Cena kombinacije: 7300 din (dostava je 1000din. )(otkup + poštarina = 8300din)KOMBINACIJA SADRŽI:Dvorucna sipka za 50kg tegova – 1 kom- diskovi / tegovi od 5kg – 10 komjednorucne sipke za 20 kg – 2 kom(ukupna masa diskova 50kg) / diskovi mogu da se skidaju ! Cenovnik preporučenih kombinacija tegova i 2+1 šipki - 36kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 5450din. (dostava 1000din. )- 44kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 6990din. (dostava 1000din. ) - 46kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 7700din. (dostava 1000din. ) - 48kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 7150din. (dostava 1000din. )- 50kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 7300din. (dostava 1000din. )- 56kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 8150din. (dostava 1000din. )- 64kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 8900din. (dostava 1000din. )- 70kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 9650din. (dostava 1000din. )- 76kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . .10250din. (dostava 1000din. )- 82kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . .11300din. (dostava 1000din. )- 90kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . 11700din. (dostava 1000din. )- 96kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 12700din. (dostava 1000din. )- 118kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . .14700din. (dostava 1000din. )- 122kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . .15350din. (dostava 1000din. )- 162kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . .19350din. (dostava 1000din. )(dostava je uračunata u cenu) Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Cena kombinacije: 6990 din (dostava 1000din. )(otkup + poštarina = 7990din)KOMBINACIJA SADRŽI:šipke za 20kg – 2komšipka duzine 180cm – 1kom- diskovi / tegovi od po 1,5kg - 4kom- diskovi / tegovi od po 2 kg - 4kom- diskovi / tegovi od 5kg - 6kom(ukupna masa tegova 44kg) / diskovi mogu da se skidaju ! Cenovnik preporučenih kombinacija tegova i 2+1 šipki - 36kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 5450din. (dostava 1000din. )- 44kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 6990din. (dostava 1000din. ) - 46kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 7700din. (dostava 1000din. ) - 48kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 7150din. (dostava 1000din. )- 50kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 7300din. (dostava 1000din. )- 56kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 8150din. (dostava 1000din. )- 64kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 8900din. (dostava 1000din. )- 70kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 9650din. (dostava 1000din. )- 76kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . .10250din. (dostava 1000din. )- 82kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . .11300din. (dostava 1000din. )- 90kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . 11700din. (dostava 1000din. )- 96kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 12700din. (dostava 1000din. )- 118kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . .14700din. (dostava 1000din. )- 122kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . .15350din. (dostava 1000din. )- 162kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . .19350din. (dostava 1000din. )(dostava je uračunata u cenu) Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Cena kombinacije: 5450din (dostava je 1000din. )(otkup + poštarina = 6450din)KOMBINACIJA SADRŽI:- Jednoručna šipka sa navojem za 20kg - 2kom- Dvoručna šipka sa kontra oprugama 30kg - 1kom- diskovi / tegovi od 5kg – 6kom- diskovi / tegovi od 1,5kg – 4kom(ukupna masa diskova 36 kg) / diskovi mogu da se skidaju ! Cenovnik preporučenih kombinacija tegova i 2+1 šipki - 36kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 5450din. (dostava 1000din. )- 44kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 6990din. (dostava 1000din. ) - 46kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 7700din. (dostava 1000din. ) - 48kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 7150din. (dostava 1000din. )- 50kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 7300din. (dostava 1000din. )- 56kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 8150din. (dostava 1000din. )- 64kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 8900din. (dostava 1000din. )- 70kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 9650din. (dostava 1000din. )- 76kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . .10250din. (dostava 1000din. )- 82kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . .11300din. (dostava 1000din. )- 90kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . 11700din. (dostava 1000din. )- 96kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . . . 12700din. (dostava 1000din. )- 118kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . .14700din. (dostava 1000din. )- 122kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . .15350din. (dostava 1000din. )- 162kg tegova i 2+1 šipka . . . . . . . . .19350din. (dostava 1000din. )(dostava je uračunata u cenu) Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Cena kombinacije: 7150 din (dostava je 1000din. ) (otkup + poštarina = 8150din) KOMBINACIJA SADRŽI: šipke za 20kg – 2kom šipka duzine 160cm – 1kom- diskovi / tegovi od 1,5kg - 4kom - diskovi / tegovi od 2 kg - 4kom - diskovi / tegovi od 3,5kg - 4kom - diskovi / tegovi od 5kg - 4kom (ukupna masa diskova 48kg) / diskovi mogu da se skidaju ! Ako želite da Vam dvoručna šipka bude sa krupnim navojem i zvezdastom navrtkom, umesto dvoručne šipke sa kontra oprugama, doplata je +600din. Za dostavu i račun potrebni: Ako ste građanin (fizičko lice): GRAD, ADRESA, IME I MOBILNI Ako ste firma, udruženje ili klub: NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI (nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke) dodatni telefoni za informacije: 023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291 Viber telefon: +381(0)62/269-193 Cenovnik preporučenih kombinacija tegova i 2+1 šipki Tegovi i šipke (set od 36kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5450din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 48kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7150din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 50kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7300din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 44kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6990din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 56kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8150din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 64kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8900din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 70kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9650din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 76kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10250din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 84kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11300din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 90kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11700din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 96kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12700din. (dostava 1000din. ) Tegovi i šipke (set od 118kg tegova i 2+1 šipka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14700din. (dostava 1000din. ) (dostava je uračunata u cenu) DETALJNIJE O SVIM "IRON" DISKOVIMA - Diskovi su izrađeni od ojačanog polipropilena iz jednog dela (industrijska plastika), otporni su na padove sa manjih visina, ne grebu parket, punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni su čepom. Prečnik rupe diska je 33mm, debljina je 6cm, a prečnik diska je 27cm (za 5kg i 3.5kg) i 14cm (za 2kg i 1.5kg). Boje diskova mogu da variraju. DETALJNIJE O SVIM "IRON" ŠIPKAMA - Dvoručne šipke su napravljene od lake i jake metalne legure. Dvoručne šipke na sebi imaju 2 gumena rukohvata širine 25cm (svaki) a jednoručne šipke imaju pvc rukohvat dužine 14cm. Po 2 kontraopruge se dobijaju besplatno uz svaku kupljenu dvoručnu šipku. Nova serija jednoručnih šipki je napravljena od čelika, pvc-a i industrijske plastike. Nove jednoručne šipke imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku koja se lako odvija i zavija, armirane su čelikom i čvrsto drže diskove čak i prilikom naginjanja ( ove nove jednoručne šipke su zamena za sve prethodne verzije šipki ). Prečnik svih šipki jednoručnih i dvoručnih je 32mm. Dvoručne šipke se proizvode za 30kg, 50kg, 70kg i 90kg diskova a jednoručne za 20kg i 30kg diskova. Za vežbanje nisu neophodne rukavice jer šipke imaju rukohvate sa linijaturom koja sprečava klizanje tokom korišćenja. CENOVNIK SVIH "IRON" ŠIPKI I DISKOVA Disk od 5kg . . . . .500din. /kom Disk od 3.5kg . . . 350din. /kom Disk od 2kg . . . . .200din. /kom Disk od 1.5kg . . . 150din. /kom Jednoručne šipke za 20kg krupan navoj sa navrtkom (dužina 42.5cm) max. 4 diska. . 600din. /kom Jednoručne šipke za 30kg krupan navoj sa navrtkom (dužina 52.5cm) max. 6 diska. . 700din. /kom Dvoručne šipke za 30kg diskova sa 2 kontraopruge (dužina 135cm) max. 6 diska . . .1350din. /kom Dvoručne šipke za 50kg diskova sa 2 kontraopruge (dužina 160cm) max. 10 diska. . 1550din. /kom Dvoručne šipke za 70kg diskova sa 2 kontraopruge (dužina 180cm) max. 14 diska . . 1750din. /kom Dvoručne šipke za 90kg diskova sa 2 kontraopruge (dužina 205cm) max. 18 diska. . 1950din. /kom Ez šipke sa 2 kontraopruge: za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din. Triceps šipke sa 2 kontraopruge: za 30kg=2050din. / za 50kg=2200din. / za 70kg=2350din. / za 90kg=2490din. Dvoručna aerobik šipka za 30kg (max 6 diska) navoj+navrka (dužina 135cm). . . . . . .1950din. /kom Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2500din. /set O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Vodonepropusna, odlično izbalansirana, torba idealna je za skladištenje i transport manjih teleskopa - refraktori do 90/900, reflektori do 130/ 900, zajedno sa montažama EQ 1 i 2, AZ 2 i 3. U unutrašnjem delu, torba ima dodatne kaiševe za fiksiranje tubusa i tripoda, kao i gumiranu traku za pozicioniranje okulara, sočiva i dr. Obložena je 5 mm zaštitnom penom, koja odlično štiti opremu tokom transporta. Dimenzije: 100x34x25 cm. Težina: 1.47 kg Pogodna za sledeće teleskope: - Refraktori: 60/900 EQ1, 70/900 EQ1, 80/900 EQ2, 90/900 EQ2, 90/900 AZ3... - Reflektori (Newton): 76/900 EQ1, 114/900 EQ1, 114/900 EQ2, 130/650 EQ2, 130/900 EQ2 - Katadioptrički (MC): 90/1250 EQ1, 102/1300 EQ2, 127/1500 EQ2 - Montaže za teleskope: EQ1, EQ2, EQ3, AZ2, AZ3

Statisticka istorija važnijih svetskih fudbalskih takmicenja u šest knjiga. U pitanju je istorija prikazana kroz apsolutno sve rezultate, od kvalifikacija do završnog dela. Detaljno su opisani finalni turniri, finalne utakmice, utakmice reprezentacija zemalja u kojima smo živeli, kao i utakmice ekipa koje su predstavljale zemlje u kojima smo živeli. MALI TIRAZ!!!! Biblioteka FUCA, KNJIGA 1: SVETSKA PRVENSTVA U FUDBALU 1930 - 2014 Dragan Nikolic, 2017 274 stranice format A5 Apsolutno svi rezultati, od kvalifikacija do zavrsnog dela. U knjizi su detaljno opisani finalni turniri, kao i utakmice reprezentacija zemalja u kojima smo ziveli. Biblioteka FUCA, KNJIGA 2: EVROPSKA PRVENSTVA U FUDBALU 1960 - 2016 Dragan Nikolic, 2017 format A5 112 stranica Apsolutno svi rezultati, od kvalifikacija do zavrsnog dela. U knjizi su detaljno opisani finalni turniri, kao i utakmice reprezentacija zemalja u kojima smo ziveli. Biblioteka FUCA, KNJIGA 3: OLIMPIJSKE IGRE - FUDBALSKI TURNIRI 1896 - 2016 Dragan Nikolic, 2017 format A5 212 stranica Apsolutno svi rezultati, od kvalifikacija do zavrsnog dela. U knjizi su detaljno opisani finalni turniri, kao i utakmice reprezentacija zemalja u kojima smo ziveli. Biblioteka FUCA, KNJIGA 4: KUP / LIGA EVROPSKIH SAMPIONA U FUDBALU 1955 - 2016 Dragan Nikolic, 2017 format A5 208 stranica Apsolutno svi rezultati. U knjizi su detaljno opisane finalne utakmice, kao i utakmice ekipa koje su predstavljale zemlje u kojima smo ziveli. Biblioteka FUCA, KNJIGA 5: KUP EVROPSKIH POBEDNIKA KUPOVA U FUDBALU 1960 - 1999 SUPER KUP EVROPE U FUDBALU 1972 - 2016 INTERKONTINENTALNI KUP U FUDBALU 1960 - 2004 SVETSKO KLUPSKO PRVENSTVO U FUDBALU 2000 - 2016 Dragan Nikolic, 2017 format A5 126 stranica Apsolutno svi rezultati. U knjizi su detaljno opisane finalne utakmice, kao i utakmice ekipa koje su predstavljale zemlje u kojima smo ziveli. Biblioteka FUCA, KNJIGA 6: KUP SAJAMSKIH GRADOVA EVROPE U FUDBALU 1955 - 1971 KUP UEFA 1971 - 2009 UEFA INTERTOTO KUP 1995 - 2008 UEFA LIGA EVROPE 2009 - 2016 Dragan Nikolic, 2017 format A5 290 stranica Apsolutno svi rezultati. U knjizi su detaljno opisane finalne utakmice, kao i utakmice ekipa koje su predstavljale zemlje u kojima smo ziveli. Slanje poštom - kao preporučena tiskovina, paket ili post express. Ne saljem van Srbije. Kupac placa postarinu.

 Ova ploča za sklekove je sve što vam je potrebno za kvalitetan trening ruku i ramena Sklekovi su idealna vežba za trening gornjeg dela tela, grudi, bicepsa, tricepsa i ramena. Uz pomoć ovog odličnog rekvizita iz asortimana Gorilla Sports možete ih izvoditi na jos efikasniji način. Daska sa sklekerima 9 u 1 vam pruža 9 različitih pozicija za hvatanje kako biste preciznije pogodili ciljane grupe mišića. Ovakvi sklekeri su lako prenosivi i imaćete teretanu gde god da poželite. Oblik ručki smanjuje pritisak na zglobove i sprečava njihovu povredu. Karakteristike: Dimenzije ploče: 61 x 23,5 x 2 cm Težina: manje od 1 kg Ukupna nosivost: 200 kg Neklizajuća podloga, nije potrebno bušenje Ručke obložene za udoban i siguran trening Različite boje na ploči ciljaju specifične mišiće (crvena - ramena, zelena - triceps, plava - grudi i žuta - leđa) U dostavu su uključene ploča i dva sklekera koja se zakače na željenu poziciju

OLIMPIJSKI VEKOVNIK Olimpijski vekovnik 1910 - 2010 komplet 1-2 Olimpijski vekovnik: 100 godina Olimpijskog komiteta Srbije , ---------------------------------- Naslov: Olimpijski vekovnik Autor: priredio Čedomir Šoškić Izdavač: Službeni glasnik, Beograd Godina izdanja: 2010 Format: 230 x 307 mm Povez: Tvrdi, luksuzni - dvotomna monografija Dvotomna monografija OLIMPIJSKI VEKOVNIK – 100 godina Olimpijskog komiteta Srbije (1910-2010) kapitalno izdanje – na 1.100 strana u tvrdom povezu i luksuznoj opremi uzlazi iz štampe krajem novembra. Suizdavači ovog jedinstvenog dela su Olimpijski komitet Srbije i Službeni glasnik. Prvi put u monografiji OLIMPIJSKI VEKOVNIK osvetljava se razvoj i delovanje našeg nacionalnog olimpijskog komiteta u proteklih 100 godina u Kraljevini Srbiji, Kraljevini SHS, Kraljevini Jugoslaviji, FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Republici Srbiji i objavljuju autentična dokumenta koja su uticala na razvoj našeg olimpijskog pokreta. OLIMPIJSKI VEKOVNIK prvi objavljuje imena, plasmane i rezultata svih 1.323 olimpijaca koji su od 1912. pod srpskom i jugoslovenskom zastavom učestvovali na svim Letnjim igrama i ostvarili 1.747 učešća i osvojili 98 medalja, imena, plasmane i rezultate svih 254 olimpijaca na Zimskim igrama, koji su imali 334 učešća i osvojili četiri medalje, imena i rezultate osvajača 601 medalje na Mediteranskim igrama, 42 medalje na Evropskim olimpijskim festivalima mladih i tri odličja na I olimpijskim igrama mladih. Za OLIMPIJSKI VEKOVNIK uzbudljiva svedočanstva o osvajanju olimpijskih odličja napisali su naši asovi Ivan Gubijan, Stjepan Bobek, Branislav Simić, Đorđe Perišić, Branislav Pokrajac, Svetlana Kitić, Jasna Šekarić, Vlade Divac, Nikola Grbić, Milorad Čavić i mnogi drugi, a učešće naših sportista na Igrama praćeno je autentičnim dosad neobjavljivanim fotografijama. Monografija OLIMPIJSKI VEKOVNIK donosi i celokupnu istoriju međunarodnog olimpijskog pokreta, od korena koji sežu do antičke Grčke i drevnih igara u Olimpiji, preko buđenja olimpizma u XIX veku, osnivanja Međunarodnog olimpijskog komiteta, stvaranja olimpijske ikonografije i njegovog razvoja, do izrastanja Olimpijskih igara u najznačajniju globalnu manifestaciju i to ne samo u sportskom smislu. OLIMPIJSKI VEKOVNIK osvetljava potpuno i sve Igre, Letnje i Zimske, nepristrasno govori o njihovim vrlinama i manama, o njihovim junacima od Spiridona Luisa, Džesija Ovensa, Pava Nurmija, Tonija Zajlera, Žana KLoda Kilija, Abebea Bikile, Boba Bimona, Nađe Komaneči, Erika Hajdena, Karla Luisa do, Bjorna Dalea, Olea Ejnara Bjorndalena, Simona Amana, Majkla Felpsa i Juseina Bolta, kao i o najvećim tragičarima od Doranda Pjetrija i Džima Torpa, preko Meri Deker, Karla Šranca i Gejl Divers, do Merion Džons. Povez: Tvrd Pismo: ćirilica Broj strana:1066 Godina izdanja: Beograd 2010. Bogato ilustrovano Veliki format (31 cm) Istorija olimpizma istorija olimpijskih igara Knjige su NOVE..... ---------------------------- R1

Mek povez, izdavac - Sportska knjiga, Beograd 1977 - 1984 god. Autori - Bodin Marjanovic i inz. Milan Djordjevic Stanje - vrlo dobro 4+ (veoma dobro ocuvane, u par knjiga - ponegde malo obelezavano) VELIKI SAHOVSKI TURNIRI u ponudi Komplet svih 10 knjiga 1. Hestings .............1895-1977, br.strana 52 2. Bevervajk.............1938-1977, br.strana 56 3. Mar-Del-Plata.........1928-1976, br.strana 63 4. Beogradski turniri....1948-1978, br,strana 56 5. Moskovski turniri.....1925-1975, br.strana 52 6. Becki turniri.........1873-1961, br.strana 72 7. Turniri u Havani......1913-1981, br.strana 72 8. Turniri u Amsterdamu..1889-1981, br.strana 78 9. Turniri u Londonu.....1849-1982, br.strana 52 10.Turniri u Njujorku....1857-1980, br.strana 38 U svakoj knjizi autori prikazuju izabrane partije sa turnira, tabele sa turnira, fotografije ucesnika turnira, tekst o turnirima itd. za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo.

Trening snage i izdržljivosti uz pomoć različitih nastavaka za sajlu Lat i kros mašine su nezaobilazne sprave za svaku (kućnu) teretanu koje omogućavaju vežbanje mišića leđa, grudi i ramena. Uz pomoć Gorilla Sports seta koji se sastoji od kratke šipke za lat mašinu, nastavka za veslanje i jednoručnog lat nastavka, moći ćete da aktivno radite na celokupnoj muskulaturi gornjeg dela tela. Različitim hvatom unosite raznolikost u svoj trening i činite ga efikasnijim.Karakteristike:  Kratke šipke za lat mašinu:  Dužina šipke: 50 cm Prečnik ručke: 2,5 cm Težina: 2,5 kg Maksimalna nosivost: 200 kg Materijal: hromirani čelik Rotirajuća osnova Hvatovi su nazubljeni što sprečava klizanje Nastavak za veslanje i donji kotur: Maksimalna nosivost: 200 kg Prečnik ručke: 2,5 cm Težina: 2 kg Dužina rukohvata: 19 cm Razmak između ručki: 12 cm Dimenzije pakovanja: 19 x 19,5 x 12,5 cm Materijal: hromirani čelik Rotirajuća osnova Hvatovi su nazubljeni što sprečava klizanje Jednoručni nastavak za lat mašinu: Prečnik ručke: 2,5 cm Dužina ručke: 15 cm Prečnik rupe za montiranje: 1,2 cm Težina: 1 kg Maksimalna nosivost: 200 kg Materijal: hromirani čelik Hvat je nazubljen što sprečava klizanje

Mek povez, veci format (24 cm), br.strana oko 300 ukupno, Sahovski klub Partizan, Beograd 1981. grupa autora Stanje - odlicno 5 (veoma ocuvano) EKSPRES SAHOVSKI BILTEN, godina 1, komplet brojevi 1-15 za 1981 godinu Prikazuju se sve partije sa ovih turnira. Partije nisu komentarisane. Notacija je figurna (univerzalna) pregledna svakom citaocu bilo kojim jezikom govori. U svakoj knjizici je data Konacna Tabela sa listom ucesnika 1. 36 sampionat Jugoslavije, Borovo 1981 2. Memorijal Paula Keresa, Tallinn 1981 3. 20 medjunarodni turnir Bosna 81, Sarajevo 4. Evropa-Amerika, Mar Del Plata 1981, Novi Sad 1991 5. Medjunarodni sahovski turnir Moskva 1981 6-7 Medjunarodni turnir Lone Pine 1981 8. Medjunarodni sahovski IBM turnir, Amsterdam 1981 9. Velemajstorski turniri Bad Kissingen 1981 i Banja Luka 1981 10. Velemajstorski turnir Dortmund 1981 11. Velemajstorski turnir Tilburg 1981 12. Velemajstorski turnir Baden-Baden 1981 13. VII memorijal Bore Kostica, Vrsac 1981 14. Zonski turnir Mediteranska Zona, Budva 1981 15. Sampionat SSSR, Frunze 1981 retko u ponudi za sahiste, ljubitelje saha i kolekcionare Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo.

Cena kombinacije: 7100 din (dostava je 1000din. ) (otkup + poštarina = 8100din)KOMBINACIJA SADRŽI:- diskovi / tegovi od 5kg – 4 kom- diskovi / tegovi od 3.5kg - 4 kom- diskovi / tegovi od 2kg - 4 kom- diskovi / tegovi od 1.5 kg - 4 kom- jednoručna šipka za 20kg diskova - 2 kom- Dvoručna EZ šipka za bicepse za 70kg tegova – 1 kom(ukupna masa diskova 48 kg) / diskovi mogu da se skidaju !Cenovnik preporučenih kombinacija tegova / diskova sa EZ krivom šipkom za bicepseEZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 37kg _____________5350din. (dostava 500din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 48kg _____________7100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 58kg _____________7550din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 68kg ____________11100din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 73kg ____________11000din. (dostava 1000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 88kg ____________15500din. (dostava 2000din)EZ kriva šipka za bicepse + tegovi / diskovi 98kg ____________16500din. (dostava 2000din) Diskovi – tegoviDiskovi/tegovi su napravljeni iz jednog dela od industrijske plastike i otporni su na padove sa manjih visina. Punjeni su mešavinom peska i sačme i zaptiveni čepom sa navojem. Idealni su za kućno vežbanje jer ne grebu parket i laminat. Diskovi se proizvode u sledećim kilažama: 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg, 10kg i 15kg. Prečnik rupe diska je 33mm svih diskova, a širina (debljina) je 5.5cm za kilaže 1,5kg, 2kg, 3,5kg, 5kg , a za kilaže 10kg i 15kg je debljina 8,5cm. Prečnici diskova su 1,5kg(fi 16cm), 2kg(fi 18cm), 3,5kg(fi 23cm), 5kg(fi 27cm), 10kg(fi 31cm), 15kg(fi 37cm).* Cene diskova su:1,5kg … . 150din. /kom.2,0kg … . 200din. /kom.3,5kg … . 350din. /kom.5,0kg … . 500din. /kom.10kg … . 1000din. /kom.15kg … . 1500din. /kom. Jednoručne male šipke:Male šipke su napravljene od čelika koji je presvučen industrijskom plastikom i izuzetno su jake. Imaju krupan navoj i zvezdastu navrtku (od ABS plastike). Prečnik šipki je fi 32mm. Šipke su predviđene da se na njih stave diskovi od 5kg, 3.5kg, 2kg, 1.5kg koji se po potrebi skidaju i stavljaju… Diskovi od 10kg i 15kg mogu da se stave na male šipke ali to ne preporučujemo jel je to već previše glomazno. Iron Sport proizvodi 2 vrste malih šipki:* jednoručna za 4 diska ( 42cm dužine ) max. 20kg . .. 600din. /kom.* jednoručna za 6 diska ( 52cm dužine ) max. 30kg . .. 700din. /kom. Dvoručne šipke sa kontraoprugama:Proizvode se od jakih čeličnih profila, ručke su od plastike plus dve kontraopruge.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 1350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 1550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 180cm za 14 diska max. 70kg . .. 1750din. /kom.( max 130 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 205cm za 18 diska max. 90kg . .. 1950din. /kom.( max 180 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Dvoručne šipke sa krupnim navojem i navrtkom:Proizvode se od jakih čeličnih profila presvučenih industrijskom plastikom sa krupnim navojem i navrtkom.* 135cm za 6 diska max. 30kg . .. 2350din. /kom.( max 60 kg sa diskovima od 10kg i 15kg )* 155cm za 10 diska max. 50kg . .. 2550din. /kom.( max 90 kg sa diskovima od 10kg i 15kg ) Krive EZ šipke za bicepseEZ šipke za dizanje tegova ili kriva šipka za bicepse je namenska šipka pravljena za bicepse ili tricepse u zavisnosti od toga kako se hvata. Šipke su pravljene od jakih čeličnih profila. Sa svakom kupljenom EZ šipkom se dobijaju gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=1350din. / za 50kg=1550din. / za 70kg=1750din. / za 90kg=1950din.  Šipke za tricepseŠipke za tricepse su specifičnog oblika sa dve metalne ručice obmotane grip trakama. Sa svakom kupljenom šipkom za tricepse dobijate gratis po 2 kontraopruge.za 30kg=2350din. / za 50kg=2550din. / za 70kg=2750din. / za 90kg=2950din.  Ručka za kombinovano rusko zvono (set iz 3 dela) … 900din. /set Za dostavu i račun potrebni:     Ako ste građanin (fizičko lice):   GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:   NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:   023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193 O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Nova knjiga Foto, kino i video savez Vojvodine, Zlatno oko Borivoj Mirosavljević 495str. tvrdi povez, 30cm FK Vojvodina je srpski fudbalski klub iz Novog Sada. Osnovan je u proleće 1914. godine, i važi za jedan od najvećih klubova na prostoru bivše Jugoslavije. Navijačka grupa Vojvodine se zove Firma, a ona je osnovana 1989. godine, iako je Klub navijača FK Vojvodina osnovan još 15. decembra 1937. FK Vojvodina FK VOJVODINA GRB.jpg Puno ime Fudbalski klub Vojvodina Nadimak Voša, Crveno-beli ,`Lale` Osnovan 6. mart 1914. god.; pre 107 godina Stadion Stadion Karađorđe, Novi Sad Kapacitet 14.853[1] Predsednik Dragoljub Samardžić Trener Slavoljub Đorđević Liga Superliga Srbije 2020/21. Superliga Srbije, 4. Veb-sajt www.fkvojvodina.rs Domaća oprema Gostujuća oprema Istorija Uredi Početak Uredi Klub je osnovan 6. marta 1914. zaslugom novosadskih studenata. Dok se svet spremao za Prvi svetski rat, grupa omladinaca nošena ljubavlju prema tada malo popularnoj i znanoj igri, rešila je da osnuje fudbalski klub koji bi predstavljao srpsku zajednicu u Novom Sadu. Za ime novosadskog kluba uzet je naziv Vojvodina, kako bi se naglasilo sećanje na političko-teritorijalnu jedinicu Vojvodstvo Srbije u kom su Srbi, bar na papiru, dobili ravnopravnost u Habzburškoj carevini. Među osnivačima tog dana u štrikerskoj radnji Save Šijakova, u današnjoj Temerinskoj ulici na mestu Tehnometala, su bili budući tekstilni industrijalac Milenko Šijakov, budući univerzitetski profesor Vladimir Milićević, budući hemičar Milenko Hinić, budući pravnici Radenko Rakić i Kamenko Ćirić, Gojko Tošić, Đorđe Živanov, Branko Gospođinački, Živojin Bajazet i budući doktor prava Kosta Hadži. Među njima su bili i Milenkov brat, Đorđe Šijakov, i njihov otac, Sava. Posle rata, iz Praga je donesen komplet dresova FK Slavije, koji su ostali zaštitni znak Vojvodine do današnjih dana. Godine 1924, zajedno sa klubom Juda Makabi, Vojvodina gradi stadion „Karađorđe“, prema nacrtu inženjera i predsednika kluba Dake Popovića. Do tada, i jedni i drugi su igrali na stadionu kod Jodne banje, koji je pripadao novosadskom klubu UTK, koji je okupljao mađarsku omladinu. Prvu utakmicu FK Vojvodina je odigrala u Kovilju, na igralištu „Šajkaša“. Za crveno-bele tada su igrali uglavnom đaci i studenti. Vojvodina je dobila tu utakmicu rezultatom 5:0. Međutim, sledeći meč, novosadska ekipa je odigrala tek 1919, nakon završetka rata. Nakon Drugog svetskog rata Uredi Iako povremen učesnik prve lige u međuratnom periodu, ozbiljniju ulogu u prvoj ligi, Vojvodina je počela da igra pedesetih godina 20. veka. Prvi ozbiljniji rezultat je 4. mesto 1952/53. godine. Narednih godina, Vojvodina je redovno pobeđivala favorite, ali nije uspela da osvoji titulu. 1955. godine je izboren plasman u Mitropa kup (preteču kupa UEFA), a ostale su zapamćene pobede protiv Rome u Novom Sadu sa 4:1 i u Rimu sa 5:4. I narednih godina, Voša je učestvovala u ovom kupu i ostvarivala zapažene rezultate. Tadašnja zlatna generacija je stekla velike simpatije svojom lepršavom igrom, a najpoznatiji igrači su bili Vujadin Boškov i Todor Veselinović. Početkom 60-ih, izvršena je smena generacija i već 1962. godine, Vojvodina postaje vicešampion. Konačno, 1965/66. godine, Voša stiže do prve titule. Najpoznatiji igrači ovog tima su bili Ilija Pantelić i Silvester Takač. U Kupu šampiona, Voša stiže do četvrtfinala, gde je izbačena od Seltika iz Glazgova, koji je te godine i osvojio ovaj kup, a jedini poraz mu je nanela upravo Vojvodina u Novom Sadu. 70-ih godina, Vojvodina je često bila u samom vrhu tabele, a 1974/75. godine je u poslednjem kolu ispustila titulu, ostavši na drugom mestu. 1977. Vojvodina je osvojila svoj prvi evropski trofej, Mitropa kup, pobedivši u grupi ispred Vašaša, Fjorentine i Sparte Prag. 80-e godine su bile krizne, kulminirajući ispadanjem u drugu ligu 1985/86. Usledila je rekonstrukcija tima, koji se ekspresno vraća u Prvu ligu, a za dve sezone ovaj novi tim Vojvodine osvaja drugu titulu 1988/89., u jednoj od poslednjih sezona pred raspad SFRJ. Period od 90-ih Uredi 90-e godine, Vojvodina dočekuje u smanjenoj Prvoj ligi SR Jugoslavije. U početku, Vojvodina važi za „večitog trećeg“, stiže do jesenje titule 1994. a umalo i do trofeja. Od većih uspeha je i plasman u finale Kupa 1997. godine, kao i finale Intertoto kupa 1998. godine, da bi posle raznih kriza, štrajkova igrača i smena rukovodstava, određena stabilizacija usledila tek 2006. godine. Povratak u Evropu, uspesi u prvenstvu i Evropi Uredi U sezoni 2006/07. Vojvodina zauzima treće mesto u Superligi i igra u finalu nacionalnog kupa, a time obezbeđuje mesto u Kupu UEFA. Sezonu 2007/08. tim je započeo protiv malteškog tima Hibernijans koga je lako dobio kod kuće sa 5:1 i u gostima sa 2:0. U sledećem kolu kvalifikacija izgubio je od madridskog Atletika, rezultatima 0:3 u gostima i 1:2 kod kuće. Već u sledećoj sezoni 2008/09. klub je imao najuspešniju prvenstvenu sezonu od raspada Jugoslavije, završivši sezonu na drugom mestu, iza Partizana, a ispred Crvene zvezde, ali je imao isti učinak u Evropi kao i prethodne sezone. U sezoni 2009/10. klub nije bio toliko uspešan u prvenstvu, pošto je završio na 5. mestu, ali je zato stigao do finala Kupa Srbije, gde je poražen od Crvene zvezde sa 3:0. Sezonu 2010/11. završava na 3. mestu u Superligi, dok u Kupu Srbije stiže do finala. Finale je obeležio veliki skandal, kada su igrači Vojvodine u 83. minutu napustili teren pri rezultatu 2:1 za Partizan, posle nekoliko kontroverznih odluka sudije, kasnije je utakmica registrovana službenim rezultatom 3:0 u korist Partizana. Vojvodinu je tada bodrilo na gostujućem terenu 7000 navijača.[2] U sezoni 2012/13. Voša je zauzela 3. mesto u prvenstvu i izborila izlazak u Evropu. Sezona 2013/14. biće jedna od najboljih sezona još od raspada Jugoslavije. Klub je te sezone stigao do plej-ofa,prethodno eliminisavši Hibernijans, Honved i Bursaspor. Vojvodina je za protivnika u plej-ofu lige evrope dobila Šerif Tiraspolj. U prvom meču u Novom Sadu rezlutat je bio 1:1, međutim Voša biva poražena sa 2:1 u Tiraspolju. Trofeji u kupu Srbije Uredi Vojvodina je 7. maja 2014. prvi put u istoriji kluba osvojila Kup Srbije pod vođstvom Branka Babića. Pobedili su Jagodinu sa 2:0 i revanširali im se za prošlogodinji poraz u finalu kada su bili poraženi sa 1:0. Vojvodina je na taj način skinula „prokletstvo“ i posle šest finala najzad došli do tog željenog Kupa. Ovo je njihov prvi trofej još od 1989. godine kada je Vojvodina bila šampion Jugoslavije.[3] Sezonu 2014/15. u Super ligi Srbije, Vojvodina je završila na 4. mestu i izborila učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope. U sezoni 2015/16. eliminisala je MTK, Spartaks iz Jurmale, Sampdoriju, i stigla je do plej-of runde kvalifikacija za Ligu Evrope, gde je izgubila od Viktorije Plzenj. U prvenstvu Srbije, Vojvodina ponovila plasman iz prethodne sezone, okončavši takmičenje na 4. mestu. Nakon šest godina, u sezoni 2019/20. Vojvodina je ponovila uspeh u kupu. U prva dva kola lako je pobedila u gostima Zlatibor (4:1) i u Novom Sadu beogradski Sinđelić (4:0). U četvrtfinalu su nakon boljeg izvođenja penala bili bolji od Mladosti iz Lučana, a u polufinalu su golom Nemanje Čovića pobedili domaći Čukarički. U finalu na Čairu u Nišu sastali su se sa Partizanom. Nakon regularnog dela bilo je 2:2, pošto je Partizan izjednačio u poslednjim trenucima meča. Međutim, Vojvodina je bila bolja posle jedanaesterca sa 4:2 i došla do drugog trofeja u Kupu Srbije.[4] U kvalifikacijama za Ligu Evrope u sezoni 2020/21. Vojvodina je takmičenje započela od 3. kola kvalifikacija i za protivnika dobila Standard iz Liježa. Nakon 120 minuta igre eliminisana je rezultatom 2:1. Grb kroz istoriju Uredi Grbovi FK Vojvodina Grb FK Vojvodina old logo1.PNG Grb FK Vojvodina old logo3.png Grb FK Vojvodina old logo4.png Grb FK Vojvodina old logo5.png Grb FK Vojvodina old logo6.png Grb FK Vojvodina stari grb.png Grb FK Vojvodina 1.png 1914–1946. 1946–1950. 1950–1967. 1967–1982. 1982–1992. 1992–2002. 2002–2009. od 2009. jubilarni grb 2014. Navijači Uredi Detaljnije: Firma (navijačka grupa) Firma je navijačka skupina/grupa iz Novog Sada. Navijači su klubova koji čine Sportsko Društvo Vojvodina (fudbalski, rukometni i drugih). Oni su jedna od glavnih navijačkih skupina u Srbiji. Firma se sastoji od različitih pod-grupa. Neki od pod grupe su: Bački Odred (Bačka Palanka), Sremski Front, G-3, Pandora, Sanatorijum, UltraNS, Firma Beočin, Firma Novo Naselje, Firma Bulevar, Firma Centar, Firma Detelinara, Firma Sremska Kamenica, Firma Liman, Firma Ledinci, Firma Futog, Firma Kisač, Firma Klisa, Firma Petrovaradin, Firma Rumenka, Firma Salajka, Firma Telep, Firma Grbavica, Firma Banat itd. FK Vojvodina takođe ima skupinu svojih najstarijih pristalica, pod nazivom Stara Garda. Imaju posebne prijateljske odnose sa navijačkom grupom Lešinari iz Banjaluke i navijačima Slavije iz Praga. Stadion Uredi Stadion Karađorđe Detaljnije: Stadion Karađorđe Vojvodina svoje domaće utakmice igra na stadionu Karađorđe. Stadion je izgrađen 1924. godine, a otvoren je 28. juna 1924. Stadion je od svog otvaranja do Drugog svetskog rata nosio naziv „Karađorđe“. Posle je bio poznat samo kao Gradski stadion, a 2. aprila 2007. vraćeno mu je staro ime „Karađorđe“. Dom fubalera Vojvodine nakon poslednje rekonstrukcije 2013. ima kapacitet od 15.000 sedećih mesta, pokrivenu zapadnu tribinu, kolor semafor marke Filips, kao i reflektore jačine 1700 lumena. Uspesi Uredi Takmičenje Broj Godina Nacionalna takmičenja - 4 Nacionalno prvenstvo - 2 Prvenstvo SFR Jugoslavije Prvak 2 1965/66, 1988/89. Drugi 3 1956/57, 1961/62, 1974/75. Treći 2 1958/59, 1991/92. Prvenstvo SR Jugoslavije Prvak 0 / Drugi 0 / Treći 5 1992/93, 1993/94, 1994/95, 1995/96, 1996/97. Prvenstvo Srbije i Crne Gore Prvak 0 / Drugi 0 / Treći 0 / Prvenstvo Srbije Prvak 0 / Drugi 1 2008/09. Treći 7 2006/07, 2007/08, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2016/17, 2019/20. Nacionalni kup - 2 Kup SFR Jugoslavije Osvajač kupa 0 / Finalista 1 1951. Kup SR Jugoslavije Osvajač kupa 0 / Finalista 1 1996/97. Kup Srbije Osvajač kupa 2 2013/14, 2019/20. Finalista 4 2006/07, 2009/10, 2010/11, 2012/13. Nacionalni superkup Superkup SFR Jugoslavije Osvajač kupa 0 / Finalista 1 1989. Kontinentalna takmičenja - 2 Coppacampioni (closer).png Liga šampiona (Kup evropskih šampiona) Pobednik 0 / Finalista 0 / Polufinale 0 / Četvrtfinale 1 1966/67. Intertoto kup Osvajač kupa 1 1976. Finalista 1 1998. Mitropa cup.jpg Mitropa kup Osvajač kupa 1 1977. Finalista 1 1957. Polufinale 2 1959, 1989. Trenutni sastav Uredi Ažurirano 23 . jul 2021.[5] Br. Pozicija Igrač 1 Srbija G Nikola Simić 2 Srbija O Marko Bjeković 3 Srbija O Mladen Devetak 4 Srbija S Novica Maksimović 5 Bosna i Hercegovina O Siniša Saničanin 6 Srbija O Vladimir Kovačević 7 Srbija N Nemanja Čović 8 Srbija S Mirko Topić 10 Srbija S Dejan Zukić 11 Srbija O Stefan Đorđević 13 Bosna i Hercegovina G Goran Vukliš 14 Srbija S Vladimir Miletić 15 Srbija O Nikola Andrić 18 Crna Gora S Nikola Drinčić (kapiten) 19 Severna Makedonija S Vladan Novevski Br. Pozicija Igrač 20 Srbija O Đorđe Đurić 21 Srbija S Veljko Simić 22 Srbija S Bogdan Mladenović 23 Bosna i Hercegovina N Momčilo Mrkaić 24 Srbija N Petar Bojić 27 Srbija G Željko Brkić 28 Srbija N Miodrag Gemović 30 Srbija O Aranđel Stojković 32 Srbija G Nemanja Toroman 70 Srbija S Uroš Kabić 80 Srbija O Veljko Jelenković 90 Srbija S Miljan Vukadinović Bivši poznati igrači Uredi Jozef Velker Vlada Avramov Milan Belić Vujadin Boškov Milorad Jablanov Vladimir Trifunović Todor Veselinović Ljubomir Vorkapić Dejan Govedarica Ljubiša Dunđerski Slaviša Jokanović Dušan Mijić Rajko Aleksić Stevan Bena Stevan Nešticki Siniša Mihajlović Petar Nikezić Ilija Pantelić Milan Stepanov Silvester Takač Miroslav Tanjga Dobrivoj Trivić Miloš Šestić Ratko Svilar Milan Jovanović Zdravko Rajkov Josip Pirmajer Žarko Nikolić Rajko Aleksić Leo Lerinc Miloš Krasić Gojko Kačar Dušan Tadić Džozef Kizito Stiven Apija Mijat Gaćinović Mirko Ivanić Ognjen Ožegović Noviji rezultati Uredi Sezona Rang Liga Pozicija IG D N P GD GP GR Bod Kup 1992/93 1 Prva liga SR Jugoslavije 3. Drugo kolo 1993/94 1 Prva liga SR Jugoslavije 3. Prvo kolo 1994/95 1 Prva liga SR Jugoslavije 3. Šesnaestina finala 1995/96 1 Prva liga SR Jugoslavije 3. Prvo kolo 1996/97 1 Prva liga SR Jugoslavije 3. 33 15 8 10 49 35 +14 53 Finalista 1997/98 1 Prva liga SR Jugoslavije 4. 33 14 7 12 57 63 -6 49 Polufinale 1998/99 1 Prva liga SR Jugoslavije 4. 24 13 3 8 45 22 +23 42 Polufinale 1999/00 1 Prva liga SR Jugoslavije 10. 40 15 8 17 54 40 +14 53 Osmina finala 2000/01 1 Prva liga SR Jugoslavije 6. 34 13 8 13 51 36 +15 47 Drugo kolo 2001/02 1 Prva liga SR Jugoslavije 8. 34 10 16 8 34 26 +8 46 Polufinale 2002/03 1 Prva liga SR Jugoslavije 6. 34 17 5 12 48 36 +12 56 Četvrtfinale 2003/04. 1 Prva liga Srbije i Crne Gore 9. 30 10 10 10 33 33 0 40 Šesnaestina finala 2004/05. 1 Prva liga Srbije i Crne Gore 8. 30 10 8 12 31 37 -6 38 Osmina finala 2005/06. 1 Prva liga Srbije i Crne Gore 9. 30 11 10 9 28 27 +1 43 Šesnaestina finala 2006/07. 1 Superliga Srbije 3. 32 16 6 10 38 25 +13 54 Finalista 2007/08. 1 Superliga Srbije 3. 33 18 8 7 53 33 +20 62 Šesnaestina finala 2008/09. 1 Superliga Srbije 2. 33 18 7 8 46 25 +21 61 Osmina finala 2009/10. 1 Superliga Srbije 5. 30 13 6 11 51 30 +21 45 Finalista 2010/11. 1 Superliga Srbije 3. 30 20 7 3 44 14 +30 67 Finalista 2011/12. 1 Superliga Srbije 3. 30 14 10 6 44 26 +18 52 Polufinale 2012/13. 1 Superliga Srbije 3. 30 17 10 3 40 20 +20 61 Finalista 2013/14. 1 Superliga Srbije 4. 30 11 12 7 38 32 +6 45 Pobednik 2014/15. 1 Superliga Srbije 4. 30 16 4 10 44 36 +8 52 Četvrtfinale 2015/16. 1 Superliga Srbije 4. 37 16 11 10 57 44 +13 36 (59) Četvrtfinale 2016/17. 1 Superliga Srbije 3. 37 22 6 9 58 31 +27 43 (72) Polufinale 2017/18. 1 Superliga Srbije 8. 37 14 8 15 43 43 0 28 (50) Četvrtfinale 2018/19. 1 Superliga Srbije 7. 37 10 11 16 27 43 -16 22 (41) Četvrtfinale 2019/20. 1 Superliga Srbije 3. 30 19 5 6 47 27 +20 62 Pobednik 2020/21. 1 Superliga Srbije 4. 38 21 8 9 62 41 +21 71 Polufinale 2021/22. 1 Superliga Srbije — — — — — — — — — — FK Vojvodina u evropskim takmičenjima Uredi Detaljnije: FK Vojvodina u evropskim takmičenjima Zbirni evropski rezultati Uredi Stanje 11. avgusta 2015. Takmičenje Mečeva D N I GD GP Kup šampiona 9 5 1 3 10 9 Kup pobednika kupova 0 0 0 0 0 0 Kup UEFA / Liga Evrope 48 19 12 17 73 69 Intertoto kup 10 6 1 3 18 9 I. Ukupno UEFA takmičenja 67 30 14 23 101 87 Mitropa kup 37 13 11 13 57 51 Kup sajamskih gradova 23 9 6 8 27 22 II. Ukupno ostala takmičenja 60 22 17 21 84 73 Ukupno I. + II. 127 52 31 44 185 160 Treneri Uredi Srbija Slavoljub Đorđević (26. maj 2021—trenutno) Srbija Nenad Lalatović (1. jun 2019 - 20. maj 2021) Srbija Radovan Krivokapić (26. novembar 2018 - 1. jun 2019) Srbija Dragomir Okuka (8. septembar 2018 - 25. novembar 2018) Srbija Aleksandar Veselinović (9. april 2018 - 7. septembar 2018) Srbija Ilija Stolica (2. januar 2018 - 4. april 2018) Srbija Zoran Vasiljević (1. decembar 2017 - 1. januar 2018) Srbija Vladimir Buač (10. septembar 2017 - 30. novembar 2017) Srbija Nenad Vanić (30. jun 2017 - 9. septembar 2017) Crna Gora Radoslav Batak (23. april 2017 - 29. jun 2017) Srbija Aleksandar Veselinović (4. april 2017 - 21. april 2017) Srbija Dragan Ivanović (23. decembar 2016 - 3. april 2017) Srbija Nenad Lalatović (11. novembar 2015 - 17. decembar 2016) Srbija Zlatomir Zagorčić (17. mart 2015 - 22. oktobar 2015) Srbija Zoran Marić (19. jun 2014 - 16. mart 2015) Srbija Branko Babić (3. januar 2014 - 19. maj 2014) Srbija Marko Nikolić (7. jun 2013 - 9. decembar 2013) Srbija Nebojša Vignjević (12. septembar 2012 - 4. jun 2013) Srbija Zlatomir Zagorčić (13. april 2012 - 12. septembar 2012) Crna Gora Dejan Vukićević (15. avgust 2011 - 12. april 2012) Srbija Ljubomir Ristovski (14. jun 2011 - 14. avgust 2011) Srbija Zoran Milinković (27. maj 2010 - 30. maj 2011) Srbija Milan Đuričić (10. mart 2010 - 18. maj 2010) Srbija Branko Babić (11. oktobar 2009 - 9. mart 2010) Srbija Dragoslav Stepanović (8. jun 2009 - 2. oktobar 2009) Srbija Zoran Marić (9. mart 2009 - 8. jun 2009) Srbija Ljupko Petrović (23. decembar 2008 - 8. mart 2009) Srbija Dragan Radojičić (21. oktobar 2008 - 23. decembar 2008) Srbija Dragoljub Bekvalac (4. jun 2008 - 20. oktobar 2008) Srbija Ivica Brzić (18. septembar 2007 - 1. jun 2008) Srbija Milovan Rajevac (17. avgust 2006 - 17. septembar 2007) Srbija Zoran Marić (20. avgust 2005 - 13. avgust 2006) Savezna Republika Jugoslavija Milan Đuričić (27. decembar 2004 - 14. avgust 2005) Savezna Republika Jugoslavija Vladimir Petrović (24. novembar 2004 - 26. decembar 2004) Savezna Republika Jugoslavija Branko Smiljanić (2004 - 9. novembar 2004) Savezna Republika Jugoslavija Josif Ilić (2003) Savezna Republika Jugoslavija Miroslav Vukašinović 2002-2003 Savezna Republika Jugoslavija Dragoljub Bekvalac 2000-2001 Savezna Republika Jugoslavija Dragan Okuka 1999-2000 Šablon:SacỊSRJ [Tomislav Ҭoša Manojlović−1998−1999] Savezna Republika Jugoslavija Ljupko Petrović 1996-1997 Savezna Republika Jugoslavija Dragoljub Bekvalac/Severna Makedonija Đoko Hadžijevski 1995-1996 Savezna Republika Jugoslavija Milorad Kosanović Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivica Brzić 1990-1991 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljupko Petrović 1988-1990 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivica Brzić 1987-1988 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tonko Vukušić 1986-1987 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Željko Jurčić 1986 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vladimir Savić 1986 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tomislav Kaloperović 1985 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Vukašin Višnjevac 1985 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jovan Kovrlija 1984-1985 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Josip Duvančić 1983-1984 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Tomislav Kaloperović 1983 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dušan Drašković 1980-1983 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Marko Valok 1979-1980 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ivica Brzić 1978-1979 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milorad Pavić 1978 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković 1977-1978 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Todor Veselinović 1974-1977 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Gojko Zec 1973-1974 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoljub Milošević 1969-1973 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ratomir Čabrić 1968-1969 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Zdravko Rajkov 1967-1968 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branko Stanković 1964-1967 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Franja Hirman 1961-1964 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Radomir Momirski 1960-1961 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ratomir Čabrić 1959-1960 Mađarska Antal Luka 1957-1959 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Gustav Lehner 1953-1957 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milorad Ognjanov 1952 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ljubiša Broćić 1952 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Branislav Sekulić 1948-1951 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milorad Ognjanov 1945-1947 Mađarska Janoš Noj 1939-1941 Mađarska Karlo Nemeš 1939 Kraljevina Jugoslavija Milorad Ognjanov 1938 Austrija Fric Levitus 1936-1938 Austrija Vili Šurman 1934-1935 Mađarska Karlo Nemeš 1933 Austrija Oto Hamaček 1931-1932 Austrija Oto Nećaš 1930 Kraljevina Jugoslavija Boško Simonović 1929 Austrija Oto Nećaš 1926-1928 Kraljevina Jugoslavija Kosta Hadži 1924-1926 Fudbalski klub Vojvodina srpski fudbalski klubovi monografija

by J. GIZYCKI (Author) 1967 unutra je veoma dobro osuvana, tvrd je povez, samo je zastitni omotac kao sto se vidi na slici ostecen Šah kroz vekove Šah u svakom trenutku Šah (od pers. شاه [šâh, shah] — kralj) sportska je igra na ploči (tabli) za dva igrača. Šahovska tabla Persijski mladići igraju šah. Šah se igrao u Persiji još od 3. veka Šah sa figurama u obliku zmajeva u galeriji na Grenvil ostrvu u Vankuveru Istorija šaha[uredi | uredi izvor] Šahovska partija sa živim figurama, 1924. godine Ne postoje pouzdani podaci o njegovom postanku. Najverovatnije je da se pojavio pre više od 2.000 godina.[1] Prilikom arheoloških iskopavanja u Uzbekistanu nađene su dve figurice od slonovače koje pripadaju periodu vladavine cara Huviške (II vek). Stručnjaci smatraju da su to šahovske figurice. U V veku nastala je u Indiji posebna vrsta vojne igre na drvenoj ploči - „čaturanga“, što znači četverodeoni. Čaturanga je kao daleki predak današnjeg šaha bila igra koja je odražavala sastav i poredak tadašnje indijske vojske, koju su sačinjavala 4 roda: pešadija, konjica, slonovi i borna kola, a u sredini su se nalazili radža (kralj) i njegov savetnik mantrin (današnja kraljica ili dama). Kretanje figura određivalo se bacanjem kocke. Igru su u VI veku prihvatili Persijanci (čatrang), a od njih u VII veku Arapi su osvajanjem Irana preuzeli i tokom naredna dva veka bila je veoma popularna u arapskim zemljama.[2] Održavani su mečevi između najboljih igrača, proučena su moguća otvaranja (tabije) i sastavljeni su prvi problemi otvaranja (mansube). Halif Harun al Rašid je poslao krajem VIII veka francuskom vladaru Karlu Velikom na poklon šah od slonove kosti. U IX veku Arapi su je pod imenom „šatrandž“ preneli u Španiju, Šatrandž predstavlja viši oblik čaturange. Ishod borbe više ne određuje slučaj (bacanje kockice), već logika i snalažljivost igrača. Igra postiže veliku popularnost i širi se po evropskim zemljama sve do Islanda. Francuski kralj Luj IX je 1254. godine izdao specijalni edikt koji je zabranjivao igranje šaha. U Evropi je šah usavršen uvođenjem rokade i povećanjem dejstva kraljice i lovca (kod Arapa je kraljica mogla ići samo po jedno polje ukoso, a lovac je mogao da skače ukoso na svako treće polje: pošto je teško bilo izvesti mat, postojala su dva načina da se pobedi - usamljivanjem protivničkog kralja i patom, koji se računao kao pobeda za patiranu stranu). Sa reformom su ukinuta ova dva načina pobede [3]. Usavršavanjem od drevne čaturange igra je poprimala današnji oblik. Nastala je u XV veku kada se 1497. godine pojavilo prvo štampano delo o šahu koje je napisao španski šahist Lusena. Njegovo delo su nastavili u XVI i XVII veku Španac Rui Lopez i Italijani Polerio i Greko, sve dok u XVIII veku francuski šahovski majstor Filidor delom Analiza šahovske igre (franc. Analyse des Échecs) nije postavio temelje savremenoj šahovskoj teoriji.[4] Pravila igre[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Pravila šaha, Šahovska tabla, Šahovske figure, Mat, Kralj u šahu, Pat i Remi Šah se igra na kvadratnoj ploči (tabli) koja se naziva šahovska tabla (ploča). Tabla je podeljena na 8 kolona i 8 redova polja, dakle sadrži 64 polja koja su naizmenično crne i bele boje. Polja mogu biti nacrtana (štampana) ili na posebnom stolu koji se naziva šahovski sto i služi prvenstveno za igranje šaha.[5] Šahovske figure Kralj Kraljica Top Lovac Skakač Pešak Svaki igrač počinje igru sa 16 figura. Figure su: kralj, kraljica (ili dama), top (ili kula) — 2 komada, skakač (ili konj) — 2 komada, lovac (ili laufer) (2 komada), pešak (ili pion) — 8 komada. Jedan igrač igra belim, a drugi crnim figurama, naizmenično pomerajući svoje figure, pri čemu beli ima prednost prvog poteza. Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat (šah-mat znači mrtav kralj) situaciju. Šah-mat je situacija kada je kralj napadnut i ne postoji način da se zaštiti od napada ili da se pomeri na nenapadnuto polje. U slučaju šah-mata (kraće mat), partija se završava, a pobednik je igrač koji je matirao suparnika. Osim mata, kad je pobednik poznat, partija može da rezultuje i remijem ili pat pozicijom - tada je rezultat nerešen. Pat je situacija kada je jedan od igrača na potezu, ali ne može da pomeri ni jednu svoju figuru. Remi je situacija kada nijedan igrač ne može dati mat drugom igraču, uglavnom usled nedostatka figura ili kada oba igrača procene da ne mogu nadigrati svog protivnika, tada dogovorno zaključuju remi, i to se zapisuje ½:½, tj. poen se deli. Nekada je postojalo pravilo da se u slučaju pata ili remija računa da su oba igrača izgubila, ili se igralo sve dok neko ne bi pobedio, međutim pošto je to moglo drastično da se oduži, da bi ubrzali odigravanje turnira, FIDE (franc. Fédération Internationale des Échecs - Međunarodna šahovska federacija) je donela današnje pravilo o podeli poena. Šahovska notacija[uredi | uredi izvor] Ovaj članak koristi algebarsku šahovsku notaciju kako bi se opisali šahovski potezi. Praćenje poteza koje je obavezno prilikom svih takmičenja. Postoje nekoliko vrsta notacija: algebarska, opisna (primjenjuje se kod anglosaksonskih zemalja), Forsajtova, Udemanov kodeks itd. U algebarskoj notaciji, koja se najviše koristi, prvo se beleži znak figure i polje sa kojeg se polazi (kralj — K, dama — D, top — T, lovac — L, skakač — S, dok se pešak ne obeležava početnim znakom figure); a potom se doda crtica i linija (od a do h) i red (od 1 do 8) polja na koje figura stupa. Ako potez sadrži uzimanje protivničke figure, onda umesto crtice stavljaju se dve tačke. Ako se potezom daje „šah“, onda se stavlja na kraju znak +. Mala rokada se označava ovako: 0-0. Velika rokada se označava ovako: 0-0-0. Kad se pokreće pešak, napred se ne stavlja njegov znak. Kao čest primer upotrebe notacije uzima se kratka partija s temom Legalovog mata: 1. e2-e4 e7-e5 2. Lf1-c4 d7-d6 3. Sg1-f3 h7-h6 4. Sb1-c3 Lc8-g4? (znakom pitanja se označava slab potez, a uzvičnikom odličan) 5. Sf3:e5! Lg4:d1? 6. Lc4:f7+ Ke8-e7 7. Sc3-d5 mat. Postoji i kratka algebarska notacija, koja je daleko češće u upotrebi u turnirskoj praksi od duge algebarske notacije. Po njoj bi se navedena partija zapisala ovako: 1. e4 e5 2. Lc4 d6 3. Sf3 h6 4. Sc3 Lg4? 5. S:e5! L:d1? 6. L:f7+ Ke7 7. Sd5# (mat se označava tarabicom). Potezi koji označavaju uzimanje u kratkoj notaciji označavaju se dvotačkom (:), međutim, to nije neophodno pošto se podrazumeva. Ako dve figure mogu odigrati na isto polje, u kratkoj notaciji potez se označava ovako: Ako su obe figure na istom redu: početnim slovom figure linijom na kojoj se nalazi poljem na koje se postavlja. Ako su obe figure na istoj liniji: početnim slovom figure brojem reda na kojem se figura nalazi poljem na koje dolazi. Ako su figure na različitim redovima i linijama, koristi se metoda 1. Primer za 1. a b c d e f g h 8 a1 white rookb1 black crossh1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i h1; Tab1 - top koji se nalazio na polju a1 pomera se na b-liniju; ili, Thb1 - top koji se nalazio na polju h1 pomera se na b-liniju. Primer za 2. a b c d e f g h 8 a8 white rooka2 black crossa1 white rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Topovi belog nalaze se na poljima a1 i a8; T1a2 - top koji se nalazio polju a1 pomera se na drugi red; ili, T8a2 - top koji se nalazio na polju a8 pomera se na drugi red. Primer za 3. a b c d e f g h 8 f3 black crossd2 white knightg1 white knight 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Skakači belog nalaze se na poljima d2 i g1; Sgf3 - skakač koji se nalazio na polju g1 pomera se na polje f3; ili, Sdf3 - skakač koji se nalazio na polju d2 pomera se na polje f3. Ako dva pešaka mogu uzeti istu protivničku figuru ili pešaka, pešak koji vuče beleži se: slovom linije na kojoj se nalazi znakom : oznakom polja na koje stupa Primer za uzimanje a b c d e f g h 8 d5 black rookc4 white pawne4 white pawn 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h Beli pešaci nalaze se na poljima e4 i c4, crni top na polju d5. Ako pešak sa e4 uzima topa, beleži se e:d5, a ukoliko pešak sa c4 uzima topa, beleži se c:d5. Primer za promociju a b c d e f g h 8 a8 white queend8 white bishoph8 white knighta7 white pawnd7 white pawnh7 white pawnf2 black pawnf1 black rook 8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 a b c d e f g h U slučaju promocije pešaka beleži se potez pešakom, a odmah sledi početno slovo figure koja se postavlja na tablu. Primeri: a8D, h8S, d8L, f1T. U Srbiji, šahovski potezi se mogu beležiti ćirilicom ili latinicom. Sudijska komisija Šahovskog saveza Centralne Srbije preporučuje upotrebu ćirilice. Šahovska takmičenja[uredi | uredi izvor] Šahovska takmičenja mogu se podeliti na turnire, mečeve i timska takmičenja. O bilo kakvom takmičenju da se radi, za pobedu se dobija 1 poen, za remi ½ poena, dok se za izgubljenu partiju ne dobijaju poeni (retko kada organizatori šahovskih takmičenja odstupaju od ovog pravila).[6] Šahovski turniri[uredi | uredi izvor] Šahovski turniri organizuju po kružnom sistemu (Soneborn-Berger - često se nazivaju samo Berger), zatim po švajcarskom, ševeninškom i nokaut sistemu. Glavni članak: Spisak najznačajnijih turnira u istoriji šaha Kružni sistem (Berger)[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Bergerov sistem Berger-turniri obično su zatvorenog tipa (igrači koji učestvuju, dolaze po pozivu organizatora). Kad je reč o kružnom sistemu (Soneborn-Berger), igra se po pravilu „svako sa svakim“. Minimalan broj igrača je tri, a može se organizovati da se igra jednokružno (svako sa svakim po jednu partiju), dvokružno (svako sa svakim po dve partije - jednu belim figurama, drugu crnim) itd. Ukoliko je za turnir prijavljen neparan broj igrača, u svakom kolu jedan igrač je slobodan (nema protivnika) i ne dobija poene. Pobednik turnira je igrač koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko više takmičara ostvari jednak broj poena, uspešniji je onaj igrač čiji je veći zbir poena sa takmičarima iz gornje polovine konačne turnirske tabele. Ovaj sistem nosi ime po pobornicima ideje, engleskom šahisti Viljemu Sonebornu i austrijskom teoretičaru šahovske završnice Johanu Bergeru. (vidi Bergerove tablice) Švajcarski sistem[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Švajcarski sistem Turniri koji se igraju po švajcarskom sistemu obično su otvoreni turniri (svako može da se prijavi za turnir) i za učešće obično se plaća upisnina. Najčešće, ovo su masovni turniri, sa velikim brojem učesnika i posle Drugog svetskog rata postali veoma su popularni u čitavom svetu, tako da su doneli ogromnu korist u popularizaciji šaha. Tvorac ovog sistema je Švajcarac dr J. Miler. Pošto je broj učesnika turnira prevelik da bi igrao svako sa svakim kao kod turnira koji se igraju po Berger-sistemu, pre svakog kola pribegava se ciljanom parovanju. Na primer, pre nego što se potpuno završe sve partije prvog kola, još uvek se ne zna ko će sa kim igrati čak ni u sledećem, drugom kolu. To gotovo da isključuje mogućnost „domaćih“ priprema, i samim tim, smanjuje se broj eventualnih remija.[7] Za švajcarski sistem, karakteristična su tri pravila: nijedan igrač ne može igrati sa istim protivnikom dva puta; u svakom kolu, igrači za protivnike imaju takmičare koji su im što bliže po broju poena na tabeli; posle svakog kola igrači moraju imati što izjednačeniji broj partija koje su odigrali sa belim, i sa crnim figurama. Slično kao i kod turnira po Berger-sistemu, ukoliko je broj učesnika neparan, jedan takmičar u svakom kolu je slobodan pošto nema protivnika, s tom razlikom da slobodan igrač u švajcarskom sistemu dobija poen. Prema pravilima, slobodan je onaj igrač koji je u prethodnom kolu bio poslednji na turnirskoj tabeli. Dodatno, igrač ne može biti slobodan više od jedanput. Sistem se može primeniti pri bilo kom broju učesnika i kola, za bilo koju aktivnost (mada se najčešće koristi u šahu) u kojoj se pojavljuju tri rezultata - pobeda, nerešeno (remi) i poraz. Možda jedini nedostatak švajcarskog sistema je činjenica da poslednja kola nose izrazito veću težinu od prvih, odnosno važnija su za konačan plasman igrača. Ako takmičar započne turnir pobedama, u narednim kolima susreće se sa sve jačom opozicijom (zahvaljujući pravilu 2.), pa ga je kasnije lakše dostići igrač koji je započeo porazima. Pobednik turnira je onaj učesnik koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko u konačnom plasmanu više učesnika ostvare jednak broj poena, tada se uspešnijim smatra igrač koji je bolji uspeh ostvario po Buholc-koeficijentu. Buholc-koeficijent je u stvari zbir poena svih protivnika nekog igrača. U Srbiji, pogotovo su popularni tzv. „vikend-turniri“ koji se organizuju po švajcarskom sistemu. Na „vikend-turnirima“, obično se u petak igraju dva kola, u subotu četiri, a u nedelju kada se turnir završava, poslednja tri kola. Po švajcarskom sistemu igra se i na Šahovskim olimpijadama, koje FIDE organizuje svake 2 godine. Ševeninški sistem[uredi | uredi izvor] Ševeninški sistem (negde Sheveningen sistem) predviđen je za ekipna takmičenja, gde svaki igrač jednog tima za protivnike ima sve igrače suparničkog tima. Nokaut sistem[uredi | uredi izvor] Kup-sistem, u kom se u drugom kolu susreću pobednici iz prvog kola, u trećem kolu susreću se pobednici iz drugog kola, itd., sve dok se ne dođe do finala u kom igraju jedina dva takmičara koja su do tog momenta pobedila sve svoje suparnike. Onaj protivnik koji pobedi u finalu, postaje pobednik turnira.[8] Mečevi[uredi | uredi izvor] Šahovski meč organizuje se između dva protivnika. Kako bi oba protivnika bila ravnopravna (npr. da imaju isti broj kola sa belim i crnim figurama), najčešće se mečevi organizuju tako da imaju paran broj kola. Ukoliko to nije slučaj, radi se o hendikep-mečevima. Pobednik šahovskog meča je igrač koji na kraju ostvari veći broj poena (odnosno pobeda). Ekipna takmičenja[uredi | uredi izvor] Igraju timovi, jedan tim protiv drugog, tako što se igrači raspoređuju po tablama. Obično se za prvu tablu uzimaju najjači igrači tima. Svaki tim ima svog kapitena. Kapiten ekipe ne mora istovremeno biti igrač za tablom, može biti i neko treće lice. Kod ekipnih prvenstvenih susreta, kada ekipe u svakom kolu putuju, bele figure na prvoj tabli ima domaća ekipa. Ekipna takmičenja mogu biti ligaška (na lokalnom ili nacionalnom nivou), ili su u pitanju šahovski dvoboji reprezentacija. Ostala takmičenja[uredi | uredi izvor] Simultanke[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Simultanka Postoje 3 oblika simultanke: Jedan igrač igra protiv više igrača tako što se kreće od table do table i svaki put povuče po potez. Obično se igra na 20-30 tabli, no bilo je pokušaja da se igra na rekordnom broju tabli. Jedan igrač igra protiv više igrača na većem broju tabli, pri čemu novi igrači sedaju na table onih koji su poraženi. Alternativna simultanka, u kojoj dva igrača igraju s više protivnika tako što naizmenično vuku poteze. Hendikep-mečevi[uredi | uredi izvor] Hendikep-mečevi su šahovska takmičenja egzibicionog tipa (po svojoj prirodi, nisu po FIDE šahovskim pravilima), odnosno mečevi u kojima jedan protivnik ima neku prednost nad drugim (npr. stalno bele figure, ili više vremena za razmišljanje, ili figuru više itd). Najveći hendikep-meč u istoriji koji je ikada organizovan je Kasparov protiv sveta. Meč se igrao 1999. godine na internetu. S jedne strane igrao je Gari Kasparov, sa druge čitav svet, dok se o potezu „sveta“ odlučivalo se glasanjem po principu proste većine - potez koji bi dobio najviše glasova biran je kao potez „sveta“. To je u stvari bio dopisni meč, svaka strana imala je na raspolaganju maksimalno 24 časa za naredni potez. Uprkos činjenici da je „svet“ izbacio oštru teorijsku novost još u 10. potezu, Kasparov je pobedio u 62. potezu. Šah „na slepo“ može biti poseban vid hendikep-meča, ako samo jedan igrač igra „na slepo“. Šah „na slepo“[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Šah na slepo Šahovska partija u kojoj bar jedan igrač igra tako što nema mogućnost da vidi šahovsku tablu, ili nema kontakta sa šahovskim figurama. Poseban oblik šaha „na slepo“ je simultanka „na slepo“, gde jedan igrač, bez mogućnosti da vidi šahovske table igra protiv većeg broja suparnika (koji vide svoju tablu i figure) istovremeno. Svetski rekord u ovakvom vidu šaha ostvario je u San Francisku 1960. godine Džordž Koltanovski, odigravši 56 partija „na slepo“ po tempu 10 sekundi za potez. Simultanka je trajala 9 sati, a rezultat je bio 50 pobeda i 6 poraza u korist Koltanovskog. Šahovske titule[uredi | uredi izvor] Finalnu reč kod dodeljivanja šahovskih titula ima Kvalifikaciona komisija FIDE. Titule u muškoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (GM) Velemajstor (IM) Međunarodni majstor (pop. intermajstor) (FM) FIDE majstor (pop. majstor) (CM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Titule u ženskoj konkurenciji[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (WGM) Ženski velemajstor (WIM) Ženski međunarodni majstor (pop. intermajstor) (WFM) FIDE majstor (pop. majstor) (WCM) Majstorski kandidat (pop. kandidat) Počasne titule[uredi | uredi izvor] Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE. (HGM) Počasni velemajstor (HM) Počasni majstor Ostale titule[uredi | uredi izvor] Pored nabrojanih standardnih šahovskih titula, FIDE dodeljuje i titule za šahovsku kompoziciju (komponovanje i rešavanje problema i studija). Ove titule dodeljuje Stalna komisija FIDE za šahovsku kompoziciju. Titule za dopisni šah dodeljuje ICCF (en. International Correspondence Chess Federation - Međunarodna federacija za dopisni šah).[9] == Liste ==[10] Svetski šampioni u muškoj kategoriji[uredi | uredi izvor] „Nezvanični“ ali široko priznati šampioni (pre-šampionsko doba)[uredi | uredi izvor] Ruj Lopez de Segura, Španija, ~1560 Paolo Boi i Leonardo da Kutri, Italija, ~1575 Alesandro Salvio, Italija, ~1600 Đoakino Greko, Italija, ~1620 Legal de Kermer, Francuska, ~1730–1747, Fransoa-Andre Filidor, Francuska,~1747–1795 Aleksander Dešapel, Francuska, ~1800–1820 Luj de la Burdone, Francuska, ~1820–1840 Hauard Staunton, Engleska, 1843– 1851 Adolf Andersen, Nemačka, 1851–1858 Pol Morfi, SAD, 1858–1859, Adolf Andersen, Nemačka, 1858–1866 Viljem Štajnic, Austrija, 1866–1886 Zvanični šampioni[uredi | uredi izvor] Viljem Štajnic, Austrija/SAD, 1886—1894. Emanuel Lasker, Nemačka, 1894—1921. Hose Raul Kapablanka, Kuba, 1921—1927. Aleksandar Aljehin, Rusija/Francuska, 1927—1935, 1937—1946. Maks Eve, Holandija, 1935—1937. Mihail Botvinik, SSSR, 1948—1957, 1958—1960, 1961—1963. Vasilij Smislov, SSSR, 1957—1958. Mihail Talj, SSSR, 1960—1961. Tigran Petrosjan, SSSR, 1963—1969. Boris Spaski, SSSR, 1969—1972. Robert Fišer, SAD, 1972—1975. Anatolij Karpov, SSSR, 1975—1985. Gari Kasparov SSSR/Rusija, 1985—1993. „Nezvanični“ ali široko priznati svetski šampioni[uredi | uredi izvor] Gari Kasparov, Rusija, 1993—2000. Vladimir Kramnik, Rusija, 2000 do danas FIDE svetski šampioni nakon Garija Kasparova[uredi | uredi izvor] Anatolij Karpov, Rusija, 1993—1999. Aleksandar Halifman, Rusija, 1999—2000. Višvanatan Anand, Indija, 2000—2002. Ruslan Ponomariov, Ukrajina, 2002—2004. Rustam Kasimdžanov, Uzbekistan, 2004—2005. Veselin Topalov, Bugarska, 2005. do danas Vladimir Kramnik, Rusija, 2006 Višvanatan Anand, Indija, 2007—2013. Magnus Karlsen, Norveška, 2013. do danas Svetske šampionke[uredi | uredi izvor] Vera Menčik, Ujedinjeno Kraljevstvo , 1927-1944 Ljudmila Rudenko, Sovjetski Savez, 1950-1953 Elizaveta Bikova, Sovjetski Savez, 1953-1956, 1958-1962 Olga Rupcova, Sovjetski Savez, 1956-1958 Nona Gaprindašvili, Sovjetski Savez, 1962-1978 Maja Čiburdanidze, Sovjetski Savez, 1978-1991 Jun Ksi, Kina, 1991-1996, 1999-2000 Žuža Polgar, Mađarska, 1996-1999 Čen Cu, Kina, 2001—2004. Antoaneta Stefanova, Bugarska, 2004-2006 Juhua Hsu , Kina, 2006-2008 Aleksandra Kostenjuk, Rusija, 2008-2010 Jifan Hu, Kina, 2010-2012, 2013-2015, 2016-2017 Ana Ušenjina, Ukrajina, 2012-2013 Marija Muzičuk, Ukrajina, 2015-2016 Žongji Tan, Kina, 2017-2018 Venđun Đu, Kina, 2018- Ostali poznati šahisti[uredi | uredi izvor] Alisa Marić Svetozar Gligorić Ljubomir Ljubojević Lav Polugajevski Viktor Korčnoj Paul Keres Ruben Fajn Trenutno najbolji igrači sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igrača prema FIDE rejting listi, avgust 2020) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Magnus Karlsen 1990 Norveška 2863 2. Fabijano Karuana 1992 SAD 2835 3. Liren Ding 1992 Kina 2791 4. Jan Nepomnijačtči 1990 Rusija 2784 5. Maksim Vašije-Lagrav 1990 Francuska 2778 6. Aleksandar Griščuk 1983 Rusija 2777 7. Levon Aronjan 1982 Jermenija 2773 8. Vesli So 1993 SAD 2770 9. Tejmur Rađabov 1987 Azerbejdžan 2765 10. Aniš Giri 1994 Holandija 2764 Najbolje šahistkinje sveta[uredi | uredi izvor] Najboljih 10 igračica prema rejting listi FIDE, maj 2018) su: Igrač God. rođenja Država Rejting 1. Jifan Hu 1994 Kina 2658 2. Venđun Đu 1991 Kina 2571 3. Ana Muzičuk 1990 Ukrajina 2564 4. Katerina Lagno 1989 Rusija 2556 5. Aleksandra Kostenjuk 1984 Rusija 2555 6. Viktorija Cmilite 1983 Litvanija 2542 7. Tingđie Lei 1997 Kina 2537 8. Marija Muzičuk 1992 Ukrajina 2532 9. Valentina Gunina 1989 Rusija 2526 10. Žongji Tan 1991 Kina 2522 Trenutno najbolji igrači Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igrača prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Robert Markuš 1983 2625 2. Velimir Ivić 2002 2607 3. Aleksandar Inđić 1995 2604 4. Ivan Ivanišević 1977 2599 5. Bojan Vučković 1980 2559 6. Miloš Perunović 1984 2539 7. Marko Nenezić 1995 2525 8. Boban Bogosavljević 1988 2523 9. Luka Budisavljević 2004 2511 10. Nikola Sedlak 1983 2510 Najbolje šahistkinje Srbije[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Spisak srpskih velemajstora Najboljih 10 srpskih igračica prema rejting listi FIDE (za januar 2022) su: Igrač God. rođenja Rejting 1. Teodora Injac 2000 2407 2. Jovana Rapport 1992 2299 3. Marija Rakić Vulićević 1990 2294 4. Anđelija Stojanović 1987 2287 5. Jovana Erić 1992 2278 6. Jordanka Belić 1964 2270 7. Tijana Blagojević 1997 2260 8. Adela Velikić 1997 2258 9. Marija Manakova 1974 2257 10. Marina Gajčin 2001 2254 Šahovski programi[uredi | uredi izvor] JakšaH Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jun 2010), Srbija \ Republika Srpska je prvi srpski šahovski program. Korisnički interfejs kao i dokumentacija su napisani i na srpskom i na engleskom jeziku, projektna dokumentacija je pisana na srpskom, a interesantno je da je kompletan izvorni kod u potpunosti napisan na ćirilici. Vidi još[uredi | uredi izvor] Pravila šaha Šahovska notacija Šahovske figure Svetski šampionat u šahu Svetski šampioni u šahu Problemski šah

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sakupljam knjige o borilačkim veštinama godinama. Posedujem impresivnu kolekciju knjiga ali u tom moru literature izdvojio bih svega nekoliko zaista vrednih… Jedna od vrednih knjiga koju sam nabavio pre nekoliko godina je “ Karate Do – Veliko Japansko pesničenje“ od autora Nenada Simića. Vrsno delo prepuno živih priča iz istorije stvaranja Karate veštine i stilova… Kada sam skoro video da je od istog autora izašla trilogija “ ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I,II, III “ bez razmišljanja sam naručio. I rekao sam sebi hoću ovu knjigu da promovišem na blogu jer zaslužuje svaku podršku. ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I, II,III Date: 21. oktobra 2015. Author: Иван Стефановић 0 Komentari Sakupljam knjige o borilačkim veštinama godinama. Posedujem impresivnu kolekciju knjiga ali u tom moru literature izdvojio bih svega nekoliko zaista vrednih… Jedna od vrednih knjiga koju sam nabavio pre nekoliko godina je “ Karate Do – Veliko Japansko pesničenje“ od autora Nenada Simića. Vrsno delo prepuno živih priča iz istorije stvaranja Karate veštine i stilova… Kada sam skoro video da je od istog autora izašla trilogija “ ZLATNA KNJIGA JAPANSKOG KARATEA I,II, III “ bez razmišljanja sam naručio. I rekao sam sebi hoću ovu knjigu da promovišem na blogu jer zaslužuje svaku podršku. DSCF3837 Sve tri knjige su luksuzno odštampane sa kvalitetnim povezom. Prosek stranica je 518. Knjige su prepune istorijskih podataka, intervjua i fotografija. Autor ove trilogije radio je strpljivo i temeljito što sam i očekivao od njega. Knjige su pisane pitko bez opterećujućeg stila. Podaci su jasni, priče su sažete pa se sve uklapa u jednu jasnu priču koja nas vodi u stvaranje istorije Karate veštine. Knjige obuhvataju retke intervjue sa vrhunskim karate majstorima poput: Hohan Soken, Kinđo Hiroši, Goši Jamagući, Hidetaka Nišijama, Hirokazu Kanazava, Manabu Murakami itd… Ovo je posebno značajno za mlađe karatiste koji bi trebali da pročitaju razmišljanja karate legendi. Njihove ispovesti kako se nekada treniralo, kako se odnosio učenik prema učitelju su zaista korisne i poučne priče. Od posebnog značaja je istorija Karate stilova. Autor je sjajno grupisao podneblja razvoja. Provešće vas od Kine, Okinave pa do Japana. Ono što bih preporučio mlađim karatistima je da upoznaju istoriju svoje veštine jer bez nje slabo će pronaći suštinu onoga što vežbaju. Ova zlatna trilogija će im pribiližiti bitne stvari o Karateu. Ujedno preporučujem trilogiju i Kung Fu praktičarima jer svaka poruka i mudrost starih majstora je zlata vredna bez obzira što to nije vaš stil. Na pitanje novinara D.W kojeg je uputio čuvenom majstoru Nišijami: “ Kakvo je Vaše mišljenje o mladim crnim pojasevima “?, sensei Nišijama je rekao: “ Nemam ništa protiv dok su juniori tehnički kvalifikovani, i mislim da bi trebalo da budu promovisani kao ostali. Međutim, kada napune osamnaest godina, trebalo bi da budu ponovo procenjeni kao i regularni crni pojasevi, i tek onda mogu da budu promovisani u bilo koji drugi rang koji njihovi instruktori smatraju da je za njih premeran. “ Karate ili karatedo (jap. 空手; u prevodu prazna ruka ili put prazne ruke) je borilačka veština, poreklom iz Japana, iz tadašnjeg Rukju kraljevstva. U bukvalnom prevodu, kara znači prazna (gola) ili kineska (po načinu izgovora), te ruka ili šaka, dakle prazna ruka, i misli se na način odbrane, odnosno borbe „bez oružja u rukama“. Moderni naziv karatedo (Karate-dō) treba da svrsta karate u liniju sa drugim budo stilovima (Budō); mada se još uvek uglavnom koristi uobičajni izraz karate. Karatista se naziva karateka (空手家). Nastanak karatea vezuje se za stare borilačke veštine ostrva Okinave, 19. veka, gde su se lokalne tradicije mešale sa kineskim i japanskim uticajima.[1][2] Početkom 20. veka karate stiže u Japan, a posle Drugog svetskog rata raširio se po svetu. Karate pripada tvrdim stilovima. Nasuprot mekim stilovima (aikido, ving cun itd.) koji gledaju da koriste snagu i energiju napadača, tvrdi stilovi ističu telesnu kondiciju, pre svega brzinu i snagu iz brzine. Tehnički, karate koristi udarce pesnicom, šakom, prstima, laktovima, kolenom i nogama, razne blokade, a ponekad se uče i poluge, bolni hvatovi, udarci u vitalne tačke (u oči, grlo, nos itd.), i tehnike rukovanjem oružja - kobudo. Istorisjki, i u nekim od modernih stilova, takođe se podučavaju rvanje, bacanja, zglobna zaključavanja, ograničavanja.[3] Moderni karate je često sportski orijentisan, te time takmičenja imaju veliki značaj. Ovo može da bude na štetu realnih tehnika samoodbrane, koje su isto deo karatea. Rukju kraljevstvo je aneksirao Japan 1879. godine. Karate je prispeo u Japan početkom 20. veka tokom vremena migracija, pošto su Rukjuanci, posebno iz Okinave, tražili posao u Japanu.[4] Ovaj sport je bio sistematski predavan u Japanu nakon Tajšove ere.[5] Godine 1922. Japansko ministarstvo obrazovanja je pozvalo Gičin Funakošija u Tokio da daje karate demonstracije. Godine 1924. je univerzitet Keio uspostavio prvi univerzitetski karate klub na Japanskoj teritoriji i do 1932. godine, glavni japanski univerziteti su imali karate klubove.[6] U toj eri eskalirajućeg japanskog militarizma,[7] ime je bilo promenjeno iz 唐手 („kineska ruka” ili „tangova ruka”`)[8] u 空手 („prazna ruka”) – oba od kojih se izgovaraju karate u japanskom – da bi se stavilo na znanje da Japanci žele da razviju borbeni oblik u japanskom stilu.[9] Nakon Drugog svetskog rata, Okinava je postala važna vojna lokacija Sjedinjenih država i karate je postao popularan među vojnim osobljem koje je bilo tamo stacionirano.[10] Filmovi o borilačkim veštinama iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka služili su velikom povećanju popularnosti borilačkih veština širom sveta, i u engleskom jeziku je reč karate počela da se koristi na generičan način kojim se obuhvataju sve na udarcima zasnovane orijentalne borilačke veštine.[11] Škole karatea su počele da se pojavljuju širom sveta, služeći onima sa prolaznim interesom, kao i onima zainteresovanim za dublje izučavanje veštine. Šigeru Egami, glavni instruktor stila Šotokan Dođo, je mišljenja da je „većina sledbenika karatea u inostranim zemljama zainteresovana za karate samo zbog njegovih borbenih tehnika ... Filmovi i televizija ... prikazuju karate kao misteriozni način borbe koji može izazvati smrt ili povredu jednim udarcem ... masovni mediji predstavljaju pseudo umetnost koja je daleko od stvarne stvari.”[12] Šošin Nagamin je izjavio, „Karate se može smatrati konfliktom u sebi ili kao životni maraton koji se može ostvariti samo kroz samodisciplinu, napornu obuku i sopstvene kreativne napore.”[13] Dana 28. septembra 2015, karate je bio u užem izboru sportova, zajedno sa bejzbolom, softbolom, skejtbordom, surfovanjem i sportskim penjanjem, koje bi trebalo uzeti u obzir za uključivanje na Letnju olimpijadu 2020. godine. Dana 1. juna 2016, izvršni odbor Međunarodnog olimpijskog komiteta objavio je da podržava uključivanje svih pet sportova (računajući bejzboli i softbol kao jedan sport) u igre 2020. godine. Veb Japan (koga sponzoriše Japansko ministarstvo spoljnih poslova) navodi da ima preko 50 miliona karatista širom sveta,[14] dok Svetska karate federacija tvrdi da ima preko 100 miliona karatista širom sveta.[15] Istorija Ime Karatedo (japanski = prazna ruka), ranije se zvalo samo karate, i tako se i dan danas najčešće koristi. Dodatak do dodaje se radi isticanja filozofije karatea i njegovog značaja kao životnog puta. Do tridesetih godina 20. veka karate se na japanskom pisao sa 唐手, što znači kineska ruka. Ova su slova bile navodno u vezi sa Kinom Tang-dinastije (618. do 907. godine). Time je kinesko poreklo ove borilačke veštine bilo ispoljeno u samom imenu. Onda se u Japanu iz političkih razloga (nacionalizam) počelo za karate pisati 空手, dakle prazna ruka. Nova slova su se isto kao stara čitale sa kara-te i odgovarale su istom, to jest da se bori uglavnom sa praznim, golim rukama bez oružja.