bezbrojnih neimara koji rade na složenom zadatku življenja, otkrivanja i izgrađivanja života“. Opisujući svoje stvaralačke trenutke, Andrić kazuje: „Ni traga da se vratim sebi. Samo da mogu, kao surovo drvo i studen metal, u službi ljudske slabosti i veličine, u zvuk da se pretvorim i da ljudima i njihovoj zemlji potpuno razumno prenesem bezimene melodije života ...“ Govoreći o opasnostima koje vrebaju umetnika, Andrić posebno upozorava na formalizam reči i dela: „Beskrajno nagomilavanje velikih reči sve nam manje kazuje što se više ponavlja i pod njim izdišu istina i lepota kao robinje“. Najdublji poraz doživljuje onaj umetnik koji smatra da „prasak reči i vitlanje slika mogu biti umetnička lepota. Istina, svakom pravom umetničkom delu potreban je i estetski sjaj, ali on se ostvaruje samo u jednostavnosti. „Savršenstvo izražavanja forme – kaže Andrić – služba je sadržini“. Pružajući „zadovoljstvo bez patnje i dobro bez zla“, umetničko delo će pružiti čoveku najviši vid života – česta je poruka Andrićevog dela. Andrićeva vizija harmoničnog života budućeg čovečanstva zasnovana je upravo na uverenju da će umetnička lepota uništiti zlo i izmiriti protivrečnosti čovekovog bitisanja. Napomena: Tekst ovog članka je delom, ili u potpunosti, prvobitno bio preuzet sa prezentacije Znanje.org uz odobrenje. Umetnički postupak Poštanska marka s likom Ive Andrića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine U načinu izgrađivanja likova i umetničkom postupku pri oblikovanju svojih misli o životu i ljudima, Andrić se ne odvaja od najlepših tradicija škole realističke književnosti, iako takav njegov postupak ne znači i ponavljanje tradicionalnih realističkih manira.[34] Njegove slike života nisu samo realistički izraz određene životne i istorijske stvarnosti, jer on u njih utkiva i znatno šira uopštavanja i opštija, gotovo trajna životna značenja. Legendarni bosanski junak Alija Đerzelez nije samo tip osmanlijskog pustolova i avanturiste, već i večiti čovek pred večitim problemom žene. Tamnica iz pripovetke Prokleta avlija ima znatno šire značenje: ona je izvan vremena i mesta kojima ih je pisac lokalizovao. Iako se u Andrićevom književnom delu najčešće javlja Bosna, gotovo svi njeni likovi se izdižu izvan životnog kruga u kome ih pisac nalazi. Andrić, prirodno, nikada ne izneverava tipičnost sredine i vremena, ali on pri tom tako kompleksne ličnosti ume da dogradi i u njima podvuče ono što je opštije i životno šire od osobenosti određenih konkretnom sredinom i vremenom. Ono po čemu se Andrić naročito ističe u srpskoj savremenoj književnosti, to su vanredne analize i psihološka sagledavanja onih čovekovih stanja koja su u srpskoj književnosti, do njega, bila izvan značajnih literarnih interesovanja. Njega najviše zanima onaj tamni i neizrecivi nagon u čoveku, koji je izvan domašaja njegove svesti i volje. Polazeći od nekih savremenih postavki psihološke nauke, Andrić je prikazao kako ti tajanstveni unutrašnji impulsi fatalno truju i opterećuju čoveka. Osim toga, on je sa posebnom sugestivnošću slikao dejstvo seksualnih nagona i čulnih percepcija na duševni život čoveka. Zbog svega toga Andrić se prvenstveno pokazuje kao moderni psihoanalitičar u našoj savremenoj književnosti. U sudbini svake ličnosti ovog našeg pripovedača je i neka opštija ideja, izvesna misao o životu, čoveku i njegovoj sreći. Zato se za njegovu prozu s pravom kaže da nosi u sebi obeležja filozofskog realizma. Andrić je i majstor i reči i stila. Njegova proza je sačuvala apsolutnu, kristalnu jasnost izraza. On ne traži stilski efekat u neobičnoj metafori ili u naglašenom izrazu. Skladna i jednostavna rečenica, uverljivost i sugestivna estetska i misaona funkcionalnost pripovedačkih slika čine da Andrićevo delo predstavlja najsuptilniju umetničku vrednost koju srpska književnost poseduje. Andrićevo delo je postalo ponos srpske kulture, a sa visokim međunarodnim priznanjem, oličenim u Nobelovoj nagradi, ono danas živi i kao trajna svojina svetske literature. Zadužbina Ive Andrića Ivo Andrić iz profila Glavni članak: Zadužbina Ive Andrića Zadužbina Ive Andrića je počela sa radom 12. marta 1976. godine na temelju testamentarne volje Ive Andrića.[35] Prva i najvažnija odredba piščeve oporuke bila je da se njegova zaostavština „sačuva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadužbina, nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe“. Organizujući naučne skupove o Andrićevom delu i o različitim aspektima savremene srpske književnosti, Zadužbina služi najdubljim intersima srpske književnosti, umetnosti i kulture. Veliki je broj diplomaca i postdiplomaca koji su dobili stipendiju Andrićeve zadužbine za radove iz oblasti književnosti, a takođe su kao gosti i stipendisti, u piščevoj Zadužbini boravili i radili mnogobrojni slavisti iz celoga sveta. Andrićeva nagrada Glavni članak: Andrićeva nagrada Na osnovu piščeve testamentarne volje, počev od 1975. godine, svake godine se dodeljuje Andrićeva nagrada za priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku. Prvi dobitnik nagrade je bio Dragoslav Mihailović za delo Petrijin venac.[36] Spomen-muzej Ive Andrića Glavni članak: Spomen-muzej Ive Andrića U okviru Zadužbine Ive Andrića spada i Spomen-muzej Ive Andrića se nalazi u sastavu Muzeja grada Beograda i otvoren je 1976. godine u stanu na Andrićevom vencu 8, u kome je pisac živeo sa suprugom Milicom Babić od 1958. godine. Sačuvani su autentični raspored i izgled ulaznog hola, salona i Andrićeve radne sobe, a nekadašnje dve spavaće sobe preuređene su u izložbeni prostor gde je otvorena stalna postavka koja raznovrsnim eksponatima predstavlja Andrićev životni put i markantne tačke njegove stvaralačke biografije. Pored reprezentativnih dokumenata (indeksi, pasoši, plakete, diplome, Nobelova plaketa i medalja, Vukova nagrada, počasni doktorati) i fotografija, u izložbenoj postavci mogu se videti i originalni rukopisi Andrićevih dela, pisma, izdanja njegovih knjiga na raznim jezicima, kao i neki piščevi lični predmeti. Sveske Zadužbine Ive Andrića Glavni članak: Sveske Zadužbine Ive Andrića Od 1982. godine Zadužbina izdaje časopis Sveske Zadužbine Ive Andrića koje izlaze jednom godišnje. Ova publikacija objavljuje nepoznate i nepublikovane Andrićeve rukopise, prepisku, naučne i kritičke studije o Andrićevom slojevitom delu i njegovom životu, njegovom duhovnom prostoru kao i o vremenu i svetu u kojem je živeo.[37] Andrićgrad Glavni članak: Andrićgrad Andrićgrad ili Kamengrad je grad, kulturni centar i vrsta etno-sela, koji se nalazi na lokaciji Ušće na samom ušću reka Drina i Rzav u Višegradu čiji je idejni tvorac režiser Emir Kusturica. Za posetioce je otvoren 5. jula 2012.[38] Grad je izgrađen od kamena i u njemu se nalazi pedesetak objekata.[39] U gradu će postojati gradsko pozorište, moderni bioskop, gradska uprava, akademija lijepih umjetnosti, zgrada Andrićeve gimnazije, riječna marina i pristanište, hoteli, trgovi, crkva, stari han, dućani i spomen kuća Ive Andrića.[39] U okviru akademije lepih umetnosti koja će postojati u Kamengradu, radiće Fakultet za režiju.[39] Očekuje se i da Srbija, a možda i neke druge zemlje, otvore svoje konzulate i počasne konzulate u Andrićevom gradu.[39] Dana 28. juna 2013. godine otvoren je Andrićev institut.[40] Ivo, Srbin i srpski pisac Ivo se izravno i nedvosmisleno izjašnjavao kao Srbin i srpski pisac, kako je on to volio da kaže, u `njegovim zrelim godinama i ne od juče`. U svom pismu komesaru Srpske književne zadruge (1942) ističe da je srpski pisac.[41] dok u svojim ličnim dokumentima, ličnoj karti (1951), vojnoj knjižici (1951), partijskoj knjižici (1954), izvodima iz matične knjige rođenih i venčanih, u rubrici `narodnost`, Ivo unosi `srpska`. S druge strane, dva puta se eksplicitno distancira od hrvatstva: 1933. odbijanjem da njegove pesme uđu u Antologiju hrvatske lirike [42], a zatim 1954. odbija da se u njegovoj biografiji u Jugoslovenskoj enciklopediji pomene da je hrvatskog porekla[43] Kao neku vrstu potvrde Ivine narodnosti spomenimo kanadsko-američkog istoričara MekNila (William H. McNeil) koji piše da su roditelji Ivine majke bili Srbi[44] te Vojnovićevo pismo svom bratu Luji u kome kaže: „Šaljem to djelo Ex ponto koje je probudilo veliku senzaciju. Pisac mladi katolički Srbin iz Bosne, idealan mladić, 26 god.`.[45] Jednako treba dodati dva druga stranca, Ivine prijatelje i savremenike L. F. Edvardsa (Lovett F. Edwards), koji u svom predgovoru prevodu knjige (1944) kaže da je Ivo istovremeno i Srbin i Bosanac[46], te stalnog sekretara Švedske kraljevske akademije Osterlinga (Anders Österling), koji u svom govoru prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi, ističe da se je Ivo, kao mlad srpski student, priključio nacionalnom revolucionarnom pokretu, bio progonjen pa zatvoren 1914 na početku Prvog svetskog rata. Srpska književna kritika vidi Andrića kao srpskog književnika srpske avangarde i međuratnog modernizma 20. veka[47] i književnika koji je izrastao iz srpske književne tradicije [48] Bibliografija Ivo Andrić sa suprugom Milicom na vest o Nobelovoj nagradi (1961) Autor je brojnih eseja, zapisa i kritičkih osvrta o srpskim piscima, kao što su Simo Matavulj, Bora Stanković, Branko Radičević, Petar Kočić, koji se odlikuju dokumentarnošću, bogatstvom podataka i racionalnom analizom istorijskih i aktuelnih problema.[49] Ex Ponto, stihovi u prozi, 1918. Nemiri, stihovi u prozi, 1920. Put Alije Đerzeleza, 1920. Most na Žepi, 1925. Anikina vremena, 1931. Portugal, zelena zemlja, putopisi, 1931. Španska stvarnost i prvi koraci u njoj, putopisi, 1934. Razgovor sa Gojom, esej, 1936. Na Drini ćuprija, roman, 1945. Deca, zbirka pripovedaka Gospođica, roman, 1945. Travnička hronika, roman, 1945. Na Nevskom prospektu, 1946. Na kamenu, u Počitelju Priča o vezirovom slonu, 1948. Prokleta avlija, roman, 1954. Igra, 1956. O priči i pričanju, beseda povodom dodele Nobelove nagrade, 1961. Jelena, žena koje nema, pripovetka, 1963. Šta sanjam i šta mi se događa, lirske pesme, objavljene posthumno 1977. Omerpaša Latas, nedovršen roman, objavljen posthumno 1977. Na sunčanoj strani, nedovršen roman, objavljen posthumno Znakovi pored puta, knjiga, objavljena posthumno Sveske, knjiga, objavljena posthumno Dela Ive Andrića su prevođena na više od 50 jezika

Die Rechtphilosophie oder das naturrecht auf philosophisch-anthropologischer grundlage von Dr.Heinrich Ahrens Filozofija prava ili prirodno pravo na filozofsko-antropološkoj osnovi dr Hajnriha Arensa Život i rad Arens je bio sin menadžera imanja Karla Hajnriha Arensa i njegove supruge Lusi Kristijane Hut. Pohađao je Veliku školu u Volfenbitelu, a zatim je počeo da studira na Univerzitetu Georg-Avgust u Getingenu, gde se pridružio lokalnom bratstvu 1828. godine.[1] Njegov učitelj Karl Kristijan Fridrih Krauze postao mu je uzor. Arens je 1830. doktorirao svojim radom „De confoederatione germanica“. jur. doktorat. Na osnovu Krauseovih teza, Arens je pokušao da razvije nezavisno prirodno pravo koje je bilo prožeto socijalnom politikom, koju je pokušao da suprotstavi racionalnom zakonu prosvetiteljstva pod uticajem Kanta. Arens na kraju nije uspeo da ima trajni uticaj na njegov rad zbog nejasnih osnova[2], iako je tokom svog života postao veoma poznat u Francuskoj, Španiji i nekim zemljama Južne Amerike.[3] Zbog političke eksplozivnosti ovog posla, Arens se nije mogao nadati poslu u javnoj službi; Bundestag je video Arensa kao „agitatora“. Pošto je Arens pokrenuo Getingensku revoluciju januara 1831. zajedno sa svojim kolegama, advokatima Johanom Ernstom Arminijusom fon Raušenplatom i Karlom Vilhelmom Teodorom Šusterom, upozorenje je izgledalo gotovo proročansko. Upisan je u Crnu knjigu Centralne uprave Frankfurta (upis br. 8).[4] Pošto je za njim raspisana poternica, Arens je sa Raušenplatom pobegao u Brisel, a kasnije u Pariz. Od 1833. godine zarađivao je za život držeći predavanja i predavanja o nemačkoj filozofiji još od Kanta, a samo godinu dana kasnije prihvatio je imenovanje za vanrednog profesora filozofije na Univerzitetu u Briselu. Nakon političkih događaja Martovske revolucije, Arens je uspeo da se vrati u Nemačku 1848. Izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Frankfurta iz devete Hanoverske izborne jedinice u Holeu. Tamo je bio član Vestendhall frakcije. Takođe je radio u komisiji za nacrt ustava Rajha i Velikonemačkom ustavnom komitetu. Dve godine kasnije, Arens je otišao na Univerzitet Karl Franzens u Gracu kao profesor filozofskog prava i političkih nauka. Godine 1859. preuzeo je zvanje profesora praktične filozofije i politike na Univerzitetu u Lajpcigu. Kao predstavnik Lajpciškog univerziteta, bio je član prvog veća saksonskog državnog parlamenta 1863/64.[5] Oko 1873. Arens je dao ostavku na sve svoje funkcije i povukao se u privatni život. Ponovo se nastanio u Salzgiteru i tamo umro u 66. godini. Radovi (izbor) Cours de droit naturel. Pariz 1839. Teorija organske države na filozofsko-antropološkoj osnovi. Beč 1850. (njegovo nedovršeno kapitalno delo). Fihteova politička doktrina u njenom naučnom, kulturno-istorijskom i opštenacionalnom značaju. Govor na Fihteovoj proslavi na Univerzitetu u Lajpcigu. Veit, Leipzig 1862, urn:nbn:de:hbz:061:1-75330. Prirodno pravo ili pravna filozofija prema trenutnom stanju ove nauke u Nemačkoj. 2 sveske. 6. izdanje Beč 1870–1871. Pravna enciklopedija. Beč 1855–1857 (organski prikaz pravne i političke nauke). De confederatione Germanicae. Getingen 1830 (habilitacioni rad). Die Rechtphilosophie oder das naturrecht auf philosophisch-anthropologischer grundlage von Dr.Heinrich Ahrens Heinrich Ahrens (vollständiger Name: Julius Heinrich Ahrens) (* 14. Juli 1808 in Kniestedt bei Salzgitter; † 2. August 1874 in Salzgitter) war ein deutscher Rechtsphilosoph und Königlich Sächsischer Hofrat. Leben und Wirken Ahrens war der Sohn des Gutsverwalters Karl Heinrich Ahrens und dessen Ehefrau Lucie Christiane Huth. Er besuchte die Große Schule in Wolfenbüttel und begann anschließend an der Georg-August-Universität Göttingen zu studieren, wo er 1828 der ortsansässigen Burschenschaft beitrat.[1] Vorbild wurde ihm sein Lehrer Karl Christian Friedrich Krause. Bei diesem wurde Ahrens 1830 mit seiner Schrift „De confoederatione germanica“ zum Dr. jur. promoviert. Auf der Basis der Thesen Krauses versuchte Ahrens, ein eigenständiges sozialpolitisch durchdrungenes Naturrecht zu entwickeln, welches er dem kantianischen geprägten Vernunftrecht der Aufklärung gegenüberzustellen versuchte. Eine nachhaltige Wirkung seiner Arbeit blieb Ahrens aufgrund unklarer Grundlagen[2] letztlich versagt, obschon er in Frankreich, Spanien und einigen Ländern Südamerikas bereits zu Lebzeiten sehr bekannt wurde.[3] Der politischen Brisanz dieser Arbeit wegen konnte Ahrens aber auf keine Anstellung im öffentlichen Dienst hoffen; der Bundestag sah in Ahrens einen „Aufwiegler“. Da Ahrens im Januar 1831 zusammen mit seinen Kollegen, den Juristen Johann Ernst Arminius von Rauschenplat und Carl Wilhelm Theodor Schuster die Göttinger Revolution auslöste, schien die Warnung fast prophetisch. Er ist im Schwarzen Buch der Frankfurter Bundeszentralbehörde (Eintrag Nr. 8) eingetragen.[4] Da er steckbrieflich gesucht wurde flüchtete Ahrens zusammen mit Rauschenplat nach Brüssel und später nach Paris. Dort verdiente er sich ab 1833 seinen Lebensunterhalt mit Vorträgen und Vorlesungen über Die Deutsche Philosophie seit Kant. Bereits ein Jahr später nahm er einen Ruf als außerordentlicher Professor für Philosophie an die Universität in Brüssel an. Im Zuge der politischen Ereignisse der Märzrevolution konnte Ahrens 1848 wieder nach Deutschland zurückkehren. Vom neunten hannoverschen Wahlkreis in Holle wurde er als Abgeordneter in die Frankfurter Nationalversammlung gewählt. Dort war er Mitglied der Fraktion Westendhall. Zusätzlich arbeitete er im Ausschuß für den Entwurf der Reichsverfassung und dem Großdeutschen Verfassungsausschuß. Zwei Jahre später ging Ahrens als Professor der philosophischen Rechts- und Staatswissenschaft an die Karl-Franzens-Universität Graz. 1859 übernahm er eine Professur für praktische Philosophie und Politik an der Universität Leipzig. Als Vertreter der Leipziger Universität war er 1863/64 Abgeordneter der I. Kammer des Sächsischen Landtags.[5] Um 1873 legte Ahrens alle seine Ämter nieder und zog sich ins Privatleben zurück. Er ließ sich wieder in Salzgitter nieder und starb dort im Alter von 66 Jahren. Auszeichnungen Ritter des Königlich Sächsischer Verdienstordens Ritter des Kaiserlich Russischen Sankt-Stanislaus-Ordens 2. Klasse[6] Werke (Auswahl) Cours de droit naturel. Paris 1839. Organische Staatslehre auf philosophisch-anthropologischer Grundlage. Wien 1850 (sein unvollendetes Hauptwerk). Fichte’s politische Lehre in ihrer wissenschaftlichen, culturgeschichtlichen und allgemeinen nationalen Bedeutung. Festrede zur Fichtefeier an der Universität Leipzig. Veit, Leipzig 1862, urn:nbn:de:hbz:061:1-75330. Das Naturrecht oder die Rechtsphilosophie nach dem gegenwärtigen Zustand dieser Wissenschaft in Deutschland. 2 Bände. 6. Aufl. Wien 1870–1871. Juristische Encyklopädie. Wien 1855–1857 (eine organische Darstellung der Rechts- und Staatswissenschaft). De confoederatione Germanicae. Göttingen 1830 (Habilitationsschrift). u vezi ovog dela nema informacija na wikipediji ali po svim parametrima samtram da je ovo I izdanje štampano u Beču izuzetno redak primerak ako ne i jedini dobra kondicija knjige korica originalna sa tragovima krzanja po obodu pismo gotika 613 str. preuzimanje isključivo lično zbog značaja i vrednosti knjige u vezi bilo kakvih nedoumica, odgovaram na poruke