The Sicilian Taimanov Tired of bad position? Try the main lines! GM Antonios Pavlidis Sicilijanska odbrana Taimanov nastaje nakon uvodnih poteza 1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 cd4 4.Sd4 Sc6 i idealno je oružje za crne u modernoj eri. Teoretski je zdrav sistem i stvara savršen balans između čvrstoće i dinamičnog kontranapada, što ga čini popularnim izborom među klupskim igračima i vrhunskim velemajstorima. GM Antonio Pavlidis je idealan vodič za ovo otvaranje.Zastrašujući teoretičar, već dugi niz godina koristi Taimanov kao okosnicu svog repertoara. Kao doživotni igrač 1.e4, on je takođe vešt da sagleda poziciju iz perspective belog, čineći njegov uvid još vrednijim za čitaoca. U ovoj knjizi Pavlidis deli vrhunsku analizu, kao i stručno znanje koje je stekao iz svog dugogodišnjeg iskustva sa Tajmanovim. Antonios Pavlidis je jedan od najsjajnijih talenata u grčkom šahu. Velemajstor je postao 2014.godine, sa 21 godinom. Začudo, 3 puta je osvojio prvenstvo Grčke, u 3 pokušaja, sve pre svog 24. rođendana. On je stručnjak za Tajmanova, jer je veći deo karijere proveo i igrao za obe strane. “Pavlidis ne samo da pruža teoretsku osnovu, već i objašnjava tipične planove za obe strane, čineći knjigu pogodnijom za korišćenje za igrače amatere. Ova knjiga je obavezna za čitanje za “Taimanov igrače” od 2000-2600 rejtinga i verovatno čak i više – kvalitet je stavrno dobar.” – IM John Donaldson Knjiga je na engleskom jeziku, ima 480 stranica, meke korice, izdanje 2019.godine.

Cena: 2500 din (dostava je 400 din)  (otkup + poštarina = 2900 din) Zašto Iron KOMFOR MASIVE Sklekeri? Prilikom konstrukcije sklekera razmišljali smo o sledećim poboljšanjima:1. ) Kod većine sklekera sam rukohvat je prečnika od fi 22-30mm i često se useca u dlan i žulja ruke. Utrenirani vežbači (koji imaju snage da urade veliki broj sklekova) kao i početnici se često žale na uske rukohvate kod sklekera. Iron sport je konstruisao novi model rukohvata prečnika fi 50mm koji je ergonomski prihvatljiviji i koji se proizvodi u 4 boje od mekanog gumiranog pvc-a (bez mirisa). Rukohvat ima dodatna poboljšanja: ne uvrće se i maksimalno je kvalitetno uradjen da je skoro neuništiv, za razliku od neprenskih ručica koje se vremenom pocepaju.2. ) Većina sklekera u donjem delu ima zalepljene antiklizne gumene stopice. .. (koje mogu vremenom da se odlepe). Naša ideja je da sklekeri u donjem delu imaju široke gumene navlake koje ne mogu lako da spadnu i koje su ujedno šire, tako da su sklekeri bukvalno zakucani za podlogu. Time se kod vežbača značajno eliminiše strah od razdvajanja sklekera prilikom izvodjenja vežbi.Iron `KOMFOR MASIV` sklekeri su pravi izbor kako za kućno vežbanje tako i za teretane ( zbog svoje izrade i trajnosti ) Proizvode se u dve osnovne boje: crnoj i sivoj sa rukohvatima koji mogu biti u četiri boje: žutoj, crvenoj, plavoj i crnoj. Položaj sklekera prilikom izvodjenja vežbi može biti paralelan, horizontalan ili pod uglom u zavisnosti od targetiranja odredjene grupe mišića.Čvrsti metalni sklekeri napravljeni u Srbiji kod kojih težina vežbača nije ograničena.Za dostavu i račun potrebni:    Ako ste građanin (fizičko lice):  GRAD, ADRESA, IME I MOBILNIAko ste firma, udruženje ili klub:  NAZIV, ADRESA, PIB I MOBILNI(nakon ostavljanja podataka porukom obaveštavamo o danima isporuke)dodatni telefoni za informacije:  023/531-890 , 023/530-511 , 063/521-435 , 062/88-38-291Viber telefon: +381(0)62/269-193O Vašim pravima kao internet kupca, kao i propise vezane za internet trgovinu možete pogledati na sledećem linku https: //iron. rs/pravilnik-prodaje

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Skijanje na snegu je način kretanja snežnim površinama upotrebom skija koje su skijaškim vezovima pričvršćene za noge skijaša.[1][2][3] Iako je skijanje prvenstveno nastalo kao način transporta odnosno kretanja po snegu, kroz 20. vek je preraslo u popularni način rekreacije i sport. Osim skijanja na snegu, poznato je i skijanje na vodi, pri čemu skijaš koristi vučnu silu motornog čamca da ostvari brzinu potrebnu za održavanje na vodi. Počeci skijanja se, prema nedavno pronađenim crtežima u pećinama otkrivenim nakon povlačenja lednika, vežu uz lovce koje istoričari smeštaju u doba egipatskih faraona. Tehnike skijanja u to doba su najverovatnije ličile načinu skijanja koji danas nazivamo skijaškim trčanjem ili nordijskom skijaškom disciplinom. Ocem modernog skijanja smatra se Norvežanin Sondre Norhajm. On je u 19. veku konstruisao skijaški vez koji je omogućio upravljanje skijom, i to tehnikom koja se danas naziva telemark. Kasnija usavršavanja skijaškog veza i skijaških cipela dovela su do daljeg usavršavanja skijanja i pojavu tzv. alpskih skijaških disciplina. Ranih godina 20. veka Austrijanac Hanes Šnajder predstavio je tehniku upravljanja skijom rotacijom gornjeg dela tela koja se po imenom Arlberg tehnika (nazvana prema kraju iz kojeg je poticao) vrlo brzo raširila kao popularna rekreacija i sport. Vrste skijanja Danas je skijanje vrlo retko način transporta, već je uglavnom popularan vid rekreacije. Većina skijaša danas su rekreativci koji na uređenim skijaškim stazama korišćenjem žičara (kako bi se popeli na vrhove planina) provode slobodne trenutke uživajući u spuštanju niz snežne padine. Skijanje je toliko raširen način zimskog odmora da pojedine države veći deo turističke ponude zasnivaju upravo na rekreativnom skijanju. Najbolji primer takve države je Austrija, koja poseduje preko stotinu uređenih skijališta. Ostale države koje imaju brojna uređena skijališta su Francuska, Italija, Švajcarska, SAD, Novi Zeland, itd. U Nordijskim zemljama rašireno je i skijaško trčanje kao popularan vid rekreacije, iako se staze za skijaško trčanje mogu naći i u svakom alpskom skijalištu. Posebno je zanimljiva ponuda dvoranskog skijanja, gde se u pojedinim bogatijim državama (primeri su Japan ili Ujedinjeni Arapski Emirati) zbog nedostatka prirodnih skijaških staza i dovoljnog broja snežnih dana u godini čak izrađuju skijaške staze u velikim dvoranama, opremljene veštačkim klimatskim uslovima i veštačkim snegom. Skijanje je i atraktivan sport, gde se pojavljuju takmičari u brojnim disciplinama iz sve većeg broja zemalja i gotovo svih kontinenata. Skijanje kao sport Skijanje tehnikom telemark Skijanje je standardni olimpijski sport na zimskim Olimpijskim igrama. Skijaške discipline delimo na alpske, nordijske i skijaške skokove. Iako postoje i varijante štafetnih trka u nordijskom skijanju, skijanje je uglavnom pojedinačni sport. Često se u skijaške sportove ubraja i snoubord, koji je od 1998. godine takođe uključen u porodicu olimpijskih sportova. Oprema za taj sport se bitno razlikuje od skijaške opreme po tome što se ne koriste dve skije već jedan bord odnosno daska za skijanje na kojoj border stoji u sličnom položaju kao u surfovanju na talasima. Alpske takmičarske skijaške discipline su: slalom, veleslalom, spust, super-veleslalom, alpska kombinacija i paralelna takmičenja. Neslužbeno bi ih mogli kategorisati na tehničke (slalom i veleslalom) i brzinske (spust i super-veleslalom) discipline. Sva pravila i organizacija i kontrola skijaških takmičenja su pod upravom Međunarodne skijaške federacije (FIS) sa sedištem u Bernu, (Švajcarska). Nordijske discipline, poznate i pod nazivom skijaško trčanje, se praktikuju na različitim dužinama staze, u dve osnovne kategorije: klasični stil i slobodni stil. Jedna varijanta skijaškog trčanja je i biatlon, u kojoj se kombinuje skijaško trčanje s streljaštvom. Skijaški letovi se izvode na specijalno pripremljenim skijaškim skakaonicama, a cilj je ostvariti što veću dužinu skoka uz dodatne ocene za stil. Snoubord se izvodi u nekoliko različitih disciplina. Alpske discipline obuhvataju npr. slalom trke, i održavaju se na standardnim uređenim skijaškim stazama. Međutim, popularnije su discipline slobodnog stila ili slobodne vožnje, koje se mogu odvijati u specijalnim halfpajp stazama ili na neuređenim strminama. Takmičari slobodnog stila se najčešće okupljaju i takmiče na igrama ekstremnih sportova pod nazivom X-games. Skijaška oprema Zavisno od discipline, za skijanje je potreba sledeća oprema: skije opremljene skijaškim vezovima skijaški štap skijaške cipele Postoji još i celi niz specijalizovane skijaške opreme, kao što su skijaško odelo, kaciga, naočare, rukavice. Ta dodatna oprema se dosta razlikuje u zavisnosti od skijaške discipline, vremenskih uslova a u novije vreme i o modnim trendovima, pogotovo kod rekreativaca. Skijaški tereni U zavisnosti od discipline, može se skijati gotovo na svakoj površini prekrivenoj snegom: na ravnicama se praktikuje skijaško trčanje, na strmijim površinama neka od alpskih disciplina. Kao što i ime govori, najpoznatije skijaške staze za alpske discipline nalaze se u Alpima, iako se veliki broj kvalitetnih alpskih skijališta nalazi i u Severnoj i Južnoj Americi, Novom Zelandu, i Aziji. Uobičajeno je da se skijaške staze klasifikuju prema strmini i dužini, da bi se rekreativnim skijašima olakšao izbor staze koji odgovara njihovom skijaškom znanju i stilu skijanja. U Evropi se najčešće koristi sistem boja, pa je npr. crna boja oznaka najzahtjevnije strme staze koja je najčešće rezervisana samo za takmičenja i vrhunske skijaše. Crvena staza je nešto blaža, ali još uvek zahtevna. Početnici će birati između staza označenih kao plave (male strmine) odnosno bele staze. Bele staze su gotovo potpuno položene pa osiguravaju sigurno skijanje čak i potpunim početnicima. Postoji i tzv. slobodno skijanje po neuređenim stazama, međutim ono je rezervisano isključivo za vrhunske skijaše koji odlično poznaju skijaške tehnike i imaju odgovarajuću opremu. Ne treba posebno napominjati da je slobodno skijanje povezano s stalnom opasnošću od snežnih lavina, odrona snega ili terena, padovima na oštre stene ili provalije, te nije retkost da slobodni skijaši koji precene svoje znanje ili potcene pojedinu strminu stradaju, pa čak i smrtno. Skijaška žičara Skijaško trčanje zahteva položenije staze, pa je opasnost od padova ili snežnih lavina svedena na minimum. Ovaj vid skijanja je posebno pogodan za rekreativce slabije fizičke snage, starije skijaše i sve one koji žele tempo skijanja prilagoditi sebi a ne strmini alpske staze. Ipak, skijaško trčanje može za ambicioznije biti i vrlo efikasan način postizanja odlične fizičke spreme, jer je poznato da su po opštim karakteristikama pripremljenosti (fizička kondicija) skijaši trkači uz atletičare na dugim prugama i bicikliste jedni od najspremnijih sportista uopšte. Najviše uređenih staza za skijaško trčanje se može pronaći u nordijskim zemljama, iako je moguće trčati na skijama i na neuređenim stazama. Za skijaške letove koriste se posebno pripremljene skijaške skakaonice, koje se u zavisnosti od veličine nazivaju i skijaškim letaonicama. Ove skakaonice su jasno rezervisane isključivo za profesionalce koji se bave tim sportom, jer na nekim skakaonicama skijaši skakači ostvaruju skokove dužine od preko 200 metara. Snouborderi mogu da koriste standardne skijaške staze, iako se većina odlučuje za neuređene strmine. Zanimljivost je halfpajp, uređen deo staze u obliku jarka od nekoliko metara vrlo glatkih i strmih zidova.