Pročitajte na vikipediji nešto više: https://hr.wikipedia.org/wiki/Gajret_%28%C4%8Dasopis%29 https://bs.wikipedia.org/wiki/Gajret_%28dru%C5%A1tvo%29 GAJRET ORGAN DRUŠTVA `GAJRET` KULTURNO BELETRISTIČKI ČASOPIS God. VIII. Broj 2. i 3. Sarajevo, 1. decembra 1921. Urednik: Šukrija Kurtović Format:24 x 16 cm Broj strana: Nastavljaju se na broj 1. - od 65 do 148 strane + 22 reklamne strane Islamska dionička štamparija u Sarajevu Naslovna sa slike, hrbat je da kažem oštećen u gornjem i donjem delu, ali ništa strašno ?.Pristojna očuvanost za časopis: iskrzanost i zacepljenost su normalne, sitnija oštećenja ako ih ima su neznatna.Nemam nekih posebnih zamerki, ali ako treba i sve da slikam može ako sajt dozvoli preko vibera, mejla...kako god Veliki broj listova je još uvek spojen što znači da nije ni čitano ! Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može i vrednosnim paketom -pitati za poštarinu... T1

Trotomno delo štampano u jednoj knjizi PRVA KNJIGA Ćerka Petra Velikog DRUGA KNJIGA Tajna Ermelina TREĆA KNJIGA Elisaveta i Fridrih Veliki radnja romana period između 1739-1760.god. redak,ako ne i jedini primerak vrlo malo izdanja prevedenih na srpski, pretpostavljam zbog same ekscentričnosti pisca, koji je pisao pod pseudonimima ( u daljem tekstu sa Wikipedije ) nepoznat izdavač i godina izdanja knjiga kompletna listovi dobro očuvani/kompaktni, bez tragova vlage, pisanja, cepanja i sl. naslovna oštećena, fali deo poslednjeg lista sa napomenom 487 strana manji format tvrde korice ( izbledele ) sigurno je prvo štampano izdanje u pitanju Леополд фон Захер-Мазох (нем. Leopold von Sacher-Masoch; 27. јануар 1836 — 9. март 1895) био је аустријски писац историјских романа и романа са темама из алтернативне сексологије. Писао је под псеудонимом, Шарлот Аранд и Зое фон Роденбах. По њему је назван појам у сексологији — мазохизам. Мазох је рођен у граду по имену Лемберг, данас Лавов, главном граду Краљевине Галиције и Лодомерије, која је у то време била краљевина у саставу Аустријског царства.[1] Почео је да учи немачки језик са 12 година. Студирао је право, историју и математику на Универзитету у Грацу, а после дипломирања вратио се у Лемберг где је постао професор. Почео је са писањем дела која су везана углавном за аустријску историју. Његове књиге су превођене на украјински, пољски, руски и француски језик. У Галицији његове књиге су веома читане и цењене. Његово најзначајније дело је Венера у крзну објављено 1870. године.[2] У роману описује сексуалне фантазије и фетише, везано за жене које су доминантне и које носе крзно. Касније, он је те своје фантазије радио са својим љубавницама и супругама. У Француској је био одликован крстом Легије части за свој допринос књижевности

OVAJ ARTIKAL NE ŠALJEM U INOSTRANSTVO ! 53165) Savremeno međunarodno pravo civilizovanih naroda na ruskom jeziku 1898 godina dva toma ukoričena u jednu knjigu , tvrd povez, format 16 x 22 cm , na pojedinom stranicama podvlačeno grafitnom olovkom , lako se može izbrisati , Том 1. [4], + XXVI + 434 strane Том 2. XII+ 618 + XXXL strana. Fjodor Fedorovič Martens (rođen kao Friedrich Fromhold Martens; 15. avgusta [27], 1845, Pernov, pokrajina Livonija - 6. (19.) juna 1909., Valk, pokrajina Livonija) - ruski međunarodni pravnik, autor temeljnog dela u oblasti međunarodne zakona „Savremeno međunarodno pravo civilizovanih naroda“ (1882.), diplomata, član Saveta Ministarstva spoljnih poslova Rusije (od 1881.), jedan od organizatora Haških mirovnih konferencija 1899. i 1907. sazvane na inicijativu cara Nikolaja II, potpredsednika Evropskog instituta za međunarodno pravo (1885), član „Stalnog arbitražnog suda“ u Hagu. Autor koncepta mirnog rešavanja međunarodnih sporova koji važi do danas Современное международное право цивилизованных народов , Ф. Мартенса , С. Петербург 1898. учебник по международному праву Федора Федоровича Мартенса. В 2-х томах. издание четвертое дополненное и исправленное . Том 1. [4], + XXVI + 434 стране Том 2. XII+ 618 + XXXL страна В конце XIX - в первой половине XX веков данный учебник был одной из самых известных в мире книг по международному праву. Он воспринимался не только в качестве учебного пособия для подготовки юристов, но и как выражение мнений по различным международно-правовым вопросам авторитетнейшего русского правоведа. Правоведы - современники Ф.Ф.Мартенса считали, что он сформировал этим своим учебником основы науки международного права в России. Оглавление : Том 1: Предисловие Предисловие к первому изданию Введение Основание международного права Определение понятия международного права История международных отношений и права Развитие науки международного права Задача и цель науки современного международного права Основные черты системы Пространство действия международного права Отношения международного права к другим юридическим и политическим наукам Источники международного права Кодификация начала международного права Часть общая Право международного общения Понятие и определение права международного общения Развитие идеи международного общения Основные начала права международного общения Основные задачи международного общения Организация международного общения Органы международного общения: конгрессы и конференции Субъекты международного права и международных отношений Государственная территория и пути международных сообщений Международные договоры Том 2 : Оглавление Из предисловия к первому изданию Предисловие Часть особенная О международном управлении и его органах Понятие и существо международного управления Особенный характер международного управления Право международного управления Субъект и объект права международного управления Органы международного управления Право посольства Право консульское Международное управление в сфере духовных, физических и экономических интересов народов Международное управление в сфере духовных интересов народов Международное управление в области физических и экономических интересов народов Международное управление в области правовых интересов подданных и народов Международное частное право Международное уголовное право Международное управление в области принудительного охранения интересов и прав подданных и народов Право международного принуждения и международных столкновений Право войны Право нейтралитета

MISLI O AVTONOMIJI Kao na slikama Fali prednja korica i naslovna je isečena kao što je prikazano Retko!!! Мисли о автономији Игњатовић, Јаков, 1822-1889 = Ignjatović, Jakov, 1822-1889 Издавање и производња - Нови Сад : Парна штампарија М. Димитријевића, 1886 Jakov Ignjatović (Sentandreja, 26. novembar(jk))/8. decembar(gk) 1822 — Novi Sad, 23. jun(jk))/5. jul(gk) 1889) bio je poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] Jaša Ignjatović[2] se rodio u Sentandreji na crkveni praznik `Prvozvani Andreja` 1822. godine (a ne 1824. kako je zapisano na njegovom portretu, rad Novaka Radonića).[3] Otac imenjak Jakov, ugledni građanin, varoški tutor koji je sina dobio pod stare dane, umro je šest godina kasnije.[4] Majka Ličanka, Kata od roda Barjaktarevića[5] (koji su promenili prezime u Jakovljević) umrla kada je Jaši bila nepuna godina. Tako je Jaša ostalo rano siroče, a po majčinom porodičnom nadimku, njega i brata su zvali `braća Tabordžije`. O njemu je vodio brigu ujak Đorđe Jakovljević, kod kojeg je prešao da živi. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, a gimnaziju (`latinsku školu`) u Sentandreji, Vacu, Ostrogonu i Pešti. Prava je slušao u Pešti, ali je zbog sukoba sa profesorima napustio univerzitet i dobrovoljno otišao u husare. Kasnije je završio prava u Kečkemetu, kao husar. Kratko vreme je bio advokat, i čim je izbila Mađarska revolucija (1848), uzeo je učešće na strani Mađara protiv Beča, zbog čega je, posle mađarske kapitulacije, morao prebeći u Beograd. Jakov Ignjatović U Beogradu je živeo kao novinar do 1850, a zatim je putovao po svetu. Bio je navodno oficir legionar u francuskoj kolonijalnoj vojsci u Alžiru.[6] Više puta se bavio u Carigradu, među Turcima. Pojavljuje se posle tri godine i otada vidno učestvuje u javnom životu vojvođanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1854—1856, zatim „narodni sekretar“ u Karlovcima. Kada je 1861. godine gradonačelnik postao Svetozar Miletić, sledili su za njim: Jaša kao veliki beležnik[7] i Zmaj kao podbeležniku varoški u Novom Sadu. Sa Đorđem Rajkovićem uređivao je 1862-63. Putnik: list za umnu i duševnu zabavu.[8] U periodu od 1863. do 1879. godine živeo je u Dalju, gde je radio kao advokat i službenik patrijaršijskog imanja mitropolije Gornjokarlovačke. Svoju privatnu biblioteku zaveštao je Srpskoj čitaonici u Dalju. Nakon izvesnog vremena koje je proveo u Temišvaru gde je uređivao `Temišvarski Glasnik`, skrasio se sasvim u Novom Sadu. Godine 1880. on je sa Đorđem Rajkovićem, urednik `Nedeljnog lista` u Novom Sadu. Kad je narodna stranka Svetozara Miletića povela zajedničku političku borbu sa Mađarima protiv Beča, Ignjatović je aktivno učestvovao u toj borbi i dva puta je biran za poslanika. Kad je narodna stranka napustila Mađare, Ignjatović, suprotno ogromnoj većini Srba u Vojvodini, ostaje dosledan prijatelj Mađara i pobornik srpsko-mađarskog sporazuma. Zbog toga je napadan kao mađaron i bio prinuđen da živi odvojeno od srpskog društva, sve do smrti. To je rđavo uticalo na njegov glas kao književnika. Podsmevao mu se u javnosti naročito Jovan Jovanović Zmaj u svom humorističkom listu Starmali 1879-1881. godine[9] Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. godine. Bio je takođe član Matice srpske u Novom Sadu i nosilac srpskog ordena Sv. Save.[10] Umro je u Novom Sadu juna 1889. godine `uoči Ivandana`, gde je i sahranjen na Uspenskom groblju. Njegovi potomci danas žive i rade u Pirotu. Grob Jakova Ignjatovića na Uspenskom groblju u Novom Sadu Književni radovi[uredi | uredi izvor] Na književni rad Jašin mnogo je uticao pisac Sima Milutinović `Sarajlija`. Svom uzoru je sročio pesmu 1838. godine Pesma Milutinoviću. Ignjatović je svoju književnu delatnost naročito razvio kad je došao za urednika „Letopisa“. Zajedno sa Đurom Jakšićem spada u red najistaknutijih romantičara u srpskoj književnosti.[11] Kao pisac Ignjatović je prolazio izvesne mene, tragajući za svojim idealom. Počeo je sa romantizmom, da bi završio kao realista.[12] On je tako napisao više patriotsko-istorijskih romana i pripovedaka, koji su se sviđali ondašnjoj srpskoj publici, ali koji prema kritičarima nemaju prave književne vrednosti [13] Takvi su istorijski romani: Đurađ Branković (prvenac, 1855)[14] Kraljevska snaha i nedovršeni Deli - Bakić; pripovetke: „Krv za rod“ i „Manzor i Džemila“. Mnogo je obimniji i znatniji njegov rad na socijalnom romanu. On je tvorac realističkog društvenog romana kod Srba. Najbolji su mu romani: Čudan svet, Vasa Rešpekt, Večiti mladoženja, Stari i novi majstori i poslednji i najobimniji Patnica. I u ostalim svojim romanima i pripovetkama Ignjatović slika savremeni život srpskog društva u Vojvodini, ali u njima, pored realističkog prikazivanja, prevlađuje humoristički i avanturistički elemenat, osobito u romanima „Trideset godina iz života Milana Narandžića“ i Trpen spasen (nedovršen, u „Srbadiji“, a prerađen u dramu „Adam i berberin“). Dela[uredi | uredi izvor] Naslovna strana istorijskog romana Đurađ Branković (1859) Đurađ Branković, Sremski Karlovci 1858; Milan Narandžić, I—II, Novi Sad 1860—63, (II izd. Beograd 1900); Čudan svet, Novi Sad 1869; Dela Jakova Ignjatovića, I, Novi Sad 1874, i II Temišvar 1878; Uveo listak, Novi Sad 1878; Adam i berberin prvi ljudi, Novi Sad 1881; Stari i novi majstori, Novi Sad 1883; Patnica, I—III, Novi Sad 1888, (II izd. Beograd 1936); Večiti mladoženja, Beograd 1910; Vasa Rešpekt, Beograd 1913; Dela, I—II, Beograd 1932—35); Odabrana dela, I—VIII, Novi Sad 1948—53); Odabrana dela, I—II, Novi Sad i Beograd 1959 i 1969; Memoari, Beograd 1966: Odabrana dela, I—XIV, Novi Sad 1985.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Povez popustio, sve ostalo u redu. Kraljevsko Visoko i samostan sv. Nikole / Julijan Jelenić 1096. Prvo Izdanje! Julijan Jelenić (Riječani, Modriča, 29. kolovoza 1877. – Zagreb, 5. kolovoza 1931.)[1] bio je hrvatski i bosanskohercegovački povjesničar i pisac. Životopis Osnovnu školu završio je u Modriči i Tolisi, gimnaziju u Gučoj Gori. Nakon novicijata u Fojnici, stupio je u franjevački red 1903. godine. Filozofsko-teološki studij završio je u Kraljevoj Sutjesci i Budimpešti, gdje je 1908. godine doktorirao disertacijom De pattarenis Bosnae. Intenzivno je proučavao prošlost Crkve, franjevačkog reda, djelovanje istaknutih pojedinaca crkvenog, kulturnog i društvenog života. Predavao je na Franjevačkoj bogosloviji u Livnu i u Sarajevu. Od 1919. profesor je na Sveučilištu u Zagrebu Bio je izvrstan poznavatelj ne samo naše već i svjetske povijesti. Pisao je studije, članke, rasprave, prikaze i ocjene knjiga. Njegov opus broji više od tri stotine bibliografskih jedinica samostalnih djela. JELENIĆ, Julijan (Marko), povjesničar (Riječani kraj Modriče, 29. VIII. 1877 — Zagreb, 5. VIII. 1931). Gimnaziju završio u Gučoj Gori 1898, filozofsko teološki studij pohađao 1899–1901. u Kraljevoj Sutjesci i 1901–05. u Budimpešti, gdje je položio rigoroze iz biblijskih znanosti 1904, bogoslovnih studija 1906, pastoralne i moralne teologije 1907. i svetoga bogoslovlja 1908. čime je postignuo doktorat iz teologije obranivši tezu De Patarenis Bosnae. Za svećenika zaređen 1903. Predavao je dogmatiku, crkvenu povijest i crkveno pravo u Franjevačkoj teologiji u Livnu 1905–09. i Sarajevu 1909–19. te crkvenu povijest na Bogoslovnom fakultetu u Zagrebu 1919–31. Dužnost rektora Teologije u Sarajevu obnašao je 1910–19, 1910. izabran je za definitora Provincije Bosne Srebrene, a u Zagrebu je bio dekan Bogoslovnoga fakulteta 1921–22. i 1927–28. Bio je i politički aktivan, u početku proaustrijski orijentiran vidio je Habsburšku Monarhiju kao okvir za BiH ujedinjenu s Hrvatskom, a poslije se u promijenjenim političkim okolnostima priklonio jugoslavenskoj opciji. S obzirom na povijesnu ulogu franjevaca u BiH držao je da se svećenstvo treba brinuti za dobro Crkve i države, ali da u politici ne bi smjelo prelaziti određene granice. U strahu od protuvjerskoga djelovanja držao je neprihvatljivim da se svećenstvo isključi iz politike i zagovarao tezu da ono mora »stupiti u aktivne i pasivne izbore, te dostojno zastupati Crkvu i narod«. Kao povjesničar proučavao je uglavnom crkvenu povijest, napose prošlost Franjevačkoga reda na širem području nekadašnje Bosanske vikarije. Objavio je više od 300 studija, članaka, rasprava, prikaza, osvrta, nekrologa i poučnih tekstova. Posebnu pozornost poklanjao je izvornoj građi, napose nastaloj u bosanskim franjevačkim samostanima, te je u Glasniku Zemaljskog muzeja u BiH priredio i tiskao Izvore za povjest kulturnoga rada bosanskih Franjevaca (1912–13), Ljetopis fra Nikole Lašvanina (1914–15), Necrologium Bosnae Argentinae. Prema kodeksu franjevačkog samostana u Kr. Sutjesci (1916), Ljetopis franjevačkog samostana u Kreševu (1917), Dva ljetopisa Bosne Srebrene (1918), Ljetopis franjevačkog samostana u Kr. Sutjesci (1923–27), Spomenike kulturnoga rada bosanskih franjevaca 1835–1878 (1941–43) i 1918. u Starinama Spomenike kulturnoga rada bosanskih franjevaca (1437–1878). Ti kao i neki drugi Jelenićevi radovi objavljeni su i kao posebni otisci. Surađivao je u novinama, časopisima i prigodnim zbornicima Franjevački glasnik (1899–1901; Serafinski perivoj, 1903, 1906, 1908–13; Naša misao, 1914–16, 1919; Franjevački vijesnik, 1927–30, 1932), Osvit (1904), Prosvjeta (1906), Hrvatski dnevnik (1908), Školski vjesnik (1909), kalendar Napredak (1911, 1916–17), Glasnik Zemaljskog muzeja u BiH (1912–18, 1923–27, 1930, 1941–43), Hrvatska (1912), Bullettino di archeologia e storia dalmata (1913), Luč (1913–14), Obzor (1913, 1927–28), Hrvatska narodna zajednica (1915, 1918), Dušobrižnik (1916), Jedro (1916), Nastavni vjesnik (1918–19), Novine (1918), Starine (1918), Katolički list (1920, 1922–24, 1926, 1928), Ljetopis JAZU (1920–21), Vedre hrvatske duše (1922–23; Hrvatska duša, 1923), Bogoslovska smotra (1923, 1926–27), Godišnjak Sveučilišta Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu (1924/25–1928/29), Narodna enciklopedija (1925–29), Narodna starina (1925), Znameniti i zaslužni Hrvati (1925), Nova revija (1926), Kršćanska škola (1927), Šišićev zbornik (1929), Croatia sacra (1931). Okušao se i kao prevoditelj s mađarskoga objelodanivši 1913. djelo F. Kajzera Mali vođa hodočasnika. U rukopisu je ostavio više radova; dovršeni su Ljetopis fra Andrije Šipračića, zvanog Dubočanina (iz XVII. stoljeća), Povijest Hristove crkve, 4. sv. i Spomenici kulturnog rada franjevaca Bosne Srebreničke (drugi dio), a nedovršeni Kultura i bosanski franjevci, 3. sv., Bio-bibliografija franjevaca Bosne Srebreničke, 2. sv. i Postanak i razvoj franjevačkih bogoslovnih studija. Bio je urednik Serafinskoga perivoja (1908–13) i Naše misli (1914–16) te član odbora pučkoga sveučilišta (od 1921), potpredsjednik Hrvatske bogoslovne akademije i dopisni član JAZU (1931). DJELA: Kraljevsko Visoko i samostan sv. Nikole. Sarajevo 1906. — De Patarenis Bosnae. Sarajevii 1908. — Kultura i bosanski franjevci, 1–2. Sarajevo 1912–1915 (pretisak 1990). — Povijest Hristove crkve, 1–3. Zagreb 1921–1928, 1931². — Bio-bibliografija franjevaca Bosne Srebreničke, 1. Zagreb 1925. — Spomenici kulturnoga rada franjevaca Bosne Srebreničke. Mostar 1927. — Pravopisna rasprava između dra. Tome Košćaka i dra. fra Grge Čevapovića. Prilog povijesti hrvatskoga pravopisa. Zagreb 1930. — Potpunija bibliografija te literatura do 1976. u: B. Ćorić, Bibliografija radova Julijana Jelenića. Godišnjak Instituta za jezik i književnost u Sarajevu, 8(1979) str. 379–407. LIT.: (Osvrt na Kraljevsko Visoko i samostan sv. Nikole): Prosvjeta, 14(1906) 17, str. 549–550. — (Osvrt na De Patarenis Bosnae): Hrvatska straža, 6(1908) str. 593–594. — (Osvrti na Kultura i bosanski franjevci, 1–2): N. Andrić, Serafinski perivoj, 26(1912) 11, str. 181–184; 12, str. 200–212. — J. Milaković, Hrvatski dnevnik, 7(1912) 223, str. 2–3. — S. Ritig, Bogoslovska smotra, 3(1912) str. 450. — (F. Bulić), Bullettino di archeologia e storia dalmata, 36(1913) str. 84. — J. Dujmušić, Südslavische Revue, 2(1913) 3, str. 59–61. — I. Gavrić (I. G.), Vrhbosna, 27(1913) 6/7, str. 111–112. — P. Kolendić, Bosanska vila, 28(1913) 2, str. 31–32. — A. G. Matoš (A. G. M.), Obzor, 54(1913) 238, str. 1–2. — M. Zjalić, Sv. Cecilija, 7(1913) 5, str. 77–78. — (Osvrti na Ljetopis fra Nikole Lašvanina): H. Kreševljaković, Nastavni vjesnik, 24(1915–16) 10, str. 699–701. — A. Donković (Donković), Glasnik biskupija bosanske i srijemske, 44(1916) 9, str. 63–64. — B. Inhof, Vrhbosna, 30(1916) 7/8, str. 104–106. — E. Matić (N. Jenko), Novine (Zagreb), 3(1916) 102, str. 3–4; 103, str. 3–4. — H. Kreševljaković (H. K.): Tri nove knjige dra Jelenića. Sarajevski list, 39(1916) 115, str. 1–2; 116, str. 2–3. — (Osvrt na Necrologium Bosnae Argentinae): (G.), Hrvatski dnevnik, 12(1917) 102, str. 2. — (Osvrti na Ljetopis franjevačkog samostana u Kreševu): A. Buljan (Dr. A. B.), Vrhbosna, 32(1918) 8/9, str. 112. — E. Matić (Na. Jen.), Novine, 5(1918) 99, str. 2. — V., Hrvatska narodna zajednica, 6(1918) 4, str. 59–60. — S. Blažeković: Dr. Fra Julijan Jelenić. Hrvatska prosvjeta, 6(1919) str. 185–190. — (Osvrti na Povijest Hristove crkve, 1–3): F. Binički, Hrvatska prosvjeta, 9(1922) 7/8, str. 191–192; 9/10, str. 234–238. — G. Cvitanović, Nova revija, 1(1922) 1, str. 81–83; 3(1924) 3, str. 279. — F. Kovačić, Časopis za zgodovino in narodopisje (Maribor), 17(1922) str. 105–106. — J. Marić (Marić), Katolički list, 73(1922) 22, str. 262–266; 78(1926) 23, str. 318–319; 24, str. 336–339; Bogoslovska smotra, 11(1923) 2, str. 99–106; 14(1926) str. 361–369. — M. Pavić, Glasnik biskupija bosanske i srijemske, 50(1922) 10, str. 83–84. — I. Zorè, Bogoslovni vestnik (Ljubljana), 3(1923) str. 292–296. — I. Hergešić (Ivo H.), Obzor, 65(1924) 254, str. 1. — J. Šimrak, Kršćanska škola, 29(1926) 1/2, str. 21–23; Hrvatska straža, 3(1931) 129, str. 4. — O. Knezović, Franjevački vijesnik, 35(1928) 6, str. 190–191. — R. Rogošić, Nova revija, 7(1928) 2, str. 194–195. — (Osvrti na Biobibliografiju franjevaca Bosne Srebreničke): B. Inhof, Nastavni vjesnik, 34(1925–26) str. 248–251. — J. Turk, Bogoslovni vestnik, 6(1926) str. 257–258. — J.: 50-godišnjica dra fra Julijana Jelenića. Franjevački vijesnik, 34(1927) 12, str. 256–257. — (Osvrt na Ljetopis franjevačkog samostana u Kraljevoj Sutjesci): B. Badrov, Franjevački vijesnik, 34(1927) 8, str. 179–180. — (Osvrti na knj. Spomenica kulturnog rada franjevaca Bosne Srebreničke): R. Rogošić (Rr.), Nova revija, 7(1928) 2, str. 198–199. — J. Turk, Bogoslovni vestnik, 9(1929) str. 306–307. — (Osvrt na Problem dolaska franjevaca u Bosnu i osnutka Bosanske vikarije): M. Barada, Starohrvatska prosvjeta, NS 2(1928) 1/2, str. 160–163. — (Prigodom 30-godišnjice književnog rada): S. Ilijić, Obzor, 70(1929) 103, str. 2. — K. Ivić, Franjevački vijesnik, 36(1929) 5, str. 142–148. — H. Makvić, Katolički list, 80(1929) 18, str. 233–235. — F. Šišić: Dr. Julijan Jelenić. Ljetopis JAZU, 1930–31, 44, str. 101–102. — (Nekrolozi): Hrvatska straža, 3(1931) 177, str. 4, 178, str. 3; Jutarnji list, 20(1931) 7009, str. 6; Katolički list, 82(1931) 33, str. 401–404; Nova revija, 11(1931) 5/6, str. 435–436; Obzor, 72(1931) 179, str. 3; Vrhbosna, 45(1931) 7/8, str. 120; Croatia sacra, 2(1932) 2, str. 150–151; Kalendar sv. Ante, 7(1932) str. 145. — Ć. Iveković, Godišnjak Univerziteta Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu, 1929/30–1932/33, str. 5–15. — R. Drljić (R. D.), Franjevački vijesnik, 38(1931) 9, str. 259–265. — G. Gavranić, Ibid., str. 257–258. — P. Grgec (P. G.), Hrvatska straža, 3(1931) 181, str. 4; Seljačke novine, 14(1931) 33, str. 4. — A. Kotlarski, Katolički list, 82(1931) 34, str. 415–417. — D. M., Pregled, 5(1931) VII/93, str. 219–220. — A. Živković, Bogoslovska smotra, 19(1931) str. 406–408. — T., Napredak, kalendar, 21(1932) str. 211–212. — V. Novak (V. N), Jugoslovenski istorijski časopis (Ljubljana—Zagreb—Beograd), 1(1935) 1/2, str. 261–262. — H. Kreševljaković: Dva Bošnjaka povjesničara. Narodna starina, 10(1931) 26, str. 273–277. — Spomenica Franjevačke klasične gimnazije u Visokom. Beograd 1932, 75–83, 187–191. — R. Drljić: Refleksije o životu i radu dra fra Julijana Jelenića. Dobri Pastir, 23(1973) 1/4, str. 303–306. — S. Džaja: Povijesno-kulturne odrednice Jelenićevih doprinosa jezičnoj i književnoj baštini Bosne i Hercegovine (s bibliografijom). Godišnjak Instituta za jezik i književnost u Sarajevu, 3–4(1974–75) str. 183–195. — M. Karamatić: Povijesno-kulturni okviri Jelenićeve historiografije i njegovi pogledi na neke probleme tadanjeg vremena. Jukić, 5–6(1975–76) str. 140–147. — B. Ćorić: Književnopovijesne odlike djela Kultura i bosanski franjevci J. Jelenića. Godišnjak Instituta za jezik i književnost u Sarajevu, 8(1979) str. 9–35. — A. Kovačić: Značajan bio-bibliografski rukopis. Bibliotekarstvo, 28(1982) str. 45–46. — M. Karamatić: Fra Julijan Jelenić – život i djelo. U: J. Jelenić, Kultura i bosanski franjevci, 1. Sarajevo 1990², str. V–XXVIII. — A. S. Kovačić: Biobibliografija franjevaca Bosne Srebrene. Sarajevo 1991. — D. Lovrenović: Fra Julijan Jelenić, Kultura i bosanski franjevci. Bosna Franciscana, 10(2002) 17, str. 236–243.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Momčilo Nastasijević, Iz tamnog vilajeta, izdanje S.B. Cvijanovića, Beograd, 1927. I izdanje !! Momčilo Nastasijević (Gornji Milanovac, 6. oktobar 1894 — Beograd, 13. februar 1938) je bio srpski pesnik koji je pripadao modernim tendencijama u srpskom pesništvu između dva rata. Momčilo Nastasijević je rođen u Gornjem Milanovcu 1894. godine u porodici Nastasijević koja je dala nekoliko umetnika.[1]Osnovnu školu je učio u Gornjem Milanovcu, zatim u Čačku, da bi je završio u Beogradu, gde kasnije studira francuski jezik i književnost. Za vreme Prvog svetskog rata ponovo živi u Milanovcu. Posle rata, cela porodica se seli u Beograd, a Momčilo nastavlja studije i živi u krugu pesnika i prijatelja zainteresovanih za umetnost. Godine 1923. provodi leto u Parizu, pomoću ferijalne stipendije. Po završenim studijama radi u Beogradu kao gimnazijski profesor i na tom poslu ostaje do svoje smrti. Sa objavljivanjem svojih dela počinje kasnije nego njegovi generacijski drugovi Rastko Petrović, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović i drugi. Piše sporo, razvija se, eksperimentiše. Odsustvuje iz javnog života i sa godinama se sve više usamljuje. Godine 1932. objavljuje svoju prvu pesničku zbirku „Pet lirskih krugova“, koja odjekuje u užim čitalačkim krugovima, a u antologijama poezije toga vremena zastupljen je obično sa po samo jednom pesmom. Krhke građe, Nastasijević oboleva od tuberkuloze i umire 1938. u četrdeset četvrtoj godini života.[2] Godinu dana posle njegove smrti, njegovi prijatelji izdaju celokupna dela: Pesme, Rane pesme i varijante, Hronika moje varoši, Iz tamnog vilajeta, Rane priče, Drame, Muzičke drame, Misli i Eseji. Ni ovo izdanje nije afirmisalo Momčila Nastasijevića u široj javnosti.[2] Kasnije se o Nastasijeviću ponovo govori, ali se ni danas (2010. godine) ne može reći da je omiljen i opštepoznat pesnik, kao ni da je potpuno otkrivena njegova veličina i značaj. Slavista Robert Hodel je načinio i preveo izbor njegovih dela na nemački jezik, knjigu pod nazivom „Sind Flügel wohl“ objavio je izdavač Leipziger Literaturverlag.[3] Pesme su štampane dvojezično, a osim poezije uključena su i dva prozna dela samo na nemačkom jeziku.[4] Pesništvo Fotografija Momčila Nastasijevića sa pasoša Članska karta P. E. N.-a Momčila Nastasijevića Momčilo Nastasijević je pesnik koji se pojavio, razvio i umro između dva svetska rata.[2] U svojim shvatanjima poezije Nastasijević je dužnik simbolistima. Osnovni pojam njegove poetike, „rodna“ ili „maternja“ melodija, proizlazi iz simbolističkog shvatanja muzike kao bića poezije. U traganju za tom melodijom pesnik proniče s onu stranu pojava i dolazi u neposredan dodir s onim što je neizrecivo, tajanstveno, mistično. Maternja je melodija, pre svega, zvuk izvornog, arhaičnog jezika, u našem slučaju to je, s jedne strane, melodija jezika narodne pesme, a s druge, srednjovekovnih tekstova. Na ovoj tački Nastasijevićeva neosimbolistička zaokupljenost muzikom i neizrecivim ukršta se s ekspresionističkom težnjom k neposrednom i praiskonskom. Ogroman rad uložio je Nastasijević dok je stigao do svojih Lirskih krugova i dok je bio zadovoljan njima. Isprobavao je sva moguća sazvučja među rečima srpskog jezika, sve prelive smisla i različite odnose verbalnih znakova. Njegova konciznost, kao osobenost njegovog pesničkog idioma, nije proizvod nekakve ćudljivosti ili proizvoljnog opredeljenja, već je izraz borbe protiv mana u koje upadaju oni koji poeziju pišu olako.[2] U pesničkom jeziku Momčila Nastasijevića jednosložne reči su vrlo česte, i to ne slučajno. `U zvuku jednosložne reči, bez obzira na prirodu samoglasnika, uvek ima nečeg odsečnog, tvrdog i kao silom otkinutog iz neke celine. Top, smeh, huk, lav, hir, vrt.` Kao da Nastasijević namerno izaziva nejasnost u značenju reči, ali on to čini prvenstveno zbog toga da jasno značenje reči ne bi potisnulo značenja zvuka i ritma. Pesnik nastoji da nađe jedan osobeni zvuk i jedan osobeni ritam za svako pesničko kazivanje. U njegovoj poeziji nije zastupljen samo paradoks značenja reči, nego i paradoks zvukova reči; postoje protivrečni odnosi između reči i ćutanja (kao osnovnog), između svetlosti i tame, dobra i zla, postojećeg i nepostojećeg, živog i neživog. Pri tome, Nastasijević se klonio savremenog jezika, u težnji da stvori pesnički jezik u kojem bi bila sadržana prošlost u kojoj je čovek možda bio bliži sebi i Bogu. `Nastasijevićeva borba sa rečima bila je izuzetno teška, jer je to bila i borba sa ćutanjem.`[5] Nastasijević, koga je Vinaver nazvao svecem srpskoga jezika i srpskoga književnog izraza, naslućivao je stalni tok tajnih i tajanstvenih sila, trudeći se da u sklad dovede slutnju (koja nije od ovoga sveta) sa razložnim saznanjem, i mireći istinu duha sa istinom svakidašnjice, odnosno utvrđujući njihovu istovetnost. `On je snevao svoju javu, on je kontrolisao svoj san.`[6] Ciklusi Nastasijevićev pesnički opus obuhvata sedam lirskih krugova jedne zbirke stihova: Jutarnje, Večernje, Bdenja, Gluhote, Reči u kamenu, Magnovenja i Odjeci. Jutarnje, prvi ciklus, izražava način na koji se pesnik vezuje za spoljni svet, ono što u njemu voli: mirise, podneblje, glasove sela i život prirode. To je veoma aromatična poezija, prelivena rodnim zvucima i bojama, setna na jedan tradicionalan, arhaičan način; nežna. Večernje su nastavak jutarnjih prizora, koji u večernjem ruju postaju setniji, manje opipljivi. Realnost nije sasvim jasno omeđena i nagoveštava se smrt. U Bdenjima, preokupacija dekorom i sentimentom iz prethodnih ciklusa ustupa mesto velikim pesnikovim temama. Njegova mašta i izraz sazreli su da definišu ideje i osnove odnosa postojanja. Izraz postaje gušći, reči je manje, pesme postaju apstraktnije ali i neposrednije. Njegova metafizička iskustva dobijaju jasne formulacije i izražavaju patnju zbog surovosti neposredne egzistencije. Gluhote su ciklus od deset pesama u kojima redukcija ukrasnih i eksplikativnih elemenata dovodi do semantičke napregnutosti, do pesme koja pokazuje shematsku ogoljenost zamisli. Reči u kamenu su ciklus sačinjen od četrnaest pesama i one predstavljaju viziju koja ujedinjuje selo i grad; apokaliptične drhtaje; sagledavanje nesavladivih ličnih razdiranja; i pokazivanje onih delova sudbine u kojima je čovek zavisan od čoveka. Magnovenja su zbir pojedinačnih pesama složenije strukture, koje su iznutra podeljene na odeljke, tako da svaka pesma podseća u malom na strukturu Reči u kamenu.[2] Odjeci, poslednji ciklus, pun je reminiscencija. Ponovo se oseća čar opipljivih stvari, atmosfera pejzaža i naziranja starinskih enterijera. Nastasijević, Momčilo, srpski književnik (Gornji Milanovac, 6. X. 1894 – Beograd, 13. II. 1938). Diplomirao francuski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1920), potom radio kao gimnazijski profesor. Od 1922. pisao pjesme, pripovijetke, eseje i drame. Objavio zbirku pjesama Pet lirskih krugova (1932), koja se odlikuje originalnim stilom i neobičnim jezičnim oblicima. U pripovijetkama prevladavaju teme srednjovjekovnih apokrifa, legendi i narodnih bajki (Iz tamnog vilajeta, 1927). Pisao je i drame u stihovima i prozi, od kojih je za života objavio Međuluško blago (1927); drame Đurađ Branković, Kod Večite slavine, Gospodar-Mladenova kći, Nedozvani objavljene su mu posmrtno (Celokupna dela, I–IX, 1938–39). tags: avangarda, Rastko Petrovic, Isidora Sekulic, Milos Crnjanski, albatros, Stanislav Vinvaver, ekspresionizam, nadrealizam, Vasko Popa

Balanser ili balans board je slično twisteru namenjen za vežbe zagrevanja, za vežbanje kukova, vežbanje donjih trbušnjaka, donjeg dela le|a, kao i za vežbanje agilnosti i eksplozivnosti. Balanser za razliku od twistera koji se pomera 2D (pravac kazaljke na satu i suprotno) može da se pomera 3D. Sa balanserom na drugačiji način radite vežbe u odnosu na twister. ^etiri opruge omogućavaju čak i blago stepovanje i mnoge druge korisne vežbe. Sistem sa četiri opruge daje mnogo lepši osećaj prilikom balansiranja u odnosu na balans daske koje imaju drveno poluloptasto dno. Iron balanser je namenjen za amatersko, poluprofesionalno i profesionalno vežbanje. Iron balanser je napravljen bez plastičnih delova sa četiri čelične opruge i sa gumenom navlakom preko drvene balansirajuće ploče od 20mm, i može da se koristi kako u kućnim uslovima tako i u teretanama, sportskim i aerobik klubovima.Iron Vam nudi 4 varijante balanser-a:1. ) BALANSER (BL-1) basic varijanta (bez rukohvata). . . . . . . . . . .  cena: 7500din.2. ) BALANSER+ (BL-2) sa podešavajućim rukohvatima. . . . . . . . . . cena: 9900din.3. ) DUPLI BALANSER (BL-3) namenjen sport. klubovima. . . . . . . . cena: 10700din.4. ) TWISTER &BALANSER (T&B) najčešći izbor sport. klubova. .  cena: 10700din.Prilikom vežbanja sa balanserom obratiti pažnju prilikom vežbanja (naročito kod osnovne varijante) da se pravilno održava ravnoteža (sa oprezom se popeti na gumiranu balansirajuću ploču), da se pokreti ne izvode naglo većda se balansiranje postepeno ubrzava. Kod osnovnog modela (BL-1) savetujemo pridržavanje rukama (ili rukom) za švedske lestve ili za čvrst oslonac na zidu. Intenzitet i ugao prilikom "balansiranja" ili "stepovanja" možeteodrediti i sami (kao i vreme vežbanja) ali se uvek preporučuje da se posavetujete sa trenerom ili lekarom. Boju balansera (bela, žuta, orange, crvena, pink, zelena, plava, silver i crna (guma je uvek crna)) možeteizabrati po želji i uklopiti sa bojama kluba ili prostorije.Za dostavu i račun potrebni:    Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193  O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Balanser ili balans board je slično twisteru namenjen za vežbe zagrevanja, za vežbanje kukova, vežbanje donjih trbušnjaka, donjeg dela le|a, kao i za vežbanje agilnosti i eksplozivnosti. Balanser za razliku od twistera koji se pomera 2D (pravac kazaljke na satu i suprotno) može da se pomera 3D. Sa balanserom na drugačiji način radite vežbe u odnosu na twister. ^etiri opruge omogućavaju čak i blago stepovanje i mnoge druge korisne vežbe. Sistem sa četiri opruge daje mnogo lepši osećaj prilikom balansiranja u odnosu na balans daske koje imaju drveno poluloptasto dno. Iron balanser je namenjen za amatersko, poluprofesionalno i profesionalno vežbanje. Iron balanser je napravljen bez plastičnih delova sa četiri čelične opruge i sa gumenom navlakom preko drvene balansirajuće ploče od 20mm, i može da se koristi kako u kućnim uslovima tako i u teretanama, sportskim i aerobik klubovima.Iron Vam nudi 4 varijante balanser-a:1. ) BALANSER (BL-1) basic varijanta (bez rukohvata). . . . . . . . . . .  cena: 7500din.2. ) BALANSER+ (BL-2) sa podešavajućim rukohvatima. . . . . . . . . . cena: 9900din.3. ) DUPLI BALANSER (BL-3) namenjen sport. klubovima. . . . . . . . cena: 10700din.4. ) TWISTER &BALANSER (T&B) najčešći izbor sport. klubova. .  cena: 10700din.Prilikom vežbanja sa balanserom obratiti pažnju prilikom vežbanja (naročito kod osnovne varijante) da se pravilno održava ravnoteža (sa oprezom se popeti na gumiranu balansirajuću ploču), da se pokreti ne izvode naglo većda se balansiranje postepeno ubrzava. Kod osnovnog modela (BL-1) savetujemo pridržavanje rukama (ili rukom) za švedske lestve ili za čvrst oslonac na zidu. Intenzitet i ugao prilikom "balansiranja" ili "stepovanja" možeteodrediti i sami (kao i vreme vežbanja) ali se uvek preporučuje da se posavetujete sa trenerom ili lekarom. Boju balansera (bela, žuta, orange, crvena, pink, zelena, plava, silver i crna (guma je uvek crna)) možeteizabrati po želji i uklopiti sa bojama kluba ili prostorije.Za dostavu i račun potrebni:    Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193  O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Cena kombinacije: 13300 din (dostava je 1000din. ) (otkup + poštarina = 14300din)Dvoručna šipka za tricepse za 70kg tegova 1 kom.+ dvoručna EZ šipka za bicepse za 70kg tegova – 1 kom.+ jednoručne šipke do 20kg tegova - 2 kom.+ tegovi od 5kg – 14 kom, 1.5 kg - 4 kom.(ukupna masa diskova 76 kg)Uz dvoručne šipke se besplatno dobijaju po 2 kontraopruge.Uz jednoručne šipke se besplatno dobijaju po 2 stezača za šipke.Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodajeKljučne reči: EZ šipke za dizanje tegova, kriva šipka za bicepse, Krive šipke za dizanje tegova, EZ kriva šipka za biceps, ez sipka cena, ez sipka prodaja, Olimpijska šipka, olimpiske sipke, prodaja , kriva šipka za tegove , kriva šipka za bicepse , kriva šipka za vežbanje , kriva šipka za dizanje tegova kriva šipka za tegove , kriva šipka za bicepse , kriva šipka za vežbanje , kriva šipka za dizanje tegova , Tegovi, tegovi za bodi bilding, tegovi za bodibilding, tegovi za bodybuilding, plasticni tegovi, tegovi plastici, jeftini tegovi, tegovi jeftini, kvalitetni tegovi, tegovi kvalitetni, tegovi za vežbanje, disk tegovi, tegovi diskovi, tegovi za šipku, tegovi sa šipkom, tegovi i šipka, tegovi okrugli, tegovi pločasti, pločasti tegovi, tegovi kao diskovi, tegovi u obliku diska, disk tegovi, tegovi punjeni peskom, tegovi sa peskom, šipka za tegove, šipka za vežbanje, šipka sa ručicama, tegovi za benč, tegovi za skvat vežbe, tegovi za čučnjeve, tegovi za mrtvo dizanje, tegovi cene, tegovi prodaja

BOMBER SPOD& MARKER AB 12'  3,6M  5LBS  50MM - 12980,00 dinBOMBER SPOD& MARKER AB 12'6''  3,8M  5LBS  50MM - 13260,00 dinSnažni štapovi sa bankom napravljenim od 30T HM karbona, sposobni da ponesu teške rakete na željenu daljinu uz minimalan napor ribolovca. Crossover Carbon tehnologija je primenjena na celoj dužini banka, što rezultira brzom i progresivnom akcijom sa ultra-fast "ST" Special Taper vršnom sekcijom. Ovo čini štap značajno krućim i eliminiše nepravlian let rakete ili markera, čime se povećava preciznost i daljina zabačaja. Opremljeni su sa HDPS držačem mašinice koji čvrsto drži mašinicu čak i pri najagresivnijim zabačajima i super strong SIC trostopalnim provodnicima od kojih je prvi veličine 50mm. Japanska skupljajuća traka koja se nalazi na donjem delu ručke obezbeđuje siguran i udoban hvat. ST Specialni taper za brzu i progresivnou akcijuCrossover Carbon TechnologyHDPS držač mašiniceSIC super light 50mm provodnici Kod Dužina (m) Sekcija Težina bacanja (lb) Težina (gr)57223 3.60 2 5 37057224 3.84 2 5 380Rok isporuke 1-3 radna dana.  Pogledajte našu sasomange radnju, u kome se nalazi kompletna ponuda. Kontakt za poručivanje 060/0407907 Mitar Informacije Dostava za JEDAN SAT (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 150din + 50 din po predjenom kilometru - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 5000 din (BEOGRAD) Dostava u ISTOM DANU (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 300 din fiksno bez dodatnih troskova - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 4000 din (BEOGRAD I PANČEVO)

Cena kombinacije: 11000 din (dostava je 1000din. ) (otkup + poštarina = 12000din)KOMBINACIJA SADRŽI:- diskovi / tegovi od 5kg – 14 kom- diskovi / tegovi od 1.5 kg - 4 kom- jednoručna šipka za 20kg diskova - 2 kom- dvoručna šipka za 70kg diskova - 1 kom- Dvoručna EZ šipka za bicepse za 70kg tegova – 1 kom(ukupna masa diskova 76 kg) / diskovi mogu da se skidaju !Cenovnik preporučenih kombinacija tegova / diskova sa EZ krivom šipkom za bicepseEZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 37kg _____________5350din. (dostava 500din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 48kg _____________7100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 58kg _____________7550din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 68kg ____________11100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 73kg ____________11000din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 88kg ____________15500din. (dostava 2000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 98kg ____________16500din. (dostava 2000din) Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Cena kombinacije: 8900 din (dostava je 1000din. ) (otkup + poštarina = 9900din)Dvoručna šipka za tricepse za 50kg tegova 1 kom.+ dvoručna EZ šipka za bicepse za 50kg tegova – 1 kom.+ tegovi od 5kg – 4 kom, 3.5kg - 4 kom, 2kg - 4 kom. , 1.5 kg - 4 kom.(ukupna masa diskova 48 kg)Uz šipke se besplatno dobijaju po 2 kontraopruge.Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodajeKljučne reči: EZ šipke za dizanje tegova, kriva šipka za bicepse, Krive šipke za dizanje tegova, EZ kriva šipka za biceps, ez sipka cena, ez sipka prodaja, Olimpijska šipka, olimpiske sipke, prodaja , kriva šipka za tegove , kriva šipka za bicepse , kriva šipka za vežbanje , kriva šipka za dizanje tegova kriva šipka za tegove , kriva šipka za bicepse , kriva šipka za vežbanje , kriva šipka za dizanje tegova , Tegovi, tegovi za bodi bilding, tegovi za bodibilding, tegovi za bodybuilding, plasticni tegovi, tegovi plastici, jeftini tegovi, tegovi jeftini, kvalitetni tegovi, tegovi kvalitetni, tegovi za vežbanje, disk tegovi, tegovi diskovi, tegovi za šipku, tegovi sa šipkom, tegovi i šipka, tegovi okrugli, tegovi pločasti, pločasti tegovi, tegovi kao diskovi, tegovi u obliku diska, disk tegovi, tegovi punjeni peskom, tegovi sa peskom, šipka za tegove, šipka za vežbanje, šipka sa ručicama, tegovi za benč, tegovi za skvat vežbe, tegovi za čučnjeve, tegovi za mrtvo dizanje, tegovi cene, tegovi prodaja

Prologic Highgrade Thermo odeloLagano termo odelo visokih performansi koje se satoji od 2 komada po odličnoj ceni! Izdržljiva tkanina od 100% poliestera sa vodoodbojnom završnom obradom100% vodootporno od 8.000 mm sa lepljenim šavovimaMekana i topla unutrašnja postava od mikro flisa i taftaPotpuno izolovano 160gsm 100% poliesterskom vatomOdvojiva i podesiva postavljena kapuljača sa žičanim vrhomJak dvosmerni glavni patentni zatvarač sa duplom zaštitom od vetra na jakniPodesiv struk za savršeno pristajanjeMekana unutrašnja rebrasta manžetna sa čičak trakom za podešavanje na spoljnoj straniDžepovi za grejanje ruku obloženi flisom2 džepa na donjem delu jakne, 1 džep na grudima sa cibzarom zatvaračem kao i unutrašnji džep sa cibzaromUdobni elastični tregeri sa jakim kopčamaDvosmerni cibzar zatvarač na pantalonama2 džepa na pantalonama sa džepovima za grejanje ruku obloženih flisom na unutrašnjem deluElastičan struk za savršeno pristajanjeOjačana kolenaDonji deo nogavica sa cibzarom i čičak trakom za podešavanje širineBoja zelenaDOSTUPNE VELIČINE: M, L, XL, XXL, XXXLRok isporuke 1-5 radnih dana.  Pogledajte našu sasomange radnju, u kome se nalazi kompletna ponuda. Kontakt za poručivanje 060/0907906 Mitar Informacije Dostava za JEDAN SAT (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 150din + 50 din po predjenom kilometru - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 5000 din (BEOGRAD) Dostava u ISTOM DANU (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 300 din fiksno bez dodatnih troskova - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 4000 din (BEOGRAD I PANČEVO)

Cena kombinacije: 13750 din (dostava je 1000din. ) (otkup + poštarina = 14750din)Dvoručna šipka za tricepse za 90kg tegova 1 kom.+ tegovi od 5kg – 18 kom, 1.5 kg - 4 kom.+ jednoručne šipke do 20kg tegova - 2 kom.(ukupna masa diskova 96 kg)Uz šipke se besplatno dobijaju po 2 kontraopruge.Uz jednoručne šipke se besplatno dobijaju po 2 stezača za šipke.Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodajeKljučne reči: EZ šipke za dizanje tegova, kriva šipka za bicepse, Krive šipke za dizanje tegova, EZ kriva šipka za biceps, ez sipka cena, ez sipka prodaja, Olimpijska šipka, olimpiske sipke, prodaja , kriva šipka za tegove , kriva šipka za bicepse , kriva šipka za vežbanje , kriva šipka za dizanje tegova kriva šipka za tegove , kriva šipka za bicepse , kriva šipka za vežbanje , kriva šipka za dizanje tegova , Tegovi, tegovi za bodi bilding, tegovi za bodibilding, tegovi za bodybuilding, plasticni tegovi, tegovi plastici, jeftini tegovi, tegovi jeftini, kvalitetni tegovi, tegovi kvalitetni, tegovi za vežbanje, disk tegovi, tegovi diskovi, tegovi za šipku, tegovi sa šipkom, tegovi i šipka, tegovi okrugli, tegovi pločasti, pločasti tegovi, tegovi kao diskovi, tegovi u obliku diska, disk tegovi, tegovi punjeni peskom, tegovi sa peskom, šipka za tegove, šipka za vežbanje, šipka sa ručicama, tegovi za benč, tegovi za skvat vežbe, tegovi za čučnjeve, tegovi za mrtvo dizanje, tegovi cene, tegovi prodaja

Tricikl Lorelli Moovo crveno crni Luxe je prilagođen mlađoj deci. Napravljen je sa ručkom koja omogućava roditelju da upravlja triciklom, dok dete sedi udobno smešteno u sedištu sa zaštitnom ogradicom. Opis i karakteristike proizvoda Tricikl Lorelli Moovo crveno crni Luxe:  -predviđeno za decu od 1 do 3 godine (maksimalno do 20kg težine) - guralica i tricikl za decu - udobno sedište čiji se naslon pomera za manju decu - konstrukcija tricikla je od metala - sklopiva polukružna tenda za zaštitu od sunca - sigurnosni pojas - sigurnosni štitnik može da služi i kao odmorište za ruke kod mlađe dece - korpa za stvari na zadnjem delu tricikla - torba za sitnice na ručki za guranje - zvonce - 2 položaja oslonca za noge: rasklopljen dok dete ne počne da koristi pedale i sklopljen kada dete okreće pedale - udobna teleskopska ručka za roditelje prilagodljiva po visini pomoću koje Vi određujete pravac kretanja - veliki točkovi od EVA pene - kočnica na zadnjim točkovima - jednostavan za korišćenje - dimenzije: 108 x 50 x 103 cm - težina: 8.6 kg Proizvođač:https://lorelli.eu/ Slični proizvodi:https://kupinaklik.com/kategorija-proizvoda/oprema-za-bebe-i-decu/ Slike i opis su informativnog karaktera. Trenutnu raspoloživosti proizvoda možete proveriti telefonom ili putem našeg mail-a: [email protected]

Слободан Јовановић: ДРЖАВА I-II (Из Сабраних дела, књиге XIII и XIV) Издавач: ГЕЦА КОН, Београд, 1936.год. Тврди повез, 446+536 страна, ћирилица књига прва: ПОЈАМ ДРЖАВЕ / ДРЖАВНЕ ФУНКЦИЈЕ књига друга: ДРЖАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА / ПОРАТНА ДРЖАВА РЕЂЕ У ПОНУДИ Слободан Јовановић Слободан Јовановић (Нови Сад, Аустроугарска, 21. новембар/3. децембар 1869 — Лондон, Уједињено Краљевство, 12. децембар 1958) био је српски правник, историчар, књижевник и политичар, потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије (27. март 1941 — 11. јануар 1942), председник Министарског савета Краљевине Југославије (11. јануар 1942 — 26. јун 1943) у Лондону, професор Београдског универзитета (1897—1940), председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор јавног права и декан Правног факултета у Београду. Током оба балканска рата 1912. и 1913. године био је шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске. У ратном пресбироу је радио и од почетка Првог светског рата до 1917. када му је додељен рад у Министарству иностраних дела. Експерт на Конференцији мира у Паризу 1919, теоретичар који је између 1932. и 1936. објавио сабрана дела у седамнаест томова, председник Српског културног клуба (1937—1941). После Другог светског рата, Јовановићеве књиге нису штампане у Југославији до 1990. године. Преминуо је у Лондону, у деведесетој години, као апатрид. Јовановић је званично рехабилитован 2007. године. Биографија Рођен је 3. децембра 1869. у Новом Саду, од оца Владимира Јовановића и мајке Јелене, становали су у кући у Милетићевој улици број 3. Од средине 1872. његова породица живи у Београду. 1879. полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања. Године 1886. завршио је Прву мушку гимназију у Београду. После боравка у Минхену (1886/87.) и Цириху од 1. априла 1890. студирао је права у Женеви, Швајцарска, као државни стипендиста Краљевине Србије. Потом је студије наставио 1891. године на Слободној школи политичких наука у Паризу. Наредне године, 1892., враћа се у Србију где добија прву државну службу, у суду, а потом у Министарству иностраних дела у Београду. Слободан Јовановић је 1893. упућен за аташеа у српско посланство у Цариграду, Османско царство, где остаје до 1894. На овом положају радио је на побољшању положаја Срба у Турској. У МИП-у је у Просветном одељењу које се бавило српском пропагандом (школским и црквеним питањима) у Македонији. Слободан Јовановић објављује 1895. године студију „О друштвеном уговору“, критику Русоове теорије друштвеног уговора. Налази се у групи окупљеној око 1894. конзервативног (у смислу Дизраелијевог конзервативног парламентаризма) листа „Ред“, која је наредне године (1895) наставила да сарађује у „Српском прегледу“ Љубомира Недића, професора филозофије на Великој школи. Објављује своје радове у бројним часописима, укључујући и 1896. у мостарску „Зору“. Године 1897. је изабран за ванредног професора на Правном факултету Велике школе у Београду. Исте године објављује своје приступно предавање „О суверености“. Године 1899. објављује дело под називом „О дводомном систему“ у којем се залаже за дводомни систем као неодвојиви део парламентарног система присутан у свим земљама у којима је уведен парламентаризам осим у појединим земљама Латинске Америке и Балкана. У овом делу као главни пример узима Енглеску, државу у којој је настао савремен парламентаризам. Исте године објављује расправу „Јован Хаџић, српски законописац“ у издању Матице српске. Професор Године 1900. на Правном факултету је изабран за редовног професора. Слободан Јовановић био је наставник Правног факултета у Београду пуне 43 године, све до свога пензионисања 1940. године. Професор Јовановић је био један од оснивача „Српског књижевног гласника“ 1901. године. У овом књижевном часопису налазио се у уређивачком одбору и важио је за једног од најредовнијих сарадника. Слободан наредни истраживачки рад објављује 1902. под називом „Енглески парламентаризам“. Професор Јовановић је 4. фебруара 1905. године изабран за дописног члана Српске краљевске академије. Године 1908. је изабран за редовног члана Српске краљевске академије. Професор Јовановић је објавио велику синтетичку студију под називом „Наше уставно питање у XIX веку“ 1905. године, а потом је други пут штампао 1908. и трећи 1932. Године 1907. издао је књигу „Уставно право“, коју ће поново штампати 1924. Године 1908. објавио је студију под називом „Утемељење грађанског законодавства и уставности у Србији“, које ће касније проширити и објавити 1931., и 1932. године. Професор Јовановић објављивањем књиге 1912. године „Уставобранитељи и њихова влада“ започиње рад на великом пројекту писањем „Историје Србије 1838—1903“ које ће трајати пуне две деценије и представљаће средишње место у свеукупном његовом делу. Шеф Пресбироа при Врховној команди Током Првог и Другог балканског рата Слободан је био шеф Пресбироа при Врховној команди[тражи се извор] Српске војске. После победе Српске војске у Кумановској бици прелази са Пресбироом и Врховном командом у Скопље, где борави неколико месеци. После Другог балканског рата, 1913. године изабран је за ректора Београдског универзитета. Међутим, 1914. године избија Први светски рат а Слободан је поново упућен на службу у Пресбиро при Врховној команди Српске војске. У јесен 1915. аустроугарске и немачке оружане снаге предузеле су велику офанзиву на Србију, истовремено и бугарске снаге прекидају саобраћајну комуникацију долином Јужне Мораве и Вардара. Српска војска са избеглим народом налазила се у безизлазној ситуацији на Косову и Метохији. Тада Врховна команда одлучује да се крене у повлачење преко Албаније и Црне Горе на јадранску обалу у сусрет савезничким снагама. После албанске голготе професор Јовановић се нашао на острву Крф, где су биле смештене српска војска, избеглице, народна скупштина, влада и друге установе. Професор Јовановић је поред обавеза у Пресбироу налазио времена и за књижевни рад, који му је представљао духовни мир у времену тешком по српски народ. На Крфу је 1917. написао биографске огледе о Стојану Новаковићу и Љубомиру Недићу. После Првог светског рата професор Јовановић се налазио међу правним експертима при југословенској делегацији на мировној конференцији у Паризу 1919. године. Међуратни период Слободан Јовановић заједно с Богданом Поповићем обнавља излажење „Српског књижевног гласника“. Професор Јовановић је 1920. године издао чувену књигу „Вођи Француске револуције“, састављену од портрета Мирабоа, Димурјеа, Дантона и Робеспјера. Други пут је ова књига штампана у оквиру Јовановићевих Сабраних дела 1932. код издавача Геце Кона. У оквиру рада о националном праву и историји професор Јовановић 1923. штампа другу књигу под називом „Друга влада Милоша и Михаила Обреновића. Такође, 1926. је објавио књигу „Влада Милана Обреновића (I-II)“ коју је доштампао 1927. А 1929. године издаје књигу под називом „Влада Александра Обреновића“ (I-II). Професор Јовановић је 1927. године изабран за дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу. Између 1928. и 1930. године налазио се на месту председника Српске краљевске академије. Издавање Сабраних дела професора Јовановића је почело код Геце Кона 1932. године. Професор Јовановић је објавио књигу 1934. под називом „О држави“, коју чине теоријске формулације састављене од елемената, функција и установа савремене људске заједнице. Ову књигу је проширио студијом „Поратна држава“ 1936, којом обрађује Италију, Енглеску, Француску, Русију и Немачку и у њој типолошки класификује однос између правне државе и државе фашизма и комунизма, односно настанак нових држава маса као новог облика тоталитаризма. Слободан Јовановић је био оснивач и први председник Српског културног клуба у периоду од 1937. до 1941. Слободан је 1938. године објавио монографију „О Гледстону“, вођи енглеских либерала у парламенту и на челу британске владе; пратећи његово политичко ангажовање, професор Јовановић је у ствари пратио пут реформисања Британске империје. У броју од 4. децембра 1939. „Политика“ је преко читаве стране 9. и два ступца стране 10. објавила пет чланака посвећених Слободану Јовановићу под заједничким насловом „Седамдесет година живота г. Слободана Јовановића“. Године 1939. објавио је велико дело „Примери из политичке социологије“ - Енглеска, Француска, Немачка 1815 — 1914. Исте године објавио је студију „О америчком федерализму“. Јула 1940. Слободан одлази у пензију са места редовног професора, одликован је Орденом Југословенске круне првог реда. Јовановић је био противник споразума Цветковић-Мачек, којим је образована Бановина Хрватска. Залагао се за федерацију са јаком централном влашћу у виду југословенског парламента, бираног општим правом гласа, који би се бринуо за заједничке послове. Други светски рат После војног пуча 27. марта 1941. године прихватио је дужност потпредседника владе у пучистичкој влади генерала Душана Симовића. Избеглиштво је почело у Јерусалиму, а настављено у Лондону (од јула 1941). До Симовићеве смене дошло је почетком јануара 1942. када су сви министри Симовићеве владе у Лондону предали су колективну оставку, изјављујући да генерал Симовић није способан за руковођење. Након тога је краљ Петар II је именовао Јовановића за председника владе. Јовановић је преузео дужност 11. јануара 1942. Иако је по својој интелигенцији и образовању био водећи члан емиграције, Јовановић није имао никаквог искуства у практичној политици, а с обзиром на своју старост није се очекивало да од прилагоди своје ставове новим околностима или да постане енергичан вођа. Српски политичари у емиграцији признавали су Слободана Јовановића за неоспоран ауторитет., али није био дорастао великим политичким искушењима. Седиште Југословенске владе у Лондону налазило се у великој згради на Најтсбриџу, где је био смештен кабинет Слободана Јовановића. У Јовановићевој влади су биле приступљене све политичке странке које су биле и у Симовићевој влади. Међутим, Јовановићева влада је увела две новине у односу на Симовићеву владу. Прво је било именовање четничког вође Драгољуба Михаиловића за министра војске, ваздухопловства и морнарице. До краја Јовановићевог боравка на месту председника избегличке владе Михаиловић ће бити прво унапређен у дивизијског, па у армијског генерала и начелника Врховне команде. Именовање за министра и унапређивања су требало да ојачају Михаиловићеву позицију у Југославији и убрза савезничку помоћ. Друга новина је било образовање Војног кабинета председника владе на чије чело је постављен мајор Живан Кнежевић. Мајор Кнежевић и његов рођени брат министар двора Радоје Кнежевић, иначе Михаиловићеве присталице и вође Лиге мајора, су чинили сиву еминенцију која је стајала иза Јовановића. Браћа Кнежевићи, су такође имали јак утицај на краља Петра, поставили су свог брата Николу за шефа владиног Одсека за шифрирање и тако имали увид над порукама које су одлазиле и долазиле у владу и користили су Јовановићеву несклоност да се меша у спорове министара своје владе. Нова влада је за министра војске уместо генерала Богољуба Илића именовала генерала Драгољуба Михаиловића, који је водио ројалистички покрет у Југославији, да би се избегла мешање војске у рад владе и да се истовремено искористи Михаиловићев углед при изношењу захтева Савезницима. После Каирске афере и Симовићеве смене, владе Слободана Јовановића заправо су преко браће Радоја и Живана Кнежевића биле у служби генерала Драгољуба Михаиловића. Именовање је требало да ојача Михаиловићеву позицију у Југославији и убрза савезничку помоћ. Избегличка влада је подржала Михаиловићев суштински пасиван став, пошто је радије желео да сачека слабљења окупатора пре вођења активног отпора, делом да би се избегле одмазде над цивилним становништвом. Међутим, ово је повећавало ризик да покрет отпора окупљен око комуниста преузме од Михаиловића вођство у покрету отпора против сила Осовине. Британци су о Михаиловићу ширили пропаганду као великом вођи, иако је ситуација у Југославији потпуно другачија од писања британске штампе; када је именован за министра Михаиловић није имао војску под својом директном командом након гушења устанка у Србији од стране Немаца у јесењој офанзиви. Михаиловић је већ тада ступио у контакте са квислиншким и немачким властима и део своје војске утопио у квислиншку Српску државну стражу. Са друге стране, Јовановић и његови министри нису успели да убеде Савезнике да својим ограниченим средствима пруже значајну материјалну помоћ Михаиловићу. Од 26. јуна до 10. августа 1943. налазио се на дужности потпредседника владе у кабинету Милоша Трифуновића. Када је краљ Петар II под притиском британског премијера Винстона Черчила донео одлуку да смени председника владе Божидара Пурића и да на његово место доведе Ивана Шубашића, професор Јовановић се супротставио овој одлуци. Нови председник владе Иван Шубашић је убрзо склопио споразум с Титом током лета 1944. После Другог светског рата, Слободан Јовановић остао је да живи у Лондону. У Лондону је становао од 1945. до 1958. недалеко од Кенсингтона Гарденса у ондашњем скромном и малом хотелу Тјудор Корт (Tudor Court Hotel, 48 — 52 Crowell Road, London SW7). Године 1946. на процесу генералу Драгољубу Михаиловићу и групи од 23 лица у Београду Слободан Јовановић је осуђен од стране Војног већа „на казну лишења слободе с принудним радом у трајању од двадесет година, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од десет година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства“. На основу ове пресуде у Југославији је практично уведена забрана на његова дела. Емиграција После рата, некадашњи чланови југословенске владе у Лондону нису били квалификовани за британску државну социјалну помоћ. Већина значајних југословенских односно српских емиграната нашла се на рубу егзистенцијалног опстанка. Међутим, српски бродовласник Ване Ивановић основао је „Добротворно удружење слободних грађана Југославије“, чијим је донацијама спасао беде велики број угледних интелектуалаца емиграната. Слободан Јовановић је био иницијатор оснивања 1951. године Удружења српских писаца у изгнанству и на оснивачкој скупштини изабран је за почасног председника, Милош Црњански за председника, Миодраг Стајић за потпредседника, за секретара др Миодраг Пурковић и за члана Управе Коста Павловић. У том Удружењу, које је приређивало месечна предавања, Јовановић је говорио из области српске историје и књижевности. Рехабилитација Преминуо је у петак 12. децембра 1958. у 6.30 ч. изјутра, у својој деведесетој години, у Лондону. Опело над земним остацима Слободана Јовановића извршено је 20. децембра 1958. пре подне, у српској православној цркви Св. Сава у Лондону. Опелу је присуствовала краљица Марија Карађорђевић. Као изасланик краља Петра II био је Богољуб Јевтић. Као изасланик краљевића Томислава и принцезе Маргарите био је мајор Ђорђе Димитријевић. Од породице опелу су присуствовали Коста Ст. Павловић са супругом и сином. Опелу су присуствовали сви чланови Југословенског народног одбора, коме је Јовановић био оснивач и председник од његовог оснивања, представници Удружења српских писаца у изгнанству, коме је Јовановић био почасни председник, представници ветерана ЈВУО из Организације српских четника и Организације српских четника Равна Гора. Ковчег је био прекривен заставом Краљевине Југославије. Слободан Јовановић је после опела сахрањен на гробљу Кенсал грин, у северозападном делу Лондона. Сахрањен је у православном делу гробља, на коме се углавном налазе гробови Срба који су у емиграцију отишли 1945. Године 1965. је Удружење српских писаца у изгнанству подигло спомен-плочу Слободану Јовановићу у хотелу Корт у Лондону, где је живео од 1945. па све до своје смрти 1958. Његови посмртни остаци су 1. децембра 2011. године ексхумирани, и пренети у храм Светог Саве у Лондону, где је 5. децембра одржан парастос. Дана 8. децембра су пренети у Србију, где су 10. децембра сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Уређивачки одбор библиотеке „Српска књижевност у сто књига“ уврстио је његову књигу „Портрети из историје и књижевности“ као 60. у комплету. Но, само у првом издању, штампаном у малом броју примерака. У другом издању ова књига, састављена од есеја Слободана Јовановића, није била ни штампана, због интервенције Савеза комуниста Југославије. Године 2007. Слободан Јовановић је рехабилитован одлуком Окружног суда у Београду, а пресуда којом је осуђен на робију и губитак части је проглашена ништавном. Српска академија наука и уметности је у новембру 2019. поводом 150 година од рођења Слободана Јовановића организовала изложбу и научни скуп. Дела После дугогодишњих покушаја да се штампају његова сабрана дела, због неповољног мишљења власти, тек 1990. године у заједничком подухвату три издавача (БИГЗ, Југославија Публик, Српска књижевна задруга) штампано је 12 томова сабраних дела академика Слободана Јовановића. Међу значајнија његова дела спадају: О суверености, Основи правне теорије о држави, Српско-бугарски рат (1901), Енглески парламентаризам (1902), Светозар Марковић (1903), Макијавели, Вођи француске револуције, Политичке и правне расправе, Уставно право Краљевине Србије, Уставобранитељи. Уставно право Краљевине СХС, Јовановић, Слободан (1933). Уставобранитељи и њихова влада (1838—1858) (3. испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1933). Друга влада Милоша и Михаила (2. испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 1 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 2 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 3 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Александра Обреновића. Књ. 1 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1935). Влада Александра Обреновића. Књ. 2 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1936). Влада Александра Обреновића. Књ. 3 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Занимљивости Владимир Јовановић (1833—1922), апостол либерализма, боравећи у Новом Саду као политички изгнаник из Србије, дао је име свом сину првенцу Слободан, а ћерки Правда. По многима је Слободан Јовановић први међу Србима носио ово име.

Cena kombinacije: 7950 din (dostava je 1000din. )(otkup + poštarina = 8950din)KOMBINACIJA SADRŽI:Dvorucna sipka za 50kg tegova – 1 kom- diskovi / tegovi 5kg – 10 kom- diskovi / tegovi 3.5kg - 2 kom- diskovi / tegovi 2kg - 2 kom- diskovi / tegovi 1.5 kg - 2 kom(ukupna masa diskova 64 kg) / diskovi mogu da se skidaju !Ako želite da Vam dvoručna šipka bude sa krupnim navojem i zvezdastom navrtkom, umesto dvoručne šipke sa kontra oprugama, doplata je +600din.Cenovnik preporučenih kombinacija sa dvoručnom šipkom i tegovimaDvoručna šipka i tegovi set od 33kg tegova / diskova______________4250din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 34kg tegova / diskova______________4750din. (dostava  500din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 50kg tegova / diskova______________6550din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 53kg tegova / diskova______________6850din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 64kg tegova / diskova______________7950din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 70kg tegova / diskova______________8750din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 73kg tegova / diskova______________9000din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 84kg tegova / diskova______________9950din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 93kg tegova / diskova_____________11000din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 104kg tegova / diskova____________12300din. (dostava 1000din. )(dostava je uračunata u cenu) Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Cena kombinacije: 7100 din (dostava je 1000din. ) (otkup + poštarina = 8100din)KOMBINACIJA SADRŽI:- diskovi / tegovi od 5kg – 4 kom- diskovi / tegovi od 3.5kg - 4 kom- diskovi / tegovi od 2kg - 4 kom- diskovi / tegovi od 1.5 kg - 4 kom- jednoručna šipka za 20kg diskova - 2 kom- Dvoručna EZ šipka za bicepse za 70kg tegova – 1 kom(ukupna masa diskova 48 kg) / diskovi mogu da se skidaju !Cenovnik preporučenih kombinacija tegova / diskova sa EZ krivom šipkom za bicepseEZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 37kg _____________5350din. (dostava 500din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 48kg _____________7100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 58kg _____________7550din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 68kg ____________11100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 73kg ____________11000din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 88kg ____________15500din. (dostava 2000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 98kg ____________16500din. (dostava 2000din) Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Cena kombinacije: 11100 din (dostava je 1000din. ) (otkup + poštarina = 12100din)KOMBINACIJA SADRŽI:- diskovi / tegovi od 5kg – 8 kom- diskovi / tegovi od 3.5kg - 4 kom- diskovi / tegovi od 2kg - 4 kom- diskovi / tegovi od 1.5 kg - 4 kom- jednoručna šipka za 20kg diskova - 2 kom- dvoručna šipka za 70kg diskova- Dvoručna EZ šipka za bicepse za 70kg tegova – 1 kom(ukupna masa diskova 68 kg) / diskovi mogu da se skidaju !Cenovnik preporučenih kombinacija tegova / diskova sa EZ krivom šipkom za bicepseEZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 37kg _____________5350din. (dostava 500din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 48kg _____________7100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 58kg _____________7550din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 68kg ____________11100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 73kg ____________11000din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 88kg ____________15500din. (dostava 2000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 98kg ____________16500din. (dostava 2000din) Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

odlično očuvano kao na slikama retko! Ivan Mažuranić Zagreb 1895, tvrdi orig. povez sa zlatotiskom, stanje: odlicno, str. 245 + 2 ilustracije sa slikom autora + 1 faksimil, latinica Ivan Mažuranić (Novi Vinodolski, 11. avgust 1814. – Zagreb, 4. avgust 1890.) je bio hrvatski pesnik, lingvista i političar. Obavljao je dužnost bana Hrvatske i Slavonije od 1873. do 1880. godine. Sadržaj 1 Biografija 2 Reference 3 Spoljašnje veze 4 Literatura Biografija Ivan Mažuranić je najznačajnija kreativna ličnost Hrvatskog narodnog preporoda (pesnik, lingvista, hrvatski ban). Potiče iz imućne građansko-težačke, poljoprivredno-vinogradarske familije u Novom Vinodolskom. Bio je oženjen Aleksandrom Demeter (sestrom književnika Dimitrija Demetera bogatom i obrazovanom devojkom iz Zagreba, sa kojom je imao sedmoro dece. Potomci Ivanovi su ugledni, obrazovani pojedinci, a najpoznatija je njegova unuka Ivana Brlić-Mažuranić hrvatska književnica.[1] Rodio se u hrvatskom primorju, u `Novom`. Gimnaziju je završio u Rijeci, gde je dobro naučio mađarski jezik. Započeo je filozofiju u Zagrebu, a druge školske 1834/35. godine slušao je u Mađarskoj u Sombathelju,[2] pa se 1835. godine vratio u Hrvatsku. Okončao je pravne nauke u Zagrebu, i kasnije stekao doktorat. Otvorio je advokatsku kancelariju u Gornjem Karlovcu i uključio se u javni život. U Zagrebu je 1835. godine prišao Gajevom narodnom pokretu. Bio je jedan od njegovih najvatrenijih pristalica. U Gajevoj `Danici`[3] je iste godine objavio svoj prvenac, `Odu` Ljudevitu Gaju. Međutim započeo je književni rad kao `mađarski pesnik`, objavivši 1832. godine u Rijeci, `Oproštajnu pesmu`, na mađarskom jeziku.[4] Radio je tokom 1841. godine na `Nemačko-ilirskom rječniku`. Pisao je političke članke u novinama: `Narodne novine` i `Slovenski jug`. Revolucionarne 1848. godine postao je član Hrvatsko-slovenske deputacije koja je trebalo da ide u Beč da radi na uređenju austrijske države. Između 1850-1860. godine bio je glavni odvjetnik za Hrvatsku i Slavoniju i potom i državni savetnik. Kada je grof Ivan postao državni pouzdanik, radio je od 1861. godine na poravnanju (pomirenju) Hrvata i Mađara. Tada je on zastupnik Izbornog sreza Vinodolskog. Imenovan je prvog hrvatskog kancelara[5], a pošto je poravnanje obavljeno ukinuta je Dvorska kancelarija. Od tada se okrenuo sasvim politici, i postao predsednik Zemaljskog sabora u Zagrebu. Imenovan je septembra 1873. godine za hrvatskog bana[6], i na tom položaju proveo do 1880. godine. Bilo je to njegovo vladanje (`bana pučanina`[7]) na veliku štetu Srba i pravoslavlja u Hrvatskoj i Slavoniji. Kao režimski čovek uz pomoć represivnog državnog aparata je žestoko progonio srpsku ćirilicu, srpsko ime i srpsku zastavu,[8], pretvorivši se od narodnjaka, u bezdušnog šovinistu. Nije dozvoljavao da se u hrvatskom saboru pominje ništa srpsko, a onoga ko bi to prekršio nazivao je `izdajicom`.[9] U „Danici“ je, od samog početka, bio jedan od najzapaženijih i najizrazitijih pesnika, a kao čovek neobično uman, temeljnog obrazovanja i prostranih vidika, preporodni pokret shvatio je dublje od mnogih, u punom totalitetu kulturno-političkih intencija i nijansi. I Mažuranić se ozbiljno spremao za svoje veliko delo. Od prvih stihova (Vinodolski dolče, da si zdravo!) koje piše 16-godišnji đak riječke gimnazije kao pozdrav svome zavičaju, do dopune Gundulićeva „Osmana“ (1844), dug je i strm put; ali u trenutku kad se latio toga posla, on je taj put već svladao: i razjašnjenje metričkih problema vezanih za hrvatski jezični izraz, i vergilijanski ep s iskustvom koje iz njega proizlazi, a tiče se odnosa istorije i poezije. Kao lingvista, ostvario je prvi moderan hrvatski rečnik: zajedno s Josipom Užarevićem, sastavio je delo od 40.000 reči u kom je, osim apsorpcije starijeg nazivlja iz rečnika Mikalje i Stullija, skovao hrvatsko pojmovlje za mnoga područja gradske civilizacije i time utro put Bogoslavu Šuleku. Njegov pesnički ugled bio je u to doba već tako nepreporan, da ga je tek osnovana Matica ilirska izabrala da za njeno prvo, inauguralno izdanje dopiše XIV. i XV. pevanje Gundulićeva velikog epa. Tri pesnika probala su se u tom poslu pre njega: Pjerko Sorkočević, Marin Zlatarić i jedan koji se nije potpisao; posle njega niko više nije ni pokušavao nadmašiti Ivana Mažuranića: toliko se njegova dopuna stopila s celinom Gundulićevog dela. Uspeh je i u javnosti bio toliki da ga je, karlovačkog advokata, šurjak Dimitrija Demetera, brat njegove supruge Aleksandre, nagovorio da za almanah “Iskra” napiše nešto novo. To novo bio je spev “Smrt Smail-age Čengića” (1846), koji nije samo ispunio sve nade nego i nadmašio sva očekivanja. Kačić i Gundulić: to su temelji na kojima je podignuta zgrada Mažuranićeva epa. Ako je pošao od Kačića, tek preko Gundulića dosegao je vlastiti izraz. U svome danas već klasičnom delu, jednom od najblistavijih, najmoćnijih umetnina hrvatske reči, opevao je stvarni događaj, ali ga je on, ne držeći se svih istorijskih činjenica (esencijalno, radi se o moralno dvojnom provincijalnom događaju-ubistvu lokalnoga tiranina na pretvorno-mučki način), pesnički toliko preradio, i produbio, da se u njemu jedan pojedinačni slučaj uzdiže do opšte, univerzalne ideje, misli-vodilje celog našeg preporodnog pokreta: ideje slobode i pravde. Nakon objavljivanja epa, nije zatim ništa uradio za sledeće 34 godine (1880). U antologiji hrvatskog pesništva iz 1892. godine izašla je njegova oda `Grofu Janku Draškoviću`.[10] Grof Ivan Mažuranić je umro 1890. godine u Zagrebu.[11] antikvarne knjige

Prvo izdanje prve knjige Milorada Pavića s piščevom posvetom i potpisom. Retko u ponudi! Stanje kao na slici: korice umrljane od vremena, rikna u donjem delu iskrzana, inače unutra odlično očuvano, bez podvlačenja, pečata, pisanja.... Autor - osoba Pavić, Milorad Naslov Palimpsesti : pesme / Milorad PAvić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1967 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1967 Fizički opis 63 str. ; 23x25 cm Napomene Beleška o autoru: str. 59. Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17–19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik. Život i delo Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Brankom Pavić Basta, istoričarkom umetnosti, od 1957. do 1992, sa kojom je dobio sina Ivana i ćerku Jelenu. Od ćerke Jelene ima unuku Teodoru. Od 1992. je bio u braku sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977–79 bio je dekan. Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković. Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu. Nagrade i priznanja Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada, kao što su: NIN-ova nagrada za 1985; nagrada „Meša Selimović“ za 1988; nagrada Narodne biblioteke Srbije za 1988; nagrada „Borisav Stanković“ za 1992; srebrna medalja „Feliks Romulijana“ za 1992; Oktobarska nagrada grada Beograda za 1992; „Prosvetina“ nagrada za 1994; nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ za 1994; „Kočićeva nagrada“ za 1994; „Vukova nagrada“ za 1996; Nagrada „Dušan Vasiljev“ 2000, „Andrićeva nagrada“ 2001. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko-ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta. Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beorgadu. U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine. Dela Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str. Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str. Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str. Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str. Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma``, naučna studija, Beograd 1979, 572 str. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str. Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str. Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str. Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje) Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str. Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str. Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str. Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str. Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str. Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str. Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str. Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str. Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str. Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str. Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str. Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str. Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str. Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str. Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str. Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str. Adaptacije Pavićevih dela Film i televizija Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981. Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993. Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008. Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009. Strip Treći argument, scenarista Zoran Stefanović, crtač Zoran Tucić, „Bata“ — „Orbis“, Beograd-Limasol, 1995; serijalizovan i u Heavy Metal Magazine, Njujork, 1998-2000. Muzika „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto „De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto „Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006. „Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom. Pavić kao prevodilac A. S. Puškin: Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949) A. S. Puškin: Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952) U Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995) Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995) Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995) Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995) Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995) Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin A. S. Puškin: Selo i druge pesme A. S. Puškin: Drame, poeme, pesme Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme A. S. Puškin: Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor Čarls Simić: „Pile bez glave“ A. S. Puškin: „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak) Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak) Knjige o Paviću Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991. pp. 231-305. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman `Das Chasarische Wörterbuch`. Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str. Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...) Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela) Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str. Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str. Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str. Knjige razgovora M. Pavićem Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str. Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str. Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1–30 str. KC

Cena kombinacije: 10350din (dostava je 1000din. )(otkup + poštarina = 11350din)KOMBINACIJA SADRŽI:- diskovi / tegovi od 15kg - 2kom- diskovi / tegovi od 10kg - 2kom- diskovi / tegovi od 5kg - 4kom- diskovi / tegovi od 2kg - 4kom- sipka sa duplim hvatom duzine 180cm - 1 kom(ukupna masa diskova 84kg) / diskovi mogu da se skidaju ! Cenovnik preporučenih kombinacija sa dvoručnom šipkom i tegovimaDvoručna šipka i tegovi set od 33kg tegova / diskova______________4250din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 34kg tegova / diskova______________4750din. ( dostava 500din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 53kg tegova / diskova______________6850din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 60kg tegova / diskova______________7550din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 70kg tegova / diskova______________8750din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 84kg tegova / diskova_____________10350din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 120kg tegova / diskova____________13950din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 141kg tegova / diskova____________15990din. (dostava 1000din. )(dostava je uračunata u cenu) Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . . . 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . . . 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . . . 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . . . 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . . . 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . . . 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . . . 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . . . 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Cena kombinacije: 8750 din (dostava je 1000din)(otkup + poštarina = 9750din)KOMBINACIJA SADRŽI:- diskovi / tegovi od 15kg - 2kom- diskovi / tegovi od 10kg - 2kom- diskovi / tegovi od 5kg - 4kom- sipka sa duplim hvatom duzine 180cm - 1 kom(ukupna masa diskova 70kg) / diskovi mogu da se skidaju !Cenovnik preporučenih kombinacija sa dvoručnom šipkom i tegovimaDvoručna šipka i tegovi set od 33kg tegova / diskova______________4250din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 34kg tegova / diskova______________4750din. ( dostava 500din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 53kg tegova / diskova______________6850din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 60kg tegova / diskova______________7550din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 70kg tegova / diskova______________8750din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 84kg tegova / diskova_____________10350din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 120kg tegova / diskova____________13950din. (dostava 1000din. )Dvoručna šipka i tegovi set od 141kg tegova / diskova____________15990din. (dostava 1000din. )(dostava je uračunata u cenu) Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . . . 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . . . 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . . . 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . . . 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . . . 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . . . 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . . . 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . . . 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Kupindo - Kupovina preko Interneta Kupite Pokrenite prodaju Moj Kupindo 6 Lista želja 13 Kako kupiti? Za firme Kupindo Kupite Knjige Antikvarne knjige Božanstvena medicina - Petar J. Stanković (I izdanje) Božanstvena medicina - Petar J. Stanković (I izdanje) Božanstvena medicina - Petar J. Stanković (I izdanje) slika 1 Božanstvena medicina - Petar J. Stanković (I izdanje) slika 2 Božanstvena medicina - Petar J. Stanković (I izdanje) slika 3 136 pregleda Božanstvena medicina - Petar J. Stanković (I izdanje) Kako da kupim? Cena: 9.900 din Želi ovaj predmet: 2 Stanje: Polovan bez oštećenja Garancija: Ne Isporuka: Pošta Post Express Lično preuzimanje Plaćanje: Tekući račun (pre slanja) Lično Grad: Kraljevo, Kraljevo Prodavac Macondo (2654) 100% pozitivnih ocena Pozitivne: 4111 Kupindo zaštita ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1900 - 1949. Tematika: Alternativna medicina Autor: Domaći Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Jezik: Srpski MEDICINA DIVINA (Božanstvena medicina): veština lečenja u svetlosti magije, filosofije i božanskog stvaranja Izdavač: Knjižarnica Milorada P. Milanovića, Beograd Godina izdanja: 1941 Povez: tvrd Broj strana: 335 Sadržaj priložen na slici. Potpis na prvom listu, 4-5 braonkastih mrljica i knjiga je uredna i dobro očuvana Karakteristični tragovi starosti prisutni u sasvim maloj meri. Generalno, knjiga je veoma dobro očuvana. Prvo izdanje, izuzetno retko u ponudi. Petar Stanković je karijeru započeo kao seoski lekar. Suočen sa životnim izazovima shvatio je da znanje koje je poneo sa fakulteta može veoma malo da mu pomogne. Jer, kako je pirimetio, uopšte nije naučio šta je to život. Sa radoznalošću, a ne nadmenošću je prilazio svakom pacijentu i svakoj bolesti. Fascinirala ga je činjenica da prilikom porođaja žene u seoskim uslovima i majka i beba prežive, iako bi, po svemu što je na fakultetu učio, trebale ko zna čime sve da se zaraze i umru. To je bio početak njegovog učenja. Doktorirao je na psihologiji i radio u neuropsihijatrijskoj bolnici u Kovinu. Autor je knjige Božanska medicina i zagovornik sasvim drugačijeg pristupa lečenju psihičkih bolesnika. Osnovao je `Muzikalnu psihoterapiju`, koja se sastoji iz tri dela. Jedan deo je plavo osvetljenje u prostoriji u kojoj boravi pacijent. Drugi deo je disanje, koje je preuzeto iz joge. I treći deo je opuštajuća muzika. Zvuči tako jednostavno, a rezultati su bili odlični. Uveo je alternativne metode u zvaničnu medicinu. Nažalost, niko od mlađih kolega nije nastavio u tom pravcu. Od strane stručne javnosti je potpuno zapostavljen.

Prvo izdanje iz 1927. s originalnim mekim koricama koje je izradio brat Momčila Nastasijevića, Živorad. Retko u ponudi. Dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata. Autor - osoba Nastasijević, Momčilo, 1894-1938 = Nastasijević, Momčilo, 1894-1938 Naslov Iz tamnog vilajeta / Momčilo Nastasijević Vrsta građe dr.knjiž.oblici Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1927 Izdavanje i proizvodnja Beograd : S. B. Cvijanović, 1927 (Beograd : `Kajmakčalan`) Fizički opis 121 str. ; 20 cm Zbirka Moderna biblioteka ; 31 (Broš.) Sadržaj: 1. Zapis o darovima moje rođake Marije 2. Reč o životu oca Todora ovog i onog sveta 3. Reč o zlom udesu Marte devojke i momka Đenadija 4. Priča o nedozvanoj gospođi i gladnom putniku 5. O čika Janku 6. O Neznancu 7. Lagarije po noći: I. „Marijano, Marijano, cvete ubavi!“ II. „U popove Stojane ruse kose kažu“ III. „Ej, zar da umrem kad mi vreme nije!“ 8. Spomen o Radojci 9. Viđenje 1915 10. San brata bez noge Momčilo Nastasijević (Gornji Milanovac, 6. oktobar 1894 – Beograd, 13. februar 1938) je bio srpski pesnik koji je pripadao modernim tendencijama u srpskom pesništvu između dva rata. Momčilo Nastasijević je rođen u Gornjem Milanovcu 1894. godine u porodici Nastasijević koja je dala nekoliko umetnika. Osnovnu školu je učio u Gornjem Milanovcu, zatim u Čačku, da bi je završio u Beogradu, gde kasnije studira francuski jezik i književnost. Za vreme Prvog svetskog rata ponovo živi u Milanovcu. Posle rata, cela porodica se seli u Beograd, a Momčilo nastavlja studije i živi u krugu pesnika i prijatelja zainteresovanih za umetnost. Godine 1923. provodi leto u Parizu, pomoću ferijalne stipendije. Po završenim studijama radi u Beogradu kao gimnazijski profesor i na tom poslu ostaje do svoje smrti. Sa objavljivanjem svojih dela počinje kasnije nego njegovi generacijski drugovi Rastko Petrović, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović i drugi. Piše sporo, razvija se, eksperimentiše. Odsustvuje iz javnog života i sa godinama se sve više usamljuje. Godine 1932. objavljuje svoju prvu pesničku zbirku „Pet lirskih krugova“, koja odjekuje u užim čitalačkim krugovima, a u antologijama poezije toga vremena zastupljen je obično sa po samo jednom pesmom. Krhke građe, Nastasijević oboleva od tuberkuloze i umire 1938. u četrdeset četvrtoj godini života. Godinu dana posle njegove smrti, njegovi prijatelji izdaju celokupna dela: Pesme, Rane pesme i varijante, Hronika moje varoši, Iz tamnog vilajeta, Rane priče, Drame, Muzičke drame, Misli i Eseji. Ni ovo izdanje nije afirmisalo Momčila Nastasijevića u široj javnosti. Kasnije se o Nastasijeviću ponovo govori, ali se ni danas (2010. godine) ne može reći da je omiljen i opštepoznat pesnik, kao ni da je potpuno otkrivena njegova veličina i značaj. Slavista Robert Hodel je načinio i preveo izbor njegovih dela na nemački jezik, knjigu pod nazivom „Sind Flügel wohl“ objavio je izdavač Leipziger Literaturverlag. Pesme su štampane dvojezično, a osim poezije uključena su i dva prozna dela samo na nemačkom jeziku. Pesništvo Momčilo Nastasijević je pesnik koji se pojavio, razvio i umro između dva svetska rata. U svojim shvatanjima poezije Nastasijević je dužnik simbolistima. Osnovni pojam njegove poetike, „rodna“ ili „maternja“ melodija, proizlazi iz simbolističkog shvatanja muzike kao bića poezije. U traganju za tom melodijom pesnik proniče s onu stranu pojava i dolazi u neposredan dodir s onim što je neizrecivo, tajanstveno, mistično. Maternja je melodija, pre svega, zvuk izvornog, arhaičnog jezika, u našem slučaju to je, s jedne strane, melodija jezika narodne pesme, a s druge, srednjovekovnih tekstova. Na ovoj tački Nastasijevićeva neosimbolistička zaokupljenost muzikom i neizrecivim ukršta se s ekspresionističkom težnjom k neposrednom i praiskonskom. Ogroman rad uložio je Nastasijević dok je stigao do svojih Lirskih krugova i dok je bio zadovoljan njima. Isprobavao je sva moguća sazvučja među rečima srpskog jezika, sve prelive smisla i različite odnose verbalnih znakova. Njegova konciznost, kao osobenost njegovog pesničkog idioma, nije proizvod nekakve ćudljivosti ili proizvoljnog opredeljenja, već je izraz borbe protiv mana u koje upadaju oni koji poeziju pišu olako. U pesničkom jeziku Momčila Nastasijevića jednosložne reči su vrlo česte, i to ne slučajno. „U zvuku jednosložne reči, bez obzira na prirodu samoglasnika, uvek ima nečeg odsečnog, tvrdog i kao silom otkinutog iz neke celine. Top, smeh, huk, lav, hir, vrt.“ Kao da Nastasijević namerno izaziva nejasnost u značenju reči, ali on to čini prvenstveno zbog toga da jasno značenje reči ne bi potisnulo značenja zvuka i ritma. Pesnik nastoji da nađe jedan osobeni zvuk i jedan osobeni ritam za svako pesničko kazivanje. U njegovoj poeziji nije zastupljen samo paradoks značenja reči, nego i paradoks zvukova reči; postoje protivrečni odnosi između reči i ćutanja (kao osnovnog), između svetlosti i tame, dobra i zla, postojećeg i nepostojećeg, živog i neživog. Pri tome, Nastasijević se klonio savremenog jezika, u težnji da stvori pesnički jezik u kojem bi bila sadržana prošlost u kojoj je čovek možda bio bliži sebi i Bogu. „Nastasijevićeva borba sa rečima bila je izuzetno teška, jer je to bila i borba sa ćutanjem.“ Nastasijević, koga je Vinaver nazvao svecem srpskoga jezika i srpskoga književnog izraza, naslućivao je stalni tok tajnih i tajanstvenih sila, trudeći se da u sklad dovede slutnju (koja nije od ovoga sveta) sa razložnim saznanjem, i mireći istinu duha sa istinom svakidašnjice, odnosno utvrđujući njihovu istovetnost. „On je snevao svoju javu, on je kontrolisao svoj san.“ Ciklusi Nastasijevićev pesnički opus obuhvata sedam lirskih krugova jedne zbirke stihova: Jutarnje, Večernje, Bdenja, Gluhote, Reči u kamenu, Magnovenja i Odjeci. Jutarnje, prvi ciklus, izražava način na koji se pesnik vezuje za spoljni svet, ono što u njemu voli: mirise, podneblje, glasove sela i život prirode. To je veoma aromatična poezija, prelivena rodnim zvucima i bojama, setna na jedan tradicionalan, arhaičan način; nežna. Večernje su nastavak jutarnjih prizora, koji u večernjem ruju postaju setniji, manje opipljivi. Realnost nije sasvim jasno omeđena i nagoveštava se smrt. U Bdenjima, preokupacija dekorom i sentimentom iz prethodnih ciklusa ustupa mesto velikim pesnikovim temama. Njegova mašta i izraz sazreli su da definišu ideje i osnove odnosa postojanja. Izraz postaje gušći, reči je manje, pesme postaju apstraktnije ali i neposrednije. Njegova metafizička iskustva dobijaju jasne formulacije i izražavaju patnju zbog surovosti neposredne egzistencije. Gluhote su ciklus od deset pesama u kojima redukcija ukrasnih i eksplikativnih elemenata dovodi do semantičke napregnutosti, do pesme koja pokazuje shematsku ogoljenost zamisli. Reči u kamenu su ciklus sačinjen od četrnaest pesama i one predstavljaju viziju koja ujedinjuje selo i grad; apokaliptične drhtaje; sagledavanje nesavladivih ličnih razdiranja; i pokazivanje onih delova sudbine u kojima je čovek zavisan od čoveka. Magnovenja su zbir pojedinačnih pesama složenije strukture, koje su iznutra podeljene na odeljke, tako da svaka pesma podseća u malom na strukturu Reči u kamenu. Odjeci, poslednji ciklus, pun je reminiscencija. Ponovo se oseća čar opipljivih stvari, atmosfera pejzaža i naziranja starinskih enterijera. Nastasijević, Momčilo, srpski književnik (Gornji Milanovac, 6. X. 1894 – Beograd, 13. II. 1938). Diplomirao francuski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1920), potom radio kao gimnazijski profesor. Od 1922. pisao pjesme, pripovijetke, eseje i drame. Objavio zbirku pjesama Pet lirskih krugova (1932), koja se odlikuje originalnim stilom i neobičnim jezičnim oblicima. U pripovijetkama prevladavaju teme srednjovjekovnih apokrifa, legendi i narodnih bajki (Iz tamnog vilajeta, 1927). Pisao je i drame u stihovima i prozi, od kojih je za života objavio Međuluško blago (1927); drame Đurađ Branković, Kod Večite slavine, Gospodar-Mladenova kći, Nedozvani objavljene su mu posmrtno (Celokupna dela, I–IX, 1938–39). tags: avangarda, Rastko Petrović, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski, albatros, Stanislav Vinaver, ekspresionizam, nadrealizam, Vasko Popa KC (L)